MagazIN 186 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година III * Број 186 * 9. август 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

9.8.2015.

МАГАЗИН

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

9.8.2015.

МАГАЗИН

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара. Десетодневни воравак у Русији двојице функционера 2.500 евра. За три године непредњачке власти 100 хиљада евра за тв преносе седница Скупштине.

Томислав Илић

МАГАЗИН 9.8.2015.

Након годину дана на челу града

- Рад локалног парламента примерен актуелном тренутку, а понашање одборника коректно и без испада какви су били присутни у ранијем периоду. – За приватизацију Природног лечилишта и одмаралишта Матарушка и Богутовачка бања више интересената из иностранства. - Несметан градски и приградски саобраћај до Гокчанице, Студенице и Рудна. - Сеоски туризам је све популарнији о чему сведочи податак да су у Рудну, Студеници и Лопатници сви капацитети попуњени. – У јавном сектору нема вишка запослених, а Влада Србије истиче Краљево као пример добре праксе. – Хала спортова и даље без краљевачких спортиста. – Због уских интереса пропао договор о одржавању утакмица АБА лиге. – Током три дана Дејвис купа у марту туристи направили промет од милион евра. - Грађевинске дозволе издају се у року краћем од 28 дана, а од 48 захтева у року је позитивно решено 44. - Од седам захтева за употребну дозволу издата су решења у пет случајева, а од 73 за локацијске услове обрађено 63 захтева. - Односи у владајућој коалицији никада нису били бољи што потврђује Скупштина града у којој се одлуке доносе са више од 40 гласова одборника

Фото: М. Радовановић

ПОГЛЕД КРОЗ НАОЧАРЕ У БОЈИ

МАГАЗИН

9.8.2015.

ешто више од годину дана на месту градоначелника, и информације које су доступне само првом човеку града, повод је да Томислав Илић дешавања у локалној средини гледа на начин који се у многоме разликује од осталих. Из тог угла и функционисање Скупштине града оцењује релативно високом оценом проистеклом из сазнања да је од именовања до данас усвојен велики број докумената значајних за нормално функционисање града од којих се посебно важним сматрају ребаланс буџета за претходну, буџет града за ову годину и избор директора јавних предузећа и установа. И док одборници опозиционих странака тврде да не добијају одговоре ни на одборничка питања градоначелник има информацију да то није тачно и да је на свако уредно одговорено. Разлика у погледима на исту ствар није разлог за изостанак сарадње коју градоначелник Краљева Томислав Илић сматра коректном што је посебно важно кад је у питању интерес града. Из те позиције се и рад локалног парламента чини примереним актуелном тренутку, а понашање одборника коректним и без испада какви су били присутни у ранијем периоду. Овакав став тешко да би могао да се примени на погледе везане за изборе у месним заједницама који су, после више неуспелих покушаја, са закашњењем од неколико година одр-

жани минулог пролећа. Замерке опозиције да су одржани супротно прописима потврдило је и Министарство за државну управу и локалну самоуправу али су текст истог документа представници власти протумачили другачије и утврдили да је све протекло у складу са законом. Илић потврђује да су на челу највећег броја од 68 месних заједница нова руководства, али има и старих, а заједнички циљ им је стварање услова за подношљивији живот посебно у најудаљенијим месним заједницама које се, по правилу, налазе у најтежем положају. Обилазак месних заједница повод је за потврду сазнања о инфраструктурним проблемима везаним за појаву клизишта, снабдевање здравом пијаћом водом, уличну расвету и друге. Ма колико се свакој појединачно чинило да је баш њен проблем највећи решавање по утврђеним приоритетима је увек ограничено само могућностима буџета и количином пара у градској каси. Ова година би могла бити посебно значајна за мештане Адрана, Матарушке Бање и Конарева који могу да очекују прикључење на градски водовод. Средства за део радова су обезбеђена, а ребаланс буџета који се очекује током наредног месеца требало би да потврди колико то може бити примењено на Матарушку Бању посебно због процеса приватизације којим је обухваћено привредно друштво Природно лечилиште и одмара-

лиште. Иако су за промену власничке структуре надлежни Министарство привреде и Агенција за приватизацију има наговештаја о потенцијалним купцима чији се долазак у Бању очекује ових дана. Таквих наговештаја било је и кад су у питању друга краљевачка предузећа, а ни један се још није појавио, па је над „Фабриком вагона“ покренут стечајни поступак. Илић верује да би поступак приватизације могао бити успешно окончан, а повод за такав закључак лежи у сазнању о више потенцијалних интересената из иностранства. Санирање путне инфраструктуре могу да очекују и мештани осталих месних заједница посебно они из поплављених подручја којима је владина Канцеларија за обнову и помоћ доделила 90 милиона динара како би били порављени оштећени мостови. Осим реконструкције домова културе у селима, а радови се изводе у већини месних заједница, становници подручја у којима напон електричне струје није на потребном нивоу могу да очекују побољшање, а они који немају телефоне да и на овај начин буду повезани са светом. - За санирање категорисаних и некатегорисаних путева у ушћанском крају издојено је 9 милиона динара. Након санације путних праваца решаваћемо питање водоснабдевања, а стручне комисије су већ отпочеле рад на попису свих локалних водовода. Кад овај посао буде завршен очекујем да буду формиране водне заједнице, а једно од могућих решења би било и предузеће за снабдевање водом мештана овог краја. Потрудићемо се да организујемо несметан градски и приградски саобраћај до Гокчанице, Студенице и Рудна, а за овај путни правац ћемо аплицирати за средства код Владе Србије јер би се повезивањем ова два места много доринело развоју сеоског туризма који је све популарнији о чему сведочи податак да су у Рудну, Студеници и Лопатници сви капацитети попуњени – каже Илић. У последње време све се чешће помиње култура као једина светла тачка

МАГАЗИН 9.8.2015.

на мапи града. Томе доприноси велики број културних манифестација од којих Илић посебно апострофира пре нешто више од месец дана завршен Међународни џез фестивал „ЏезИбар“. Велики број културних манифестација повод је за размишљање о ограничењима и избору само оних за које се процени да су значајне за град. Таквима се у овом тренутку сматрају Дани јоргована, џез фестивал, обележавање Краљевдана и 19. априла као датума када је Краљево добило данашње име. Проблемом се у овој области показало преклапање бројних манифестација у кратком периоду, а потом дуги празан ход што је повод за размишљање о бољој координацији између организатора. Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ и Народном музеју, који се сматрају носиоцима културног живота, у последњој години је придружено и Краљевачко позориште чије је представе у том периоду посетило више од 17 хиљада гледалаца. Након периода трвења Културни центар Рибница је доведен у пристојно стање а градоначелник, ма колико бројне замерке биле везане за ову тему, категорички одбија тврдње о превеликом броју запослених у јавним установама и предузећима, јер и Влада Србије Краљево истиче као пример добре праксе. Значајна средства из градског буџета издвајају се за закуп простора у коме је, због реконструкције сопственог који траје предуго, смештен Културни центар „Рибница“. Став да би могла да се искористе сврсисходније води ка закључку да већ од октобра треба потражити други за који се неће плаћати закуп, а таквих има у власништву града. Знатно већа средства издвајају се за смештај Уметничке и Музичке школе „Стеван Мокрањац“ што је био повод за обећање о градњи нове зграде, а колико су обећања политичара исхитрена показало се након сазнања да би реализација првобитног пројекта била прескупа. Због тога се приступили ревизији, а резултат је

градња на месту зграде која је оштећена у земљотресу 2010. године. Чим стара буде уклоњена, а то би могло да буде наредне године, требало би очекивати почетак градње нове. Бројне недоумице владају и кад је у питању зграда Уметничке школе. Поред става о потреби да обе буду на истој локацији има и размишљања да ова буде смештена у стару зграду управе „Фабрике вагона“. Кад је почеком марта ове године у новоизграђеној хали спортова одржан квалификациони меч Светске групе Дејвис купа уследила су обећања да ће и краљевачким спортистима бити стављена на располагање нова савремена дворана. Пет месеци касније сем рукометаша не користи је нико од локалних спортиста, па се све оправданијим чине сумње опозиционих првака о скупом одржавању објекта који не доноси никакву зараду, а није решио ни проблеме за тренинге и одржавање такмичења у дворанским спортовима. Менаџмент Спортског центра „Ибар“, који је добио на управљање овај објекат, још се није снашао а велико је питање да ли ће краљевачки спортисти уопште моћи да користе халу под условима који су им понуђени. До тада Краљевчани могу да очекују један кошаркашки турнир у септембру на коме ће учествовати Мега Лекс, Црвена звезда, грчки ПАОК и турски Трабзонспор. Изостало је и обећано одржавање утакмица АБА лиге, а иако је руководство Мега Лекса показало интерес да утакмице игра у Краљеву томе су се испречили уски интереси појединих краљевачких спортиста, па је на нешто слично потребно сачекати неко друго време. Много пута помињан меч Дејвис купа био је повод за бројна обећања везана за корист коју ће град имати од тога, а иако се званична потврда успеха очекивала након обећаних месец и по дана, никада није званично објављено какви су коначни ефекти. - Ефекти су били видљиви у само седам дана, а процењује се да су само туристи направили промет од милион

евра. Било је и привредника и разговора са њима, направљени су контакти, али су резултати на дугом штапу. Ипак, у Краљево и данас долази велики број људи који су чули да смо били одлични домаћини хрватским тенисерима. Мислим да су привредници успоставили неку сарадњу, да су неки уговори потписани, али да и даље нисмо искористили тај догађај на начин како смо очекивали. И поред тога крећемо у реализацију пројекта изградње затвореног базена за који смо се задужили 30 милиона динара. Има обећања о помоћи ресорног министарства, а након завршетка ћемо морати више да се потрудимо како би школска деца, која због смањене физичке активности имају све више деформитета, долазила на базен и у оквиру наставе физичког васпитања. Имаћемо и нов павиљон на Гочу, јер се у време одржавања Дејвис купа показало да немамо довољно смештајних капацитета. Морамо да их изградимо, а онда будемо препознатљиви у Србији по одржавању важних међународних догађаја – каже Илић. Да се често олако дају обећања пре него се провере све чињенице показује и изградња капеле у Спомен гробљу започета пре скоро три године. Изградња релативно малог објекта непотребно се одужила због несугласица са пројектантом који је тражио испуњење додатних услова, а замерке је имала и Српска православна црква. Више од свега Краљевчанима, посебно оним млађим, недостају капацитети за смештај у предшколске установе. Иако је још пре две године обећано да ће нови вртић на Ратарском имању коначно укинути листе чекања за смештај деце већ две генерације нису биле у позицији да користе све погодности овог објекта. Од свечаног отварања прошло је више од годину и по дана, а почетак рада се најављује за 1. септембар. Када је пре само неколико дана у посету ненајављено, због контроле на-

МАГАЗИН 9.8.2015.

чина на који се примењује Закон о планирању и изградњи, у Краљево дошла министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић потврђено је још једно одлагање отварања Аеродрома „Морава“ за цивилни саобраћај, овога пута до половине наредне године. Разлог се објашњава решавањем додатних административних проблема и набавком опреме неопходне за несметан рад. Састанак са министарком потврђује изузетно задовољство применом новог закона у Краљеву који локалну самоуправу сврстава у ред примера добре праксе какав би требало да следе и други. Најважнијим се сматра чињеница да се грађевинске дозволе издају у року краћем од 28 дана, а од 48 захтева у року је позитивно решено 44. Од седам захтева за употребну дозволу издата су решења у пет случајева, а од 73 за локацијске услове обрађено 63 захтева. Свему треба додати и 13 који се сврставају у остале од којих је позитивно решено 12. Крај јула ове године обележен је алармантним информацијама да је Краљево на врху листе места из којих се иселило највише људи. Ма колико је то добар повод опозицији да кривим означи владајућу коалицију градоначелник потврђује како је у ове урачунат и велики број студената који су отишли на даље школовање. Ако се томе дода податак да се бројни од 35 хиљада досељених пред крај деведесетих година није снашао на прави начин, па боље услове за живот потражио у другим срединама, нема превише разлога за бригу да Краљевчани беже из свог града. Да би се задржао што већи број оних који завршавају средње школе треба да допринесу одељења Биомедицинског факултета Универзитета у Новом Пазару, које је почело да ради у Матарушкој Бањи, и Високе економске школе из Пећи са привременим седиштем у Лепосавићу, које је смештено у згради Основне школе „Живан Маричић“ у Жичи. Уз постојећи Факултет за машинство и грађевинарство, те одељење Високе

школе за пословну економију и предузетништво, у Шумарској школи је одељење Универзитета Сингидунум. Сви они школују кадрове за које нема довољно места у краљевачким предузећима, а након што је у првој половини године без посла остало на стотине радника великим успехом се сматра најава запошљавања двестотинак у предузећу „Нобл енвајеронментал“ у Тавнику којима треба додати и 100 до 150 колико би требало да буде ангажовано на локацији бившег „Медиапана“. Након што се највећи број радника „Фабрике вагона“ изјаснио за социјални програм стекли су се услови за покретање стечајног поступка у предузећу на коме се деценијама уназад заснивала привреда Краљева. Политичари верују да би након завршеног овог процеса живот могле да наставе „Термопластика“ и „Ливница“, а ново запошљавање се очекује и у „Аутотранспорту“ након сазнања да са садашњих седамдесетак радника, од којих су само половина возачи, није у ситуацији да организује градски и приградски превоз. - „Аутотранспорт“ је у фази приватизације, а до 31. октобра у повлашћеном положају јер неће моћи нико да им блокира рачун. И ту ће бити новог запошљавања, пре свега у градском и приградском превозу, а Градско веће и Скупштина града су донели одлуку о приватно-јавном партнерству које подразумева и ново запошљавање. Има разговора са страним ивеститорима о улагању у пољопривреду, озбиљни разговори су у току, а неки од њих већ следеће недеље долазе у радну посету након чега ће донети коначну одлуку. Улагање подразумева формирање агро центра у оквиру кога би страни партнер инвестирао у пластенике, неопходну опрему и едукацију, а гарантовао уговорену откупну цену. У току су и преговори са „Лидлом“, а очекујемо и велики шопинг мол МПЦ. У следећој години очекујемо много тога, а и премијер је најавио долазак једне велике инвестиције у Краљево – каже Илић.

Главна препрека доласку страних инвеститора, уз све друге, често је била политичка нестабилност. Година и два месеца на челу града потврђују да односи у владајућој коалицији никада нису били бољи што потврђује Скупштина града у којој се одлуке доносе са више од 40 гласова одборника којих има 70, а рад скупштине се оцењује мирним и релаксираним без испада и немилих сцена какве су биле присутне у ранијем периоду. Градоначелник Илић верује да ће тако бити и након наредних локалних избора без обзира на то да ли ће бити одржани пред крај ове или на пролеће наредне године. Владајућа коалиција је спремна за њих ма када да буду, а очекивани успех на њима темељи на резултатима оствареним од половине 2012. године. Ребаланс буџета очекује се до половине септембра кад треба да буде распоређено 50 милиона динара намењених куповини магнетне резонанце, а у градској каси остали након одлуке Канађанина Миломира Главчића да је поклони Краљеву. Очекује се да ова средства буду распоређена у области у којима су најнепходнија како би на најбољи начин допринела макар малом повећању квалитета живота. Пре свега се мисли на комунално опремање, изградњу путева и постављање уличне расвете, али и за интервенисање при решавању проблема јавних предузећа и установа супротно опредељењу државе о повлачењу из њих и ставу бившег градоначелника Краљева да више неће бити субвенција за ову врсту корисника буџетских средстава. Од једног градоначелника и не треба очекивати друго до да види само позитивне ствари које из угла политичких противника изгледају сасвим другачије. Сем могућности да критикују њима се пружа прилика да добро припреме предизборну кампању како би на наредним изборима потврдили колико су били у праву сваки пут кад су сваљивали дрвље и камење на све што, у најбољој намери, чини актуелна локална власт. Т. Радовановић

МАГАЗИН 9.8.2015.

На осмом километру од Краљева према Гочу 70 м уз реку Рибницу на плацу од 10 ари кућа у два нивоа површине 100 квадрата са терасом и погледом на реку, летњиковац, уређено двориште, виноград, струја, вода телефон.

цена 60.000,00 евра 063 233 333

После четири године паузе

МАГАЗИН

9.8.2015.

ФРАНЦУЗИ ОВОГ

- После четворогодишње паузе и годину дана припрема у петодневној посети Краљеву чланови удружења грађана лионске општине Сен Фоа. - Поклон Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ стотину књига француских аутора и четири електронска читача. – Француска донација вредна 7.500 евра. – Заједнички наступ групе Шансаду и Културно -уметничког друштва „Абрашевић“. – Гости у Жичи и код Споменика отпора и победе. – И поред заинтересованости обе стране изостала сарадња на привредном плану. – За будућност шанса у пољопривреди. - Гости из Лиона у Народном музеју

Фото: М: Радовановић

ЛЕТА У КРАЉЕВУ

МАГАЗИН

9.8.2015.

ткако је пре десетак година успостављен контакт Краљева са општином Сен Фоа француског града Лиона с времена на време су се делегације локалних самоуправа наизменично сретале у једном од ова два града и све време истицале потребу о проширивању сарадње са културне и спортске и на област привреде. Оно од чега се очекује да донесе бенефит и једној и другој страни изостало је, баш као и у случајевима било какве врсте партнерства са другим градовима, а у Краљеву се приликом сваке нове посете поново помиње неопходност успостављања чвршћих односа у области економије. Да је тако потврђује се ових дана кад су у петодневну посету Краљеву

стигли представници лионског удружења грађана које покушава да одржи везе са српским пријатељима. Да се није много одмакло потврђује сазнање да су стигли са хором, а домаћини потврдили да ни сада, као ни приликом ранијих посета, немају да покажу ништа више од културно историјских споменика, библиотеке и музеја. Долазак једног хора из овог француског града повод је за заједнички наступ са члановима „Културно-уметничког друштва „Абрашевић“. Од претходне посете Француза протекло је више од четири године, а они су се и овога пута показали као добри гости и донели нових сто књига француских аутора којима се фонд Народне библиотеке „Стефан Првовен-

чани“ увећава на скоро хиљаду ове врсте. Библиотека ће бити богатија за четири нова електронска читача, а гости су донели и 7.500 хиљада евра. У локалној самоуправи досадашњу сарадњу оцењују продуктивном, а добро препознатљива политичка реторика указује да би њени плодови могли да буду убирани у дугом периоду времена које тек долази. Још једном је, као и сваки пут у оваквим приликама, поновљена потреба за продубљивања сарадње и у неким другим областима, пре свега у привреди. Посебном потврдом квалитетних пријатељских односа сматра се сазнање да су гости из Француске и овога пута смештени у породицама краље-

вачких пријатеља, а колико је гостопримство повод за долазак потврђује податак о томе да међу Французима има и оних који су више пута боравили у Краљеву. Скроман програм боравка је и овога пута обухватио посету Манастиру Жичи, Споменику Отпора и победе у парку код железничке станице, музеју и библиотеци. Након што је Краљевачко позориште пре две деценије одиграло Молијерову „Школу за жене“, а библиотека пре десетак година потписала протокол о сарадњи са колегама из Француске, култура се сматра мостом преко кога ће прећи привредници, спортисти и сви који имају намеру да успоставе партнерске од-

носе између Краљева и лионске општине Сен Фоа. Колико се сарадња на културном лану показала продуктивном сведочи податак да је краљевачка библиотека постала екслузивни издавач дела Филипа Жакотеа, најстаријег живог књижевника који пише на француском језику, а живи у Швајцарској. Гости из Француске потврђују да су се за долазак припремали годину дана, а они који су први пут у Краљеву не могу да сакрију одушевљење гостопримством на које су наишли. То је само један од повода за оријентацију према млађим генерацијама кроз стварање могућности младима да се што чешће срећу и размењују искуства у областима у којима их вежу заједничка интересовања. Да је музика одувек била најбољи

начин за комуникацију међу људима из различитих крајева потврдили су првог дана боравка у Краљеву чланови лионске групе Шансаду и краљевачког „Абрашевића“ током заједничког наступа испред просторија друштва. И гости и домаћини најављују наставак сарадње реализацијом бројних нових идеја, а овогодишња посета је, баш као и пре четири године, повод за подсећање о потреби проширења сарадње у области пољопривреде за коју у обе средине постоји интерес. Да ли ће шта бити учињено до следећег доласка остаје да се види иако искуство из ранијег периода не даје довољно повода за оптимизам поготово након сазнања да исте речи приликом сваког сусрета изговарају углавном исти људи. Т. Радовановић

Из корита Западне Мораве извађене 22 авионске бомбе

МАГАЗИН

9.8.2015.

ИЗБЕГНУТА ТРАГЕДИЈА

- Из корита Западне Мораве у само неколико дана извађене 22 авионске бомбе немачке производње тешке по 2,2 килограма, а код две потврђено присуство упаљача који су могли да проузрокују трагедију несагледивих размера. - Након ратних дешавања деведесетих година прошлог века велика количина неексплодираних убојних средстава уочена је на широком појасу територије целе Србије, поготово у реону Копаоника. – Откривене нове бомбе у Богутовцу. - Наредних дана се очекује нова детаљна претрага терена, а и посебне екипе Сектора за ванредне ситуације са детекторима за откривање метала. – Током летњих месеци узрочник пожара несагледивих размера углавном људски фактор. – Највише пожара пред кишу кад их додатно распирује ветар

МАГАЗИН

9.8.2015.

стремно високе температуре и за ово доба године утицале су да се на обалама Ибра и Западне Мораве нађе већи број купача него што је уобичајено. Сушна година допринела је да ниво река буде смањен, а то је онима који су ових дана освежење потражили у Морави у близини висећег моста код Магнохрома могло да причини велике непријатности. Био је то повод да из Сектора за ванредне ситуације грађанима буде упућен апел да Полицијској управи, или Центру за обавештавње, пријаве појаву сваког сумњивог предмета у кориту река. Апел је упућен након што су из корита Мораве у само неколико дана извађене 22 авионске бомбе немачке производње тешке по 2,2 килограма а код две потврђено присуство упаљача који су могли да проузрокују трагедију несагледивих размера. Случај је хтео да због дугог стајања у води, и наслага рђе која је створена, овом приликом нису активиране, па је избегнута трагедија. За време Другог светског рата на овој локацији је постојао железнички мост и немачки бинкери са обе стране реке са знатном количином наоружања и муниције различитих калибара. Претпоставља се да је приликом повлачења немачке војске, и рушења моста, на овом локалитету остала до сада неутврђена количина миниције од које је један део завршио у реци. Након што су купачи пронашли прве бомбе и изнели их из воде, а потом обавестили полицију, у периоду од само десетак дана пет пута су интервенисали припадници специјалног тима пиротехничара из Управе за цивилну заштиту Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова како би уништили пронађена неексплодирана убојна средства заостала из Другог светског рата. Начелник Одељења за ванредне ситуације Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Србије за зону одговорности коју покрива Полицијска управа Краљево, и Окружног штаба за ванредне ситуације за територију Рашког управног округа, Радоица Кочовић упозорава на

опасност која прети и поручује купачима који наиђу на било какав сумњив предмет да о томе обавесте надлежне органе. Повод за то је сазнање да је од првих девет пронађених пројектила код два потврђено присуство термо упаљача који стварају реалну опасност од детонације приликом нестручног руковања. Како се претпоставља да на овом локалитету има још неексплодираних убојних средстава грађанима се препоручује да избегавају ову локацију и поштују упозорења и ознаке које су поставили припадници полиције. До транзиције у земљи је постојао веома развијен систем цивилне заштите, а сваки од региона у саставу тадашњих секретаријата за народну одбрану имао екипе пиротехничара спремне да интервенишу у ситуацијама кад се за то укаже потреба. Након ратних дешавања деведесетих година прошлог века велика количина неексплодираних убојних средстава уочена је на широком појасу територије целе Србије, поготово у реону Копаоника. Сем што је од њих страдало неколико грађана приликом уништавања су гинули и професионални пиротехничари, па је Влада Србије донела одлуку да уништавање неексплодираних средстава могу да врше само тимови који су специјално обучени за извршавање ових задатака. Они дејствују у оквиру Управе за цивилну заштиту Сектора за ванредне ситуације и покривају целу територију Србије што је и основни разлог због кога не могу да реагују одмах на сваку дојаву о потенцијалној опасности. Због тога устаљена процедура подразумева да грађанин који примети било какво неексплодирано познато или непознато средство, или посумња да се ради о таквом средству, о томе обавести најближу станицу полиције или Центар за обавештавање. Први корак након тога је обележавање места полицијским тракама које упозоравају да је забрањен приступ одређеној локацији, а уколико се процени да она представља потенцијално већи ризик поставља се тимско обезбеђење пре него се обавести Сектор за ванредне ситуације како би његови стручњаци

приступили уништавању. - Уколико је неексплодирано убојно средство могуће померити, а они знају да ли то сме да се ради, у возилима која имају специјалне контејнере са песком покупимо их и транспортујемо на за то одређено место до напуштеног каменолома у Сокољи. Уколико је померање ризично, ако се ради о касетним бомбама или другим средствима, онда се уништавање врши на лицу места након што са великим бројем људи обезбедимо локацију. Ако има већи број ових средстава професионални тимови то раде по етапама како би се елиминисала опасност од појаве пожара – објашњава Кочовић. Ратови вођени у последњој деценији двадесетог века били су прилика да велики број учесника по повратку са ратишта задржи одређен број бомби или тромблонских мина. Након дужег времена кад дођу до закључка да је даље задржавње непотребно најчешће их остављају поред пута, или другим необезбеђеним местима, што је повод да их узму радознала лица, а не ретко и деца која не знају о чему се ради па их активирају и тако изазову трагедију. Није редак случај да се до неексплодираних убојних средстава дође приликом ископа за извођење грађевинских радова, а искуство показује да их је највише близу комуникација и речних сливова. Углавном се ради о гранатама и авионским бомбама које су приликом повлачења, у немогућности да комору вуку са собом, немачки војници затрпавали, остављали на скровитим местима или бацали у речна корита. Највећи број њих је из Другог светског рата, али има и оних заосталих из ратова деведесетих година. Уништавање је у надлежности Центра за разминирање који, након што обезбеди средства из донација, расписује тендер и послове поверава фирмама овлашћеним за обављање ових послова. У време кад је вршено обележавање локације поред Мораве у близини Магнохрома стигла је дојава о новим гранатама нађеним на подручју

Радоица Кочовић

9.8.2015.

МАГАЗИН

Богутовца. Приликом експлозије у војном складишту поред реке Лопатнице велики број неекслодираних средстава је расут на широком простору, иако су припадници Војске Србије детаљно претражили терен и извршили чишћење повремено се пронађе још по који неексплодирани пројектил на који наиђу грађани. Током бомбардовања Србије 1999. године велика количина ратног товара изручена је и на подручју Копаоника. - Копаоник је био дестинација код које су се углавном окретали агресорски авиони и све што нису изручили на задате циљеве бацали су у тој зони, јер нису могли да слете са товаром који је био понет. То је била пракса па и данас имамо део средстава са касетним бомбама на овом простору. Један део Копаоника је очишћена, а од пре две године, кад су ту страдала два пиротехничара, ово је затворена зона која није потпуно безбедан. Могућност од експлозија постоји и

у Богутовцу на местима где су се налазила складишта и војни објекти по којима је дејствовала агресорска авијација. Претпоставља се да сви пројектили нису експлодирали и да има још убојних средстава – каже Кочовић. Велики број купача и риболоваца је након најновијих открића изложено опасности па им се препоручује избегавање ове локације док она не буде елиминисана. Наредних дана се очекује нова детаљна претрага терена, а и посебне екипе Сектора за ванредне ситуације са детекторима за откривање метала. По изјавама мештана треба очекивати откривање значајне количине неексплодираних убојних средстава, али и остатке порушеног железничког моста који су завршили на дну реке а приликом ниског водостаја могу да представљају опасност по купаче и риболовце. Након прве пријаве из воде је извађено девет граната, а споран простор

уредно обележен траком која указује да је забрањен приступ. Велика територија Србије и мали број чланова тима за разминирање, поготово у време годишњих одмора, повод су за негодовање мештана, што је био повод да екипа пиротехничара која је на простору ошптине Сјеница вршила претрагу терена и неутралисање неексплодираних убојних средстава касетних бомби допутује у Краљево и, поред првобитних девет, пронађе и уништи још четири пројектила. Уништавање подразумева прецизно дефинисане процедуре и присуство екипа полиције, Ватрогасно-спасилачке јединице и лекара са санитетским возилом што изискује знатне финансијске трошкове, а то и ангажованост тима на удаљеним локацијама указује на потребу за повећаним стрпљењем уз стриктно поштовање прописа. До доласка пиротехничара препоручује се повећана опрезност и избегавање приласка

обележеним местима како би се елиминисала опасност од веће несреће. - Полицијска управа је и на локацији у близини висећег моста поставила траку којом се означава забрана прилаза, а преко медија смо обавестили грађане да овај простор не користе за купање и риболов све док не будемо сигурно да смо успели да очистимо читав простор. Најбитније је да грађани поштују процедуру и ни по коју цену не додирују сумњиво неексплодирано средство без обзира да ли се ради о ракетном мотору или неком другом пуњењу. Ризик да дође до нежељене ситуације увек постоји, а на грађанима није да одлучују шта је опасно већ да обавесте полицију која спроводи даљу процедуру – каже Кочовић. Одељење за ванредне ситуације током летњих месеци, посебно у ситуацији кад су изражене екстремно високе температуре, има пуне руке посла због пожара великих размера који се

јављају из разичитих разлога, најчешће под утицајем људског фактора, а потврда томе је и последњи у Вареву код Рашке који је оцењен пожаром средњих размера. Посебно неповољно на њега се одразио ветар који је наговештавао олују и распиривао га до граница које су представљале потенцијално велику опасност. Брзом реакцијом ватрогасаца, и свих који се баве заштитом и преветивним деловањем, пожар је локализован а и поред велике потенцијалне опасности због високих температура ове године није било пожара на великим шумским комплексима. Летњи месеци су посебно ризични због сасушене вегетације, а период повећане опасности траје све до почетка септембра када се очекују прве значајније падавине. Иако током летњих месеци постоји могућност самозапаљења искуство показује да је узрочник пожара у највећем броју случајева људски фактор. Истраживања показују

да се најкритичнијим периодом показало време пред очекивану кишу кад они који пале коров на њивама претпостављају да би ширење пожара могло бити заустављено. Податак да се у то време обично јавља ветар који додатно распирује ватру довољно је за додатно упозорење свима који одлуче да, уместо другим начинима, ватром уклањају коров да то не чине. Из Одељења за ванредне ситуације стиже апел за стриктним поштовањем прописа који прописују понашање у овој области, а упозорење је послато и преко месних заједница и ловачких друштава. Посебно је упућено излетницима који ложе ватру на отвореном простору како би се елиминисала опасност од шумских пожара са несагледивим последицама који по правилу уништавају стотине хектара шуме гајене деценијама. Т. Радовановић

МАГАЗИН 9.8.2015.

Поразни подаци о контроли промета робе и услуга

МАГАЗИН

9.8.2015.

МАЛА КОРИСТ ОД

- Свака друга фискална каса као да не постоји . - Фискализацијом није обухваћено 61 одсто фирми и предузетничких радњи. – Национална алијанса за локални економски развој предлаже увођење каса за већину услужних делатности - Фискалне рачуне издаје тек четири од десет привредних субјеката у земљи, а скоро половина каса највишем пореском органу никада не шаље извештај о трансакцијама

ад је пре више од десет година покушано да се увуђењем фискалних каса уведе ред у пореском систему, и обезбеде додатна средства за државни буџет, ни најскептичнији нису могли поверовати да би после само једне декаде ван било какве контроле могло бити више од половине предузећа и предузетничких радњи. Осим тога десетогодишње искуство показује да је технологија

уведена у постојећи систем застарела, па држава не само да преко рачуна нема увид у промет врсте и количине различите робе, већ нема ни све податке о финансијским трансакцијама. Уз све то велики број изузетака од обавезе фискализације допринео је конфузији код грађана ко би требало да им изда фискални рачун и од кога могу да траже потврду о обављеној куповини.

Анализа стања у овој области, и подаци до којих је дошла Национална алијанса за локални економски развој, показују да готово половина активних фискалних каса не шаље податке о промету па информације са њих за државу практично не постоје. Утврђено је и да фискалне рачуне издаје тек четири од десет привредних субјеката у земљи односно 38,7% фирми и радњи, а 45,5% каса најви-

шем пореском органу никада не шаље извештај о трансакцијама. Ма колико се говорило о неопходности сузбијања сиве економије, а до краја марта ове године најављиван и национални програм којим ће се стати на пут нелегалном пословању, нема података о коначним ефектима сем по којег наговештаја да ће инспектори појачати рад на терену. У Краљеву је још пре неколико месеци најављена континуирана активност на контроли свих за које се сумња да било какву активност обављају ван легалних токова, с акцентом на утврђивање што већег броја непријављених радника, а сету подстицајних мера за привреднике који желе да послују легално придодат је и онај са казненим за све који буду радили мимо закона. Резултати истраживања које су, у оквиру двогодишњег Пројекта јачања

конкурентности Србије реализовали Национална алијанса за локални економски развој и Ју-Ес-Еид показује увереност половине становништва да се обим сиве економије у последњих годину дана смањио, док више од половине привредника није задовољно резултатима. Иако је велики број испитаника био изазов за креаторе националног програма за сузбијање сиве економије потврђено је да највећи број у обе категорије, међу грађанима и у привреди, није спреман да укаже на оне за које зна да послују у сивој зони. Чак 63 одсто грађана потврдило је да не би пријавило послодавца који запошљава на црно, а сваки други привредник не би открио нелегалну конкуренцију. Грађани то најчешће оправдавају страхом од губљења посла, а привредници потврђују да немају поверење у систем кажњавања.

Посебна група мера у националном програму усмерена је на укључивање што већег броја грађана у сузбијање сиве економије. Упркос томе резултати истраживања показују да сваки трећи испитаник при куповини не добије фискални рачун, а више од половине га и не тражи, због чега се неопходним сматра осмишљавање мера које ће их мотивисати да у свакој прилици затраже рачун као потврду куповине. Кључном мером за смањивање обима сиве зоне грађани сматрају бољу контролу и повећање броја инспекција на терену, веће запошљавање и строжије казне, а за привреднике би сузбијање сиве економије требало да буде приоритет највишег извршног органа земље кроз изградњу повољног пословног амбијента уз смањење пореза, поштовање закона и нове инвестиције.

Т. Радовановић

ФИСКАЛИЗАЦИЈЕ

9.8.2015.

МАГАЗИН

Иван Срећковић

Ход по мукама од најранијег детињства

- Након тешке саобраћајне незгоде месецима прикован за колица. – У животу захваљујући посебном апарату за дисање. - Свако, без обзира шта му се деси у животу, треба да иде у војску јер не може да постане човек док не оде. – Сведок прве ракете која је у марту 1999. године пала на аеродром у Лађевцима. – Иван Срећковић је био радник обезбеђења, транспортни и радник на стругари, кондуктер, бравар, физикалац на грађевини, продавац на пијаци... - Роми из оближњег насеља су толико упорни да раднике обезбеђења „Фабрике вагона“ често гађају камењем, не презају да уђу у фабрички круг, долазе у групама, а кад буду отерани опет се врате. - Уз обрачуне на зараду од скоро тридесет хиљада динара за дванаесточасовни рад исплаћивана је само трећина. – Цео дан на пијаци за 600 динара и два оброка

Фото: М. Радовановић

ЈАЧИ ОД СВИХ НЕДАЋА

МАГАЗИН 9.8.2015.

раљевачка пијаца је одувек важила за једну од боље снабдевених у земљи за промет великог броја пољопривредних, у последње време и неких других, производа. Од почетка транзиције све је познатија по томе што прилику за какву такву зараду на њој тражи велики број оних који су остали без посла у неком од краљевачких предузећа. Међу њима је и четрдесетједногодишњи Иван Срећковић из Адрана коме је пијаца годинама уназад, поред редовног посла на обезбеђењу „Фабрике вагона“, сваког дана друго радно место. Иван је још од најранијег детињства осетио све тешкоће које доноси живот, па му ваљда и због тога ни данас ништа не пада посебно тешко. Пред крај седамдесетих година прошлог века Радмила и Добросав Срећковић сишли су са синовима Гораном и Иваном са брда из Поповићима у нешто питомије Адране. Тек што је пошао у школу Иван је постао жртва тешке саобраћајне незгоде кад га је, док је враћајући се из школе претрчавао улицу, ударио војни аутобус и носио читавих двадесет метара. Епилог се огледао у напрслој лобањи, сломљеној кључној кости и много других прелома због чега је дуго лежао на Неурохируршкој клиници у Београду. Иако ни много касније није сигуран ко је више допринео незгоди кривцем је проглашен возач, а Иван у инвалидским колицима провео неколико месеци све док није ојачао толико да може да стане на ноге. Више од три стотине изостанака са наставе било је разлог да на крају школске године полаже све испите како би могао да се упише у следећи разред. Због гушења је кроз отворен душник скоро три године носио посебан апарат за дисање, а тек кад је скинут у једној загребачкој болници могао је да се врати нормалном животу. На тај период данас подсећа мали ожиљак на који више нико не обраћа пажњу, Иако му је после завршене основне школе речено како може да бира занимање још једном се створила непремостива препрека дотадашњим

жељама, па је након три године у Машинској техничкој школи стекао звање квалификованог бравара и шансу да потражи посао у неком од краљевачких предузећа. То ни тада није било лако, а шансу за какву такву зараду пружао је једино Паркинг сервис у оквиру Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ у коме би остао и дуже да није дошло време за одлазак у војску. - Пред војску су ми рекли да морају да ме одбију на неки период због онога што ми се дешавало док сам био мали, иако нисам имао никакве сметње, а образложење је било да нисам сазрео као личност. Показало се да има Бога, па су ме после годину и по позвали у Крагујевац на преглед. Свако, без обзира шта му се деси у животу, треба да иде у војску јер не може да постане човек док не оде. Срби се од давнина препознају као војници, и као људи, а ја сам тада био толико срећан да нисам ни видео шта пише на папиру који су ми дали. Тек кад сам стигао кући моји су видели да за неколико дана треба да се јавим у касарну у Јакову код Земуна. Иако је то било у најтеже време, 1992. године кад је почео рат, ипак сам био пресрећан – прича Иван. Исто онолико колико је био срећан кад је добио позив за војску био је и кад се по одслужењу војног рока запослио у обезебеђењу аеродрому у Лађевцима. Кад је први пут ушао у аутобус који је возио ка аеродрому кроз главу је прострујала мисао о човеку који га је много година раније приковао за инвалидска колица. Случај је хтео да се њих двојица касније срећу увек кад им се поклопе смене за посао. По истеку деветомесечног уговора Иван није много чекао већ се одмах латио посла у „Фабрици вагона“ све док војска није поново понудила запослење које се одужило све до пролећа 1999. године кад су сирене за случај опасности наговестиле да према Лађевцима лете прве непријатељске ракете. Иако је у војним круговима наговештавана могућност ваздушних удара мало ко је из Ивановог окружењу веровао у тако нешто. Случај је

хтео да јунак наше приче крене на посао и тог 24. марта сумњајући да може да се догоди шта озбиљније. Дневна смена је почињала у седам ујутру, и трајала до 20, а сваки пут кад се огласила сирена сви су трчали према склоништима иако ништа није указивало на велику опасност. - Око 8 сам седео на столици испред металног контејнера са пластичним прозорима, држао у руци аутоматску пушку и чекао смену. Баш кад сам подигао слушалицу индукторског телефона да питам стиже ли неко приметио сам да према мени иде нека велика ужарена лопта, пролети и падне на средину аеродрома. Ја паднем са столице, придигнем се, узмем пушку и истрчим из стражаре, а не знам где ћу. Гледам, а испред мене као да нешто гори. Нисам видео где је, а мислим да је горео мотор од ракете „томахавк“ која је на средини аеродрома пала на место где су биле макете лажних радара. Прескочим преко капије и са неким човеком, који каже да је почело бомбардовање, одем до једног брда где се већ скупио народ. Пола сата сам лежао обливен знојем колико сам био уплашен – прича Срећковић. Знајући где се Иван налази према аеродрому су већ кренули отац и брат, а кад су се срели у Лађевцима прва помисао је потврђивала да је породица ту увек кад је најтеже. Према распореду дежурства следећег дана је требало да ради у ноћној смени. Тачно на време, око 19 сати, Иван се упутио према аутобуској станици и стигао на време до портирнице на улазу у аеродромски комплекс који је, као никада до тада, у мраку деловао сабласно. Прва помисао указивала је на могућност нових напада што је био довољан знак да треба бежати што даље. За то даље требало је зауставити неки од аутомобила који су хитали ко зна где, па нико није био спреман да прими било кога, поготово ако је у униформи. Случај је хтео да наиђе војна кампањола и повезе га до Адрана где је сазнао да је изгорело складиште испред кога је требало да

9.8.2015.

МАГАЗИН

буде те вечери. У ишчекивању напада највећи део погонског горива је превежен на сигурније место, али је у резервоару било довољно да дуго гори и подсећа на опасност која и даље прети. Почетак бомбардовања био је добар повод да Иван, а и друге колеге, иако још није истекао нови деветомесечни уговор, буде преведен у резервни састав, а након годину дана поново дође у ситуацију да тражи посао. Годину дана је радио на црно као транспортни радник у пекари, потом као кондуктер у „Плавој птици“ на релацији до Матарушке Бање и назад. Било је лепо све док није почела да касни плата што је био повод да боље услове потражи у „Аутотранспорту“. Довољно младом и без обавеза према породици Ивану ништа није посебно сметало нити му падало тешко. - Радио сам на грађевини по цео дан као физички радник за дневницу, а једно време и у стругари. Радио сам на минус 20 степени и слагао даске, а

паузу смо направили тек кад је због ниске температуре трећи пут пукла тестера. Три четири месеца смо грађу слагали нас четворица, а кад је газда истерао двојицу друга двојица су морала да раде исти посао за плату од 7,5 хиљада динара месечно. Видим 2005. године да ће „Фабрика вагона“ да проради и помислим како је боље да радим у некој државној фирми, па се запослим као бравар у „Вагоноградњи“. Кад су после приватизације дошли Украјинци нешто се дешавало и радило, па смо још примали плату, иако је мало каснила. Две и по године сам радио као бравар, а после су ме примили у обезебеђење где радим и сада. Кад су почеле да касне плате, а након што две године нисмо примали ништа почели су штрајкови. Најгоре је што ради само „Ливница“, а из других делова се све више краде па, углавном током ноћи, нестају каблови, а и шине индустријског колосека. Наоружан смо, али не смемо да употребљавамо оружје па смо неколико пута враћали шине које

украду Роми из оближњег насеља. Толико су упорни да нас често гађају камењем, не презају да уђу у фабрички круг, долазе у групама, а кад их потерамо побегну али се опет врате. Док су ту били Украјинци сви су тежили да оду, јер руководству фабрике није било у интересу да остану. Било је отпора због велике дисциплине, све је било као под конац, то се некоме није свидело, а руководиоци су због две закаснеле плате преко синдиката утицали да оду. Дисциплина је попустила, а руководиоци радили и недељом да би направили већу сатницу – прича Срећковић. Све мањи број оних који чувају имовину „Фабрике вагона“, а више оних који краду, уз исплату тек по пет хиљада динара месечно било је повод за посебну врсту притиска на послодавца. Уз обрачуне на зараду од скоро тридесет хиљада динара за дванаесточасовни рад исплаћивана је само трећина. Уз све то радницма се дугује између 20 и 30 месечних зарада. Због тога је Иван потражио посао на пијаци

па за новог послодавца, у зависности од сезоне, продаје кромпир, јабуке и друге пољопривредне производе. За хиљаду динара и два оброка дневно на пијаци је остајао по 13 сати, истоварао камионе и радио све што затражи газда. Са падом промента смањила се и дневница па износи тек 600 динара, уз услов да обавезе у „Фабрици вагона“ усклади са онима на пијаци. Кад се сабере десетак хиљада динара из фабрике са још толико са пијаце нема довољно ни за основне потребе, па се буџет допуњава очитавањем струјомера у око 280 домаћинстава сваког првог у месецу. Иван то ради већ 15 година, а некадашњих седам хиљада динара месечно сведено је на четири. Кад се све сабере овде је најбоља зарада јер посао може да се заврши за дан и по. Иван живи са родитељима, а брат са породицом у суседној кући. Од 18 хиљада динара пензије колико прими Добросав из два пута половина се потроши на лекове. Иван је прешао четрдесету а још

није стигао да се ожени. Верује да би прилике могле да се поправе па да и то обави. До тада желео би да „Фабрика вагона“ опстане и да сваког месеца добије оно што је зарадио. Иако ради већ доста дуго нема проверених података о дужини радног стажа, јер дуг период нису уплаћивани доприноси за пензијско о инвалидско осигурање. За дуг период рада постоје само обрачуни као основа за потраживања ако се за то било када буду стекли услови. У крајњем случају остаје да правду потражи на суду иако га највише плаши сазнање да велики број радника ни после тога није успео да наплати потраживања. На почетку пете деценије живота Иван би највише желео да има сигурно парче хлеба у рукама. У време док смо разговарали очекивао је исплату новца по основу социјалног програма као и више од 400 других колега из „Фабрике вагона“. Иако године пристижу Иван се сматра још младим и јаким да одговори свим изазовима које пред њега поставља живот а после толико година

на пијаци, и искуства које је стекао, размишља да се осамостали . - Имам рутину, људи су ме упознали и стекли поверење у мене. Свако ко ради може по мало да заради, а и у селу имам кокошке па бих проширио асортиман производа и на јаја. Земљу не можемо да обрађујемо јер немамо машине, па дајемо у закуп за трећину од произведеног. Имамо овце, и отуда падне по који динар па морамо да се сналазимо. У најгорем случају увек ми остаје пијац. Човек у животу мора да има неки циљ, а ја се надам да ће бити боље – каже Иван кога живот никада није претерано мазио. Првих четири деценије је био тежак, а у петој воља уз здравље и снагу ствара добру основу да се иде даље. Досадашње искуство потврђује потребу о пружању помоћи свима којима је потребна. Због тога верује да људи треба да чине добро једни другима и да забораве све што је било лоше како би могли да наставе даље. Т. Радовановић

МАГАЗИН 9.8.2015.

9.8.2015.

МАГАЗИН

Саво Анђелковић

Знаменити Краљевчани: Др Саво Анђелковић (1)

- Љубав према писаној речи изражена и пре поласка у основну школу. – Предност друштвеним над природним наукама. – Уништена прва збирка песама. - Строга правила понашања краљевачких гимназијалаца искључивала су сваку могућност повлађивања модних трендова, посебно оних који су долазили са запада. - Малобројни срећници који су били у ситуацији да од рођака из иностранства добију фармерице често изазивали дивљење, чешће завист и љубомору, оних који су се сматрали посебно популарним међу вршњацима. – Од 20 сати посебна врста „полицијског часа“ за гимназијалце. - Запажене улоге у Малом позоришту. Атељеу 212, Југословенском драмском позоришту, Студентском културном центру. - Будућег редитеља препознао Мирослав Беловић

Фото: М. Радовановић

УПОРНИМ РАДОМ ДО СОРБОНЕ

МАГАЗИН 9.8.2015.

еђу Краљевчанима који се сматрају знаменитим има људи различитих професија и година старости, а заједничко им је да су бар у једном периоду живота по много чему одскакали од средине из које су потекли и допринели да се глас о њој чује и ван граница земље. У такве се убраја доктор славистике на париској Сорбони Саво Анђелковић кога је у последњој деценији двадесетог века, након успешне глумачке каријере, стицај чудних околности одвео ван земље. Лето је време кад долази у Краљево и ту проводи бар месец дана у ишчекивању да у Француској оконча радни век, а родном граду се врати на дужи период. Да га је неко половином прошлог века питао о жељама за будућност тешко да би одговор могао бити везан за професију којом се сада бави ма колико да је за књижевност био везан од најраније младости. Само још старији Краљевчани сећају се времена кад се градска библиотека налазила у Омладинској улици, а до библиотекара у дну велике просторије стизало преко олајисаног пода који је увек одисао неким чудним мирисом. Са обе стране стазе читаоницу су чинили поприлично велики столови и поред њих клупе намењене онима који су дошли да прелистају штампу или коју од књига чије изношење није било дозвољено. У непосредној близини становали су Ружица и Бошко Анђелковић, а још пре поласка у школу њихов син Саво био чест гост библиотеке. Није у то време у главној улици било интензивнијег саобраћаја, па ни чудно да се неко од дечака из суседства поигра и лоптом док је Саво више од осталих волео књигу. Сваки пут кад би случајно кроз одшкринута врата ступио у библиотеку привлачио би пажњу библиотекарке Љиље која му је, схвативши интересовање за књигу, још пре него је знао да чита, понудила сликовницу са поприличном количином текста. Др Анђелковић се сећа да је то била кинеска бајка о нађеном детету, а причу су му, из вечери у вече, приближавали роди-

тељи. Још пре завршетка основне школа била је присутна жеља да студира, а пут ка томе најбоље је водио преко краљевачке гимназије. Она се у то време сврставала у ред најпрестижнијих у Србији, а висок рејтинг су обезбеђивали изузетни професори који су са посебним ентузијазмом прилазили повереним пословима. Ма колико да је међу њима био најпопуларнији надалеко познати математичар Мија Петровић, који је на часовима изазивао салве смеха тек придошлих припадника нове генерације ученика, овај предмет се није сврставао у групу оних који су били интересантни будућем доктору наука, па се већ после прве године определио за смер који је водио ка друштвеним наукама. Из групе предмета друштвено-језичког смера издвајао се српскохрватски језик можда и због чињенице да су га предавали Крста Љубеновић и Мирјана Вукићевић која је посебну пажњу придавала писменим радовима ученика. То је додатно утицало да Саво још у време гимназијског школовања створи посебан однос према језику и књижевности, а лирски сензибилеите који се у њему развијао био је повод за бављење поезијом. На том узрасту свака написана песма се чини малим ремек делом, а сазнање да није прихваћен предлог да тема матурског рада буде збирка оних које је написао показао се оправданим кад је последњи пут прелиставао рукописе. Са много реалнијим односом према књижевности створен је и знатно критичкији према првим литерарним радовим што је испровоцирало одлуку да трајно уништи све што је до тада написао. На формирање генерација гимназијалаца у великој мери је утицао по строгости надалеко чувен директор школе Драгутин Јововић познатији као Фирга. Строга правила понашања ученика искључивала су сваку могућност повлађивању модним трендовима, посебно онима који су долазили са запада, па ученицима није био дозвољен улазак у школу у фармерицама какве је у пакетима слала тетка из Америке. Као панталоне које су сматране рад-

ним носили су их мало храбрији средњошколци, али само у периодима кад нису били у школи. Малобројни срећници који су их имали због тога су често изазивали дивљење, чешће завист и љубомору, оних који су се сматрали посебно популарним међу вршњацима. Више од облачења погубном се сматрала и помисао да би после 20 сати неко до гимназијалаца могао да се види на улици. - У то време је за гимназијалце почињала нека врста „полицијског часа“, неписано правило кога смо сви морали да се придржавамо. Онима који нису претиле су оштре казне, а памти се и искључење из школе оправдано недоличним понашањем. Утисак о претерано строгом директору школе није могло у значајнијој мери да промени ни сазнање да је као добар професор социологије остао у сећању генерација гимназијалаца. Од друштвених предмета најмање сам волео историју, а посебно мрзео 8. март због професорке која је на тај дан испитивала само дечаке. Сваке друге године године сам по правилу добијао слабу оцену, а једне чак морао да шансу за упис у следећи разред потражим на поправном испиту у августу само због тога што нисам волео да памтим толику количину датума које је тражила – прича др Анђелковић о времену које је у значајној мери утицало и на формирање његове личности. Један од истакнутијих чланова драмске секције у гимназији био је касније популарни глумац Марко Николић, а представа „Краљевић и просјак“ по тексту Марк Твена прилика да се и Анђелковић опроба на даскама које живот значе. Прва улога је за навек остала у сећању и по томе што је морао да трпи санкције за све што згреши главни лик. Некако у то време у краљевачко аматерско позориште је дошао Радослав Веснић и покренуо Драмски студио, а полазник прве генерације, међу којима су били касније познати краљевачки глумци Миле Цвијовић, Миломир Недељковић, Нада Станков и други, био је и Саво Анђелковић. Савладавање глумачкие вештине отва-

9.8.2015.

МАГАЗИН

рало је нове хоризонте под будним оком великог интелектуалца и педагога који је пре отварања позоришне академије у Новом Саду однеговао широку лепезу глумаца у овом граду. Борац са Солунског фронта сматра се значајним и што је полазницима Драмског студија приближио Плаву гробницу и друге бисере српске књижевности. За период чланства у позоришту везују пријатне успомене и улоге уз легенду краљевачког глумишта, непревазиђеног комичара Сретена Степића, али и редитеље који су креирали представе, Александра Ковачевића, Петра Говедаревића, Ружицу Степановић и друге. Уз њих је незаборавни управник позоришта Василије Туцковић упамћен по надменом држању и строгоћи коју је на исти начин примењивао према свима. После завршене гимназије боравак у Краљеву је траја осамо до тренутка кад је ужичко Народно позориште расписао конкурс за пријем нових младих глумаца, а Анђелковић одлучио да глума буде његово занимање. - Пријавим се и припремим за аудицију после које сам примљен између великог броја кандидата и постао професионални глумац запослен у Народном позоришту Титово Ужице. Чувени шекспиролог редитељ Душко Михајловић одлучује да у екипу која према представу „Ведри дух је јачи од топова“ укључи мене и још једног младог глумца примљеног у исто време. Представа је спремана поводом обележавања неке годишњице из рата и почетка рада Отвореног позоришта у оквиру кога су од те сезоне Ужичани могли бесплатно да гледају прдставе које су игране пред великим бројем гледалаца на тргу у центу града. Већ првог дана нас двојица добијемо улогу магарца, па смо покривени ћебетом морали да ускладимо покрете са покретима једне животиње, а већ следећег дана да глумимо коња. Били смо млади и нисмо се противили, а до краја сезоне сам имао и главну и улогу магарца – прича др Анђелковић. Две године ангажмана у професионалном позоришу прилика је за

учешће у бројним представама међу којима се издвајају „Небески одред“, „Тешанија“ и посебно драга „Ти си то“ са којом су Ужичани гостовали у Краљеву. Било је то повод за осећање посебног поноса кад се међу старим пријатељима појавио као професионалац. Истек двогодишњег уговора поклопио се са потребом београдског Малог позоришта, касније Позоришта Душко Радовић, да освежи ансамбл, а међу четворо новопримљених чланова нашли су се Зорана Јанковић, Ема Јуричев, Зоран Миљковић и Саво Анђелковић. У ансамблу су већ били довољно афирмисани Бобан Петровић и Љиљана Перош, у то време најмлађа југословенска позоришна глумица која је након великог броја филмова и серија уживала велику популарност. Од отварања вечерње сцене у позориште су са озбиљним пројектима долазили најеминентнији редитељи као што су Дејан Мијач и Мирослав Беловић који је, као професор на тадашњој Академији за позориште, радио, филм и телевизију, добро проценио да би Анђелковић као добар глумац једног дана могао да буде и добар редитељ. Уверење да и као глумац размишља на начин на који то чине редитељи годило је и поред одсуства било какве жеље да се бави тим позивом. Поподневни наступи у дечјим представама, и они вечерњи за старију публику, никад нису представљали проблем савесном раднику који ни једном није закаснио ни на пробу. Одговоран однос према раду повод је за гостовања и у другим београдским позориштима, међу првима у Атељеу 212 и представи „Сељаци, радници и поштена интелигенција“ коју је на сцену поставио Бранко Плеша. Први пут се млади глумац, не тако давно пристигао из провинције, нашао на сцени уз прослављене Ружицу Сокић, Драгана Николића, Данила Стојковића и друге. На тај период подсећа надмено понашање овог последњег у чијој је сенци по томе остала и строга управница Мира Траиловић. У касније писаним текстовима о позоришту др Анђелко-

вић никада није пропуштао да истакне чињеницу да је и Мира Траиловић Краљевчанка. Осим Атељеа 212 Саво Анђелковић је играо у Студентском културном центру, Југословенском драмском позоришту и београдској Пивари у којој је Борка Павићевић покренула „Нову осећајност“. Јагош Марковић је као дипломску представу припремао „Зиму једног лава“, а уз Анђелковића играла већ афирмисана Мирјана Карановић и Душанка Стојановић Глид. - То је био најлепши период у мојој каријери током кога сам стекао извесна признања и добијао многе награде као глумац и глумац аниматор. Гостовали смо по иностранству, у Израелу, Пољској, Русији, Француској и другим земљама, а представе организовао управник Примож Беблер који је био врло активан у успостављању пословних веза и обезбеђењу средстава за путовања. Са представом „Цврчак и мрави“ гостово сам и у Краљеву, а међу некадшњим колегама дошао до закључка о ставу да сам пао са коња на магарца кад сам из озбиљног прешао у позориште за децу – каже Анђелковић који се сврстава у ред малобројних глумаца који редовно посећују све премијере, и друге представе, што је потврдио и један од најчувенијих управника Атељеа 212 Јован Ћирилов. Током боравка у Београду др Анђелковић није пропустио ни једну премијеру, а не пропушта их ни данас кад год се нађе у земљи и покушава да види што више онога што чини позоришни живот главног града. Искуство показује да је већина других глумаца заљубљена у себе, и највише цени свој рад, а на премијере других колега оду тек ако их неко посебно позове. Деветнаест година у Београду обележава само један покушај да се упише на Факултет драмских уметности. Након неуспеха више никада није пробао уверен да га комисија на пријемном испиту није проценила на прави начин, или није хтела другачији профил групе. Ово прво се касније показало тачним. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 9.8.2015.

Петнаест година престижне музичке манифестације

МАГАЗИН

9.8.2015.

ОДАБРАНИ ЗА

- Серија концерата под називом Одабрани за одабране шанса онима који немају превише прилика да јавности покажу докле су стигли у савладавању вештине извођења на различитим инструментима, а то заслужују. – Одабрани за одабране петнаести пут у Краљеву. – Од 2001. године на стотинак концерата под називом Одабрани за одабране у земљи и иностранству наступило више од сто младих пијаниста, соло певача, гудача и других

Фото: М. Радовановић

А ОДАБРАНЕ

МАГАЗИН

9.8.2015.

етнаесту годину заредом Краљево има посебну привилегију да буде домаћин још једном из серије концерата који се одржавају под називом Одабрани за одабране. Од фебруара 2001. године професор клавира, и самостални музички сарадник соло певачима на Факултету музичке уметности у Београду, Владимир Стојнић крстари Србијом, и другим земљама, са младим и још недовољно афирмисаним извођачима класичне музике, уз по којег искуснијег који по потреби ускаче у помоћ. Музички караван је гостовао у бројним концертним салама широм земље, у Словенији и Француској, а за 15 година ни једном није заобишао краљевачки Народни музеј и врњачки Замак културе. Интересантним се чини податак да је главни мотор целог пројекта неуништив ентузијазам Владимира Стојнића коме у помоћ уступањем простора за концертне активности прискачу људи добре воље. Концерт у Краљеву био је прилика да се љубитељима ове врсте музике представе професори, студенти и постдипломци класе за клавир и глас факултета музичке уметности из Београда и Новог Сада и београдске Музичке школе „Мокрањац“. Поред професорског, пара пијанисте Владимира Стојнића и сопрана Ане Цветковић-Стојнић, наступили су студенткиња клавира на Факултету музичке уметности у Новом Саду Ружица Митрић, пијанисткиња и професор клавира у „Мокрањцу“ Ружица Гојковић, и пијанистички дуо доктораната на Факултету музичке уметности Драгош Холцлајтнер и Милош Станојевић. Студенткиња друге године клавира Ружица Митрић извела је Скарлатијеву Сонату у г-молу, а Ана Цветковић Стојнић уз клавирску пратњу Владимира Стојнића арију Јулије из опере Желим да живим Шарла Гуноа. Да међу професорима музичких школа има квалитетних интерпретатора потврдила је Ружица Гојковић извођењем Шопенове Баладе у г-молу, а превише клавирских партија интере-

сантним чинила Ана Цветковић Стојнић извођењем арије Мусте из Пучинијеве опере Боеми. Шест комада за четири руке део су припреме за одбрану доктората на Факултету музичке уметности, а извели су их Драгош Холцлајтнер и Милош Станојевић. Посебно атрактивним чини се извођење клавирског дуа и посебан начин музицирања који није превише присутан на овим просторима ма колико да су сви велики композитори компоновали и за ову врсту састава. Стојнић објашњава да клавирски дуети представљају посебну грану уметности која подразумева интензивне вежбе и осећај за другог извођача било да се ради о мушким, женским или мешовитим дуетима. Заједничко свима је могућност да се током извођења музике доживе различите ствари и нешто другачији сензибилитети од уобичајених. Да посетиоцима не би досадило сувише клавирских композиција, ма колико биле разноврсне и квалитетно изведене, потрудила се Ана Цветковић Стојнић која већ неколико година са успехом наступа на оперским сценама широм Немачке, а овог лета помаже супругу да успешно приведе крају још једну турнеју. Почетак серијала 2001. године укључивао је ученике музичких школа, а жеља њиховог професора Стојнића била је да пружи шансу онима који немају превише прилика да јавности покажу докле су стигли у савладавању вештине извођења на различитим инструментима, а то заслужују. - Однос према овој врсти музике је увек везан за стање у друштву, али и за школовања. Публика је нешто што треба да се школује, а ако већ немамо традицију школовања можемо да имамо традицију образовања кроз медије – каже Стојнић уз потврду да је посета концертима у Краљеву углавном задовољавајућа. Број посетлаца никад није мерило квалитета онога што им се нуди а назив серије концерата Одабрани за одабране потврђује да се у ову категорију могу сврстати само двоје који

дођу да чују то што им се нуди. Искуство из наступа пред великим бројем посетилаца сведочи да нема велике разлике у мотивацији, али има личном узбуђењу и тензији коју они седећи избацују из себе. Стојнић потврђује и да они који су одлучили да се баве овим послом морају бити свесни чињенице да је и једна особа на концерту довољна да јој се пренесе оно што треба. Ма колико је велики број посетилаца пожељан због популаризације музике оно што се дешава у свету, кад се класична музика уз помоћ јаког озвучења на отвореном простору изводи пред десетинама хиљада присутних, није превише блиско због сазнања да коначном утиску више од уметника доприноси врхунска техника. Од 10. фебруара 2001. када су у Ликовној галерији Културног центра Београда. први пут наступили одабрани током наредних 15 година је на серији концерата под називом Одабрани за одабране у земљи и иностранству наступило више од сто младих пијаниста, соло певача, гудача. Одржано је око стотину концерата, од којих десетак у Великој сали Коларчеве задужбине, неки уз пратњу симфонијског или камерног оркестра. Последњих година концерти су везани за Летњи семинар клавира и корепетиције професора Владимира Стојнића у Врњачкој Бањи, који осим пијаниста, похађају и певачи и виолинисти. Пракса је да полазници овог семинара током наредне године наступају у оквиру концерата Одабрани за одабране. Иако је, уз све друге атрибуте, један од услова за успех у животу довољна доза амбициозности Стојнић признаје да није увек био такав. Значајније од тога увек је било сазнање о довољном степену лепог осећања које деле публика и извођачи. Разговор пред краљевачки концерт прилика је за подсећање о важности музичких школа да би се, пре свега, образовали слушаоци. За оне напредније, али у ограниченом броју, резервисана су места у средњим и високим музичким школама. Т. Радовановић

Владимир Стојнић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

9.8.2015.

Немогућа мисија: Отпадничка нација

Другу недељу заредом приказује се и последњи наставак серијала Немогућа мисија под називом Отпадничка нација која прати нове авантуре Итана након расформирања јединице способне да успешно приведе крају и најтеже мисије, искљученог из свих збивања. Врхунски оперативци су одлучни у намери да створе нови светски поредак преко серије све страшнијих терористичких напада што је повод да Итан окупи свој тим и удружи снаге са некадашњом британском агенткињом Ајлом Фауст која је можда припадница ове отпадничке нације. Због свега ће се група суочити са најтежом немогућом мисијом до сад и мрежом високо обучених специјалних агената укључених у Синдикат. Продукције Парамунт и Скајденс су пре истека прве половине године потврдиле да ће наставак филма „Немогућа мисија“ у биоскопе стићи знатно

раније него што је планирано. Тако се уместо пред Божић пети наставак филма појавио већ у јулу, или читавих пет месеци раније. Иако не постоји посебан разлог за померање статистика показује да је последња недеља јула веома добар период за премијеру акционих филмова, а они који су у то доба године први пут изашли пред гледаоце постизали су веома високу гледаност, самим тим и зараду. Последњи наставак овог акционог филма доноси много узбуђења, неизвесности и акробација Тома Круза у најопаснијим сценама каквих се не би постидео ни неки значајнији каскадер. Међу њима је и лет на 1.500 метара изнад британских села док је закачен за Ербасов авион. Док је снимао у Лондону, мало је недостајало да га удари спратни аутобус, а све доказује да се популарни глумац још није уморио од снимања акционих и веома озбиљних сцена. Филм се приказује до 12. августа, а пројекције почињу у 22 сата

Малци За краљевачке прилике се прилично неуобичајеним чини податак да један филм на репертоару локалног биоскопа буде месец дана. То се ових дана догађа са анимираним филмом „Малци“ у коме су гласове главним јунацима позајмили Слободан Коњовић, Дубравка Мијатовић, Марко Марковић, Милан Тубић, Ивана Кнежевић, Пеђа Дамјановић, Драган Вујић Вујке, Паулина Манов, Бранислав Платиша, Милан Антонић, Мина Лазаревић, Бојан Зировић, Никола Булатовић и други. За оне који то још не знају прича о Малцима, који су се као једноћелијски жути организми развијали вековима и увек служили најгрознијим господарима, почиње од настанка света. Они су од почетка неуспешни у задржавању свих дотадашњих господара, од Ти Рекса до Наполеона, а кад су остали без последњег пали су у депресију. Зато један од њих Кевин кује план да, уз помоћ безобразног тинејџера

Стјуарта и дражесног Боба, пође у свет у потрази за новим шефом кога ће следити његова браћа. Узбудљиво путовање од хладног Антарктика до Њујорка шездесетих година, које се завршава у Лондону, води до следеће потенцијалне господарице Скарлет О’Пакић, првог највећег женског зликовца на свету. Иако је трећи у низу филмова серијала „Грозан ја“ по радњи је смештен неколико година пре првог дела, а поред Малаца централни ликови филма су Скарлет и Херб Оверкил. Скарлет је најпознатија као најлукавија и најбескрупулознија злоћа на свету, а у намери да покори планету помаже јој муж, луди научник Херб. На почетку приче Малци су сами на хладном Антарктику и немају господара, јер су им случајно сви страдали, а иако би се могло очекивати да су од њих нешто научили испада обратно па утичу на оне око себе више него што се сами мењају. Филм ће бити на репертоару бар до 12. августа, а пројекције почињу у 18

сати.

Фантастична четворка Нов филм на репертоару је „Фантастична четворка“ коју је по сценарију Сајмона Кинберга и Џереми Слејтера режирао Џош Тренк, а у водећим улогама наступају Мајлс Телер, Кејт Мара, Мајкл Б. Џордан и Џејми Бел. „Фантастична четворка“ је једна од најпопуларнијих франшиза суперхероја која добија поновни почетак са потпуно новом поставком глумаца и редитеља. Тим суперјунака долази на велика платна у причи о неуклопљеним појединцима који се могу телепортирати у алтернативни универзум где се њихова физичка форма мења из основе, па добијају нове способности. Сада морају да науче да их користе и раде као тим како би спасили Земљу од заједничног непријатеља. Чланови групе су се повремено мењали, а готово стално били присутни само они који су у били изложени кос-

мичким зрацима током мисије у свемиру. Вођа групе Фантастик је научни геније који има могућност да растеже тело до невероватних величина и облика, Жена може постати невидљива и стварати невидљиве баријере разних облика. Људска Буктиња лети окружена пламеном а мрзовољни пријатељ Ствар има срце од злата, надљудску снагу и издржљивост. Његова наранџаста кожа је чудовишна и као да је створена од љуски или плоча. Група је од почетка приказивана као скуп супер јунака без костима, што се косило с конвенцијама тадашњег стрипа, али и као по мало дисфункционална иако породица пуна љубави. Нови наставак филма „Фантастична четворка“ заснован је на истоименом стрипу Стена Лија и Џека Кирбија, а приказивање које је отпочело 6. а траје до 12. августа у пројекцијама од 20 сати. Т. Радовановић

МАГАЗИН

9.8.2015.

Pođite sa nama na nezaboravno putovanje kroz svet kratkog ﬁlma na 3. Kraljevskom ﬁlmskom fesCvalu

3. - 5. septembra Bioskop Kvart Kraljevačko pozorište Klub Evergreen ulaz slobodan

МАГАЗИН 9.8.2015.

Фото: М. Радовановић

КРАЈ ЛЕТА

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 7. J 15. АВГУСТА

МАГАЗИН

9.8.2015.

9. август

480. п. н. е. — Персијанци су, под вођством краља Ксеркса, победили у тродневној бици код Термопила војску спартанског краља Леониде. Та победа омогућила је Ксерксу да освоји Атину. 48. п. н. е. — Гај Јулије Цезар је однео одлучујућу победу над Помпејем у бици код Фарсала у грађанском рату. 378. — Готи су тешко поразили Римљане у бици код Хадријанопоља, у којој је погинуо је источноримски цар Валенс. 1842. — САД и Велика Британија потписале су споразум којим је одређена граница између САД и Канаде од Мејна до Великих језера. 1942. — Током кампање "Напустите Индију" Свеиндијског конгреса, британске власти су у Бомбају ухапсиле индијског националног вођу Махатму Гандија и још 50 његових следбеника. Ганди је у затвору 21 дан штрајковао глађу, а пуштен је из затвора 1944. под притиском јавности. 1945. — Американци су бацили атомску бомбу на Нагасаки. Погинуло је 73.000 људи, а хиљаде су умрле током наредних година од последица радијације. Јапан је капитулирао 15. августа, чиме је рат окончан. 1945. — На трећем заседању у Београду АВНОЈ проглашено је за привремену Народну скупштину Демократске Федеративне Југославије. 1954. — Као одговор на претње СССР-а и источног блока Југославији, Грчка, Турска и Југославија закључиле су на Бледу Балкански савез о политичкој сарадњи и узајамној помоћи у наредних 20 година. Отопљавањем совјетско-југословенских односа после 1956. године, тај савез је губио на значају, иако формално никада није отка-

зан. 1965. — Бивша британска колонија Сингапур постала је независна држава у оквиру Комонвелта, после отцепљења од Малезије. 1969. — Глумица Шерон Тејт, жена филмског редитеља Романа Поланског, и још четири особе брутално су убили следбеници Чарлса Менсона у њеној кући на Беверли Хилсу. 1974. — Потпредседник САД Џералд Форд постао је председник, након што је Ричард Никсон, због умешаности у аферу Вотергејт, поднео оставку. 1992. — У Барселони су завршене 25. олимпијске игре, на којима је учествовало 15.000 спортиста из 172 земље. Спортисти СР Југославије, због санкција УН, нису могли да учествују у екипним спортовима, али су медаље изборили стрелци. Јасна Шекарић сребрну, а Аранка Биндер и Стеван Плетикосић бронзану. 1998. У сукобу са индијском полицијом у Кашмиру погинуо је Али Мохамад Дар, самопрокламовани заменик врховног команданта забрањене сепаратистичке исламске оружане групе Хизб-ул-Муџахедин, која тежи да Кашмир припоји Пакистану. 1998. - Кошаркашка репрезентација СР Југославије постала је светски шампион у кошарци. 2000. - У катастрофалним поплавама у Индији, Непалу, Бутану и Бангладешу живот је изгубило 300 људи, а милиони су остали без домова. 2004. - Тери Николс осуђен је у Америци на 161 годину затвора, односно на доживотну робију без права на помиловање и скраћење казне, због постављања бомбе у згради државних органа у Оклахома Ситију 1995. године, када је погинуло 168 особа.

10. август 955. — У бици на Лешком пољу, свети римски цар Отон I је поразио Мађаре, окончавши педесетогодишњу мађарску инвазију у средњој Европи. 1519. — Магеланових пет бродова је испловило на пут око света. 1628. — Шведски војни брод Васа је потонуо у стокхолмској луци после само 20 минута свог првог и јединог путовања. 1792. — У јуришу на палату Тиљерије током Француске револуције, париска руља је ухапсила и утамничила краља Луја XVI и масакрирала његову Швајцарску гарду. 1793. — Музеј Лувр је званично отворен у Паризу. 1809. — Кито, данас главни град Еквадора, је објавио независност од Шпаније. 1821. — Мисури је признат као 24. америчка савезна држава. 1878. — Српски кнез Милан Обреновић издао је указ о оснивању Војног музеја у Београду. 1904. — Одиграла се битка у Жутом мору између руске и јапанске флоте током Руско-јапанског рата. 1913. — У Букурешту су Грчка, Румунија, Србија и Црна Гора потписале с пораженом Бугарском уговор о миру, којим је окончан Други балкански рат и прецизиране границе Бугарске према Румунији и Србији. 1936. — Почео је шаховски турнир у Нотингему, Енглеска. Победио је Михаил Ботвиник. 1948. — Премијерно је приказана на америчкој телевизији Еј-Би-Си емисија "Скривена камера" Алена Фанта. 1990. — Свемирска сонда „Магелан“ је стигла до Венере.

11. август 480. п. н. е. — Битка код Артемисија: у тродневној поморској бици Персијанци однели победу над удруженом грчком флотом. 355. — Римски војсковођа Клаудије Силван прогласио се за цара у Келну. 1492. — Александар VI Борџија изабран за папу. 1804. — Франц I проглашен за првог цара Аустријског царства. 1870. — основана Палилулска полу-гимназија, касније Друга београдска гимназија 1898. — Америчке трупе улазе у град Мајагез у Порто Рику за време Шпанско-Америчког рата. 1918. — Први светски рат - Амијенска битка се завршава. 1919. — Усвојен је Устав Вајмарске Републике. 1934. — Отворен федерални затвор на острву Алкатраз у Калифорнији. 1943. — Други светски рат - Прва конференција у Квебеку почиње. На њој присуствују Винстон Черчил, Френклин Д. Рузвелт, Це Вен Сунг и Вилијам Лион Мекензи Кинг. 1951. — Рене Плевен постаје Премијер Француске 1952. — Краљ Хусеин је проглашен за краља Јордана. 1960. — Чад проглашава независност. 1966. — Џон Ленон одржава конференцију за штампу у Чикагу и извињава се за „Исус Аферу“. 1972. — Последња америчка војна копнена јединица напушта Јужни Вијетнам. 1984. — Амерички председник Роналд Реган, за време тестирања звука за интервју у једној радио-станици је рекао „Драги грађани, данас сам потписао закон који уништава право Русије да постоји. Почињемо са бомбардовањем за пет минута.“ 1999. — Тотално помрачење Сунца у Европи и Азији. 2003. — НАТО преузима команду над мировним снагама у Авганистану. То је прва интервенција изван Европе у 54 године дугој историји НАТО-а.

12. август 1450. — Енглези у Стогодишњем рату Французима предали лучки град Шербур, чиме је француски краљ Шарл VII завршио освајање Нормандије. 1687. — Аустријска и мађарска војска под командом Лудвига Вилхелма Баденског у одлучујућој бици код Мохача победила турску војску Мухамеда IV. 1708. — Отпочела опсада Лила током Рата за шпанско наслеђе. 1759. — Руске трупе генерала Салтикова и аустријске под Ландоном у бици код Кунерсдорфа, у Седмогодишњем рату, поразиле пруску армију, коју је предводио краљ Фридрих II Велики. Дрезден пао у аустријске руке. 1813. — Аустрија објавила рат Наполеону. 1849. — Аустријска војска уз помоћ Русије угушила Мађарску револуцију, национални лидер Лајош Кошут напустио земљу. 1898. — Потписивањем протокола, којим је Шпанија уступила САД Кубу и Порторико, завршен Шпанско-амерички рат. САД

9.8.2015.

МАГАЗИН

истовремено анектирале Хаваје. 1914. — Велика Британија у Првом светском рату објавила рат Аустроугарској. Почела Церска битка, завршена 20. августа победом српске војске над аустроугарском. Прва српска и савезничка победа у Првом светском рату. 1916. — кости Петра II Петровића Његоша пренете на Цетиње 1944. — Прорадио први нафтовод под морем, којим је испод Ламанша нафта испоручивана савезничким снагама у Француској. Кроз нафтовод дневно пролазило 700 тона нафте. 1960. — САД лансирале први комуникацијски сателит Ехо 1. 1970. — У оквиру нове источне политике, канцелар Немачке Вили Брант у Москви потписао споразум којим су се Западна Немачка и СССР одрекли силе у међусобним односима и признале постојећу границу између две немачке државе. 1976. — Припадници либанске деснице, после једномесечне опсаде и жестоких борби, освојили палестински логор Тел ел Затар. 1978. — Јапан и Кина у Пекингу потписали споразум о миру и пријатељству. 1984. — У Лос Анђелесу завршене 23. Олимпијске игре на којима је учествовало 140 земаља. Репрезентација Југославије освојила седам златних медаља, четири сребрне и седам бронзаних. 1981. — IBM је представио IBM Personal Computer, први у низу IBM-компатибилних персоналних рачунара. 1985. — У авионској несрећи „боинга 747“ јапанске компаније „Јал“, на планини Осутака близу Токија преживело четворо од 524 путника и чланова посаде. 1992. — Република Српска променила име из Српска Република Босна и Херцеговина у данашњи назив Република Српска САД, Канада и Мексико постигли споразум о стварању јединствене зоне слободне трговине, чиме је створен највећи светски трговински блок. 2000. — У Баренцовом мору потонула руска нуклеарна подморница

Курск, после две експлозије узроковане кваром. У несрећи погинуло свих 118 чланова посаде. 2001. — Краљ Камбоџе Нородом Сиханук парафирао закон којим је установљен специјални камбоџански суд међународног карактера за суђење бившим вођама Црвених Кмера за злочине против човечности, почињене током владавине од 1975. до 1979. Више од 11.000 становника јапанског острва Окинава евакуисано пре демонтирања америчке бомбе тешке 36 килограма, преостале из Другог светског рата

13. август 1521. — Шпански освајач Ернан Кортес заузео и разорио, после тромесечне опсаде, астечки град Теночтитлан. 1624. — Француски краљ Луј XIII за премијера поставио кардинала Ришељеа. 1792. — Француски револуционари ухапсили чланове краљевске породице три дана по укидању монархије и збацивања краља Луја XVI. 1806. — Сукоб устаничке војске са Сулејман-пашом Скопљаком на Мишару - Бој на Мишару. Значајније жртве: Гаја Остројић и Стеван Гајић. 1814. — Холанђани Великој Британији уступили Рт добре наде. 1868. — У Перуу и Еквадору серија земљотреса усмртила око 25.000 људи. 1898. — Америчке снаге у Шпанско-америчком рату заузеле Манилу. 1914. — Француска у Првом светском рату објавила рат Аустроугарској. 1923. — Мустафа Кемал Ататурк постао први председник Турске. Током владавине, до смрти, 1938, спровео радикалне реформе у земљи, приближивши Турску Европи. 1961. — Власти Источне Немачке затвориле границу између Источног и Западног Берлина код Бранденбуршке капије и почеле изградњу 155 километара дугачког зида према граници са Западном Немачком. Зид у наредних 38 година био симбол подељене Немачке и хладноратовски симбол поде-

љеног света. Зид срушен у новембру 1989, потом се Немачка поново ујединила. 1964. — У Уједињеном Краљевству извршене последње смртне казне вешањем два затвореника у Ливерпулу и Манчестеру, осуђених на смрт због убиства. 1993. — Више од 120 људи погинуло када се у Тајланду срушио шестоспратни хотел. 1998. — Швајцарске банке и јеврејске групе постигли споразум којим је предвиђена сума од милијарду и 250 милиона долара компензације за жртве холокауста у Другом светском рату. 2001. — Политички лидери Македонаца и Албанаца у Охриду потписали мировни споразум којим су окончани вишемесечни сукоби у Македонији. 2003. — Либија и породице жртава бомбашког напада на авион Пан Ама над језером Локерби у Великој Британији, око 20 година раније, постигли договор о надокнади штете од 2,7 милијарди долара. У експлозији авиона страдало 270 особа.

14. август 1248. — Отпочела је изградња катедрале у Келну. 1385. — Победом у бици код Алжубароте, португалске снаге осујетиле су инвазију краља Кастиље Хуана I, чиме је осигурана независност Португала. 1457. — Гутенбергова штампарија у Мајнцу издала је прву штампану књигу у боји. „Мајнцишки псалтир“ био је штампан у црвеној и црној боји. 1784. — На острву Кодијак поред Аљаске основана је прва руска колонија. САД су од Русије 1867. купиле Аљаску за 7,2 милиона долара. 1805. — На Скупштини устаничких старешина у Борку је донета одлука о оснивању Правитељствујушчег совјета сербског као централног органа власти у устаничкој Србији, а ради решавања разних животних питања. Међу појединим устаничким и нахијским старешинама тежњи да се њиме донекле ограничи Карађорђева власт.

1867. — У покушају да створи велики балкански савез против Отоманског царства, кнез Србије Михаило Обреновић склопио је уговор са Грцима. 1878. — Аустроугарска војска је умарширала у Љубиње, у склопу анексије Босне и Херцеговине. 1893. — У Француској су, први пут у свету, уведене регистарске таблице за моторна возила. 1900. — Снаге европских велесила, САД и Јапана, заузеле су Пекинг, чиме је окончан „Боксерски устанак“ у Кини. Циљ устанка је био протеривање странаца из Кине и домаћих хришћана, као експонената страних угњетача. 1920. — У Београду је потписан уговор о стварању „Мале Антанте“, војно-одбрамбеног савеза Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца против рестаурације Хабзбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске после Првог светског рата. Савезу је 19. августа приступила и Румунија. 1934. — У први нацистички концентрациони логор Дахау, код Минхена, стигли су први затвореници, противници режима Адолфа Хитлера. Касније је, у Другом светском рату, у том логору убијено 70.000 заточеника из окупиране Европе. 1941. — Британски премијер Винстон Черчил и председник САД Френклин Розевелт потписали су "Атлантску повељу", којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним променама. Та повеља касније је укључена у Повељу УН. 1945. — Јапан је прихватио савезничке захтеве за безусловну капитулацију, чиме је окончан Други светски рат. Капитулација је потписана 2. септембра на америчком бојном броду „Мисури“ у Токијском заливу. 1947. — Формирана је држава Пакистан, настала по завршетку британске владавине у региону и поделе индијског потконтинента на исламски Пакистан и Индију насељену претежно Хиндусима. Пакистан је био подељен на два дела, Западни и Источни, који је касније постао независна држава Бангладеш. 1949. — У Западној Немачкој су одржани први избори после Другог светског рата. Конрад Аденауер је постао први канцелар Западне Немачке. 1969. — Влада Велике Британије одобрила је улазак британских трупа у Северну Ирску да би спречила ескалацију сукоба између католика и протестаната. 1970. — СФР Југославија и Ватикан обновили су пуне дипломатске односе после 18-годишњег прекида. 1980. — Почео је штрајк радника у пољском бродоградилишту у Гдањску. Раднички протести убрзо су се проширили на целу земљу и довели до великог друштвеног преокрета у Пољској, а значајно су утицали и на промене у осталим комунистичким земљама источне Европе.

1986. — У експлозији аутомобилабомбе у источном делу Бејрута погинуло је 19, а рањено 90 људи. 1996. — Јужноафричка Национална партија, носилац политике апартхејда у Јужној Африци, у парламенту је прешла у опозиционе клупе, после 48 година. 2000. — Руска православна црква прогласила је за свеце последњег руског цара Николаја II Романова и чланове његове породице, који су убијени током Октобарске револуције, 1918. године. Савет безбедности УН донео је резолуцију о формирању посебног суда за злочине почињене током грађанског рата у Сијера Леонеу.

15. август

МАГАЗИН

9.8.2015.

1057. — Убијен шкотски краљ Магбет, који је 17 година раније освојио престо убивши тадашњег шкотског

краља Данкана. Магбетова владавина инспирисала је Шекспира да напише једну од својих најпознатијих драма. 1261. — Михаило VIII Палеолог вратио Константинопољ и поново га прогласио престоницом Византије. Град 1204. освојили крсташи, спалили га и опљачкали и с Млечанима га прогласили престоницом Латинског царства, а престоница Византије премештена у Никеју (Никејско царство). 1444. - Сегедински мир 1534. — Шпански монах Игнасио де Лојола основао у Паризу римокатолички језуитски ред, којег је папа Павле III признао шест година касније. 1834. — Британски парламент усвојио закон о колонизацији Јужне Аустралије. 1843. — У Копенхагену отворен чувени Тиволи парк. 1914. — Проласком брода „Анкон“ отворен Панамски канал, прокоп дуг 81,6 километара, који у најужем делу средње Америке спаја Атлантски и

Тихи океан. Канал је званично отворен тек у јулу 1920. 1916. — У бици на Соми у Првом светском рату први пут употребљен британски тенк Марк I. 1918. — САД су прекинуле дипломатске односе с Русијом, након успостављања бољшевичке власти. 1944. — Искрцавањем савезничких трупа у јужној Француској у Другом светском рату почела је операција „Драгон“, чиме је отворен други фронт након искрцавања савезника у Нормандији у јуну. Основан КНОЈ 1945. — Кореја ослобођена од јапанске колонијалне власти након капитулације Јапана у Другом светском рату. Полуострво је затим подељено на комунистички север и капиталистички југ. 1947. — Ступио на снагу акт о независности Британске Индије којим су, после 180 година колонијалне владавине Велике Британије, формиране

Индијска Унија и Пакистан. 1948. — Јужна Кореја постала независна држава, а за председника је изабран Сингман Ри. 1950. — У земљотресу у североисточној индијској држави Асам погинуло више од хиљаду људи. 1960. — Проглашена независност афричке државе Конго-Бразавил, који је од 1886. био француска колонија под називом Средњи Конго. 1962. — Пробијен друмски тунел испод Мон Блана, којим је француски град Шамони повезан са италијанском долином Аосте. 1965. — Концерт Битлса у Њујорку окупио 55.600 људи, чиме је постављен светски рекорд у броју посетилаца и заради на поп концерту. 1969. — Почео је Фестивал музике и уметности у Вудстоку. 1971. — Бахреин стекао независност након 150 година британске колонијалне власти. 1975. — У војном пучу убијен пред-

седник Бангладеша шеик Муџибур Рахман, први премијер након стицања независности у јануару 1972. 1990. — Председник Михаил Сергејевич Горбачов вратио совјетско држављанство Александру Солжењицину, добитнику Нобелове награде за књижевност, који је 1974. под притиском власти принуђен да емигрира на Запад. 1994. — У Судану ухапшен и изручен Француској један од најпознатијих светских терориста Иљич Рамирес Санчес, познат као „Карлос Шакал“. 1995. — Јапан је, 50 година након завршетка Другог светског рата, први пут јасно изразио жаљење због ратних акција у региону. 1996. — Након четири године поново отворен сарајевски аеродром за комерцијалне летове. На аеродром су током рата у Босни (1992-95) слетали само службени авиони и авиони са хуманитарном помоћи. 1998. — У једном од најтежих теро-

ристичких напада у Северној Ирској током готово 30 година насиља, у експлозији аутомобила-бомбе у месту Омаг, погинуло је 29 људи. 2000. — Амерички председник Бил Клинтон свечано предао руководећу функцију у Демократској партији потпредседнику Алу Гору. Погинула дива хрватског глумишта Ена Беговић. 2001. — Потпуковник Војске Републике Српске Драган Јокић добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине који га је осумњичио за ратне злочине почињене над Муслиманима у Сребреници у јулу 1995. године. Македонски парламент одобрио долазак 3.500 војника НАТО у циљу разоружања албанских побуњеника. 2002. — Полиција у Зимбабвеу почела да хапси беле фармере који су се оглушили о владино наређење да напусте своју земљу како би она била додељена црнцима беземљашима.

МАГАЗИН 9.8.2015.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

9.8.2015.

СВАКОГ ДАН

оследњу недељу јула обележио је нагли пораст броја кривичних дела, а у структури од укупно 33 само једно је сврстано у област привредног криминала. Иако је број оних са познатим извршиоцима истоветан као и недељу дана раније успех у откривању је, у процентуалном смислу, знатно скромнији. Област јавног реда и мира, ценећи по броју евидентираних прекршаја, бележи знатно погоршање. Број од 12

туча у периоду између 27. јула и 2. августа је исти као недељу дана раније, а погоршању доприноси удвостручен број прекршаја који се у полицијској терминологији третирају као остали. Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева сведочи о три пута већем броју саобраћајних незгода у односу на претходну недељу, од укупно 16 четири су као последицу имале повређена лица, а 12 само материјалну

штету. Последице се огледају у четири тешко повређене особе, осам са повредама које су оцењене као лакше и материјалној штети од шест стотина хиљада динара. Мала је утеха што је током посматраних седам дана број прекршаја у области безбедности саобраћаја са 464 смањен на 407. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали су у гашењу једног пожара који је проузроковао штету од 75 хиљада ди-

НА ДВЕ ТУЧЕ

нара. Први месец друге половине године остаће упамћен по 112 кривичних дела од којих само два припадају области привредног, а преосталих 110 области оштег криминала. Инспектори Криминалистичке полиције нису успели да открију починиоце више од три четвртине, а познати су им само они који су учествовали у вршењу 26 кривичних дела. У структури 110 прекршаја који су

утицали на нарушавање јавног реда и мира однос између туча и осталих је приближан, а посебно забрињава податак да су суграђани решење међусобних проблема у 53 случаја покушали да пронађу применом силе. Од 53 саобраћајне незгоде 19 су као последицу, уз један смртни случај, имале повређена лица од којих осам са тешким и 24 са лакшим телесним повредама. Материјална штета је у саобраћајним незгодама током јула пре-

машила два милиона динара, а припадници саобраћајне полиције су евидентирали и 2.020 прекршаја несавесних учесника у саобраћају. Иако су интервенисали у гашењу само два пожара припадници Ватрогасно-спасилачке јединице су проценили да је причињена штета која премашује милион динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

9.8.2015.

Почиње Светско првенство у параглајдингу

У ИНДОНЕЗИ - Од данас до 17. августа на Светском првенсту у Индонезији Београђанка Милица Маринковић брани титулу светског првака у дисциплини прецизно слетање. – У екипи Србије актуелни европски шампион Дејан Валек. – На међународној листи Србија на другом месту у екипној конкуренцији, одмах иза Словеније. – Светско првенство прилика да се, поред вештине упављања параглајдером, представи српска отменост, женственост и лепота

граду Панчуку на западном делу острва Јава данас почиње Светско првенство у параглајдингу у дисциплини прецизно слетање. За учешће је пријављено више од стотину летача из више од тридесет земаља из свих

крајева света, а у Индонезију је отпутовала репрезентација Србије са циљем да потврди висок рејтинг у надметању са најбољим пилотима света. Пред одлазак на далеки пут потврђена су висока очекивања чланова

српског националног тима заснована на чињеници да се у њему налазе актуелни шампион Европе Новосађанин Дејан Валек и светски првак у женској конкуренцији Београђанка Милица Маринковић. Висока места на међуна-

ИЈУ ПО ЗЛАТО родним листама најбоље пласираних пилота параглајдера заузимају и остали чланови репрезентације Србије. Горан Ђурковић и Драган Попов тренутно чврсто држе четврту и девету позицију, док је Иван Павлов на дванаестом месту. Значајни резултати остварени су и у женској конкуренцији о чему сведочи шесто место Тамаре Костић на међународној ранг листи, а колико се на њој добро котира репрезентација Србије потврђује податак да се у екипној конкуренциј налази на другом месту, одмах иза екипе Словеније. Сви чланови српског националног тима обећавају борбу до последњег атома снаге, а најодлучнија је Милица

Маринковић која ће покушати да одбрани титулу светског првака. У кратком саопштењу Ваздухопловног савеза Србије потврђена је и ништа мања спремност Тамаре Костић која обећава да ће у Индонезији, заједно са Милицом Маринковић, настојати да, поред вештине пилотирања параглајдером, представити српску отменост, женственост и лепоту. - Бити женски пилот у параглајдингу је одлична ствар, јер вас сви чувају као мало воде на длану. Ово је права прилика да им покажем да се у телу једне девојке, сакрива борбеност праве лавице. Одлазим по медаљу, без алтернативе – самоуверено је изјавила Тамара Костић која је на по-

следњим такмичењима у Србији и региону, освајала медаље и тренутно се налази у одличној такмичарској форми. Након припрема на Златибору, на којима су српски пилоти до перфекције брусили форму, селектор и такмичар на овом првенсвту Слободан Малетић је потврдио задовољство учинком целог тима и чињеницом да је вођа изузетно јаких појединаца који су доказали да су веома солидарни и пожртвовани тимски играчи. Да репрезентација Србије отпутује у Индонезију, и представи земљу на престижном такмичењу, помогли су Министарство омладине и спорта и Спортски савез Србије. Т.Р

МАГАЗИН 9.8.2015.

9.8.2015.

МАГАЗИН

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs