MagazIN 188

Краљевски

Година III * Број 188 * 23. август 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

23.8.2015.

МАГАЗИН

2

МагазИН

на свим континентима

3

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

23.8.2015.

МАГАЗИН

4

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара. Десетодневни воравак у Русији двојице функционера 2.500 евра. За три године непредњачке власти 100 хиљада евра за тв преносе седница Скупштине.

5

Најава бурне политичке јесени

МАГАЗИН

23.8.2015.

ПРВИ ПЛОТУН ИЗ ПОКРЕТА ЗА КРАЉЕВО

6

- „Ливница“, иако најздравији део, дели судбину „Фабрике вагона“ којој се након спровођења стечајног поступка смеши нестајање са привредне сцене. - Влади Србије се ставља на терет намера да елиминише радну снагу из неких краљевачких предузећа. - У оквиру некада великих система на пропаст су осуђени и здрави делови којима предстоји продаја тајкунима и гашење досадашње производне делатности. – Решење проблема „Ливнице“ изостало јер помоћник градоначелника није имао аутомобил да оде у Београд. - Хотел „Жича“ из Матарушке бање остао без радијатора и инсталација и као такав се враћа наследницима некадашњих власника

Фото: М. Радовановић

Др Љубиша Јовашевић

7

23.8.2015.

МАГАЗИН

8

Д

а се летња пауза у политичком животу полако али сигурно приводи крају већ првог дана ове недеље потврдили су припадници ПУЛС-а Србије Покрета за Краљево серијом питања која и овом приликом преко медија упућују челницима локалне самоуправе. Нагомилани проблеми бројних краљевачких предузећа, пре свих оних у реструктурирању, идеална су подлога за деловање опозиционих странака против свих потеза које чини владајућа коалиција. Најактуелнији је пример „Ливнице“ која, иако најздравији део, дели судбину „Фабрике вагона“ којој се након спровођења стечајног поступка смеши нестајање са

привредне сцене. Посебним проблемом сматра се сазнање да од рада „Ливнице“ зависи неколико других краљевачких предузећа што је повод за бујицу критика упућених на адресу локалних власти којима се замера што нису у могућности да успоставе бољу комуникацију са државним органима. За новонастале проблеме, након одлуке да свим заинтересованим омогући коришћење социјалног програма, председник Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић криви Владу Србије којој ставља на терет намеру да елиминише радну снагу из ових предузећа. Тако су, у оквиру некада великих система, на пропаст осуђени и здрави делови којима предстоји про-

даја тајкунима и гашење досадашње производне делатности. Више од констатације да су кола кренула низбрдо, без и мало шансе да буду заустављена, опозиционе прваке иритирају изјаве градских челника који проналазе различите изговоре да оправдају инертност у решавању горућих проблема. Да су опозициони прваци највернији гледаоци локалних телевизија, посебно емисија у којима наступају представници власти, потврђују бројни примери међу којима и онај с краја претходне недеље у коме један од помоћника градоначелника тврди да би значајне проблеме „Ливнице“ сигурно решио да му је обезбеђен превоз аутомобилом до Београда.

Овакве изјаве намећу питање одговорности помоћника градоначелника, али и озбиљности локалне самоуправе која није показала способност да успостави контакт са ресорним министарствима. Сазнање да је неколико последњих месеци без посла остао број радника који се мери хиљадама упућује на забринутост за пуњење градске касе у којој се највећи део средстава слива од пореза на зараде. То је још један повод за забринутост због чињенице да би одласком појединих приватних предузећа из Краљева додатно била ускраћена могућност за прилив средстава у буџет града. У ситуацији каква данас влада у Краљеву свако радно место се, ма како било мало плаћено, сматра

непроцењивим па се и због тога понашање градских челника сматра недостојним локалне самоуправе. Као најжешћи критичар свих потеза власти Покрет за Краљево основу налази у информацијама које указују на бројне неправилности. Једном од њих се сматра и процес поновне продаје предузећа Природно лечилише Матарушка и Богутовачка бања. - Имате одлуку суда по којој се спречава продаја предузећа на основу тужбе радника. Тужба је прихваћена, одржано и рочиште, али није била сметња да се обештети бивши директор, који је предузеће довео у овакво стање, и да као један од првих изврши наплату потраживања на име неисплаћених зарада.

Са друге стране, с обзиром на Закон о реституцији, Матарушка и Богутовачка бања као природна лечилишта остали су без знатног дела имовине, односно објеката, а врхунац је намера садашње управе, коју је поставило ресорно министартсво, да врши комплетно пустошење објеката, па је Хотел „Жича“ остао без радијатора и инсталација и као такав се враћа наследницима некадашњих власника. Радијатори су продавани у старо гвожђе, а не зна се шта је било са тим новцем. Питамо се да ли је могуће да неко ко је 26 година екипно, или самостално, водио предузеће као што је Природно лечилиште може да буде ван поступка истраге и објашњења

9

23.8.2015.

МАГАЗИН

10

зашто је једно, као успешно у овом интервалу, последњих година доживело судбину у којој се налази – каже др Јовашевић. Интересантним се чини и питање да ли иза заобилажења судских одлука стоји нечија политичка воља којом се спречава њихово извршење и измирење обавеза према бившим радницима који две године немају никакве приходе. Посебно алармантним чини се сазнање да ће, ако их једног дана и наплате, морати да потроше на измирење нагомиланих рачуна за комуналне услуге након чега ће се неминовно сврстати на листу социјалних случајева. Приближавање локалних избора је прилика за прегруписавање снага на краљевачкој политичкој сцени ,а стварање јаког опозиционог блока повод да се поједине странке владајуће коалиције дистанцирају од онога што су у претходном периоду урадиле, или нису урадиле. У Покрету за Краљево посебно апострофирају Покрет социјалиста који је учинио све да се радницима исплати обештећење у виду социјалног програма, па је посао напустио највећи број запослених у погонима „Фабрике вавгона“. У исто време се појављује као неко ко треба да активира рад овог предузећа критикујући владајућу коалицију, којој и сам припада, како би се дистанцирао од евентуалних лоших ефеката. То је повод да др Јовашевић упути орворен позив властима са позивом да саопшти које крив за стање у „Фабрици вагона“ и шта је урадио последњи директор из редова Г17 плус који се сматра најодговорнијим за стање у коме се налази ово предузеће. Од Покрета социјалиста се очекује конкретан став о табору коме припада, јер на основу неких изјава његових челника није јасно да ли је то власт или опозиција. Посебно интригантним чини се нејасно дефинисан став ове

Србија није била крива за арапско пролеће, није крива за бомбардовање Ирака, није крива за рат у Авганистану, а од неких наводних западних савезника се очекује да среди њихове брљотине а то је ова миграција народа. Шта ради актуелна влада? партије по питању „Термопластике“, у чији се рад умешала, преко Ливнице, која је имала услове да ради, па до Гибњаре. Ситуацију посебно алармантном чини сазнање да је више од половине годишње производње „Ливнице“ уграђивано у производе неколико краљевачких приватних предузећа, а драматичним најава да би и „Радијатор инжењеринг“ у случају њеног затварања могао да напусти

Краљево. - Ако дође до тога поставља се питање шта ће бити са овим градом и шта ће остати у њему. Велики брј грађана већ напушта Краљево, велики број раније досељених из редова интерно расељених лица такође, а процењује се да је од последњих избора до данас град смањио број становника за 7 до 9 хиљада – каже др Јовашевић. Т. Радовановић

ОДГОВОРНОСТ Нико не говори о сто и нешто људи у Матарушкој бањи који су остављени две или три године без плате, нико не говори о томе да је комплетна инсталација исечена из објеката који морају да иду у реституцију, нико не говори о томе да је уништена котларница која припада бањи, да је унишетна канализација, да је распродат највећи део имовине који је био најактуелнији. Притом нико никога не позива на одговорност кад је у питању бивши директор „Фабрике вагона“, кад је у питању раскид уговора са Украјинцима, кад је у питању продаја „Фабрике вагона“ и улазак у агонију. Нико не одговара ни за Матарушку и Богутовачку бању. У овом граду држава удара ако желите нешто да унапредите. Уколико желите да ликвидирате, уколико желите да укинете, уколико желите да растурите, то је постао манир владајућих, па чак и опозиционих, политичких групација у Краљеву и то се препознаје и мисли се да је то добро. Ми живимо у једном свету илузорном, живимо у једном свету виртуелне нестварности и овога нема ни у најгорим ноћним морама. Овај је град осуђен на лагано умирање. Ни у Чачку није много боље, а то што се приказује је далеко боље него како је грађанима у Крушевцу. Зашто се овај део Централне Србије врло фаворизовано избегава? Србијаније бил акрива за арапско пролеће, бомбардоваљње Ирака, рат у Авганистану а од неких навосних запоадних савезника се очекује да среди њихове брљотине а то је ова миграција народа. Шта ради актиелна влада.

11

12

МАГАЗИН 23.8.2015.

13

23.8.2015.

МАГАЗИН

14

Мирољуб Баковић

Без длаке на језику: Мирољуб Баковић (2)

ШАМПИ(Њ)ОНИ У ХАЛИ СПОРТОВА - За само две године у „Топлани“ на репрезентацију потрошено три и по милиона динара. – Локална самоуправа неком мајка, а неком маћеха. – Овера здравствених књижица ратним ветеранима од оног што се поједе и попије у јавним предузећима. – По Закону о раду је лакше отпустити радника него прећи улицу на црвено светло. - Отписани су замишљени као револуционарни покрет који треба да спроведе револуционарне методе мирним средствима. - Више од сто милиона динара годишње потроши се на плате оних који су запослени само на основу партијске припадности. - Краљево више не постоји на мапи Србије, јер га је Влада отписала и одавно пустила низ воду. - До избора је нереално очекивати појаву неке нове снаге која би могла да завреди пажњу бар дела бирачког тела

15

К

МАГАЗИН

23.8.2015.

олико се разликују ставови представника владајуће већине и оних који то тек намеравају да постану најбоље се види на примеру јавних предузећа и установа. Док градоначелник Краљева ауторитативно тврди да су у сви пословали позитивно, што је на основу извештаја о раду за прошлу годину потврдила и владајућа већина у Скупштини града, опозиција верује да је то само због чињенице да се дебело финансирају и из градског буџета. Оваквим ставовима придружује се и Мирољуб Баковић, председник Удружења „Отписани 2014“ које са озбиљним амбицијама приступа припремама за предстојеће локалне изборе. У сличном положају као „Топлана“ су и друга јавна предузећа којима је локална самоуправа, уз то што из буџета уплаћује значајна средства за покривање губитака, и гарант за отплату кредита. Зато се с правом поставља питање колико би пословала позитивно да није тако и да ли би и за само две

16

године у овом предузећу било потрошено три и по милиона динара на репрезентацију. Да је локална самоуправа неком мајка а неком маћеха потврђује податак да чак три до четири стотине учесника ратова у последњој деценији прошлог века нема оверене здравствене књижице. Овај проблем би, верује Баковић, могао да се реши уштедом од онога што се поједе и попије у јавним предузећима. Све наводи на закључак да јавна предузећа функционишу као феуди у којима је након сваке промене власти резервисано још по које радно место за неког од бивших функционера недовољно мотивисаних да по завршетку мандата поново изађу пред грађане и затраже подршку за нов мандатни период. Након што Отписани дођу на власт, а Баковић верује да ће то бити већ после првих следећих избора, свако од овако запослених би могао да остане без посла. Основ за то Баковић види у новом Закону о раду по коме је, уз

прописану отпремнину, лакше отпустити радника него прећи улицу на црвено светло. Прилично радикално размишљање проистиче из уверења да су Отписани замишљени као револуционарни покрет који треба да спроведе револуционарне методе мирним средствима. До тада је неопходно освојити натполовично поверење бирача и формирати власт без коалиционих партнера који би могли да буду кочница спровођењу радикалних ставова. - Уколико на изборе будемо изашли сами то ћемо сигурно да направимо, јер нећемо да одустанемо од базичних ставова ни по цену да не освојимо ни један глас. Основна идеја је да се из јавних предузећа истерају сви који су сами себе запослили за време док су се бавили политиком. Зашто да Закон о раду важи само за чистача улице, а не важи за оне који су злоупотребили народно поверење и отишли у јавно предузеће зато што је власт променљива категорија – каже

Баковић уверен да таквих случајева има у свим јавним предузећима и установама. Гора судбина од оних који би могли да остану без посла прети Културном центру „Рибница“ који је у редовима Отписаних окарактерисан као непоребна установа. Недавна одлука Скупштине града која је потврдила предлог о додатном задуживању града за финансирање неколико пројеката, међу њима и затвореног базена, наишла је на осуду више политичких фактора у граду. Међу њима су и Отписани који верују да би се новац намењен за ову сврху могао потрошити паметније, поготово што са највишег државног нивоа стално стижу поруке о неопходности штедње чији терет већ подносе пензионери и запослени у јавном сектору. И поред тога израчунато је да се више од сто милиона динара годишње потроши на плате оних који су запослени само на основу партијске припадности. Да би се градски буџет ослободио непотреб-

ног баласта паметније би било кредит усмерити на исплату отпремнина непотребним радницима како би се коначно зауставио тренд који у терминологији Отписаних фигурира као легална крађа пара. Уштедама ове врсте створили би се услови за бесплатан смештај деце у обданишта, оверу здравствених књижица ратним ветеранима, повећан обим услуга народне кухиње, већи буџет за пољопривреду, више пара медијима и много тога другог. Изградња базена чини се посебно проблематичном након сазнања да толико пута помињана хала спортова ни пола године након отварања није у функцији и да не доноси приход који су обећавали градски челници. - Тражили смо да градски челници праве паре у хали тако што ће да гаје шампињоне. За то постоје идеални услови, леп пут и прилаз до хале и само је треба замрачити баш као у време тениског меча репрезентација Србије и Хрватске. Уместо тога халу,

коју су правили радници и сељаци за децу и омладину да не иду по кафићима, град рентира спортистима и клубовима по цени коју не могу да плате. Прво са педесетак милиона динара годишње финансира спортске клубове, а онда им тражи паре за коришћење хале. Начелник Рашког управног округа каже како се ту игра рукомет и тенис на националном нивоу иако хала није прављена за то. Кад дођемо на власт ми ћемо да гајимо шампињоне, јер је то најекономичније ако град хоће да прави паре. Иста је прича и са базеном који је највећи промашај у граду. Каже се да су ватерполисти више пута одустајали од даљег такмичења, јер нису имали услове за одржавање утакмица, а кад им буду тражили паре за коришћење базена десиће се исто што и са кошаркашима и одбојкашима – објашњава Баковић. Колико год је током изградње спортска дворана била повод за сукоб различитих интереса слично се дешава

17

23.8.2015.

МАГАЗИН

18

и са Аеродромом Морава чије је пуштање у редован саобраћаја најављивано пре скоро четири године, а завршетак све виши личи на градњу Скадра на Бојани. Ма колико се тврдило да би у знатној мери допринео развоју привреде ширег региона из визуре Отписаних тешко да би помогао Краљеву у коме она и не постоји. Због тога још једно одлагање пуштања у рад до половине наредне године све више подсећа на приче којима се у хладним зимским ноћима успављују најмања деца. Ако се изузме погон за израду панела од папира у Тавнику у Краљеву годинама уназад није било иоле озбиљније инвестиције, а и они који су показивали такву жељу отишли су главом без обзира у друге средине. Бројним обећањима о доласку инвеститора придружује се и оно које је тек успут поменуо премијер Александар Вучић, а у које мало ко разуман верује, па све више преовладава мишљење да Краљево више не постоји на мапи Србије, да га је Влада отписала и одавно пустила низ воду. У децембру ће се навршити две године од отварања централног градског вртића а он још увек не ради што потврђује тезу о договорној економији и феудима. Партија којој је припао схватила је како може да ради шта хоће, а тако ће бити све док постоји коалициона власт која годинама уназад функционише по истој матрици а подразумева удруживање ради задовољења појединачних интереса што потврђују коалиције странака са потпуно супростављеним идеолошким ставовима. Уверење да је воду мало узбуркала, а потом и замутила, појава Отписаних на политичкој сцени повод је за примамљиве понуде на које су припадници нове снаге, бар како тврде, још увек имуни. Све присутније уверење да у Краљеву не постоји привреда намеће потребу враћања коренима и пољопривреди као области у коју треба улагати знатно више. Са скоро истим бројем становника Холандија годишње од извоза пољопривредних производа заради 60 милијарди евра,

а Србија са знатно већим потенцијалима тридесет пута мање. У исто време Уругвај има дупло мање становника а убира 7 милијарди долара годишње од извоза говеђег меса што упућује на размишљање о изостанку идеја и малој заинтересованости оних који су преузели одговорност за организацију живота у локалној средини да учине нешто више. Уз пословичну тромост, често и неспособност, кочницом се сматра и сазнање да већа инвентивност не повећава и онако добру зараду. Добра потврда овог става је недавна анализа рада кадрова водеће снаге на краљевачкој политичкој сцени која показује да ни не знају шта треба да раде за плату коју добијају.

- Отписани су имали контакте са 5 или 6 политичких групација које су нас директно звале у коалицију. Што се тиче избора ми имамо само две опције, самостално као група грађана под називом „Уназадимо Краљево“ и друга у коалицији али не са било којом

странком која је тренутно на власти, или је икада била на власти, што нам сужава избор. Имали смо позиве људи који су жестока опозиција у овоме граду, али не можемо са њима јер би на тај начин изгубили кредибилитет код грађана, јер се залажемо за по-

тпуно ресетовање система и не можемо да уђемо у коалицију са онима чије припаднике треба да истерамо – каже Баковић. Отписани пажљиво прате кретања на локалној политичкој сцени и потврђују да је до избора нереално очекивати појаву неке нове снаге која би могла да завреди пажњу бар дела бирачког тела. Показало се то приликом неколико покушаја алтернативних групација да на протестима које организују окупи иоле озбиљнији број људи. И до сада су сви учесници изборне трке улазили у надметање уверени у победу. После пребројавања гласова највећи број њих је доживљавао велико разаочарање засновано на чиње-

ници да до неког новог покушаја морају да отплаћују и велике дугове због средстава уложених у кампању. Отписани су, чини се, више од осталих уверени у повољан резултат на наредним изборима и апсолутну победу која гарантује останак на власти наредних двадесет година. Ово уверење се темељи на снази групација која треба да смени „лоповски систем“ развијан четврт века. Препознатљива реторика о политички превазиђеним кадровима којима је истекло време проистиче из сазнања да нико од њих није спреман на било какво јавно сукобљавање мишљења на некој од локалних телевизија. Све је присутније уверење о затвореном кругу политичке номенклатуре и потреби за сменом генерација на политичкој сцени. - Продавање магле више неће моћи да прође, а после избора сигурно ће та булумента свега и свачега отићи на ђубриште савремене политичке историје овог града. Без обзира по ком систему буду одржани избори, да ли у децембру ове или на пролеће наредне године, сигурно је да ће владајуће странке бившег режима нестати са политичке сцене, или ће им драстично бити умањен утицај – уверен је Баковић. Погледи готово свих политичара углавном су усмерени према телевизијама које имају своје фаворите и не поклањају подједнаку пажњу свима који се сматрају релевантним представницима народа. То је повод за размишљање о новом систему финансирања медија који би омогућио професионално извештавање лишено уских интереса. Уз ефикасније информисање уштедела би се и знатна средства која се непотребно бацају на преносе седница Скупштине града. У време кад је емитоавње телевизијског програма дигитализовано, па сигнал стижо до истог броја гледалаца, илузорно је за преносе плаћати три телевизијске станице по чему је, у доба све веће потребе за штедњом, Краљево препознатљиво у ширем региону. Т. Радовановић

19

20

МАГАЗИН 23.8.2015.

На осмом километру од Краљева према Гочу 70 м уз реку Рибницу на плацу од 10 ари кућа у два нивоа површине 100 квадрата са терасом и погледом на реку, летњиковац, уређено двориште, виноград, струја, вода телефон.

цена 60.000,00 евра 063 233 333

21

Омладинска радна акција „Краљево 2015“

ИНАТ ЈАЧИ ОД

МАГАЗИН

23.8.2015.

- Удружење „Омладинска радна акција“ основано са циљем да се негује добровољни рад, традиције омладинског рада и омладинских радних акција, утиче на унапређење развоја живота, дешавања и активности младих у Краљеву, подизање квалитета живота и побољшање положаја омладине

22

Д ПОЛИТИКЕ

23

Н

МАГАЗИН

23.8.2015.

а прве знаке опасности од поплава, које су током пролећа прошле године направиле велику штету на широком простору Србије, до изражаја је дошла солидарност и спремност неочекивано великог броја људи, претежно младих, да помогну на различите начине. Показало се то и Краљеву кад су стотине самоорганизованих стигле на поплављено подручје и данима помагали угроженом становништву да што пре санира последице елементарне непогоде. Ан-

24

гажовање једног дела најупорнијих настављено је током летњих месеци кад су, организовани у радну бригаду у оквиру Омладинске радне акције „Краљево 2014“, седам дана радили на чишћењу корита бујичних потока како би предупредили штете од неких нових поплава. На истом задатку окупило се педесет младих из Краљева, Марибора, Беле Цркве и Охрида вођени сазнањем да су генерације вршњака деценијама уназад дале немерљив допринос изградњи земље, па не би било згорег да они бар окрече нешто од тога. Сем завидних радних резултата развило се нераскидиво пријатељство и ма колико да се на почетку смешним чинила опаска председника Скупштине града Сретена Јовановића да ће на растанку бити и суза испоставило се да је то тачно. Сазнање да више не могу једни без

других је, због географске удаљености, утицало да се контакти одржавају преко друштвених мрежа, а жеља да се са Мариборчанима сретну у њиховој средини није остварена, јер локална самоуправа није била у могућности да обезбеди ни аутобус за превоз. Ни то није спречило најупорније да се са новим пријатељима различитим поводима срећу на неким другим местима, а неограничена количина емоција акумулирана у наредних неколико месеци резултирала жељом да се ове године поново сретну у Краљеву на неком од нових радилишта. Они мало предузимљивији основали су Удружење „Омладинска радна акција“ са циљем да негују добровољни рад, традиције омладинског рада и омладинских радних акција, утичу на унапређење развоја живота, дешавања и активности младих у Краљеву, подизање квалитета живота и

побољшање положаја омладине. Чврсто уверени да би током лета добровољним радом могли бар мало да допринесу побољшању живота у граду, и покажу да дух добровољног рада у овој средини још постоји, покренули су Омладинску радну акцију „Краљево 2015“, а од обећаних 300 хиљада динара за почетак припрема од локалне самоуправе, из средстава којима се финансирају удружења грађана, одобрено је тек 28 хиљада. Недовољно убедљиво су у том тренутку деловала објашњења градских челника који су различитим аргументима покушавали да минимизирају своју улогу у процесу одлучивања ма колико су пре тога били одлучни у давању оптимистичких обећања. Све је код покретача иницијативе о организовању акције створило уверење да неко намерно спречава овај вид активности и организовања младих, а доказ томе

Да неко намерно спречава овај вид активности и организовања младих потврђује и изостанак медијске подршке виде и у изостанку медијске пажње што се још једном показало тачним почетком ове недеље. Након што је изостала додела сто хиљада динара нераспоређених средстава планираних за суфинансирање пројеката удружења грађана прорадио је инат мотивисан жељом да се по сваку цену акција одржи и ове године. Допринос локалне самоуправе огледа се у писму подршке са којим су чланови удружења пошли од врата до врата да траже помоћ. - Обишли смо више од 100 фирми, потрошили огромну енергију, молили, негде добили пет хиљада динара, негде 50, пиће, храну и на крају успели

да напабирчимо да имамо за најнеопходније потребе. Највећи проблем је било то што ни седам дана пред почетак акције нисмо знали да можемо да радимо и са колико учесника. Највише нам је помогао Нелт, потом Сан, Котленик промет, Галина, Млеко продукт, Млади радник, Дон дон, млекаре Куч, Мегле, Милкоп и Фармад, потом ГИР, Електроводомонт, Корали, Изопан, Златић, Ловачко удружење, месне заједнице Стара чаршија, Јарчујак и Жича, пржионице кафе и појединци.

25

23.8.2015.

МАГАЗИН

26

Марко Матић и Лука Петровић

Планирали смо учешће 115 бригадира од којих је из Смедерева најављен долазак њих 50 – прича секретар овогодишње радне акције Лука Петровић. Командант Штаба Омладинске радне акције „Краљево 2015“ Марко Матић је водио исцрпљујуће договоре са представницима Јавног предузећа „Србијашуме“ које се обавезало да обезбеди површине за садњу, саднице и надокнади део трошкова. Непосредно пред почетак акције уследило је разаочарање због изостанка финансијске подршке иако ово предузеће радницима на пошумљавању плаћа дневницу у износу од хиљаду динара. Сазнање да би омладиници били задовољни и са дупло мањом сумом упућује на захтев Надзорном одбору овог предузећа да део средстава планира, али тек за радове у наредној години. За покривање трошкова 115 учесника ације током две недеље рада било је потребно око милион и по динара. Дуго су Краљевчани, након периода високих температура, очекивали освежење које је већ првог дана пред Светог Илију наговестила потмула грмљавина из даљине. Кад се томе нико није надао гром је из ведра неба свом снагом ударио баш у радну акцију, а његова силина се манифестовала отказивањем Смедереваца само дан пре свечаног отварања. До тада је већ било позива из Македоније, Словеније, Новог Горажда, Лазаревца, Новог Сада, Беле Цркве, Руме, Крагујевца и Бора што је довољно да се окупи 70 бригадира. Кад се на заказаном скупу нису појавили они из Горажда и Марибора организатори су су се потрудили да међу суграђанима пронађу довољан број заинтересованих како би први радни дан 3. августа отпочео са 50 најорнијих за рад. Током наредне две недеље овај број варира, једни одлазе други долазе, а број учесника са десетак из Брезе премашује планираних седамдесет. То је доказ, каже Лука, да сила Бога не моли, а он силу не воли, јер причи која је започета више нико не може да стане на крај. - Ово је прича коју само злобан не може да подржи, јер после толико година млади хоће нешто да ураде за своју земљу. Како неко на то може да пљује и да мрзи – каже он. Тешки услови због стрмих терена и високих температура утицали су да први радни дан траје краће него што је планирано, а након тога су усле-

Причи која је започета више нико не може да стане на крај

диле кише и онемогућиле свакодневни излазак на радилиште. На реализацију радног задатка утиче и чињеница да је међу учесницима више припадница слабијег пола, па су мушкарци при-

Локална самоуправа допринела организовању акције писмом подршке. Изостала подршка Савета за младе и Канцеларије за младе нуђени да ископају више рупа за садњу него што је то планирано. Радује и податак да ове године међу учесницима има више младих него лане, апа иако се у појединим ситуацијама осећа да у ваздуху лебди помисао на сукоб генерација и овде важи демократски принцип о поштовању воље већине. Аутобуси „Аутотранспорта“ су планинским путевима могли да стигну само до дела који је стварао довољно услова за безбедну вожњу, па су бригадири првог дана до радилишта морали да препешаче још два километра. Кад су са алатом, садницама, водом и свим што им је требало током пакленог августовског дана коначно стигли били су толико преморени да су до краја рада засадили свега седам стотина садница. Помоћ је након два дана стигла у виду „циркуса“, старог возила адаптираног за превоз радника које је уступио Шумарски факултет. Од насеља од Дома ученика средњих школа до радилишта „циркус“ са четрдесетак бригадира путује скори скоро сат времена. Остали стигну „ладом нивом“ која до радилишта током дана допрема све што је потребно. Стандард учесника овогодишње акције је на знатно вишем нивоу него што је то било некада. Ни један од три обилна оброка није без меса, а бригадири су смештеми у собама са по два, три или четири кревета. Након повратка са радилишта, ручка и одмора следи богат програм друштвених активности које укључују спортска такмичења, заједнички одлазак на базен и биоскоп, а у нерадне дане излете и посете знаменитим местима из околине. Део акцијашког живота су незаобилазна братимљења са пријатељима који су стигли из Беле Цркве и Охрида и традиционална бригадирска свадба. Млада Ана Јокимовска стигла је из Македоније, младожења Лука Петровић из Краљева, а уз незаобилазне трубаче Оркестра „27. септембар“ венчање су увеличали

27

гости из Удружења припадника македонске националне мањине за Рашки округ „Кирил Пејчиновић“. Ма колико било атрактивно све што се током последње две недеље дешавало на радној акцији чини се да град у маркетиншком смислу још једном није на прави начин искористио прилику која му је пружена. У штабу верују да је то резултат сазнања да се на ову ствар не гледа на прави начин ма колико покушавали да добровољни рад одвоје од политике. Негде у даљини њен утицај се огледа и у одустајању од помоћи ако то неко чини из политички супротног табора. Иако су имена таквих позната у штабу не желе да их именују. - Прихватио сам обавезу да одржим састанак са представницима младих из скоро свих странака и сазнао да у суштини немају ништа против организовања акције, али сматрају да то

није потребно. Председник омладине Покрета социјалиста је чак рекао како младе, у време кад не раде јер немају посла, замајавамо неким раднима акцијама иако је прошле године њихов председник министар Вулин похвалио радну акцију, дошао на затварање и учесницима уручио учесничке књижице. Док ми садимо 20 хиљада садница тај није склонио ни један пикавац са улице – каже Петровић уз подршку става команданта „што је глава празнија то је безобразнија“. Учесници радне акције се слажу у оцени да је овогодишње дружење лишено сваке политике ма колико да међу бригадирима има чланова различитих политичких странака. О политици се не прича, јер је мотив због кога су дошли довољан разлог да се превазиђу и најдубље идеолошке разлике. Јединствен став свих са којима смо разговарали може да се сведе у само

МАГАЗИН

23.8.2015.

Што је глава празнија то је безобразнија

28

„Циркус“ на радилишту неколико речи, оно што се доживљава током радне акције не може да се опише речима. То мора да се доживи. Због тога је ваљда једна учесница ове године одустала од намере да део годишњег одмора проведе на мору. После само десетак дана каже да се није покајала и да ће наредне године доћи опет. Први пројекат којим се за део средстава конкурисало код локалне самоуправе одбијен је са образложењем да град није препознао интерес у томе што раде млади. Више од тога иритира сазнање да нема разумевања у Савету за младе из кога, ни после годину дана, нема одговора на позив за потписивање меморандума о сарадњи. Парадокс посебне врсте је сазнање да је изостала сарадња и са Канцеларијом за младе иако је њен координатор Никола Радевић, иначе противник оснивања удружења, прошле године био командант Омладинске радне акције „Краљево 2014“.

- Он има проблем са тим што воли да буде главни у свему, а чим се не пита и није главни онда је то проблематично и не ваља. Кад је прошле године завршена радна акција он је дотадашње пријатеље са којима се дружио називао погрдним именима, шпијунима СПС и лоповима који су направили организацију да перу новац. Волео бих да га питам како се пере новац у организацији која има више од 30 дипломираних економиста, три магистра економије, 20 правника и још 70 факултетски образованих људи. Никола ни факултет није завршио, јер

- Оно што се доживљава током радне акције не може да се опише речима, то мора да се доживи није могао, а поклоњен му је посао у Градској управи. Једино што је успео је да се направи теретана на отвореном, а ако ће она да реши проблеме младих онда је то супер. Канцеларија за младе постоји две године, а тек сад већају о Акционом плану за младе и плаћају стручним службама да га направе, јер они не знају – каже Петровић разочаран понашањем бившег команданта акције. Уверење да су за само годину дана урадили више него све друге организације младих заједно заснива се на чињеници да су бригадири активни током целе године. По заврештку прошлогодишње акције учествовали су у сређивању дворишта амбуланте у Чибуковцу, помагали одржавање такмичења Удружења параплегичара и квадриплегичара, истоварали грађевински материјал за становнике поплављеног подручја, садили јорговане

на више локација у граду и околини... Да претерано предан рад не одговара мање активнима сведочи понашање координатора Канцеларије за младе који није дозволио учешће чланова Удружења „Омладинска радна акција“ у прошлогодишњој акцији „Оживи осмех“ иако је 50 живописно костимираних аниматора стигло да забавља децу која су била спремна да баш код њих купе пригодне беџеве. Братимљење бригадира пред крај овогодишње акције повод је за жељу да она траје још дуго и да сваке године буде све масовнија. - Кад смо сами наша идеја је само сан. Када смо сви заједно то је револуција – поручује Лука Петровић, секретар Омладинске радне акције „Краљево 2015“ и члан Управног одбора Удружења учесника омладинских радних акција и волонтера Србије. Т. Радованоовић

29

30

МАГАЗИН 23.8.2015.

31

32

МАГАЗИН 23.8.2015.

33

Проблеми младих увек исти

МАГАЗИН

23.8.2015.

АКТИВИЗМОМ ДО РЕЗУЛТАТА

34

- Млади људи немају потпуну перцепцију стања на тржишту радa, па иако им Национална служба за запошљавање стоји на располагању ретко ко долази по информације. - Успавани активизам младих пробудио се након мајских поплава прошле године. – Бесплатни аутобуски превоз деце из поплављених подручја уз плаћену перонску карту на краљевачкој аутобуској станици. - Политика је заступљена у свим сферама живота, а млади све више уверени да ће до посла доћи учлањењем у неку странку чак и без идеолошких мотива. - Млађе генерације наслеђују од старијих однос према политици и понашају се исто. Страни инвеститори долазе првенствено због високо образоване, а веома јефтине, радне снаге. - Људи постају „заблудело крдо“ које медији користе да верују у оно што се пише или види на телевизији. - Млади не чекају дневник у седам, или десет, да би видели шта се дешава у граду

Владимир Раковић

35

М

МАГАЗИН

23.8.2015.

еђународни дан младих је догађај који се од 2000. године обележава сваког 12. августа са циљем да скрене пажњу на проблеме, културна и правна питања омладине, ученика и студената. То и сазнање о бројним проблемима са којима се сусрећу у Краљеву повод је за разговор са чланом Савета за младе Владимиром Раковићем. Млади у Србији чине друштвену групацију чија се граница све више помера на горе. Некада је то било 27 година, касније 30, а има ставова по којима достиже и 35. Иако се од деведесетих година, када су генерације које се и данас сматрају младим улазиле у живот ситуација у великој мери променила наш саговорник потврђује да је то било време у коме млади нису себи могли да приуште све што је на располагању најновијим генерацијама. Данас им недостаје оно што је најпотребније, посао и могућност стабилне зараде као основе за егзистенцију. О томе сведочи податак да је на

36

евиденцији Националне службе за зазпошљавање велики број високообразованих кадрова различитог профила, међу њима и лекара, са малим изгледима да у догледно време дођу до било каквог посла у струци. Ограничено време волонтирања тек је успутна станица према иностранству након сазнања да, и ако се неко од њих запосли у локалним здравственим установама, увек стиже већи број оних који завршавају факултете. Сем њих губитник је и држава која улаже значајна средства у школовање, а није способна да обезбеди услове да се радна места отварају природним економским процесима. Искуство рада у Националној служби за запошљавање сведочи о потреби за фармацеутима што показује да многи који су се одлучили за друга занимања у тренутку избора нису имали праву информацију о потребама тржишта. Бољем информисању требало је да допринесе Сајам високог образовања који су минулог пролећа уз помоћ Националне службе за запошљавање ор-

ганизовали Савет за младе и Канцеларија за младе. Циљна група су били ученици трећих и четвртих разреда средњих школа којима је понуђено обиље информација о могућностима студирања у различити срединама, али и потребама тржишта радне снаге. - Иако је организован први пут Сајам је био изузетно посећен, а у техничком смислу доведен до перфекције. Средњошколци су показали велико интересовање, а учествовали су представници 24 факултета са подручја целе Србије. После завршене школе млад човек има одређене афинитете и жели да упише оно што воли. Ипак, живимо у времену кад не треба да се приликом уписа водимо само емоцијама већ да при одлучивању укључимо и рационални сегмент како би сутра лакше дошли до посла. Млади људи немају потпуну перцепцију стања на тржишту рада, па иако им Национална служба за запошљавање стоји на располагању ретко ко долази по информације – каже Раковић.

Недавно објављен податак да је Краљево град из кога се у последњих годину дана иселило највише младих људи у локалној самоуправи правдају уверењем да одлазе на школовање у велике универзитетске центре. Упркос томе мало се чини да се у локалној средини формира још по која високошколска установа како би се тренд одласка бар успорио. Уз Факултет за машинство и грађевинарство у граду је присутно тек неколико одељења приватних виших школа и факултета што није довољно за локалну заједницу од око 150 хиљада становника. Податак да околни градови свршеним средњошколцима нуде шири избор наводи на размишљање о недовољној активности градских челника у стварању услова да што већи број младих остане у Краљеву. Знатан део њих би остао, подсећа Раковић, кад би им било омогућено да студирају у свом граду чиме би лишили родитеље изузетно високих цена смештаја и исхране у другим срединама. Успавани активизам младих пробу-

дио се након мајских поплава прошле године, а Раковић сведочи да је са пријатељима организовао велику акцију прикупљања помоћи уз учешће више организација цивилног друштва. Прикупљена помоћ је усмеравана на адресу Црвеног крста, а на позив организатора одазвали су се бројни грађани са ширег простора Србије, али и иностранства. Глас о томе стигао је и до Париза из кога се директор српске школе Катарина Мијић заинтересовала за пружање помоћи некој под поплављених школа. Помоћ је стигла у виду уређаја за извлачење влаге из зидова који се показао дефицитарним због великог броја поплављених домаћинстава и бар тродневног задржавања у сваком од њих. Једној од донаторских вечери у Паризу присуствовао је и црногорски принц Никола Пертовић Његош и изразио жељу да за тридесеторо деце са поплављеног подручја организује бесплатно летовање на приморју, а избор пао на Краљево. - Замолили су да обезбедимо ло-

калног аутопревозника који би бесплатно превезао децу до Цетиња уз надокнаду трошкови горива. Позвао сам све у граду и доживео разочарење, јер нико није желео да ради без зараде. Организаторима је била прихватљива и цена од 900 евра, али су успели да успоставе сарадњу са београдском „Ластом“, да аутобус из Београда дође у Краљево и потпуно бесплатно, чак и без надокнаде за гориво, превезе децу у Црну Гору и врати их назад. Радује податак да је све завршено у набољем реду, да родитељи нису имали никаквих трошкова сем што су сви морали да плате перонску карту на краљевачкој аутобуској станици. И ово је повод за апел на друштвено одговорно понашање у ванредној ситуацији кад је велики број породица остао без свега што су имали, а деца нису ни била свесна шта их је снашло – каже Раковић. Међу младима је све присутније уверење да се у Србији непримерена пажња посвећује политици, а то сматрају великом грешком. Политика је за-

37

23.8.2015.

МАГАЗИН

38

ступљена у свим сферама живота, а млади све више уверени да ће до посла доћи учлањењем у неку странку чак и без идеолошких мотива. Иако због борбе за егзистенцију у све тежим економским условима не треба кривити ни оваква настојања све је потребније вратити политику у оквире у којима треба да делује и не мешати је у запошљавање, економију, културу, образовање, здравство... јер у супротном земља запада у све веће проблеме. То је и разлог за супростављање ставу да све мора да се завршава уз помоћ политике. Више од тога плаши сазнање да млађе генерације наслеђују од старијих однос према политици и понашају се исто. Све је присутнији став да је политика постала бизнис иако не би требало, а да притом нема ни политичке одговорности за много шта погрешно што је учињено након октобра 2000. године, ма колико све било у складу са неким законом. - Какав је то закон ако не раде „Магнохром“ и „Фабрика вагона“ и који је то Закон о приватизацији који је направио лоше приватизације. Део до-

говорности треба да преузму и грађани који посвећују толико пажње политици, јер ако се она маргинализује, и сведе на оне оквире у којима треба да делује, не би имала толику моћ да се петља са свим. Искривљена перцепција политике води ка ставу да она није меродавна за отварање радних места већ стварање услова за привредни развој и инвестиције, позитивну климу за привлачење домаћих и страних инвеститора. Било ко да је на власти мора да створи позитивну климу за привредни раст, а остало ће доћи само и развијати се по принципима тржишне економије. То је природан процес а све остало, као финансирање јавних предузећа, веома лоше. Свако тржиште, па и наше, има предности и мане. Можда немамо аутопут, али имамо аеродром, имамо железнички чвор, па треба препознати предности и истицати их – каже Раковић. Запошљавање је у непосредној вези са инвестицијама а међу младима, бар онима чије ставове у Савету за младе заступа Владимир Радовић, нема много симпатија према страним

инвеститорима који долазе првенствено због високо образоване, а веома јефтине, радне снаге. Иако се директним инвестицијама смањује незапосленост оне немају много утицаја на раст стандарда, па се намеће став да се може смањивати и на друге начине, пре свега мотивисањем младих за бављење предузетништвом. Примера добре праксе има и у локалној средини што је доказ да добра идеја, уз довољно храбрости да се упусти у овај вид рада, може да донесе значајне резултате. Вечита тема међу младим људима је култура и садржаји којих, ма колико да их је, никада нема довољно. Знатно богатија културна понуда последњих година и даље не привлачи довољан број оних којима је намењена, а један од разлога за то види се и у информисању. Основни вид су постале друштвене мреже а најзначајнијом се сматра Фејсбук, под условом да се користи на рационалан начин. Млади су, бар декларативно, критички настројени према већем делу дневне штампе у којој преовладаву црна хроника, афере, скандали, из-

вештаји са риалити шоу програма. Све то, верује Раковић, само затупљује народ, поготово омладину, па се као императив намеће информисање и путем оних медија који имају критички став према бројним питањима од значаја за свакодневни живот. Етичког кодекса у медијима готово да нема, а и ако постоји сведен је на минимум, па је свесно изазивање скандала у циљу подизања тиража, често без основе,опасно за друштевну заједницу, јер читаоци могу да не донесу критички суд па почињу да верују у оно што је написано. - Као што је рекао Ноам Чомски људи постају „заблудело крдо“ које медији користе да верују у оно што се пише или види на телевизији. Безброј је примера злоупотребе етичког кодекса у медијима којима се ствара општа пометња за коју је крив онај ко је написао текст. Локални новинари раде много за не тако високе плате, а већина их и не прима. Дођу на позив, и пропрате неке догађаје, али не верујем да млади чекају дневник у седам, или десет, да би видели шта се дешава у граду. Инфор-

мисање се обично своди на политику, а то их не интересује превише. Са друге стране иако на телевизији има довољно простора за емисије о младима, које би биле гледане, то се не дешава – каже Раковић. Циљ оног дела младих којима припада наш саговорник је да допринесу заједници на било који начин. Због тога су и прихватили омладински активизам као вид деловања како би припадницима по годинама сличних генерација помогли да се самоорганизују, остваре неке циљеве и реше бар неке од проблема који их муче. Резултат таквих настојања је и неформално Друштво умишљених краљевачких сликара - ДУКС које од 2012. године организује различите хуманитарне акције у циљу скупљања помоћи појединцима и групацијама. Једна од првих активности је ликовна колонија у Лопатници као прилика да млади, са и без формалног образовања у овој области, искажу ставове али и прикупе средства за решење по којег проблема. - Кроз ликовне хуманитарне колоније, прво у Лопатници а касније у

граду, за циљ смо имали умрежавање младих и повратак неким нормалним вредностима, као што је природа, да се мало изађе из града и супростави градској летаргији која влада, а кроз уметност искажу и сликају, па како год да то испадне. Завршене радове Нулте хуманитарне ликовне колоније смо поставили на интернет, а кроз облик виртуелне аукције свакоме пружили могућност да лицитира, а новац искористили у хуманитарне сврхе. Прве године смо помагали санацију порушеног Краљевачког позоришта, затим смо помагали Тамару, а нашим активизмом успели да скупимо 1.000 евра. Помогли смо параплегичару за лечење у Тивту, а двема поплављеним породицама прошле године из Адрана и Врбе купили неоходне ствари за кућу. Ове године смо организовали ликовну колонију у сарадњи са десетим јубиларним турниром у одбојци на песку да помогнемо Јовану за операцију очију помиње Раковић само неке примере активизма младих. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

39

Први скуп власника мотокултиватора у Србији

МАГАЗИН

23.8.2015.

ФРЕЗИ

40

ИЈАДА

- Организатори првог скупа мотокултиватора у Србији су Месна заједница Прогорелица, Удружење Долина краљева и Фудбалски клуб „Будућност“. – Одзив за учешће на манифестацији превазишао очекивања и највећих оптимиста. – Свим учесницима мајице и захвалнице. – Лековита вода Прогореличке бање помаже бржем зарастању рана. – Прогорелица без водоводне и канализационе мреже. - Уз мало више слуха бар неки од проблема у Прогорелици би могли бити решени, а и прошлонедељна манифестација има за циљ да скрене мало више пажње на ово место

41

П

МАГАЗИН

23.8.2015.

рогорелица је у енциклопедији описана као насељено место града Краљева у Рашком округу у коме је, на површини од 1.233 хектара, према попису из 2011. године, било 882 становника просечне старости преко 42 године, од којих 750 пунолетних. Сврстани су у 289 домаћинстава и деле судбину већине српских села која полако одумиру. Прогорелица је смештена између два највећа српска манастира, Жиче и Студенице, на средини пута који од Матарушке води ка Богутовачкој бањи, а капија је Долине јоргована и старе српске државе Немањића. Као насељено место први пут се помиње у турском попису из 1516. године као Погорелица у Магличу, а крајем 19. и почетком 20. века аустроугарски путописац Феликс Каниц је, пролазећи кроз ово место, записао да од уског и стеновитог кланца код Прогорелице, кроз који Ибар са својим водама хита ка Западној Морави, бујност и лепота овог краја делују неодољивом снагом. Све до 1991. године број становника је

42

растао да би за тридесетак премашио хиљаду, а онда је почело опадање до данашњих 882. Баш у Прогорелици се завршава Ибарска клисура, а Ибар постаје равничарска река и мирнијим током кроз Прогореличко и Конаревско поље наставља према Матарушкој Бањи и даље према ушћу у Западну Мораву. У уском појасу са обе стране реке смештене су њиве на којима су се од вајкада највише гајили кукуруз, пшеница и нешто детелине за стоку, а мало даље у брдима воће и малињаци. Ово, а и сазнање како готово нема села у Србији која се по нечему препознају утицало је да група младих на дан Светог Симеона, зачетника лозе Немањића, формира Удружење „Долина краљева“ како би реализацијом програмских активности мотивисали младе да остану на овим просторима. Повод за то је било уверење да се Прогорелица налази на почетку долине уз Ибар ка старом граду Расу којом су пре много векова пролазили српски краљеви из лозе

Немањића. Жеља да организују нешто по чему би били препознатљиви на ширем простору, а да то буде оригинално, искристалисала је идеју о „Фрезијади“, првом скупу мотокултиватора у Србији. Мотив за то био је податак да у Прогорелици постоји више од педесет возила ове врсте што је својеврстан рекорд у односу на број становника. Дуго се ова идеја врзмала у глави Славка Марића, а изашла на видело на дан Свете Тројице 2013. године, али су бројне непредвидиве околности утицале да буде реализована две године касније. Подаци о броју и појави ових необичних возила воде према крају осамдесетих година прошлог века када су мештани Прогорелице са више ентузијазма него остали приступили куповини мотокултиватора различитих типова. Један од разлога за овакво опредељење је сазнање о великом броју парцела мале површине за чију обраду није била исплатива куповина макар и најмањих

43

23.8.2015.

МАГАЗИН

44

трактора. Они мало злобнији склони су уверењу да су бројни мештани одлуку о куповини донели након што је било каква машина ове врсте забректала у комшијском дворишту. Већина од педесетак мотокултиватора мештана Прогорелице, различитих типова и произвођача, купљени су као нови у време док је стандард био на вишем нивоу. Све који су протеклог викенда стигли на зборно место прегледао је мајстор Бранко Ђорђевић и посебном налепницом потврдио да су исправни и спремни за пут до Бугарске чесме. Иако је старт заказан за петнаестак минута пре поднева учесници овог необичног скупа почели су да се окупљају много раније. Национални карактер манифестације потврђен је интонирањем химне Боже правде, а пре него је дат сигнал за старт учесницима је приређен кратак културно-уметнички програм који су извели чланови Фолклорног ансам-

бла „Карановац“ из школе „Ђура Јакпшић“ у Конареву. Иако се очекивало учешће већине од педесетак власника мотокултиватора њих 45 на старту је превазишло очекивања и највећих оптимиста којима се успехом чинило појављивање тек тридесетак возила. Дефиле Ибарском магистралом кроз Прогорелицу обезбеђивали су припадници Саобраћајне полиције Полицијске управе Краљево. Колону су од Марић центра усмерили са магистралног пута до пропуста испод железничке пруге, а потом поред ње до насеља Бугарска чесма где је све чекала богата трпеза са разноврсним јелом и пићем. Све то зачињено је одговарајућом музиком која је од претходне вечери до раних јутарњих часова увесељавала све оне који су се тек припремали да учествују у овом необичном догађају. Да би комшије мотивисали да следеће године дођу у још већем броју

организатори су припремили и награде за оне који на зборно место дођу у најоригиналнијем возилу, сваком од учесника је додељена пригодна захвалница, а за неку од следећих година остављено да се изаберу најстарији и најмлађи у категорији возила, али и возача. Организатори првог скупа мотокултиватора у Србији су Месна заједница Прогорелица, Удружење Долина краљева и Фудбалски клуб „Будућност“ коме је пред наступајућу сезону такмичења у Општинској лиги намењен део прихода од продаје пића. Простор за окупљање, мајице за све учеснике и награду за једног од учесника обезбедила је Фабрика сточне хране „Пантелић“, а одржавање манифестације помогли су „Електроводомонт“, „Евротехна“, „Марић центар“, „Сато“, „ДМ интернационал“, „Ресторан Круна“ и други. - Сматрамо да овом манифеста-

цијом желимо да спречимо одумирање села, јер имамо дан на који ће се мештани забавити. Кажу да Краљево карактеришу три ствари, „Весели спуст“, Долина јоргована и краљевачки кајмак. „Весели спуст“ реком Ибар пролази кроз Прогорелицу, Долина јоргована почиње од Прогорелице, а краљевачки кајмак се прави у Прогорелици тако да смо овде прави представници града Краљева. Имамо и два доста популарна излетишта, Крстовград на 800 метара од магистралног пута, а ту је излетиште „Бисери Ибра“ у непосредној близини, па да овом манифестацијом употпуњујемо и туристичку причу – каже Марић уз подсећање да су, након што више не функционишу Матарушка и Богутовачка бања, младима за разоноду остале само једна кафана или одлазак у Краљево. Славко Марић открива тајну о постојању Прогореличке бање са извором чија вода помаже бржем зараста

њу рана, а иако извор није посебно уређен приметно је присуство све већег броја становника овог и других крајева који на овом месту траже лек за проблеме који их муче. О вредним привредницима овог краја сведочи податак да је баш ту отворена прва фабрика сточне хране која је касније, након приватизације постојеће у Ратини, пресељена у ово место. У Прогорелици је и једина ауто кућа овлашћена за продају неког светског бренда. То је „Марић центар“ који заступа надалеко чувени Хјундаи, а оспособљен је за комплетно одржавање аутомобила и технички преглед. Уз све мештанима овог краја омогућава да заврше послове око регистрације возила и добију прописану налепницу без одласка у Краљево. У Прогорелици је давно основан „Деминг“, а од значајнијих привредника ту су „ДМ интернационал“, „Алфа промет“, „Алфа груп“, „Сато“ и бројне занатлије које пружају различите услуге.

Кочница интензивнијем развоју је низак ниво комуналне инфраструктуре без водоводне и канализационе мреже, па се мештани пијаћом водом снабдевају искључиво из приватних бунара, а тек по неколико кућа удружује у изградњи мањих канализационих система. Иако је локална самоуправа помогла постављање уличне расвете, на реализацију и даље чека осветљавање пута до Крастовграда. Марић подсећа и да постоје пројекти за изградњу пешачке стазе дуге око једног километра за децу која из Прогорелице путују до школе у Конареву. Уз разумевање за све проблеме којима је оптерећен градски буџет у овом селу верују да би, уз мало више слуха, бар неки од проблема могли бити решени, а и прошлонедељна манифестација има за циљ да скрене мало више пажње на Прогорелицу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

45

46

МАГАЗИН 23.8.2015.

47

48

МАГАЗИН 23.8.2015.

49

Узвратна посета Цетињана деци из Грдице

ПРИЈАТЕЉИ

МАГАЗИН

23.8.2015.

- Дванаест Никшићана у посети ученицима истуреног одељења Основне школе „Браћа Вилотијевић“ у Грдици. - Краљево је још једном показало спремност да отвори врата свима који су вољни да прихвате пружену руку и наставе сарадњу на темељу заједничких интереса. – Посета Жичи, Матарушкој и Врњачкој Бањи. – Спортски сусрети темељ будуће сарадње

50

К

ада је почетком друге половине маја прошле године неочекивано висок поплавни талас запљуснуо Адране, Грдицу и друга насељена места у сливу Западне Мораве на територији града Краљева, за само неколико сати поплављено је више од пет стотина домаћинстава и велики број парцела обрадивог земљишта са обе стране реке. Највеће трауме доживели су најмлађи становници поплављеног подручја, посебно они који се нису на време склонили или нису имали где да оду. Кад је црногорски принц Никола Петровић Његош дошао на идеју да тридесетак такве деце у организацији Фондације Петровић Његош поведе на седмодневни одмор избор је

пао на Краљево и најмлађе становнике Грдице од којих се тридесет ученика истуреног одељења Основне школе „Браћа Вилотијевић“ са наставницима упутило ка Цетињу, а потом црногорском приморју. Током седмодневног боравка склопљена су бројна пријатељства и позив љубазним домаћинима да током наредне године узврате посету. Она се реализује ових дана, а са Цетиња је у Краљево стигло дванаест основаца старих између 9 и 15. године. Током петодневног боравка гости су смештени у Дому ученика средњих школа у коме истовремено бораве и учесници Омладинске акције „Краљево 2015“, а домаћину су за тим поводом припремили богат про-

грам и посету бројним знаменитостима у граду. Програм посете укључује обилазак Манастира Жиче, Матарушке и Врњачке Бање. Госте из Црне Горе је примио и председник Скупштине града Сретен Јовановић и подсетио да је „некада потребна и нека несрећа да нас мало више зближи и споји“. Краљево је и овом приликом показало спремност да отвори врата свима који су вољни да прихвате пружену руку и наставе сарадњу на темељу заједничких интереса. Жељу да она буде настављена изразили су и гости, а прилика за то су спортски сусрети као основа за неку дубљу сарадњу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

И У НЕВОЉИ

51

Српски језик ближи деци из дијаспоре

МАГАЗИН

23.8.2015.

ДА СЕ НЕ З

52

- Удружење Центар за дечја права реализује пројекат учења српског језика за децу из дијаспоре. – У кампу на Гочу деца из Македоније и Грчке. – Од посебног значаја сарадња са Удружењем грађана македонске националне мањине за Рашки округ „Кирил Пејчиновић“. - Сем што у дијаспори има мало српских школа проблем је и што у њима често раде недовољно компетентни људи. - Српским језиком се у дијаспори говори само на заједничким скуповима везаним за цркву, верске празнике и религијске обреде. - Начин на који се говори показао се прилично погрешним и лоше изартикулисаним, па више личи на језик земље у којој живе него на српски. - Све је израженије питање опстанка српског језика у дијаспори

ЗАБОРАВИ

Ш

ирока лепеза организација цивилног друштва разноврсношћу идеја попуњава празнину у различитим областима друштвеног живота, а реализација бројних значајних пројеката је најчешће ограничена једино количином средстава која су им на располагању. То ових дана показује пример Удружења Центар за дечја права које већ десет година интензивно ради на остваривању што већег нивоа ових права у локалној средини. Волонтери ове организације су дали значајан допринос изради Националне стратегије за младе и Закона о младима, а друге активности везане су за рад са децом ометеном у развоју, инклузију, јавне

радове, подршку деци у редовним школама кроз персоналну асистенцију и друге. Председница Управног одбора Удружења Маријана Минић потврђује да су основна циљна група деца и млади са којима раде дефектолози, психолози, професори разредне наставе и физичког васпитања, али и велики број ентузијаста различитог профила који имају идеје како да допринесу побољшању положаја ове категорије становника. Изостанак сталног извора финансирања упућује на конкурсе којима се обезбеђују средства за реализацију пројектних активности, а у случају да буду одобрена следи подела задатака

и озбиљан рад на терену којим се на најбољи начин задовољавају потребе корисника. Последњи пројекат, чија се реализација ових дана приводи крају, укључује рад са децом из дијаспоре са циљем да се побољша њихово знање српског језика. Средства је обезбедило Министарство иностраних послова, а реализује се у објектима Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ на Гочу. Иако је већ прво појављивање идеје наишло на одобравање, код свих који су уз помоћ друштвених мрежа упознати са њом, показало се да овај начин комуницирања није и гаранција да би све што се планира могло бити и реализовано. Због тога је почетак пројекта у два наврата одлаган јер није

53

54

Маријана Минић

МАГАЗИН 23.8.2015.

могла бити формирана довољно велика група деце која би оправдала реализацију пројекта. Неформална кому никација са људима из дијаспоре потврдила је потребу за окупљањем деце из расејања како би кроз дружење и рад са стручњацима што боље савладали језик својих родитеља. Најактивнији су били припадници српске заједнице из Јужноафричке републике, а њихов репортер је ових дана боравио на Гочу како би сагледао могућности за даљу сарадњу Велики број пријављене деце у јуну уливао је наду у резултате какви се само могу пожелети, али је отказивање померило реализацију за нека боља времена. Није успео ни други покушај да се окупи довољан број деце док се није укључило Удружење припадника македонске националне мањине за Рашки округ „Кирил Пејчино вић“. Након контакта са заједницом Срба који живе у Македонији у Краљево је, са два васпитача, стигло деветоро деце из Скопља, Куманова и Битоља, а од тринаест пријављених из Грчке придружило им се тек двоје. Податак да у Јужноафричкој републици празници почињу 10. децембра даје наду да би, уколико се обезбеде средства, све што је учињено током седам августовских дана могло да се понови пред Нову годину. Програм рада подразумева часове српског језика у оквиру радионица које се одржавају сваког дан у времену од 9 до 11 сати. Различита старосна структура деце између 7 и 17 година, као и ниво знања српског језика, били су повод за уводни тест који је показао да им је ћирилица дефицитарна, па је акценат стављен на њено савладавање али и правопис због комуникације преко друштвених мрежа. Интерактивне радионице су се показале посебно занимљивим, а ова метода пло дотворном за мотивацију деце. Колико је она дала резултате тек треба да потврди други тест последњих дана овогодишњег кампа. Сем што у дијаспори има мало српских школа проблем је и што у њима често раде недовољно компетентни људи који су, након дугог бо-

равка ван земље, изгубили контакт са језиком. Српске школе у Македонији постоје само у неким градовима и ма колико да су у другим ангажовани волонтери који предано раде показало се да то није довољно за савладавање језика. - Конципирали смо логопедске вежбе потребне деци због која неправилно изговарају неке гласове. Сви имају потребу за корекцију гласа, а задатак је био да поставе говорну апаратуру за глас који се разликује од начина на који се изговара у њиховој земљи. Научили су како се постављају уста, језик и зуби за изговарање појединих гласова и тако створена основа за даље вежбање које зависи од њих, али и упорности родитеља да их мотивишу. Сви су добили свеске са упутствима како да коригују гласове тако да могу да се подсете ако нешто забораве – објашњава Минић. Након чеири сата рада током преподнева требало је напунити батерије за сутрашњи дан, а најбољи начин за то биле су дуге шетње по падинама Гоча до Цветне ливаде, дрвета љубави, Пирамиде или језера. Било је и спортских активности, школа тениса, кошаркашке утакмице и дружење са члановима карате клуба из Врбе. Пројекат је прве знаке одрживости почео да показује пре него се и назирао завршетак што се манифестовало првим четовањем преко Фејсбука. Одлучујућим се показало позитивно искуство сарадње са Удружењем „Кирил Пејчиновић“ иако није планирано као пројектна активност. Организатори овогодишњег кампа верују да би сличан камп могао бити одржан и наредне године, али само ако за то буде обезбеђено довољно средстава. Српска заједница из Јужноафричке Републике је показала интерес за учешће, а њихова сарадња са бројним другим удружењима наговештава могућност да се за то обезбеди потребна количина пара. Искуство показује да се српским језиком у дијаспори говори само на заједничким скуповима везаним за цркву, верске празнике и религијске обреде. Уколико се не говори у кругу

породице тешко је очекивати да то буде изван ње, а начин на који се говори показао се прилично погрешним и лоше изартикулисаним, па више личи на језик земље у којој живе него на српски. Како време пролази све је израженије питање његовог опстанка, па се неопходним сматра интензивирање рада на артикулацији и акцентима. - Прича о српским школама у иностранству је битна колико и људи који су укључени у рад са децом. Искуство показује да он није адекватан и да са децом раде некомпетентне особе. За неговање језика су више од деце заинтересовани родитељи из бракова националности сличног језичког поре кла, док је код мешовитих много теже. Зато су нарочито важне логопедске вежбе. Сваки језик има фонетску структуру, а гласови су на одређеној фреквенцији и функционишу на одређеном нивоу, па изговор зависи од постављања говорног апарата. Код деце се то брзо коригује у зависности од тога колико је говорило други језик и интоксирано базичним језиком земље у којој живи – каже Минић. Искуство показује да спремност деце за прихватањем промена зависи од много фактора. Како у овогодишњој групи има највише млађих од десет година и спремност за озбиљан рад је мања него код седамнаестогодишњака. Највећим проблемом у реализацији пројекта показало се формирање групе отежавано честим отказивањима оних који су првобитно показали спремност да дођу. У Удружењу верују да би све било много лакше кад би имали сигурнији извор средстава, па према њима димензионисали групе. И поред тога не јењавају ентузијазам и активност на конципирању других интересантних пројеката. Иако је присутна логистичка подршка локалне самоуправе средства којим субвенционише пројекте удружења грађана су исувише скромна за ову врсту активности, па је Удружење Центар за дечја права оријентисано према држави и средствима која, као у последњем случају, даје по које од министарстава. Т. Радовановић

55

56

МАГАЗИН 23.8.2015.

57

Спречено извршење решења Комуналне инспекције

МАГАЗИН

23.8.2015.

ПРИВАТНИ РАТ Д

58

- Одложено извршење решења којим се Удружењу за заштиту животиња налаже да из објекта у Улици Душана Поповића исели петнаест болесних паса. – Није дозвољен улаз на приватни посед без судског решења. - Основ за доношење решења градска одлука о чувању паса и мачака из 2009. године која дозвољава држање највише два одрасла пса и два штенета старости до три месеца. - Комунална инспекција нема надлежност да узима псе

ДО ИСТРЕБЉЕЊА

Р

ешењем Одељења за инспекцијске послове број 335734/2014-Х од 10. марта ове године Друштву за заштиту животиња „Спаске“ је забрањено држање и чување напуштених паса у кући, помоћним просторијама и дворишту индивидуалног породичног домаћинства у улици Душана Поповића број 45 у Рибници. По истом решењу председници удружења Данијели Јовић је на-

ложено уклањање свих паса из куће како би овлашћена организација за ту врсту радова, у овом с лучају Ветеринарски институт, могла да изврши дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију. Како у Удружењу нису били спремни да поступе по решењу 14. августа је из Одсека за извршење решења Одељења за инспекцијске послове стигло обавештење да ће 21.

у 9 сати започети принудно исељење које ће трајати све док се не изврши у целости. У обавештењу стоји да ће се решење извршити ангажовањем Зоохигијеничарске службе Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“, здрави пси збринути у прихватилишту којим управља ово предузеће, а болесни бити упућени у ветеринарску амбуланту. У заказно време сви именовани у обавештењу нашли су се пред кућом у

59

МАГАЗИН

23.8.2015.

Улици Душана Поповића, овом приликом и уз присуство медија, а до деложације паса није дошло јер инспекцијским и другим органима није дозвољен приступ на приватни посед без судског решења. У Удружењу „Спаске“ верују да суд такво решење не може да донесе, јер нико од његових чланова није извршио никакво кривично дело. Повод за интервенцију инспекције су притужбе становника ове улице на лавеж паса и непријатне мирисе који се шире из дворишта куће број 45. Колико је тврдња о лавежу истинита нисмо могли да утврдимо, али је сигурно да непријатних мириса није било ни током најтоплијег доба године због тога што се хигијена одржава првенствено због лечења болесних паса. Мало је вероватно и да болесни пси, а међу њима их има без ногу, очију, парализованих или на хемотерапији, могу да лају више и гласнија од бројних здравих из осталих дворишта у овом крају. Основ за доношење ре-

60

шења је градска одлука о чувању паса и мачака из 2009. године која дозвољава држање највише два одрасла пса и два штенета старости до три месеца. У удружењу тврде да као таква није ускладу са Законом о добробити животиња што је и повод да локална самоуправа формира радну групу за израду нове одлуке чији се нацрт очекује већ у септембру. У комисију су укључени и чланови Друштва за заштиту животиња, а према информацијама које су доставили нашој редакцији новом одлуком неће бити лимитиран број кућних љубимаца. Друштво за заштиту животиња „Спаске“ тренутно брине о 15 оболелих паса који ће, након што оздраве, бити упућени у продице које су спремне да их приме како би били склоњени са улице. - Намера је била да се узму наши болесни пси, а неки сместе у ветеринарску амбуланту у којој има места само за три. Ми имамо више од три болесна, а то су пси под хемотера-

пијом, парализовани и други тешко болесни о којима неко мора нон-стоп да води рачуна. Остали би требало да буду одведени у азил који нема ветеринара да брине о њима свакодневно као што то ми радимо овде, па претио пасност да буду враћени на улицу – каже Данијела. Својеврсни рат траје већ годину дана током којих је одржано и неколико састанака са представницма локалне самоуправе у циљу проналаже ња декватног решења. У Удружењу нису априори против исељења из куће у Улици Душана Петровића, али за смештај болесних паса траже адекватан простор. У разговору са градоначелником је постигнут договор да се у азилу Зоохигијеничарске службе догради посебан простор за смештај болесних паса о којима би се бринули волентери Удружења за заштиту животиња. У току је израда пројекта и потрага за донаторима који би помогли изградњу одговарајућег објекта, а то је поступак за чију је реализацију потре-

бно бар три месеца. Данијела Јовић потврђује да је на овај начин излечено, и са улице склоњено, око 150 паса који су удомљени, или смештени у привремене пансионе. Петицију подршке ономе што раде већ је потписало више од шест хиљада особа, а подршка је стигла и од 12 међународних удружења. У знак предострожности највећи број паса је неколико дана пред принудно исељење улоњен и пре доласка инспекцијских органа. - Од комшија су сазнали да смо псе извели, па је позвана Комунална инспекција да их траже по околини као криминалце. Изашао је и репблички ветеринарски инспектор као једини који ма право да одузме псе ако се не држе у складу са Законом о добробити животиња. Ми са овом инспекцијом сарађујемо у вези паса, а имамо и записник у коме пише да радимо у складу са законом. Наши пси су чиповани, вакцинисани, о онима који су на лечењу постоји документација код ветеринара, а сваки има свој картон. Ко-

мунална инспекција нема надлежност да узима псе. Они су по Закону о комуналним делатностима задужени да сарађују са Зоохигијеничарском службом при уклањању лешева, или напуштених паса, са јавних површина – објашњава Данијела. Да приватни рат до истребљења поприма личну ноту сведочи одлучност начелнице Одељења за инспекцијске послове да у даљем поступку прибави сва неопходна акта и налоге како би могло да се уђем простор приватног власништва и принудно извршење спроведе до краја. Још кад би тако одлучна била при уклањању са улица дивљих таксиста, нелегалних продаваца, све већег броја паса луталица који су на улици можда и због одлуке о држању само два пса, и ко зна чега све још. - Сматрам да је ово лични рат Јасминке Јовановић и мене као председника друштва, јер ми је и малопре рекла да као радник на шалтеру Градске управе склањам неке предмете

који нестају и кријем их у фијоку. На то се још нико није жалио, а ја ћу против ње пред надлежним судом покренути тужбу због изношења неистине. Као председнику друштва могу да ми напишу прекршајну пријаву, али их без судског налога нећемо их пустити – одлучна је Данијела. О приближавању ставова нема наговештаја, а какав ће бити коначни епилог остаје да се види. И једна и друга страна одлучно бране своје ставове позивајући се на прописе. То што су прописи у супротности, и што градска одлука из 2009. гоидне, која се односи на чување и држање паса и мачака, није усаглашена са законом никога у локалној управи посебно и не интересује. Да је тако већ би је променили. Много поразније делује сазнање да није једина која није у складу са законом. Градски челници су у више наврата доказали да су изнад свих закона и да поштују само своје увек на начин на који их они тумаче. Т. Радовановић

61

62

МАГАЗИН 23.8.2015.

63

Завршен 24. Жички духовни сабор Преображење

МАГАЗИН

23.8.2015.

ПРЕОБРАЖЕЊЕ

64

- И ове године највише програма Жичког духовног сабора Преображење посвећено добитнику Жичке хрисовуље песнику Ђорђу Нешићу. – Пријемом Жичке хрисовуље Ђорђе Нешић улази у ред вечитих песника који се венчавају са вечношћу у манастиру који сведочи о прошлости српског народа и његовој вери. - Дводневни научни скуп под називом „Краљево-Ранковићево-Краљево“ окупио 28 научних радника. - Отварање у знаку квинтета Београдског мушког хора. - Представљена књига Карановац-Краљево у српској штампи 1868-1903 коју је приредио Славољуб Маржик.

Фото: М. Радовановић

Е У БЕРМУДАМА

65

П

МАГАЗИН

23.8.2015.

осле скоро четврт века постојања Жички духовни сабор преображење једино још у главама организатора слови као најзначајнија преображењска манифестаци ја у земљи. О томе сведочи све мање интересовање Краљевчана за низ догађања која су ове године одржана тим поводом. Колико се о њој зна ван Краљева није познато, а не може се здраво за готово узети тврдња коју на Спасовдан, кад се саопштава име добитника Жичке хрисовуље, и током неколико дана одржавања у августу изрекну организатори. Први знаци посустајања примећени су пре две године кад је наговештена могућност одржавања сваке друге због констатације да је већ двадесетак значајних књижевних стваралаца добило ову награду, а на видику нема нових који би

66

заслужили престижно признање. Да би продужили живот још коју годину организатори су потражили спас међу књижевницима који на српском језику стварају ван Србије, па је Жичку хрисовуљу прошле године добио црногорски песник Ранко Јововић а ове Ђорђе Нешић, управник Културно-научног центра „Милутин Миланковић“ у Даљу који наизменично живи у Бијелом Брду и Сомбору. Од покретача Жичког духовног сабора, којима је поводом двадесете годишњице постојања додељена Октобарска награда, редовни посетилац ове манифестације пожели да чује и нешто више од речи које се, са по тек којом промењеном, понављају на Спасовдан и уочи Преображења сваке године. Њима се и ове године подсећа да је пре 24 године група писаца окуп-

љених око Књижевног клуба покренула манифестацију која је већ следеће године прерасла у градску, постала највећи културни догађај у Краљеву и задржала место најстарије преображењске манифестације културе и духа у Србији. Њени организатори су Народна бибилиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј и Књижевни клуб, а домаћин град Краљево. На свечаном отварању, у присуству знатно мањег броја посетилаца него прошлих година, међу којима су доминирали запослени у Библиотеци и Музеју, они који до сада нису добро слушали говорника могли су да сазнају да је Сабор „основан да баштини највредније из српске културне традиције и заоставштине с нагласком на савремено песничко стваралаштво и промоцију вредности из области кул-

туре и историјске прошлости“. Због тога је и ове године највише саборских програма посвећено добитнику Жичке хрисовуље песнику Ђорђу Нешићу. Тешко да би се градоначелник Краљева, од оног што му сваког дана дају да прочита поводом неког значајног догађаја, сетио шта је рекао пре само неколико дана, а камоли пре целе године на отварању Жичког духовног сабора. Они који пажљивије прате збивања у овој области, по мало мисле и памте, примећују да је прва половина обраћања идентична прошлогодишњој уз тек по коју измењену реч. - Сваке године у предвечерје 16. августа на отварању Жичког духовног сабора Преображење запитамо се на овом месту јесмо ли, и колико, духовно узрасли у односу на претходно лето и јесмо ли достојни предстојећег

празника, Преображења Господњег, који нас обасјава, опомиње и уверава да се увек може и више и боље. У то нас уверава и Жички духовни сабор који је ушао у 24. годину постојања и одавно постао најзначајнија пребражењска манифестација у Србији. У времену великих изазова за државу, наш град и сваког од нас појединачно, баш на овом месту, баш ова манифестација и људи који су је осмислили и одгајили, уверава нас да се у сваком времену може досећи ниво којим би се свака средина могла подичити – прочитао је градоначелник Краљева без и мало назнаке да му је текст познат. Да не би била идентична и друга половина криве су прошлогодишње поплаве као тема доброг дела обраћања због чега су организатори ове го-

дине принуђени да прибегну малом трику и понове нешто од онога што је већ постало јасно и врапцима. - Сабор је деведесетих година запопочет у тешка времена. Није било боље ни наредних година, о овоме данас да и не говорим. Али упорност, добра воља и заједништво оснивача, прегалаца из краљевачке Библиотеке, Музеја и Књижевног клуба пресудно су утицали да и постане и опстане. Обавеза нас који смо, ипак, изван овог круга марљивих људи, да им, свако на свој начин, помажемо и подржавамо њихове намере да сачувају, ојачају и унапреде ову важну културну манифестацију. На то нас обавезују досадашња искуства Жичког сабора, њихова духовна постојаност и чврстина. На то нас обавезује и „налог“ једног од највећих хришћанских празника, Пре-

67

23.8.2015.

МАГАЗИН

68

ображења Господњег, да се мењамо, допуњујемо и преображавамо у боље – изрекао је градоначелник пре него је прогласио отореним овогодишњи Жички духовни сабор Преображење. Организатори су се потрудили да сами себи напишу хвалоспев који некако званичније звучи ако га прочита градоначелник. Колико имају поштовања према манифестацији коју сами називају најзначајнијом нека послужи податак да се на церемонији отварања, којој ове године први пут није присуствовао ни епископ жички, један од значајних краљевачких песника, верујемо и члан Књижевног клуба, појавио у бермудама. Да све не би звучало превише песимистички потрудио се квинтет Београдског мушког хора који је у предвечерје духовног сабора предводио Ђорђе Томић, а не као што је, по обичају, погрешно обавестила једна локална телевизија. Маестрално извођење до перфекције сложених гласова

пет интерпретатора није могло да остави равнодушним никог од присутних сем можда деце запослених у музеју и библиотеци која су трчкарала около не схватајући где се налазе, а чини се да нису схватили ни они који су их довели. Ништа мање маестрална није ни изложба Слободана Штетића „Постер“ коју је отворио музејски саветник краљевачког Народног музеја Љубиша Симовић. Саставни део Сабора били су научни скупови који су допринели новом читању српске прошлости и вредновању споменика културе из Долине векова, а до сада су приређена четири, „Старо наслеђе у савременој српској поезији“, „Културно наслеђе и његова заштита“, „Жича – уметност, историја“ и „Рудо Поље – Карановац – Краљево: од првих помена до Првог светског рата“. Овогодишњи дводневни под називом „Краљево-Ранковићево-Краљево“ окупио је велики број учесника међу којима су Љубодраг

Димић, Мира Радојевић, Радмила Радић, Александар Животић, Иван М. Бецић, Марина Лукић Цветић, Љубодраг Поповић, Драган Драшковић, Горан Давидовић, Милан Матијевић, Драгомир Бонџић, Владан Виријевић, Немања Трифуновић, Радомир Ристић, Милош Тимотијевић, Милан Петровић, Силвија Крејаковић, Слободан Селинић, Биљана Сикимић, Коста Николић, Љубиша Симовић, Сузана Новчић, Мирјана Савић, Олег Романов, Драгољуб Даниловић, Јелена Ђогатовић, Ана Гвозденовић и Јован Симијановић. Летимичан поглед на салу у којој је одржан скуп потврђује да је, поред 28 најављених учесника првог дана било присутно само још неколико случајних пролазника, ако се изузму они које је директор оближње установе натерао да пређу улицу. Колико је оно што су чули првог дана могло да их мотивише да дођу и сутрадан сведочи податак да их је било знатно мање. Без намере да се омаловажава значај једног оваквог

скупа поставља се питање коме је намењен кад се зна да ће све што је изговорено бити објављено у посебном зборнику који би и сами учесници могли да прочитају са много више пажње него што су пратили излагаче. Претераном масовношћу не могу да се похвале ни остали програми овогодишњег Жичког духовног сабора Преображење, округли сто посвећен поезији славодобитника Ђорђа Нешића, а прилично суморно и празно је деловала трпезарија Манастира Жиче у којој ове године први пут, ваљда због протеста и свега што је најављивао током године, није присуствовао ни глумац Небојша Дугалић. Председник жирија за доделу Жичке хрисовуље др Драган Хамовић је пре нешто мање од годину дана потврдио да се о квалитету једне овакве манифестације не може говорити на основу броја посетилаца. Намера није ни била да оцењујемо квалитет манифестације већ да се запитамо коме је намењена и колико кошта до крајњих

граница исцрпљене грађане Краљева који је, поред низа других, финансирају тешко зарађеним динаром. Годинама уназад остаје отворено још једно питање, зашто на књижевној манифестацији овог калибра нема бар ученика филолошког одељења краљевачке Гимназије, професора и студената српског језика и књижевности, љубитеља поезије, књижевних стваралаца бар из најближих градова... У оквиру овогодишње манифестације промовисана је књига КарановацКраљево у српској штампи 1868-1903 коју је приредио Славољуб Маржик, а у дворишту Аџића куће одржана традиционална манифестације „Преображење, песници“. На дан Преображења 19. августа у трпезарији Mанастира Жиче овогодишњем добитнику Ђорђу Нешићу градоначелник Краљева Томислав Илић је уручио Жичку хрисовуљу уз подсећање да улази у ред вечитих песника који се венчавају са вечношћу у манастиру који сведочи о прошлости

српског народа и његовој вери. Чин пријема Хрисовуље је и повод за заклетву на верност српскоме народу и обавезу да пише његовим језиком. - Нека се испуне сва ваша песничка желанија. Нека Господ учини да се у вашој руци никада не угаси светлост господња. Нека вас без престанка озарује нестварна светлост данашњег празника да сачувате у себи празник вечни који вам је, као и до сада, даривао нову снагу и надахнуће за нова песничка сачињенија – поручио је, преносећи честитке одсутног епископа жичког Јустина, његов архијерејски заменик протојереј ставрофор Љубинко Костић. Уз беседу славодобитника, о чијој су поезији по коју реч проговорили др Драган Хамовић и Ђорђо Сладоје, спуштена је завеса на овогодишњи Жички духовни сабор Преображење уз жељу да следећи јубиларни буде бар за нијансу бољи. Т. Радовановић Фото: М: Радовановић

69

БЕСЕДА ДОБИТНИКА ЖИЧКЕ ХРИСОВУЉЕ ЂОРЂА НЕШИЋА

МАГАЗИН

23.8.2015.

1.

70

Чему пјесник и поезија данас кад сви показатељи трвде да тако нешто реално не постоји. Не љуљају се од пјесничких књига берзе, не расте и не пада бруто национални доходак. Додуше, неки геостратези тврде да су српски пјесници творци политичких идеологија и да својим дјеловањем продубљују кризу у региону. Да ли је у питању параноја или ријетка аналитичка проницљивост? Заиста, ако се издавачке куће гасе, а књижаре затрпавају треш, чик - лит и бестселер литаратуром, међу којом детектором треба тражити књиге истинске књижевности; ако се не чита лектира у школама, а СМС писменост врши без правописних правила, чему поезија? Ако број пјесника пријети да премаши број читалаца поезије, није ли све узалуд? Ако умрежени свјетском мрежом сурфамо по заданим координатама и уочавамо само површинске појаве, чему поезија и пјесници? Управо зато и упркос свему! Поезија није у дослуху са свакодневним, површним и пролазним. Она је дио вертикале која се пење од ријечи која бјеше у почетку према оној посљедњој која ће ставити тачку на све. Зато се понекад чини да поезија и свакодневни живот трају у паралелним свјетовима који се тек спорадично дотичу. Поезија јесте данас на маргини друштва, али то је право мјесто за поезију. На маргину стиже тек прочишћени ехо буке из центра збивања. С маргине је, као са трибине, бољи преглед, читање и разумијевање игре. 2. Иако сам изразио чврсту вјеру у будућност поезије, јер не може тек тако ишчезнути нешто што траје хиљадама година, а везано је уз суштину човјековог бића, не бих ту

вјеру могао пренијети и на оно што пишем. У протеклих више од четрдесет година, колико се бавим слагањем стихова, често сам се питао зашто то радим, која је сврха и смисао тога посла, морам ли да пишем, или је то егзибиционизам, охолост и умишљеност? Те сумње узроковале су бјежање од оловке, измишљање разлога за неписање, дуге паузе, перманентну стваралачку кризу...А и оно што је написано увијек подлијеже утиску да је најважнији дио доживљеног остао неизречен. Остала је прегршт пјесама која живи свој живот, а ако је која од њих у неком читаоцу пробудила емоцију, труд није био узалудан. 3. Послије учења заната, почео сам озбиљно да пишем онако како млади писац најчешће почиње - иронисјким отклоном према традицији и пародирањем устаљених поетских форми и поступака. Неоспоран је утицај ондашње књижевне моде, али и узора - руске и западноевропске авангарде из тридесетих година. Тим лудистичким маниром исписане су моје прве двије књиге. Онда је дошао рат и све се окренуло наглавачке. Загрували су топови, а музе су на трен утихнуле. Од материјалног свијета остале су крхотине, а духовни је прснуо као балон. Превратна времена с наговјештајем апокалипсе тјерају и немуштог да проговори, као свједок посљедњих времена и као видилац ништавила. Ни ја нисам имао куд него сам се, чим су се стишали бука и бијес, латио оловке. Али та оловка није више била инструмент лудизма. Окренуо сам се традицији, а традиција је и предачка кућа у којој се живи, садница лозе у винограду, ракија која цури из казана, храна спремљена на отвореној ватри... Активирао сам класичне лирске форме, исте оне које сам пародирао пар година раније, и окренуо се базичном лирском пјевању. Чинило се

да је то једини начин којим могу поново да изградим свијет исцјепкан ратом на комадиће. Именовао сам топониме и хидрониме из окружења са жељом да их склоним у ријеч, у пјесму. Лирским гласом призивао сам непатворене слике дјетињства као спас и противтежу свеопштем расулу и деградацији. Држала ме је ос коју чине Сава Мркаљ, Никола Тесла, Симо Матавуљ, Владан Десница, а из ужег окружења Јаков Игњатовић, Милутин Миланковић, Милан Кашанин... Бљеском олује из Хрватске су с народом изгнани и његови најзначајнији књижевници. С оне стране Дунава остао је Драго Кекановић , чијој ренесанси у српској књижевности свједочимо и два културна посленика - Чедомир Вишњић у Загребу и Боривој Чалић у Вуковару. На њима је да, радећи као мултипрактици, па још за тројицу, обаве посао евидентирања културне прошлости и садашњости народа који нестаје, народа којем ће књига, ријеч и слово бити једино уточиште. Јер поново се чује топот црних коња, ратни покличи и кидисње на културу, на ћирилично слово. 4. Данас, на овај свети дан, на овом светом мјесту, гдје су крунисани владари царске лозе Немањића, у пречудно извајаној седмовратој Жичи, коју је Доментијан упоредио с невјестом из Пјесме над пјесмама, осјећам радост и сјету. Радост јер су ме се браћа по перу сјетила и нашла и у заграничном простору и уврстила, недостојног, у друштво значајних српских пјесника добитника часне хрисовуље и сјету што друштво, у ком са сународницима живим, убрзано брише трагове нашег постојања. С надом да ћу будућим служењем поетској ријечи постати достојан данашњег признања свима вам се захваљујем.

71

72

МАГАЗИН 23.8.2015.

73

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 23. J 29. АВГУСТА

МАГАЗИН

23.8.2015.

23. август

74

1268. — Војска Карла Анжујског је поразила гибелинске присталице цара Конрадина код Таљакоца, што је означило пад династије Хоенштауфен са трона Светог римског царства и Сицилије. 1514. — Турски султан Селим I победио је у бици код Чалдирана персијског шаха Исмаила, потом је освојио Сирију (1516). 1775. — Краљ Енглеске Џорџ III прогласио је америчке колонисте, који су у априлу почели борбе за независност америчких држава, побуњеницима и унајмио 20.000 немачких плаћеника да се обрачунају с њима. Амерички рат за независност завршен је победом колонија 1783. 1839. — На почетку Опијумског рата са Кином, Велика Британија је заузела Хонгконг. 1914. — Јапан је објавио рат Немачкој у Првом светском рату. 1939. — Министри иностраних послова Немачке и СССР Јоахим фон Рибентроп и Вјачеслав Михајлович Молотов потписали су у Москви споразум о ненападању, којим је Хитлеру отворен пут да нападне Пољску. 1942. — Почела је битка за Стаљинград, највећа битка у Другом светском рату. Завршена је 2. фебруара 1943. катастрофалним поразом Немаца и њихових савезника, који је означио прекретницу Другог светског рата на европском ратишту. 1944. — Савезничке трупе су у Другом светском рату ослободиле француски град Марсељ. Румунија је, у Другом светском рату, прекинула савезништво са Хитлеровом Немачком и придружила се Савезницима. Краљ Михаил I објавио је

рат Немачкој и наредио да се ухапси пронацистички лидер Јон Антонеску. 1945. — Привремена Народна скупштина Демократске Федеративне Југославије донела је Закон о аграрној реформи и колонизацији, којим је одузет вишак земље и пољопривредне имовине земљопоседницима, црквама и манастирима и тзв. неземљорадницима. 1958. — ТВБ започиње емитовање свог првог програма - Дневника у 20 сати. 1962. — Амерички телекомуникациони сателит „Телстар“ емитовао је први телевизијски пренос између САД и Европе. 1973. — Пљачкаш банке у Стокхолму узео је четворо људи за таоце. Током шест драматичних дана између пљачкаша и заробљеника развило се пријатељство које је касније описано и анализирано као „Стокхолмски синдром“. 1979. — Првак Бољшој балета Александар Годунов затражио је и добио политички азил у САД. 1990. — Совјетска република Јерменија објавила је независност, а Есто-

нија је почела преговоре о одвајању од тадашњег Совјетског Савеза. 1992. — Око 200 младих неонациста је у присуству стотина одушевљених присталица напало хостел за избеглице у немачком граду Росток и сукобило се са полицијом. 1996. — Министри иностраних послова СР Југославије и Хрватске Милан Милутиновић и Мате Гранић потписали су у Београду, у Палати федерације, споразум о нормализацији односа. Споразуму је претходио сусрет председника Србије и Хрватске Слободана Милошевића и Фрање Туђмана, 7. августа у Атини. У Београду је отворена канцеларија за везу хашког Међународног суда за ратне злочине почињене на простору бивше Југославије. Канцеларија је отворена на основу споразума који су власти СРЈ и представници УН, после вишемесечних преговора, потписале у Њујорку. 1999. — Руски космонаут Сергеј Авдејев поставио је, боравећи у свемирској станици „Мир“ 712 дана, нови рекорд у непрекидном боравку у све-

миру. 2000. — Авион „Ербас А320“ компаније „Галф ер“ са 135 путника и осам чланова посаде срушио се у воде Залива, на пет километара северно од обале Бахреина. Узрок пада био је пожар у једном од мотора. У удесу није било преживелих. 2001. — Јапански суд донео је одлуку да централна влада мора да плати одштету од 375.000 долара петнаесторици Корејанаца који су одмах по завршетку Другог светског рата преживели експлозију на јапанском броду.

24. август 79. — У ерупцији вулкана Везув нестали су римски градови Помпеја, Херкуланеум и Стабија, а хиљаде људи је погинуло. Помпеја је добро очувана испод вулканског пепела и лаве, па је остала као сведочанство о животу и култури Римљана тог времена. 410. — Визиготски краљ Аларик I ушао је у Рим и након три дана пљачке наставио ка јужној Италији са намером да пређе у Африку, али је на том путу умро. 1572. — У ноћи празника Светог Вартоломеја у Паризу је отпочео масакр хугенота (француски протестанти), у којем је до септембра побијено око 70.000 људи широм Француске. Сматра се да је налог за покоље у „Вартоломејској ноћи“ дала Ка-

тарина Медичи, мајка француског краља Шарла IX у договору с папом Гргуром XIII. 1814. — Британци су у другом англо-америчком рату заузели Вашингтон, спалили и разорили град. 1893. — Пожар у јужном делу Чикага оставио је без домова 5.000 људи. 1914. — Завршена је Церска битка у којој је српска војска под командом Степе Степановића потукла аустроугарску и однела прву савезничку победу у Првом светском рату. Степа Степановић је добио чин војводе. 1922. — Арапске земље су на састанку у Наблусу одбациле одлуку Лиге народа да Великој Британији повери мандат за Палестину. 1954. — Председник САД Двајт Ајзенхауер потписао је акт о стављању ван закона америчке Комунистичке партије. 1968. — Француска је извела прву пробу хидрогенске бомбе у јужном Пацифику и постала пета нуклеарна сила у свету. 1975. — Смртна пресуда шефу грчке војне хунте Јоргосу Пападопулосу и још двојици вођа војног удара 1967. замењена је доживотном робијом. 1976. — Двојица совјетских космонаута су се спустила на Земљу после 48 дана проведених у њеној орбити, током којих су у специјалној космичкој лабораторији извели низ опита. 1989. — Премијер Пољске постао је Тадеуш Мазовјецки, први некомуни-

стички премијер у земљама совјетског блока од 1940. 1991. — Председник СССР Михаил Сергејевич Горбачов дао је оставку на место шефа Комунистичке партије и затражио да Централни комитет донесе одлуку о распуштању партије основане пре 93 године, која је у том тренутку имала 16 милиона чланова. 1994. — Израел и Палестинска ослободилачка организација су постигли споразум да Палестинци на окупираној Западној обали добију аутономију у областима образовања, здравства, пореске политике, социјалне заштите и туризма. 1998. — Хиљаде анголских војника ушло је у Конго да помогне трупама председника Лорана Кабиле у борби против побуњеника предвођених припадницима племена Тутси.

25. август 325. — У Никеји је завршен Први васељенски црквени сабор, који је сазвао римски цар Константин Велики. Никејски сабор осудио је различите јереси, посебно александријског свештеника Арија, успоставио доктрину о „светом тројству“ и реформисао Јулијански календар. 1839. — У Ужицу је основана гимназија. Ту гимназију похађали су неки од првака социјалистичког покрета у Србији крајем 19. и почетком 20. века, Радован Драговић, Димитрије Туцовић и Душан Поповић и друге истакнуте личности као што су Љубомир Давидовић и Милан Предић. 1842. — У Крагујевцу су уставобранитељи предвођени Томом Вучићем Перишићем подигли буну сељака незадовољних повећањем пореза и оборили са власти кнеза Михаила Обреновића. Вучић је потом, као „предводитељ народа“, у Београду за кнеза прогласио Александра Карађорђевића. Михаило Обреновић поново је био кнез Србије од 1860. до 1868, када је убијен у Кошутњаку. 1875. — Капетан Метју Веб је постао први човек који је препливао канал Ламанш. 1921. — САД су потписале с пора-

75

23.8.2015.

МАГАЗИН

76

женом Немачком мировни уговор, чиме је формално окончано ратно стање двеју држава у Првом светском рата. 1940. — Британско ратно ваздухопловство је у Другом светском рату бацило прве бомбе на Берлин. До завршетка рата 1945. на Берлин је пало око 80.000 тона савезничких бомби. 1944. — Савезничке снаге су ослободиле Париз у Другом светском рату. 1961. — Председник Бразила Жанио Квардос је после само седам месеци на том положају неочекивано поднео оставку, наводећи као разлог неидентификоване „окултне снаге“. 1964. — Кенет Каунда је постао први председник Замбије. 1965. — Снежна лавина која се сручила с глечера у швајцарским Алпима затрпала је 108 људи. 1972. — Кина је први пут употребила вето у Савету безбедности УН и успротивила се пријему Бангладеша у светску организацију. 1989. — После 12 година и шест милијарди пређених километара, амерички васионски брод без људске посаде „Војаџер 2“ доспео је до планете Нептун и њеног сателита Тритон и послао на Земљу снимке тих небеских тела. 1991. —Белорусија прогласила независност од Совјетског Савеза. 1999. — На основу тајне оптужнице Хашког трибунала за злочине против човечности, у Бечу је ухапшен начелник Генералштаба Војске Републике Српске генерал-пуковник Момир Талић. Ухапшен је у сали у којој је у току био семинар о војној доктрини. 2001. — Мете-Марит Тјесем Хојби, самохрана мајка и бивша келнерица, удала се у Ослу за норвешког престолонаследника, принца Хакона.

26. август 55. п. н. е. — Јулије Цезар напада Британију. 1071. — У бици код Манцикерта Турци Селџуци су поразили Византију. Сматра се пресудним догађајем одговорним за каснију пропаст Византије. 1278. — Ладислав IV Куманац и Ру-

долф I Хабзбуршки поразили су Отокара II у бици на Моравском пољу. 1346. — У бици код Кресија у Стогодишњем рату енглеска војска под Едвардом III поразила је знатно надмоћније француске тешке оклопнике краља Филипа VI. Енглези су у тој бици први пут употребили само пешадију и огромне лукове који су избацивали стреле на изузетно велику даљину. 1541. — Турски султан Сулејман II освојио је Будим и анектирао Мађарску која је потом до 1686. била турска провинција Будимски пашалук. 1883. — Почела је ерупција вулкана Кракатау на истоименом индонежанском острву између Јаве и Суматре, у којој је током два дана две трећине острва одлетело у ваздух, а у огромним таласима на западној Јави погинуло 36.000 људи. 1896. — Јерменски револуционари напали су Отоманску банку у Цариграду, што је довело до тродневних сукоба са властима у којима је погинуло 6.000 Јермена. У сузбијању јерменских тежњи за ослобођење током 1895-96. турске власти убиле су око 100.000 Јермена. 1914. — Почела је битка код Таненберга у Првом светском рату, у којој су Немци током четири дана готово уништили Другу руску армију. Погинуло је више од 30.000 руских војника. 1920. — Ратификован је 19. амандман Устава САД којим су жене добиле право гласа. 1939. — Југословенски премијер Драгиша Цветковић и вођа Хрватске сељачке странке Влатко Мачек потписали су споразум којим је установљена Бановина Хрватска, а лидер ХСС постао је потпредседник југословенске владе. 1944. — Бугарска, која је у Другом светском рату била на страни Сила осовине, саопштила је да иступа из рата и затражила примирје од Савезника. 1945. — У Београду је одржано треће заседање Антифашистичког већа националног ослобођења (АВНОЈ) на којем је Већу промењен назив у Привремена народна скупштина. Донета је и резолуција о територијалним правима Југославије на крајеве који су

после Првог светског рата прикључени Италији. 1972. — Отворене су 20. олимпијске игре у Минхену, упамћене по нападу припадника терористичке палестинске организације „Црни септембар“ на Олимпијско село и убиству 11 израелских спортиста. 1986. — Отровни гас убија 1700 људи у Камеруну. 1990. — У експлозији у јами „Добрња-југ“ рудника Крека у Тузли, која је изазвала дотада највећу катастрофу у југословенском рударству, погинуло је 180 рудара. 1991. — Почеле су борбе у Вуковару између хрватских снага и Југословенске народне армије. Након тромесечних борби, јединице ЈНА ушле су 18. новембра у потпуно разрушени град. 1993. — Председник Русије Борис Николајевич Јељцин осудио је инвазију армија Варшавског пакта на Чехословачку 1968. и потписао је споразум о пријатељству са Чешком. 1996. — Јужнокорејски суд осудио је бившег председника Јужне Кореје Чун Ду Хвана на смрт под оптужбом да је 1979. извео војни удар којим је приграбио власт, а његовог наследника Ро Те Вуа на 22,5 године затвора због подршке пучистима. 1997. — Фредерик Вилем де Клерк, последњи белац председник Јужне Африке, дао је оставку на функцију шефа опозиционе Националне партије и повукао се из политичког живота. 1999. — Више од 60.000 Бразилаца, окупљених на антивладином митингу испред зграде Конгреса, затражило је оставку председника Фернанда Хенрика Кардоза и крај његовог суровог режима. 2000. — Нови парламент Сомалије у егзилу је, након деветогодишње анархије у тој земљи, изабрао политичког ветерана Абдикасима Салада Хасана за председника. 2001. — Првог дана акције прикупљања наоружања од албанских побуњеника у Македонији, која је по одобрењу НАТО трајала око месец дана под називом „Суштинска жетва“, етнички Албанци су предали доста ма-

шинки, ручних минобацача и друго тешко наоружање.

27. август 55. п. н. е. — Римски конзул Гај Јулије Цезар се искрцао се на тло Британије са 10.000 војника VII и X римске легије. 1388. — У бици код Билеће босанска војска под командом Влатка Вуковића је поразила османлијску војску. 1776. — Британске снаге предвођене генералом Вилијамом Хауом су поразили америчку Континенталну војску под командом Џорџа Вашингтона у бици за Лонг Ајланд, највећој бици Америчког рата за независност. 1789. — Парламент Француске усвојио је Декларацију о правима човека и грађанина. 1793. — Град Тулон се побунио против Француске републике и допустио британској и шпанској флоти да заузму његову луку, што је довело до француске опсаде Тулона. 1813. — У бици код Дрездена Наполеон Бонапарта је са 130.000 војника поразио удружене аустријске, руске и пруске снаге од 200.000 људи. 1832. — Црни Јастреб, вођа индијанског племена Саука, се предао америчким властима, чиме је окончан Рат Црног Јастреба. 1896. — Почео и завршио се најкраћи рат у историји ратовања Англо-занзибарски рат. 1907. — Краљ Србије Петар I Карађорђевић положио је камен темељац за зграду парламента у Београду по пројекту архитекте Јована Илкића. Градња је трајала готово 30 година, а прво заседање скупштине Југославије у њој одржано је 20. октобра 1936. 1916. — Италија је у Првом светском рату објавила рат Немачкој а Румунија Аустроугарској. 1921. — Велика Британија је поставила Фејсала, сина Шерифа Хусеина, вође арапских побуњеника против Турака, за краља Ирака. 1928. — У Паризу је потписан Брајан-Келогов пакт којим су се земље потписнице одрекле рата као средства националне политике и решавања ме-

ђудржавних сукоба и обавезале да ће спорна питања решавати мирним путем. Међу 63 државе потписнице била је и Краљевина Југославија. 1936. — Постигнут је споразум о окончању британске окупације Египта, изузев зоне Суецког канала у којој су остале трупе Уједињеног Краљевства. 1940. — Петар Ђурковић, српски астроном, открио астероид 1700 Звездара. 1945. — Америчке трупе су на крају Другог светског рата почеле искрцавање на тло Јапана. 1946. — Француска и Лаос су закључили споразум којим је Лаос постао краљевина под француском доминацијом. 1990. — САД су протерале 36 од 55 службеника амбасаде Ирака у Вашингтону. 1992. — У Лондону је завршена дводневна Међународна конференција о бившој Југославији, на којој су представници Републике Српске прихватили да тешко наоружање ставе под контролу УН. 1995. — Израел и ПЛО су у Каиру потписали споразум о проширењу палестинске аутономије и на Западну обалу. Аутономија је дотад била предвиђене само за област Газе. 2000. — У Москви је у пожару изгорео телевизијски торањ Останкино, један од симбола града. Торањ, висок преко петсто метара, саграђен је 1967. према плановима архитекте Николаја Никитина. 2001. — У израелском ракетном нападу на Западну обалу убијен је лидер Народног фронта за ослобођење Палестине Абу Али Мустафа. 2003. — Марс се приближио Земљи најближе у последњих 60.000 година, прошавши на растојању од 55.758.005 km.

28. август 475. — Западноримски војсковођа Флавије Орест свргао и протерао цара Јулија Непота и поставио на престо свог десетогодишњег сина Ромула Августула. 1619. — Фердинанд II постао је

римско-немачки цар. Његова владавина је обележена борбом против протестантизма, што је подстакло ширење Тридесетогодишњег рата. 1849. — Аустријске трупе под командом Јохана Јозефа Радецког савладале су отпор Данијела Манина и заузеле Венецију, која је у марту 1848. прогласила независност. Аустријска власт одржала се до 1866. када је подручје Венеције припојено Краљевини Италији. 1850. — У Вајмару је први пут изведена опера Рихарда Вагнера „Лоенгрин“. Оркестром је дириговао Франц Лист. 1910. — На свечаној седници Народне скупштине у Цетињу кнежевина Црна Гора проглашена краљевином, а кнез Никола I Петровић краљем. 1916. — Немачка је у Првом светском рату објавила рат Румунији, а Италија Немачкој. 1922. — Радио-станица WEAF у Њујорку емитовала је, први пут у свету, рекламни оглас који је трајао 10 минута. 1936. — Завршен шаховски турнир у Нотингему победом Михаила Ботвиника. 1944. — Последњи немачки војници у Марсељу у Француској предали су се у Другом светском рату Савезницима; ослобођен је Тулон. 1963. — Борац за људска права Мартин Лутер Кинг одржао је пред 200.000 учесника протестног „Марша слободе“ на Вашингтон чувени говор под називом „Сањао сам сан“. 1973. — У земљотресу југозападно од Сиудад Мексика погинуло је више од 500, а рањено око 1000 људи. 1975. — Француска је послала војску и полицију на Корзику да угуше демонстрације на којима је тражена аутономија. Французи су купили Корзику од Дјенове 1768. и од тада је део француске државе изузев периода 1794—1796, када је острво било под британском окупацијом. Шездесетих година 20. века ојачао је покрет за аутономијом. 1985. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1990. — Ирак је прогласио окупи-

77

МАГАЗИН

23.8.2015.

рани Кувајт 19. провинцијом Ирака. 1994. — На референдуму у Републици Српској 94 одсто Срба изјаснило се против прихватања мировног плана Контакт групе за Босну и Херцеговину. 1995. — Од експлозије гранате на сарајевској пијаци Маркале погинуло је 37, а рањено 85 људи. Представници УН у Сарајеву оптужили су Србе за масакр цивила, а два дана касније авиони НАТО бомбардовали су положаје Војске Републике Српске. Ово намештено гранатирање било је повод за улазак НАТО пакта у рат против Републике Српске и наставак акције НАТО пакта и Хрватске против Републике Српске Крајине започете двадесетак дана раније. Тим акцијама потпуно је протерано српско становништво са територије Книнске Крајине, као и српско становништво из западних и југозападних делова Босне и Херцеговине. Република Српска је војнички поражена и била је принуђена да потпише мир у коме је изгубила више од трећине своје дотадашње територије. 2001. — Министарство унутрашњих послова Србије саопштило је да је из масовних гробница у Србији ископано више од 340 лешева за које се претпоставља да су жртве рата на Косову 1999. године.

78

29. август 1189 — Дубровник је склопио уговор са босанским баном Кулином којим се Дубровчанима даје слобода трговања у Босни без икаквих ограничења и намета. Уговор је један од најстаријих сачуваних докумената у региону. 1521 — Турци су под командом султана Сулејмана I Величанственог освојили Београд и прогласили га за седиште Смедеревског санџака. Београд је постао погранична тврђава из које је турска војска нападала Угарску и Аустрију. 1526 — У бици код Мохача турска војска под командом Сулејмана II Величанственог победила је трупе мађарског краља Лудовика II, који се приликом повлачења утопио у реци.

Угарска држава се распала на три дела: један је потпао под Турке, другим је завладао угарски владар Јован Запоља, а трећи је дошао под власт Хабзбурга, који су након Запољине смрти 1540. преузели угарски престо. 1756 — Нападом на Саксонију, пруски краљ Фридрих II Велики је отпочео Седмогодишњи рат, први оружани сукоб свих европских сила који се потом пренео на ратишта у Азији и Северној Америци. Завршен је 10. фебруара 1763. миром у Паризу. 1820 — У Порту у Португалу је почела грађанска револуција која је присилила краља Жоаоа VI да 1821. донесе либерални устав, којим су укинути инквизиција и привилегије феудалаца. 1825 — Португал је признала независност Бразила под царем Педром I. 1842 — Завршен је Први опијумски рат између Кине и Велике Британије споразумом о миру у Нанкингу, према којем је Кина морала да отвори своје луке за европску трговину под екстериторијалном режиму, а Хонгконг да препусти Британцима. 1873 — Завршен шаховски турнир у Бечу победом Џозефа Хенрија Блекбурна. 1885 — немачки инжењер Готлиб Дајмлер патентирао је први мотоцикл. 1943 — У побуни против немачке окупације Данска је у Другом светском рату потопила своју флоту од 30 ратних бродова и неколико подморница. 1944 — На захтев избегличке владе Краљевине Југославије краљ Петар II Карађорђевић посебним указом одузео је команду генералу Дражи Михаиловићу и позвао Југословенску војску у отаџбини да се стави под команду Јосипа Броза Тита. Краљева одлука објављена је преко радија 12. септембра. 1945 — Трупе САД под командом генерала Џорџа Маршала почеле су у Другом светском рату искрцавање на тло пораженог Јапана. 1949 — СССР је у тајности извео прву експлозију атомске бомбе. Вест о томе објавиле су 22. септембра САД, Велика Британија и Канада. 1965 — Амерички васионски брод

„Џемини V“, са астронаутима Гордоном Купером и Чарлсом Конрадом спустили су се у Атлантик након рекордних осам дана проведених у жемљиној орбити. 1978 — Председник Централног комитета Комунистичке партије Кине Хуа Гуофенг посетио је Румунију, Југославију и Иран. То је означило прекид изолације Кине из међународних активности, која је почела одлуком о „Културној револуцији“ у тој земљи у августу 1966. 1991 — Совјетски парламент је суспендовао Комунистичку партију и замрзао њене банковне рачуне, под оптужбом да је била умешана у покушај државног удара (19-22. августа). 1995 — Под снажним међународним притиском, руководства СР Југославије и Републике Српске договорила су се о формирању јединствене делегације која ће учествовати у мировном процесу у Босни, а председник Србије Слободан Милошевић овлашћен је да преговара у име целе делегације. 1996 — Руски авион „Тупољев Ту154“, који је превозио рударе на удаљено арктичко острво, ударио је у један планински врх у Норвешкој. У тој најтежој авионској несрећи на норвешком тлу погинули су сви путници и чланови посаде (141). 1997 — Убиство 300 људи у једном алжирском селу једно је од најгорих крвопролића које су извршили исламисти у тој земљи. 1998 — У несрећи кубанског авиона при полетању са аеродрома у Куиту (Еквадор) погинуло је 79 људи. 1999 — Становници Источног Тимора су, упркос страху од насиља, изашли на историјски референдум, на којем се 99 одсто изјаснило за одвајање од Индонезије. 2001 — Врховни суд САД осудио је тројицу директора једне електронске фирме из округа Марин (Калифорнија) за илегалну продају опреме Индији, коју би она могла употребити за прављење нуклеарног оружја. 2013 — Отворена је прва продавница H&M у Србији, у Делта ситију (Београд).

79

80

МАГАЗИН 23.8.2015.

81

Трећи Краљевски филмски фестивал

МАГАЗИН

23.8.2015.

РЕВИЈА НАЈБОЉИХ СВ

82

- Током четири фестивалска дана прве недеље септембра биће приказано 119 кратко метражних филмова из 41 земље. – На програму кратки играни, документарни, анимирани и експериментални филмови. – Посебни жирији за домаћу и међународну селекцију. – Аутор плаката овогодишњег фестивала ученица Уметничке школе Милица Гајевић, а званичнног признања млади краљевачки вајар Ненад Грачанац. – Пројекције у Биоскопу „Кварт“, Краљевачком позоришту и Клубу Евергрин. – Улаз на све пројекције слободан. - Гости фестивала аутори из земље, Сједињених Америчких Држава и Норвешке

Фото: М. Радовановић

ВЕТСКИХ ОСТВАРЕЊА

83

К

МАГАЗИН

23.8.2015.

ада је пре нешто више од две године група тадашњих студената високих филмских школа, уз помоћ пријатеља са других факултета, прикупила тридесетак њихових остварења како би суграђанима приближли уметност краткометражног филма мало ко је веровао да ће се Краљево наћи на светској мапи фестивала на којима се приказују остварења из ове области уметничког стваралаштва. Скромно, без помпе и велике помоћи, прошле године је приређен и други фестивал на који је пристигло седамдесетак кратких филмова различитог жанра, а због ограничених могућности биоскопа приказана тек половина. Идеја за покретање фестивала потекла је од студената који су у једном периоду добијали стипендију града Краљева, па су сматрали обавезом да му се одуже на неки начин, а уједно мотивишу и друге у локалној средини да се баве овом врстом стваралаштва. На међународни конкурс расписан

84

почетком марта ове године стигло је 2.530 пријава аутора филмова из 102 земље са свих континената, а селекциона комисија, након прегледа свих, за приказивање у званичној селекцији, и ревијалном делу програма, одабрала 119 из 41 државе. Међу њима су икадидата Европског оскара у категорији краткометражних филмова, а и филмови који сепрви пут приказују ван земље порекла. Највећи број од 119 одабраних већ су учествовали на бројним светским фестивалима сакојих носе значајна ризнања. Филмови су разврстани у више категорија, кратки играни, докумен тарни, експериментални и анимирани, а посебну чине остварења домаћих аутора. Због великог броја филмова пројекције се ове године одржавају на три локације, великој сали Биоскопа „Кварт“, Краљевачком позоришту и Клубу „Евергрин“ у Улици цара Душана. Отварање фестивала је заказано за

среду 2. септембра у 18 сати у „Кварту“ где ће бити приказано седам филмова, француски „Приземљени“, румунски „Уметност“, бразилски „Кућни посао“, ирачки „Видео запис“, јужнокорејски „Аматери“ и амерички „Скок на стомак“. Првог дана се у сали позоришта приказују домаћи филмови „Кад би овце биле розе“ Ђурђије Радивојевић, „Воз“ Емилије Гашић, „Мозаик“ Стефана Красића и „Летња школа“ Наташе Јанковић, а пројекције почињу у 20 сати. Клуб Евергрин је прве фестивалске вечери од 22 сата домаћин филмовима са шпанског говорног подручја, а биће приказани „Позориште“, „Еутаназија д.о.о.“, „El XOw“, „Пандемија“, „Фоли артист“ и „Хабитар“. У Евергрину се у месецу који претходи фестивалу сваке суботе од 21 сат приказују филмови из претходних година. Квалитетан избор филмских остварења посвећених деци повод је да за

најмлађе Краљевчане последњег дана фестивала, у преподневним и раним подневним часовима, буду приређене две пројекције на којима ће се наћи дванаест играних и анимираних филмова. Пројекције у биоскопу „Кварт“ у четвртак и петак почињу од 16 и 18 сати, у позоришту у 20, а Евергрину у 22. Затварање фестивала је, уз проглашење најбољих остварења и доделу награда, планирано за суботу 5. септембра а церемонија на којиј ће бити још једном приказани победнички филмови почиње у 20 сати. Екипа ентузијаста је месецима уназад марљиво радила како би најновија остварења на најбољи начин представила љубитељима филма у Краљеву. Резултат рада су преводи свих филмова и техничка обрада која укључује титловање. Филмове ће ове године оцењивати два жирија. У оном чији је задатак да најобјективније извага достигнућа ме-

ђународне селекције су Тома Зидић, редитељ који паралелно ради у Словенији и Хрватској, Бранислав Милатовић из Подгорице и београдски аниматор Немања Гавриловић. Председник жирија који ће оцењивати филмове из домаће продукције је директор Краљевачког позоришта Мишко Динуловић, још један члан из ове установе и представник Фото кино клуба Краљево Златко Милојичић На конкурсу за израду плаката овогодишњег фестивала, пред крај претходне школске године, учествовали су ученици Уметничке школе, а стручни жири је најбољим прогласио, и новчано наградио, рад ученице Милице Гајевић. Задатка да направи пригодно признање Златни дукат прихватио се млади краљевачки вајар Златан Грачанац. Из Остина у Тексасу долази млада америчка глумица Татјана Пановић, а из Норвешке редитељ Нилс J. Несе и тумач главне улоге у кратком филму

„Тежак бол“ Томас Антун Нилсен. Присуство је потврдило петнаестак младих домаћих аутора, а последње дана фестивала очекује се глумац Тихомор Станић, протагониста филма „Док су летели према месецу“. У петнаест играних филмова из домаће продукције појављује се велики број домаћих глумаца који су стекли популарност и ван граница земље. Међу њима су Предраг Ејдус, један од десет најбољих младих европских глумаца Никола Ракочевић, затим Ева Рас, Небојша Глоговац, Игор Ђорђевић, Драган Петровић Пеле, доајен Бора Ненић који је снимио више од 160 краткометражних филмова и многи други. Улаз на све пројекциеј је слободан, а више информација о свим филмовима, дешавањима на фестивалу и распоред пројекција на званичном веу www.kff.rs. Т. Радовановић Фото: М. Радова

85

МАГАЗИН

23.8.2015.

Pođite sa nama na nezaboravno putovanje kroz svet kratkog filma na 3. Kraljevskom filmskom fesMvalu

86

3. - 5. septembra Bioskop Kvart Kraljevačko pozorište Klub Evergreen ulaz slobodan

87

88

МАГАЗИН 23.8.2015.

89

90

МАГАЗИН 23.8.2015.

91

92

МАГАЗИН 23.8.2015.

93

94

МАГАЗИН 23.8.2015.

95

96

МАГАЗИН 23.8.2015.

97

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

23.8.2015.

ЈОШ ЈЕДНО УБИСТВ

98

С

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 10. до 16. августа карактерише смањење броја кривичних дела у односу на недељу дана раније, а у структури 37 које су евидентирали припадници Крминалистичке полиције само једно се сврстава у област привредног криминала. Успех инспектора у откривању починилица је и овога пута испод половичан, јер су им познати само они који су учествовали у вршењу 17 кривичних дела. За десетак процената је мањи и број прекршаја који су утицали на ре-

мећење јавног реда и мира и док је број туча за пет мањи него у претходној недељи повећан је број оних који се третирају као остали Број од 15 саобраћајних незгода колико су током минуле недеље евидентирали припадници Саобраћајне полиције истоветан је са претходном, али су последице знатно теже а огледају се у седам са страдалим лицима и 8 само са материјалном штетом. Најтеже последице мере се једним смртним случајем, а уз две тешко повређене особе лакше телесне повреде је претрпело других десет. Материјална штета је процењена на 850 хи-

љада динара, а бележи се и за педесетак већи број саобраћајних пекршаја у овој области. Након нешто бурније недеље уследио је мирнији период, па припадници Ватрогасно-спасилачке јединице нису морали да интервенишу у гашењу пожара.

Заплењен кокаин Настављајући активности на сузбијању трговине наркотицима, припадници Министарства унутрашњих послова су у једном путничком возилу

ВО У ЦЕНТРУ ГРАДА

у Рашки пронашли 5,53 грама кокаина. Материју за коју се сумња да је кокаин полиција је пронашла у возилу „гранд чироки“ крушевачке регистрације којим је у правцу Рашке управљао тридесетседмогодишњи возач из Новог Пазара против кога ће бити поднета кривична пријава због сумње да је извршио кривично дело неовлашћено држање опојних дрога.

којој на лицу места преминуо бициклиста на кога је налетео мотокултиватор. До незгоде је дошло кад је мотокултиватор, којим је из правца Краљева управљао тридесетседмогодишњи мештанин, ударио у бицикл којим је у истом смеру управљао шестдесетосмогодишњи мештанин.

Смрт под мотокултиватором

Оно што је деценијама у назад било готово незамисливо постаје уобичајени део свакодневице. Кратко саопштење Полицијске управе Кра-

На путу Kраљевo - Крушевац у Врби се догодила саобраћајна незгода у

Убиство у кафићу

љево потврђује да су припадници Министарства унутрашњих послова ухапсили су П. П. (1943) из околине Чачка због основа сумње да је убио двадесетчетворогодишњу девојку. Полицији је у 15.11 сати пријављено да се у Обилићевој улици догодила пуцњава и да је осумњичени побегао аутомобилом марке „бмв“. Уследила је потера, а за непуних 20 минута у Мрчајевцима сустигнут и ухапшен осумњичени коме је одређено задржавање до 48 сати, након чега је приведен надлежном тужилаштву. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs