Issuu

Краљевски

Година III * Број 182 * 12. јул 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

12.7.2015.

МАГАЗИН

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

12.7.2015.

МАГАЗИН

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара. Десетодневни воравак у Русији двојице функционера 2.500 евра. За три године непредњачке власти 100 хиљада евра за тв преносе седница Скупштине.

Стратегија развоја града до 2020. године (21)

МАГАЗИН

12.7.2015.

ПОДУГАЧАК СПИСА

- Грађани се осећају небезбедно због пораста уличног криминала и насиља, лоше економске ситуација и сиромаштва, лошег рада државних органа и проблема са наркоманијом. - Главни проблеми у култури су недостатак средстава за програме, реновирање објеката и улагање у инфраструктуру, недовољна стручност и бројност кадрова. - Проблеми у области основног и средњег образовања огледају се у недостатку просторних и техничких капацитета за квалитетно извођење наставе и реализацију стручне праксе, а две средње школе немају свој простор. - Лоши услови за развој рекреативних активности, недостатак затвореног базена, велики број спортских објеката у лошем и запуштеном стању главне су карактеристике спортског живота

Фото: М. Радовановић

АК НЕДОСТАТАКА

тратешки документ који одређује правце развоја до 2020. године укључује и здравствену заштиту, а полази од погрешне претпоставке да послове на подручју града Краљева обављају Здравствени центар „Студеница“ и Дом здравља „Краљево“. Колико нико од оних који су га усвајали и не зна шта се у документу налази сведочи податак да је Дом здравља био у саставу Здравственог центра „Студеница“, а да је након издвајања формирана Општа болница са истим именом. Поред ових установа делатност обавља и већи број специјализованих приватних амбуланти, а у складу са Законом о здравственој заштити локална самоуправа је преузела оснивачка права над установама примарне здравствене заштите. Квалитету здравствених услуга треба да допринесе и Канцеларија за заштиту права пацијената коју је град формирао 2013. године. Предност у области здравствене заштите огледа се у значајном броју професионалног и обученог

МАГАЗИН

12.7.2015.

кадра са 2,8 лекара на хиљаду становника, што је близу просека Европске уније који износи 3,2. Фармацеутску делатност обавља „Апотека Краљево“ са 30 организационих јединица, 6 апотека и 7 огранака апотеке на градском подручју, а 17 јединица за издавање лекова на сеоском. Проблеми у овој области указују на слабу техничку опремљеност и застарелост опреме Здравственог центра и Дома здравља, као и недостатак санитетских возила, а у посебно лошем стању су сеоске амбуланте. Изражен је и недостатак капацитета за ефикасну здравствену заштиту школске деце, јер постоји само једна здравствена установа. Стратегија потврђује проблем недовољне информисаности грађана о превентивним мерама у циљу спречавања настанка болести, као и недовољну едукованост о здравом начину живота, правилној исхрани, спорту, рекреацији и другим. Један од важних проблема које препознају грађани је појава корупције у здравству.

Образовање Територија града покривена је мрежом школа за основно образовање са укупно 23 матичних и 41 издвојеним одељењем. У области средњошколског образовања има 10 школа са 214 одељења, а у области високог образовања функционише Факултет за машинство и грађевинарство. У оквиру предшколске установе и даље је присутан недостатак капацитета за смештај деце, као и програма који би обезбедили унапређење квалитета понуде предшколских програма и проширење обухвата територије града. Проблеми у области основног и средњег образовања огледају се у недостатку просторних и техничких капацитета за квалитетно извођење наставе и реализацију стручне праксе, а две средње школе немају свој простор па се он обезбеђује закупом пословног простора.

Поједини сеоски школски објекти су у прилично лошем стању, често са минимумом услова за рад, а образовне установе немају услова за примену савремених технологија чија је примена неопходна за спровођење наставе и обуку ученика у складу са захтевима тржишта рада. Уочена је потреба унапређења услова за квалитетно спровођење физичког и здравственог васпитања, као ваннаставних спортско-рекреативних активности, а значајан проблем је и недостатак капацитета и услова за спровођење програма инклузивног образовања. Списак проблема допуњава неусклађеност образовних профила средњих школа са потребама привреде због чега се школује кадар који дуго остаје незапослен, па касније улази у програме преквалификације, доквалификације и стручне обуке које спроводи Национална служба за запошљавање. Иако Краљево има задовољавајући

број стручног и професионалног кадра уочена је потреба формирања центра за стручно усавршавање запослених у образовању.

Култура Током године се организују бројне културне манифестације и догађаји због којих се финансира седам установа, Библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј, Историјски архив Краљево, Културни центар „Рибница“, Завод за заштиту споменика културе, Краљевачко позориште и Дом културе „Студеница“ у Ушћу. Осим плата запослених финансирају се стални трошкови, програмске активности у оквиру основних делатности, текуће поправке, одржавања опреме, набавке материјала за рад, капиталне инвестиција у објекте и опреме којом установе располажу. Према процени представника локалне управе главни проблеми у култури су недостатак средстава за

програме, реновирање објеката и улагање у инфраструктуру, недовољна стручност и бројност кадрова. Код улагања у културу приоритетним се сматрају неговање традиције и заштита културне баштине, савремено стваралаштво и опремање установа културе. Град нема адекватну позоришну ни одговарајућу концертну салу иако на подручју града постоје јавни објекти који би, уз одговарајућу адаптацију, могли да се преуреде за наведену намени. Поред бројних установа културе уочена је њихова недовољна повезаност и недостатак заједничких програма што често узрокује преклапање и некоординисана дешавања, а често и недовољну информисаност грађана о њима. Поред овог уочена је и недовољна повезаност са Туристичком организацијом у циљу унапређења туристичке понуде града. С обзиром на важност планирања, и организације културних садржаја прилагођених грађанима различитих старосних доба, неопходним се сматра посвећивање

12.7.2015.

МАГАЗИН

посебне пажње младима успостављањем градског центра типа Дома омладине. Значајан недостатак у овој области је неприлагођеност већег броја установа културе лицима са инвалидитетом, што отежава њихово активно укључивање у друштвени и културни живот града. На подручју Краљева постоји значајан број организација цивилног друштва које се баве културном делатношћу, неговањем и очувањем традиције и организацијом културних догађаја и манифестација. Разноврстан цивилни сектор чини велики број удружења, музичких група који стварају ауторску музику и културно-уметничка друштва.

Спорт и рекреација На подручју града регистрована су 193 спортска клуба, од којих се трећина бави фудбалом, а тек по седам

одсто одбојком и кошарком. Краљево је познато по бројним спортистима који су постигли значајне појединачне успехе, а значајне резултате постижу и клубови који се такмиче у првој лиги. За управљање спортским објектима и теренима, као и праћење реализације програма клубова који се суфинансирају из буџета града, основан је Спортски центар „Ибар“. Спортска такмичења одржавају се у хали спортова, на атлетском стадиону и бројним отвореним спортским теренима, а постоје и повољни услови за развој екстремних спортова. У области развоја спорта и рекреације уочени су бројни проблеми и недостаци, а огледају се у лошим условима за развој рекреативних активности, недостатку затвореног базена, великом броју спортских објеката у лошем и запуштеном стању, а због недостатка школске спортске инфраструктуре није довољно развијен спорт у школама. Уз све то нема про-

грама и подстицаја и промоције рекреативних активности.

Безбедност Безбедност грађана и имовине се оцењује као једна од најважнијих потреба у локалној заједници за чије послове су задужени надлежни републички органи у координацији и сарадњи са локалним органима и институцијама. Према истраживањима спроведеним на националном нивоу разлози због којих се грађани осећају небезбедно су пораст уличног криминала и насиља, лоша економска ситуација и сиромаштво, лош рад државних органа и проблеми са наркоманијом. У много мањој мери грађани се осећају небезбедно због понашања екстремних група, корупције, пораста насиља у породици, као и еколошких проблема и загађења животне средине. Поред републичких важну улогу и

одговорност за унапређење, или старање о безбедности на локалном нивоу, има и локална самоуправа, а њен учинак се огледа кроз рад локалног Савета за безбедност, надлежних инспекцијских и других градских органа. Иако је град формирао Савет за безбедност саобраћаја на локалном нивоу није успостављено тело које ће се бавити унапређењем услова за општу безбедност. Као један од проблема уочен је недостатак повезаности у раду локалних и републичких органа, што би у многоме допринело већој ефикасности у раду. До веће безбедности води ближа сарадња полицијских и инспекцијских органа, посебно ноћу, континуална контрола саобраћаја уз увођење строжијих казни за починиоце прекршајних и кривичних дела, боље стање јавне расвете, систем видео надзора и локалним одлукама уређено адекатно радно време угоститељских

објеката. Неопходно је применити и мере на подизању свести грађана о безбедоносној култури, посебно кроз увођење адекватних програма у школски систем, медијске кампање и слично. Услед климатских промена повећана је угроженост безбедности грађана елементарним непогодама, што указује на потребу припреме локалних органа за превентивно деловање и ефикасну организацију у циљу заштите и спасавања грађана и имовине. Уочени су и недовољни стручни и технички капацитети локалне самоуправе за деловање у циљу превенције и санирања еколошких ризика и удеса.

Учешће грађана и јачање солидарности Према подацима из Агенције за привредне регистре на подручју Краљева су регистроване 274 организације цивилног друштва од којих је око

трећине активно и поседују потребне стручне капацитете, као и капацитете за привлачење донаторских средстава и примену међународних правила за управљање пројектима. И у овој области је уочена је недовољна координација и институционална сарадња локалне самоуправе са удружењима активним у сфери социјалне политике, недостатак капацитета цивилног сектора за јавно заступање и управљање пројектима, недостатак искуства локалне самоуправе у примени механизама за активно укључивање цивилног сектора у припрему и спровођење локалних одлука. Велики број организација нема простор за рад, као ни потребну опрему и стручне капацитете за организацију, припрему пројеката и њихову реализацију. Уочена је и пасивност грађана у друштвено политичком животу и слаб утицај на доносиоце одлука и контролу њиховог рада. Т. Радовановић

МАГАЗИН 12.7.2015.

На осмом километру од Краљева према Гочу 70 м уз реку Рибницу на плацу од 10 ари кућа у два нивоа површине 100 квадрата са терасом и погледом на реку, летњиковац, уређено двориште, виноград, струја, вода телефон.

цена 60.000,00 евра 063 233 333

МАГАЗИН

12.7.2015.

Тридесет друга седница Скупштине града

БУРАН ТОК ПРВОГ ДАНА

Фото: М. Радовановић

- Од 43 тачке предложеног дневног реда тридесет друге седнице Скупштине града првог дана разматрано мање од половине. – Опозиција повукла предлоге за допуну дневног реда. – За утврђивање дневног реда утрошен сат времена. – Много замерки на начин организације градског и приградског превоза, Програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, реализацији одлуке о буџету и рад Градског штаба за ванредне ситуације

ред летњу паузу с правом се очекивао обиман дневни ред тридесет друге седнице Скупштине града тим пре што се већ дуго најављивало разматрање извештаја о пословању јавних предузећа и раду установа за претходну годину, као и избор директора јавних предузећа и установа. И поред тог изненађујуће делује дневни ред са 43 предложене тачке што је било повод да Покрет за Краљево затражи да се са њега, због ограниченог времена, скину најважније које се односе на разматрање извештаја о раду јавних предузећа и установа. Уместо тога предложено је да се разговара о реализацији закључка са претходне седнице, враћању тенка на

МАГАЗИН

12.7.2015.

Трг Светог Саве и изградњи спомен гробља погинулим током повлачења ка Албанији 1916. године. Скоро сат времена било је потребно да се утврди кворум и усвоји записник са претходне седнице након бројних примедби да није реализован ни један од закључака везаних за изградњу заштитног бедема од поплава у Грдици. Иако је на почетку седнице утврђен кворум од 54 одборника, чиме су створени услови за рад и одлучивање, врло брзо се показало да сем опозиционих није било превише интересовања за рад, а поједини одборници су у време заседања виђени у башти Хотела „Турист“ и околних кафића. Иако их Пословник о раду Скуп-

штине града не обавезује на присуство седници индикативно је да нису били на радним местима у јавним предузећима и установама, али и да ће се уредно јавити да наплате дневнице. У Покрету за Краљева су свесни да ни један од њихових предлога за измену и допуну дневног реда неће бити прихваћен већ после првог о коме су се изјашњавали одборници повукли су их да би већином гласова био прихваћен предлог Српске напредне странке да се успостави сарадња између Краљева и канадског града Нијагара Фолс. То би, верује већина опозиционих одборника, требало да буде покриће за одлазак краљевачке делегације у Канаду о коме се прича скоро годину

дана. Током првог сата по усвојеном дневном реду, а кворум је и овог пута обезбеђен захваљујући опозиционим одборницима, разматран је низ одлука о изменама планова генералне регулације, оперативни план одбране од поплава за водотокове другог реда и суфинансирање програма и пројеката из области заштите животне средине. Проблеми са организовањем градског и приградског превоза кулминирали су пред крај прошлог месеца, па се од почетка ове недеље прешло на нови режим који подразумева укључење приватних превозника. Низ потеза власти везаних за њихово ангажовање био је повод за жестоке

критике опозиционих одборника у којима по правилу предњаче они из Покрета за Краљево, Двери и Демократске странке. Током сат и по конструктивне дискусије чуло се много тога што се чини недовољно добрим решењима о чему би коначну реч требало да да владајућа већина на крају гласања. До прве паузе, на половини Пословником о раду предвиђеног радног времена, одборници су разматрали још предлог одлуке и приступању изради Стамбене стратегије и завршном буџету града за претходну годину. Полусатна пауза по правилу траје знатно дуже, а ни после ње мали број присутних није показао велико инте-

ресовање за измену и допуну одлуке о оснивању Дома здравља, о пијацама, чишћењу снега и програму обнове мостова на територији града Краљева. До краја радног дана нешто више интересовања изазвао је програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, извештај о реализацији Одлуке о буџету града за прва три месеца ове и рад Градског штаба за ванредне ситуације за прошлу годину. За следећи дан преостало је да се одборници позабаве са преосталих 25 тачака дневног реда, а са посебним интересовањем се очекује размат рање извештаја о пословању јавних и јавних комуналних предузећа као и раду јавних установа за 2014. годину. Т. Радовановић

МАГАЗИН 12.7.2015.

Вук Драшковић

МАГАЗИН 12.7.2015.

Председник Српског покрета обнове Вук Драшковић

- Од Карађорђеве буне до 1941. године сваки Видовдан је дочекиван са све више и више победа, а држава и народ били снажнији и већи него претходног. - Србију која је утемељена деведесетих година прошлог века, а још није растемељена, у свету препознају по онима због којих се Савету безбедности Уједињених нација подносе резолуције о осуди највећих злочина. - Међу креаторима јавног мњења у медијима, али и националном и духовном елитом, нема оних који су спремни да саопште народу истину о тренутној позицији земље. - Једини циљ петооктобарског пуча 2000. године био је да се са власти сруши тадашњи председник Слободан Милошевић и ништа друго. - Силе које доминирајуће владају Србијом су нетакнуте, нерасформиране, свуда присутне и свемоћне Милошевићеве антиевропске, антизападне и антицивилизацијске службе безбедности. - Теза да хоћемо у Европу а нећемо у НАТО, јер нам је непријатељ због бомбардовања 99 године, је на магарећим ногама

Фото: М. Радовановић

СРБИЈА СА ВИДОВДАНСКЕ ОСМАТРАЧНИЦЕ

МАГАЗИН 12.7.2015.

огубне последице пројектног финансирања медија у Краљеву први је од политичара са највишег нивоа осетио председник Српског покрета обнове Вук Драшковић видно разочаран што је интерес за његово обраћање јавности показала тек једна локална телевизија. Није било пријатно ни његовим домаћинима, председнику Градског одбора Мирку Вуковићу и члану Градског већа Миломиру Шљивићу, којима није преостало ништа до да невољно потврде да су уредно позвали све али се, баш као и у претходном случају кад су чланови ове странке обележавали двадесет пету годишњицу постојања, још једном потврдило правило „колико пара, толико музике“. Није познато колико је то тачно иако је ову констатацију потврдио пред председником баш Вуковић. Чини се да је слава Градског одбора Српског покрета обнове била добар повод да Вук Драшковић промовише значај приступања Србије евроатланским интеграцијама уз констатацију да земља данас као да не зна где је, и као да не зна куд ће, због чега се неизбежно сваки пут чини погрешним. То је повод за констатацију о потреби огледања у Видовдану као дану на који се најбоље види све што треба да се види, а види се да је српски народ од 1389. године туговао због пораза и слома и сањао победу. Од Карађорђеве буне до 1941. године сваки Видовдан је дочекиван са све више и више победа, а држава и народ били снажнији и већи него претходног. Сви који су у том периоду, као припадници националне елите, водили земљу били су окренути Европи, школовали се у Европи и њене вредности пресађивали у Србију.

- Уз много Голгота, као она у Првом светском рату, ми смо бележили само победе и успоне да бисмо, после највећих жртава, завршили стварајући највећу државу у историји од Кајмакчалана до Алпа. Све то је радила

Србија која је била окренута ка Европи и која је од Србије правила Европу. На крају 20. века Србију је повела елита режима који је српски народ сукобио са Европом, са западним светом, који нас је гурнуо у ратове са онима са

МАГАЗИН

12.7.2015.

којима смо седам деценија живели у истој држави. Исход је тај да је порушено све што је век и по стварала европска Србија, претворено у рушевину, у пораз и у срамоту. Док је Србија стремила ка Европи, и да сама буде Европа, нас су у свету препознавали по Вуку, Миланковићу, Тесли, Пупину, Церу, Колубари, Милунки Савић... Ову Србију, која је утемељена деведесетих година и још није растемељена, у свету препознају по онима због којих се Савету безбедности Уједињених нација подносе резолуције о осуди највећих злочина. Порука је веома јасна. Ако Србија жели поново да на Видовдан стреми ка победи у свему се мора одвезати од политике која је произвела само пораз, изолацију, несрећу и срамоту. Ово је нешто што ја видим, и што би Србија требало да види, са видовданске осматрачнице – објаснио је Драшковић. Из перспективе Српског покрета обнове опредељеност Владе Србије ка Европској унији у неповољан положај ставља пре свега њеног председника Александра Вучића због већинског

расположења у земљи затрованог идеологијом и пропагандом режима који је срушио век и по победоносне српске историје. О томе сведочи највећи број јавних гласила у којима се са невероватним ентузијазмом баца дрвље и камење на Европу и запад. У исто време преовладава став да у српској јавности, међу креаторима јавног мњења у медијима и националном и духовном елитом, нема оних који су спремни да саопште народу истину о тренутној позицији земље, а она потврђује да је Србија окружени земљама запада, Европске уније и НАТО алијансе. У ситуацији кад се потенцијалним сматрају нови сукоби у овом делу Балкана нерационалним се тумачи залагање за Србију без иједног савезника која би у евентуалним немирима могла да се нађе на менију великих сила. Рационалнијим се сматра савез са њима и одлучивање о будућности за заједничким столом. Стратешка питања овог времена, верује Драшковић, немају много везе са оним шта је ко заговарао деведесетих година прошлог века док је политика ру-

шила све што је победничка Србија стварала до 1941. године. Српски покрет обнове се сматра најжешћим критичарем те политике изношењем истине о погубним резултатима укључујући и оцену о злочинима који се сматрају етничким чишћењем. На основу става да је народ почео да заборавља кад је та истина од њега почела да се скрива, а власт преузели челни људи тадашње опозиције, изводи се закључак да је једини циљ петооктобарског пуча 2000. године био да се са власти сруши тадашњи председник Слободан Милошевић и ништа друго. Као значајан фактор снага које су учествовале у рушењу власти, који касније није успео да задржи жељено место, Вук Драшковић све што се касније дешавало види само као настојање да се сачувају темељи тог система. Данас главним кривцима сматра тадашње савезнике јер су након освајања власти сломили све идеале и циљеве стотина хиљада људи који су се борили кад је било најопасније. Председник Српског покрета обнове признаје да је у то доба био велики противних државне

12.7.2015.

МАГАЗИН

стратегије а платформу о Косову, којом се данас Албанцима нуди да прихвате Устав из 1974. године, сматра озбиљим текстом писаним са озбиљном намером да се минира европски пут Србије. - Суштина те платформе своди се да не дамо оно што немамо, а нека пропадне и ово што имамо. То није одговорна државна политика. Никаквог економског ни моралног препорода не може бити док се држава стратешки не определи ка западу. Као министар спољних послова мандат сам почео са програмским циљем Владе који се звао Евроатланске интеграције, Европска унија и НАТО алијанса. НАТО интеграције су избачене, а силе које доминирајуће владају Србијом су нетакнуте, нерасформиране, свуда присутне и свемоћне Милошевићеве антиевропске, антизападне и антицивилизацијске службе безбедности. Оне су преко своје мреже и људи избацили оријентацију ка НАТО, а она је кључна. Свуда око нас је НАТО. У региону се поново облачи, а одлуке у НАТО-у се доносе консензусом. Србија мора да буде у тој алијанси, јер ће само она доносити одлуке које се тичу овога региона и нико други, да буде равноправан партнер за столом, одлучује о себи и брани себе, или да буде под столом на менију. Чланство доноси стабилност, стабилност доноси економске инвестиције, убрзава се европеизација Србије. НАТО не тражи тако оштре критеријуме које тражи Европска унија, а млађи официри и наши војници хоће да иду НАТО. Имамо сјану војничку традицију и то је нешто што можемо да понудимо, а да се не застидимо. Теза да хоћемо у Европу а нећемо у НАТО, јер нам је непријатељ због бомбардовања 99 године, је на магарећим ногама. Ако хоћеш у Европску унију како ти НАТО може бити непријатељ кад су скоро све чланице истовремени чланице НАТО алијансе – каже Драшковић. У веома компликованим међународним околностима Србији је пре

свега потребна државна мудрост како би на најадекватнији начин сагледала глобална кретања у свету. Она по Драшковићу подразумева интензивирање приче о потреби да уђе у НАТО алијансу што би помогло да се реше кључна унутрашње политичка питања. Више од свих Драшковић прижељкује, и то врло брзо након ступања у евроатланске интеграције, да се отворе тајни досијеи служби безбедности, „књига смрти и злочина од 1945. до данас, да се народу сервира истина, да се из бункера извади истина, да се народ едукује, да му се врати морално достојанство, поверење у врлину, осуда злочина“. Сазнање да је Србија превише мала и слаба да улази у сукобе са великим силама основ је на коме треба разбијати приче о томе да је запад оријентисан антисрпски и антиправославно. - Русија је због Украјине ушла у скоб са Европском унијом и са НАТО и за мање од три месеца доживела катастрофу. Данас се налази у тешком стању, то и сама увиђа, и све је гласнији отпор који каже да је ово што има у култури и науци европска Русија. Петар Велики је европеизовао Русију, а до њега Русија је табула раза. Сем Ивана Грозног и ужасних злочина нема ништа, ми не памтимо ништа, нити Руси памте шта велико духовно, у области науке и културе до пре њега. Русија је европска земља која је много свога духа дала Европи и Европа много својих вредности прекалемила у Русију. Русија има најдужу границу са Кином, а о Кини зна колико знамо и ми са ове даљине. То су два система вредности који се не могу прожимати. Пушкин се не доживљава као кинески писац, нити Достојевски, нити Тургењев. Сви велики руски писци се у Европи доживљавају као велики европски писци и сви велики европски писци у Русији се доживљавају као домаћи писци. То је исти цивилизацијски круг утемељен на традицији грчке ли-

тературе, филозофије, римског права и хришћанских вредности утканих у Русију и све европске земље – каже Драшковић, а петнаест година након октобра 2000. године подсећа на причу о седењу на две столице и мудрости везане за причу о пет стратешких праваца. У Српском покрету обнове виде само један, а то су евроатланске интеграције, магистрални правац који не искључује сарадњу са Русијом, Кином, афричким и азијским земљама. Пре тога неопходно је да се дефинише прави, а уверење да га још нема води ка ставу да је у лутању већ изгубљено 15 година. Овакав закључак изводи се на основу теорије о неколико стратешких праваца. Чврсто уверење да су без јасног пута сви други погрешни, и да прете даљем тумарању по непознатим пределима, најбоље се осликава у сазнању да земља пропада, а да се Србија јужно од Београда празни. Више од тога иритира сазнање да се о свему ћути, а као стратешко национално питање поставља оно везано за позивни број Косова уз сагласност Србије. - Ми на Косову морамо да прихватимо реалност. Нема Србија живота ни снаге да се супроставља стварности. Косовску независност у овом тренутку признаје још мало па двотрећинска већина чланица Уједињених нација, огромна већина чланица Европске уније, а ми тежимо чланству. Норма која не може да се изврши никога не обавезује, а ми се кунемо у уставну платформу упркос чињенице да државе Србије нема на Косову. Ми говоримо да је Косово аутономија у саставу Србије, да они немају своју владу, да немају парламент, него да су то привремене институције које су постављене уз сагласнот Београда. Прескупо нас коштају те заблуде и сваки дан на отклањање те заблуде Србија, која испушта душу економски, троши много више од милион евра - каже Драшковић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 12.7.2015.

Дан Друге бригаде Копнене војске

МАГАЗИН

12.7.2015.

ВОЈНИЦИ СА ВЕ

- Девети пут од формирања припадници Друге бригаде Копнене војске прославили дан јединице. – Између два празника припадници јединице успешно реализовали постављене задатке из све три мисије Војске Србије. – Идуће године поново у мировној мисији у саставу мултинационалних снага у Либану. – Честитке министра одбране и начелника Генералштаба. - Ко сме тај може, а ко не зна за страх тај иде напред. – Награде најуспешнијим припадницима Друге бригаде Копнене војске

руга бригада Копнене војске обележила је у петак у касарни „Рибница“ дан јединице. Свечаности су присуствовали командант Копнене војске, генерал-потпуковник Милосав Симовић, начелник Управе за обуку и доктрину Генералштаба бригадни генерал Маринко Павловић, команданти бригада Копнене војске, представници Министарства одбране и Војске Србије, команданти и начелници команди, јединица и установа,

представници Српске православне цркве, начелници Рашког и Моравичког управног округа, градоначелници, председници општина и представници органа локалних самоуправа у зони одговорности Друге бригаде, унутрашњих послова, жандармерије, Безбедносно-информативне агенције, установа, организација предузећа, борачких удружења и други. Командант Друге бригаде бригадни генерал Драгослав Сладаковић

подсетио је да бригада девети пут од формирања свечано прославља 12. јул као Дан бригаде. На тај дан 1805. године је вођа Првог српског устанка Карађорђе Петровић са највиђенијим војводама тога времена и око шест хиљада устаника извојевао победу над Турцима и ослободио Карановац, данашње Краљево. Припадници Друге бригаде Копнене војске чувају успомену на тај дан због чега су га и изабрали за дан јединице.

Фото: М. Радовановић

ЛИКИМ СРЦЕМ

12.7.2015.

МАГАЗИН

Дан Друге бригаде је повод за подсећање да је ова јединица између два празника успешно реализовала постављене задатке из све три мисије Војске Србије. Кроз обуку јединица бригаде која је крунисана извођењем тактичке вежбе са бојним гађањем „Ибар 2015. године“ по теми „Ојачани механизовани батаљон у нападу“ створени су услови за извршење свих задатака прве мисије војске. Поред тога у периоду од маја до новембра прошле године реализован је задатак обезбеђења административне линије са Косовом и Метохијом и контрола Копнене зоне безбедности, а пешадијска чета из састава 21. пешадијског батаљона, у саставу снага за изградњу и очување мира у свету, успешно учествовала у мултинационалној операцији у Либану која је завршена крајем прошле године. Међу значајније задатке сврстава се оживљавање касарнског места Пожега у које је из гарнизона Ваљево премештен 22. пешадијски батаљон а то, као ни бројни други задаци не би били толико успешно реализовани да

није било несебичне помоћи претпостављене команде и свесрдне помоћи и сарадње представника локалних самоуправа Пожеге, Краљева и осталих градова и општина на чијој су територији размештене јединице ове бригаде. - Пред командом и јединицама Друге бригаде Копнене војске стоји низ задатака у наредном периоду, обезбеђење захтеваног нивоа оперативних способности за извршавање задатака из све три мисије Војске Србије, реализација планираних садржаја обуке команди, јединица и лица резервног састава, обука пешадисјке чете 22. пешадијског батаљона и припреме за упућивање у мултинационалну операцију у Либан следеће календарске године, побољшање услова живота и рада припадника бригаде и инфраструктурних услова, у складу са додељеним средствима и могућностима, и обезбеђење објеката покретних средстава и људства у надлежности Друге бригаде Копнене војске – истакао је генерал Сладаковић уверен да ће припадници бригаде све

задатке реализовати успешно са врло добрим и одличним оценама. Ово уверење заснива се на ставу да ко сме тај може, а ко не зна за страх тај иде напред. Командант Копнене војске, генерал-потпуковник Милосав Симовић поздравио је госте и припадницима Друге бригаде, честитајући празник, потврдио да су чврстим, поносним и елегантним стројевим кораком показали да је претходни командант поставио стабилну и јаку бригаду коју веома успешно истим путем води генерал Сладаковић са командантима батаљона – дивизиона и свим официрима, подофицирима и војницима бригаде. - Гажењем стројевог корака, грациозни, елегантни, чврсти, поносни, официрско- подофицирски војничким кораком показујете снагу, вољу и љубав у извршавању свакодневних задатака, несебичну помоћ српском народу, несебичну помоћ Бошњацима и Србима у Новом Пазару, Сјеници и Тутину. Гажењем стројевог корака показујете да сте војници са великим срцем и добри људи који ће и даље бити на

бранику отаџбине и несебично помагати све грађане Србије без обзира на националну, верску и политичку припадност – истакао је генерал Симовић. Најуспешнијим припадницима Друге бригаде уручене су награде и похвале, а за најбољу посаду проглашено

је Прво одељење првог вода механизоване чете 28. механизованог батаљона из Новог Пазара. У другом делу свечаности изведен је свечани дефиле јединица Друге бригаде у пригодном програму учествовали чланови Културно-уметничког

друштва „Абрашевић“ и певачке групе Културног центра „Рибница“. У вечерњим часовима поводом Дана бригаде је, на платоу испред Дома Војске Србије, одржан концерт Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“. Т.Р.

Честитке Свим припадницима Друге бригаде Копнене војске честитам 12. јул Дан бригаде. Стручношћу, одговорношћу и постизањем добрих резултата чува се углед ваше јединице. Свакодневно показујете да сте достојни наследници смелих Карађорђевих устаника чију традицију настављате пуних 210 година. Захваљујући високом нивоу професионалности припадника ваше бригаде у претходном периоду, обезбеђењем административне линије са Косовом и Метохијом у Копненој зони безбедности, дали сте велики допринос стабилности на том простору и без-

бедности Републике Србије у целини и уједно допринели унапређењу оперативних способности Војске Србије. Честитам вам јубилеј у жељи да вам предстојећи период пун нових изазова буде мотив за успешну реализацију постављених задатака. Министар одбране Братислав Гашић. Поводом 12. јула Дана Друге бригаде Копнене војске припадницима бригаде упућујем срдачне честитке. Професионалним и одговор ним радом на изградњи и одржавању оперативних способности приликом извршавања задатака у оквиру ми-

сија Војске Србије потврдили сте да сте један од ослонаца Копнене војске. Прославља јући дан јединице као дан сећања на 1805. годину и ослобађање тадашњег Карановца, а данашњег Краљева, у Првом српском устанку нека вам умешност командовања, способност, част, жртва за слободу отаџбине и непоколебљива воља српских устаника буде узор у извршавању свакодневних задатака. Честитам вам Дан бригаде и желим успех у даљем раду. Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић.

МАГАЗИН 12.7.2015.

Пред очекиване промене политичког система

МАГАЗИН

12.7.2015.

И ДАЉЕ ВЕЛИКЕ НЕДОУМИЦЕ

- Пропорционални изборни систем узрок бројних проблема у функционисању државе. – Власт формира изборне јединице на начин да очекивани резултати избора одговарају њиховим странкама, коалицијама или изборним листама. - Пропорционални изборни систем има недостатака, а у Србији са само једном изборном јединицом не обезбеђује равномерна распрострањеност народних посланика, јер они не долазе из свих делова земље. – Оптималан број чланова парламента треба да буде једнак кубном корену броја становника што би, примењено на Србију без територије Косова и Метохије, значило нешто мање од 200 посланика. - Недоумица око тога који изборни систем применити, већински, пропорционални или комбинацију ова два

Предраг Терзић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 12.7.2015.

ткад постоје избори за парламент постоји и изражено незадовољство првенствено оних снага које на њима нису успеле да остваре планиране амбиције. У највећем броју случајева главним кривцем се по правилу проглашава изборни систем који увек креира парламентарна већина. Замерке на актуелни пропорционални изборни систем посебно се појачавају пред наступајуће локалне изборе, а долазе из редова малих партија свесних да не могу равноправно да се надмећу са већим. Значајно место међу најављеним променама политичког система у Србији заузима промена изборног система који је, након првих вишестраначких избора 1990. године, доживљавао значајне промене. Те године су избори последњи пут организовани по већинском систему да би се две године касније прешло на пропорционални с тим што се и даље лутало у настојању да се одреди број изборних јединица који би на најадекватнији начин одражавао расположење бирача. На изборима 1992. и 1993. године било је девет, 1997. године 29, а на свим изборима након 2000. године цела територија Републике Србије била је једна изборна јединица. Са бројем изборних јединица уско је повезан њихов распоред, па постоји уверење да би на адекватан начин одражавала вољу бирачког тела у случајевима кад има најмање десет посланика. Доказ овоме је став да мање изборне јединице не одражавају на прави начин вољу бирача. Докторант Факултета политичких наука Предраг Терзић потврђује да су власти најчешће формирале изборне јединице на начин да очекивани резултати избора одговарају њиховој политичкој странци, коалицији или изборној листи, па су изборне јединице добијале различите облике. Ово није специфичност српског парламентаризма, а познат је и током читавог трајања америчке демократије и подразумева формирање тако да одговара политичкој странци на власти. Интересантан је и случај из македонске праксе о формирању изборних

округа тако да на изборима обезбеђују предност већинском народу што потврђује да се не ради увек о строго политичким већ и о интересима народа, у вом случају већинског. Пракса показује да је пропорционалност највећа кад постоји само једна изборна јединица као у случају Србије, а воља бирачког тела се најбоље одражава у скупштини коју чине посланици одређеног броја странака. Искуство показује да пропорционални изборни систем има недостатака а у Србији са само једном изборном јединицом не обезбеђује равномерну распрострањеност народних посланика, јер они не долазе из свих делова земље. - Кад постоји пропорционални систем са једном изборном јединицом може се догодити да већина, или сви народни посланици, долази из једне области или једног града. Код нас су надсразмерно представљени Београд и Нови Сад, а неки делови земље готово да нису, па имамо око сто општина и градова који уопште немају народне посланике. Уколико се формира изборна јединица која би обухватила на пример Јужну Србију потпуно је јасно да би из тог дела долазио одређен број посланика, а колико би било из појединих градова и даље остаје проблематично – објашњава Терзић. У политичкој јавности влада различито мишљење о потребном броју посланика Народне скупштине и док једни верују да садашњих 250 на најбољи начин задовољава потребе земље има мишљења да је преголомазан и да га треба преполовити. Политичка пракса показује да 250 посланика на око седам и по милиона становника није мало, али ни превише, јер у свету постоје парламенти са знатно мање, али и знатно више, представника народа. Тако је у периоду између 1966. и 1981. године парламент Барбадоса имао свега 24 посланика, а парламент Народне републике Кине у 2013. години 2.987. Одговор на питање о оптималном броју посланика даје холандски политиколог Аренд Лајпхарт ставом да он треба да буде једнак кубном корену

броја становника одређене државе, а то би примењено на Србију без територије Косова и Метохије значило нешто мање од 200 посланика. Специфичности различитих земаља потврђују да се не треба ослањати само на формуле већ уважавати и бројне културолошке разлике, однос села и градова, величину градова, број јединица локалне самоуправе и друге. Уважавајући и једно и друго ипак се изводи закључак о обиму парламента већем од потребног што указује да треба тежити смањењу са чим се слаже већина политичких субјеката у земљи. И даље влада недоумица око тога који изборни систем применити, већински, пропорционални или комбинацију ова два. Већински изборни систем подразумева да држава буде подељена на онолико изборних јединица колико се посланика бира и да се у свакој именом и презименом гласа за кандидата који ће ту избору јединицу представљати у Народној скупштини. Код пропорционалног система не гласа се за појединца него за изборну листу коју је предложила нека политичка странка, коалиција или група грађана, а након избора се на основу броја гласова распоређују мандати. Пропорционални изборни систем подразу мева и одређени цензус при чему је потребно да политичка странка освоји више гласова од броја неопходног за освајање једног посланичког места. То се ради да би се избегла фрагментираност и појава у парламенту превеликог броја странака који би угрожавао формирање стабилне извршне власти. - И један и други изборни систем имају мане. Већински има ману јер може да доведе у ситуацију да у свим изборним јединицама само две политичке странке предложе кандидате за посланике. Ако у свим 51 одсто гласова добије једна странка друга са 49 одсто поверења бирача неће имати ни једног посланика. Такав је био случај на изборима 1990. године по већинском систему где је Социјалистичкој партији Србије на основу 46,1 одсто гласова припало 194 мандата. Добар је по томе што се гласа

12.7.2015.

МАГАЗИН

за човека, што грађани знају за кога су гласали и што се остварује бољи контакт са народним послаником. Пропорционални изборни систем смањује ову аномалију, али ствара друге проблеме. У оваквом типу изборног система гласамо за листе, па грађани не знају ко су људи који их представљају. Они би можда гласали за неког човека, а не за партију, или би можда гласали за партију али им не одговарају људи који су преложени као кандидати те партије. Због тога би најбоље било пронаћи средње решење које би омогућило гласање за политичку партију, али и особу којој грађани верују. То би била нека врста мешовитог система, можда персонализовани пропорционални систем, као решење за тренутну ситуацију јер мора да постоји компетиција не само између различитих политичких странака већ између одређених кандидата у оквиру једне политичке странке – објашњава Терзић. Посебни проблем представља висина цензуса који обезбеђује место у парламенту а који тренутно за све учеснике изборне трке износи пет одсто од броја изашлих на биралишта. Како је цензус исти за политичке странке и коалиције, без озира на број странака у њима, потребним се сматра промена, да би за партије које самостално излазе на изборе био исти, а за коалиције степенован у зависности од броја партија које их чине. Ово није непознато у светској политичкој пракси као ни да су цензуси у различитим земљама различити. Најнижи је у Израелу и Холандији на нивоу природног прага који се добије кад се израчуна колико је гласова потребно једном кандидату да би ушао у парламент кад не би постојао цензус. У случају Србије сваки кандидат за посланика морао би да освоји најмање 0,4 одсто гласова бирача да би заузео једно до 250 места у Народној скупштини. У случају да парламент чини 200 посланика свакоме од њих би за улаз било потребно најмање подршка 0,5 одсто бирача изашлих на изборе. Ма колико се овај систем учинио поштеним поставља се питање како формирати већину и из-

вршну власт. Иако има политиколога који сматрају да идеалан изборни цензус износи 3 одсто, коначно опредељење сваке земље заснива се и на низу других специфичности. У непосредној вези са изборима је и питање изборних листа које могу да буду отворене или затворене. - Листа може да буде отворена на два начина. Кад добијемо листу на којој су кандидати за народне посланике опредељујемо се за странку, али можемо да гласамо и за неку особу на њој и рангирамо ту особу у оквиру листе. Тако се коначна листа не формира према редоследу при пријављивању него је формирају гласачи. Ми смо отворене листе већ имали, али су оне биле отворене према политичким странкама а затворене за бираче. До 2012. године су постојали редни бројеви кандидата на листи, а након избора странке саме одлучивале ко улази парламент и то правдале жељом да у њему буде што више жена, или да буду посланици из различитих крајева земље. Чињеница је да је по завршетку избора одлучивано о томе, а не нужно на основу броја гласова које је нека политичка странка добила у одређеном крају земље, иако посланик не може да тврди да су гласови дошли захваљујући њему, а не лидеру партије или неком другом – објашњава Терзић. Поставља се и питање шта радити са групама које треба да буду представљене у парламенту у већој мери него друге, као жене и мањине чији представници до пре неког времена нису били заступљени у довољној мери. Према постојећем закону за странке мањина не постоји изборни цензус, па је довољно да нека освоји 0,4 одсто гласова којим се обезбеђује посланичко место у парламенту. У систему који је још на снази на изборној листи сваки трећи кандидат треба да буде жена, па их у најновијем сазиву парламента има 84 што Србију по заступљености припадница слабијег пола ставља на 27 место у свету, а после Собрања Македоније место лидера у региону. Колико је материја значајна све-

дочи податак да се и даље ломе копља како око броја представника народа у највишем законодавном органу тако и око начина на који треба да буду бирани, а да буде задовољен што већи број захтева. Јавна расправа о промени политичког система је отпочела, а све је чвршће уверење да би могла да допринесе неким променама. У том смислу неопходним се, осим политичких актера, сматрају консултације са стручном и научном јавношћу како би се најадекватније конципирао систем који би на најбољи начин задовољио интересе највећег броја политичких субјеката. Тај процес сигурно неће бити завршен у кратком периоду, а међу стручњацима влада уверење да и не треба, јер се ради о посебно важној ствари у којој треба да учествују сви заинтересовани актери. Чињеница је да ће коначну одлуку донети владајућа већина чији је интерес да на неким наредним изборима оствари боље резултате него на претходним, а на то у великој мери може да утиче начин на који се они одржавају. Уместо различитих спекулација око потребног броја посланика новог парламента треба направити исцрпну анализу свих досадашњих изборних система у земљи, уочити све предности и мане, али и искуства земаља са много дужим парламентарним животом. Т. Радовановић

МАГАЗИН 12.7.2015.

Урбана регенерација стамбеног насеља у Доситејевој улици

МАГАЗИН

12.7.2015.

КОРАК СА М

МРТВЕ ТАЧКЕ

стиче пета година од катастрофалног земљотреса који је погодио Краљево у новембру 2010. а све последице још нису саниране. На најтежи начин их преживљавају становници дела насеља у Доситејевој улици чији су станови оштећени до те мере да нису безбедни за становање. Процена да би поправка оштећених коштала више него изградња нових станова водила је ка најављеној урбаној регенерацији која подразумева рушење старих и изградњу нових стамбених објеката. Током пет година пласиране су различите информације и обећања, стално померани рокови, а незадовољство грађани овог дела насеља манифестовали и на градским улицама. У оквиру техничке подршке коју Western Balkans Investment Framework

МАГАЗИН

12.7.2015.

пружа Пројекту урбане регенерације стамбеног насеља у Доситејевој улици, у сарадњи са локалном самоуправом, Министарством за грађевинарство, саобраћај и инфраструктуру и Удружењем архитеката Србије биће реализован позивни конкурс за израду урбанистичко-архитектонског решења. Циљ пројекта је обезбеђивање нових станова као компензацију власницима чије су стамбене јединице оштећене. Пројектом је предвиђено рушење 21 објекта и градња најмање четири вишеспратне стамбене зграде са укупно 360 станова на око 17.000 квадратних метара нето корисне површине на једном делу локације у које ће бити пресељени садашњи становници овог дела насеља. До стварања услова за усељење у нове лица са правом коришћења стана биће пресељена у ста-

нове у општинском власништву, а прва фаза пројекта обухвата и партерно уређење целе локације и изградњу потребне инфраструктуре. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је за управљање пројектом одредило град Краљево, а за надзор над реализацијом и финансијску администрацију Републичку агенцију за становање док ће Western Balkans Investment Framework технички подржавати све фазе реализације. Изградња овог дела насеља финансира се кредитом који Република Србија узима од Развојне банке Савета Европе, а инвестиција се реализује преко Министарства грађевинарства које ће новац преносити граду као бесповратна средства. Техничку подршку инвестицији фонд Европске уније We-

stern Balkans Infrastructure Project Facility, Technical Asisstance Window реализује између осталог и кроз обезбеђење пројектне документације. Конкурс обухвата урбанистичко решење за парцелу површине 3,4 хектара и односи се на територију на којој ће бити грађене стамбене зграде као предмет архитектонског конкурса, а на том делу територије идејним пројектом ће се детаљно разрадити и партерно уређење. Концепт урбанистичко-архитектонског позивног конкурса предвиђа доделу прве награде у виду уговора за израду комплетне пројектне документације на основу које се могу изводити радови по унапред познатим уговорним условима. Инвеститор ће изабрати осам пројектних бироа или фирми и позвати их да учествују на анонимном урбанистичко-архитектонском конкурсу, а сви позвани ће, без обзира на прву награду, уколико задовоље пропозиције добити једнако вредна обештећења у бруто износу од по две хиљаде евра. Пројекат техничке подршке, као донација Европске уније, ослобођен је плаћања пореза на додату вредност. Све предлоге који буду стигли на конкурс оцењиваће седмочлани жири сачињен од представника града Краљева, Министарства грађевинарства, Тима за техничку подршку и Агенције за становање. Позивни конкурс ће

бити реализован од средине јула до средине септембра ове године, а закључење уговора за пројектовање се очекује до средине октобра. Пред учеснике конкурса су постављени захтевни услови, а први подразумева израђене комплетне главне пројекте по којима су изведена најмање три високоградње укупне површине веће од осам хиљада квадратних метара. За конзорцијуме овај рок се односи на последњих десет година. Од оних које конкуришу као конзорцијум очекује се да доставе закључен Споразум о партнерству ради заједничке израде пројектне документације као доказ о сарадњи на конкретном послу. Заинтерсовани за процес претквалификација треба да доставе писмо о намерама, са основним подацима о фирми, изјавом да ли учествују самостално или у сарадњи са другим фирмама, назив главног и осталих чланова партнерства или носиоца посла и коопераната, са именом лица одговорног за пројект и контактима. У случају да фирма не поседује лиценциране пројектанте за све потребне фазе потребно је да закључе Споразум о партнерству са другим привредним друштвима или предузетницима. Споразум о партнерству треба да садржи приказано учешће свих чланица у процентуалном износу, а могу бити прихваћени у разматрање и директни уговори фирме носиоца посла

са лиценцираним пројектантом сачињени за потребу овог пројекта. Уз податке о фирми које укључују датум оснивања и број запослених неопходно је доставити завршни финансијски извештаји за 2013. и 2012. годину. При одлучивању ће се водити рачуна о референцама фирме и водећег архитекте као и наградама и признањима која су добијали током последњих десет година. Референца треба да садржи назив и локацију, бруто површину објеката, назив инвеститора и период градње, назив и локацију пројекта, у случају да је пројект изведен и фотографије објекта. О компетентности треба да посведоче радне биографије одговорних пројектаната за фазе пројектовања архитектура, конструкција, водовод и канализација, термотетхничке инстлације, инсталације слабе и јаке струје, противпожарна заштита, енергетска ефикасност и лифтови. Писмо о намерама са основним подацима и радне биографије одговорних пројеканата потребно је приложити на енглеском и српском језику, а остала документа на српском. Инвеститор ће о избору осам учесника одлучивати на основу референци у израђеним главним пројектима по којима су изведени објекти, референцама о свим пројектима из области становања, а посебно социјалног, као и референци водећих архитеката. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 12.7.2015.

Знаменити Краљевчани: Др Томислав Мареновић (1)

МАГАЗИН

12.7.2015.

ЗАЧЕТНИК НОВЕ ЕПОХЕ У МЕДИЦИНИ

- Развој хирургије, посебно кардиохирургије, може да се подели на два периода, први до појаве др Мареновића а други после тог времена. – Као посебно добар математичар зарада од давања часова током школовања покрила све трошкове два брата на првој години студија. – Три године студија бесплатан стан у замену за часове математике. – И поред уписа на Медицински факултет са закашњењем од два месеца др Мареновић дипломирао у року без и једног дана апсолвентског стажа. – Четрдесет једна година рада на Војно-медицинској академији. – Пуковник од 42. године живота. - Др Томислав Мареновић заслужни грађанин града Краљева

Фото: М. Радовановић

Др Томислав Мареновић

МАГАЗИН 12.7.2015.

ало је људи који могу да се похвале чињеницом да су у некој области допринели таквим променама да се јасно препознаје период пре њихове појаве од оног које почиње тада. Међу такве се сврстава др Томислав Мареновић који је начинио револуционарне кораке у српској анестезиологији што је пред хиљаду учесника конгреса у Будви потврдио у то време један од најпознатијих светских хирурга др Исидор Папо. Говорећи о развоју хирургије, посебно кардиохирургије, без имало устезања потврдио је да он може да се подели на два периода, први до појаве др Мареновића, а други после тог времена. Скромни осамдесетогодишњак, који је читав радни век провео на Војно медицинској академији, и два пута био предлаган за редовног члана Српске академије наука и уметности, стидљиво прича о значају онога чиме је препорођена једна од најзначајнијих области медицине. Радије говори о уловима који су у битној мери утицали да крене према врху што је пре неколико година препознала и локална самоуправа додељујући му диплому заслужног грађанина. Први корак на путу ка неслућеним висинама наговештен је давне 1936. године кад се у дому Милеве и Милосава Мареновића из Витковца зачуо плач четвртог по реду мушког детета. Прва два сина Драгутин и Милутин понела су имена најславнијих српских Краљева, а трећи Драгомир у то време имао тек две године. Свима њима, посебно Томиславу који је прве ратне 1941. имао тек пет година, у најдубљем сећању је остало време окупације, потом тежак послератни период који је у значајној мери утицао на даљи животни пут. Све време рата су се на подручју Витковца смењивале различите војске, а пре свих их дочекивала и сусрете са њима посебно доживљавала деца. Пролазили су кроз село, или се у њему на неко време задржавали, партизани, четници, немачки, а пред крај рата и руски војници. По неко од њих је боравио и у дому Мареновића, а из свести тадашњег петогодишњака још није

избледело сећање на време у коме је најмање проблема било са немачким официрима. Није био редак случај да у наручје узму по које од деце, а много деценија након рата још није ишчилео мирис паштете какве су у конзервама добијали немачки војници. Ма колико је међу старијим становницима Витковца и околних села постојала мржња према окупаторским војницима најмлађи становници нису били свесни тежине ситуације, па су гајили посебну врсту уважавања према онима због којих су у посебним тренуцима осећали задовољство. Пред крај рата су на брду изнад Витковца били смештени руски војници и из каћуша дејствовали по немачким положајима. Као и свим другим војним формацијама друштво су им често правили најмлађи становници Витковца и за који кромпир ископан из локалних башта они мало старији међу њима добијали прилику да опале по који метак из пушке. Волели су руски војници да у тренуцима одмора попију по коју ракију, а дечаци из подрума кришом узимали по мало ракије која је била и повод за наставак дружења. Са одрастањем се формира и реалнији став према дешавањима у окружењу, а он потврђује да је период након ослобођења земље био посебно тежак за пољопривреднике којима је у време откупа на леђа стављен превелики терет. На најбољи начин су га осетили и Мареновићи, посебно најмлађи који су морали да прибаве недостајућу разлику производа између прописане и произведене, како би избавили оца који је у то време по правилу био у затвору. - Ми смо са кућом пуном деце гладовали. Као деца смо копали по цео дан са осталим копачима, а за ручак имали по комад проје које смо умакали у чинију са водом и мало сирћета. И другима је било тешко, али смо опстајали. Отац је био напредан сељак који се борио и изборио да село има и воду и струју. Био је савремен пољопривредник који нас је васпитавао строго и спартански, а ми знали само за рад и школу. Четворо нас смо у Вит-

ковцу завршили седмогодишњу школу која се звала прогимназија, ту као одлични ђаци завршили малу матуру, потом уписали у гимназију у Краљеву а касније факултете – прича др Мареновић уз потврду да су два најстарија брата остали у селу да обрађују земљу. За малобројне који су из околних села долазили на школовање у Краљево требало је обезбедити смештај сличан ономе какав је у близини кафане „Задужбине“ опремала извесна баба Рада. Код ње су се у једном тренутку нашли Томислав Мареновић и две године старији брат Драгомир, који је због ратних дејстава паузирао у школовању, а друштво им је правио и брат од ујака. Од тренутка кад их је Милосав предао на милост и немилост по строгости надалеко чувеној баба Ради свима је било јасно да ће она убудуће бити и отац и мајка и газдарица. Колико је ова констатација исправна показаће се веома брзо јер су, поред свих обавеза, морали да јој помажу и приликом окретања шлогираног мужа. О односу газдарице према тројици гимназијалаца најбоље сведочи податак да су приликом једне од ретких посета морали да моле оца не би ли им дозволио да бар једном месечно у пројекцији од 15 сати погледају по који филм у Биоскопу „Сутјеска“. Бисокоп се у то време сврставао међу ретка места за разоноду, а повелика сала по правилу увек била испуњена до последњег места. Гимназијско школовање обележено је немаштином на коју је у највећој мери утицала одлука власти о обавезном откупу па су све животне намирнице, претежно пасуљ и кромпир, стизале од куће из Витковца а месо се на јеловнику нашло једном или два пута у току месеца. Ма колико да су пред крај недеље браћа са нестрпљењем очекивала повратак кући, најчешће локалним возом, радост би често била помућена сазнањем да и тамо треба много да се ради све до понедељка кад су чекале нове обавезе у школи. Мало због ретких возова, а мало и због немаштине, од Витковца се до Краљева често путовало пешице. Кроз шуму без пута

12.7.2015.

МАГАЗИН

браћа су између седам и осам километара прелазили за три сата, а од куће кретали око три сата ујутру. И поред свега никада нису изостали ни са једног часа што је на завршетку школске године, као пример у дворишту пуном ђака и родитеља, потврдио и директор школе. Иако су велику матуру дочекали у сукненим оделима и гумењацима Мареновићи су редовно били међу најбољим ученицима у школи. Међу четредесетак из генерације било је тек по три или четири одлична, од којих и др Мареновић који је због тога ослобођен пријемног испита на факултету. - У гимназији сам био познат као добар математичар па сам спремао ђаке из овог предмета док сам становао код баба Раде која је у дворишту имала велику шупу. У једној половини је хранила свиње, а друга ми је служила као учионица. Током летњег распуста сам имао по 90 до 130 ученика које сам, у групама од једног до пет, спремао између 6 ујутру и 22 увече, а давао и по који час из физике. То је био значајан извор прихода, па сам помагао и родитеље, а од зараде током лета након велике матуре брат и ја смо после уписа изгурали целу прву годину студија. Обукли смо се од главе до пете, купили по два пара одела, три четири кошуље, ципеле и први пут у животу мантиле – прича др Мареновић. На рад су сви у породици Мареновић навикавани од најранијег детињства, а како је које од деце статасавло да носи мотику упућивано на рад у њиви са много старијим копачима. Као најмлађи мушки члан породице Томислав је, у периодима кад из било којих разлога није могао да иде са радницима, био обавезан да у кући помаже мајци, па је већ од десете године живота музао краве. Кад год би Милева у шуму однела радницима ручак најмлађи син би остајао код куће да спрема вечеру, а

посебну одговорност имао према сестри Драги рођеној 1940. године коју је чувао још као петогодишњак. Током разговора из сећања извиру скоро заборављени моменти из времена кад је поред колевке стајала посуда са слатком водом и парче крпе које је требало да умири бебу уколико заплаче. Током летњих месеци, кад се мало придрема на гомили песка у дворишту, најбољи будилник је била баш Драга. Пет година након ослобођења Мареновићи су добили другу сестру која је након студија на Технолошком факултету радила у нишкој Електронској индустрији, а потом београдској Војној гимназији. Крај једне фазе у школовању сваког матуранта при опредељењу за избор будућег занимања ставља пред дилему при избору факултета. Чињеница да је др Мареновић током целог школовања показивао склоност ка математици, а резултати у овој области били повод за бројне награде претежно у књигама, нормално је било очекивати да настави овим путем ма колико се то његовом оцу, из субјективних разлога, није претерано допало. Од почетка школовања навиклом на ред и дисциплину витковачки бруцош није могао мирно да посматра осипање групе која се од стотинак уписаних у октобру до пред крај новембра свела тек на неколицину. У исто време петнаест краљевачких матураната уписаних на Медицински факултет није крило чуђење што се један од најбољих ученика из генерације није нашао међу њима, или бар уписао електротехнику као што је прижељкивао Милосав. Притиснутом са свих страна Томиславу није било лако да пред крај новембра донесе коначну одлуку о напуштању студија на Природно-математичком факултету и са закашњењем од два месеца придружи се колегама на медицини.

Они су навелико пребирале по костима учећи анатомију кад је, суочен са намером сина да пређе на Медицински факултет, отац предлагао да се врати кући а идуће године поново упише математику, или електротехнику. Повод за то је било уверење о бројним тешкоћама које су везиване за студије медицине. - Све сам постигао и у јуну са успехом завршио прву годину, потом и факулет, а то што сам спремао ђаке било од велике помоћи. После друге године конкуришем за војну стипендију, али ме одбију као и после треће кад сам се жалио и коначно остварио право у четвртој години студија. Стипендију до тада нисам могао да добијем јер је отац имао земљу, а услов је био да се донесе потврда којом се потврђује да не плаћа порез. Три године сам у Београду становао бесплатно. На препоруку сајџике из Краљева, која је знала да спремам ђаке, одем код њеног пријатеља у Београду чији је син имао проблема са школом. Велика кућа на Црвеном крсту са двориштем какво до тада нисам видео указивала је на богатство, а тамо јако дебели муж и жена имају сина који лоше учи. Понуде бесплатно стан у замену за часове математике, а ја пристанем али не могу без брата. Прихвате и њега, па се угнездимо као код своје куће. Кад нисам могао ја часове је држао брат, њихов син је завршио разред са врло добрим успехом а следеће године скоро био одличан. Што се студија тиче ушао сам у ритам, учио, слушао предавања и завршавао све на време у рекордном року без дана апсолвентског стажа. Пошто сам био војни стипендиста добио сам награду и одмах су ме примили на ВМА где сам од 1961. до 2002. радио 41 годину. Након одслужења војног рока добио сам чин поручника, потом напредовао и у 42. години унапређен у чин пуковника - каже др Мареновић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 12.7.2015.

Еколошка катастрофа у подножју Гоча?

МАГАЗИН

12.7.2015.

РИБНИЦА БЕЗ ВО

- У случају изградње мини хидроелектране на Сокољи прети опасност да би добар део реке током лета најмање пет месеци био без воде што би довело до еколошке катастрофе. - Дозволу за изградњу хидроелектране издала је Републичка дирекција за воде супротно члану Закону о водама који обавезује да се пре тога прибави еколошка студија везана за последице. - У Сокољи постоји стара три пута јача хидроцентрала која је радила деценијама, а иако је инфраструктура оштећена може се поправити. – Након што је изостала реакција надлежних органа грађани се обратили опозиционим странкама. - Уколико централа буде изграђена корист ће имати само власник приватне фирме, а сви остали ће имати огромну штету

Стратегији развоја града до 2020. године река Рибница је дефинисана као највећа која целим током од 26 километара, са сливом од 115 квадратних километара, пролази кроз територију општине Краљево. Горњи ток реке, где се зове Сокоља, и средњи изграђени су у планинском терену између Столова и Гоча са кога долази низ притока са бујичарским режимом вода. Доњи ток Рибнице је изграђен у језерским наслагама и крупним речним наносима јужно од Краљева, а при дефинисању и изградња потребне инфраструктуре за развој додатних туристичких програма на подручју Гоча, као што су планинско бициклистичка и културно историјска понуда, планинарење, стазе здравља и други садржаји уз Музеј Гочке пруге помиње се и електрана на Сокољи. А баш електрана на Сокољи ових дана је повод за узнемирење великог

броја становника у насељу са истим именом. Непосредан повод за узнемирење и бројне представке надлежним органима је дозвола којом се приватном предузећу МХЕ Сокоља из Конарева омогућава да на овом делу реке гради мини хидроелектрану. Узнемирење је појачано сазнањем да је угрожен највећи и најлепши део реке око кога је смештено двадесет кућа грађених пре четрдесет година. Становник овог дела насеља Слободан Сворцан указује да би према постојећем плану вода за покретање турбина требало од бивше електране на овој реци цевоводом дугим два километра да се доведе до нове код моста где се спајају Сокоља и Турија. У том случају прети опасност да би добар део реке током лета најмање пет месеци био без воде што би довело до еколошке катастрофе. Дозволу за изградњу хидроелек-

тране, водне услове и водну сагласност, дала је Републичка дирекција за воде из Београда и тако поступила супротно члану 10 Закона о водама који обавезује да пре тога прибави еколошку студију везану за последице које ће наступити уколико вода Сокоље буде одведена на такав начин. Закон прописује и мишљење Туристичке организације града Краљева, јер је потез реке Сокоље према њиховим актима једна од најважнијих туристичких дестинација Краљева и Врњачке Бање. Уз све то морала је да прибави мишљење планинарских удружења, јер река пролази кроз најатрактивнији планински део, али и организације спортских риболоваца. Сем тога закон прописује да надлежни орган пре издавања дозволе изађе на лице места, сачини записник о стању на терену и позове све грађане који имају куће на том подручју како би чуо

Фото: М. Радовановић

ДЕ ТОКОМ ЛЕТА?

12.7.2015.

МАГАЗИН

Слободан Сворцан

и њихово мишљење. - Издавање било какве дозволе која се односи на непокретности без изласка на лице места представља најгрубљу повреду законских прописа и злоупотребу службеног положаја од стране надлежног службеника у Дирекцији за воде који није поступио ни по једној од ових обавеза. Није прибавио еколошку студију, није излазио на лице места и тражио мишљење ових субјеката, него је из канцеларије, по слободној процени нашао да је у реду да се изда сагласност за прављење хидроелектране. На основу те сагласности уследили су други акти и ово предузеће добило комплетну документацију, а пре отприлике месец дана радници дошли на лице места да поставе трасу водовода. Ми смо тек тада сазнали да они имају дозволу – каже Сворцан. Став да је читав поступак прибављања потребних докумената вођен у највећој тајности, и без сазнања о томе заинтересованих појединаца и организација, повод је за обраћање бројним институцијама, а оправдане захтеве мештана Каменица подржавају и еколошка удружења. Сем њих изградњи ове хидроелектране противи се и Туристичка организација Краљева, јер су

њени планови за развој туризма у овом крају везани баш за Сокољу. Мештани Каменице обратили су се Републичкој дирекцији за воде са захтевом да укине сагласности и нагласили да је учињена злоупотреба службеног положаја и да ће у супротном бити принуђени да поднесу одговарајућу кривичну пријаву. Петицију упућену заштитнику грађана у име стотинак становника овог краја потписало је више од тридесет, а граду је упућен захтев да укине решење којим је дозвољено постављање цевововда преко пута. Док у Каменици чекају реакцију надлежних органа одговора још нема. Мештани су се успротивили постављању коља на траси цевовода, па су радници морали да долазе поново. - Уколико дође до изградње хидроцентрале наступиће ситуација као у Биљановцу. Тамо су направили пустош, потпуно изменили еколошку средину у том делу и направили мочваре у којима се легу жабе и комарци. Слично је било и у Западној Србији према Рзаву, па у Куршумлији где је настао прави рат око ових мини хидроцентрала. Представнику овог предузећа смо рекли да у Сокољи постоји стара три пута јача хидроцентрала која је радила деценијама. Инфраструктура је

Из петиције Пре издавања дозволе за одређени водозахват надлежни орган мора детаљно да утврди следеће: а) какве ће еколошке последице изазвати тај водозахват б) какве ће све штетне последице наступити од тог захвата за одређену општину, одређени регион и за државу Србију в) какве ће штетне последице да наступе за грађане који имају своје куће поред реке на којој се тражи водозахват и г) каква ће корист бити за државу уколико се дозволи изградња објекта Регија слива реке Сокоље представља најзначајније планинско туристичко подручје Краљева и околине, а главни печат лепоте ове регије даје река Сокоља. Кад престане да тече река Сокоља у њеном најлепшем делу, нестаће главна лепота ове регије у којој су уживале десетине хиљада грађана Краљева и шире околине, а штета за општину Краљево и државу Србију биће огромна, немерљива и ненадокнадива. Уколико централа буде изграђена корист ће имати само власник приватне фирме која је добила дозволу за изградњу централе, а сви остали ће имати огромну штету.

оштећена, али се може поправити – каже Сворцан. Исто предузеће је добило дозволе за градњу неколико малих хидроцентрала, поред ове у Сокољи још две на Лопатници и на неким другим местима. Планирано је да се прво гради на Сокољи, а потом остале. Према информацијама којима баратају становници овог краја дозвола за градњу је издата без еколошке студије што су у разговору са њима потврдили и представници предузећа МХЕ Сокоља. Као правник са дугогодишњим искуством, и четрнаестогодишњим стажом на месту председника суда, Сворцан објашњава да ни најмањи захтев везан за непокретности не може да буде прихваћен, и да се о њему одлучује, а да се не изађе на лице места. Због тога смешним и безобразним оцењује одлучивати из канцеларије на захтеве за које је неопходан увид на лицу места. Уједно подсећа на обавезу Републичке дирекције за воде да на основу увида са лица места позове грађане, а тек потом прибави мишљења свих заинтересованих институција пре него одлучи о давању дозволе. Интерсовање за градњу мини хидроцентрале на овом делу реке постоји годинама уназад, али су сви покушаји да се добије дозвола пропали. Према информацијама из Каменице инвеститор који ни после више покушаја није успео да добије дозволу продао је постојећу пројектну документацију другом, а овај врло брзо добио сагласност Републичке дирекције за воде. - Уколико дође до изградње хидроелектране ми ћемо претрпети ненадокнадиву штету, а штета коју ће претрпети град Карљево ће бити педесет пута већа. Чим смо видели шта се дешава отишао сам код градоначелника, а покушавао да се нађем и са начелником Рашког управног округа. Нисмо видели никакву реакцију, па смо дошли до закључка да морамо да информишемо политичке партије јер су и оне учесници у власти – каже Сворцан. Т. Радовановић

МАГАЗИН 12.7.2015.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 12. D 17. ЈУЛА

МАГАЗИН

12.7.2015.

12. јул

1191. — Енглески краљ Ричард Лављег Срца заузео је у Трећем крсташком рату град Акру. 1543. — Енглески краљ Хенри VIII оженио се шести и последњи пут. Овог пута са Катарином Пар, удовицом лорда Латимера. 1690. — У бици на Бојну током Славне револуције, енглески краљ Вилијам III Орански победио је католичке снаге Џејмса II. 1806. — У Паризу је формирана Рајнска конфедерација у коју је ушло шеснаест немачких држава под протекторатом Наполеонове Француске. То је означило и крај Светог римског царства, које је укинуто 6. августа када се Франц одрекао царске немачке круне. Конфедерација се распала 1813. године након Наполеоновог пораза у Битке код Лајпцига. 1913. — Српска војска је у Другом балканском рату започела опсаду Видина. 1920. — Званично је отворен Панамски канал, шест година након што је кроз њега прошао први брод. 1941. — На Цетињу је у Другом светском рату проглашена квислиншка суверена и независна Црна Гора под протекторатом фашистичке Италије. Након напада Немачке на СССР у Другом светском рату, совјетска влада и Велика Британија потписале су у Москви споразум о узајамној помоћи и заједничкој борби против нацистичке Немачке. 1943. — У бици код Прохоровке у Другом светском рату, немачке и совјетске војске су се сукобиле у највећој тенковској бици свих времена. 1960. — Француска је признала независност колонија у Африци: Дахо-

меја, Нигера, Горње Волте, Обале Слоноваче, Чада, Централне Африке и Конга. 1979. — Гилбертова Острва у Тихом Океану су стекла независност у оквиру Британског комонвелта под називом Република Кирибати после 87 година британске колонијалне управе. 1993. — Земљотрес на северу Јапана активирао је клизишта и покренуо џиновске морске таласе (цунамије), у којима је око 200 људи изгубило живот. 1997. — Кубанска влада је, након лабораторијских испитивања, потврдила аутентичност посмртних остатака легендарног герилског вође Ернеста Че Геваре, пронађених у Боливији, где је убијен, а потом пребачен на Кубу, на основу споразума влада двеју земаља. 1998. — Француска је победом над Бразилом у Паризу у финалу светског фудбалског првенства, први пут постала првак света у фудбалу. 2001. — САД су објавиле црну листу земаља које нису започеле борбу против трговине људима. На том списку налазе се 23 земље, укључујући Израел, Грчку и Саудијску Арабију. Бивши бугарски цар Симеон II прихватио је кандидатуру за премијера те земље. На ту дужност је званично изабран у парламенту 24. јула. 2002. — У Београду је започела рад Комисија за ираду Уставне повеље будуће државне заједнице Србије и Црне Горе. 2003. — Савет безбедности УН продужио је мандат међународним мировним снагама у Босни и Херцеговини (СФОР) за годину дана и затражио да сви оптужени за ратне злочине буду приведени правди. Снаге Сфора размештене су у Босни и Херцеговини у јануару 1996.

2006. — Акцијама Хезболаха започео је Либански рат против Израела.

13. јул 1573. — Окончана је седмомесечна

опсада Харлема у оквиру Осамдесетогодишњег рата. 1822. — Грчка војска код Термопила победила турску војску у рату за независност Грчке. 1837. — У Бакингемску палату палату у Лондону уселила се Викторија I, као први британски монарх. 1878. — Окончан Берлински конгрес којим су Србија, Румунија и Црна Гора добиле независност, Аустроугарска монархија право да окупира ос-

манску Босну и Херцеговину а Бугарска аутономију унутар Османског царства. 1887. — у Београду започела званична метеоролошка мерења и осматрања на Провизорној опсерваторији. 1919. — Британски дирижабл R34 слетео у Норфок чиме је постао прва летелица која је прелетела Атлантски океан, од Уједињеног Краљевства до Сједињених Америчких Држава. Путовање је трајало 182 часа ефективног лета. 1930. — У Монтевидеу, главном граду Уругваја почело је прво светско фудбалско првенство. 1941. — У Црној Гори је почео Три-

наестојулски устанак против италијанског окупатора. 1943. — Кључна фаза Курске битке у Другом светском рату окончана је победом совјетске војске. У бици је учествовало око 6.000 тенкова. Немачка војска је изгубила око 2.900 тенкова. Погинуло је и повређено најмање 230.000 војника. 1944. — Почела је совјетска офанзива на Прибалтик у Другом светском рату. Црвена армија заузела је град Вилњус у Литванији.

1975. — Лансиран је амерички свемирски брод „Аполо“ из Кејп Канаверала у Флориди. Овај свемирски брод учествовао је у првој совјетско-америчкој мисији у свемиру. 1977. — Њујорк због нестанка струје остао у потпуном мраку. Полиција је ухапсила око 3.000 пљачкаша. 1985. — Рок концерти под називом „Live Aid“ у организацији певача и хуманитарног радника Боба Гелдофа одржани напоредо у Лондону и Филаделфији. Преко 60 милиона долара је било прикупљено. Телевизијски пренос концерта је пратило око 1,5 милијарда гледалаца широм света. Совјетски скакач мотком Сергеј Бубка први пут у историји тог спорта прескочио шест метара у Паризу, чиме је постигао и светски рекорд. 1992. — Јицак Рабин преузео дужност премијера Израела и рекао да је спреман посетити престонице арапских земаља ради постизања мира на Блиском истоку. 1995. — На Цетињу проглашена аутокефална Црногорска православна црква, коју досад није признала ниједна православна црква на свету. Свечаности је присуствовало око 300 верника. 1996. — У Берлину је одржан фестивал под називом „Love Parade“. На улицама Берлина уз техно музику играло је око 500.000 људи. Био је то највећи јавни скуп у том граду после Другог светског рата. 1999. — У центру Техерана више хиљада иранских студената сукобило се с полицијом због одлуке власти да забрани све митинге и незванична окупљања. 2000. — На Косову и Метохији полиција Уједињених нација саопштила је да се током првих шест месеци 2000. године у региону догодило преко 1.900 инцидената; да је убијено 19 особа и да је извршено низ напада, отмица, силовања и подметања пожара. 2001. — Генерал Первез Мушараф, пакистански председник, стигао у Индију на самит посвећен смиривању односа Пакистана и Индије. Ли Шаомин, кинеско-амерички научник, осуђен у Кини због шпијуни-

рања у корист Тајвана. Кинеске власти наредиле његову депортацију. Сједињене Америчке Државе су затражиле од Кине да реши и случајеве пет затворених научника, такође америчких држављана. Формиран Одбојкашки клуб "Борац" из Бање Луке. 2008. — У Малаги ватерполисти Црне Горе на дебитантском наступу освојили Европско првенство победом над репрезентацијом Србије.

14. јул 765. — Цар Сјуан-цун из династије Танг је побегао из престоница Си'ана пошто су се Ан Лушанове снаге приближиле граду током Ан Луашнове побуне. 1789. — Народ у Паризу заузео затвор Бастиљу, симбол монархије, у ком је било заточено свега неколико затвореника. Тај дан се сматра почетком Француске револуције и преокретом у европској историји. Тај се дан прославља као национални празник у Француској. 1867. — Код енглеског града Редхила шведски изумитељ динамита, Алфред Нобел, први пут демонстрирао свој изум. 1889. — Одржан скуп социјалистичких и комунистичких организација из Немачке и Француске, познат као Друга интернационала. Поред оснивања Друге интернационале, донета је резолуција о осмочасовном радном дану и о прослави 1. маја као дана међународне солидарности радника. 1900. — Војске Алијансе осам држава су заузеле Тјенцин током Боксерског устанка. 1901. — Отворено прво радничко позориште у Србији представама изведеним у кафани „Радничка касина“. 1902. — Основано српско културнопросветно друштво „Просвјета“ у Сарајеву. 1933. — Националсоцијалисти у Немачкој, који су у јануару под вођством Адолфа Хитлера дошли на власт, забранили све опозиционе странке. 1933. — Почела је нацистичка еугеника са усвајањем Закона за спречавање наследно оболелог потомства

12.7.2015.

МАГАЗИН

који је захтевао обавезну стерилизацију сваког грађанина који пати од неког наводног генетског поремећаја. 1958. — Под вођством генерала Абдула Карима у Ираку извршен војни удар у ком су убијени краљ Фејсал II и премијер Нури ел Саид, чиме је Ирак постао република. 1959. — Поринут је први брод на атомски погон, USS Long Beach у Квинслију, у Масачусетсу. Брод је постизао брзину од 30 чворова на сат а имао је два нуклеарна реактора. 1965. — „Маринер 4“, америчка сонда лансирана 1964. године, направио је прве фотографије Марса. 1976. — Кинески грађевинари завршили железничку пругу названу „Танзам“, која је повезала луку Дар ес Салам у Танзанији и Замбију. У Канади је укинута смртна казна. 1992. — Амерички бизнисмен српског порекла, Милан Панић, постао први премијер Савезне Републике Југославије. 1997. — Хашки трибунал осудио босанског Србина Душана Тадића на 20 година затвора због учешћа у етничком чишћењу босанских Муслимана на подручју Приједора, у северозападној Босни. 1999. — После 17 година од краја рата између Аргентине и Уједињеног Краљевства за Фолкландска Острва, обновљени летови између Аргентине и тих острва у јужном Атлантику. 2000. — 25 година по завршетку Вијетнамског рата Сједињене Америчке Државе и Вијетнам склопили трговински споразум, који је Вијетнаму отворио врата Светске трговинске организације. Суд у Мајамију донео пресуду по коме највеће америчке компаније за производњу цигарета морају платити 145 милијади долара на име одштете пушачима са Флориде због угрожавања здравља. 2001. — Влада Србије је саопштила да је откривен камион-хладњача у акумулационом језеру хидроелектране Перућац, где је нађено између 50 и 60 лешева за које се претпостављало да су жртве рата између Савезне Репуб-

лике Југославије на једној и НАТО пакта и побуњених Албанаца са простора Косова и Метохије на другој страни.

15. јул 1099. — У Првом крсташком рату Крсташи су освојили Јерусалим. 1399. — прво писано спомињање Јагодине, града у централној Србији, у извештају кнегиње Милице дубровачкој општини. 1240. — Новгородска војска кнеза Александра Невског је поразила шведску војску у бици на Неви. 1410. — пољско-литвански краљ Владислав II Јагело победио је Тевтонски ред у бици код Гринвалда. 1795. — Марсељеза постала званично химна Француске. 1813. — Почела велика Турска офанзива на свим фронтовима. Са запада је надирао босански везир са око 100.000 војника. Турска војска је сломила отпор Срба на Морави, Дрини и Тимоку. 1834. — Шпанска инквизиција је званично распуштена након скоро 356 година терора. 1869. — Француз Иполит Меж Морис је пантентирао маргарин, прехрамбени производ којим се покушала спречити масовна глад сиромашних слојева становништва. 1918. — Почела је Друга битка на Марни у Првом светском рату офанзивом немачке војске под командом генерала Ериха Лудендорфа. 1937. — Пуштен у саобраћај канал Москва-Волга. Канал је дуг 128 километара, дубок 5,5 метара и широк 85 метара. Тиме је регулисана река, а Москва је постала лука повезана са пет мора. 1941. — Први пут употребљене „каћуше“, прво ракетно оружје уведено у ратна дејства. То плотунско ракетно оружје употребљено је у бици код Орше у Другом светском рату. 1946. — Завршен је Београдски процес, суђење Драгољубу Михаловићу и још двадесеттројици оптуженика. 1958. — На захтев председника Камија Шамуна, америчке снаге искр-

цале су се у Либану, чиме је започета њихова интервенција. Тиме су власти Сједињених Америчких Држава омогућиле Камију Шамуну да се поново кандидује за место председника. 1968. — На линији Москва-Њујорк успостављен први директни путнички авио-саобраћај између САД и СССР. Летове су почели обављати авиони ком-

панија Аерофлот и Пан Америка. 1974. — Група грчких официра у кипарској Националној гарди и присталица припајања Кипра Грчкој извршила војни удар збацивши са власти председника и архиепископа Макариоса III. Власт је преузео Никос Сампсон, бивши лидер странке ЕОК, a архиепископ Макариос III привремено напустио Кипар. 1975. — Сојуз 19 и Аполо 18 лансирани у орбиту око Земље, у оквиру совјетско-америчког програма којим је предвиђено њихово спајање у свемиру.

1983. — Јерменски терористи напали просторије турске ваздухопловне компаније на париском аеродрому Орли. Том приликом погинуло је шест и рањено 46 људи. 1992. — Одржан скуп под називом „Жута трака“ чији је циљ био протест против дискриминације и претњи припадницима других етничких група.

сили Косово и Метохију једним од најопаснијих места на свету због великог броја мина које су поставиле све стране у рату. 2000. — Зимбабве је поново уредио законом статус црних сељака на фармама у поседству белаца. 2001. — Шеик Хасина, премијер Бангладеша, после пет година напустио свој положај. На њему се задржао дуже од свих својих претходника.

16. јул

Скуп су организовали невладина организација Центар за антиратну акцију и странка Грађански савез Србије, а непосредан повод за протест било је присилно исељавање Хрвата из војвођанског села Хртковци. 1995. — Акцијом војске Шри Ланке окончана највећа офанзива тамилских побуњеника од 1987. године. Током те акције погинуло је најмање 300 људи. 1999. — На Косово и Метохију стигао шеф цивилне администрације Уједињених нација, Бернар Кушнер, а после доласка међународних мировних снага. Војни званичници су прогла-

1054. — Кардинал Хумберт од Силва Кандиде, изасланик папе Лава IX, и цариградски патријарх Михајло су екскомуницирали један другог, што се узима за крајњи чин Великог раскола. 1212. - Битка код Лас Навас де Толоса, једна од најзначајнијих битака реконкисте. 1661. — Први пут у Европи једна банка је издала папирне новчанице. То је учинила Стокхолмска банка. 1790. — Амерички председник Џорџ Вашингтон је потписао Закон о резиденцији, одобравши место дуж реке Потомак за будући главни град САД, што ће касније постати Вашингтон. 1861. — Основано је Српско народно позориште у Новом Саду. 1867. — Жозеф Моније, француски врлтар, патентирао је у Паризу армирани бетон. 1917. — Спречен покушај бољшевика у преузимању власти у Русији. Лав Троцки је био ухапшен, а Лењин се повукао у илегалу. 1925. — У Багдаду је почело заседање првог изабраног парламента Ирака. 1935. — Постављен први паркинг мерач на свету у Оклахома Ситију. 1945. — У пустињи код града Аламогордо у држави Нови Мексико војска САД је извршила Тринити тест, прву пробу атомске бомбе. 1950. — На стадиону Маракана у Рио де Жанеиро фудбалска екипа Уругваја у финалу светског првенства победила екипу Бразила резултатом 2:1. Тиме је фудбалска репрезентација Уругваја освојила светски фудбалски

шампионат по други пут. Утакмицу је пратило 199.000 гледалаца. 1951. — Белгијски краљ Леополд III абдицирао у корист сина Бодуена. 1965. — Отворен 11,6 километара дуг тунел испод Мон Блана који је повезао Италију и Француску. Тунел су отворили председници ове две земље, Ђузепе Сарагат и Шарл де Гол. 1969. — Аполо 11, амерички свемирски брод, лансиран је из Кејп Канаварела у историјску мисију ка Месецу. Посаду свемирског брода сачињавали су Нил Армстронг, Едвин Олдрин и Мајкл Колинс. 1976. — Бивша португалска колонија Источни Тимор анектирана од стране Индонезије, чиме је постао индонежанска 27. покрајина. 1979. — Садам Хусеин је постао председник Ирака. 1990. — У земљотресу на Филипинима погинуло више од 1.600 људи. 1994. — Делови комете ШумејкерЛиви 9 су почели да ударају у планету Јупитер, а први фрагмент је изазвао ватрену лопту чија је температура достизала око 24.000 К. 1998. — Албанци са Косова и Метохије конституисали паралелан косовски парламент. Полиција је запосела просторије и запленила документа о раду парламента. 2001. — Хуан Антонио Самаран, председник Међународног олимпијског комитета од 1980. године, пензионисан а затим именован за почасног председника МОК. Наследио га је Жак Рог, белгијски хирург. Кинески и руски председници Ђанг Цемин и Владимир Путин потписали пријатељски пакт којим су постављени принципи партнерства две земље у функцији заштите својих интереса. 2003. — Војним ударом је свргнута влада афричке острвске државе Сао Томе и Принсипе. То се догодило док је председник Фрадике де Менезес био у приватној посети у Нигерији.

17. јул 1440. — Пољски краљ Владислав III Јагелонац крунисан за краља Угарске као Владислав I у Стоном Београду.

МАГАЗИН

12.7.2015.

1453. — У бици код Кастијона Французи победили Енглезе, што је означило крај Стогодишњег рата. 1890. — Сесил Роудз, по којем је Родезија добила назив, постао је премијер колоније Рт добре наде у Јужној Африци. 1917. — Британска краљевска кућа променила је своје име Сакс-КобургГота у Виндзор због антинемачког расположења у Британији током Првог светског рата. 1918. — Бољшевици су стрељали царску породицу Романов у Јекатеринбургу. 1936. — Војним пучем против недавно изабране левичарске владе Народног фронта у Шпанији је почео Шпански грађански рат. 1945. — У Потсдаму је почела Потсдамска конференција о послератној будућности Европе. 1955. — Волт Дизни је у Анахајму отворио први Дизниленд. 1968. — У Ираку је оборена влада Абдула Арефа, а на власт је дошло десно крило партије Баас. Председник републике, а касније и владе, постао је генерал Ахмед Хасан ел Бакр. 1969. — У Шпанији, генерал Франсиско Франко именовао је за свог наследника принца Хуана Карлоса, који

је преузео вођство државе 22. новембра 1975, два дана након диктаторове смрти. 1973. — У Авганистану је проглашена република након војног удара којим је прекинута четрдесетогодишња владавина краља Мохамеда Захир Шаха. Председник је постао бивши премијер Мохамед Дауд Кан. 1975. — Амерички и совјетски васионски бродови „Сојуз 19“ и „Аполо 18“ спојили су се у Земљиној орбити. Команданти летјелица, Алексеј Леонов и Том Стафорд, разменили су честитке, при чему је Рус говорио енглески, а Американац руски. 1979. — Диктатор Никарагве Анастасио Сомоза Дебајле дао је оставку и побегао из земље, а власт је преузео левичарски сандинистички покрет Данијела Ортеге Сааведре. 1981. — Више од 100 људи је погинуло, а 550 рањено када су израелски авиони бомбардовали палестинска подручја Бејрута. 1981. — 114 особа је погинуло, а више од 200 је повређено због пада висеће стазе у хотелу Хајат риџенси у Канзас Ситију. 1984. — Лансиран је совјетски свемирски брод „Сојуз Т12“, а члан посаде Светлана Савицкаја постала је прва

жена која је „прошетала“ свемирским простором изван летелице. 1994. — Бразил је на светском фудбалском првенству у САД освојио четврту шампионску титулу. 1996. — Амерички путнички авион „Боинг 747“ на линији Њујорк-Париз експлодирао је изнад Атлантског океана, након што је полетео са аеродрома Кенеди. Погинуло је свих 230 путника и чланова посаде. 1998. — Посмртни остаци руског цара Николаја II Александровича и чланова његове породице, пренети из Јекатеринбурга 80 година након убиства, сахрањени су у Санкт Петербургу. Свечаној церемонији присуствовао је и председник Русије Борис Јељцин. 2000. — Башар ел Асад постао је председник Сирије, обећавши приликом инаугурације да ће наставити непопустљиву политику према Израелу какву је водио његов отац Хафиз ел Асад, који је умро 10. јуна. 2001. — На основу одлуке владе СРЈ, принц Александар Карађорђевић и чланови његове породице уселили су се у краљевску резиденцију у Београду која је југословенској краљевској породици одузета после Другог светског рата. Након завршетка сукоба на Косову

и Метохији и престанка ваздушних напада НАТО-а на СРЈ, истражитељи Међународног суда за ратне злочине из Хага пронашли су, према изјави портпарола тужилаштва суда Флоренс Артман, током 1999. и 2000. године 876 гробница на Косову и ексхумирали 4.392 жртве од којих је 2.099 идентификовано.

18. јул 1536. — Енглески краљ Хенри VIII издејствовао од парламента доношење одлуке о непризнању папске власти. Тиме се утро пут ка стварању независне протестантске Англиканске цркве. 1870. — На Првом ватиканском концилу проглашена је догма о папиној непогрешивости (инфалибилитет) о питању вере и морала свих верника. 1870. — Почео шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка. Победио је Адолф Андерсен. 1877. — Почео шаховски турнир „Франкфурт 1887.“, Немачка. 1925. — Адолф Хитлер, будући нацистички лирдер Немачке објавио је први том свог личног манифеста Мајн Кампф. 1936. — Војним пучем у Мелији, у

Шпанском Мароку, против недавно изабране левичарске владе Народног фронта премијера Мануела Асање почео је Шпански грађански рат. 1942. — Окончана је битка на Козари у Другом светском рату немачка војска је, уз помоћ војске НДХ, после више од месец дана борбе, победила југословенске партизане на планини Козари. у Босанској Крајини. Многа села су била спаљена, а око 50.000 људи одведено је у логоре. Сједињене Америчке Државе су објавиле рат Бугарској, Мађарској и Румунији у Другом светском рату. 1971. — Шест емирата у Персијском заливу: Абу Даби, Дубаи, Шарџа, Ум-ал-Кајвајн и Фуџајра склопило је споразум о оснивању федерације Уједињени Арапски Емирати. Споразум је на снагу ступио у децембру 1971, а у фебруару 1972. се федерацији прикључио и емират Рас-ал-Кајма. 1972. — Власти Египта су затражиле од власти Совјетског Савеза да повуку свих 20.000 војних саветника, при чему су оптужиле совјетске власти да нису послале обећано оружје. 1991. — Председништво СФРЈ донело је на седници у Београду одлуку о повлачењу Југословенске народне ар-

мије из Словеније, пошто је Словенија 25. јуна прогласила самосталност. 1992. — Ратни бротови НАТО пакта упловили су у Јадранско море ради контроле спровођења санкција Савета безбедности Уједињених нација. Ово је била прва таква операција у Европи после Другог светског рата. 1994. — У Буенос Ајреса, главног града Аргентине, у експлозији подметнуте бомбе у центру јеврејске заједнице погинуло је 96 људи. 2000. — Индонежанска војска признала је учешће неких својих трупа на муслиманској страни у дуготрајном хришћанско-муслиманском рату на острвима Малуку. 2001. — Скупштина Србије усвојила је законе о радио-дифузији, о борби против организованог криминала и мафије, као и закон којимсе Ресор државне безбедности (РДБ) МУП-а Србије трансформише у самосталну Безбедносно-информативну агенцију (БИА). 2003. — Здравко Муцић, босански Хрват, пуштен је из затвора Хашког трибунала после одслужења седам година од деветогодишње казне на коју осуђен за злочине над Србима у логору Челебићи код Коњица у Босни и Херцеговини

МАГАЗИН 12.7.2015.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

12.7.2015.

ПОДАЦИ

а основу броја евидентираних кривичних дела стиче се утисак да су се суграђани склони њиховом вршењу вратили са годишњих одмора. О томе сведочи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 29. јуна до 5. јула који по тврђује да је број кривичних дела у односу на претходну недељу утростручен. У аналима Полицијске управе записано је да су инспекторима криминалистичке полиције од укупно 30 познати извршиоци тек шест кривичних дела. После извесног затишја пробудили

су се и суграђани склони вршењу прекршаја чији је број у односу на претходну недељу скоро удвостручен, а тај тренд посебно изражен кад су упитању туче. Тако од укупно 24 прекршаја евидентираних у области која се односи на јавни ред и мир чак 14 отпада на туче. Црну недељу у саобраћају заменила је нешто мирнија у којој су припадници саобраћајне полиције евидентирали само 11 саобраћајних незгода од којих три са повређеним лицима и осам са материјалном штетом. Једна особа је тешко повређена, две су задобиле лакше телесне по-

вреде, а број од 487 прекршаја у саобраћају за сто је већи него седам дана раније. Једину светлу тачку по правилу представља област заштите од пожара у којој ни у минулој недељи није било интервенција Ватрогасно-спасилачке јединице. Шести месец ове године остаће запамћен по 80 евидентираних кривичних дела од којих само једно припада области привредног криминала, али и по томе да су познати починиоци мање од половине. У структури прекршаја који су били повод за ремећење јавног реда и мира

ЗА БРИГУ ШВЕРЦ 300 КИЛА ДУВАНА

и даље се запажа велики број туча, а сваког дана их је у просеку било више од једне. Најтеже последице се по правилу бележе у области безбедности саобраћаја коју карактерише 56 саобраћајних незгода чије се последице огледају у 29 са повређеним лицима, 26 са материјалом штетом и две са смртним исходом. Лакше телесне повреде задобило је 35 особа, теже 15, а две су изгубиле живот. Уз материјални штету која премашује три милиона динара евидентирано је и 1.635 прекршаја у саобраћају. У области заштите од пожара бележе се две интервенције Ватрогасно-

спасилачке јединице и штета од 208 хиљада динара. Прву половину године карактерише 847 кривичних дела од којих само 24 припадају области привредног криминала, док се остала сврставају у општи, али и чињеници да су познати починиоци мање од трећине. Ова констатација се чини посебно поражавајућом при зазнању да никада нису откривени починиоци чак 594 кривична дела. Јавни ред и мир су нарушавани 531 пута, а повод за то су у 274 случаја биле туче. Од укупно 240 саобраћајних незгода 102 су као последицу имале по-

вређена лица, 137 материјалну штету, а у шест случајева смртни исход. Лакше је повређено 104 особе, теже 37, а најтеже последице које се огледају у губљењу живота код шест особа. Последице саобраћајних удеса у првих шест месеци ове године огледају се и у материјалној штети која је премашила 13 милиона динара, а понашање учесника у саобраћају 10.689 пута није било у складу са прописима који се односе на стање у овој области. У тридесет једном пожару причињена је материјална штета која за 248 хиљада премашује седам милиона динара. Т, Радовановић

Фото: М. Радовановић

Припадници Mинистарства унутрашњих послова су у среду у Богутовцу запленили резани дуван у вредности од око 900 хиљада динара и тако пресекли још један ланац трговине акцизном робом. Полицијски службеници су приликом контроле аутомобила „фолксваген голф“ београдских регистарских ознака, којим је управљао тридесетдвогодишњи возач из околине Пећинаца, пронашли 300 килограма резаног дувана без неопходне документације. Возило и дуван су уз потврду привремено одузели припадници Пореске полиције, а против осумњиченог је поднета кривична пријава због сумње да је извршио кривично дело које закон третира као недозвољену трговину.

МАГАЗИН 12.7.2015.

КРАЈ ПУТА У

ПОЛУМИРУ

а државном путу Kраљевo - Рашка у Полумиру у четвртак око 16,30 догодила се саобраћајна незгода у којој је једно лице погинуло, а више њих задобило телесне повреде. До незгоде је дошло када се аутомобил марке „пежо“ косовскомитровачких регистарских ознака, којим је из правца Краљева управљао деветнае стогодишњи возач из Косовске Митровице, сударило са аутомобилом марке „дачија“ краљевачких регистарских ознака, којим је из супротног смера управљао четрдесетогодишњи Краљевчанин а затим и са комбијем марке „тојота“,београдских регистарских ознака, којим је управљао тридесетдвогодишњи возач из Краљева. Возач „пежоа“ је преминуо на лицу места док је осамнаестогодишња девојка из Косовске Митровице, која се налазила на месту сувозача у „пежоу“, задобила тешке телесне повреде због којих је пребачена у Општу болницу у Краљеву. Лаке телесне повреде су задобили возач „дачије“ и два његова сапутника, од којих један малолетник, као и возач комбија.

Фото. Г. Шљивић

МАГАЗИН 12.7.2015.

Осми Vip Beach Masters

МАГАЗИН

12.7.2015.

У ЗНАКУ Ф

- У другом колу Првенства Србије у одбојци на песку успех са почетка такмичења потврдиле Милена Матић и Марија Милошевић у женској, а Стефан Баста и Лазар Коларић у мушкој конкуренцији. – На турниру у Краљеву 24 екипе у женској и 29 у мушкој конкуренцији. - Vip Beach Masters школу одбојке за малишане узраста до 14 година похађало 530 Краљевчана. - Од почетка сезоне кроз школу одбојке прошло укупно 680 будућих одбојкаша и одбојкашица дбојка на песку у летњим месецима постаје све популарнији спорт што је било повод да Вип мобиле и Одбојкашки савез Србије 2008. године покрену национално првенство у овом спорту под називом Vip Beach Masters. Била је то прилика за публику да бодрећи своје фаворите, ужива у атрактивним мечевима, музици, наступима играчица на песку и разноврсним наградним играма. Главни циљ организатора био је да у Србији развије професионалну одбојку на песку и омогући најбољим од-

бојкашима и одбојкашицама да представљају земљу на престижним међународним такмичењима. Осму годину заредом Вип и Одбојкашки савез Србије са великим успехом организују Vip Beach Masters који је израстао у престижну спортску манифестацију. Првенство Србије у одбојци на песку окупља најбоље играче бичволеја у Србији, а ове године се одржава у Великом Градишту, Краљеву, Бачу, Чајетини, Новом Саду, Шапцу, Зрењанину, Сомбору. Првенство се завршава финалним тур-

ниром на београдској Ади Циганлији од 26. до 29. августа након чега ће бити проглашени нови прваци и првакиње Србије у одбојци на песку. И током овогодишњег националног првенства у одбојци на песку у свим градовима домаћинима организује се Vip Beach Masters школа одбојке за малишане узраста до 14 година, а часове прослављеног репрезентативца и потпредседника Одбојкашког савеза Србије Вање Грбића похађало је 530 малих Краљевчана, док је од почетка сезоне кроз школу одбојке прошло

укупно 680 будућих одбојкаша и одбојкашица Први турнир у Великом Градишту, који је окупио 50 екипа, протекао је у такмичарском духу и до краја неизвесним мечевима, а титулу победника у женској конкуренцији понеле су талентоване Милена Матић и Марија Милошевић, док су у мушкој категорији најбољи били Стефан Баста и Лазар Коларић. Протеклог викенда и Краљевчани су имали прилику да на одбојкашким теренима поред Ибра са великом пажњом прате надметања 29 екипа у мушкој и 24 у женској конкуренцији. Победу су поново извојевале Милена Матић и Марија Милошевић које су у финалу савладале Нину Шкарић и Александру Алексић резултатом 2:0, по сетовима 21:17 и 21:13. У надметању за треће место Ивана Исаиловић и Светлана Симић су биле боље од Горане Мрђан и Теодоре Трифуновић и победиле са 2:1, по сетовима 21:23, 21:19 и 15:12.

Великих изненађења није било ни у мушкој конкуренцији у којој су супериорност потврдили Стефан Баста и Лазар Коларић савладавши Марка Галешева и Рашка Јовановића са 2:0, по сетовима 21:19 и 21:15. У борби за трећу позицију Мирко Радевић и Ђорђе Клашнић су тријумфовали над паром Немања Видић и Миљан Киковић и остварили победу резултатом 2:0, по сетовима 21:13 и 21:19. После два кола на првом месту у женској конкуренцији су Милена Матић и Марија Милошевић испред Нине Шкарић и Александре Алексић, док се на трећој позицији налазе Ивана Исаиловић и Светлана Симић. У мушкој конкуренцији прво место чврсто држе Стефан Баста и Лазар Коларић, на другом су Марко Галешев и Рашко Јовановић, а на трећем Мирко Радевић и Ђорђе Клашнић. Меч у одбојци на песку се игра између два тима од по два играча, на пешчаном терену са мрежом. Циљ сваког тима је да пошаље лопту на земљу

на пољу противничког тима и истовремено одбрани да лопта падне на њихов део терена. Лопта улази у игру сервис ударцем једног од играча, а као и у одбојци чланови тима имају право да три пута дотакну лопту пре него је пребаце у супарничко поље, али ниједан од играча не сме да је удари сам два пута за редом. Надметање се наставља док лопта не додирне тло, оде у оут, или је тим не узврати правилно. Мечеви се играју у формату „најбоља два од три“, а побеђује тим који први освоји два сета. Прва два се играју док један тим не освоји 21, а трећи до петнаестог поена. За све сетове су неопходна 2 поена предности, без ограничења на укупан број поена. Свака половина терена димензија 8x8 метара је нешто мање од класичног терена за одбојку, а према правилима играчима је дозвољено да пређу испод мреже у противничко поље, док год то не омета игру супарника. Већина играча игра босих ногу, било да то бирају сами или то захтевају правила турнира. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

ФАВОРИТА

МАГАЗИН 12.7.2015.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs