MagazIN 185 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година III * Број 185 * 2. август 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

2.8.2015.

МАГАЗИН

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

2.8.2015.

МАГАЗИН

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара. Десетодневни воравак у Русији двојице функционера 2.500 евра. За три године непредњачке власти 100 хиљада евра за тв преносе седница Скупштине.

Тридесет трећа седница Градског већа

МАГАЗИН

2.8.2015.

ДАН ЧУДНИ

ИХ ОДЛУКА

- Крајем јула Краљевчани могу да одахну након извештаја Завода за јавно здравље који потврђују да су у априлу и мају пили здраву воду и удисали исправан ваздух. – Извештаји о квалитету воде и ваздуха у највећем делу потпуно идентични. – Према дискреционом праву градоначелника Краљева пола милиона динара додељено медијима који право на то нису могли да докажу у редовном поступку. – Пола милиона динара из текуће буџетске резерве за пројектовање и изградњу типских наткривених тезги

2.8.2015.

МАГАЗИН

олики значај имају редовни месечни извештаји Завода за јавно здравље о контроли квалитета воде за пиће и ваздуха који удишу Краљевчани потврђује податак да су на тридесет трећој седници Градског већа пред крај јула разматрани подаци о стању у овој области током априла и маја. Два дописа упућена градоначелнику Краљева, које су потписали начелник Центра за хигијену и хуману екологију др Драгана Негојевић и руководилац Одсека за заштиту животне средине и здравствену безбедност воде др Небојша Димитријевић, разликују се у само једној речи. У једном се два пута помиње април, а у другом два пута мај, а забележено је и једно узорковање воде мање у мају него у априлу. Априлски извештај је у деловоднику Завода за јавно здравље заведен 4. јуна, а мајски 22 дана касније. Пред члановима Градског већа нашли

су се 28. јула што на најбољи начин сведочи о томе колико је важно обавештавање грађана о стању у овој области. Они мало злобнији склони су тврдњи да им је пао камен са срца кад су пред крај јула сазнали да су у априлу пили здраву воду и удисали ништа мање здрав ваздух. Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље Краљево потврђује да је у току априла узорковао на основни преглед 152 узорка воде за пиће из мреже градског водовода, и 12 узорака сирових вода из црпних станица, и констатовао да су сви били бактериолошки и физичкохемијски исправни. У истом периоду једном недељно је узоркована вода за анализу на фенолне материје из реке Ибар, а у свим узорцима, анализираним четири пута спектро-фотометријском методом, вредности на фенолне материје нису

прелазиле МДК вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа и стручног разматрања констатовано је да је вода за пиће из мреже градског водовода у Краљеву у току месеца априла и маја била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одрерђивање концентрације сумпор и азот диоксида, индекса црног дима, суспендованих честица, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а у Заводу за јавно здравље тврде да се квалитет ваздуха прати „најмање у току једне године“. Резултати измерени на девет мерних места показују да је стање ових материја током шездесет дана апсолутно идентично, а извештаји се не разликују ни у једној јединој цифри. Ако се у тврдњу о непроменљивости квалитета

воде током шездесет дана мора веровати, јер сем тврдње одговорних лица о томе нема других података, тешко је поверовати да се у ваздуху током толико дугог периода ништа није променило ни за хиљадити део ма колико малог броја. Иако забринута лица чланова Градског већа који нешто претурају по папирима могу да се виде у скоро свим телевизијским извештајима тешко је поверовати да највећи број њих прочита било шта од онога што им се сервира пред седницу. Показали су то безброј пута и у контакту са репортером МагазИНа правдајући изостанак могућности за појашњење неких питања са дневног реда великим обавезама на послу. Уз једну допуну која се односи на надлежност органа за спровођење поступка давања у закуп пољопривредног земљишта пред члановима већа се нашао низ значајних тема. Ако је су-

дити по редоследу разматрања најважнијом се чини разматрање одлуке о располагању становима града Краљева, па захтев за давање сагласности Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“ о утврђивању цене боравка деце који је повучен са дневног реда до неке од наредних седница. Чланови Градског већа су подржали предлог о изменама и допунама Одлуке о одређивању и оспособљавању правних лица за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама и Правилник о категоризацији спортских удружења, клубова и организација. Пре усвајања одлуке о отуђењу четири катастарске парцеле подржани су предлози Правилника о начину и поступку доделе средстава из буџета за реализацију програма којима се остварује интерес грађана у области спорта и Правилника о помоћи у кући. Пројектовању и изградњи типских

наткривених тезги из текуће буџетске резерве намењено је пет милиона динара, а усвојен је и предлог решења о распоређивању средстава на име учешћа града у финансирању дела трошкова у области спорта за трећи квартал ове године. Највише интересовња медија, али и незадовољства, изазвала је додела преосталих пола милиона динара намењених информисању од јавног значаја према дискреционом праву градоначелника Краљева, а додељених медијима који на редовном конкурсу нису могли да докажу да имају право на то. Чланови Градског већа су по аутоматизму подржали и низ предлога за реализацију инфраструктурних пројека та у месним заједницама. Т,. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 2.8.2015.

На осмом километру од Краљева према Гочу 70 м уз реку Рибницу на плацу од 10 ари кућа у два нивоа површине 100 квадрата са терасом и погледом на реку, летњиковац, уређено двориште, виноград, струја, вода телефон.

цена 60.000,00 евра 063 233 333

Након годину дана на челу града

МАГАЗИН

2.8.2015.

ПОГЛЕД КРОЗ Н

Томислав Илић

- Након куповине по једног возила за чишћење улица и скупљање животињског отпада размишља се и о набавци два нова за изношење смећа. „Пијаца“ послује добро захваљујући менаџменту. - „Водовод“ је једно од најбољих предузећа те врсте у Републици Србији. - У следећој грејној сезони неће бити повећања цена услуга „Топлане“. – Наслеђен губитак од 70 милиона динара у 2012. години „Путеви“ на крају 2014, претворилу у добитак од 35 милиона. – У Доситејевој улици од априла наредне године градња 363 стана различите површине не мање од 27 квадрата. – Због превисоке цене на тендер за продају „Магнохрома“ није се пријавио нико. – У току стечаја из „Фабрике вагона“ следи издвајање „Ливнице“ и „Термопластике“.

Фото: М. Радовановић

НАОЧАРЕ У БОЈИ

МАГАЗИН 2.8.2015.

ао узрок свих дешавања са негативним предзнаком у локалној средини се увек истиче политичка нестабилност, а чини се да је у Краљеву израженија више него у другим деловима земље. Показало се то и пре нешто више од годину дана кад је на половини мандата градоначелник Драган Јовановић поднео оставку, оправдавајући је здравственим разлозима, и потпуно се повукао из политичког живота. Дуго се нагађало ко би могао да га замени на месту првог човека града, а опасност да избор новог градоначелника доведе до расцепа у Српској напредној странци, као стожеру коалиције на власти, довела је до оставке председника Градског одбора Зорана Бојанића након чега је уследило распуштање овог органа и вишемесечни рад на нивоу повереништва. Иако се мало ко од познавалаца политичких прилика томе надао напредњаци су ово значајно место препустили коалиционом партнеру са најмањим бројем одборника, а Скупштина града потребном већином потврдила кандидатуру члана Нове Србије Томислава Илића који као најистакнутији представник локалне администрације више од годину дана стојички подноси све жешће критике опозиције. Година дана на челу града са највећом територијом у земљи повод је за подсећање на завршетак значајних инфраструктурних објеката у које се убрајају мост преко Ибра у продужетку толико пута помињане Скопљанске улице, нова спортска дворана у Рибници и реконструкција зграде Интернистичке болнице. Ма колико из редова опозиције стизале оптужбе да локална власт нема добру комуникацију са републичком градоначелник одлучно демантује такве наводе поткрепљујући их податком да је халу спортова отворила министарка Зорана Михајловић, а реконструисану зграду Интернистичке болнице министар здравља др Златибор Лончар. Круну дугогодишњег рада треба да представља пуштање у цивилни саобраћај Аеродрома „Морава“, које је најављено за септембар, а градоначелник верује

да ће ваздушна лука профункционисати најкасније до краја године. Како због преоптерећености Аеродром „Никола Тесла“ није у могућности да прими све заинтересоване авио оператере очекује се да лоукост и чартер летови буду преусмерени према другим аеродромима у земљи, а након што је Визер за то одабрао нишки у Краљеву настоје да на свој доведу неког другог. Већ првих дана након ступања на дужност Илић је увео праксу редовних месечних састанака са директорима јавних предузећа и установа што је допринело бољем упознавању ситуације у њима и решавању бројних проблема наслеђених из претходног периода. - Наша јавна предузећа функционишу озбиљно и без икаквих проблема, зараде се исплаћују редовно и нема кредитних задужења као што је то случај у другим срединама. Ситуација је изузетно позитивна, а на тим састанцим сам се упознао са ситуацијом у сваком предузећу почев од броја запослених до финанијских потешкоћа које имају. За годину дана смо постигли доста, а као локална самоуправа немамо вишак запослених и то је успех који представља пример добре праксе, јер је од већих градова једино Краљево у таквој позицији – каже Илић. Позитивном утиску доприноси пословање Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ у коме све организационе јединице функционишу на начин који се оцењује добрим. Као проблем је уочен ограничен капацитет градске депоније након одустајања појединих локалних самоуправа из окружења о формирању регионалне. На причу још није стављена тачка, па се очекује да би могла да буде настављена у партнерству са општинама Врњачка Бања и Трстеник уз неизвесну могућност о укључењу Рашке. Комуникација са Одсеком за заштиту животне средине Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде потврђује да за реализацију овог значајног пројекта има доста заинтересованих, али и модела организације који укључују и јавно приватно партнерство. До истека

- Јавна предузећа функционишу озбиљно и без икаквих проблема, зараде се исплаћују редовно и нема кредитних задужења као што је то случај у другим срединама. рока у коме постојећа депонија може капацитетом да задовољава потребе града, а он се процењује на највише две године, треба очекивати доношење коначне одлуке о локацији и моделу организације. Податак да ће и капацитет новог гробља бити исцрпљен за наредне две године повод је за откуп нових парцела за проширење, а трага се и за новим локацијама које би допринеле да проблем сахрањивања буде решен у дужем периоду. Недовољан број возила за изношење смећа, и лоше стање у коме се налазе, повод је да уз помоћ оснивача буде обновљен део механизације како би се изношење смећа проширило и

МАГАЗИН

2.8.2015.

– Краљево једини од већих градова нема вишка запослених у локалној администрацији

на приградска насеља Ратину, Врбу и Адране из којих се извози само једном недељно. Након куповине по једног возила за чишћење улица и скупљање животињског отпада размишља се и о набавци два нова за изношење смећа. И поред проблема због смањеног промета робе захваљујући менаџменту добро послује и „Пијаца“. Градоначелник демантује уврежено уверење о превеликом броју радника у овом предузећу, условљеног страначким запошљавањем, и потврђује да оно и са недовољним бројем ради добро. До краја године се очекује ново побољшање, а кад последњег дана буде изведена коначна рачуница готово нико и не сумња да би резултат могао бити позитиван. Проблеми везани за сточну пијацу наслеђени су из ранијег периода, а иако је у Адранима започета изградња нове још постоје дилеме да ли наставити или локацији

дати другу намену. Након што буде завршено иснфраструктурно опремање прикључењем на водоводну и канализациону мрежу ова локацја би могла да буде понуђена неком од потенцијалних инвеститора. - „Водовод“ је сигурно једно од најбољих предузећа те врсте у Републици Србији, а то можемо да видимо у овом периоду кад сви други имају проблема са снабдевањем грађана пијаћом водом. Предузеће нема финансијских оптерећења, а захваљујући КфВ програму санирана је мрежа тако да има најмање губитке воде у Србији од око 22 посто. „Водовод“ послује изузетно, па се планира ширење мреже на приградска насеља Матарушку Бању, Адране и Конарево – каже Илић. Пословање Јавног енергетског предузећа „Топлана“ је предмет бројних критика које долазе са различитих страна. Градоначелник Краљева на њега, као и сва друга, гледа кроз нешто другачије наочаре и потврђује да је претходна пословна година завршена позитивно, а да током последње грејне сезоне није било рестрикција нити искључења каква су карактерисала градове у околини. Заслуга за ово припада менаџменту који добро ради, на време набавља енергенте, а по који пут успе по нешто и да уштеди. Све то је повод за обећање да у следећој грејној сезони неће бити повећања цене услуга и да ће потрошачи, а има информација да их је све мање, бити задовољни. У поређењу са ранијим периодима највећи помак унапред приметан је код Јавног комуналног предузећа „Путеви“ које је 2012. године исказало губитак од 70 милиона динара, а 2014. завршило са добитком од 35 милиона. У кратком периоду изражено је појачано одржавање коловоза у месним заједницама, чак и оним најудаљенијим Ушће, Рудно и Студеница, значајни радови су изведени у гружанском крају, а предузеће је правовремено реаговало и допринело да се брзо санирају последице прошлогодишњих поплава. Радови на реконструкцији Курсу-

лине улице се приводе крају, а настављају у улицама Танаска Рајића и Октобарских жртава. Побољшању путне инфраструктуре у месним заједницама намењено је 50 милиона динара, а након ребаланса буџета почетком наредног месеца очекују се додатна средства како би се пред наступајућу зимску сезону обезбедило несметано одвијање саобраћаја. Најзначајнијом активношћу Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ и Општинске стамбене агенције сматра се урбана регенерација дела насеља у Доситејевој улици у коме још нису саниране све последице земљотерса који је погодио Краљево пре скоро пет година. Након првог корака са мртве тачке дефинисана је динамика извођења неопходних радова, а најкасније до почетка наредне године очекује се грађевинска дозвола како би у априлу коначно почела градња. Првих јесењих дана очекује се потписивање уговора о кредиту тешком осам милиона евра, а формирано је и 17 скупштина станара. На овој лока-

- „Аутотранспорт“ до краја октобра заштићен од поверилаца

2.8.2015.

МАГАЗИН

цији ће бити изграђена 363 стана различите површине не мање од 27 квадрата. Више политичких кругова него јавности пажњу дуже време заокупља избор директора јавних предузећа чије је постављење верификовано на последњој седници Скупштине града на основу ранг листе коју је направила компетентна комисија. Иако је избор изазвао бурну расправу у локалном парламенту градоначелник је склон веровању да је читав поступак завршен у складу са законом и да није било пропуста. Међу директорима јавних предузећа има нових имена, али и оних за које је процењено да су и до сада добро обављали поверене послове. Све то је повод за очекивање да би у наредном четворогодишњем мандату ова предузећа могла да послују знатно боље. Горућа тема је годинама уназад везана за пословње привреде оптерећене бројним проблемима посебно у предузећима у којима је раскинут уговор о приватизацији. - „Магнохром“ је у процесу приватизације, а на тендер за продају се није јавио нико због превисоке цене, али сам приликом разговора са директором Агенције за приватизацију сазнао да има заинтересованих за куповину, па мислим да ће се то позитивно решити. „Фабрика вагона“ одлази у стечај зато што смо дошли до сазнања да је већина радника заинтерсована за социјални програм, а преостали нису изнашли могућност да задобију поверење купца, па је морао да се покрене стечај из кога ће се извући „Ливница“ и „Термопластика“ за које постоје заинтересиовани купци. Има интересовања и за остатак „Фабрике вагона“ у којој ће се са мањим бројем радника радити репарација вагона за Железнице Србије. Пред нама је период кад треба да се одреди стечајни управик, а затим следи продаја уз издвајање „Ливнице“ и „Термопластике“ у којима ће бити ангажовано по стотинак радника – објашњава Илић. Агонија „Аутотранспорта“ окончана је након што се 270 радника определило за социјални програм. Седамдесетак преосталих није било у стању да организује градски и приградски превоз, па се као прелазном решењу приступило ангажовању приватних превозника на основу уговора о пословно-техничкој сарадњи, а предузеће до краја октобра заштићено од потраживања поверилаца. У условима смањеног промета током летњих месеци функционисање превоза се оцењује добрим, а до јесени очекује завршетак

активности на изради нових редова вожње за сваку од линија. По истеку уговора, најкасније за годину дана, очекује се доношење трајног решења за регулисање превоза, а као могуће варијанте помињу се концесија и јавно-приватно партнерство. Иако се због нерентабилности појединих линија још није разговарало о субвенционисаном превозу има и таквих размишљања. Једним од узрока краха локалног аутопревозника сматра се превелик број дивљих таксиста, а иако још није било притисака од стране новоангажованих превозника градоначелник обећава интензивирање активности на смањењу броја нелегалних на подношљиву меру. Због великих потреба са наплатом потраживања у проблеме је запала и „Амига“ која је годинама важила за једног од носилаца локалне привреде. И поред ангажовања локалне самоуправе није пронађено адекватно решење, а епилог се огледа у отпуштању великог броја радника. Једино што потенцијалним инвеститорима може да понуди град је комунално опремање појединих парцела које има у власништву. То је допринело да једини нови производни погон у Тавнику прошири капацитете што би требало да резултира запошљавањем двестотинак нових радника. Запошљавање 100 до 150 очекује се и када до априла наредне године нови власник буде привео намени локацију бившег „Медиапана“. Безброј пута истицани потенцијали за развој пољопривреде ових дана дају прве резултате. Они се огледају у повећаном интересовању потенцијалних инвеститора за улагање, а поред оних из Руске Федерације први пут се на овим просторима појављују Израелци заинтерсовани за производњу воћа и поврћа. Градоначелник потврђује и повећано интересовање за индустријску зону у близини Аеродрома „Морава“ након сазнања да се очекује брз завршетак Коридора 11 као нове перспективе за шири регион, а и на овом простору се очекује запошљавање одређеног броја људи Илић подсећа и на обећање премијера Александра Вучића, приликом недавне посете Врњачкој Бањи, да ће брзо доћи у Краљево што се овде тумачи као подршка Владе свим активностима које се чине у циљу стварања услова за бољи живот. Т. Радовановић

МАГАЗИН 2.8.2015.

2.8.2015.

МАГАЗИН

Вукомир Митровић

Крах краљевачке привреде (3)

- Три последње године показују да власт није способна да одржава оно што је изграђено током мандата претходне. - У пијацу у Адранима уложено је преко 50 милиона динара, а поново је израсла трава па не личи на простор на коме ће бити откупно место. - Сточна пијаца на 200 метара од центра града ствара потенцијалну могућност велике заразе. - Краљевград у ваздуху атракција која доноси зараду, а нико не мора да ради. - Уместо прихватања начина у светским размерама оцењеним највишом оценом актуелна власт је оне који су највише залегли након земљотреса прогласила лоповима који краду и хуманитарну помоћ. - Локална власт није квалитетна, па због тога ни не ужива углед код републичких органа. – Демоктрате обећавају нови политички, економски и социјални програм за излаз из кризе који ће врло брзо бити понуђен грађанима

Фото: М. Радовановић

КРАЉЕВГРАД У ВАЗДУХУ

д политичара са дугогодишњим искуством, поготово оног који је након дугог периода на власти морао да се повуче у опозицију, не треба очекивати ништа друго до да добро познаје ситуацију у свим областима живота локалне заједнице. Као такав шеф одборничке групе краљевачких демократа у Скупштини града, и заменик председника Градског одбора странке, Вукомир Митровић се сврстава у групу најжешћих критичара готово свих потеза напредњачке власти. Са истом жестином којом то чини са скупштинске говорнице настоји да објасни како је Краљево једина локална самоуправа у Србији са статусом града која нема обилазницу ма колико њена изградња била један од стубова предизборне кампање пре нешто више од три године. У слаткоречива обећања да ће спајање Крушевца и Чачка преко Краљева бити само једна фаза у реализацији стратешког пројекта развоја овог дела земље, везивањем за аутопут који води од Београда ка Нишу, готово да су поверовали и они којима се то чинило неостваривим. Митровић подсећа да су посланици Народне скупштине пре неколико дана потврдили да би о овоме могло да се разговара тек наредне године. Уверење да би озбиљном стратешком пројекту требало да се посвети посебна пажња као велика кочница се испречило одсуство било какве воље да се начини први корак. То се чини посебно алармантним кад се зна да је локална самоуправа у периоду од 2004. до 2012. године припремила обимну документацију везану за регулацију и исправљање тока Западне Мораве на простору којим би требало да се простире траса будућег аутопута. Одустајање од реализације обећаног пројекта повод је за подсећање на прошлогодишње поплаве од којих у будућности треба да штити баш бедем дуж кога би се протезала обилазница. Да се претходна власт понашала одговорније потврђују бројни пројекти посебно на заштити клизишта на левој обали Ибра и изградњи 200 милиона вредног шеталишта поред реке. Од

МАГАЗИН

2.8.2015.

- Актуелна власт је три године на недовољно транспарентан начин делила паре за подстицај пољопривредне производње, а изостало је формирање задруга, акционарских друштава и пројеката за наводњавање као стратешког интереса града за будућност плана да оно буде продужено узводно до излаза из града одустало се након мајских избора 2012. године, а Митровић тврди како је три последње године

показало да власт није способна да одржава ни оно што је изграђено, а изграђено је модерно шеталиште које бројни Краљевчани сматрају најлепшим делом града. Све то наводи на једноставан закључак да у овом граду неко не ради добро посао који му је поверен. Често помињана неактивност у реализацији инфраструктурних пројеката показује да су до промене власти изграђене две фискултурне сале у школама, а ни данас нису у функцији. - Ово није политичка пропаганда, него истина, а ја нисам сретан што је то тако. У пијацу у Адранима, или откупни центар како га зову, уложено је преко 50 милиона динара, а поново је израсла трава па не личи на простор на коме ће бити откупно место. Иако је и ове године у програму Дирекције за планирање и изградњу предвиђено улагање од 13 милиона динара ништа се не ради, па ако обећавају да ће купити нову локацију за пијацу како је могуће да у програму и даље стоји 13 милиона за завршетак пијаце? Зар је могуће да се уложи 50 милиона, да се чека три године, а да се не приведе намени како би имали користи од тога. Ми смо једини град који има сточну пијацу на 200 метара ваздушне линије од центра града, а она ствара потенцијалну могућност велике заразе. Ми смо 2012. године морали брзо да реагујемо јер су инспекције претиле великим казнама. Пијаца је и даље у центру града, инспекција више не прети, а тај проблем више никога не инетресује иако, кад изазове огромне последице по здравље грађана, неће више бити битно ко је крив – каже Митровић. Из визуре демократа актуелна власт се уместо конкретним животним проблемима бави научном фантастиком што потврђује идеја о градњи туристичког комплекса под радним називом Краљевград. Основ за овакав став је сазнање да се у буџет града годишње слије једва три милијарде динара, па тешко може да реализује и

2.8.2015.

МАГАЗИН

пројекте вредне између пола и милион динара. У таквим околностима научном фантастиком се сматра реализација пројекта чија вредност премашује неколико десетина милиона евра. Како се у Србији мегаломанске идеје јављају на сваке четири године, посебно пред неке изборе за нове органе власти, није немогуће да из табора владајуће коалиције стигне још које обећање из сфере научне фантастике. Њима би могло да се придружи и оно које нуде демократе, Краљевград у ваздуху као атракција која доноси зараду, а нико не мора да ради. У време кад највећи број становника једва преживљава пројектима који се сматрају научно фантастичним претерано велику пажњу поклањају и локални медији преносећи обећања о приходима који премашују 100 милиона евра годишње. Ма колико се на сва уста трубило о пројекту који ће решити велики број проблема грађана Краљева на њега се после претходних избора заборавило, а податак да полако излази из анонимности демократе сматрају сигурним знаком да се приближавају нови избори. Од прошлогодишњих катастрофалних поплава је прошло више од годину дана, а још ништа није конкретно урађено да би се грађани трајно заштитили од евентуалне опасности. Додуше постоје оперативни планови који се теоретски односе на овај проблем што Митровић не сматра конкретним радом. Због тога свима у сливу Мораве на територији Краљева једино преостаје да верују како се ускоро неће поновити оно што се догађало у мају прошле године. Елементарна непогода са катастрофалним последицама повод је са поређење са начином на који је власт окупљена око демократа радила на санирању последица земљотреса из новембра 2010. године. Уместо прихватања начина у светским размерама оцењеним највишом оценом актуелна власт је оне који су највише залегли након земљотреса прогласила лоповима који краду и хуманитарну помоћ. Последица таквог односа је неколико затворених грађевинских пре-

дузећа, отпуштање великог броја радника и затвори за власнике који су оставили трајне последице по њихово здравље. Да парадокс буде већи након прегледа документације показало се да није било злопупотреба, чак да град дугује извођачима радова који су осумњичени за злоупотребе. Последице неодговорне проаганде на најбољи начин су осетили грађани који су претрпели штету у поплавама, јер након њих није било превише спремности донатора да помогну. - Имали смо највећег донатора супругу председника државе, а за време земљотреса преко три хиљаде милијарди динара. Међу донаторима нема ни градова, ни појединаца, фирми, институција ни странаца, па се види како се лажном пропагандом уништава један град стављањем печата који више не може да се избрише.

- Највећи кривац за назадовање људски фактор и они који се у политици не сналазе најбоље

То је невиђена неодговорност људи који воде државу, а последице се виде. И поред тога човек мора да буде оптимиста, јер ако смо увек песимисти треба да узмемо кесе и торбе, као ови из Сирије, и да напуштамо овај простор. Немамо право да будемо песимисти, јер Краљево има људе који су довољно квалитетни и стручни. Тај кадар није искоришћен, седи негде и гледа шта се дешава. Шансу видим једино ако се направи власт у којој ће искључиво струка да се пита за све, јер постоје људски потенцијали али су негде на периферији. Има много младих, са новим идејама и приступом раду, који завршавају престижне факултете и морају да добију шансу, а то је једино решење – сигуран је Митровић. Ма колико се повремено тврдило да се значајни потенцијали налазе у пољопривреди из визуре опозиционог одборника стање у овој области није ни приближно потребном. Главним кривцем и за то сматра се актуелна власт која је све три године делила неке паре на недовољно транспарентан начин, а изостало је формирање задруга, акционарских друштава и пројеката за наводњавање као стратешког интереса града за будућност. Поређење са претходним мандатним периодом наводи на размишљање да је највећи кривац за назадовање људски фактор и они који се у политици не сналазе најбоље. Ако се томе дода неупоредиво боља комуникација са републичким властима, владом и одговарајућим институцијама, која је последњих година изостала, онда је јасно да Краљево све више подсећа на заточеника. Искуство показује да свака власт, ма каква била, верује да се способни кадрови налазе баш у њиховим редовима, а никако на супротној страни. То је најчешће и разлог што се по правилу одбијају сви предлози опозиционих одборника у Скупштини града, а није карактеристика само последње градске администрације. Свака нова наставља добро утабаним стазама претходника, а стручност почиње да помиње тек кад испусти све полуге

2.8.2015.

МАГАЗИН

власти. Можда и због тога Митровић по ко зна који пут понавља потребу за новим кадровима способним да пред републичким органима на прави начин представе потенцијале града као основу за тражење помоћи. Они који тренутно у Краљеву одлучују о свему за три године нису показало довољан ниво ауторитета да наметну проблеме града онима који одлучују о финансирању стратешких пројеката. Све је чвршће уверење да локална власт није квалитетна, па због тога ни не ужива углед код републичких органа. Никада од обнове вишестраначког парламентаризма Краљево у највишем законодавном органу није имало више представника, а значајна места у државној администрацији на највишем нивоу заузимају и други истакнути представници најјаче политичке опције. Упркос томе резултати њиховог рада нису превише видљиви, а да није

једног посланика из редова опозиционе Демократске странке тешко да би се у парламенту чула било која реч о проблемима Краљева. Да нешто не штима у врху коалиције на власти потврђују информације о затегнутим односима међу чланицама, али у оквиру појединих странака. - Имамо коалицију која функционише специфично, а то значи конфузно. Нема праве и искрене сарадње, а то значи да нема напретка јер нема поверења. Ако је коалицији од 2012. године требало три године и 7 месеци за избор директора јавних предузећа онда је јасно како она функционише. Још 2012. је донет закон, а држава прописала 6 месеци да се спроведе на локалном нивоу. Овој је зато био потребан скоро цео мандат, а један од разлога што ствари нису боље је изостанак коректне и искрене сарадње што се види и на нивоу републике. Изјаве појединих министара потврђују

нешто што се раније није дешавало ни једној коалицији, а кад се дешавало она је падала – каже Митровић најављујући нови политички, економски и социјални програм демократа за излаз из кризе који ће врло брзо бити понуђен грађанима Србије. Реална решења проблема, али на различит начин, само су део политике сарадње са Европом која може да доведе до позитивних резултата. Први би могли да буду видљиви већ наредне године уз услов да дође до промена у коалицији на власти. Један од услова је и јачање приватног сектора као основе за развој града у будућности поготово након сазнања да следи реструктурирање јавних предузећа која морају да се прилагоде новом начину функционисања какав намеће пут ка европским интеграцијама. Ако за то у смислу техничке и финансијске опремљености не буду припремљена на адекватан начин све је извесније да би

наставила пословање са омчом око врата. Недавно усвојени извештаји о пословању у претходној години потврђују да су сва јавна предузећа пословала позитивно. Рачуница се из угла демократа чини чудном кад се зна да „Водовод“ потражује од потрошача више до 400 милиона динара, „Чистоћа“ више од 300, а знатна потраживања имају „Пијаца“ и „Топлана“ чијих се услуга одриче све већи број потрошача, па се ставља велики знак питања на даље функционисање. То је још један од повода за неопходност формирања стручног тела које ће радити на реструктурирању јавних предузећа због страха да би, током преговора о ступању у чланство Европске уније, могли да буду постављени изузетно кратки рокови за завршетак овог посла. Са скупштинске говорнице већ три године стижу упозорења да се значајном задатку приступи што пре, а

он повери стручним људима којих подједнако има и у јавном сектору и ван њега. Ма колико да на папиру постоји и помоћник градоначелника задужен за праћење рада јавних предузећа изостале су идеје за решавање проблема у овој области и присуство скуповима везаним за њу. Последњих година је евидентно мање улагање у комуналну инфраструктуру у поређењу са претходним четворогодишњим мандатом кад су уложена значајна средства у водоснабдевање што је довело да „Водовод“ буде једно од најбољих предузећа у земљи која се баве овим послом. Значајна средства су уложена и у техничку опремљеност „Топлане“ која се сматра једном од најбољих у Србији, али је изостало решавање коначног статуса предузећа у будућности. Од града се очекује да преиспита рад установа чији је оснивач и одреди какве жели у будућности. Сазнање да

се број становника смањује доводи у питање прилив средстава у буџет, а тиме и финансирање великог броја установа. Посебно проблематичним сматра се постојање оних које се баве организацијом тек неколико манифестација чији квалитет константно опада. Најбоља потврда је последњи „Весели спуст“, некада водећа манифестација ове врсте у земљи са бројем учесника вишеструко већим од овогодишњих хиљаду. С временом је све проблематичније финансирање из буџета из кога се финансирају само плате запослених. Са друге стране и култура се у многим срединама показала као прилика за добар бизнис што је у локалним оквирима изостало. Док се манифестације финансирају из буџета изостаје улагање у развој што је повод за потребу да се и томе посвети посебна пажња у месецима и годинама које долазе. Т. Радовановић

МАГАЗИН 2.8.2015.

У сусрет 6. августу Дану рудара

МАГАЗИН

2.8.2015.

НИСКОРИШЋЕНИ ЕНЕРГЕТСКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ 32

- У структури светског енергетског биланса резерве угља су четири пута веће од резерви нафте и гаса. - Удео угља у добијању примарне енергије је два пута мањи, па је реално очекивати да ће се њена производња много више базирати на угљу због све мањих резерви нафте и гаса којима свет располаже. - Српска производња угља из рудника са подземном експлоатацијом преживљава тешке дане. – Не експлоатише се угаљ у долини Западне Мораве. - По последњим већим истраживањима укупне резерве угља у овом басену износе око 100 милиона тона

Чета од 15 рудара испред јаме у Доњој Горевници

рви угљенокоп у тадашњој Србији, јужно од Саве и Дунава, отворен је у време кнеза Милоша, 1837. године. Био је то Сењски рудник у близини Ћуприје. Осведочена књажева практичност за последицу је имала да први српски копачи угља буду затвореници, апсеници, а поред кажњеника угаљ су копали и мештани, који су били плаћени за тај посао. Угаљ се експлоатисао повремено и примитивно, са великим прекидима. Данас је угаљ водећи енергент за производњу електричне енергије, али некада није било тако. Приоритетна намена угља, вађеног из Западноморавског басена, дуго није била усмерена за рад термоелектрана. Западноморавски угљеносни басен убраја се у ред највећих налазишта угља на територији Србије с обзиром да захвата површину од око 1.000 квадратних километара и да садржи знатне резерве тврдог лигнита и мрког угља. Налази се у долини Западне Мораве, између Чачка и Краљева, због чега се још назива и Чачанско-краљевачки басен који је саобраћајно добро повезан са осталим деловима Србије. Продуктивни, истражени део терена представља узани угљеносни појас, који се протеже од села Мојсиња до потока Вољавче у правцу запад-исток,

Ископани угаљ је камионима превожен до железничке станице у Адранима, на прузи Чачак-Краљево. Процењује се да је до 1955. године у Тавнику ископано око 100.000 тона угља. Ту су пословали рудници „Вољавча“, „Стрмужак“ и „Бајовац“. Налазиште угља у Бресници први пут се помиње 1900. године. Ископане количине лигнита су увек биле незнатне, па се угаљ превозио у Чачак и продавао становништву за огрев. Процењено је да је до 1950. године из овог угљенокопа, названог „Ташовац“, произведено око 20 хиљада тона угља, а поред њега пре рата је отворен и угљенокоп „Вољавча“ у близини истоименог манастира, на десној обали Бумбаруше. После Другог светског рата отворено је и треће окно код Школског брда, крај порте бресничке цркве. Један од најзначајнијих угљенокопа у Западноморавском басену био је у Доњој Горевници, где је угаљ истраживан још 1908. године, па су Аустријанци одмах по окупацији Србије приступили отварању угљенокопа и изградили железничку пругу уског колосека до Прељине. Рудник је кратко радио после ослобођења Србије, до 1923. године, а рад обновљен после Другог светског рата, 1949. године. За разлику од осталих западноморавских

МАГАЗИН

2.8.2015.

а затим повија ка југоистоку до потока Градинац. Овај део басена простире се на атарима села Милочај, Цветке, Лађевци, Тавник, Бресница, Бечањ, Мрчајевци, Доња Горевница, Мојсиње и Станчићи, а његова површина износи око 170 квадратних километара. Експлоатација угља у Западноморавском угљеном басену започела је у другој половини XIX века, рудник у Тавнику, и трајала до краја шездесетих година XX столећа, када је већина угљенокопа престала да ради. Једини активни угљенокоп био је „Бајовац“, који је радио до средине девете деценије прошлог века. У Тавнику је рударство зачето 1857. године, а до пред Други светски рат угаљ је повремено откопаван у више наврата, најчешће од стране мештана и за личне потребе. Уочи Другог светског рата концесију за експлоатацију угља од Тавника до Сирче добио је Милош Рафаиловић који је 1940. године основао фирму Тавнички рудници угља. У току Другог светског рата тавнички рудник је закупио шеф ватрогасне чете из Краљева и допремао угаљ Немцима лоцираним у том граду. После Другог светског рата угљенокоп је радио под руководством среског Народног одбора у Краљеву, а тавнички угаљ је оцењен као чист, јер готово да није имао глинених уметака.

Рудари испред рудника „Павловића-Бојаџића“ у Бресници

угљенокопа у Доњој Горевници је копан мрки угаљ, а процењује се да је до 1955. године ископано око 150 хиљада тона. У Лађевцима је ископавање угља започето у 19. веку и повремено, и у кратким периодима ископаван лигнит, а у овом селу су и после Другог светског рата вађене незнатне количине угља. Намена му је увек била иста – за печење креча. Угаљ је повремено и кратко откопаван и у Милочају, пре Првог светског рата од 1909. године, а у малим количинама између 1935. и 1940. године и у суседним Цветкама. Лигнит је откопаван за личне потребе или као погонско гориво локалних млинова, кречана и других потрошача и у Прљуши, Гајчанима, Поповићима и Сирчи. У мрчајевачком угљенокопу „Илијак“ угаљ је експлоатисан свега три године, између 1966. и 1968, а толико су трајали и истражни радови. У Чачку је 10. јануара 1949. године основано предузеће „Вујан“, у чијем саставу су радили рудници „Вољавча“, „Бресница“ и „Доња Горевница“. Западноморавски рудници угља „Раде Вилотијевић“ – Мрчајевци настали су спајањем Тавничких рудника угља „Раде Вилотијевић“ и Западноморавских рудника угља „Вујан“, 2. фебруара 1963. године, а у саставу предузећа били су рудници „Доња Горевница“, „Илијак“ у Мрчајевцима, „Вољавча“ у Бресници, „Стрмужак“ и „Бајовац“ у Тавнику. Сви су престали да раде 11.

Затворена јама „Бајовац“ јула 1968. године изузимајући „Бајовац“ који је радио до фебруара 1987. Највећа производња угља у Западноморавском басену кретала се од 100 до 180 хиљада тона годишње, и то 40% мрког угља и 60% лигнита. Осетан пораст производње уследио је од 1960. до 1965. године, а затим је продукција почела нагло да опада. У том периоду постојали су планови за изградњу већих производних капацитета и то од 300 до 900 хиљада тона годишње, а планови нису остварени због недостатка инвестиционих средстава и веома ниске цене нафте. То је узроковало тренутно мању потрошњу угља и

мале губитке предузећа, а све довело до затварања западноморавских рудника угља. По последњим већим истраживањима у овом крају укупне резерве угља у овом басену износе око 100 милиона тона. Услови за отварање угљенокопа у овом угљоносном пољу веома су повољни, с обзиром на ненасељеност терена добре комуникационе везе (железничка пруга Чачак–Краљево и бетонски мост Слатина–Мрчајевци), регуларну дебљину угљених слојева и благ пад угљоносне серије. Светислав Љ. МАРКОВИЋ Слађана ЛУКОВИЋ

Стамбене зграде у некадашњем рударском насељу Равни Гај у Тавнику

2.8.2015.

МАГАЗИН

Остаци сепарације у „Стрмужаку“

ПЛАНИРАЛИ СМО ИЗГРАДЊУ ТРИ ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ“ - Др Душан Мршовић, технички и генерални директор „ЈЕЛИ СМО И ПИЛИ У ЈАМИ“ - Слободан Јовичић, јамски возач „ВИШЕСТРУКА КОРИСТ ОД РУДНИКА“ - Мирослав Митровић, дипломирани рударски инжењер „У ПЕНЗИЈИ САЊАМ РУДНИК“ - Милосав Радојковић, копач, надзорник и палилац мина „РАДИО САМ У РУДНИКУ, А ДВЕ ЗИМЕ СЕ ГРЕЈАО НА НАФТУ“ - Борисав Аксентијевић, рудар „У РУДНИКУ СУ БЕНЕФИЦИЈЕ БИЛЕ ШЕСТ МЕСЕЦИ НА ГОДИНУ ДАНА“ – Божидар Вукадиновић, рудар „'БАЈОВАЦ' МИ ЈЕ ОТХРАНИО И ОДШКОЛОВАО ЧЕТВОРО ДЕЦЕ“ - Јездимир Јанићијевић, јамски возач „БИЛО ЈЕ И ТЕШКО И ЛЕПО“ - Славко Стојановић, рудар „КАДА САМ ПРВИ ПУТ СИШАО У РУДНИК ПРЕКРСТИО САМ СЕ И ПОЉУБИО ШТРЕКУ“ - Томислав Видојевић, јамски возач „РУДАРИ СЕ ОКУПАЈУ У РЕЦИ ПА ИДУ КУЋИ“ - Бранко Кузмановић, јамски бравар „СВИ СУ ЦРНИ КАДА ИЗАЂУ НАПОЉЕ – НИКО НИКОГА НЕ ПОЗНАЈЕ“ - Никола Аврамовић, возач

МАГАЗИН 2.8.2015.

2.8.2015.

МАГАЗИН

Хаџи Момир Бакрачевић

Десет година „Пријатељства за нова времена“

НОВИ МОСТОВИ САРАДЊЕ еценијама је, пре распада земље у последњој декади двадесетог века, Краљево одржавало братске и пријатељске односе са бројним градовима у земљи и иностранству. Са захлађењем односа између новонасталих држава почеле су да слабе везе на које су додатно негативно утицале санкције које је Србији деведесетих година увела међуна-

родна заједница. Тумачећи на свој начин однос Словеније према остатку земље општински челници су у писму упућеном дотадашњој браћи поручили „да се граду Марибору врати Повеља о братимљењу и да се са општином Марибор прекину све културне и друге везе које проистичу из Повеље. Препоручује се свим месним заједницама, кул-

турним, спортским и другим заједницама и организацијама са подручја општине Краљево да раскину повеље о братимљењу и прекину све контакте са одговарајућим организацијама и заједницама са подручја општине Марибор“. Одлука је усвојена 2. јула 1991. године, само десетак дана након изласка Словеније из Југославије, а потписали су је тадашњи председник

Фото: М: Радовановић

- За десет година постојања „Пријатељство за нова времена“ у значајној мери допринело обнови пријатељских односа са градовима Марибор, Зелена Гора, Ново Горажде и Плужине. – Четири пута домаћини Дана српске културе у Истри. – Домаћини славе Манастира Хиландара у Какову. - Асоцијације градова који у називу имају реч краљ. – Десет година хуманитарног рада. – Више од три стотине бесплатних виза за улазак у Словенију. – Од октобра обнова односа са израелским градом Лодом. – Организатор Матурског плеса и учешћа Краљевчана у обарању Гинисовог рекорда

2.8.2015.

МАГАЗИН

Скупштине општине и председник Већа месних заједница. Кад су се страсти стишале, а власт у Краљеву неколико година касније преузела дотадашња опозиција окупљена око Српског покрета обнове, огласила се Ида Мочилник, амбасадор Словеније у Мађарској, и представницима локалне самоуправе пренела жељу градоначелника Марибора Бориса Совича за поновним успостављањем партнерских односа два града. Тајним оружјем се у даљем току разговора сматрао Хаџи Момир Бакрачевић кога су у периоду до захлађења односа са Словенијом и Марибором везивале пословне и родбинске везе. У време кад Србија и Словенија као самосталне државе још нису успоставиле дипломатске односе за визе се путовало у Мађарску а пут делегацији Краљева, у којој су поред др Предрага Стојановића били Владимир Илић и Милутин Мандић, решавањем административних проблема крчио Бакрачевић. Приликом прве посете Марибору потпредседник општине Краљево др Стојановић и потпредседник градске општине Марибор Јоже Протнер потписали су Протокол о сарадњи и обнављању партнерских односа након чега су делегације два града настојале да их унапреде. Кад је међународна заједница укинула санкције, а у Београд се вратиле словеначке дипломате, до тада успостављене везе биле су довољна гаранција да конзул Јоже Кечег Краљевчанима обезбеди око три стотине бесплатних виза за улаз у Словенију. Главни посредник и у овом послу по правилу је био Хаџи Момир Бакрачевић. Случај је хтео да директор Радио Марибора Тони Петелиншек оснује удружење „Радијска делатница“ са идејом да у Краљеву пронађе истомишљенике који би помогли да се обнови манифестација „Воз братство-јединство“ која је деценијама уназад везивала становнике Србије и Словеније. Велико интересовање Словенаца ограничавали су смештајни капацитет краљевачких хотела, па се пут

Србије упутило само дванаест аутобуса са око шест стотина Мариборчана. Сазнање да је долазак организован под називом „Пријатељство за нове часе“ било је повод да у Краљеву Бакрачевић формира удружење грађана и назове га „Пријатељство за нова времена“, а осим покретача ове идеје међу оснивачима су се нашла значајна имена политичког и друштвеног живота. Локална управа је још од завршетка Другог светског рата газдовала одређеним пословним простором који су користила различита предузећа или организације. Након што је у једном од њих на почетку Омладинске улице избио пожар зграда је до те мере урушена да је представљала све већу опасност по безбедност пролазника. Без крова, од кога је остало тек неколико греда, под дејством атмосферских падавина стање се у дан погоршавало што је био повод да челници локалне самоуправе дођу на идеју о уступању некој непрофитној организацији. Испоставило се да је захтевног задатка био најспремнији да се прихвати Бакрачевић и ту после обимних радова на реконструкцији простора смести „Пријатељство за нова времена“. Углед који је уживао у Краљеву био је довољан да помоћ пружи Јавно предузеће Србијашуме, Блажекс, Завод за заштиту споменика културе, Одељење за урбанизам, краљевачки керамичари, водоинсталатери и други. Шестог дана августа 2005. године пред реновираним просторијама засвирао је дувачки оркестар „27. септембар“, а Мариборчани са домаћинима заиграли полку и шумадијско коло. Иако је удружење формално основано нешто раније дан када се прешло у нове просторије обележава се као значајан датум у историји, а ове године ће посебним програмом на Тргу српских ратника бити обележена десета година постојања и рада. Омладина Краљева је осамдесетих година прошлог века била носилац активности на организовању радне акције са циљем да Србија до 2000.

године буде без голети. Седамдесетих година потписана повеља о братимљењу са пољским градом Зелена Гора била је повод да у Краљево стигне бригада пољских омладинаца, а исто толико Краљевчана отпутује у њихову земљу како би били ангажовани на уређењу грађевинског земљишта. Захлађени пријатељски односи током санкција учинили су да сарадња стагнира, а први корак ка успостављању нове направили су Пољаци уз посредство некадашњих омладинаца. У краљевачкој бригади је тих година био и Хаџи Момир Бакрачевић који је још једном одиграо одлучујућу улогу у успостављању контакта са пољским колегама. Идеја се учинила интересантном и председнику општине др Милошу Бабићу који је у Краљеву примио трочлану делегацију Зелене Горе у којој је био и њихов посланик у парламенту заслужан за обнављање односа. Од тада па све до данашњих дана сарадња два града се развијала узлазном линијом, претежно на културном и спортском плану, а у Зеленој Гори су већ гостовала сва краљевачка културно-уметничка друштва и бројне спортске екипе. Да много тога, по правилу, даје знатно слабије ефекте кад се укључе политичари потврђује вишегодишње учешће краљевачких представника на јесењем Пословном форуму у овом пољском граду у време манифестације Винобрање, од којег ни после толико времена нема видљивих резултата. Иако је градоначелник Зелене Горе већ трећи мандат Јанош Кубицки је у Краљеву први пут боравио на Краљевдан прошле године. У време кад му је поводом обнављања партнерских односа Бакрачевић понео копију Повеље о братимљењу два града потписану седамдесетих година није се устезао да призна да о томе не зна ништа. Петнаестодневни боравак краљевачких омладинаца у Зеленој Гори био је прилика за склапање бројних пријатељстава, а опет се као спона јавља Хаџи Момир Бакрачевић. Пољацима је у то време за добијање дозволе о изласку из земље било

2.8.2015.

МАГАЗИН

потребно позивно писмо домаћина. - У Зелену Гору сам понео писаћу машину потребну за уређење неких бригадирских новина. У згради где смо били смештени отворим канцеларију и како дође било који Пољак са жељом да посети Србију напишем позивно писмо, упишем име и презиме онога кога зовем и оверим печатом, а он у полицији добије дозволу за излазак из земље. Тако сам за те две недеље бар педесеторици Пољака омогућио да први пут дођу на летовање у Србију – прича Бакрачевић. Краљево је први град из Србије у коме је, на иницијативу побратима из Марибора, организован матурски плес. Пут према Сарајеву у коме је организована додела сертификата о обарању Гинисовог рекорда водио је кроз Горажде што је било повод да Бакрачевић тамо понесе копију повеље о братимљењу са овим градом. - Дођем у Горажде у време Курбан бајрама кад ништа не ради. Није било

ни мобилних телефона да се коме обратим, па кренем ка Вишеграду и видим таблу са натписом Ново Горажде. Дођем пред зграду општине, испричам ко сам и шта желим, они ме приме а ја останем фрапиран. На зиду канцеларије стоји слика акварел Стива Арсића на коме је краљевачки Споменик српским јунацима. Већ је прошао рат, и све што носи са собом, а слика стоји па видим да веза може да се обнови што они свесрдно прихвате. Следећи корак су биле Плужине са којим смо се братимили зато што је тамо током Другог светског рата погинуо Живан Маричић. Окренем телефон, јави ми се председник општине Мијушко Бајагић, изложим му идеју а он оберучке прихвати. Више пута је био наш гост, а два пута ишао са нама на Хиландар и водио целу породицу – прича Бакрачевић. Израелски град Лод познат као Лида палестинска значајан је и по томе што се у њему налазе мошти Светог

Ђорђа. Кад су 1991. године обновљени односи Србије и Израела, а сви српски градови као партнерски добили један из ове земље, Краљеву је припао Лод. Откако је 1991. године потписана повеља о братимљењу ништа званично није урађено што је повод да Бакрачевић већ почетком октобра ове године крене пут Израела у покушају да обнови још један мост сарадње. Покушаја да се она успостави било је раније, али се сваки пут испречио неки од честих сукоба између Арапа и Палестинаца. Када је почетком јуна, у оквиру квалификација за европско првенство у рукомету, у Краљеву боравила репрезентација Израела био је то повод да руководство националног тима са играчима посети „Пријатељство за нова времена“. Иако о партнерским односима са лионском општином Сен Фоа нема званичних докумената она траје захваљујући пре свега приватним везама баш као што је случај и са Пулом у

Хрватској. Заслуга за то, поред Бакрачевића, припада и Краљевчанину Миомиру Јеремићу који је пре много година из краљевачке Југобанке прешао у Београд, а наставио у филијали у Пули у којој је још од педесетих година прошлог века чест гост био и Хаџи Момир Бакрачевић. Кад је Јеремић постао председник Заједнице Срба у Истри прво је њему понудио да заједно организују Дане српске културе у овом делу Хрватске. Краљевчани су четири пута били домаћини ове манифестације у Пули где су наступила сва овдашња културно-уметничка друштва и бројни појединци. На чврсте везе Краљева и Марибора подсећа садница најстарије винове лозе на свету која је донета из овог града и засађена испред зграде у којој је смештена редакција часописа Повеља. Делегација Краљева је боравила у Марибору кад је Словенија славила улазак у Европску унију и кад је овај град био Европска престоница

културе. Као доказ искреног пријатељства Мариборчани су након земљотреса 2010. и поплава прошле године уручили Краљеву помоћ од по 40 хиљада евра. Половина прве суме утрошена је за смештај оних којима су оштећене у земљотресу, 15 хиљада за санацију штете на згради Интернистичке болнице, а пет хиљада подељено на 10 најугроженијих породица према процени Центра за социјални рад. На адресу „Пријатељства за нова времена“ стигло је и 1.230 евра из Ротердама, а подељено онима за које је процењено да су највише угрожени. Других 40 хиљада евра уплаћено је на посебан рачун за отклањање последица поплава, а „Пријатељство“ је у значајној мери допринело да у Краљево, Врњачку Бању, Рашку, Врбу и Крагујевац на поклон стигне један број ватрогасних возила. - „Пријатељство“ је направило одличне контакте са Манастиром Хиландаром, а били смо и домаћини

манастирске славе у Какову када сам замолио игумана за благослов да Ваведење пресвете Богородице узмемо за славу удружења. Оболелима од леукемије у Краљеву дали смо по сто евра, чак и неким избеглицама, и за ових десет година поделили десетак хиљада евра – каже Бакрачевић. Десетогодишњи јубилеј ће бити прослављен 6. августа на Тргу српских ратника уз учешће свих који су и до сада дали допринос манифестацијама које је организовало „Пријатељство за нова времена“. Највећа помоћ је свих ових година увек стизала од предузећа „Радијатор инжењеринг“ и „Амига“, Апотеке Краљево и Банке Интеза. Друга декада отпочиње реализацијом нових идеја, а једна је формирање асоцијације градова који у називу имају реч краљ. На њих би требало да подсећа још једна фонтана у центру града. Т. Радовановић Фото: М. Радовановићћ

МАГАЗИН 2.8.2015.

Преговарачки тим Полицијске управе Краљево (2)

МАГАЗИН

2.8.2015.

НА СПЕЦИЈАЛН

НОМ ЗАДАТКУ Свака изговорена реч током преговора која се схвати на погрешан начин може да послужи као окидач у извршавању најављене намере после чега више нама простора за исправљање грешке. - МУП није институција која ће неког да лиши живота, или повреди на било који начин, него да мирно убеђивањем реши ситуацију најбезболније за све. - Више од сазнања да су позитивно решени сви случајеви у којима су учествовали чланови краљевачког преговарачког тима годи оно које потврђује да нико од ових људи касније није покушао да понови ништа слично. - Преговарач никад не даје обећање, али не сме ни да лаже. - Некада и мали гест доноси боље резултате него сати разговора. - Важније од свега је сазнање о могућности да је преговарач последња особа са којом потенцијални самоубица разговара што је повод за осећање одговорности чије је границе тешко описати

овећање броја кризних ситуација које укључују самоубиства, отмице, делом догађаје везане за изнуде и слично условио је формирање преговарачких тимова при полицијским управа широм земље, а један такав од 2005. године са успехом функционише и у Краљеву. Изузетно посвећени ентузијасти, међу којима су Слађана Вељовић, Срђан Веселиновић, Саша Стојковић и Саша Јефтовић, у више наврата су од 2008. године успели да потенцијалне самоубице одврате од намере да себи одузму живот, али и ни да том приликом угрозе друге грађане. Вишегодишње искуство показује да је за успешно решавање сваког пјединачног случаја неопходно прибавити што више релевантних информација које би особа желела да чује како би престала да размишља о самоубиству и одустане од првобитне намере. Најзначајнијим се сматра стављање до знања да после извршења одлуке коју је донео више нема повратка, а одла-

МАГАЗИН

2.8.2015.

гање отвара могућност да то учини у било које време и без најаве. Саша Стојковић потврђује да је посебно важно бирати речи којима се обраћа особи у посебном психичком стању, јер свака коју схвати на погрешан начин може да послужи као окидач у извршавању најављене намере после чега више нама простора за исправљање грешке. У највећем броју случајева нема информација које би асоцирале на асоцијално понашање особе која прети самоубиством, нити пријава комшија које би указивала на било коју врсту патологије. Због тога се посебно важним сматра откривање разлога за такву врсту понашања у што краћем року, али и понашање у случају кад таква особа у полицији види непријатеља. Ма колико на почетку преговора нема назнака о крајњем исходу, нити колико би преговори могли да трају, дешава се да трају сатима без и мало помака у било ком смеру. Искуство колега из других полицијских управа сведочи о преговирима који су

трајали и више од 12 сати током којих се мењало више преговарача. - Можете да завршите причу успешно или неуспешно за пет до десет минута, а можете да причате са њим дан, два, три или четири. Проблем можете да решите и ако упаднете унутра, или на неки други начин кад нема другог решења. У таквим ситуацијама имате три могућности, једна је да стигнете да га спасете и спречите у намери да изврши оно што је одлучио иако шансе за то могу да буду мање од половине. Друга ситуација оставља довољно времена да опали, повуче осигурач и изврши самоубиство угрожавајући и друге особе из окружења, а трећа да се ликвидира употребом ватреног оружја. Сврха постојања преговарачког тима је да неког одговорите од такве ситуације, јер МУП није институција која ће неког да лиши живота или повреди на било који начин, него да мирно убеђивањем реши ситуацију најбезболније за све – објашњава Стојковић.

Слађана Вељовић и Срђан Веселиновић нису били на дужности кад им је дојављено да се у селу надомак града један мештанин попео на кров куће са секиром у рукама претећи како ће да се убије. Само неколико минута касније обоје су се нашли на лицу места одлучни да учине све како би га одговорили од првобитне намере. - Највећи проблем је био што нисмо знали ништа о њему јер није из Краљева, а тешко је било доћи до икаквог сазнања о мотивима који су утицали да пође горе како би што пре отпочели разговор. Колега је отпочео разговор са човеком који је захтевао да се удаљим јер је имао неки нама непознат разлог због кога није желео да будем ту. Склонила сам се да га не иритирам, а он после двадесетак минута дозволио да му се колега приближи – прича своја искуства Вељовић. Већ после краћег разговора било је јасно да је узрок понашања сазнање о проблему за који је сматрао да може

да изазове несагелдиве последице, али је контакт са колегама из тог града био довољан да се установи како он није таквих размера. Ово сазнање било је довољно за лагано попуштање и промену става према првобитно донетој одлуци. Веселиновић потврђује жељу човека са ким је преговарао да се прво уклоне полиција, екипа службе хитне помоћи и ватрогасци након чега је пристао да преда секиру и да се скине са крова. Више од сазнања да су позитивно решени сви случајеви у којима су учествовали чланови краљевачког преговарачког тима годи оно које потврђује да нико од ових људи касније није покушао да понови ништа слично. Ма колико су процедуре за вођење преговора прецизно дефинисане има ситуација кад преговарач, ако процени да то може бити делотворније, на личну одговорност заобиђе оно што је савладавао током обуке. Потврдило се то у тренутку кад се осумњичени за вршење неколико кривичних дела при

покушају хапшења затворио у кућу и запретио самоубиством. Противно прописима преговач је одлучио да уђе и остао у кући закључан са осталим члановима породице покушавајући да процени који је од њих најпогоднији да га придобије за пружање помоћи. - Био сам закључан са четири лица од којих једно стоји на крају ходника, држи жилет у руци и прети да се убије. Кад сам ушао прво сам извадио сам 200 динара и дао његовој млађој сестри да купи чоколаду. Породица је била јако сиромашна, а тим гестом сам придобио мајку која је до тада била на његовој страни и имала агресиван однос прерма полицији и нама, али је од тог тренутка почела да сарађује и подржавала сваку моју реч. То је велико искуство, иако против правила, и доказ да у многим ситуацијама треба направити процену шта би могло да буде најбоље – каже Стојковић уз потврду да се више од онога што би могло да му се догоди страховао да би могао да учини нешто што не би морао

МАГАЗИН

2.8.2015.

да није ушао. Посебно опасним показали су се случајеви кад особа са којом се преговара има ватрено оружје, а преговарач у жељи да стекне поверење никакво. У таквим ситуацијама се захтева посебна опрезност и добро мери свака реч како не би била окидач за нешто што нико не жели. Ма колико у сличним ситуацијама неко понашање преговарача самтрао храбрим код њега је присутнија свест о потреби да више размишља о потенцијалној жртви него о себи. Иако потреба посла захтева ношење оружја оно је последње на шта се мисли при оласку на преговоре. Сви чланови краљевачког тима једногласно потврђују да је задатак преговарача да прблем реши што је могуће мирније, а онај ко је направио проблем извуче из кризе која је по правилу повод за стварање проблема. Током обуке преговарачи уче шта треба да препознају у структри личности са којом којим разговарају како би, у складу са тим, прилагодили технику преговора. У компликованијим ситуа-

цијама по правилу се нагажује психолог, али не као преговарач већ особа која му помаже. Пракса показује да су психолози учествовали у преговорима само у случајевима да су долазили из структуре Министарства унутрашњих послова. Значај предавања којима присуству чланови преговарачког тима је и у томе што предавачи са великим искуством углавном обрађују конкретне примере из праксе. То је посебно важно због сазнања да ма колико свака ситуација била специфична из сваке може да се извуче нешто као касније потенцијално правило. Састанци на нивоу министарства једном годишње посебна су прилика за размену искустава, анализу понашања и јасно разграничење добрих и лоших потеза. - У једном од околних села човек је тражио да види доктора који га је лечио. Причам са њим и не кажем да то могу да извршим одмах, јер преговарач, по правилу, никад не даје обећање, али не сме ни да лаже. Техника преговарања се своди на то да га салу-

шате, ставите до знања да ћете покушати да решите оно што тражи, али не и да ћете сигурно то да решите. Имали смо ситуацију где је човек инсистирао да се појави доктор. Прво што нам је прошло кроз главу је да га за доктора везује нешто лоше, да му то смета и да хоће да га убије. Због тога су, у сличним ситуацијама, неопходне провере које захтевају хитност обављања разговора након чега доносите одлуку да ли да укључите таквог човека или не. Било је ситуација кад је потенцијални самоубица захтевао да склонимо екипу хитне помоћи, јер је био убеђен да су му доктори уградили прислушкиваче у главу због чега стално чује зујање. Таквог треба да убедите у намеру да помогнете, а не наудите на било који начин – објашњава Стојковић. Успех преговора најчешће зависи од способности преговарача да процени шта је то што би се могло понудити након што се увери да неће произвести негативан ефекат, а показало се да некада и мали гест доноси

боље резултате него сати разговора. Строга правила не постоје, а најчешће само од инвентивности преговарача зависи крајњи резултат. Ма колико да се сваком преговору приступа професионално, и без претераних емоција, искуство показује да се са новим информацијама о особи ситуација мења током покушаја да се проникне што дубље у разлоге које су га довеле у тако безизлазну ситуацију да излаз види у самоубиству. Важније од свега је сазнање о мугућности да је преговарач са последња особа са којом потенцијални самоубица разговара што је повод за осећање о одговорности чије је границе тешко описати. Током преговора преговарачу је јасно да се у глави самоубице дешавају чудне ствари које је на најсликовитији начин, током едукације, покушао да опише један од инструктора. Збрка је слична ситуацији кад се на једно ухо сервира одређена прича, на друго сасвим супротна уз захтев да води разговор на тему која нема никаве везе са прве две. Унутрашњи гласови које чује

оно су што треба победити и неутралисати током преговора који одлучују о животу и смрти. Сваки позитивно решен случај је прилика за велико олакшање и задовољство због сазнања да је учињено нешто добро. Ма колико да су сви досадашњи решени позитивно оптерећујуће делује сазнање да у једном, зато што на лице места због удаљености нису стигли на време, нису ни да започели разговор. То је повод за специфичан вид обуке полицајаца који први стигну на лице места како би куповали време до доласка едукованог преговарача. Пракса доказује постојање ситуација у којима, након разговора са полицајцем, није било нужно ангажовање преговарачког тима. Преговарачки тим Полицијске управе Краљево има по једног члана из Новог Пазара и Чачка са задатком да купују време пре него стигну остали. Током преговора сваки од њих се максимално концентрише на особу са којом разговара док други прикупљају податке и доносе коначне одлуке о

свим потезима. - Ми смо преговарачи и ништа не одлучујемо, већ они иза нас. Ми само купујемо време, преносимо захтеве и неке процене о томе шта можемо да очекујемо од личности. Други врше провере, обавештавају нас и хране информацијама које током преговора можемо да користимо као оружје и алат за убеђивање. Функционишемо као тим спреман да реагује у сваком тренутку, и ван редовног радног времена, јер се не зна кад ће да се укаже потреба да реагујемо – потврђује Стојковић потврђујући жељу чланова тима коме припада да прилка за преговоре буде што мање. Године рада на овим просторим аповод су реаговањеу само неколико случајева. У појединим деловима земље има их знатно више што потврђују колеге из Источне Србије који су реаговали у онолико случајева колико сви остали заједно. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 2.8.2015.

На репертоару Биоспа „Кварт“

МАГАЗИН

2.8.2015.

Немогућа мисија: Отпадничка нација

Пошто је јединица за немогуће мисије расформирана, а Итан искључен из збивања, тим ће се суочити са мрежом високо обучених специјалних агената укључених у Синдикат. Врхунски оперативци су одлучни у намери да створе нови светски поредак преко серије све страшнијих терористичких напада што је повод да Итан окупи свој тим и удружи снаге са некадашњом британском агенткињом Ајлом Фауст која је можда припадница ове отпадничке нације. Због свега ће се група суочити са најтежом немогућом мисијом до сад. Продукције Парамунт и Скајденс су пре истека прве половине године потврдиле да ће наставак филма „Немогућа мисија“ у биоскопе стићи знатно раније него што је планирано. Тако се уместо пред Божић пети наставак

филма појавио већ у јулу, или читавих пет месеци раније. Иако не постоји посебан разлог за померање статистика показује да је последња недеља јула веома добар период за премијеру акционих филмова, а они који су у то доба године први пут изашли пред гледаоце постизали су веома високу гледаност, самим тим и зараду. Последњи наставак овог акционог филма доноси много узбуђења, неизвесности и акробација Тома Круза у најопаснијим сценама каквих се не би постидео ни неки значајнији каскадер. Међу њима је и лет на 1.500 метара изнад британских села док је закачен за Ербасов авион. Док је снимао у Лондону, мало је недостајало да га удари спратни аутобус, а све доказује да се популарни глумац још није уморио од снимања акционих и веома озбиљних сцена. Филм се приказује до 5. августа, а пројекције почињу у 19,30.

Тајне Ватикана Филм „Тајне Ватикана“ доноси застрашујућу причу двадесетседмогодишње девојке која почиње да има разоран утицај на све људе око себе, доводећи до смрти и озбиљних несрећа. Локални свештеник сматра да је запоседнута па се обраћа Ватикану за помоћ, али су древне сатанистичке силе знатно моћније него што замишљају. Анђела Холмс је обична девојка са једноставним интересовањима и животом без трзавица. Нажалост, све се то мења када почиње да повређује особе око себе, доносећи људима које воли озбиљне повреде и смрт. Прегледи показују да нема физичких тегоба, након чега се окреће спиритуалним решењима и завршава у Ватикану, где треба да се изврши егзорцизам, али изгледа да је демон који

је у њој много старији и снажнији од свега што су очекивали. На свештенику Лозану је да победи у рату између добра и зла и ослободи Анђелу, али и спасе свет око ње. „Тајне Ватикана“ је још једно остварење од кога се очекује много док се ослања на класичан концепт поседнутости од стране демона, а на нови начин приказује анти-Христа. Редитељ Марк Невелдин потврђује како је одувек желео да направи филм који се ослања на натприродно, али не одступа од премисе о борби између добра и зла јер идеја где се боре најбоље и најгоре отвара многе могућности за креативност. Како би прича била што реалистичнија она се ослања на емотивне односе у породици што је највеће одступање од хорор жанра. У филму нема одсецања глава, прскања крвљу, нити забадања ножева, а начин да се уплаши није тражен у препаду већ реалистичном приказу догађаја.

Пројекције у краљевачком биоскопу почињу у 22 сата.

Малци Иако је планирано да буде завршено до краја јула приказивање фила „Малци“ продужено је за још недељу дана. За оне који то још не знају прича о Малцима, који су се као једноћелијски жути организми развијали вековима и увек служили најгрознијим господарима, почиње од настанка света. Они су од почетка неуспешни у задржавању свих дотадашњих господара, од Ти Рекса до Наполеона, а кад су остали без последњег пали су у депресију. Зато један од њих Кевин кује план да, уз помоћ безобразног тинејџера Стјуарта и дражесног Боба, пође у свет у потрази за новим шефом кога ће следити његова браћа. Узбудљиво путовање од хладног Антарктика до Њујорка шездесетих година, које се

завршава у Лондону, води до следеће потенцијалне господарице Скарлет О’Пакић, првог највећег женског зликовца на свету. Иако је трећи у низу филмова серијала „Грозан ја“ по радњи је смештен неколико година пре првог дела, а поред Малаца централни ликови филма су Скарлет и Херб Оверкил. Скарлет је најпознатија као најлукавија и најбескрупулознија злоћа на свету, а у намери да покори планету помаже јој муж, луди научник Херб. На почетку приче Малци су сами на хладном Антарктику и немају господара, јер су им случајно сви страдали, а иако би се могло очекивати да су од њих нешто научили испада обратно па утичу на оне око себе више него што се сами мењају. Филм се до истека планираног периода приказује од 17,30 сати. Т. Радовановић

МАГАЗИН 2.8.2015.

Знаменити Краљевчани: Лазар Тошић (2)

- Плато код Филозофског факултета деведесетих година је био место на коме су џез музичари спасавали омладину која је била слуђена, јер није знала шта ће са собом. – Каријера мање значајна од жеље да добро свира бубањ, да он добро звучи и да говори језиком препознатљивим у џезу. – Мотори неостварена жеља из младости. - Свако свира џез на свој начин, али довољно разумљиво и другима. - У Београду се одувек свирао најбољи џез на овим просторима. - Музичари из Србије имају нешто што други немају. - Џез није профитабилна и масовна музика, већ нешто што уздиже културу људи из целог краја, а џез музичари припадају посебном слоју људи. Звање најбољег џез бубњара у Југославији с половине деведесетих година као признање публике и стручне јавности. - Краљево диван и врло инспиративан град који пружа могућност за уживање

Фото: М. Радовановић

АХ, ТАЈ ЏЕЗ

Лазар Тошић

МАГАЗИН 2.8.2015.

екстет Марковић Гут изникао из Биг бенда Радио Београда сматра се најбољим који је икада свирао на просторима ширег региона, а до данас га ни један други није превазишао. Током само пет година учествовао је на свим џез фестивалима у Европи, међу њима и једном од највећих North Sea у Холандији на коме су наступали Мајлс Дејвис, Херби Хенкок и друга највећа имена светског џеза. Учешће на фестивалима је увек прилика да се научи нешто ново поготово од музичара са простора на којима је настала ова врста музике. Од оних који су тек почињали очекивало се да добро прочитају оно што је читљиво само добрим познаваоцима џез музике. Необично значајним у развоју бенда показала се публика која зна шта је добро, а шта није, и код које тешко пролазе они који не продају здраву робу. Секстет Марковић Гут, у коме је од оснивања свирао Лазар Тошић, квалитетом је доказао да има добар пролаз свуда у свету, што се у музичким круговима сматрало изненађењем, посебно у Куби из поднебља у коме класични џез није на посебно високој цени. Иако Кубанци више воле румбу и самбу, као основу на којој развијају плес, показали су висок степен коректности и према српским музичарима. Са дистанце од неколико деценија по некад се оправданим учини питање зашто у то време није отишао и на северни део америчког континента. Разлог се увек нађе у патриотизму какав исплива на површину и приликом сваког доласка у Краљево. Зато је и последњи био прилика да се још једном обиђе простор око Женеве, сиђе до Ибра и Мирине чесме за коју везују успомене из најраније младости. Размишљање се у то време кретало у правцу да је боље у својој средини урадити неке здраве ствари него у иностранству потрошити много времена, а не урадити ни половину тога. - Мислим да сам овде урадио све што је могло да се уради. Десет година сам свирао сам на платоу код Филозофског факултета у најгоре време ра-

това и санкција кад ни један бенд није могао да издржи на једном месту ни годину дана. Имали смо скоро велики оркестар, а на том месту свирали су сви добри џез музичари. Организовали смо се, преживели голготу и спасли омладину која је била слуђена јер није знала шта ће са собом. Плато су видели као оазу и излаз у свет, а ко год је дошао са стране био је слуђен кад је видео шта се дешава, јер тако нешто није постојало ни у Њујорку. Изађем са великим бендом па изведемо програм који разбија све, а они кажу ово нема у Њујорку. И због тога мислим да сам у земљи урадио ствари које можда не бих могао напољу – каже Тошић. У време кад је многим младим људима каријера добар разлог за одрицање од бројних ствари Тошић потврђује да му је мање била значајна од жеље да добро свира бубањ, да он добро звучи и да говори језиком препознатљивим у џезу, а то потврђује поштен однос према свему што је радио чак и у моментима кад то није било на врхунском нивоу. Ма колико био свестан чињенице да је урадио све што је у животу могло да се уради бука мотора групе бајкера који су протутњали Карађорђевом улицом повод је за подсећање на неостварену жељу из младости да буде један од њих. Наступи са светски познатим џез музичарима прилика су за подсећање да ни у једном тренутку нису били за страх или комплекс било које врсте, првенствено због сазнања да свако свира џез на свој начин, али довољно разумљиво и другима. Иако је велики оркестар Радио Београда био циљ коме је годинама стремио после двадесет година у њему Тошић је одлучио да откаже послушност и музицирање настави на другом месту. Све што се дешавало у првој половини деведесетих година чинило се великом неправдом према земљи због чега су многи, међу њима и Тошић, на посебан начин доживљавали растући притисак међународне заједнице на Србију. Сати и сати проведени у популарној каменој сали Радио Београда

били су прилика за размишљање које је водило само у једном смеру, слободи каква није постојала у великом оркестру, а коју је нудио плато испред Филозофског факултета. - Донесем одлуку како је паметније да ја њима дам отказ него они мени. Видео сам да ми је мука, јер имам обавезу да сваког дана долазим у 1 сат, да свирам док ми маше неко ко ми није готиван, или да ме снима кад се не осећам довољно способним да то добро урадим, па једног понедељка дам отказ. Од тада сам три пута отишао тамо, али никад као данас до Ибра и Мирине чесме да се радујем. Мени је било увек тешко у Студију шест, а говорило се да испод стола постоје каблови који рефлектују неко зрачење због чега је то невероватно тежак простор за функционисање у коме се често дешавају разноразни ексцеси. Радио сам на другим местима на којима сам био слободан, а мени треба слобода. Са статусом истакнутог уметника отишао сам у превремену пензију, а сад функционишем како могу и колико могу – прича Тошић уз потврду да се у Београду одувек свирао најбољи џез на овим просторима. Ма колико да су Словенци свирали најорганизованије захваљујући германском размишљању, у шта се наш саговорник уверио безброј пута па и пред крај осмадесетих кад је као гост наступао са оркестром Јожета Прившека на турнеји по Аустрији, неспорно је да џез музичари из Србије имају нешто што други немају. Тошић потврђује да немају ни Загрепчани чије је џез музицирање увек више личило на шминку него праву свирку, па су под посебним притиском излазили пред публику посебно ако су пре њих наступали Београђани. Мића Марковић, Стјепко Гут, Миша Крстић, Мило Митровић, Миша Блам и Лазар Тошић су годинама били неуништив тандем од кога су се сви плашили. Потврђено је то безброј пута, као у Раденцима кад је потврђено да су се загребачки музичари буквално тресли од страха што је само још једна потврда става да се у Београду свира најбољи џез.

МАГАЗИН 2.8.2015.

Тек по неки наступ у џез клубовима прилика је да се још који пут појави пред публиком првенствено због музике коју воли много више него бицикл који је и данас прилика за подсећање на дане из ране младости кад је редовно возио до Матарушке Бање и назад. Навика је остала до данас баш као и бубњарске вежбе на дасци коју увек носи са собом. Искуство указује на потребу за свакодневним вежбањем због сазнања да је од необичне важности да сваког дана буде у покрету. Као бубњар старог кова Тошић није претерано задовољан развојем технологије која је електронске бубњеве претворила у компјутер, па је улога човека све мања. Све је урађено да би се што пре дошло до крајњег производа, и добио звук због кога не мора да се троши превише времена у студију. Разлог се види у стварању профита и добијање квалитетног производа за што краће време. У таквим околностима никога превише не интересује колико се то допада врхунским музичарима који више него обична публика препознају разлику између звука који производе човек и машина. - Џез није профитабилна и масовна музка. То је као микрохирургија, део музике који је врло инетересантан, па мораш да му се посветиш и да га познајеш, јер постоје правила која обичан човек не зна. Њега интересује нека лепа мелодија, да неко нешто лепо одлупа или одсвира брзо.У џезу постоје правила, а популарну дванаестицу мораш да осећаш. Музику са тих дванаест тактова измислили су црнци кад је блуз настао као израз бола и туге. То је лирско извођење, јер јад који осећаш у себи мораш да искажеш плачем или песмом. Имаш теме са 16 пута 16, 4 пута 8 или 3 пута осам тактова, а ону која ти је задата не можеш да одсвираш како хоћеш. Можеш да фразираш, али и фразура мора да буде у стилу џеза. Мора да буде књижевни језик, као да причаш, јер много тога зависи какао употребљаваш акценат. У сваком такту мораш да свираш одређене хармоније, да све чини звучно јединство, а да оно што свира клавириста у одређеном делу мелодије одговара дувачу.

То су незаобилазна правила која мораш да познајеш, а џез ма како био интересантан не можеш да доживиш како треба ако не уђеш у суштину – објашњава Тошић. Иако Краљево није изнедрило ни један квалитетан бенд који би дуже остао на музичкој сцени из њега су потекли бројни појединци, међу њима и бубњари, који су оставили значајан траг у музици на овим просторима. После Тошића први се у свет отиснуо Слободан Стојановић Кепо и са Смаком створио ствари које се сврставају у најбоље на овим просторима и због тога што имају примесе џеза. Могућност школовања у иностранству последњих година је допринела да велики број младих Краљевчана завршава престижне школе у европским музичким центрима, али и са оне стране Атлантика. Цео живот међу џез музичарима повод је за тврдњу да припадају посебном слоју људи који се битно разликују од свих осталих. Они, каже Лале, нису мачји кашаљ већ људи који музику изводе на највишем нивоу, а сви који би пожелели да им припадају морају добро да науче све што је потребно, или престану да се баве тим послом. Најбољи начин да се провери колико је ко савладао вештину правила која су неумољива је џем сешн, баш као онај последњег дана овогодишњег фестивала „ЏезИбар“ који се, иако са тек петогодишњим искуством, показује као изванредна ствар. Кад га је пре пуних пет година покренуо Миша Блам на једној од вечери је наступио и Лазар Тошић. После Блама место уметничког директора преузео је Васил Хаџиманов за кога се верује како може доста да допринесе даљем успону ове манифестације. Искуство са многих фестивала у свету показује да се и краљевачки сврстава у ред озбиљних, функционише на светском нивоу и привлачи све већи број посетилаца, првенствено младих, који воле ову врсту музике. Отуда и уверење како може да донесе просперитет Краљеву и целом крају. - Подржавам га до коске и верујем да град треба да стане иза тога. Ја сам

својевремено у кафани волео да чујем и добре народњаке, али не можемо да живимо само од народњака. Немам ништа против њих, и пријају ми, али је ово нешто друго, нешто што уздиже културу људи из целог краја. Ово је описмењавање народа, а кад се народ описмени другачије гледа на музику. Зато не треба посустајати у настојању да и оне који нису дошли натераш да дођу. Најбоље је непријатеља приморати да те саслуша. Тек онда си победио – каже Лале спреман да пусти и сузу након питања до када ће да свира. Као и многи пре њега потврђује да ће то радити док може. Ништа друго не може ни да се очекује од човека који је у животу радио све што је хтео и коме су се све жеље испуниле, почев од Биг бенда па до бројних светски познатих фестивала џез музике. Звање најбољег џез бубњара у Југославији с половине деведесетих година, као признање публике али и стручне јавности, је нешто што прија, нешто чиме се претерано не поноси, али и не стиди. All stars бенд састављен од изузетних музичара наступио је последње вечери међународног џез фестивала у Краљеву да би одао почаст оснивачу и дугогодишњем колеги Миши Бламу. Састављен је од музичара који су деведесетих година свирали на платоу код Филозофског факултета, а поред Тошића пред Краљевчанима су се појавили директор у музичкој продукцији РТС Фреди Станисављевић, трубач Марко Ђорђевић, саксофониста Александар Јаћимовић, пијаниста Васил Хаџиманов и изванредни басиста Милан Павковић, са репертоаром који су на различитим местима изводили годинама уназад. Долазак у Краљево овог лета први је после пет година паузе. Била је то још једна прилика за потврду става да се овде осећа као у неком климатском месту посебно изабраним за уживање. Пет година паузе прилика је за уверење да је Краљево и даље диван и врло инспиративан град. Т. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 2. D 8. АВГУСТА

МАГАЗИН

2.8.2015.

2. август

216. п. н. е. — У бици код Кане Ханибал је нанео највећи пораз римској војсци у историји. 461. — Западноримског цара Мајоријана свргао и после пет дана погубио војсковођа Рицимер. 1492. — Кристифор Колумбо је испловио из Лисабона ка Индији према западу. Открио је Бахаме, Америка 10. октобра 1492. 1552. — Договором у Пасауу поништен је Аугсбуршки Интерим из 1548., а лутерани (протестанти) су добили слободу вероисповести у Немачкој, што је озакоњено на сабору у Аугсбургу 25. септембра 1555. 1802. — Наполеон Бонапарта проглашен је „доживотним конзулом“ Француске, што му је дало право да именује наследника. 1830. — Шарл X Бурбонски, француски краљ, абдицирао је под притиском Јулске револуције у Паризу. Јулска револуција је избила због краљеве одлуке о укидању слободе штампе, распуштању парламента и промени изборног закона. 1858. — Британски парламент усвојио је закон (India Bill) којим је индијска влада стављена под управу британске круне. 1877. — Завршен шаховски турнир „Франкфурт 1887.“ победом Џорџа Хенрија Мекензија. 1903. — У Македонији започео је Илинденски устанак за ослобођење од турске власти, током ког је створена Крушевска република. 1928. — Италија је потписала 20-годишњи уговор о пријатељству са Етиопијом. 1934. — После смрти немачког председника Паул фон Хинденбург, Хитлер је себе прогласио фирером

(вођа) и преузео апсолутну власт. 1935. — Велика Британија је донела закон према којем је реформисан систем управљања у Индији, одвојени су Бурма и Аден од Индије, гарантована већа локална самоуправа у провинцијама и формирано централно законодавство у Њу Делхију. 1939. — Алберт Ајнштајн упозорио је америчког председника Рузвелта да немачки научници раде на производњи бомбе са уранијумом, после чега су у САД почели (почетком 1940.) истраживачки радови за производњу нуклеарне бомбе. 1945. — Завршена је Потсдамска конференција на којој су совјетски вођа Стаљин, председник САД Труман и премијер Велике Британије Атли постигли договор о демилитаризацији и денацификацији Немачке и њеној подели на окупационе зоне после Другог светског рата. 1970. — Британски војници су у Северној Ирској први пут употребили гумене метке ради смиривања нереда. 1980. — У експлозији на железничкој станици у Болоњи погинуло је 85 и рањено више од 200 људи. То је био најтежи терористички напад у Европи после Другог светског рата и изазвао је талас масовних протеста широм Италије. 1990. — Ирачка војска је напала Кувајт и окупирала га за један дан. Овај догађај је био повод за остварење аспирација САД, корз Заливски рат, о стационирању великог броја војника на Блиском истоку зарад очувања доминације над производњом и дистрибуцијом нафте. 1992. — Алжирске снаге безбедности ухапсиле су 50 наоружаних исламских екстремиста и одузеле њихово складиште оружја у којем је пронађено 150 бомби.

1994. — Под претњом пооштравања међународних санкција СР Југославији, влада Србије позвала је вође Републике Српске да прихвате мировни план Контакт групе за Босну и упозорила их да ће у супротном бити одговорни за злочин против сопственог народа.

1997. — Вођа најјаче либеријске герилске фракције Чарлс Тејлор проглашен је председником Либерије, чиме је после седмогодишњег грађанског рата окончана борба за власт у земљи. 1999. — У судару два воза у источној Индији погинуло је 285, а рањено око 300 људи.

2001. — Србин, генерал Радислав Крстић осуђен је у Хагу на 46 година затвора због масакра над босанским муслиманима у Сребреници 1995., највећег ратног злочина у Европи после Другог светског рата. 2005. — Авион Ер Франса, Ер Франс лет 358 је слетео са писте у Торонту, Канада. Сви путници су преживели несрећу а авион је тотално изгорео.

3. август 1347. — Енглески краљ Едвард III заузео је у Стогодишњем рату француски град Кале, који је остао под енглеском влашћу до 1558.

Спик открио је језеро Викторија, извориште реке Нил. 1881. — Британске трупе окупирале су египатски град Суец, што је Уједињеном Краљевству омогућило да 1883. постане власник читаве зоне Суецког канала. 1884. — Завршен је железнички мост у Београду на реци Сави, а наредног месеца пуштена је у саобраћај пруга Земун-Београд. Мост је разаран у оба светска рата и потом обнављан. 1904. — Британци су напали Тибет и заузели главни град Ласу, а верски вођа далај лама је побегао у монголску престоницу Ургу (Улан Батор). 1914. — Немачка је објавила рат Француској, Белгија је одбацила захтев Немачке да њене трупе уђу у ту земљу, а Велика Британија је упозорила Немачку да би инвазија на Белгију значила општи рат у Европи. 1936. — амерички атлетичар Џеси Овенс је скоком у даљ 8,06 метара освојио прву од четири златне медаље на олимијским играма у Берлину. 1940. — Литванија је формално постала део СССР под називом Литванска Совјетска Социјалистичка Република. 1958. — Под командом Вилијама Андерсона, америчка нуклеарна подморница „Наутилус“ је прва прошла испод леда на Северном полу. 1996. — Уједињене нације су саопштиле да је војска племена Тутси у Бурундију побила хиљаде Хуту цивила у серији покоља извршених између априла и јула.

4. август

1571. — Турци су, након једанаестомесечне опсаде, заузели град Фамагусту на Кипру и извршили масакр становништва. 1675. — Французи су победили холандску и шпанску флоту код Палерма и заузели Сицилију. 1858. — Енглески истраживач Џон

1578. — Покушај Португалије да заузме Мароко пропао је поразом у бици код Алказаркивира, у којој су погинули португалски краљ Себастијан, краљ од Феза и маварски претендент на престо. 1704. — У Рату за шпанско наслеђе, енглеско-холандске снаге су заузеле шпански град Гибралтар. 1789. — Парламент Француске је, током Француске револуције, укинуо све привилегије феудалаца. 1791. — Потписан је Свиштовски мир којим је одређена граница између

Аустрије и Отоманског царства. 1870. — Завршен шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка победом Адолфа Андерсена. 1914. — Немачке трупе напале су Белгију, Велика Британија је објавила рат Немачкој, а САД су прогласиле неутралност. Почетак опсаде Лијежа. 1916. — Данска је за 25 милиона долара уступила САД део Западноиндијских острва, укључујући Девичанска острва. 1944. — У скровишту у Амстердаму Гестапо је ухапсио породицу Франк и још четворо Јевреја и депортовао их у концентрациони логор. После рата откривен је дневни 14-годишње девојчице Ане Франк, који представља један од најпотреснијих докумената о страдању Јевреја у Другом светском рату. 1954. — Британски суперсонични борбени авион „Електрик Лајтнинг П1“ извео је свој први лет. 1983. — Бетино Кракси је, као први социјалиста, преузео дужност премијера Италије, постигавши рекорд у дужини опстанка једне италијанске владе после Другог светског рата. 1992. — Милиони црнаца окончали су дводневни генерални штрајк против владе белаца у Јужној Африци, током којег је убијено 30 људи. 1993. — Јапанске власти извиниле су се званично женама које су током Другог светског рата служиле као сексуалне робиње јапанским војницима. 1993. — Снаге Војске Републике Српске су освојиле све кључне положаје на планини Игман изнад Сарајева и затвориле обруч око града. 1994. — Након што је Скупштина Републике Српске одбила мировни план Контакт групе за Босну, СР Југославија је прекинула политичке и економске односе са Републиком Српском и затворила границу на реци Дрини. 1995. — Хрватска војска је, у операцији „Олуја“, ушла у српску енклаву (Република Српска Крајина), зону под заштитом УН. Око 250.000 Срба напустило је своје домове и кренуло, у највећем избегличком таласу у Европи од Другог светског рата, према Босни и СР Југославији.

1999. — У катастрофалним поплавама у Кини погинуло је више од 400 људи, а два милиона остало је без домова. 2000. — Британска краљица мајка Елизабета прославила је у Лондону 100. рођендан, као прва личност из краљевске породице која је проживела цео један век. 2001. — Палестина је издала званично саопштење о обустави оружаних напада на Израел. Овај позив без преседана указао је на неслагање између палестинских званичника и милитантне палестинске струје око освете због израелских напада. Председници Северне Кореје и Русије, Ким Џонг Ил и Владимир Путин, потписали су декларацију по којој се Северна Кореја мора придржавати мораторијума о ракетним пробама до 2003. године.

МАГАЗИН

2.8.2015.

5. август

1583. — Хемфри Џилберт основао прву енглеску колонију у Северној Америци, у Сент Џонсу на Њуфаундленду. 1716. — Аустријски принц Еуген Савојски са армијом од око 83.000 војника у бици код Петроварадина нанео тежак пораз турској војсци од 120-150.000 људи под командом Дамада Али-паше. У бици погинуло око 3.027 аустријских и око 5-6.000 турских војника. Годину дана касније Еуген Савојски освојио Београд, који је остао под аустријском влашћу до 1739. 1824. — Грчка флота под командом Константина Канариса је поразила османску флоту у бици код Самоса. 1895. — Почиње шаховски турнир у Хејстингсу. 1914. — Црна Гора објавила рат Аустроугарској. Куба, Мексико, Уругвај и Аргентина прогласиле неутралност у Првом светском рату. Први електрични саобраћајни сигнали за регулисање различитих саобраћајних праваца постављени у авенији Еуклид и Источној 105. улици у Кливленду, у америчкој држави

Охајо. 1915. — Немци у Првом светском рату окупирали пољску престоницу Варшаву. 1940. — Летонија ушла у састав СССР под називом Летонска Совјетска Социјалистичка Република. 1941. — Окончана је битка за Смоленск предајом око 300.000 совјетских војника. 1943. — Плотунима из 222 артиљеријска оружја у Москви су, у Другом светском рату, обележене победе над немачким трупама на Источном фронту. Совјетска армија ослободила градове Орел и Бјелгород. 1949. — У земљотресу јачине 6,7 степени Рихтерове скале у Еквадору погинуло око 6.000 људи, а око 100.000 остало без домова. 1960. — Буркина Фасо, која се тада звала Горња Волта, је добила независност од Француске. 1963. — СССР, САД и Велика Британија потписали у Москви споразум о забрани нуклеарних проба. 1974. — председник САД Ричард Никсон признао да је учествовао у прикривању афере „Вотергејт“ и блокирању истраге о упаду у седиште Демократске странке у пословном центру „Вотергејт“. Поднео оставку 9. августа. 1994. — Авиони НАТО бомбардовали положаје Војске Републике Српске око Сарајева, пошто су припадници Војске Републике Српске узели део наоружања из складишта мировних снага УН на планини Игман. 1995. — САД и Вијетнам успоставили дипломатске односе после вишедеценијског непријатељства и заложили се за унапређење међусобне сарадње. 2001. — Талибанска влада у Авганистану затворила осам страних хуманитарних радника под оптужбом да су ширили хришћанство међу муслиманима.

6. август 1661. — Португал и Холандија потписали споразум према ком је Португал задржао Бразил, а Холандија

Цејлон. 1806. — Цар Франц I Хабзбуршки одрекао се титуле светог римског цара и прогласио се царем Аустрије. Тиме престало да постоји Свето римско царство. 1807. — Српски просветитељ Доситеј Обрадовић прешао из Земуна у устаничку Србију, где је као први Карађорђев министар просвете остао до краја живота, 1811. 1890. — У њујоршком затвору Обурн погубљен убица Вилијам Кемлер. То је било прво извршење смртне казне на електричној столици. 1914. — Аустроугарска објавила рат Русији, а Србија и Црна Гора Немачкој у Првом светском рату. 1918. — Завршена је немачка офанзива на Марни. Последњи велики напад немачке војске у Првом светском рату завршен поразом, а око 100.000 немачких војника погинуло и повређено. 1926. — Аамеричка пливачица Гертруда Едерле постала прва жена која је препливала Ламанш. Пивање трајало 14 часова. 1932. — Отворен први Венецијански филмски фестивал. 1940. — Естонија ушла у састав СССР под називом Естонска Совјетска Социјалистичка Република. 1945. — Бачена је атомска бомба на Хирошиму, што је прво кориштење нуклеарног оружја у рату. 1962. — Јамајка је стекла пуну независност од Уједињеног Краљевства, више од 300 година пошто су је Енглези преотели од шпанских колониста 1655. 1991. — Председништво Југославије једногласно усвојило одлуку о проглашењу потпуне и безусловне обуставе ватре на територији Републике Хрватске. 1995. — Хрватски авиони и артиљерија гађали српске избеглице које су у колонама напуштале територију Хрватске после офанзиве хрватске војске на Книнску Крајину. 1996. — Амерички научници објавили да су пронашли доказ да је на Марсу давно постојао живот, на основу испитивања остатака метеора

пронађеног на Антарктику. 1997. — „Боинг 747“ „Коријан ерлајнса“ срушио се на путу из Сеула у близини аеродрома Гвам. Погинуло 228 путника и чланова посаде, а 26 их преживело. 1999. — Председник Русије Борис Јељцин затражио од Парламента да укине смртну казну у тој земљи. 2000. — Око 1.400 Литванаца признало да су као агенти или доушници радили за бившу совјетску тајну и обавештајну службу, КГБ. Литванија била под управом Совјетског Савеза од Другог светског рата до 1991. 2001. — Врховни суд Калифорније донео одлуку да произвођачи ватреног оружја не подлежу законској одговорности за криминалну употребу њиховог оружја. 2003. — Суд у Мадагаскару осудио је бившег председника Дидијера Рацирака на 10 година тешког рада због проневере јавних фондова вредних осам милиона америчких долара. 2008. — Војска Мауританије извела је државни удар против председника Сиди Мухамеда Абдулахија. Након хапшења председника и премијера сву власт је преузео Мохамед Улд Абдел Азиз.

7. август 1830. — Француска скупштина изабрала је Луја Филипа за краља Француске, након што је Шарл X био присиљен да абдицира у Јулској револуцији. Нови краљ је постао познат као „краљ грађанин“. 1858. — Краљица Викторија је за престоницу британског доминиона Канаде одабрала Отаву. 1912. Русија и Јапан су потписали споразум о подели интересних сфера у Монголији и Манџурији. 1942. — Искрцавањем америчких поморско-десантних снага на острво Гвадалканал, у групи Соломонских острва, почела је савезничка офанзива на Пацифику у Другом светском рату. 1947. — Експедиција норвешког етнолога Тора Хејердала на сплаву „Кон Тики“ стигла је, након 101 дана пловидбе од Перуа, на архипелаг Туамоту

у Полинезији. 1959. — Амерички сателит Експлорер 6 лансиран је из Кејп Канаварела. То је био први сателит који је послао фотографије Земље из свемира. 1960. — Кубански премијер Фидел Кастро објавио је одлуку о национализацији свих америчких компанија на Куби. 1990. — Афрички национални конгрес Нелсона Манделе одустао је, после 29 година, од оружане борбе против власти беле мањине у Јужној Африци, а заузврат је влада те земље прихватила разговоре о окончању система апартхејда. 1995. — Најмање 20 људи погинуло је у експолозији бомбе коју је у згради владе у Коломбу, у Шри Ланки, активирао један тамилски побуњеник, бомбашсамоубица. Отворен је Варшавски метро 1996. — У Атини су се састали председници Србије и Хрватске Слободан Милошевић и Фрањо Туђман и постигли договор о нормализацији односа између СР Југославије и Хрватске. Споразум је озваничен 23. августа 1996. 1997. — Камбоџански министар иностраних послова Унг Хуот је формално преузео дужност првог премијера, заменивши збаченог принца Нородома Ранарита. Илегална организација косовских Албанаца Ослободилачка војска Косова преузела је одговорност за низ оружаних напада на полицијске станице на Косову и Метохији и позвала је Албанце у покрајини да подрже оружану побуну против српске власти. 1998. — У експлозији два аутомобила-бомбе у америчким амбасадама у Кенији и Танзанији погинуло је најмање 215 људи у Најробију и 11 у Дар ес Саламу, а рањено је више од 5.000 људи. Одговорност је преузела до тада непозната група Исламска армија за ослобођење светих места. 1999. — У Брчком, у Босни и Херцеговини, одржан је „Рок маратон '99“ на којем су се први пут од распада бивше СФРЈ и тиме узрокованог рата, окупиле рок групе из бивших југословенских

република. Концерт је најављен као „скуп високог ризика“, али инцидената није било. 2000. — Група америчких и швајцарских научника саопштила је откриће девет нових планета које се крећу у орбити изван нашег сунчевог система, што је од значаја за напоре научника да открију живот на неком другом месту у свемиру. На Корзици убијен је из заседе оснивач главне герилске групе на том острву Жан-Мишел Роси и његов сарадник Жан-Клод Фратачи. 2001. — Филипинска влада и муслиманска сепаратистичка група, Исламски ослободилачки фронт Моро, потписали су примирје, што је корак напред у правцу окончања борби које трају декадама у јужним Филипинима. 2008. — Наступом олимпијске фудбалске репрезентације у мечу са Аустралијом (резултат 1:1) започело учешће Србије на XXIX Олимпијским играма у Пекингу, прво самостално учешће Србије још од VI Олимпијских игара у Стокхолму 1912. године.

8. август 1539. — Турци су преотели Херцег Нови од Шпанаца. Посредовањем Француза Млечани су се због свега тога издвојили из Светог Савеза. 1918. — Почела је битка код Амијена која је означила почетак савезничка Стодневне офанзиве на Западном фронту у Првом светском рату. 1881. — Основана је Гимназија „Бора Станковић“ у Врању. 1945. — Склопљен Лондонски споразум о Међународном војном трибуналу. 1949. — Бутан је постао независна држава. 1974. — Амерички председник Ричард Никсон је у телевизијском обраћању нацији најавио да ће сутрадан поднети оставку због афере Вотергејт. 1986. — Премијера дугометражног цртаног филма Трансформерси. 2008. — У Пекингу су отворене XXIX. летње олимпијске игре.

МАГАЗИН 2.8.2015.

МАГАЗИН

2.8.2015.

Активности Агенције за безбедност саобраћаја

ЗА БЕЗБЕДНИЈЕ ПУТОВАЊЕ - Број учесника у саобраћају који користе сигурносни појас на предњем седишту повећан за само 2 одсто, а број оних који га користе на задњем за 7,3 одсто. - Организовано промовисање ефеката употребе сигурносног појаса, кроз симулацију чеоног судара на симулатору „коса раван“ и превртања возила на симулатору „Ражањ“. - Удар у препреку брзином од 8 и 12 километара на сат и превртање возила, са везаним појасом, испробало је више посетилаца овог необичног догађаја. - Семинар унапређења знања за инструкторе вожње

условима осете ефекат сигурносног појаса у случају саобраћајне незгоде, а циљ ове активности је повећање свести учесника у саобраћају о значају и ефектима њихове употребе. Како изгледа удар у препреку брзином од 8 и 12 километара на сат и превртање возила, са везаним појасом, испробало је више посетилаца овог необичног догађаја. На упечатљив и безбедан начин свима, а посебно кандидатима за возаче, демонстриран је значај употребе сигурносног појаса, а кроз кратак програм обуке на симулаторима имали су прилику и да прођу сви заинтересовани грађани. Програм обуке правилног везивања појаса и коришћења симулатора припремили су и водили представници Агенције за безбедност саобраћаја. Грађани који су пробали симула-

торе имали су прилику да јавно говоре о својим навикама у вези употребе сигурносног појаса и личном доживљају приликом ротације симулатора и то све са једним циљем, да сваки пут, без обзира да ли су возач или путник, да ли седе на предњем или задњем седишту, правилно користе сигурносни појас. Резултати истраживања потврђују да је број учесника у саобраћају који користе сигурносни појас на предњем седишту повећан за само 2 одсто, док је број оних који га користе на задњем повећан за 7,3 одсто. Заједнички циљ свих који су учествовали у овој и сличним акцијама је да се учини корак више у правцу едукације будућих возача, и подигне свест свих учесника у саобраћају како би се смањио број саобраћајних незгода. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

араван Агенције за безбедност саобраћаја који широм Србије промовише безбедно понашање у саобраћају стигао је у Краљево, а једнодневни боравак био добра прилика да се у Електро-саобраћајној техничкој школи „Никола Тесла“ реализује семинар унапређења знања за инструкторе вожње и проба симулатора вожње „Ражањ“ и „Косе равни“. Упоредо са семинаром на Тргу Српских ратника је, у сарадњи са Градском управом града Краљева и Саветом за безбедност саобраћаја, организовано промовисање ефеката употребе сигурносног појаса, кроз симулацију чеоног судара на симулатору „коса раван“ и превртања возила на симулатору „Ражањ“. Заинтересовани грађани били су у прилици да у потпуно безбедним и контролисаним

МАГАЗИН 2.8.2015.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

2.8.2015.

НЕДЕЉА У З

ако се број од 24 евидентирана кривична дела током протекле недеље у поређењу са 14 од само седам дана раније може сматрати значајним повећањем ипак не може да се пореди са недељама када је био вишеструко већи. Последњи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 20. до 26. јула потврђује да се свих 24 кривична дела сврставају у област општег криминала, а да су инспекторима Криминалистичке полиције познати извршиоци тек једне петине. Нестабилној ситуацији у области јавног реда и мира допринео је знатно

већи број туча него седам дана раније, а у структури 22 евидентирана прекршаја на њих отпада више од половине. Десет прекршаја који се у полицијској терминологији третирају као остали за један је мање него у претходном статистичком периоду. Број саобраћајних незгода је преполовљен, а од укупно пет евидентираних три су као епилог имале повређена лица а две само материјалну штету. У свакој из прве категорије по једно лице је задобило лакше телесне повреде, а укупна материјална штета је процењена на 120 хиљада динара. Значајније повећање бележи се у броју прекршаја, а један мање од три

стотине у протеклој недељи нарасло је на 464. Последице два пожара у чијем су гашењу учествовали припадници Ватрогасно-спасилачке јединице огледају се у материјалној штети која је за 17 хиљада премашила милион динара.

Шверц цигарета поново актуелан Припадници Министарства унутрашњих послова су, у заједничкој акцији са колегама из краљевачке Пореске управе, запленили десет хиљада паклица цигарета без потребне

документације и тако пресекли још један ланац трговине акцизном робом. Полиција је у Прогорелици приликом контроле теретног моторног возила „МАН“ рашчанске регистрације, којим је управљао четрдесетогодишњи возач из овог места, пронашла десет хиљада паклица цигарета „марбле“ без акцизних маркица које су уз потврду привремено одузете. Возач камиона је по налогу заменика oсновног јавног тужиоца у Краљеву саслушан због сумње да је извршио кривично дело недозвољена трговина и против њега ће бити поднета одговарајућа кривична пријава. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЗНАКУ ТУЧА

МАГАЗИН 2.8.2015.

Заборављена имена краљевачког спорта

МАГАЗИН

2.8.2015.

АТЛЕТСКИ ВЕТЕ

- Краљево увек имало добре атлетичаре. - Заљубљеници у атлетику окретали су се према тркачким дисциплинама и кросу за који су се припремали по брдима у околини града. - Три златне медаље на балканским првенствима. - Пре 40 година Коста Коларевић је десет километара прелазио за мање од пола сата што су у то време могли једино још годинама непобедиви Дане Корица и Драго Жунтар из цељског Кладивара. – На првенству Балкана у Атини прва два места Краљевчанима. – Међу шест првопласираних пет чланова југословенске репрезентације. - Милан Матијевић, најзаслужнији што се име Краљева по атлетским успесима препознавало и у Европи

Фото: М. Радовновић

ЕРАНИ У ЛАСЦУ

МАГАЗИН 2.8.2015.

овољно отрцана фраза да је Краљево спортски град темељи се на неким давним успесима кошаркаша и одбојкаша и тек по којег појединца, а везује за време од пре неколико деценија. И они који се, кад треба да истакну своје заслуге за развој спорта, позивају на ту чињеницу тешко да би могли да наброје довољан број имена која би потврдила ову констатацију. Чак и ако би успели да се сете бар неколико имена тешко је поверовати да би међу њима било и које из сфере атлетике. А баш атлетичари су, у време кад се стварао имиџ Краљева као спортског града, остваривали значајне резултате на домаћој, али и међународној, сцени. У то време готово да није било такмичења са кога се нису вратили са по којом медаљом, а да сећања на то време не бледе потврдили су прошле недеље атлетски ветерани које је на породичном имању у Ласцу окупио њихов клупски колега Михајло Лишанин. Сем што је ово била прилика да се, после ко зна колико година, окупе у овом саставу људи у озбиљним годинама, добар део њих већ пензионери, са одушевљењем су из сећања извлачили интересантне детаље из периода такмичења у којима су учествовали. Заједничко свима је сећање на прва такмичења на која их је, још као ученике, водио професор физичког васпитања Петар Радоман. Крос такмичења су најчешће одржавана у популарним Борићима на Ратарском имању. а оне који су постизали значајне резултате из прикрајка посматрао Милан Матијевић. Будно око искусног атлетског радника успевало је да препозна таленат и упути их у Атлетски клуб „Металац“ који је читаву деценију, од седамдесетих до осамдесетих година прошлог века, словио као један од најбољих у Југославији кад су у питању крос такмичења. Др Милан Матијевић потврђује да је Краљево увек имало добре атлетичаре окупљене у клубу који је, сходно приликама у локалној средини, доживљавао трансформацију и прилагођавао се условима диктираним временским приликама. У Атлетском клубу „Омладинац“ уз Бојана Поло-

вину међу значајније такмичаре су се сврставали успешан спринтер Петар Радоман и тадашњи студент Милан Матијевић. Скуп ветерана у Ласцу прилика је за подсећање да су га клупски другови, кад год је то било потребно, позивали да појача екипу, посебно кад су одржаване Шумадијске игре. Кад је Половина отишао клуб се распао, а поново почео да стаје на ноге 1963. године након Матијевићевог повратка са одслужења војног рока. Од тада до данас као спортски радник је стално присутан у атлетици, а његов допринос развоју овог спорта није пропустио да истакне ни један од атлетских ветерана. Да ли због озбиљног рада у клубу, чињенице да се на атлетском небу појавила талентована генерација тркача који су долазили из Пољопривредне, Техничке и Школеу ченика у привреди, или нечег трећег Краљево је постајало све препознатљивије као центар атлетског спорта. То је био повод за изградњу Атлетског стадиона поред Ибра, крајем последње године седме деценије прошлог века, за који се опет везује име Милана Матијевића. Напредак у различитим атлетским дисциплинама везује се за обезбеђење посебних услова каквих никада није било превише ни у једној средини. Због тога су се краљевачки заљубљеници у атлетику окретали према тркачким дисциплинама и кросу за који су се припремали по брдима у околини града. За данашње време несхватљив ентузијазам и воља момака који су у трчању видели начин да изађу из локалних оквира, изродили су врхунске такмичаре и шампионе који су се сврстали међу најбоље у Југославији. - Имали смо одличне тркаче и рекордере, балканске и државне прваке. Многи наши атлетичари су наступали на међународним такмичењима а ми смо, упркос великим обавезама на професионалном плану, успевали да одржимо тешко стечени углед. Сви су нас ценили, а наша женска екипа се са првенства Југославије у кросу из Суботице вратила као трећепласирана. Били смо прваци Србије на такмичењу у Врњачкој Бањи у категорији старијих

јуниора, освајали многе трофеје међу којима три златне медаље на балканским првенствима, а велики број наших атлетичара је прелазио у друге клубове од Сарајева преко Партизана до Црвене Звезде. Као клуб трајемо и у ова тешка времена, а ове године нисмо добили ни динар за финансирање спортских активности. Упркос томе потрудићемо се да још трајемо. Имамо добру управу, за сада смо хомогени и компактни, а многи наши атлетичари раде у клубовима ван Краљева што нама посебно импонује – каже др Матијевић Да су краљевачки атлетичари оставили видљив и дубок траг у историји овог спорта потврђују бројне монографије које су штампане у различитим деловима некада заједничке државе. Много тога се променило до времена које се сматра златним периодом у развоју овог спорта, а како је интересовање младих усмерено према другим сферама живота, и другим спортовима, ни у Краљеву нема превише квалитетних атлетичара. Ипак има појединаца, међу њима и оних који су, док су ветерани евоцирали успомене на давна времена, покушавали да на Првенству Србије у Сремској Митровици, одмере снаге са вршњацима из клубова са знатно бољом материјалном основом. Домаћина скупа Михајла Лишанина атлетика је одвела до цељског Кладивара и Словеније из које се на крају радног века враћа у родни Лазац и породично имање на коме још постоји најстарија кућа у овом крају зидана пре три стотине године. Жеља да оживи неке догађаје из младости била је повод да позове припаднике златне генерације атлетичара који су од 1967. до 1975. године на најбољи начин проносили славу Краљева. Окупило се њих двадесетак међу којима су поред Матијевића били маратонац Коста Коларевић, средњепругаши Милован Божић, Милорад Вукомановић и Боривоје Станковић, спринтери Анкица Милићевић и Драгиша Остојић, незаобилазни тренер Пецо Цвијовић и други. Коста Коларевић, познат и као оснивач традиционалне Новогодишње

2.8.2015.

МАГАЗИН

трке у Мрсаћу, сећа се периода с половине шездесетих година кад је и током децембра побеђивао на кросу за ученике средњих школа. Већ 1965. године почео је да се такмичи, а четири године касније се као двадесетдвогодишњак обрео на првенству Југославије у Ријеци на коме су учествовала највећа имена у овој атлетској дисциплини. У најобичнијим патикама успео је да стигне до циља као трећи и одушеви атлетске стручњаке из целе земље. Признање је први одао тренер загребачког Динама Лео Ланг коме није било јасно како је без организованог стручног тренинга могуће постизање врхунских резултата. Већ после првих озбиљнијих тренинга Коларевић се сврстао међу чланове националне атлетске репрезентације. Са првенства Југославије у кросу краљевачки атлетичари су се из Осијека вратили са бронзаном медаљом. Био је то велики успех тим пре што су га извојевали чланови клуба за који до тада још нико није чуо. Свестрани спортиста је сем маратона трчао и на пет километара, али и као

трећа измена у штафети четири пута 100 метара за шта му је требало 11,6 секунди. Још пре 40 година десет километара је прелазио за мање од пола сата што су у то време могли једино још годинама непобедиви Дане Корица и Драго Жунтар из цељског Кладивара. Трчао је Коларевић до пре неколико година, а богату атлетску каријеру оверио златном медаљом у трци на 10 километара на првенству Балкана за ветеране. Боривоје Станковић се сврстава у групу најуспешнијих краљевачких атлетичара тог времена који је ка врху кренуо као ученик Основне школе „Ђура Јакшић“ из Конарева након победе на општинском такмичењу у кросу. Оштро око Милана Матијевића препознало је будућег балканског шампиона на средњим пругама који је као репрезентативац Југославије, уз један маратон, учествовао у тркама на 1.500, две, три и пет хиљада метара. Шампион Балкана за млађе јуниоре у трци на 4.000 метара постао је 1971. године у бугарском граду Сливени да би после победе на првенству Србије

годину дана касније учествовао и на следећем у Атини. У истој категорији, али трци на 6.000 метара, победио је његов клупски друг Вукомановић, а Станковић освојио сребрну медаљу. Међу шест најбољих такмичара у овој дисциплини било је пет чланова југословенске репрезентације. - Били су то напорни дани. Устајао сам у пет сати, а од 6 до два поподне радио у самоуслузи Робних кућа „Београд“ након чега сам одлазио на стадион. Било је напорно, јер после рада стојиш на ногама још осам сати. За сат и двадесетак минута нас петнаестак је сваког дана трчало по 20 километара преко Чибуковца, Конарева, Матарушке Бање и Жиче до Алетског стадиона. Није било кафића ни компјутера, а ни спонзора, а одржавала нас је само љубав према спорту. И сада са 63 године сваки други дан претрчим по неколико километара – прича Станковић кога је 1985. године болест спречила да настави каријеру. Атлетиком се активно бавио пуних петнаест година, а колико је она значајна у животу човека потврђује и ово-

годишње учешће на Новогодишњој трци у Мрсаћу. Милован Божић се сврстава међу чланове најуспешније генерације атлетичара иако је трчао само четири године, између 1970. и 1974. кад је као члан југословенске репрезентације учествовао на Балканском кросу у Велењу у категорији млађих сениора. Боје краљевачког Металца бранио је у тркама на 5.000 метара у којима је суверено владао Дане Корица, а каријеру наставио у „Челику“ из Крижеваца. Одувек је бављење спортом било прилика да се направи дистанца од средине која се сматрала проблематичном, а таква је деценијама уназад била колонија „Фабрике вагона“ у данашњој Доситејевој улици. Главна спортска грана у овом крају одувек је био фудбал што је Милорада Вукомановића одвело у „Слогу“ где је као голман тешко могао да се пробије поред корпулентног Слободана Словића. Старији брат је већ био балкански првак у кросу, а зимски период без фудбалских такмичења показао се као добра

прилика да крене за њим. - Брат је прешао у Партизан, а ја кренуо за њим али сам у двадесетој години, кад је тек требало да се озбиљније бавим атлетиком, морао да је напустим због повреде. Као члан државне репрезентације у Клагенфурту сам трчао 800 метара за минут 54 секунде и 7 десетинки и по кишном времену пред 40 хиљада гледалаца био шести на митингу са преко 30 странаца. Кад пређеш са аматерског на професионално бављење спортом долази до већег оптерећења и нешто страда ако ниси добро припремљен, а ја нисам био систематски радник. Брат је био дисциплинован, и други у Европи, а ја сам га у то време видео као светског рекордера, јер је једини успео да победи непобедивог Корицу. Нажалост, повреда тетиве је и њега заувек одвојила од атлетских такмичења – прича Вукомановић који се још увек сећа дана кад је постављање рефлектора на београдској Маракани обележено учешћем на атлетској трци пред 90 хиљада гледалаца.

Није било ни једног учесника овог необичног скупа да није потврдио како је дечацима из колоније, којима је ако не постану спортисти преостајало да се баве криминалом, очи отворио Милан Матијевић, најзаслужнији што се име Краљева по атлетским успесима препознавало и у Европи. Свакоме од њих био је више од тренера, неко коме су могли да се повере у свако доба кад год би се појавио било какав проблем. Иако се сви ветерани нису одазвали на позив домаћина идеја о окупљању бар једном годишње наишла је на добар пријем међу некадашњим такмичарима. Код њих још није ишчилела жеља да пропагирају атлетику као здрав и користан спорт који код младих људи пре свега развија амбицију. У настојању да се прилагоди новим условима суботњи скуп се показао и као добар повод за интензивирање активности на издавању монографије као начину да се од заборава отргне сећање на једно изузетно успешно и значајно време у развоју краљевачког спорта. Т. Радовановић

После великих перипетија одржана Скупштина ФК Слога

МАГАЗИН

2.8.2015.

ТРЕЋА

- Највећим проблемом у претходној такмичарској сезони оцењен је изостанак стабилног финансирања. - Од обећаних осам милиона и сто хиљада динара у првој половини претходне године уплаћено свега три милиона и 600 хиљада. – Изостао интерес спонзора за финансирање једног оваквог клуба. – Преузимањем свих полуга управљања и пре него што је формално изабран за председника Слоге Предраг Петронијевић допринео да клуб са ивице амбиса дође у позицију да направи сасвим солидан тим. - Изабран крњи Управни одбор са четири празна места намењена потенцијалним финансијерима. – Дуг Слоге 520 хиљада динара. - Најгора ствар у Краљеву је бити градоначелник и председник Слоге зато што овде владају неке невидљиве силе и људи који нису много заинтересовани за спорт

Фото: М. Радовановић

СРЕЋА

олико је хаотично стање у редовима најбољег краљевачког фудбалског клуба, који је на крају претходне сезоне морао да се пресели у нижи ранг такичења, сведочи податак да је редовна годишња скупштина одржана тек после трећег покушаја кад је коначно обезбеђен кворум. Услов да седници присуствује већина од 35 делегата испуњен је само захваљујући чињеници да су у међувремену двојица преминула, па је Верификациона комисија утврдила присуство 17 од преосталих 33. Да нешто није у реду потврдиће се на половини заседања кад је установљено да присуствује још један за кога ни председник Управног одбора Слоге није знао да је члан највишег органа клуба. Период од завршетка првенства требало је да послужи за консолидацију редова па се као добар потез показало ангажовање новог тренера, а ове незахвалне улоге у тешком тренутку за клуб прихватио се Гацо Јова-

МАГАЗИН

2.8.2015.

новић који је пре само годину или две довео Слогу на корак од Јелен супер лиге. Одушевљење љубитеља клуба спласнуло је само неколико дана касније након што је поднео оставку због сазнања да све полуге управљања клубом преузима Предраг Петронијевић који би тек требало да буде изабран за председника скупштине Слоге. Интересантним се чини и податак да члановима Скупштине за последње заседање нису послати позиви већ се, након два отказивања, сматрало да би по аутоматизму требало да дођу а на основу информација у медијима. Почетак седнице обележен је одавањем поште преминулим члановима Скупштине минутом ћутања и усвајањем обимног дневног реда са чак 13 тачака од којих се прва односила на разрешење неактивних чланова. Колико је то важно видеће се у даљем току седнице који потврђује да су нови чланови скупштине изабрани на значајна места у клупској админи-

страцији, а очекивало се и да одиграју значајну улогу приликом гласања. Уз усвајање записника са претходне седнице, о коме је председавајући говорио на неком од ранијих скупова, пред делегатима се нашло разматрање извештаја о раду и финансијског извештаја за претходну годину, разрешење и именовање новог председника Скупштине, чланова Управног и Надзорног одбора и генералног секеретара. Иако је планирано да се разматрају финансијски план и план и програм рада за наредну сезону од тога се, на предлог новог председника скупштине, одустало јер такви документи још не постоје. Највећим проблемом у претходној такмичарској сезони оцењен је изостанак стабилног финансирања након што се из клуба повукао Зоран Милашиновић који је до тада, кад год је то било потребно, прискакао у помоћ потребним позајмицама. Ситуација у којој се најзначајнијим оцењује недо-

статак средстава најнегативније се одразила на рад у клубу и добрим делом на коначне резултате. Покушаји да се стабилизује ситуација и обезбеди стабилно финансирање нису уродили плодом, па је Слога након низа лоших резултата била приморана да се пресели у нижи ранг такмичења. У ситуацији кад је руководство дошло до закључка да много чему бољем не може да се нада ни у наредној такмичарској сезони уследило је обраћање представницима локалне самоуправе са апелом за помоћ. Иако нема конкретних података о томе докле се стигло, и какви су резултати разговора, сазнање да се помиње ангажовање људи са више енергије и утицаја који би стабилизовали клуб и повели га ка месту које Краљево заслужује, води ка размишљању о поновном мешању политике у спорт. Финансијски извештај за претходну годину потврђује да је локална самоу-

права за функционисање одвојила осам милиона и сто хиљада динара, а да динамика исплате не задовољава на прави начин потребе клуба. Због тога се очекује, а назнаке да ће тако бити постоје, да се уместо кварталног пређе на финансирање које би одређен износ средстава обезбеђивало месечно. Досадашњи начин се показао неадекватним јер су уплаћена средства углавном коришћена за покривање трошкова насталих до тада. Све то ствара непотребну нервозу међу играчима, и свима који од фудбала очекују првенствено паре, што се на најдиректнији начин рефлектовало на однос према игри и коначне резултате. Неповољним се сматра и чињеница да локална самоуправа средства за развој спорта исплаћује у календарској години која се не поклапа са сезоном такмичења. Чуло се и да је од обећаних осам милиона и сто хиљада динара у првој половини претходне године уплаћено свега три милиона и

600 хиљада. Ма колико да је то за све сиромашнији градски буџет велики новац фудбалерима се чини малим поготово након сазнања да нема спонзора који виде интерес у финансирању једног оваквог клуба. Бројни покушаји да се бар неко од њих убеди у оправданост издвајања било које количине пара основа су на којој се од новог руководства очекује агресивнији наступ и много више успеха. Контрола трошења средстава коју врши Спортски центар „Ибар“ није показала постојање било каквих неправилности, а замерки није имала ни буџетска инспекција. Упркос томе значајним се чини решавање стабилног финансирања на нов начин уз чврсте уговоре који би дефинисали коефицијенте и динамику уплате како би новац био боље искоришћен. У ситуацији кад нема много прилике за зараду, а нема ни спонзора, основним извором финансирања сматрају се средства градског буџета.

Милутин Јакић

МАГАЗИН 2.8.2015.

Досадашње искуство показује да она током године никада нису повећавана, а није реткост да буду мања од планираних. Управи Слоге је мала утеха то што у истом рангу такмичења има клубова који са вишеструко већим износима буџета остварују и лошије резултате. Уверењу да у клубу има довољно добрих играча који немају услове за наредовање додато је и оно да у таквим условима ни тренери нису у ситуацији да покажу своје знање, а основна кочница свему је недостатак пара. Делегати Скупштине нису показали интерес за учешће у расправи по било којој од тачака предложеног дневног реда сем што се из њихових редова тражило објашњење након одлуке Драгана Гаца Јовановића да откаже помоћ у припремама за наредну такмичарску сезону. - Јовановића нисам ни довео у клуб нити сам му дао отказ. Направили смо договор са градом, и одредили ко ће бити нови председник клуба, да не би дошло до застоја. Нови председник је почео са радом суштински иако формално још није био изабран, он се од тог момента питао за све и његова је била задња за све што се дешавало у клубу. Чекањем на ову седницу, и прављењем кворума, клуб би дошао у много гору ситуацију и мислим да смо направили добру ствар, јер је клуб са ивице амбиса дошао у позицију да направи сасвим солидан тим. Иако се доста касни, и то иде тешко, чини се да идемо у добром смеру – потврдио је председавајући Звонко Терзић. Ма колико то било у складу са статутом и другим клупским документима делегатима је засметало што дужност председника Скупштине и Управног одбора обавља једно лице. То је и повод за предлог да се Скупштина попуни до пуног броја од 35 делегата, а две значајне функције раздвоје. Са позиције неутралног посматрача необичним се чини податак о попуни скупштине новим члановима као што су Предраг Петронијевић, Зоран Милашиновић, Владимир Кецовић и Зоран Вукићевић. Милан Вучковић је привредник из Суботице, а Чедомир

Шошкић лиценцирани менаџер УЕФА. Само неколико минута након што је постао члан скупштине Петронијевић је, без расправе, једногласно изабран за председника а на месту председавајућег није показао довољан ниво сналажљивости ма колико обећавао да ће сви бити презадовољни ако у раду буде пружио бар половину онога што чини на месту председника Тениског савеза Шумадије и Западне Србије. На предлог председника изабран је крњи Управни одбор са четири празна места намењена потенцијалним финансијерима, а колико је скупштина слабо припремљена потврђује предлог да за председника Надзорног одбора као члан Скупштине, противно статуту, буде изабран Зоран Милашиновић Нагомилани проблеми нису били повод за било какву дискусију, а једини мало говорљивији био је дугогодишњи голман Слоге Милутин Јакић у директном обраћању новом председнику Скупштине и Управног одбора Слоге. - Без пара нема живота. Тако је одувек било, а овај град је показивао да није заинтересован за Фудбалски клуб „Слога“ и то треба да буде јасно. Тако је било годинама током којих смо водили битку и зато ће стуација бити тешка ако не будеш имао спонзоре. Ако мислиш да ћеш моћи да живиш од дотација општине то нема појма. Већ сад дугујеш 520 хиљада и треба да се деблокираш да би Слога могла да ради. Ови до сада су радили како су умели и како су могли борили се против невидљиве силе. Најгора ствар у Краљеву је бити градоначелник и председник Слоге зато што овде владају неке невидљиве силе и људи који нису много заинтересовани за спорт. Све похвале за Терзића и Милашиновића који су успели колико су успели. Имали су доста проблема, а кад је Зоран дошао дизали смо га у звезду јер би се Слога распала да је тог момента није преузео са својим екипом. Бићу ти главна опозиција ако не будеш направио Извршни одбор од девет чланова. Да сам распоређујеш средства, да сам доводиш тренере и

играче, да састављаш тим то немој ни да помислиш. Пажњу мораш да посветиш стручном раду и да доведеш човека који ће о томе да води рачуна. Ти ниси меродаван да са Туфегџићем доводиш играче јер не знаш да се погодиш као што није знао ни Зоран, па су га клепнули. Ако будеш водио ту политику буди сигуран да испадамо и из ове лиге. Ако будеш направио Извршни одбор и друге услове, ако се будеш борио да освојиш приватнике ја ти желим успех. Али, ако будеш почео да се мешаш у тим, и око играча, а не буде неко стучно лице које ће да прати тренере, ко ће да гарантује да је тренер плаћен а да не мора да ради осам сати. Мораш да радиш, да ствараш услове и да ствараш играче да не би тај човек владао и огаздио и да може да ради шта хоће – поручио је Јакић. Посебним проблемом у последње време се показао однос према различитим категоријама посетилаца утакмица Слоге. Док је привилегованима омогућено да присуствују беплатно ова могућност је ускрећена члановима тима који је седамдесетих година остварио најзначајније резултате у историји клуба. Ма колико игра била на ниском нивоу, резултати на још нижем, оправданим се сматра промена односа према навијачима, посебно онима који су у могућности да плате прилично ниску цену улазнице. Битно је то и због поштовања најновије генерације фудбалера који учествују у јединственој приредби, а Слогин ветеран је упоређује са уметношћу сличној позоришној. Дугогодишње играчко искуство указује на потребу да се посебна пажња у наредној сезони, а и касније, посвети односу према економу клуба који је најодговорнији за стварање услова потребних за несметано одигравање утакмица. Избором новог руководства почиње нова епизода у историји Слоге. Колико је избор нових људи добар могло би да буде познато већ у првим колима новог првенства које почиње ускоро. Т. Радовановић

МАГАЗИН 2.8.2015.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs