MagazIN 187

Краљевски

Година III * Број 187 * 16. август 2015.

* Излази недељом www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

16.8.2015.

МАГАЗИН

2

МагазИН

на свим континентима

3

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

16.8.2015.

МАГАЗИН

4

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара. Десетодневни воравак у Русији двојице функционера 2.500 евра. За три године непредњачке власти 100 хиљада евра за тв преносе седница Скупштине.

5

6

Мирољуб Баковић

МАГАЗИН 16.8.2015.

Без длаке на језику Мирољуб Баковић (1)

- Кога змија уједе и гуштера се плаши. - Градска власт нема никакву идеју за будућност. - Од јануара је око 2.700 људи остало без посла, а нико из власти није направио ни симболичан гест солидарности према њима.

- Нормално је да без посла остану радници приватних и предузећа у реструктурирању, а скандал ако се то догоди неком из јавних предузећа и установа. - У сељачкој земљи и граду где 60 посто људи живи на селу, и бави се пољопривредом, три пута је већи буџет за културу него за пољопривреду, Због изостанка било какве привредне активности велики број младих шансу за бољи живот тражи на другим местима. - Редовне, и по многима прилично високе, плате примају само запослени у градској администрацији, јавним предузећима и установама. - Градом влада културни лоби који ведри и облачи.

- Дневница председника Скупштине града у бруто износу премашује 200 хиљада динара. - Последњих 25 година није било политичке воље да се ресетује систем. - Изборна листа Уназадимо Краљево

Фото: М. Радовановић

УНАЗАДИМО КРАЉЕВО

7

8

МАГАЗИН 16.8.2015.

О

д тренутка кад је почетком децембра прошле године најављено као нова снага на локалној политичкој сцени Удружење грађана „Отписани 2014“ слови као најпрепознатљивија и најпопуларнија група људи који о свему што мисле говоре слободно. О томе сведочи њихов председник Мирољуб Баковић који потврђује да је након неочекиване експанзије чланства првих месеци пријем нових заустављен док се не испита да ли сваки од њих испуњава строго дефинисане критеријуме. Опредељење да чланови могу да буду само поштени и некорумпирани људи није ново, јер ове критеријуме као приоритетне истичу и остале партије са краљевачке политичке сцене. Краткотрајно искуство од само неколико месеци потврђује да је, као и у случају појаве било које нове политичке опције, запажено појачано интересовање за промену средине код оних људи који су раније били чланови различитих странака. Ма колико се то у почетку чинило мање важним због жеље да се што пре омасове, временом је све присутније сазнање о појачаном интересовању отпадника из других странака који су у новој снази препознавали шансу да се на мала врата врате у политички живот. Уверење да то може негативно да се одрази на даљи рад води ка сазнању да би пре квантитета пажњу требало посветити квалитету оних који следи прави курс. По општем уверењу Отписани не би требало да буду место на коме се лагерују отпадници који у другим странкама нису могли да остваре личне интересе. Међу бројним условима за пријем најприоритетнијим се сматра испуњење првог који предност даје свима који нису били чланови политичких странака. У таквим околностима предношћу се не сматра ни интерес повелике групе људи из Јарчујка који су изразили жељу да приступе Отписанима.

- Наша врата отворена су за све који нису били чланови других странака, који нису голубови превртачи, или нису излазили на изборе. Затворена су за прелетаче и оне који Отписане виде

као политичку снагу у надирању и луку где ће да се усидре кад напусте првобитне идеале. Ми такве људе не примамо и држимо се принципа о друштву затвореног типа, а реално је да тек од јесени почне масовније учлањење јер је интересовање фантастично. Учлањење неће бити потпуно фрај, и неће бити без икакве провере, јер кога змија уједе и гуштера се плаши – каже Баковић поучен негативним искуством пријема под притиском. Уверење да је највећи број оних који долазе из других политичких странака углавном компромитован утиче на појачан опрез због жеље да се Отписани не сврставају у ову категорију политичких субјеката. Закон предвиђа подршку бар десет хиљада грађана свакоме ко жели да региструје политичку странку што је ограничавајући фактор због кога све више претендената на део колача власти ка њој стреми из редова удружења грађана. Ова форма се показала као најлакши облик организовања пред политичко деловање и изношење ставова као основе за добијање поверења грађана. На локалне изборе могу да изађу политичке станке, коалиције странака и групе грађана, а Отписани верују да би већ на следећим могли да се појаве као група грађана под истим именом. До тада треба пронаћи бар трећину кандидата од укупног броја одборника који се бирају, а подршку доказати одређеним бројем валидних потписа пред овлашћеним лицем надлежног суда. Мотив више за учешће у политичком животу, и на изборима који се очекују најкасније до пролећа наредне године, је сазнање да представници група грађана већ заузимају значајна места у власти Ваљева, Крушевца и других градова. Пред наступајуће изборе све чешће се помиње и промена изборног система, па би се уместо досадашњег пропорционалног могла очекивати и нека друга варијанта. Под условом да све остане као што је било до сада све је извеснији излазак на изборе са листом „Уназадимо Краљево“. Повод за овакав став је сазнање да су на мајским изборима 2012. године на-

предњаци освојили власт листом коју су назвали „Покренимо Краљево“. Уверење да је уместо било каквог покрета напред уследило велико назадовање повод је за став да би они након победе могли да покрену точак развоја у супротном смеру јер горе од овога, верује Баковић, не може да буде. Отписани су почетком августа привукли пажњу јавности агресивним понављањем става да градска власт нема никакву идеју за будућност, а политиком се сматра тражење поверења народа за реализацију идеје са којом се излази на изборе. Иако су се током последњих осам месеци у граду догодиле крупне промене у негативном смислу сем тежње да прими још по коју плату отписани не виде значајнију иницијативу представника власти.

- Од јануара је око 2.700 људио стало без посла, а нико из власти није направио ни симболичан гест солидарности према њима. Нормално је да радници „Фабрике вагона“, „Магнохрома“, „Ливнице“, „Аутотранспорта“ и других предузећа остану без посла. Нормално је да чак и радници приватних фирми, као што су „Радијатор“ и „Амига“ остану без посла, али је скандал ако се то догоди глумцу у професионалног позоришта у Краљеву. Музеј има на десетине запослених као да је централни у Републици Србији, у Историјском архиву имамо пекаре, млекаре, курсаџије, и конобаре, а скандал је ако неко од њих остане без посла. Буџет за пољопривреду је 69, а за културу 203 милиона динара. У сељачкој земљи и граду где 60 посто људи живи на селу, и бави се пољопривредом, три пута је већи буџет за културу него за пољопривреду – каже Баковић уз поновљено обећање да ће чим освоје власт у Краљеву Отписани прво расформирати бројна јавна предузећа и установе. Посебним трном у оку чини се Културни центар „Рибница“ као институција за запошљавање политичких кадрова који седе у хладовини и чекају да прође месец дана како би примили плату. Посебно алармантним сматра се сазнање о лагодном животу запо-

9

МАГАЗИН

16.8.2015.

слених у јавним предузећима и установама и поред неспорне чињенице о алармантном стању у привредно и економски уништеном граду. Тешка економска ситуација диктира нередовне плате и све мању куповну моћ, па због изостанка било какве привредне активности велики број претежно младих шансу за бољи живот тражи на другим местима. У таквој ситуацији једино редовне, и по многима прилично високе, плате примају само запослени у градској администрацији, јавним предузећима и установама. Отписани не оспоравају потребу за постојањем јавних предузећа и установа, али реконструисаним након укидања и радом на сасвим другим основама. Иако руководиоци јавних предузећа и установа основним мерилом успеха у њима сматрају личне способности увек изостаје одговор на питање зашто их не покажу у неком од оних који једва састављају крај са крајем. Без длаке на језику Баковић категорички одбија сваку помисао да би након следећих избора, а верује да ће Отписани

10

бити значајан чинилац власти, један сељак из Врбе, Милочаја или Витковца одвајао значајна средства да у локалном позоришту редовну плату примају професионални глумци.

- Позориште као институција треба да постоји, да град плаћа све материјалне трошкове а да се за остале зарада остварује на тржишту. Радник „Аутотранспорта“ који није могао да опстане на тржишту остао је без посла. Зашто бих ја плаћао порезе и доприносе запосленима у позоришту кад су 90 посто гледалаца корисници буџетских средстава и немају бриге економске природе? Зашто би у економски уништеном граду као што је Краљево постојало професионално позориште? Музеј је одлична институција, али ће морати исти посао да ради са мање људи и дели судбину привреде. Иако се Културни центар „Рибница“ бави манифестацијама којима може једна канцеларија у градској управи запослени примају плате и то је легална крађа пара. Став о легалној крађи пара је суштина наше приче зато што је

стање такво да једино култура ради у три смене. У Краљеву ништа не ради, само културни радници себи направили кров да им не прокишњава, виртуални кров који одоздо ништа не држи. Сви су се сместили под тај кров јеј овим градом влада културни лоби који ведри и облачи. Не може култура да буде под имагинарним кровом на небу, да онима испод њега не прокишњава, а доле нема ни темељ ни зграду – каже Баковић. Од појаве на политичкој сцени Отписани имају посебно критички став према раду највиших функционера, пре свега председника Скупштине града, његовог заменика, секретара и осталих који их прате. Истраживање спроведено током првих осам месеци ове године сведочи о само шест радних дана заседања, 29. јануара, 2. априла, два дана у јуну и 9. и 10. јула. За то време је, каже Баковић, председник преко буџета потрошио више од милион и 200 хиљада што потврђује став да његова дневница у бруто износу премашује 200 хиљада динара.

Ако се томе додају друге бенефиције, коришћење кабинета, услуга секретарице, мобилног телефона, средства за превоз и репрезентацију оправдано се поставља питање оправданости коришћења годишњег одмора који све то елиминише, а чији изостанак председник образлаже великимо бавезама на послу. И док у целом граду влада нека врста ванредног стања кад је у питању обезбеђење средстава за плаћање свих обавеза, и исплату зарада, међу онима који су приграбили све полуге власти стање је редовно. Сазнање да су у сталном радном односу председник скупштине и његов заменик, секретар скупштине и заменик води ка закључку о превише људи за количину посла који обављају између две седнице које се одржавају у размацима од по три месеца. Ово је повод за много пута поновљен став о легалној пљачки због чињенице да последњих 25 година није било политичке воље да се ресетује систем. Са том идејом су пред грађане први

изашли Отписани што би требало да буде окосница предстојеће предизборне кампање усмерене ка укидању привилегија најистакнутијих представника власти чији рад нико не контролише, а највећи број њих ни нема обавезу да долази на посао и ради од седам до три.

- Читав апарат је направљен кад је Краљево било индустријски центар. Сада нико неће да се одрекне бенефиција иако се време променило, а Краљево више није у могућности да финансира непотребну Општинску стамбену агенцију која прави губитке, да дванаест месеци годишње плаћа запослене у Културном центру „Рибница“, професионалне глумце, председника и секретара Скупштине града и њихове заменике, чланове Градског већа који су су сталном радном односу. Краљево је имало пет помоћника градоначелника зато што се власт састоји од више коалиционих партнера и сви траже, па мораш да измислиш неко ново и небитно радно место како би их задовољио. Осим

њих градоначелник има заменика, саветнике за културу и спорт, па нека каже шта су га то саветовали да није донео погрешну одлуку. Заменик градоначелника рече пре неко вече како функционишу фантастично и нико никог не дира. Ти запосли моје, ја ћу твоје, мој је феуд овај а твој онај, свима је лепо и тако може да функционише сто година. Све је иста матрица, све је подељено феудално и неће нико ни са ким да се замера, а суштина приче је да легално украдеш, а нико не сноси одговорност. Ако ставиш капуљачу на главу, и идеш да опљачкаш банку, тебе ће кад тад да ухвате. Ако крадеш легално преко политике можеш то да радиш сто година и не могу ти ништа. Суштина приче је да је дара превршила меру у економски уништеном граду где не ради ништа, а држиш редовно стање у градској администрацији – каже Баковић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

11

12

МАГАЗИН 16.8.2015.

На осмом километру од Краљева према Гочу 70 м уз реку Рибницу на плацу од 10 ари кућа у два нивоа површине 100 квадрата са терасом и погледом на реку, летњиковац, уређено двориште, виноград, струја, вода телефон.

цена 60.000,00 евра 063 233 333

13

Француз трајно везан за Краљево

ЈАЧИ ОД ПОЛИТИКЕ МАГАЗИН

16.8.2015.

- Интензивнија сарадња између Краљева и Лиона изостала је током последње две године због политичке ситуације. - После локалних избора у Лиону теже је развијати сарадњу због деснице која је победила и преузела власт, али није расположена за сарадњу као и раније. - У Краљеву има потенцијала који нису на најбољи начин искоришћени првенствено због политике која се много меша у све области живота

14

М

еђународна сарадња одувек се из локалне средине сматрала начином за успостављање привредних контаката од којих би користи могле да имају обе стране, а представницима власти увек била добар повод за путовања по Европи. Дугогодишње искуство потврђује да они, бар кад је у питању Краљево, нису дали видљиве резултате ма колико представници локалне самоуправе по повратку са путовања пред телевизијским камерама покушавали да докажу како би резултати баш њиховог рада могли да донесу бенефит у скорој будућности. Сем што нема видљивих резултата сарадње јавности се често пласирају контрадикторне информације о истим стварима, па није јасно да ли су резултат незнања или покушаја да се баци још мало прашине у очи.

Иако је почетком овог месеца, приликом обележавања десете годишњице постојања Удружења „Пријатељство за нова времена“, потврђено да о партнерству са општином Сен Фоа француског града Лиона не постоји званичан документ већ следеће недеље је, након доласка групе француских пријатеља, некако стидљиво поменуто постојање некаквог протокола о сарадњи. Откако је пре петнаестак година успостављен контакт Краљева са општином Сен Фоа с времена на време су се делегације локалних самоуправа наизменично сретале у једном од ова два града и све време истицале потребу о проширивању сарадње са културне и спортске и на област привреде. Петодневна посета петнаестак Лионаца потврдила је поразну чињеницу да међу челницима овог града не постоји инте-

рес за сарадњу, па је и долазак групе Француза у Краљево попримио обележје приватне посете. Неспорно је да су спорт и култура најчешће били основа на којој су заснивани каснији односи, а то је и случај са Лионом у коме се пре нешто више од десет година Краљевчанин Драган Спасојевић нашао на месту тренера одбојкашког клуба. Случај је хтео да се у тиму нађе и Тома Шарије чији је отац Жерар до пре последњих избора заузимао значајно место у градској управи. Пријатељство се са спортског поља проширило до сфере породичних односа што је био повод да Французи буду позвани у посету Краљеву. Ко зна да ли би до ње икада дошло да породица Шарије 1997. године није летовала у Грчкој, па се њеним члановима учинило да не би било згорег да одго-

Тома Шарије

15

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

16.8.2015.

воре на љубазни позив пријатеља и при повратку се бар на кратко задрже у Краљеву. Кад су након пријема код председника општине др Радослава Јовића обишли неке од културних институција, потом Жичу и Студеницу, трајно су се везали за овај крај, најјаче баш Тома Шарије. Основ за продубљивање односа у то време је била и констатација да је Жерар Шарије у оквиру локалне управе општине Сен Фоа био задужен за културу и међународну сарадњу. Сарадња је добила конкретнији облик кад су лионски одбојкаши 2000. године допутовали у Краљево, а пут Француске се упутили чланови Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ и глумци Краљевачког позоришта који су у Лиону одиграли Молијерову „Школу за жене“. Иако је представа изведена на српском језику ни Французима није било тешко да је разумеју на прави начин и пожеле да сарадњу подигну на виши ниво. Приликом колективних сусрета стварала су се и јачала индивидуална пријатељства, а једно

16

такво ће одлучујуће утицати на живот млађег Шаријеа. Приликом узајамних посета гости су смештани у домовима француских пријатеља, а Тома Шарије имао срећу да то буде Иван Алурац, члан фолклорног ансамбла „Абрашевића“. Никада није разјашњено да ли су случај, или нешто друго, допринели да приликом посете Краљеву упозна Милену Марић која је постала главни разлог да само месец дана касније дође до Београда у коме је студирала. Више она, а мање неки други разлози, допринели су да почне брзо савладавање српског језика, а након завршених студија менаџмента отварање фирме у Србији са задатком да успоставља сарадњу са француским предузећима. То је био повод да наредне три године проведе у Краљеву да би се након склопљеног брака са Миленом вратио у Лион где данас успешно послују. Жерар Шарије је на челу делегације општине Сен Фоа сваке друге године боравио у Краљеву, а након пензионисања повукао се у миран живот оставивши млађима да

развијају даљу сарадњу. Осим на спортском и културном плану успостављена је и у област здравствене заштите, а реализује се редовним посетама краљевачких лекара колегама из Лиона. Иако је претходних година било наговештаја о непримереном понашању краљевачких лекара током боравка у Француској Шарије потврђује да све функционише у најбољем реду, а да су и ове године неколико лекара из Краљева боравили у Лиону. Према његовом мишљењу највећа препрека развоју привредне сарадње су комуникације, јер савремени начин пословања као императив поставља питање што бржег транспорта различите врсте робе до крајњег корисника. Десетогодшње искуство познавања односа два града, и три године боравка у Србији, довољни су за стварање слике о великом броју талентованих младих који, нажалост, напуштају Краљево а неретко и земљу јер не могу да дођу до било каквог посла. Искуство указује и на добро познату тромост у локалној

средини што најбоље потврђују разговори вођени у Регионалној привредној комори Краљево након којих, сем доборо познате приче о потреби и могућностима сарадње, није предузето ништа конкретно. Пре него је допутовао са члановима једног лионског хора Шарије је у јуну са породицом већ боравио у Краљеву, а од времена кад је први пут стигао у ову средину чини се да је растојање између два града све краће. Исто онолико добро колико је он прихваћен у Краљеву и супруга Милена је у Лиону. Можда је олакшавајућа околност и то што су и две старије кћери Жерара Шаријеа удате за странце, једна за Немца а друга за Либанца. Сваки нови долазак је прилика за став да се Краљево убрзано мења у позитивном смислу и постаје све атрактивније за туристе баш као што је последња група Француза која је почетком августа дошла на приватну иницијативу Шаријеа и његових пријатеља.

- Интензивнија сарадња између

Краљева и Лиона изостала је током последње две године због политичке ситуације. После избора у Лиону теже је развијати сарадњу због деснице која је победила и преузела власт. Нису расположени за сарадњу као и раније, али ми као појединци можемо да је наставимо. Зато смо и дошли сами, без представника власти, а и убудуће ће бити тако. У Краљеву има потенцијала који нису на најбољи начин искоришћени првенствено због политике која се овде много више меша у све области живота него што је то случај код нас. Ако ниси у партији ништа не можеш да урадиш, а то није добро – каже Шарије. То је и разлог због којег приликом последње посете гостију из Француске није ни било речи о политици. Шарије у шали каже да гости не би створили лош утисак о средини која их је прихватила са гостопримством које, ма колико о њему слушали, нису очекивали. Оно је и основа за даље унапређење односа макар и на нивоу удружења

грађана која више него политичари виде корист од сталног унапређења односа. На растанку и обећање о новој посети кроз две године након што следеће у Лиону дочекају нову групу Краљевчана, можда хор Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ са којим је приликом овогодишњег боравка у Краљеву успостављен посебан однос. Сен Фоа је само једна општина у двомилионском граду. Има 23 хиљаде становника а налази се у центру Лиона, у источном делу Француске на пола пута од Париза до Марсеја. Други по величини град у Француској смештен је између брда на обалама две реке, Роне и Соне, на само два сата вожње од Алпа. Развијен је индустријски центар са око 300 хиљада студената, фармацеутском индустријом, фудбалским клубом који успешно наступа у Лиги шампиона и много чега другог. У самом центру смештена је општина Сен Фоа која представља мирну пешачку зону. Т. Радовановић

17

18

МАГАЗИН 16.8.2015.

19

Отворена Омладинска радна акција „Краљево 2015“

МАГАЗИН

16.8.2015.

НОВА ИСТОРИЈА ДО

20

- Сврстани у две радне бригаде шездесет бригадира из Краљева, Новог Сада, Београда, Руме, Младеновца, Пожаревца, Смедерева, Горажда, Марибора, Охрида и из Русије ће током 14 дана на Столовима изнад Жиче на површини од 25 хектара засадити 35 хиљада садница црног бора. – Свечано отварање без бригадира из Горажда и Марибора, али и представника локалне самоуправе. – Краљево лидер у организовању радних акција. – За педесет година након Другог светског рата два милиона младих на радним акцијама земљи поклонило преко милијарду радних сати.

ОБРОВОЉНОГ РАДА

21

МАГАЗИН

16.8.2015.

К

22

ад је почетком августа прошле године, после скоро четврт века паузе, поново покренута омладинска радна акција под називом „Краљево 2014“ и слоганом „ОРА није фора“, чули су се различити коментари о оправданости њеног организовања. Насупрот онима који су величали нешто што је обележило пола века у развоју земље било је и других који су настојали да минимизирају све што је током седам дана урађено на чишћењу корита бујуичних потока у гледићком крају. Када је пре две недеље одржана скупштина овогодишње акције најављен је њен почетак за први дан ове недеље и свечано отварање у омладинском насељу смештеном у Дому ученика средњих школа. Скромна свечаност 9. августа била је прилика за подсећање да су све досадашње радне акције биле вишеструко плодотворне. Након првих на обнови ратом разрушене земље омладина са простора целе Југославије је све до

распада земље активно учествовала у извршавању различитих задатака најчешће на местима где није било могуће коришћење механизације. Прве омладинске радне акције у Краљеву су отпочеле одмах након ослобођења а радне бригаде су формиране по предузећима, школама и селима. Носилац свих активности била је општинска организација младих а радне акције деценијама биле стециште младих који су радили ударнички и са великим ентузијазмом. На њима се спајала интелектуална и радничка омладина свих националности и вера са села и из града. Богату традицију акцијашког рада и данас следе млади, првенствено они који су прошле године били ангажовани на различитим радовима а након тога формирали Удружење грађана „Омладинска радна акција“ које је ове године, уз подршку града, јавних предузећа и приватних предузетника, организовало Омладинску радну акцију „Краљево 2015“. Планирано је да,

током наредних 14 дана, две бригаде са по 30 бригадира из Краљева, Новог Сада, Београда, Руме, Младеновца, Пожаревца, Смедерева, Горажда, Марибора, Охрида и из Русије на Столовима изнад Жиче на површини од 25 хектара засаде 35 хиљада садница црног бора. Ма колико онима који су на различитим радним акцијама провели већи број месеци све што се дешавало на спортском полигону Шумарске школе изгледало наивно за похвалу је намера да се обнови овај део активности младих који је деценијама давао значајне резултате. Иако би злобници могли да приговоре организаторима на бројним грешкама техничке природе везаним за изглед заставе, или постројавање у хладу треба причекати да прођу две недеље па онда видети да ли се амбициозни план чини реалним. Отварајући овогодишњу радну акцију председник Скупштине ОРА „Краљево 2015“ Сретен Јовановић је подсетио да је још претходне године

омладина почела да гради нову историју добровољног рада показујући да рад није заборављен, и да се само радом може изградити и оставити нешто млађим генерацијама.

- Младост која се поново окупља не стиди се да узме крамп, не стиди се да поново одвоји своје слободно време, не стиди се да не оде на годишњи одмор већ да дође на радну акцију да би сутра могла својој деци да прича како је нешто оставила. Зато на застави стоји 2014. јер сматрамо да је те године Краљево почело да гради нову историју, историју добровољног рада који мора да заживи у целој Србији – истакао је Јовановић. У ишчекивању да им стигну колеге из Горжда и Марибора половина присутних учесника овогодишње радне акције се у новим униформама није много разликовала од генерација других који су пола века градили земљу. Било је међу њима и оних старијих чије искуство може знатно да помогне у извршавању радних задатака, али и

- Младост која се поново окупља не стиди се да узме крамп, да поново одвоји слободно време, не оде на годишњи одмор већ да дође на радну акцију других који у бригадирске редове стају први пут. Заједничка свима је жеља да у дружењу током две недеље ураде колико се може, а следеће или неких других година поново сретну на овом или неком другом месту. Иако на свечаност нису позвани представници локалне власти годи сазнање да је на отварању овогодишње акције било више присутних него претходне године. Важнијим од уверења да ће они доћи да се увере у оправданост организовања сведочи сазнање да за финансирање радова нису коришћена средства све сиромашнијег градског буџета. Са исто онолико ентузијазма са којим су бригадири приступили послу

помоћ су пружили сви од којих је затражена. Пред крај деведесетих година прошлог века са истог места и са истим радним задатком на радилиште су полазили учесници Омладинске радне акције Ибар који су за десет година иза себе оставили 12 милиона садница. Нових 35 хиљада планираних да се засаде ове године су само мали допринос ономе што се очекује да буде урађено у наредним годинама. Акцијаши обећавају наставак активности које имају за циљ да покажу како је Краљево лидер у организовању радних акција у Србији. За реализацију овогодишњег радног задатка задужени су командант штаба Марко

23

Матић, његов заменик Теодора Миљојковић, секретар Лука Петровић, командант насеља Алексадар Ђуровић и командант друштвених активности Душан Бажалац. Почетак радне акције озваничен је интонирањем државне химне Боже правде и преузимањем заставе ОРА „Краљево“ коју је из руку Сретена Јовановића прихватио Марко

крачевићу за несебичну помоћ у припреми и организовању ОРА „Краљево 2014“. Ништа мање значајна није ни она која је за иницијативу организовања омладинске радне акције уручена Сретену Јовановићу. Краљевчанима су подршку пружили потпредседник Удружење радних акција и волонтера Србије Богдан

- Још претходне године омладина је почела да гради нову историју добровољног рада показујући да рад није заборављен, и да се само радом може изградити и оставити нешто млађим генерацијама

МАГАЗИН

16.8.2015.

Матић. Отварање још једне акције прилика је и за одавање признања свима који су дали допринос у њеном организовању током претходне и припремама за ову годину. Додељене су представницима јавних и приватних предузећа, установа и предузетника, а посебна захвалница уручена Хаџи Момиру Ба-

24

Ињац и председник Управног одбора Зоран Матовић који је подсетио на педесет година између 1941. и 1991. године када су омладинци из свих крајева Југославије по три месеца током лета радили на изградњи земље.

- Ми ћемо се те земље увек радио сећати, а историја ће судити каква је та

земља била. Оно што ћемо увек моћи да кажемо је да смо је градили и да је иза нас остало оно што смо изградили. Желим да ово траје годинама и деценијама. Ми се разликујемо по томе што смо градили заједничку земљу, а данас ћемо да градимо пријатељство, другарство, везе, сећања, међусобну помоћ. Има ли шта лепше него сетити се друга са радне акције. То је саздано у једној реченици: „На акцију сам први пут дошао случајно, а следећих десет пута због оног првог пута“ - истакао је Матовић подсећајући да је за педесет година омладинског рада у бившој Југославији допринос изградњи земље дало два милиона омладинаца. Њихов учинак мери се са преко милијарду радних сати који помножени са ценом рада од једног долара, а верује се да је она многоструко виша, сведочи о значају онога што је омладина поклонила остварила добровољним радом. Отварање радне акције је повод за подсећање на пропусте након распадања земље, посебно у току приватизације, кад је у рукама појединаца остало оно што је градила омладина.

Припадници некадашњих омладинских радних акција, ојачани генерацијама данашње омладине, организовани су на нивоу земље у оквиру клубова, савета и удружења која заједно од државе тражи да обнови добровољни омладински рад и организује младе који су прошле године, у време катастрофалних поплава, показали жељу да помогну у невољи. Иако

се у односу на оно време разликују прописи Удружење радних акција и волонтера Србије је успело да код Владе Србије иницира формирање радне групе које ће створити правни основ за организовање добровољних омладинских радних акција.

- Пример Краљева је од изузетног значаја јер потврђује да и у новим условима постоје добри људи, а ако

постоји добра воља онда се може учинити све. Велики проблем је у томе како организовати омладину. Ми смо некад имали омладинску организацију, искуство се преносило са колена на колено, са генерације на генерацију. Данас се мора урадити нешто друго, али се искрено надамо да ће ово постати саставни део живљења у новим условима и на нов начин иако послови остају исти. И данас се сади на исти начин, а толико је тога што треба да засадимо, толико је бујичних токова које треба да предупредимо да нам се не понови прошла година. Посла има само се треба организовати – подсећа Матовић. Да прошлогодишња акција у Краљеву није била само експеримент потврђује опредељење шездесетак учесника да и ове године уз допринос на радилишту граде солидарност, толеранцију, љубав и другарство. Богат програм друштвених активности током петнаестодневног дружења већ на отварању су најавили чланови Културно-уметничког друштва „Моравац“ из Адрана. Т. Радовановић

25

26

МАГАЗИН 16.8.2015.

27

28

МАГАЗИН 16.8.2015.

29

Знаменити Краљевчани: Др Сава Анђелковић (2)

МАГАЗИН

16.8.2015.

УПОРНИМ РАДОМ ДО СОРБОНЕ

30

- Краљевчанин на Сорбони формирао „Атеље Театар“. - Репертоар на коме су дела српских, хрватских, босанских, црногорских, али и француских аутора игра се на српскохрватском и француском језику.

- У представама често гостују студенти са других факултета, не ретко и других држава који на Сорбону долазе кроз програме размене

Сава Анђелковић

31

32

МАГАЗИН 16.8.2015.

Д

еведесете године прошлог века отпочеле су ратовима, а на посебно тежак начин доживљавале су га генерације одраслих у земљи која је скоро пет деценија служила као пример бројним другим. Када је започео краткотрајни рат у Словенији само највећи оптимисти веровали су да ће ратних дејстава бити поштеђени други делови земље. Тачним су се показала предвиђања оних који су сматрани највећим песимистима јер је свака следећа година доносила све веће проблеме и односила све веће жртве. Доктор славистике на Универзитету у Сорбони Сава Анђелковић сведочи да је све што се дешавало изузетно неповољно деловало на њега, посебно сазнање да има и оних који на ратиште одлазе добровољно. Не мали број пута у ваздуху је лебдело питање има ли међу њима и оних који су икада били бар на некој од представа у којима је играо, а које су махом биле усмерене против насиља и ратова. Променила се и ситуација у матичном позоришту у коме је остварио низ запажених улога, а политика на чело установе поставила подобне кадрове што је само још један од фактора који су утицали на доношење коначне одлуке о напуштању рада како би се посветио наставку школовања. До тада је, паралелно са радом у Малом позоришту, Анђелковић марљиво студирао на групи за српскохрватски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду па је, иако знатно старији од колега из генерације, успео да дипломира пре свих и упише постдипломске студије. Ратна дешавања утицала су на жељу да школовање настави у инистранству, а прилика за то се пружила на париској Сорбони као примамљивијој од студија у Холандији и Енглеској. У страној земљи са познавањем само основних елемената језика требало је довести говор до нивоа потребног за праћење предавања. Школа за учење и убрзани курс са интензивним вежбама од по неколико сати сваког дана показали су се добрим начином за савладавање францу-

ског језика ма колико се начин памћења разликовао од оног који се користи у позоришту. Др Анђелковић потврђује да се за савладавање драмских улога користи памћење везано за емоцију, па је лакше учити и остваривати добре резултате. Иако је изостанак било каквих емоција према француском језику могао да буде повелики камен спотицања савладао га је до мере која је омогућавала да се на њему напише докторска теза, потом одбрани пред компетентном комисијом, а повремено држе и часови на овом језику. Година дана интензивног учења само је основа на којој се следећих деценија градило познавање језика, а траје и даље. У време кад је Југославија пуцала по свим шавовима много је људи различитог узраста из свих крајева хитало ка иностранству. Велики број њих се трајно задржао и у Француској где су формирали породице, а жеља родитеља да деца усавршавају језик предака најбоље могла да се реализује на групи за славистику Универзитета Сорбона на којој наставу похађају још Пољаци, Чеси, исељени из Хрватске, Црне Горе, Босне и Херцеговине... Случај је хтео да у време санкција, које је међународна заједница наметнула Савезној Републици Југославији, изостане сарадња са државним институцијама па је адекватну особу за ангажовање на месту лектора у групи за српскохрватски језик требало потражити међу свршеним студентима. Анђелковић који је већ магистрирао, показао се као најпогоднија личност за ово радно место.

- Лектор држи вежбе младим студентима, а ја сам то доживео више као улогу него као посао. Као кад се у позоришту обучем и изађем на сцену и овде обучем сако, дођем на час и одиграм улогу професора. То је била олакшавајућа околност, а и студенти су добро прихватили што је било посебно важно, јер им је успех зависио од оцена. Није било проблема иако су међу њима углавном биле избеглице из свих крајева бивше државе, али и прави Французи који нису имали никакве везе са нашим просторима, а

хтели су да науче језик. Морао сам да предајем језик који одлично познајем, али и варијанте хрватског и босанског за оне који су долазили из тих крајева. Ма колико се често љуте и Срби и Хрвати језик се и данас зове српскохрватски – каже др Анђелковић задовољан што је сваке друге године био довољно добро оцењен да му буде понуђен нови уговор. Чврсто решен да се не враћа назад са свом уштеђевином коју је имао прионуо је на прикупљање материјала за докторску тезу на француском језику. Била је готова након пет година озбиљног рада, али је и поред чврстог уверења о високом нивоу квалитета провејавала сумња у коначну оцену. Рад који је обрађивао комедије Јована Стерије Поповића оцењивали су стручњак за српску драму Нарта Фрајнд из београдског Института за српски језик и књижевност, Натион Ласић која је предавала српскохрватску књижевност на сорбонском Институту за оријенталне језике, потом ментор са Сорбоне Пол Луи Тома и чувени театролог Жорж Бани, стални посетилац Стеријиног позорја и добар познавалац дела српског комедиографа. Уверење у висок квалитет рада потврђен је највишом могућом оценом и поред стрепње да би мишљење Жоржа Банија могао одлучујуће да утиче на став других чланова комисије. Докторско звање учинило се значајним у тренутку кад је факултет расписао конкурс за пријем доцента на катедри за српскохравтски језик. Значајнијим од самог звања чинило се сазнање да као виши лектор не подлеже реизбору. За стално место конкурисало је више квалитетних кадидата, а након што је доказао предност над њима могао је да одахне и на овом месту остане до пензије. Љубав према позоришту није ослабила ни током дугогодишњег боравка у Француској, а манифестује се бар једном посетом недељно неком од многобројних у главном граду Француске. Велики број најразличитијих позоришта у највећој мери утиче на изузетну шароликост репертоара на коме се налазе дела мање или више зна-

33

16.8.2015.

МАГАЗИН

34

чајних аутора. За разлику од Анђелковића који је током дугогодишњег рада у театру створио критички однос према представама, заснован на познавању елемената на којима почива једно драмско дело, Французи више воле булеварско позориште што у знатној мери утиче и на репертоар који им се нуди. И поред тога наш саговорник оцењује да има изванредних представа међу њима и оних из иностранства међу којима предњаче немачке. Иако читавих двадесет година није изашао на сцену као глумац др Анђелковић жар за позориштем развија као редитељ баш као што је то много година раније предвидео Мирослав Беловић.

- На Сорбони сам формирао „Атеље Театар“ на српскохрватском језику. То је била идеја мог ментора који води славистику, а пошто је знао моје афинитете предложио је да организујемо сталну позоришну трупу чији се састав мења из године у годину. Послу сам приступио више као драматург него као редитељ, сам бирам репертоар на коме су дела српских, хрватских, босанских, црногорских, али и француских аутора. Представе играмо на српскохрватском и француском језику, а у њима често гостују и студенти са других факултета, не ретко и других држава који на Сорбону долазе кроз програме размене, а проведу код нас један или два семестра и укључе се у трупу. Представе трају сувише кратко, највише три извођења, а онда се спрема нека друга. Играмо у великом амфитетатру на факултету, али и другим просторима, а наступали смо у Српском културном центру, амабасади Хрватске у Паризу и другим местима – прича др Анђелковић. Ма колико да је, као и у другим областима културног деловања, главни камен спотицања и препрека бржем напредовању недостатак пара има и студената који у позоришној дружини остају пуне четири године. Највећи број представа финансира сам факултет, а са искуством драматурга и редитеља др Анђелковић сведочи о озбиљним захтевима који се стављају пред њега, али и младе глумце који у

највећем броју случајева немају никакво претходно искуство у овој области. Баш због тога се значајним чини сазнање да су неки од њих касније наставили рад у другим позоришним групама широм Француске. Лето је увек прилика за још један долазак у Краљево са којим, сем гробова родитеља, нема више тако јаких веза. И поред тога редовно му се враћа сваког лета и ту проведе бар месец дана све до почетка међународног скупа слависта који се у Црној Гори одржава под називом Његошеви дани. Боравак у Црној Гори је и прилика за неколико дана у Дубровнику за који везују лепе успомене из неких давних времена, а и посету неке од представа на Дубровачким летњим играма. Пре повратка редовним обавезама у Паризу део боравка у Србији везан је и за Београд након чега следи последњи годишњи долазак у Краљево тек да се пореже цвеће које на тераси стана у Насељу Моше Пијаде живи само два месеца. Између два доласка град се мења, па промене на најбољи начин запажају они који не долазе тако често а у њих се убраја и др Анђелковић.

- Све се мења као и Краљево у коме има позитивних промена, али и оних које не годе. Много ми недостаје тенк који је уклоњен са Трга Светог Саве, а и Ибар је некако прмењен, можда и због новог моста. Раније је могло да се прегази и лакше пређе на другу страну, а сада је корито другачије и дубље. Промене се примећују и кад је у питању становништво. Све је мање старих Краљевчана, године пролазе а ни њихова деца се не задржавају овде дуго. Долазе неки нови људи, а заувек остаје носталгије за претходним временима. Мења се и архитектура, нестају старе куће, а не знам ни зашто још стоји овако запуштена зграда некадашњег Шах клуба. Париз је специфичан по архитектури, а Парижани воле свој град и тако што га штите од клима уређаја. Архитектура је божанствена и изузетна због мешавине старог и модерног што није случај са зградом у Омладинској улици код Шах клуба. То

јесте мешавина старог са новим, али неуспешна – каже др Анђелковић. До следећег лета, кад се очекује поновни долазак, следи реализација бројних интересантних идеја. Времена за то ће бити више него ранијих година јер очекује одлазак у пензију, а потом повратак у Краљево на период дужи од месец дана. Између три града, Краљева, Београда и Париза, најдражим се чини први и поред констатације да би време које долази могао равномерно да распореди у сваки од њих. Др Анђелковић завршава рад на књизи чији се излазак из штампе очекује до овогодишњег Сајма књига, а само је део научно-истраживачког рада којим се бавио дуги низ година. Ма колико се у том периоду бавио изучавањем дела Јована Стерије Поповића показало се да његов богати књижевни опус садржи и низ непознатих рукописа. Добар познавалац стваралаштва овог књижевника ради на комплетирању сабраних дела која за штампу припрема Књижевана општина Вршац. Од мало познатих објављен је недовршени роман Дејан и Дамјана и Стеријин превод романа Ернани Виктора Игоа, а на објављивање чека и превод Несројеве комедије Несрећне џумбушлије. Посао се показао посебно компликованим због сазнања да се тешко долази до рукописа које је оставио Стерија, а кад се и пронађу предстоји тежак посао на дешифровању и превођењу на савремено писмо. Летњи доласци у Краљево углавном се не поклапају са позоришном сезоном што ускраћује могућност о процени домета у локалном позоришту. Иако је последњу представу у Краљеву видео пре скоро две године, а оних са којима је радио више ни нема у позоришту, донекле је упознат са оним што се дешава. У биографији овог надасве интересантног и значајног човека уписано је да је приредио издавање неколико зборника радова са научних скупова посвећених Стерији Поповићу, Његошу, Марину Држићу и Меши Селимовићу. Т. Радовановић

35

36

МАГАЗИН 16.8.2015.

37

Друштво за заштиту животиња „Спаске“

МАГАЗИН

16.8.2015.

ЈЕДИНА ШАНСА ЗА СПАС

38

- Злостављање животиња је ухватило маха, па Друштво за заштиту животиња „Спаске“ води рачуна о псима са одсеченим ногама, извађеним очима, различитим врстама тумора, потресом мозга, епилепсијом... – Ретривер са сломљеном кичмом на лечењу у Француској. – Више од годину дана трају напори комуналне инспекције да укине прихватилиште за оболеле кућне љубимце.

– Протест у центру града и шест хиљада потписника онлајн петиције којом се подржава рад волонтера. - Ригоризније кажњавање власника који одустају од бриге према кућним љубимцима које пуштају на улицу. – Од Американаца специјална колица и пелене, из Словеније две тоне хране

39

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

16.8.2015.

Д

40

а пре нешто више од годину дана на пријаву незадовољних мештана Рибнице инспекцијске службе нису отпочеле низ активности са циљем да испоштују законе на начин на којих они тумаче тешко да би шира јавност уопште сазнала о грчевитој борби неколицине ентузијаста да од смрти отргну што више животиња које су изложене свакодневном насиљу. Друштво за заштиту животиња „Спаске“ основано је пре две године, а повод за то било је спашавање од сигурне смрти ретривера са сломљеном кичмом који је, након дуготрајног лечења, успео да се опорави и уз помоћ колица поживи још годину дана. Сазнање да је пронађен на Спасовдан, а спашен сигурне смрти, било је повод да друштво понесе данашњи назив. Изузетна хуманост волонтера врло брзо је превазишла границе Србије, а друштвене мреже омогућиле да глас о првом хендикепираном псу стигне до најудаљенијих делова света. Стигао је и до Краљевчанина Бранимира Вујовића који се понудио да плати пут до Нице и лечење код једног од најбољих француских ветеринара за ову врсту повреда. Повољан исход лечења могао је да се чекује у случају да је до лекара стигао најкасније за 72 сата након повреде, али ни сазнање да је од тада прошло више од два и по месеца није поколебало љубитеље животиња окупљене око Данијеле Јовић да учине оно што неко не би ни за најрођенијег. Кад је пронађен ретривер је имао сломљену кичму, декубите по телу, опалу длаку и само осам килограма, а краљевачки ветеринари проценили да не може да преживи и предлагали да буде успаван. Данијела Јовић, Катарина Ракић и Зоран Антонијевић су донели чврсту одлуку да се боре, док не буду исцрепљене све могућности, и путем интернета почели да прикупљају податке о начинима за пружање помоћи отписаном ретриверу.

- Трагали смо за свим што би могло да се уради, узимали креме, масирали и три четири пута дневно покушавали да га дигнемо на ноге. Мазали смо га кремама, јер су због дугог лежања по-

челе да се отварају ране по телу, и на крају успели да га опоравимо. Кад смо га нашли имао је само осам кила, а на крају тридесетак. Добио је колица, почео да се креће, а последња два месеца успевао да направи по неколико корака пре него седне. Нашли смо му и дом код девојке која га је неговала од првог дана, али је на несрећу добио торзију желуца што није необично за пса са повредама јетре и слезине. Годину дана је живео људски, сви су га упознали на интернету, а тако сазнали и за Краљево, па смо решили да оснујемо удружење које ће се звати по њему, јер се борио лавовски – објашњава Данијела. Човек који је већ једном помогао при лечењу повређеног пса у иностранству понудио је за смештај других повређених породичну кућу у Рибници, а чланови друштва је реновирали у оквиру својих могућности како би постала сигурна кућа за оне са најтежим повредама. Уз три у кући и још четири помоћне просторије у дворишту је и пар кућица за псе који су током читавог дана под будним оком неколицине волонтера, а потписан је уговор са ватеринаром који одлази у Рибницу у случајевима кад је повређен пас непокретан. „СОС помоћ напуштеним животињама“ је назив пројекта којим је удружење аплицирало за средства локалне самоуправа за суфинансирање рада удружења грађана, а одобрених 22 хиљаде динара уложено у побољшање услова за смештај паса. Да свака бајка има и оне који угрожавају лик главног јунака потврдила је комунална инспекција чије се деловање током протеклих годину дана оцењује као малтретирање. Поступајући по пријави мештанке овог краја, а на основу петиције са тридесетак потписа грађана од којих више од две трећине живи далеко од тог места, на адресу Друштва „Спаске“ пре више од годину дана је стигло прво решење о забрани држања животиња. Основ за забрану нађен је у градској одлуци из 2009. године којом се забрањује држање више од два пса ма колико да то није у складу са Законом о добробити живо-

тиња и Закону о ветеринарству који не прецизирају број кућних љубимаца. Уместо одговора Градског већа коме је упућена жалба стиже налог о извршењу, а одговора нема ни на следећу која је уследила након овога. И док више од годину дана у Удружењу очекују било какав одговор на сцену ступају припадници Комуналне полиције - Сликају двориште, ако имамо четири пса тврде да имамо седам, праве записник, издају усмене налоге и решење да уклонимо псе. Принуђени смо да ангажујемо адвоката из Београда који је документовано доказао да смо легално регистровано удружење грађана, а не нерегистровани азил за псе како они тврде. Ми нисмо азил него само привремени центар за смештај болесних паса које лечимо. Кад их опоравимо оглашавамо преко своје странице на Фејсбуку коју прати око 8 хиљада људи и након што пронађемо нови дом тамо шаљемо пса. Кинолошком савезу смо предали документа са захтевом за регистрацију одгајивачнице, јер она нема ограничења у погледу броја животиња, и добили обавештење да нам је то одобрено. У Комуналној полицији и даље упорно тврде да смио ми азил. У време кад још нисмо имали толико болесних паса прошле године сам предала захтев за регистрацију прихватилишта. На пола пута смо одустали од регистрације, јер је процедура компликована, а у инспекцији тврде да су нас одбили. Злостављање животиња је ухватило маха, па имамо псе са одсеченим ногама и извађеним очима. Имамо псе са тумором, а на хемотерапији је тренутно њих четири, исшутирано штене са потресом мозга које не види и има епилепсију што је био повод да се базирамо на ову врсту. Иако сам покушала да објасним ситуацију у којој се налазимо стално трпимо притисак начелнице Комуналне инспекције – објашњава Данијела. Дојаве да се пси нагомилавају а не одлазе, уз то и не лече, повод је да 5. марта буде организован састанак на који нису позвани представници друштва „Спаске“. Уследио је нови 4. августа

Данијела Јовић

41

16.8.2015.

МАГАЗИН

42

коме су присуствовали заменик и помоћник градоначелника, начелници Градске управе и Комуналне инспекције, заштитник грађана, руководилац азила и председница Друштва за заштиту животиња Данијела Јовић спремна да поступи по било ком решењу за исељење под условом да се за то обезбеди одговарајући објекат. И док је са једне стране све више хуманих који подржавају несебично ангажовање волонтера из Комуналне инспекције стижу неосноване оптужбе и претње различитог интензитета. Са позиције силе уследило је и решење у коме стоји да се забрањује рад друштва и чување ма и једног пса. Успут се налаже да се пси избаце а потом изврше потребне мере на дезинфекцији и дератизацији простора на коме су били смештени. Одређен је и рок до петка када све треба да буде завршено иако нико нема одговор на питање где сместити болесне животиње које, по надлежнима, представљају ругло и стварају велики проблем граду. У азилу Зоохигијене Јавног комуналног предузећа „Чиистоћа“ нема места, а ни законских могућности јер

је намењен смештају само здравих животиња.

- Кажу, или ћете их тамо сместити или нека остану на улици. Решења за сада немају, али ће нас имати у виду да помогну кад се за то стекну услови. Зато сам им рекла да ћу се свим снагама борити за тешке случајеве које не могу да пустим на улицу. На моје писмо је реаговало дванаест страних удружења и послало дописе свима у Градској управи, а на протест који смо организовали дошли су представници удружења из Крагујевца и Крушевца. Звали су људи који су од нас удомљавали псе и слали писма подршке, а градоначелнику и његовом заменику фотографије како су пси изгледали пре и после лечења. Дошао је и тај петак, они се нису појавили а ми смо организовали протест да би сви у Краљеву видели шта радимо. Извели смо пет паса који су под терапијом да их упознамо шта радимо, а петицију коју смо понудили за само сат потписало њих 70. Уз то имамо две онлајн петиције које је потписало шест хиљада особа – каже Данијела. Напуштени пси постају све већи

проблем, посебно након сазнања да је 80 одсто њих било нечије власништво. Несугласице између инспекцијских служби, које поступају према превазиђеној градској одлуци, и љубитеља животиња на путу су да се изгладе након што радна група у којој су представници обе стране усагласи текст нове одлуке о начину и држању паса. Активност се креће у смеру елиминисања свих чланова који нису у складу са важећим законима, а нацрт се пре неколико дана нашао и на званичном веб сајту града Краљева. У Друштву за заштиту животиња залажу се за стерилисање свих паса који нису у одгајивачницама, али и за ригорозније кажњавање власника који одустају од бриге према кућним љубимцима које пуштају на улицу. Осим интензивирања рада на едукацији становништва како, би променили однос према животињама, размишља се и о стерилизацији и вакцинацији по нижим ценама како би се смањио број оних које немају власника. Парадоксом се сматра укључење у градску комисију чланова Удружења за заштиту животиња док се паралелно са тим води

кампања за затварање центра у коме лече болесне. Нека врста сукоба између две супростављене стране тренутно је у фази мировања. Међу онима које су инспекцијски органи огласили кривим за низ непријатних ситуација не одбијају могућност да поступе по добијеним решењима, али само ако се за смештај болесних паса пронађе друго одговарајуће место. Такво би могло да буде на простору постојећег азила, али би за доградњу простора, према предрачуну који је направљен, требало уложити око 1.600 евра. У Друштву толико пара немају, а нема их ни локална самоуправа.

- Скоро су деца из школе донела две бебе којима је неко гасио цигарете по стомаку. Већина паса који су код нас преживела је неко насиље и сви су, ма колико били малтретирани и уплашени, сада радосни. Плашила сам се како ће да реагују у сусрету са другим људима, али се приликом протеста показало да су се социјализовали. Апелујемо на инспекцију и градску власт да имају разумевање и схвате да ми нисмо непријатељи града. Нама је у

интересу да решимо проблем напуштених паса и да их склањамо са улице, јер се они који су нас звали плаше кад виде болесног пса – каже Данијела. Инспекцијске службе и даље не показују довољно разумевања и остају чврсти при ставу да треба извршити решења која су издали. Један од аргумената је и пријава жене из суседства да је због паса добила некакву кожну болест. Иако већа вероватноћа за нешто тако постоји међу онима који су свакодневно у директном контакту са оболелим животињама још није забележен ни један случај. Међу волонтерима су најактивнији Јовица Жнидарић, Јованка Петровић и Наташа Дебељак који свакодневно брину о болесним животињама и труде се да им посвете што више времена, најчешће и до касно у ноћ док четвороношце не савлада сан. Међу болеснима су и два парализована пса који никада неће проходати, јер им је вирус трајно оштетио кичмену мождину, па су ученици Основе школе „Вук Караџић“ прикупили део новца потребног за одлазак у Београд и снимање кичме на магнетној

резонанци. Једна америчка арганизација је за непокретне обезбедила специјална колица, пелене и друго што Друштво није у ситуацији да набави, а колико је активност његових чланова допрла до грађана Краљева сведочи податак да многи од њих скромним доприносима на посебан рачун омогућавају куповину хране и лекова. У акцију су се укључили и љубитељи животиња из Словеније, и на петнаестак места организовали прикупљање хране, па изнајмили комби и у Краљево допремили две тоне довољне за неколико месеци. Искуство других градова потврђује веће разумевање и толерантнији став инспекцијских органа. У Друштву за заштиту животиња категорички одбијају могућност ширења било какве заразе, јер се двориште куће у којој су смештени пси редовно дезинфикује како би се заштитили од крпеља и мириса. Двориште се редовно полива, а већина паса и не излази напоље, јер су на терапијама и не могу да шетају. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

43

44

МАГАЗИН 16.8.2015.

45

ПРЕОБРАЖЕЊЕ 2015. Двадесет четврти Жички духовни сабор

- Жички духовни сабор је установљен у тешким временима за Србију с циљем да промовише повратак духовним вредностима, а многе публикације које су настале на трагу ове манифестације трајан су белег њеног постојања. - Добитник Жичке хрисовуље за 2015. годину песник из Бијелог брда код Осијека Ђорђе Нешић за поезију што сведочи и памти повест народа са границе. - Поезија Ђорђа Нешића представља говор дубинског „телеграфског“ стила, јер по крајњем сажимању делује као да је намењена урезивању у какав материјал тврђи од папира, а такав лексички одабир даје речима симболичко значење. - Нешић активира занемарену завичајну баштину живахне грађанске поезије из превуковских песмарица

МАГАЗИН

16.8.2015.

Д

46

вадесет четврти по реду Жички духовни сабор Преображење 2015. ове године обележава низ разноврсних програма који се одржавају у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ и Народном музеју као месту на коме се традиционално одржава свечано отварање. Након што га вечерас пригодним обраћањем присутнима отвореним прогласи градоначелник Краљева Томислав Илић плани рано је отварање изложбе Постер Слободана Штетића, а у музичком делу програма наступиће Београдски мушки хор под уметничким руководством Владимира Руменића. У просторијама Народног музеја већ следећег дана у 11 сати почиње научни скуп под називом КраљевоРанковићево-Краљево на коме учествују Љубодраг Димић, Мира Радоје вић, Радмила Радић, Александар Животић, Иван М. Бецић, Марина Лукић Цветић, Љубодраг Поповић, Драган Драшковић, Горан Давидовић Милан Матијевић, Драгомир Бон-

џић, Владан Виријевић, Немања Трифуновић, Радомир Ристић, Милош Тимотијевић, Милан Петровић, Силвија Крејаковић и Слободан Селинић. По традицији ће у вечерњим часовима у Народној библиотеци бити уприличено вече са овогодишњим добитником Жичке хрисовуље Ђорђем Неши ћем о чијем ће раду говорити Васа Павковић и Јован Пејчић. Научни скуп Краљево-Ранковићево-Краљево наставља се и у уторак, а очекује се да овој теми говоре Биљана Сикимић, Коста Николић, Љубиша Симовић, Сузана Новчић, Мирјана Савић, Олег Романов, Драгољуб Даниловић, Јелена Ђогатовић, Ана Гвозденовић и Јован Симијановић. У исто време у библиотеци се одржава округли сто „О поезији Ђорђа Нешића“, а најављено је учешће Јане Алексић, Миломира Гавриловића, Славице Гароња Радованац, Ане Гвозденовић, Јована Делића, Душана Иван ића, Николе Маринковић, Срђана Орсића, Mихајла Пантића, Саше Радојчић

и Данке Спасојевић. У вечерњим часовима у музеју ће, у 19 сати, бити промовисана књига Карановац-Краљево у српској штампи 1868-1903 коју је приредио Славољуб Маржик, а поред аутора очекује се да коју реч проговоре Ђорђе С. Костић, Бојана Миљковић Катић, Љубодраг П. Ристић и Драган Драшковић. Два сата касније двориште Аџића куће је место одржавање манифестације „Преображење, песници“ у којој ове године учествују Јана Алексић, Никола Живано вић, Томислав Маринковић, Живорад Недељковић, Васа Павковић, Саша Радојчић, Ђорђо Сладоје и Емсура Хамзић. На дан преображења 19. августа у трпезарији Mанастира Жиче овогодишњем добитнику ће, током програма који почиње тачно у подне, бити предата Жичка хрисовуља, а о његовој поезији говорити председник жирија за доделу овог значајног књижевног признања др Драган Хамовић и Ђорђо Сладоје.

47

16.8.2015.

МАГАЗИН

48

Тачно седам дана раније у Римској дворани Библиотеке града Београда, представљен је зборник посвећен прошлогодишњем добитнику Жичке хрисовуље Ранку Јововићу о коме је пред великим бројем посетилаца говорио проф. др Јован Делић председавајући прошлогодишњег научног скупа о поезији добитника Жичке хрисовуље. На дешавања са прошлогодишњих Дана преображења подсетио је петоминутни филм који су припремили Дејан Алексић и Иван Спасојевић. На Спасовдан ове године жири Жичког духовног сабора – Преображење саопштио је име добитника Жичке хрисовуље која представља једну од најпрестижнијих песничких награда у Србији, а додељује се на Преображење 19. августа у Манастиру Жичи. Жири на чијем је челу др Драган Хамовић, а који чине још Дејан Алексић, Милош Милишић, Ана Гвозденовић донео је одлуку да добитник Жичке хрисовуље за 2015. годину буде песник из Бијелог брда код Осијека Ђорђе Нешић за поезију што сведочи и памти повест народа са границе.

Признање подразумева уникатну златнопечатну повељу и икону Преображења и уручује се на дан Преображе ња Господњег, а поезији добитника биће посвећен зборник радова са скупа који се одржава на манифестацији Жички духовни сабор - Преображење 2015. Жички духовни сабор је на велики празник Преображење установљен у тешким временима за Србију с циљем да промовише повратак духовним вредностима, а многе публикације које су настале на трагу ове манифестације трајан су белег њеног постојања. Као најстарија преображењска културна манифестација у Србији започет је 1992. године на иницијативу песника краљевачког Књижевног клуба, а већ следеће прихваћен као градска манифестација чији су организатори Народна библиотека „Стефан Првовенча ни“, Народни музеј и Књижевни клуб. Манифестација је зачета у оквиру 29. такмичења села Србије уручењем 1.500 књига огранку краљевачке библиотеке у Жичи које су сакупљене у акцији Радио Београда „Књига солидар

ности“, а након промоције едиције „Слово“, од пет књига песма краљевачких аутора у издању Књижевног клуба и Графичко-издавачког предузећа Слово, одлучено је да се сваке године једном српском песнику додели Жичка хрисовуља. Током две деценије постојања манифестација је три пута мењала назив. Прве године је названа Дани преображења, потом Српски духовни сабор Дани преображења да би се од 1997. усталио назив Жички духовни сабор – Преображење. Сабор баштини највре дније из српске културне традиције и заоставштине с нагласком на савремено песничко стваралаштво и промоцију универзалних и локалних вредно сти из области културе и историјске прошлости. Саставни део Сабора били су научни скупови који су допринели новом читању српске прошлости и вредновању споменика културе из Долине векова,а до сада су приређена четири научна скупа, „Старо наслеђе у савременој српској поезији“, „Културно наслеђе и његова заштита“,

лановић, Петар Пајић, Иван Негришорац, Гојко Ђого, Петар Цветковић и Ранко Јововић а свима су, сем Добрице Ерића, штампани зборници радова.

Ђорђе Нешић Овогодишњи добитник Жичке хрисовуље рођен је 1957. године у Бијелом Брду код Осијека. Дипломирао је књижевност на Филолошком факултету Београду, а до сада објавио збирке песама, Црв сумње у јабуци раздора, Сурогати, Чекајући Створитеља, Харонов чамац, Прозор кроз који Дунав тече и Граница. Објавио је завичајни речник Лук и вода, а добитник је бројних награда, поред осталих и Бранкове награде, Награде „Лаза Костић“, Награде „Сава Мркаљ“ и других. Нешић ради као управник Културно-научног центра „Милутин Миланковић“ у Даљу, а живи у Бијелом Брду и Сомбору. Председник жирија др Драган Хамовић поезију Ђорђа Нешића описује као говор дубинског „телеграфског“ стила, јер по крајњем сажимању де-

лује као да је намењена урезивању у какав материјал тврђи од папира, а такав лексички одабир даје речима симболичко значење.

- Нешићева поезија уводи у свој видокруг и оближње призоре пустошења и разарања, с маркираним топонимима из негдашњих ратних извештаја с почетка деведесетих година. Лирика је овде уверљив документ, траг тешких наноса епохе – али није само то. У Нешићевим насловима обитавају и микротопоними од значаја за једну интимну историју, као присни одзвук и базичан слој у том обухватном лирском призиву. У песмама виталнијих тонова, ритмова и слика, Нешић активира и занемарену завичајну баштину живахне грађанске поезије из превуковских песмарица, а у новијим песмама пева високо симболизовано искуство границе, коју свакодневно прелази и никако да пређе, и мањине којој припада, ако и у свету – записао је др Хамовић подсећањем да је Нешић у недугом низу збирки изрекао више и дубље него толики исписанији и познатији савременици.

Т. Радовановић

„Жича – уметност, историја“ и „Рудо Поље – Карановац – Краљево: од првих помена до Првог светског рата“. Саставни део сабора свих ових година су биле ликовне изложбе и концерти извођача и аутора озбиљне музике компоноване по мотивима народног стваралаштва и традиционалне музике. Централни део Сабора посвећен је српским песницима којима се у Трпезарији манастира Жиче додељује Жичка хрисовуља, а о делима лауреата разговара се за округлим столом критике након чега краљевачка Библиотека штампа зборник радова који представља незаменљиво штиво за изучавање домаће поезије. Досадашњи добитници награде су, Добрица Ерић, Милутин Петровић, Миодраг Павловић, Љубомир Симовић, Иван В. Лалић, Милосав Тешић, Бранислав Петровић, Стеван Раичковић, Алек Вукадиновић, Матија Бећковић, Борислав Радовић, Рајко Петров Ного, Милован Данојлић, Мирослав Максимовић, Злата Коцић, Ђорђо Сладоје, Новица Тадић, Братислав Р. Ми-

49

МАГАЗИН

16.8.2015.

Pođite sa nama na nezaboravno putovanje kroz svet kratkog filma na 3. Kraljevskom filmskom fesDvalu

50

3. - 5. septembra Bioskop Kvart Kraljevačko pozorište Klub Evergreen ulaz slobodan

51

52

МАГАЗИН 16.8.2015.

53

54

МАГАЗИН 16.8.2015.

55

56

МАГАЗИН 16.8.2015.

57

58

МАГАЗИН 16.8.2015.

59

60

МАГАЗИН 16.8.2015.

61

16.8.2015.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

Малци

62

Анимирани филм Малци недвосмислено полако постаје рекордер по дужини емитовања у Краљеву, а за сада је планирано да на репертоару локалног биоскопа буде до 19. августа у пројекцијама које почињу у 18 сати. Филм у коме су гласове цртаним јунацима позајмили Слободан Коњовић, Дубравка Мијатовић, Марко Марковић, Милан Тубић, Ивана Кнежевић, Пеђа Дамјановић, Драган Вујић Вујке, Паулина Манов, Бранислав Платиша, Милан Антонић, Мина Лазаревић,

Бојан Зировић и Никола Булатовић, прича о Малцима који су почели као једноћелијски жути организми, а развијали се вековима и увек служили најгрознијим господарима. Стално неуспешни у задржавању ових, од Ти Рекса до Наполеона, Малци су остали без господара коме би служили и пали су у депресију па један од њих, по имену Кевин, има план да уз помоћ безобразног тинејџера Стјуарта и дражесног Боба оде у свет и нађе новог злог шефа ког ће следити његова браћа. Тројац ће кренути на узбудљиво путовање које ће их довести до потен-

цијалне господарице, Скарлет О’Пакић, највећег женског зликовца на свету. Они ће путовати од хладног Антарктика до Њујорка шездесетих, а завршити у Лондону где ће се сусрести с највећим изазовом до сад, спашавањем своје врсте од истребљења.

Хаос у најави Нова звезда комедије Ејми Шумер, која је написала и сценарио за филм „Хаос у најави“, тумачи лик жене која живи по својим правилима и никоме се не правда због тога. Откад је била

мала, отац јој је утувио у главу да је моногамија нереалистична и непожељна, па и данас као одрасла жена и уредница часописа живи промискуитетним животом и ужива у ономе што сматра слободом, забави без загушујуће, досадне, романтичне обавезе. Кад почне да се заљубљује у шармантног и успешног спортског лекара Арона Конерса, о коме пише чланак, Ејми ће почети да се пита да ли су остали одрасли, укључујући и овог момка, можда на трагу нечег револуционарног. Кад доктор Конерс почне да осваја њено срце Ејми почиње мислити како моногамни живот можда ипак није тако лош.

У комедији која засмејава до суза главне улоге тумаче Ајми Шумер, која полако али сигурно осваја титулу краљице светске комедије, Бил Хадер и Бри Ларсон, а у филму се појављује и Тилда Свифтон. Филм се приказује у пројекцијама које почињу у 19,30.

Поклон Прича филма „Поклон“ фокусира се на Сајмона и Робин, млади брачни пар чији живот тече по плану све до случајног сусрета са Сајмоновим познаником из средње школе који све мења. Иако Сајмон у почетку не препо-

знаје Горда после низа наизглед случајних сусрета биће отривена двадесет година скривана застрашујућа тајна из њихове прошлости. Како Робин сазнаје узнемирујућу истину о томе шта се десило између њих двојице, почиње да се пита колико добро познаје блиске особе. Живот младог брачног пара постаје неподношљив након што мужев познаник из прошлости достави тајанствени дар и открије тајне које су до сада биле дубоко закопане. Филм се приказује сваког дана од 22 сата. Т. Радовановић

63

64

МАГАЗИН 16.8.2015.

65

66

МАГАЗИН 16.8.2015.

67

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 16. N 22. АВГУСТА

МАГАЗИН

16.8.2015.

16. август

68

1717. — У бици код Београда у аустријско-турском рату, у којој се на страни Аустријанаца борило и 6.000 Срба из Војводине, принц Еуген Савојски потукао је турску војску и заузео Београд. Пожаревачким миром, који је уследио 1718. Аустрији је припала северна Србија, Банат и северна Босна. Београд је остао под аустријском влашћу до 1739, када су га поново преузели Турци.

1777. — Американци су поразили Британце у бици код Бенингтона.

1780. — Британци су нанели тежак пораз Американцима у бици код Камдена.

1819. — У таласу протеста енглеских радника и припадника средње класе, који су тражили парламентарне и друге реформе, у Манчестеру убијено више људи, а неколико стотина рањено када су владине трупе послате да растуре протестни митинг.

1858. — Председник САД Џејмс Бјукенан и британска краљица Викторија разменили су телеграфом честитке поводом пуштања у рад прекоокеанског телеграфског кабла. То су биле прве поруке послате телеграфом преко океана.

1914. — Почела је Церска битка између Аустроугарске и Србије током Првог светског рата.

1919. — Образована је влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца под председништвом Љубе Давидовића, састављена од представика Демократске странке и Социјалдемократске партије.

1953. — У Ирану је покушан државни удар, а шах Мохамед Реза Пахлави је побегао из земље. После три дана, премијер Мохамед Мосадик је срушен, а шах се вратио на престо уз

англоамеричку помоћ.

1960. — Кипар стекао независност, а архиепископ Макариос III постао је први председник Републике.

1974. — Ступио на снагу прекид ватре, постигнут посредством УН, између кипарских Грка и турских снага које су 20. јула извршиле десант на северни део острва. Једна трећина Кипра остала је под турском влашћу.

1994. — Упркос оптужби за тешке изборне преваре, Хоакин Балагер седми пут ступио на дужност председника Доминиканске Републике.

1995. — Ступио на снагу мировни споразум у Чеченији, након што су мање групе чеченских побуњеника предале оружје, а руске трупе почеле повлачење са линије фронта. Становници Бермуда су на референдуму гласали да остану британска колонија.

1997. — Немачка полиција ухапсила око 220 људи, учесника демонстрација које су широм Немачке организовали неонацисти поводом 10годишњице смрти нацистичког лидера Рудолфа Хеса.

1999. — САД отвориле конзулат у бившем Сајгону, 25 година након драматичне евакуације њене амбасаде у том граду на завршетку Вијетнамског рата.

2000. — Радикални Талибани су у Авганистану затворили пекаре сиромашних удовица, објашњавјући тај потез доследном применом ислама који забрањује женама да раде.

2002. — Монсунске поплаве у јужној Азији однеле су животе више од 900 људи, а преко 25 милиона људи је расељено, јер су остали без кућа.

2003. — У писму Савету безбедности УН, Либија званично признала одговорност за терористички напад изнад шкотског места Локерби 1998. у

коме је погинуло 270 људи. То признање је било услов да се Либији укину санкције које је СБ увео након тог напада.

17. август 986. — У бици код Трајанових врата, византијска војска под царем Василијем II је доживела тешку пораз од Самуилове војске.

1552. — У Београду штампана прва књига ћирилицом, позната као "Београдско четворојеванђеље". Књигу, која представља драгоцен извор за упознавање прилика у Београду средином XVI века, штампао је Тројан Гундулић, припадник дубровачке колоније у Београду.

1743. — Миром у Абоу, којим је Русији припао јужни део Финске, окончан руско-шведски рат (1741-43).

1786. — У Потсдаму умро пруски краљ Фридрих II Велики, који је током владавине од 1740. до смрти створио од Пруске европску силу. Наследио га је Фридрих Вилхелм II. 1850. — Данска продала Великој Британији сва утврђења и власничка права над Златном обалом у Африци.

1863. — Министар унутрашњих дела Србије, наредио је да се при Одељењима Управитељства вароши Београда наместе (поштански) сандучићи 1879. — Основана Француска компанија за изградњу Панамског канала на челу са Фердинандом де Лесепсом. Компанија је банкротирала 1889. изазвавши велики политички скандал у Француској, а градњу канала наставиле су САД, након што су 1902. откупиле француску концесију, дотад извршене радове и знатан део опреме за 40 милиона долара и основале Зону Панамског канала.

1892. — Потписан Француско-руски савез, један од уговора који је водио настанку Антанте.

1896. — Џорџ Кармак открио је злато у притоци реке Клондајк у Канади, изазвавши једну од најмасовнијих „златних грозница“.

1941. — Немци су у Другом светском рату обесили на Теразијама у центру Београда тела петорице

српских родољуба.

1943. — Америчка 7. армија под генералом Џорџом Патоном је стигла у Месину, а неколико часова касније и британска 8. армија Бернарда Монтгомерија, чиме је окончана савезничка инвазија Сицилије.

1945. — Вођа индонежанске борбе за независност Ахмед Сукарно прогласио независност Индонезије од Холандије и оснивање јединствене Републике Индонезије. Холандија је признала суверенитет Индонезије тек 1949, након четворогодишњег индонежанско-холандског рата.

1960. — Афричка држава Габон стекла независност од Француске.

1962. — Чувари Берлинског зида ранили 18-годишњег Петера Фехтера када је покушао да побегне преко Берлинског зида и пустили га да умре од губитка крви. Тај случај постао је симбол трагедије до које је довело подизање зида између Источне и Западне Немачке, а двојица чувара оптужени су у јулу 1996. за убиство без предумишљаја.

1976. — У земљотресу који је изазвао огромне таласе, на филипинском острву Минданао погинуло је око 8.000 људи.

1985. — У експлозији аутомобилабомбе у хришћанском делу Бејрута погинуло је 60 и повређено сто људи.

1987. — Немачки ратни злочинац Рудолф Хес, заменик Адолфа Хитлера, извршио самоубиство у 93. години у берлинском затвору Шпандау, у коме је издржавао казну доживотне робије на коју је осуђен у Нирнбершком процесу 1946.

1988. — Од експлозије бомбе подметнуте у војни авион погинуо је пакистански диктатор, генерал Мохамед Зија ул Хак. С председником Пакистана погинуо је и амбасадор САД у Исламабаду Арнолд Рафел.

1990. — Након најаве Српског националног већа да ће расписати референдум о аутономији Срба у Хрватској, специјалне снаге хрватске полиције напале су полицијске станице у српским општинама Обровац и Бенковац. Срби су одговорили подизањем барикада на саобраћајницама, чиме је

почела побуна Срба у Книнској крајини.

1996. — Са космодрома у Бајконуру у васиону је полетела прва Францускиња, Клаудија Андре Дешај, која је потом провела 16 дана у научној мисији на руској свемирској орбиталној станици "Мир".

1999. — У најтежој природној катастрофи у историји Турске, у земљотресу са епицентром код града Измит, 150 километара западно од Истанбула, погинуло је више од 30.000 људи.

2001. — Незадовољна радом владе Србије, Демократска странка Србије донела је одлуку да повуче своје представнике из владе. Био је то почетак озбиљне кризе у Демократској опозицији Србије (ДОС) која је изборном победом у септембру 2000. срушила десетогодишњи режим Слободана Милошевића.

18. август 1201. — Основан је летонски град Рига.

1648. — Турски султан Ибрахим I је смењен и убијен. Наследио га је Мухамед IV. 1708. — Британци су заузели Сардинију.

1805. — Српски устаници су први пут поразили редовну турску војску у бици на брду Иванковац код Ћуприје.

1812. — Наполеон Бонапарта је у бици код Смоленска поразио руску војску и наставио да напредује према Москви.

1870. — У бици код Гравелота, највећој бици у Француско-пруском рату Пруси су победили Французе и нанели им тешке губитке (више од 30.000 погинулих).

1877. — Асаф Хал је открио Марсов сателит Фобос.

1896. — Француска је окупирала Мадагаскар и прогласила га колонијом. Мадагаскар је независност стекао 1960.

1914. — Немачка је објавила рат Русији; председник САД Вудро Вилсон је прогласио неутралност САД у Првом светском рату.

1948. — У Београду је потписана

69

МАГАЗИН

16.8.2015.

Дунавска конвенција, којом је договорено да у управљању Дунавом и његовом пловидбом учествују само приобалне земље. Основана је и Дунавска комисија са седиштем у Будимпешти.

1960. — У Илиноису у САД пласирана је на тржиште прва орална пилула за контрацепцију "Еновид 10".

1964. — Спортистима Јужне Африке забрањено је да учествују на Олимпијским играма због политике апартхејда у тој земљи.

1964. — Аустралија и Нови Зеланд су одлучиле да повуку своје војнике из Вијетнамског рата.

1990. — Југославија је трећи пут постала светски првак у кошарци на 11. светском шампионату у Аргентини. Први пут је освојила титулу 1970. у Љубљани, а други пут 1978. у Манили.

1993. — САД су оптужиле Судан да подржава међународни тероризам и искључиле ту земљу из највећег броја програма америчке помоћи.

2000. — Индијанско племе за које се веровало да је нестало пре 80 година, лоцирано је у џунглама амазонске државе Акре у Бразилу.

2001. — У великим пожарима, после вишенедељне суше у држави Вашингтон, изгорило је више од 37.200 хектара широм источног дела земље.

70

19. август 636. — Арапи су у бици код Јармука у Сирији победили византијску војску и потом освојили све персијске области које је држала Византија.

1587. — Сигисмунд III, син шведског краља Јохана III и Катарине Јагело, постао је краљ Пољске. Након очеве смрти (1592) припала му је и шведска круна. Његово настојање да створи унију Пољске и Шведске изазвало је рат између две државе, а после пораза Сигисмундове војске 1598. био је приморан да се одрекне наследства на шведски престо.

1691. — Аустријанци под командом Лудвига Баденског потукли су Турке код Сланкамена и нанели им тешке губитке. У бици је погинуо и велики везир Мустафа Ћуприлић.

1878. — После жестоких уличних борби аустроугарске трупе ушле су у Сарајево и успоставиле своју управу. Одлуком Берлинског конгреса 13. јула, Аустроугарска је добила право да на 30 година окупира Босну и Херцеговину, а 1908. ју је анектирала.

1910. — У Цетињу је пуштена у рад прва електрична централа у Црној Гори. Свечано пуштање у рад централе уприличено је поводом крунисања краља Николе, а служила је за осветљење Двора, Зетског дома, главне цетињске улице и неколико кућа виђенијих Црногораца.

1914. _догодила се Церска битка код планине Текериш,и тад је почео Први светски рат.

1960. — Совјети су лансирали Спутњик 5 у ком су били пси Белка и Стрелка, 40-ак више мишева, 2 пацова и различите врсте биљака.

1945. — У Вијетнаму је под руководством Хо Ши Мина и ослободилачког покрета "Вијетмин" почела "августовска револуција" против француских колонијалних трупа.

1953. — У војном удару, уз подршку САД, збачен је ирански премијер Мохамед Мосадик, а шах Мохамад Реза Пахлави вратио се из егзила у Италији да преузме власт.

1960. — Пилот америчког шпијунског авиона "U-2", који је оборен изнад совјетске територије, Гери Пауерс осуђен је на 10 година заточеништва. Пауерс се спасио искакањем из авиона, али је потом ухапшен и осуђен, а 1962. је размењен за једног совјетског шпијуна.

1979. — Руски космонаути Владимир Љахов и Валериј Рјумин вратили су се на Земљу васионским бродом "Сојуз 34" после рекордних 175 дана проведених у свемиру.

1991. — У Совјетском Савезу је покушан државни удар којим су присталице тврде линије покушале да збаце са власти Михаила Горбачова, творца совјетске "гласности" и "перестројке“. Кључну улогу у сузбијању удара одиграо је тадашњи председник Русије Борис Јељцин, који је потом постао Горбачовљев главни политички ривал.

1995. — У саобраћајној несрећи на

Игману, близу Сарајева, погинули су изасланик САД за бившу Југославију Роберт Фрејжер и тројица његових сапутника.

1996. — Шест руских, француских и америчких космонаута сусрело се на руској космичкој станици "Мир", укључујући Клаудију Андре Дешај, прву Францускињу у космосу, која је тог дана на руску космичку станицу стигла руском ракетом "Сојуз-У“.

1999. — Испред зграде Скупштине СР Југославије у Београду одржан је

један од највећих опозиционих митинга на којем су затражене демократске промене у Србији и смењивање председника СР Југославије Слободана Милошевића.

2000. — Посмртни остаци, за које се верује да потичу од 14 Американаца који су проглашени несталим у Корејском рату, враћени су америчким војним властима.

2001. — Најмање 50 људи погинуло од подземне експлозије метана и угљене прашине у Украјини.

2003. — У бомбашком нападу на седиште Уједињених нација у Багдаду (Ирак) 23 особе су погинуле, међу којима и изасланик УН за Ирак Сержо

Вјеиро де Мело. Одговорност за напад преузела је терористичка организација Осаме бин Ладена Ал Каида.

2005. — Започела је прва икада одржана заједничка руско-кинеска војна вежба.

20. август 1741. — Руски морепловац данског порекла Витус Јонас Беринг открио је Аљаску.

1872. — Престао је да излази лист „Даница“, најзначајнији књижевни часопис српског романтизма, који је од фебруара 1860. три пута месечно штампан у Новом Саду. Лист, који је окупљао младе српске песнике романтичаре, Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јовановића Змаја, Лазу Костића, покренуо је и уређивао писац и правник Ђорђе Поповић.

1884. — Након четири године градње, свечано је отворена зграда Београдске железничке станице са које је у наредним данима кренуо први воз тек изграђеном пругом Београд-Ниш.

1907. — Почео шаховски турнир у

Карлсбаду (Карлове Вари), Чешка.

1940. — У граду Мексику смртно је рањен руски револуционар јеврејског порекла Лав Давидович Бронштајн, познат као Лав Троцки, један од вођа Октобарске револуције. Убиство је планинарским пијуком извршио шпански комуниста Рамон Меркадер, по Стаљиновом налогу. Троцки, који је по доласку Стаљина на власт био његов близак сарадник, а потом жесток противник, подлегао је ранама наредног дана.

1944. — Црвена армија је покренула Јаши-Кишињевску операцију против немачко-румунских снага, после које је Румунија објавила рат Немачкој.

1945. — Индонезија је добила независност.

1949. — Мађарска скупштина прихватила је совјетски модел државног уређења и променила назив државе у Народна Република Мађарска.

1950. — У Дубровнику (ФНРЈ) је отворена 9. шаховска олимпијада. То је прва шаховска олимпијада која је организована после 11 година паузе, настале првенствено због Другог светског рата, али и каснијих неспоразума у Међународној шаховској организацији (ФИДЕ) насталих углавном из политичких разлога, као манифестација блоковске поделе и последица Хладног рата.

1960. — Слетањем Спутњика V у ком су летеле керуше Белка и Стрелка, 40 мишева и два пацова је извршено прво успешно враћање живих бића из орбите на Земљу.

1968. — Трупе СССР и других чланица Варшавског пакта ушле су у Чехословачку да би онемогућиле спровођење реформи Александра Дубчека ("Прашко пролеће").

1980. — Италијански алпиниста немачког порекла Рајнхолд Меснер је први успео да се сам попне на највиши врх света Монт Еверест без употребе кисеоника. Меснер је један од ретких алпиниста који је освојио свих 14 врхова виших од 8.000 метара - колико их укупно има на свету.

1988. — У Титограду (Подгорици) и Колашину почели су масовни митинзи против тадашњег комунистичког руко-

водства Црне Горе. Наредних месеци масовни протести захватили су целу републику, партијско и републичко руководство поднело је оставке у јануару 1989, а на власт су дошли Момир Булатовић, Мило Ђукановић и Светозар Маровић.

1991. — Више од 100.000 људи се окупило испред зграде Врховног совјета СССР у знак протеста против државног удара чији је циљ био да се збаци председник Михаил Горбачов. У Москви је уведен полицијски час, Борис Јељцин указом је преузео команду над оружаним снагама СССР лоцираним у Русији.

1991. — Естонија је прогласила независност од Совјетског Савеза.

1994. — На Палама, Република Српска и Република Српска Крајина прогласиле су уједињење и усвојиле документ о присаједињењу СР Југославији.

1996. — Руске трупе опколиле су Грозни, хиљаде избеглица напустиле су главни град Чеченије. Рат у Чеченији почео је у децембру 1994. када је Борис Јељцин послао трупе да угуше покрет за независност републике у саставу Руске Федерације.

1998. — САД су бомбардовале једну фабрику у Судану и неколико полигона за војну обуку у Авганистану, тврдећи да су мете повезане са терористичким нападима на амбасаде САД у Кенији и Танзанији 13 дана раније у којима је погинуло најмање 226 људи.

2001. — Џиновска панда у истраживачком центру у Сечуану у Кини, родила је близанце, што је други пар близанаца у овој години у оквиру кинеског државног програма за очување и узгајање панди.

21. август 1690. — Аустријски цар Леополд I донео указ, познат као „Привилегиј“, којим су Срби на територији Аустрије добили одређене повластице. „Привилегиј“ гарантовао слободу вере, употребу јулијанског календара и право избора архиепископа и других свештеника.

1911. — Италијански конобар Ви-

71

МАГАЗИН

16.8.2015.

ћенцо Перуђа украо из париског музеја „Лувр“ слику „Мона Лиза“ Леонарда да Винчија. Слика нађена и враћена у музеј 1913.

1944. — У Дамбартон Оуксу код Вашингтона почела конференција представника СССР, САД, Уједињеног Краљевства и Кине о оснивању четири главна органа УН, а то су Савет безбедности, Генерална скупштина, Међународни суд правде и стални секретаријати.

1945 — физичар Хари К. Даглијан, млађи смртоносно озрачен током експеримента са „демонским језгром“ у Националној лабораторији Лос Аламос.

1959. — Хаваји су постали 50. савезна држава у саставу Сједињених Држава.

1959. — Багдадски пакт, војно-политички савез Турска, Велике Британије, Ирана и Пакистана, под водством САД, који је ступио на снагу 1995, променио назив у CENTO пошто се Ирак повукао из Савеза.

1961. — Џомо Кенијата, национални лидер Кеније, пуштен из затвора после девет година робије на коју су га

72

осудиле британске власти под оптужбом да је вођа националистичке организације Мау Мау. По повратку у Најроби постао председник Кенијске афричке националне уније, а по проглашењу независне Републике Кеније постао председник и премијер.

1968. — Трупе чланица Варшавског пакта, изузев Румуније, окупирале Чехословачку. Око 200.000 војника заузело све значајне пунктове у земљи. Тиме угушено „Прашко пролеће“, покушај Комунистичке партије ЧехословачкаСР са Александром Дубчеком на челу да реформише систем. Том окупацијом устоличен принцип „ограниченог суверенитета“ источноевропских комунистичких земаља.

1975. — САД укинуле 12-годишњу забрану извоза на Кубу, али је ембарго на директну трговину Кубе и САД остао на снази.

1990. — На централном градском тргу у Прагу 100.000 људи први пут слободно обележило годишњицу инвазије Варшавског пакта на Чехословачку 1968.

1991. — Хрватске власти почеле блокаду касарни ЈНА у Хрватској и ус-

кратиле им снабдевање струјом, храном и водом. У наредним данима ескалирали сукоби ЈНА и хрватске војске у многим деловима Хрватске.

1991. — Летонија је прогласила независност од СССР-а.

1993. — Мировне снаге УН ушле, први пут после два месеца, у муслимански део Мостара у Босни и Херцеговини, где су затекле 55.000 људи на ивици глади. Борбе хрватских и муслиманских снага у Мостару почеле у мају 1993.

1999. — Начелник Генералштаба Војске Југославије, генерал армије Драгољуб Ојданић, изјавио да су у агресији НАТО на Југославију животе изгубила 524 припадника ВЈ, а да се 37 воде као нестало.

2000. — Словеначки пливач Мартин Стрел, који је под мотом „За мир, пријатељство и чисте воде“ пливао Дунавом од изворишта у Немачкој до ушћа у Црно море, оборио рекорд и ушао у Гинисову књигу с више од 2.900 препливаних километара. Стрел у поход кренуо 25. јуна.

2001. — Архива Националне безбедности, истраживачке организације

са седиштем у САД, објавила документ који показује да су званичници САД знали за умешаност Владе Руанде у геноцид 1994, када су Хути убили око 800.000 Тутсија, а када су многе западне земље одбиле да интервенишу.

22. август 1485. — Енглески краљ Ричард III је погинуо у бици код Босворта, чиме је окончан Рат ружа и на престо дошао Хенри VII из нове династије Тјудор.

1567. — Шпански војвода од Албе Фернандо Алварес де Толедо почео, као војни намесник Низоземске, владавину познату као „Албин терор“, чиме је распламсао ослободилачки рат, окончан ослобађањем од Шпаније и оснивањем Низоземске републике.

1642. — У Енглеској почео грађански рат присталица круне и Парламента после изјаве краља Чарлса I Стјуарта да су чланови Парламента издајници. Рат окончан 1645. поразом краља, који је на основу пресуде револуционарног суда погубљен 1649.

1859. — Због ратних неуспеха, финансијског слома и полицијског на-

сиља у свим крајевима Аустријског царства цар Франц Јозеф сменио министра унутрашњих послова Александра Баха, познатог по спровођењу апсолутистичке и централистичке политике, „Баховог апсолутизма“.

1864. — Представници 22 државе потписали су у Женеви конвенцију о поступању с рањеним војницима у рату. После су потписане друге Женевске конвенције о другим питањима. Као симбол за нове је организације изабран Црвени крст на бијелој подлози.

1914. — Аустроугарска у Првом светском рату објавила рат Белгији.

1941. — Немачке трупе у Другом светском рату почеле опсаду Лењинграда. Битка за град окончана у фебруару 1944. победом Црвене армије. Током опсаде погинуло или умрло од глади 620.000 становника Лењинграда.

1941. — Из затвора у Сремској Митровици побегла 32 политичка затвореника, већином чланова КПЈ. Организацију бекства спровели казнионички комитет КПЈ и Окружни комитет СКОЈ-а за Срем (види: Бег из Сремскомитровачког затвора 1941.).

1964. — Црнци су добили право гласа у Јужноафричкој Републици.

1971. — Председника Боливије, генерала Хуана Хосеа Тореса Гонсалеса, у војном удару оборио пуковник Уго Бансер Суарес.

1991. — Председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов укинуо ванредно стање и сменио чланове пучистичког комитета. Министар унутрашњих послова Борис Пуго извршио самоубиство. Председник Русије Борис Јељцин добио допунска пуномоћја од Врховног Совјета Руске Федерације.

1995. — Парламент Етиопије изабрао Негаса Гидаду за шефа државе под новим именом Савезна Демократска Република Етиопија.

1996. — Конференција 61 државе у Женеви о разоружању окончана неуспешно пошто је Индија блокирала споразум о свеобухватној забрани нуклеарних проба.

73

74

МАГАЗИН 16.8.2015.

75

Из Полицијске станице Краљево

МАГАЗИН

16.8.2015.

БЛАГО ПОГОРШАЊЕ О

76

Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 3. до 9. августа показује нестабилност која се манифестује повећањем броја евидентираних кривичних дела. Стиче се утисак да су се суграђани склони вршењу кривичних дела вратили са годишњих одмора, или их је лагано освежење додатно мотивисало, па је у овој области, процентуално изражено, чак за половину нестабилније него пре само недељу дана. О томе сведочи 48 кривичних дела, уместо претходних 33, од којих су инспектори Криминалиситичке полиције само једно, баш као и у претходном статистичком периоду, сврстали у област привредног криминала. Пажљивом посматрачу стања у овој области пада у око податак да су чувари реда били успешнији него обично у откривању починилаца, па су им познати они који су извршили 18, или више од трећине укупног вроја, кривичних дела. Ма колико то било по-

хвално забрињава податак да су извршиоци тридесет других и даље непознати. Иако је број прекршаја из области јавног реда и мира тек за један већи од евидентираног у претходном статистичком периоду чини се да прва недеља августа погодује тучама којих је било деветнаест, или за трећину више од последње недеље јула. Остатак до укупних 32 чине прекршаји који се у полицијској терминологији дефинишу као остали. Иако је број од 15 саобраћајних незгода за један мањи него пре седам дана никако не може да радује податак да је у девет са повређеним лицима чак 13 особа задобило теже или лакше телесне повреде. Мала је утеха да девет повређених са лакшим повредама имају више повода за задовољство од преосталих четири код који су оне оцењене као теже. Иако је број саобраћајних незгода мањи материјална штета прцоцењена на 800 хи-

љада динара је знатно већа, а мало повода за задовољство пружа податак о смањеном броју прекршаја у саобраћају. О овоме сведочи податак да су припадници Саобраћајне полиције евидентирали само 305 прекршаја несавесних учесника у саобраћају што је за четвртину мање него у последњој седмици јула. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали су у гашењу три пожара и при том констатовали да је причињена материјална штета изражена са 140 хиљада динара.

Безбедно на Лав фесту Припадници Министарства унутрашњих послова предузели су појачане активности током музичке манифестације „Лав фест“, којa је од 6. до 9. августа одржана у Врњачкој Бањи и том приликом реализовали 64 уличне заплене супстанци међу којима су марихуана, „спид“, „екстази“, ЛСД,

ОД ПОЧЕТКА АВГУСТА

хашиш и таблете наркотичких аналгетика. У Полицијској управи процењују да је на фестивалу, коме је присуствовало више десетина хиљада домаћих и страних гостију, остварено изузетно повољно стање јавне безбедности јер нису регистрована тежа кривична дела, као ни прекршаји против јавног реда који би изазвали узнемирење грађана. Највећу појединачну заплену на фестивалу полиција је реализовала када је одузела 30 пакетића са 35 грама марихуане од двадесетједногодишњег Београђанина П.Џ. коме је, због сумње да је починио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, одређено задржавање до 48 сати. Против њега као и 62 друге особе, међу којима су четири малолетника од којих је одузета опојна дрога, биће поднете кривичне пријаве. За време „Лав феста“ четири особе су задржане до 12 сати, због упра-

вљања возилом са више од 1,2 промила алкохола у крви.

Шверц цигарета и људи У Полицијској управи Краљево је потврђено да је ефикасним радом припадника Министарства унутрашњих послова, у две одвојене акцијe у Краљеву и Крагујевцу, заплењено 10 хиљада паклица цигарета а због злоупотребе службеног положаја ухапшен радник Градске управе за опште и заједничке послове града Крагујевца. Полиција је у четвртак око поноћи на државном путу у Каменици, приликом контроле аутомобила „фолскваген пасат“ страних регистарских ознака којим је управљао возач из Рашке, пронашла 20 пакета са 10 хиљада паклица цигарета марке „марбл“. Цигарете су биле без пратеће документације и акцизних маркица Републике Србије што је довољан разлог да против возача, осумњиченог да је починио кривично дело недозвољена трговина, буде под-

нета кривична пријава. До окончања поступка пред надлежним судом цигарете и возило су уз потврду привремено одузели припадници Пореске управе. У другој акцији припадници Министарства унутрашњих послова су ухапсили тридесетчетворогодишњег службеника Градске управе за опште и заједничке послове града Крагујевца Н.М. коме се ставља на терет да је извршио кривична дела злоупотреба службеног положаја и фалсификовање службене исправе. Осумњичени је почетком ове године, без доказа о месту рођења, у матичне књиге општине Крагујевац уписао четири особе које нису испуњавале законске услове. Све су заведене под деловодним бројевима под којима су већ била уписана друга лица, након чега су подигле изводе из матичне књиге рођених и уверења о држављанству неопходна за издавање путних исправа. Т. Радовановић

77

78

МАГАЗИН 16.8.2015.

79

Заборављени шампиони: Милорад Вукомановић

МАГАЗИН

16.8.2015.

НЕОСТВАРЕН САН СВЕТСКИ РЕКОРД

80

- Ма колико се стварање бољих услова за бављење спортом поставља као императив неспорно је да су пре неколико деценија генерације краљевачких атлетичара остваривале значајне резултате на стази око игралишта ФК Слога посутој црвеном шљаком. - Због проширених вена Милорад Вукомановић напустио атлетику у двадесетој години и поред реалних шанси за обарање светског рекорда.

– Женски фудбалски клуб у Краљеву, који је остваривао запажене резултате, због недостатка финансија угашен после само три године постојања. – Најзаслужнији за врхунске резултате у атлетици др Милан Матијевић.

– Краљево и Атина најлепше дестинације

Фото: М. Радовановић

Милорад Вукомановић

81

МАГАЗИН

16.8.2015.

М

82

еђу бројним Краљевчанима који су, у временима кад се спортом бавило првенствено због љубави и потребе за здравим животом, достигли значајне резултате у појединим спортским дисциплинама налази се и име Милорада Вукомановића. Иако је због озбиљне повреде већ на почетку каријере био принуђен да се прерано одрекне велике љубави никада се није превише одаљио од спорта. Педесетих година прошлог века, кад је почињао да стиче прва знања о здравом животу, међу вршњацима је најпопуларнији био фудбал. Дечаци из центра града играли су га по улицама, а они са периферије на бројним пољанама. Велики број младих одрастао је у колонијама од којих су најпознатије оне у којима су становали радници „Фабрике вагона“ и „Магнохрома“. Колонија „Фабрике вагона“ налазила се у непосредној близини данашње зграде Основне школе „Димитрије Туцовић“ и стругаре са великом количином шушке

и струготине идеалним за развијање голманских способности. Прве фудбалске кораке на њој је направио и Милорад који је у овом крају, у друштву годину дана млађег брата Милована и других дечака, проводио безбрижно детињство сањајући да би једног дана могао да постане познат голман. Сви који се још сећају овог периода потврђују да је, и поред великог сиромаштва, детињство било лепо првенствено због великог броја деце која су неисцрпну енергију трошила у трчању за лоптом. Сијаће поље је било празно, а гледано са високе обале на ободу града у време великих поплава кад обале Ибра нису могле да задрже велику количину воде, деловало као море, или можда језеро какво су замишљали они који их још нису видели. На тај период још подсећа играње у близини берберске радње Грујице Дробњаковића, познатијег као Мајор, млечна пијаца у центру града и окупљања рођака из Милаковца и Отрока у кафани „Задуж-

бина“ сваког петка након што на пијаци продају оно што су произвели на њивама у долини Мораве. Сваки пут кад је, из било којих разлога, требало пронаћи по неког од њих довољно је било свратити до „Задужбине“, а потом низ Хајдук Вељкову улицу према Ибру у којој су се налазиле содаџијске радње са дречаво обојеним кабезама и клакерима различитих боја. Они мало старији су током летњих месеци по читав боговетн дан проводили поред Ибра, а најхрабрији и летовали испод старог моста на месту резервисаном само за колонијаше. Од колоније се низ Кидричеву, данас Доситејеву, улицу простирала Пицмала позната по жестоким момцима кратког фитиља са којима ови из колоније, на срећу, нису имали много проблема. Искре су севале на релацији Пицмала-Рибница, или Женева, а са првим комшијама успостављени мирољубиви односи неговани на турнирима у малом фудбалу на рукометном

стадиону, или дискотеци у просторијама Месне заједнице Зеленгора.

- Код нас су фигурирала спортска имена. Наш комшија Микица Грујо је био боксер, и мангуп који је држао монопол у Београду, али се ни са ким није качио. Колонија је са те стране била заштићена и као да су нас прескакали. А имало нас је пуно у колонији, и спортиста и мангупа. Првке је био јак, и није био за потцењивање, а мене је и Грујо једном нокаутирао због буразера. Већ тада почео сам са атлетиком, а због њега кренуо на карате јер сам желео мало да убрзам рефлексе. У средњој школи је већ почело надметање, а знаке велике агресивности испољавао каснији репрезентативац у каратеу Драгољуб Кочовић – сећа се Вукомановић. Значајну улогу у правилном развоју имали су професори физичког васпитања, а Петар Радоман у Техничкој школи отишао и корак даље у настојању да што већи број ученика поведе до традиционалних крос

такмичења на Ратарском имањуи тако их заинтересује за бављење атлетиком. Опредељењу да се посвети фудбалу допринела је близина школе и стадиона Слоге која је у то време била на прагу највећег успеха у каријери. Само коју годину раније на голу краљевачког лигаша, током последњих двадесетак минута утакмице против чачанског Борца, нашао се Милорад Вукомановић запамћен по једној од изванредних парада о којој се након утакмице дуго причало у фудбалским круговима. Завршетак јесењег дела сезоне поклопио се са крајем фудбалске каријере, јер током дугог зимског периода није било утакмица, а ни тренинга. Са друге стране млађи брат се већ озбиљно загрејао за атлетику што је било повод да за њим крене и Милорад, тек да би прекратио време до почетка пролећног дела првенства. Значајну улогу је одиграо и председник атлетског клуба Милан Матијевић захаљујући коме атлетика у Краљеву,

са знатно слабијим резултатима, опстаје до данашњих дана.

- Да није било њега тај клуб не би ни постојао. Матијевић је успео од свих нас да направи интелектуалце, људе који се нормално понашају и буду прави представници Краљева и Србије. Поред више од стотину у, колико толико познатом, такмичарском делу знатно је већи број оних који су се атлетиком касније бавили рекреативно. Његово понашање и однос према нама допринели су да заволимо овај спорт и такмичења, јер да би био врхунски такмичар мораш да га заволиш. Спорт мораш да волиш да би дошао до резултата, јер се без тога мучиш на тренинзима па они изостану. Устајали смо у три сата ујутру, па из колоније идемо кроз Сијаће поље и изађемо код Магнохрома, а онда продужимо ко зна где. Одемо на планину, па после претрчаних 40 километара и више једва нађемо пут да се вратимо. Ишли смо према Чачку, Милочају и даље, по брдима око Сирче,

83

84

МАГАЗИН 16.8.2015.

па се враћали назад. Мој мотив је био да јурим светски рекорд на 800 метара, али сам у двадесетој години, после првог наступа у репрезентацији, због проширених вена напустио атлетику – са сетом прича Вукомановић. Кратко време проведено на студијама у Бору било је повод да са Драгишом Остојићем формира атлетску екипу и организује уличне трке које је посматрало скоро тридесет хиљада становника овог рударског града. Велики број њих стигао је и због Вукомановића уверени да је то Милован који се већ доказао као балкански шампион. Услове за одлазак краљевачких атлетичара на такмичења у земљи и иностранству обезбеђивао је Милан Матијевић, најзаслужнији за стварање генерација атлетичара по којима је Краљево препознавано и ван граница земље. На краткотрајну каријеру подсећа први репрезентативни наступ на алетском митингу у Клагенфурту на коме су поред Милорада наступали брат Милован, победник трке на 1.000 метара, и Петар Поповић. На тешкој стази од шљаке натопљеној кишом Поповић је, иако одличан финишер, пред крај трке на 800 метара одустао а Милован Вукомановић, у категорији тридесетак најбољих европских такмичара у овој дисциплини, на циљ стигао шести. Ништа мање узбудљива није била ни трка на 1.500 метара пред 90 хиљада гледалаца на београдској Маракани у полуврмену утакмице Црвена Звезда – Бенфика. У групи врхунских тркача један поред другог нашли су се и три краљевачка атлетичара, Петар Поповић, Борисав Станковић и Милорад Вукомановић. Поповић је трку завршио међу неколицином првих, а Вукомановић одустао у последњих сто метара јер није могао да издржи наметнут темпо. Краљевачки атлетичари су најбоље резултате постизали на крос такмичењима и средњим пругама чему су у великој мери доприносиле припреме на изузетно повољном простору Барутане на брду изнад Слогиног стадиона. Атлетски стадион поред Ибра прав-

љен седамдесетих година прошлог века, због такмичења припадника Београдске војне области, није се показао адекватним за стварање врхунских такмичара. Отуда и уверење да би, уз боље услове, у будућности и у овој средини могли да се остваре знатно вреднији резултати. Седамдесете године прошлог века памте се по изобиљу које је омогућавало путовање широм света. Након што је пропутовао Европу уздуж и попреко Вукомановић се заносио мишљу да аутостопом стигне до Јапана, али су га од те намере одвратили ратови у подручју који је водио до земље излазећег сунца.

- У то време је владало неписано правило да радиш тамо где ти је запослен отац, а ја након завршене Техничке школе почнем у Конструкцији алата „Фабрике вагона“. Још за време студија сам радио у Титовом фонду, а кад ми се смучи да само седим за столом пређем у „Србијапројект“. Од једне трећине плате обиђем Европу, а остане ми две трећине. Заборавим факултет, па наставим са путовањима. И поред тога наредних десет година сам стално био присутан у спорту. У Грчкој сам се нашао сасвим случајно. Напустио сам „Србијапројект“, а како нисам овде видео чиме бих се бавио одлучим да кренем у иностранство. Кум је био у Риму, па и ја решим да пођем тамо, али су ми тражили 2.000 марака по особи што је за мене и породицу било много. Зато 1994. године одем у Атину пре него што, као што је наговештено, буду затворене границе. Три године пре тога сам дошао из Београда и овде основао женски фудбалски клуб који је добро функционисао све док је финансијски могло да се издржи. У време кад је требало да кренемо у Офенбах уведен је ембарго, остао сам без новца, спонзора је било све мање, а ни град није показао интерес да помогне и клуб се угаси – каже Вукомановић. Много година касније још није ишчезло уверење да је то штета и за град и за клуб који је остваривао запажене

резултате. И даље провејава уверење да би много тога у спорту могло да се направи кад би се неко мало више ангажовао а остали, каквих дефинитивно има, помогли у оквиру могућности. Тврдили су то често и бројни други краљевачки спортисти који су расути по свету, а прве спортске кораке направили баш на овим просторима. Милорад Вукомановић више од двадесет година живи у Атини, после Краљева најлепшој дестинацији за коју зна, а обишао је добар део старог континента. Из данашње перспективе време кад је правио прве спортске кораке чини се много једноставнијим за бављење спортом. Данас, у време све веће економске кризе, то се чини тежим из више разлога. Једним од њих се сматра поразно уверење да и несумњиви таленти одустају само зато што не могу да обезбеде ни адекватну спортску опрему. То је, верује Вукомановић, несрећа за друштво које тако васпитава децу.

- Разлике су данас много веће. У време кад сам ја почињао нико није размишљао о парама, мада су награде за освојене значајне резултате биле страховите. Деца данас по цео дан седе за компјутером, а спортски објекти су у катастрофалном стању, па верујем да у рукометни стадион за последњих педесет година нису уграђене ни две нове цигле. Град би могао да припомогне. Видео сам да су поред Ибра направљени спортски центри и ресторани какве немају ни многи већи градови. То је много лепо, и може да се користи, али имамо и много спортских потенцијала који пропадају – каже Вукомановић. Атлетска стаза на стадиону поред Ибра је у лошем стању и не одржава се, а постављање нове у овом тренутку међу атлетским радницима личи на немогућу мисију. Ма колико се стварање бољих услова чини императивом неспорно је да су значајне резултате пре неколико деценија генерације краљевачких атлетичара остваривале на стази око игралишта ФК Слога посутој црвеном шљаком. Т. Радовановић

85

86

МАГАЗИН 16.8.2015.

87

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs