MagazIN 181

Краљевски

Година III * Број 180 * 5. јул 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

5.7.2015.

МАГАЗИН

2

МагазИН

на свим континентима

3

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

5.7.2015.

МАГАЗИН

4

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара. Десетодневни воравак у Русији двојице функционера 2.500 евра. За три године непредњачке власти 100 хиљада евра за тв преносе седница Скупштине.

5

МАГАЗИН 5.7.2015.

26. ВЕСЕЛ

6

ЛИ СПУСТ

7

8

МАГАЗИН 5.7.2015.

Стратегија развоја града до 2020. године (20)

ПРЕВИШЕ РАЗЛОГА ЗА БРИГУ

ад се све сабере и одузме СВОТ анализа значајним шансама за развој града до 2020. године сматра усклађеност приоритета са националним, регионалним и међуопштинским, стручну и финансијску помоћ надлежних министарстава и међународних организација, развој инфраструктуре за коришћење и приступ европским фондовима, даљу примена ГИС-а и процес приступања Европској унији. Листи компаративних предности придодати су људски ре-

К

сурси и могућност коришћења доступних фондова, опредељеност државе за изградњу Моравског коридора, унапређење и модернизацију железнице као и концесије на секундарни гасовод, паркинг сервис и мини хидроелектране. До 2020. године Краљеву се смеши реализација пројеката по моделу приватно-јавног партнерства, боље искоришћење и проширење постојеће гасне инфраструктуре, решење регионалног одлагања отпада и могућност примене нових технологија у

циљу унапређења рада јавих комуналних предузећа. Просперитету у наредних пет година треба да допринесе запошљавање младог сеоског становништва, могућност коришћења доступних фондова за рурални развој и опредељеност државе за спровођење политике равномерног регионалног развоја. Значајним се сматрају будуће хидроелектране на Ибру, јавно-приватно партнерство у пројектима енергетске ефикасности, преговарачки процес са заинтересованим општи-

9

МАГАЗИН

5.7.2015.

нама за активирање водних ресурса и могућност изградње и коришћења електричне енергије и обновљивих извора из малих хидроелектрана. Коначном позитивном ефекту треба да допринесе даљи развој телекомуникација применом нових технологија, проширењем мреже оптичких каблова, повећањем густине мултисервисних чворова и броја базних станица мобилне телефоније, међуопштинска сарадња, развој Аеродрома „Морава“ уз могућност развоја логистичког центра и слободних зона и непосредној

10

близини. Претњама се сматрају неравномеран регионални развој, мањак инвестиција, високи захтеви Европске уније, неусклађеност републичких и локалних прописа, климатски услови, конфигурација терена, клизишта, недостатак финансијских и државних средстава за капиталне пројекте, као лимитиране надлежности општина. Ако се томе дода ускраћен приступ средствима Европске уније, скупи кредити, лоше стање железнице, разуђена села, миграције, непостојећи и нерегулисани законски оквир, непримењивање законске регулативе, политичка и економска нестабилност онда је јасно зашто се над реализацијом стратегије надвијају тамни облаци. Томе треба додати промену законске регулативе у области планирања и изградње, лошу и спору комуникацију између министарстава и Градске управе, непостојање стратешких опредељења на нивоу локалних управа, успорен процес приватизације, споро напредовање у приступању Европској унији и могућности коришћења одговарајућих фондова. Ништа мање важан фактор који прети реализацији амбициозних планова нису недовољно јаки капацитети Градске управе

у управљачком делу, нерешени имовинско - правни односи, недостатак и неусаглашеност прописа и надлежности као и инвестиционих средстава

Специфични циљеви Податак да је град покривен потребним просторним и урбанистичким плановима, да саобраћајна инфраструктура обезбеђује квалитетну повезаност и висок степен безбедности, да је обезбеђена територијална покривеност потребном комуналном инфраструктуром са условима за квалитетно пружање комуналних услуга, а да се услови за рурални развој могу побољшати изградњом недостајуће, потврђују уверење о омогућности остваривања специфичних циљева. Ка њима води унапређење услова за оптимално коришћење енергије и развој примене обновљивих извора, регулисани и уређени водотоци уз обезбеђење мера заштите од поплава, равномеран развој електроенергетске инфраструктуре, развој и побољшање телекомуникација, поштанског саобраћаја и информационих технологија и регионални центар ваздушног цивилног саобраћаја. Према стратешком документу који

је усвојен у Скупштини града просторни и урбанистички планови постоје за 31 локацију, а саобраћајна инфраструктура која обезбеђује квалитетну повезаност и висок степен безбедности треба да се реализује кроз 33 различита пројекта. Ако је судити према приложеној табели најзначајнијим се сматра успостављање услова за изградњу аутопута ПојатеПрељина на делу који пролази кроз подручје града Карљева. У овом периоду очекује се израда пројектно-техничке документације и изградња северне градске обилазнице, реконструкција градских улица и регулисање неколико значајних раскрсница као и постављање потребне сигнализације. Грађани Краљева могу да очекују реконструкцију старог друмског моста на Ибру и изградњу саобраћајнице до градског гробља Барутана, али и тротоара поред важних путних праваца на периферији града. Уз реконструкцију улица Октобарских жртава, Хајдук Вељкове, Југ Богданове, Хероја Маричића, Обилићеве и IV краљевачки батаљон планирана је и изградња нове Милутинове улице на Ибарском кеју и пешачког моста преко Ибра од Градске терасе до Рибнице. Реконструкција се очекује на чак 54 пружна прелаза, а из-

мештање ван града очекује железнички колосек Краљево-Конарево чиме би се створили услови за укидање железничке рампе у Улици војводе Степе. Уз више пешачких и бициклистичких стаза посебна пажња посвећена је изради студије развоја и унапређења градског превоза и пројектне документације за више јавних гаража у ужем центру града, али и техничком опремању ЈКП „Путеви“ за ефикасније обављање зимског и летњег одржавања саобраћајница и примену нових технологија у раду. Амбициозни планови подразумевају изградњу још две обилазнице, једну на западном а другу јужном делу градског подручја. Територијалну покривеност града потребном инфраструктуром са условима за квалитетно пружање комуналних услуга треба да обезбеди реализација чак 49 различитих пројеката од којих се двадесет односи на израду пројектно-техничке документације. Преостали подразумевају опремање насеља одговарајућим судовима за одвојено сакупљање и спровођење едукативних програма о значају и начину примарне селекције отпада, јачање техничких капацитета „Чистоће“ за унапређење квалитета и

проширење обухвата подручја са кога се врши организовано сакупљање комуналног отпада, чишћење дивљих депонија у селима и приградским насељима, изградњу гасовода, замену преосталих прикључних топловода новим фабрички предизолованим цевима, инфраструктурно уређење индустриске зоне „Шеовац“, уређење паркова, градске плаже и плаже у Матарушкој бањи, отворених спортских рекреативних површина, ограђивање и уређење старог гробља, проширење и ограђивање новог гробља на Барутани, покривање зелене а завршетак сточне пијаце у Адранима и много тога другог.

11

5.7.2015.

МАГАЗИН

12

Нешто скромнији захтеви реализовани кроз 12 пројеката треба да допринесу побољшању услова за рурални развој изградњом недостајуће инфраструктуре, а ка унапређењу услова за оптимално коришћење енергије и примену обновљивих извора енергије води 16 корака оријентисаних углавном на израду потребне документације. Проблеме које годинама праве нерегулисани водотоци треба да елиминише низ активности, па би до краја периода на који се односи стратешки документ требало реализовати 16 пројеката међу којима се примарним сматра израда катастра бујичних вода и припрема општег петогодишњег плана за одбрану од поплава. Планирана је регулација и прочишћавање притока у сливовима Ибра, Западне Мораве и Груже и измештање корита Западне Мораве од Поповића до ушћа

Ибра. Равномеран развој електроенергетске инфраструктуре обезбеђује се кроз девет, а развој и побољшање телекомуникација, поштанског саобраћаја и информационих технологија реализацијом десет пројеката. Групу специфичних циљева затвара успостављање регионалног центра ваздушног цивилног саобраћаја до кога воде анализа и предлагање модела управљања и функционисања Аеродрома „Морава“, израда Студије о формирању Слободне царинске зоне и Студије оправданости за изградњу карго-логистичког-транспортног центра на аеродрому. Значајним стратешким циљем сматра се унапређење услова за развој социјално и друштвено одговорне заједнице и безбедан и квалитетан живот грађана чему треба да допринесе Стратегија социјалне политике града за период 2013 – 2020, усвојена

2013. године.

Социјални профил града Према Стратегији социјалне политике града на социјалну структуру у великој мери утиче економска ситуација, као и број незапосленог радно способног становништва. На основу Извештаја о раду Центра за социјални рад за 2012. годину социјалну и породично – правну заштиту користило је 11.166 лица, а бесплатни оброк у народној кухињи њих 550. У последње три године присутан је пораст броја породица оптерећених различитим формама дисфункционалности. Функционалност породице оптерећују незапосленост, стамбена необезбеђеност, лоша материјална ситуација у породици, а далекосежне последице које одрастање у оваквом окружењу оставља на пожељан развој деце намећу став да локална зајед-

ница позитивној промени негативних трендова може допринети давањима која обезбеђује подршку у делу реализације превентивних и куративних програма намењених оснаживању породице. Социјална слика је у доброј мери последица кризе система вредности у друштву у коме породица не нуди стабилан и јасно дефинисан модел дозвољених и недозвољених форми понашања младих. Међу малолетним починиоцима кривичних дела доминантно је одустајање од средњошколског образовања, а код једног броја отежано окончавање основне школе. Родитељи деце из ове популације често су незапослени, па скромне економске прилике значајно спуштају животни стандард породица чиме се само расветљава појава, али не оправдава и не нормализује, ма колико да је кључна васпитна функција породице у

домену превенције антисоцијалног понашања. Све указује на неопходност реализације превентивних програма у локалној заједници који ће имати за циљ оснаживање васпитне функције породице, пружање подршке младима да преузму одговорност за своје понашање и изаберу алтернативу неприхватљивом понашању, што такође доприноси редефинисању вредносних норми младих и увођењу у добити ненасилног понашања. Последњих година уочава се пораст броја деце на породичном смештају, а најзаступљенији разлог измештања деце из биолошких породица у вези је са различитим формама занемаривања и злостављања од стране родитеља. Како је породични смештај само привремени облик подршке породици и детету, намеће се потреба да породице из којих деца

одлазе добијају континуирану подршку с обзиром да је већина ових породица угрожена социо-економским и стамбеним приликама. У последње три године значајан број лица,претежно жена, тражи заштиту и подршку надлежних институција због насиља у породици. Број деце жртава насиља, као и жртава партнерског насиља има тренд раста, мада тај пораст није висок. Збрињавање одраслих и старих особа које су у стању социјалне потребе је отежано, првенствено због недовољног капацитета одговарајућих институција и недостатка средстава за ове намене. Посебно је тешка ситуација за смештај одраслих и старих лица са менталним поремећајима, због недостатка специјализованих установа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

13

14

МАГАЗИН 5.7.2015.

15

5.7.2015.

МАГАЗИН

16

Ненад Марковић

Не престају неспоразуми између власти и опозиције

ЧАРШИЈСКЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

а све што пропусте да једни другима кажу са скупштинске говорнице представници политичких странака користе конференције за медије. И док их опозиционим служе за оштру осуду свега што чине представници владајуће већине ови други покушавају да демантују све наводе и колико толико амортизују реакције јавности изазване оваквим понашањем. Показало се то безброј пута, посебно након прошлонедељног иступања челника Покрета за Краљево, када су

З

преко локалних телевизија на адресе градских фунционера упућене жестоке критике због сумње да је 120 милиона динара намењено откупу земљишта у околини Аеродрома „Морава“ које је у власништву њихових рођака. Први се погођеним осетио заменик председника Скупштине града Ненад Марковић и страначку конференцију за медије искористио да одбаци све инсинуације о могућем власништву над било којом парцелом у овом делу градског подручја. Основа за лажну оп-

Фото: М. Радовановић

- Будућа индустријска зона у близини Аеродрома „Морава“ захтева додатна улагања у инфраструктуру, али ће због близине аутопута бити најатрактивнија индустријска зона јужно од Београда. - Индустријска зона није ни у каквој вези са много пута помињаним карго центром у близини аеродрома који би требало да се простире на једанаест хектара од којих осам и по на подручу Краљева. - Град нема ништа што личи на индустријску зону, па ни где да одведемо озбиљног инвеститора који хоће озбиљно земљиште

17

5.7.2015.

МАГАЗИН

18

тужбу су чаршијске приче по којима неко од функционера Српске напредне странке има земљиште у близини аеродрома, па се због тога читав поступак откупа земљишта за изградњу индустријске зоне држи у најстрожој тајности. Рационално образложење Ненада Марковића потврђује жељу локалне самоуправе да за 120 милиона динара откупи довољну количину земљишта у једном комаду на коме би се створили адекватни инфраструктурни услови за привлачење инвеститора. Повод за то је сазнање да таквог нема у власништву града, поготово не у тако атрактивној зони каква је она у близини аеродрома до чије непосредне близине досеже и аутопут чији се завршетак очекује наредне године. Иако се још не зна много тога евидентна је жеља да се за што мање пара купи што више земљишта по јединственој цени за сваког од власника. Након што се утврде катастарске парцеле које би ушле у састав индустријске зоне неопходно је да Скупштина града потврди максималан износ цене коју може да прихвати, а треба да је процене Поре-

ска управа или овлашћени вештак. Основни услов је постизање повољног договора са што већим бројем појединачних власника како би се укрупњавањем добила јединствена површина довољно велика за индустијску зону. У случају да се не обезбеди најављује се одустајање, или потрага за неком другом локацијом. - Та индустријска зона захтева додатна улагања у инфраструктуру, али ће због близине аеродрома и аутопута то бити најатрактивнија индустријска зона јужно од Београда. Не причамо које ћемо земљиште да купимо зато што може да се деси да сутра дође неки тајкун, да то покупује и после нас да уцењује. Уколико се појави такав ми то земљиште нећемо куповати – категоричан је Марковић. Ситуацију додатно компликује сазнање о великом броју власника појединачних парцела који треба да прихвате услове које утврди Скупштина града. На коначно дефинисање положаја парцела које би могле да постану саставни део јединствене индустријске зоне у знатној мери утиче и став Војске Србије о зони ограничене

градње. Он треба да потврди које парцеле по питању удаљености од писте не задовољавају постављене критеријуме и ни под каквим условима не могу да буду предмет откупа. За сада нико не може поуздано да тврди да ли ће индустријска зона бити на територији Лађеваца, Обрве, Тавника или других места. Поуздано се зна да мора да буде на територији под ингеренцијом града Краљева и по могућности што ближе аеродрому и Прељини до које долази аутопут. - Ми ћемо да проценимо шта је најбоље и најекономичније за град и нећемо да радимо просторни пан унапред, јер ако то радимо неко ће пре нас да купи земљиште и подигне ту цену, а ми у те приче нећемо да улазимо – каже Марковић. Ма колико читав подухват деловао обећавајуће до завршетка води дуг пут на коме се очекује решавање бројних правних зачкољица. Први корак је формирање радне групе од стручњака различитог профила којим координира Ненад Марковић уверен да би велики део посла могао бити завршен до истека ове године. Парцеле ближе

Ибарској магистрали имају вишу цену, оне мало удаљеније нижу. До њих треба да води нови пут након експропријације земљишта потребног за градњу. Све активности би у значајној мери могло да убрза пуштање у редовни цивилни саобраћај аеродрома, а оно је најављено до краја лета ове године. Војска је својевремено уложила 850 милиона динара у изградњу аеродрома, а податак да републичка и локална власт немају исти ниво надлежности указује на потребу да се, како би њиме управљао град, исплати одговарајућа надокнада. У случају да власник буде предузеће Аеродроми Србије, с обзиром да се ради о истом нивоу одлучивања, најлогичније је да му војска уступи на коришћење овај објекат. Основна одредница која је утицала на одлуку за куповину земљишта је атрактивност локације уз аеродром и само петнаест километара од аутопута, али и сазнање да се налази на простору између Краљева, Крагујевца и Чачка коме гравитира скоро седам стотина хиљада становника. Индустријска

зона није ни у каквој вези са много пута помињаним карго центром у близини аеродрома који би требало да се простире на једанаест хектара од којих осам и по на подручју Краљева. Ма колико индустријске зоне биле у функцији бржег развоја градова закон не предвиђа могућност експропријације или неког другог начина промене власништва због вишег интереса у који се убрајају изградња путне инфраструктуре, енергетских објеката, школа и других. - Нас интересује јефтиније земљиште и хоћем озбиљну површину коју би сређивали по фазама. Ми немамо ништа што личи на индустријску зону, па немамо где да одведемо озбиљног инвеститора који хоће озбиљно земљиште, а то је велики минус овог града – каже Марковић. Све ове године док су просторије у којима је пословао Медиапан зврјале празне представницима власти упућиване су критике јер не чини ништа како би тај простор био искоришћен. Кад је коначно пронађен купац и завршен процес промене власничке структуре стижу упозорења да је читав комплекс

продат за непримерено мали износ. Од 1984. године кад је у овим халама последњи пут рађено нешто озбиљније прошле су пуне 34 године. За то време из погона и са фасада фабричких хала скидани су поједини елементи, а читав комплекс очерупан до мере да му треба озбиљна реконструкција пре почетка било каквог рада. Иако на овом простору постоји нешто што би могло да се назове производним погонима нема употребне дозволе што је и био повод за одлуку да се читав комплекс прода као неизграђено грађевинско земљиште. Трафостаница за коју се тврди да вреди 150 хиљада евра три пута је горела, и далеко је од стања у каквом је била непосредно после изградње, а и капацитет је знатно смањен након прикључења на електро мрежу бројних објеката током више од три деценије. Земљиште је продато на јавној лицитацији а нови власник преузео обавезу да га за две године приведе намени, јер у супротном губи право на њега. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19

Пред 626. Видовдан

МАГАЗИН

5.7.2015.

ВИДОВДАНСКО ВИЂЕЊЕ

20

- Уверење да је стопу земље на којој живе Бог наменио Србима основ је обавезе да се чува бар онако како су је чували они који су је оставили данашњим генерацијама. - Видовдан се у српском народу сматра једним од најтужнијих дана после Христове смрти и због тога изазива сузу сваког правдољубивог човека. - Видовданско страдање је једно од најтрагичнијих, најтужнијих и најсудбоноснијих у дугој историји српског народа. - Предвечерје Видовдана је време кад се спајају небеска и овоземљска Србија, прилика да се призове сећање, не да се позледе ране већ да се вида бол. - Видовданско виђење је спомен, дан сусретања нас са нама, али и знак свих математичких операција, сабирања, дељења, множења и одузимања, дан до кога се могло, а од кога се морало

предвечерје Видовдана седму годину заредом Дом Војске Србије и Друга бригада Копнене војске организују Видовданско виђење са циљем да се настави традиција и на прави начин крене на пут националног очовечења. Основни мотив је сазнање да без довољно свести о себи самима тешко може да се крене правим путем у смутним временима када је више од свега потребан јасан путоказ. Таквим путоказом све више се чини Видовдан као беочуг и тачка до које се могло како се могло, а од које се морало како се морало. Уверење да је стопу земље на којој живе Бог наменио Србима основ је обавезе да се чува бар онако како су је чували они који су је оставили данашњим генерацијама. Видовдан се у српском народу сматра једним од најтужнијих дана после Христове смрти и због тога изазива сузу сваког правдољубивог човека. Видовданско страдање је једно од најтрагичнијих, најтужнијих и најсудбоноснијих у дугој историји српског народа што је било одлу-

У

чујуће при избору учесника пригодног програма. У њему су учествовала два културно-уметничка друштва, Градски хор „Црвчанин“, хор Цркве Свете Тројице „Архиђакон Стефан“ и гуслар Милић Шапоњић због уверења да без гуслара видовданско виђење и зборовање не може да се замисли. Чланови Драмске секције Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ извели су рецитал „Повређена рана Србинова“, а у програму учествовали још Женска певачка група „Тканица“ и Певачка група „Херувини“. Након српске химне Боже правде коју је извео хор „Црвчанин“ препуном салом Дома Војске Србије разлегли су се звуци песме „Христе Боже распети и свети“ која у свим приликама изазива језу, посебно кад је изводи „Тканица“. Епископ жички Јустин је, од устоличења на јесен прошле године, други пут боравио у високом Дому Војске Србије. Присутни, а међу њима је било највише војних лица, добро се сећају беседе на Светосавској академији, а сећаће се дуго и овом приликом изговорених речи о

значају Видовдана у историји српског народа. Видовдан се у српском народу доживљава као крајпуташ са кога још није прочитано све што је записано, а током 626 година колико траје у њему се и даље огледа образ једног народа. На Видовданском виђењу се чуло да је то и спомен, дан сусретања нас са нама, али и знак свих математичких операција, сабирања, дељења, множења и одузимања, дан до кога се могло, а од кога се морало. Предвечерје Видовдана је време кад се спајају небеска и овоземљска Србија, прилика да се призове сећање, не да се позледе ране већ да се вида бол. Чини се да је, као и много пута до сада, у најнеповољнијем положају био градоначелник Краљева Томислав Илић. И овога пута се појавио сам, а потребу да присуствују значајном догађају нису осетили ни његов заменик, ни помоћници, ни чланови Градског већа, ни председник Скупштине града, ни одборници, ни... Т. Радовановић

21

Епископ жички Јустин.

МАГАЗИН

5.7.2015.

КОСОВСКИ БОЈ НАЈВЕЋЕ ИСКУШЕЊЕ

22

Ево нас у навечерје великог српског празника, под радним насловом Видовданско виђење, да се по старом српском обичају видимо, да се питамо за здравље, да видимо да ли је у нашем уму, у нашем срцу, и даље вера присутна, јер ово што ми вечерас прослављамо јесте плод вере нашега народа. Када су наши преци најзад свили своје гнездо на овим просторима пожелели су да не буду више пагани него да и они приме хришћанску веру. Примањем хришћанске вере, Христових високих начела живота и Христове спасоносне науке они су се потрудили да тим животом и живе. Наша вера није просто само идеологија да верујемо у то и то нам је довољно. Ми нашу веру стално морамо да осведочујемо пред другима и пред нама самима, да видимо где смо и шта смо мерећи себе Христом. Многа искушења и многи напади на нашу веру били су од кад смо примили веру кроз битке разних завојевача, разних непријатеља, а највећа проба и искушење за нас био је Видовдански бој, Косовки бој. Свети кнез Лазар могао је то да избегне дипломатским средствима, могао је да нађе начина како да сачува своје царство и свој живот, али он се уподобио, подвиго положницу Христу који је, иако Бог истинити, дошао да спасе сав род људски тиме што ће да страда на крсту, да пролије своју пречасну крв да спере грехе читавог човечанства. Тај наш истинити бог и човек, Господ Христос, рекао је нема веће љубави, него да живот свој положи за ближње своје.

Свети кнез Лазар, иако зна да је непријатељ суров и много бројнији, урадио је оно што је на спасење његово и народа свога. Причестили су се сви у цркви божијој и пошли у бој на Косово. И ту су животе своје дали и Страхињић бан и Милош Обилић и браћа Југовићи. И мајка Југовића која није била ту са њима је понела тај бол. Тај бол косовски кроз мајку Југовића нас прати до дана данашњег. Сви би рекли то је неки српски усуд, ту се нешто дешава са овим народом, мора да је много грешан, мора да има нешто па га Бог стално на такав начин посећује. А не знају да Бог онога кога воли тога и кара. Многе невоље од Косова до данас ми смо претурили преко својих глава. Отаџбина то је света реч за нас Србе зато што су оци наши за нас проливали крв своју и том крвљу натапали ову освештану земљу. И зато је отаџбина светиња. Много данас млади говоре да не могу да нађу овде посао, да не могу да се изразе, да нема смисла више живети овде и размишљају да напусте своју отаџбину, да напусте свете манастире, да напусте ћивоте наших светитеља, да напусте живот по Христу, јер се овде живот у овој отаџбини најбоље зна да цени. И одлазе своје знање и своју снагу да посвете негде на другом месту. Заборављају да отаџбина зове, отаџбина тражи. Као што је тражила тада, тако тражи и сада. И она је света и све што имамо овде благодаримо нашим светим прецима који ће нас питати да ли сте и ви спремни да страдате за своју отаџбину. Немојте се изговарати, одговорите ис-

крено у овоме моменту, да ли сте спремни да дате свој живот? Ако нисте спремни да дате свој живот онда да ли сте спремни да се заједнички потрудимо да изграђујемо ову нашу отаџбину? То је призвање свих нас. Непријатеља ћемо имати увек, они се увек пружају против нас, често врло дрско и звероподобно, а ми имамо само један проблем. Нису нама проблем наши непријатељи. Увек ћемо их имати као што је Господ имао своје непријатеље. Ми смо проблем често сами једни другима. Када завлада међу нама љубав, слога, разумевање, када сви заједно хоћемо онда ће наша отаџбина да крене крупним корацима напред, а за то имамо и наше молитвенике пред Господом који су спремни да нам помогну, да нас придигну, да нас уздигну, да нас осоколе. Нисмо сами. Постоји небеска отаџбина, небеска Србија. Често нам то замерају па кажу, живите ви сада у овој земаљској Србији, оставите небеско у своје време. Е па за ту небеску Србију, за крст часни и слободу златну цар Лазар положио је живот да бисмо ми живели и Лазарем и Светим Савом и светим Симеоном и ђаконом Авакумом и многим јунацима који живот свој положише на бранику отаџбине за крст часни и слободу златну. Нека Господ Бог молитвама свих тих наших јунака и нас осоколи и да нам снаге да уз помоћ Господа Бога и спаситеља нашег, и свих угодника из рода нашега, нама дају снаге да останемо и опстанемо народ божји. Амин.

23

24

МАГАЗИН 5.7.2015.

25

Видовдан слава Српског покрета обнове

МАГАЗИН

5.7.2015.

ЧЕЖЊА ЗА

26

- Видовдан је уткан у темељу косовског епа и мита који је задивио Европу. – Након погибије кнеза Лазара, властеле, војске и слома државе Христово страдање улило наду да ће из пораза да васкрсне победа. - Видовдан је сећање на велики јуначки подвиг у одбрани Србије, сећање на пораз али не пораз који се слави зато што је био пораз, него се слави као жалац будуће победе ад је половином априла Градски одбор Српског покрета обнове у Краљеву обележавао двадесет пету годишњицу рада најављивана је могућност да на прославу дође оснивач и председник странке Вук Драшковић. Због раније преузетих обавеза посета је изостала, а Драшковић је у Краљево стигао на Видовдан кад Град-

К

ски одбор обележава страначку славу. Као што то налаже обичај обележавање славе је у страначким просторијама отпочело сечењем славског колача, и кратким обраћањем председника, а настављено у опуштеној атмосфери у Ресторану Драговање. У присуству чланова Градског одбора, градоначелника Краљева, на-

челника Рашког управног округа, малобројних чланова странке и симпатизера Драшковић је подсетио на чињеницу да је Видовдан уткан у темељу косовског епа и мита, који је задивио Европу, а може се рећи и обрнуто. Упоређујући Косовску вечеру са Христовом уочи распећа на Голготи

А ПОБЕДОМ

председник Српског покрета обнове је истакао дело народа и калуђера који су у ономе што се на Видовдан 1389. године догодило на Косову видели велику погибије српске војске, кнеза Лазара и властеле и слом државе након чега је Христово васкрсење давало велику наду да ће из пораза да васкрсне победа. - Видовдан је сећање на велики јуначки подвиг у одбрани Србије, сећање на пораз али не пораз који се слави зато што је био пораз, него се слави као жалац будуће победе. Видовдан је од тог дана 1389. доживљаван као чежња за победом, жал због пораза и нада за победом. Србија је још далеко од победе. Неке велике победе Србије у 19. и 20. веку срушене су на крају 20. века и у том рушењу не треба тражити кривицу у белом свету и тражити било какво оправдање за велико

зло које је у том тренутку владало нашим народом, за онај режим у Београду којему се више него ико супроставио Српски покрет обнове. Ми смо препознали зло и велику несрећу рушитеља наше нације, и државе, и морала и части. Многи од нас су пали у тој борби и немојмо се заваравати да је зло иза нас. Нема човека који није грешан, који није притиснут грешкама које му не дају да спавају. Много је грешака које сам починио у последњој деценији 20. века када је Српски покрет обнове био на бранику онога што је видовдански морал и част српског народа. Највећа грешка је била што сам у савезе против Слободана Милошевића увлачио људе којима је једини циљ био да сруше Милошевића и да не сруше ништа више, да сачувају његов систем вредности, анти вредности, и до данас се

Србија није одвезала од тог зла – потврдио је Драшковић. Да ли због тога што се овогодишњи Видовдан славио у недељу, можда протеста чије последице осећају политичке странке сличне Српском покрету обнове, или нечег трећег, и овом приликом је изостало значајније присуство краљевачких медија чиме је највише био разочаран председник Драшковић. Пажљивијем посматрачу не може да промакне ни чињеница да информације о слави у Краљеву нема ни на званичном сајту Српског покрета обнове. За разлику од пре само два месеца, кад је обележаван значајан јубилеј Српског покрета обнове, овом приликом међу гостима није било ни коалиционих партнера, а ни представника опозиционих странака. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

27

28

МАГАЗИН 5.7.2015.

29

МАГАЗИН

5.7.2015.

Тридесет прва седница Градског већа

30

ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА НАЈБОЉА У СРБИЈИ

Фото: М. Радовановић

- Од сутра у градском и приградском саобраћају и приватни аутопревозници. – За поправку 15 мостова оштећених у прошлогодишњим поплавама помоћ од 58 милиона динара. – Од свих јавних предузећа негативно пословала само Општинска стамбена агенција. – Усвојена одлука о завршном рачуну града за претходну годину. – Нови путеви до приватних предузећа. – Полицији на поклон недавно купљени дигитални камкордер и пет дигиталних фотоапарата

31

5.7.2015.

МАГАЗИН

32

раљевачки „Аутотранспорт“ се сврстава у ред предузећа која су након раскида уговора о приватизацији наставила да назадују, па је на истеку шестог месеца ове године најављивано укидање неких линија. Како је према Закону о комуналним услугама локална управа обавезна да организује градски и приградски саобраћај пред члановима Градског већа се нашао Нацрт одлуке о начину поверавања превоза путника у градском и приградском саобраћају на територији града Краљева као основ предлога одлуке за наредну седницу Скупштине града. Овом одлуком предвиђа се успостављање јавно приватног партнерства чиме би се створили услови за нормално одвијање градског и приградског саобраћаја. Закључно са

К

данашњим даном „Аутотранспорт“ је обављао поверене послове превоза путника на свим линијама, а већ од сутра би у њега требало да буду укључени и приватни аутопревозници. Носилац посла је и даље „Аутотранспорт“, а остали се укључују на основу уговора о пословно-техничкој сарадњи. Градоначелник Краљева Томислав Илић потврђује да неће бити никаквих сметњи у одвијању саобраћаја, а ни промена цена. Како начин и износ субвенција превозницима још није познат из локалне самоуправе поручују да би нешто више о томе могло да се зна тек након ребаланса буџета. Последице прошлогодишњих поплава још се осећају, посебно у гледићком крају где су бујични потоци срушили, или знатно оштетили, велики

број мостова. На најугороженијим местима су постављени лансирни мостови Војске Србије, а на другим постојећи доведени у стање да се саобраћај одвија са минимумом сигурности. То је био повод да Градско веће, након извештаја начелника Одељења за послове одбране и ванредне ситуације и инжењерско-геолошке и сеизмичке послове, Комисије за процену штете од клизишта, одрона, ерозије, земљотреса и поплаве, као и Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ ,усвоји нацрт програма обнове петнаест мостова на територији града и упути га на разматрање локалном парламенту. За реализацију обимног посла од Канцеларије за обнову и помоћ очекује се обећаних 58 милиона динара.

Пре него што се прешло на разматрање пословања јавних и јавних комуналних предузећа у прошлој години, које би требало да буде једна од кључних тема наредне седнице Скупштине града, чланови већа су подржали израду стамбене стратегије града, завршни рачун града за 2014. годину, измену и допуну Одлуке о оснивању Дома здравља „Краљево“, као и одлуке о пијацама и чишћењу снега и леда. Према речима градоначелника Илића извештај о пословању јавних и јавних комуналних предузећа „Водовод“, „Путеви“, „Пијаца“, „Чистоћа“, „Топлана“, Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ и „Општинска стамбена агенција“ потврђују да се сврставају у ред најуспешнијих у Србији. Овакав закључак се изводи из

става да су сва, сем Општинске стамбене агнције, пословала позитивно и да су приходи већи од расхода. Тако „Водовод“ успех у пословању мери нето приходом од око два, а „Путеви“ око 32 милиона динара. „Пијаца“ је исказала позитиван салдо од девет, а „Чистоћа“ од око милион динара. Зарада „Топлане“ је на крају године износила око пет, а губитак Општинске стамбене агенције око четири милиона динара. Пројектовани буџет који премашује милијарду динара Дирекција за планирање и изградњу је реализовала са 91,55 одсто, а предузећи ма која нису на време доставила извештаје ревизора наложено је да то учине до седнице када ће се извештајима о раду у протеклој години бавити одборници Скупштине града. Прихваћена је иницијатива Дирек-

ције за планирање и изградњу за достављање предлога који се односе на инвестиционо одржавање ојачањем коловозне конструкције улица и некатегорисаних путева, а у складу са одлуком о буџету за ову годину. Улагањем пет милиона динара обезбеђује се бољи приступ приватним предузећима „Ђуђа“, „Елипса“, „Мираја“, „Гламур“, „Ласер“, „Беотекс“ и другим унутар комплекса некадашњег „Електрона“. Крај седнице посвећен је потврди да локалној самоуправи нису потребни недавно прибаљени уређаји за снимање, па је усвојен предлог реше ња да се у корист Полицијске управе отуђе један дигитални камкордер и пет дигиталних фотоапарата марке „Сони“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

33

34

МАГАЗИН 5.7.2015.

35

Велика опасност над најздравијим делом „Фабрике вагона“

МАГАЗИН

5.7.2015.

ЖИВОТ НА КЛ

36

- Рад Ливнице као најздравијег дела Концерна Фабрике вагона, која је све време била ликвидна, угрожен након блокаде рачуна Добровољног ватрогасног друштва преко кога ради цела фабрика. – Дуг од пет милиона динара које је „Фабрика вагона“ 2013. године узела од нишке „Вагонке“ нарастао на шест милиона и 700 хиљада динара. - Узрок свих зала у „Фабрици вагона“ тренутно су заступник капитала и нови председник Надзорног обора? - Следећа година би могла да буде период писања кривичних пријава против свих који су интересе колектива подредили личним. - Ко има циљ тај зна и пут. - Док су политичарима пуна уста информација о отварању нових радних места предузећима која добро раде, и имају перспективу, прети опасност од затварања

Фото: М. Радовановић

ЛАЦКАЛИЦИ

37

5.7.2015.

МАГАЗИН

38

Зоран Богдановић

д тренутка када је почело срозавање Фабрике вагона једином светлом тачком у некадашњем гиганту југословенске индустрије сматрала се Ливница која деценијама уназад послује у оквиру овог предузећа. Сенка на досадашње пословање почела је да се надвија и над овим делом концерна коме због непромишљених потеза менаџмента прети опасност да престане да постоји, а реализација сопственог програма посебно је угрожена након блокаде пословног рачуна због пропуста на које из Ливнице није могло да се утиче. На ситуацију у најздравијој ћелији концерна у великој мери утичу дешавања у осталом делу опасном болешћу зараженог ткива који се одавно налази на клацкалици, а она све више претеже на страну која се зове стечај. У жељи да се на било који начин обезбеде за бар један период и радници Ливнице су исказали жељу да искористе социјални програм, али им то није дозвољено због планираног издвајања из састава „Фабрике вагона“. Сазнање да валидну информацију о таквом статусу није могао да потврди нико из Агенције за приватизацију повод је за став да запослени у Ливници треба да поделе судбину осталих

О

у предузећу, а то значи и право на социјални програм. Иако Надзорни одбор Фабрике вагона није био спреман да подржи овакве захтеве суочен са чињеницом да неће бити издвајања потврдио је право на то као додатак програму који је већ био у процедури. Према речима директора Ливнице Зорана Богдановића Надзорни одбор није био спреман да подржи његов захтев и потврди да у Ливници нема вишка запослених, па је социјални програм за највећи број радника концерна усвојен, а додатак који се односи на запослене у овом делу одбијен. Кад је са вишег нивоа одлучивања стигла потврда да се због стечаја отвара могућност другог круга социјалног програма за остатак запослених прилика да га искористе указала се и радницима Ливнице. Због тога што нема своје службе, какве постоје само на нивоу целог концерна, пред истек рока последњег дана у јуну међу радницима Ливнице је владала посебна нервоза изазвана страхом да би још једном могли да буду изиграни, а наговештавана је и могућност физичког обрачуна. Уз императив да програм буде завршен на време постављен је и услов да буде урађен како то прописују строга правила, јер у

супротном неће бити прихваћен, а онда више не важи. Социјални програм укључује око 280 људи од којих шездесетак из Ливнице који су, каже Богдановић, дуго обмањивани обећањима да ће железница обезбедити „Фабрици вагона“ довољну количину посла. Иако је Ливница све време била ликвидна рад јој је угрожен након блокаде рачуна Добровољног ватрогасног друштва преко кога ради цела фабрика. Блокиран је због менице која је неовлашћено издата као обезбеђење за позајмице од пет милиона динара колико је „Фабрика вагона“ 2013. године узела од нишке „Вагонке“. Износ дуга је, рачунајући и камате, нарастао на шест милиона и 700 хиљада динара, а принудна наплата спречена почетком марта ове године када је понуђено измирење дуга одређеном количином лима, колских слогова и отпадног материјала, а Ливница и одливке за израду обртних постоља под маскимално прихватљивим условима. Богдановић очекује повољан исход намирења обавеза компензацијом, јер би у супротном цео дуг „Фабрике вагона“ морала да плати Ливница што би је до те мере ослабило да не би могла да настави даље пословање. - Пошто генерални директор „Фабрике вагона“ Зоран Миновић не ради ништа 9. априла пишем писмо председнику Надзорног одбора и молим да му наложи да најкасније до 30. априла регулише обавезе према „Вагонки“, а сагласно са договором постигнутим у Краљеву. Људи из Ниша нуде да откупе лимове по цени од 60 динара по килограму, а директор да не би испунио свој део обавезе лаже и каже да су нудили 400 евра по тони. Све време су знали да ће Ливница да пукне и ништа нису урадили. Миновић 19. јуна подноси захтев за покретање претходног стечајног поступка и тражи да се забрани располагање имовином стечајног дужника, а то значи и Ливнице, па не можемо располагати ни новчаним средствима ни материјалом. На моју интервенцију 24. јуна повлачи допис и избацује тај захтев – објашњава Богдановић.

39

40

МАГАЗИН 5.7.2015.

Председник Надзорног одбора 25. јуна од Богдановића тражи да под пуном кривичном и материјалном одговорношћу потпише изјаву којом потврђује да редовна скупштина привредног друштва није донела одлуку о покрићу губитка по финансијском извештају за 2014. годину. Директор Ливнице потврђује да оваква одлука није донета јер скупштина раније ни одржана због неизмирених новчаних обавеза према овлашћеној брокерској кући што се правда тешком финансијском ситуацијом. Уједно указује да је скупштина одржана истог дана у 14 сати у највећој тајности, супротно условима дефинисаним у пословнику о раду, што ствара сумњу о потенцијалној кривичној одговорности због лажне изјаве. - Није у реду да Ливници ради оно што ради јер ако ради из незнања, или због тога што је необавештен, не треба да буде ту. Ако ради по нечијим налозима онда му се не пише добро, јер кад наводи некога на кривично дело и сам чини кривично дело, па ће уследити кривичне пријаве за сва која сам навео. Не мислим да то ради из убеђења, али ни да не може да разликује шта треба да ради. Он је лидер пензионера у чије добре намере не сумњам, али сумњам у њихове могућности, а оно што ме запрепашћује је да не види да у „Фабрици вагона“ нико не ради већ две године. Председник Надзорног одбора је тај од кога зависи рад генералног директора, он даје налоге, директор је дужан да их уважава, а засебна прича је заступнца капитала. За разлику од претходне која је радила четири сата то је жена која у фабрици ради десет минута месечно и за то прима 150 хиљада динара. Узрок свих зала у Фабрици вагона тренутно су заступник капитала и нови председник Надзорног обора – каже Богдановић дубоко уверен да је суноврат овог предузећа почео нагло након њиховог именовања. Епилог би могао да се огледа у двадесетак радника пред пензијом који немају право на социјални програм. Спорним се сматра и сазнање да менаџмент нема јасан став о томе шта је боље решење, стечај или нови унапред припремљени програм реорганизације који треба да потврди да је концерт способан

да настави са радом, а из зараде намири потраживања поверилаца. Међу различитим мишљењима о узроцима све тежег стања провејава и оно по коме се све ради свесно и у корист нечијег интереса. Има наговештаја да би, након ликвидације „Фабрике вагона“ приватна фирма изнајмила празан простор, и преузела део садашњег менаџмента са малим бројем радника, али и плану да се у тај посао увуче и Ливница. Највећа препрека је, по сопственом уверењу, баш Богдановић уверен да се прикрива и одређена количина репроматеријала како би се уступила новој фирми. У ишчекивању расплета Ливница ради пуном паром, и суботом, а код запослених преовладава уверење да би, ако падне у руке стечајног управника, био угрожен рад великог броја купаца. - Мене интересује шта ће бити са нашим купцима па се трудимо да радећи пуном паром обезбедимо одливке да преживе турбуленције које ће настати. Ако дође неки надобудни стечајни управник гледаће себе а не нас, а мало је вероватно да ће доћи паметан који ће разумети како ради Ливница. Да би разумео мора да има пуно поверење у мене, или онога кога постави за директора. Ко год је са стране руководио Ливницоме упропастио је све до тада постигнуто. У 40 последњих година колико сам ја овде кад год су склањали металурге Ливница је одлазила у суноврат и за шест месеци са 80 или 90 падала на 20 тона лива месечно. Цигани нас черупају сваког дана, а ако Ливница оде у стечај за десет дана ће да је очерупају да неће моћи да крене поново – каже Богдановић. У ишчекивању расплета Ливница ради продужено, по смену и по, а током осталог дела дана организује дежурства. Радници који још примају редовну плату брину за будућност, а пријавили су се за социјални програм као и они који је нису примили пуних 28 месеци. Уједно су сигурни да раде у здравој средини која има перспективу. Локална самоуправа је урадила оно што је могла и Агенцији за приватизацију упутила писмо којим тражи издвајање Ливнице из састава „Фабрике вагона“.

41

МАГАЗИН

5.7.2015.

Док разговарамо Богдановићу звони телефон. Добављач навикнут на редовно плаћање забринут је за судбину Ливнице која је зауставила сва плаћања и, како рече директор, још фунционише, али на силу. Сировина потребна за рад не може брзо да се нађе на тржишту, па је набављена велика количина како би се предупредили евентуални проблеми. Кад буде потрошена у оваквим условима је неизвесно да ли може да буде набављена нова па се, у покушају да се скине блокада рачуна, са зебњом очекује расплет ситуације. Шанса у преговорима са повериоцима из Ниша огледа се у њиховом интересу да пре покретања стечајног поступка наплате што већи део дуга, јер после тога тешко могу да очекују било шта.

42

Два месеца на челу концерна било је довољно Богдановићу да дође до бројних доказа који указују на штетно поступање челних људи „Фабрике вагона“ а то је, каже он, био основни разлог што су га сменили са тог места. Зато би следећа година могла да буде период писања кривичних пријава против свих који су интересе колектива подредили личним. Повод за то је став да кривична дела не застаревају што потврђује пример „Колубаре“ којој је требало десет година да открије малверзације са угљем. Расплет ситуације, бар на кратко, очекује се у Нишу. Ливница је спремна да уплати два милиона динара, а ако се „Вагонка“ одрекне камате остатак дуга би могао бити компензиран материјалом. У случају да дође стечајни

управник, а и то може да се деси мада нико не зна када, наплата дуга постаје много неизвеснија, јер има и других који чекају свој део. Расплет са још већом зебњом ишчекују власници неколико краљевачких предузећа везаних за Ливницу која им испоручује половину годишње производње. „Радијатору“ се испоручи 400, „Термоинвесту“ и „Лимпласту“ по 100 од укупно 800 тона лива годишње производње, а значајан купац је и трстеничка „Прва петолетка“. - Пајтић каже да је привреда у хаосу. Кажем и ја али се мени мора више веровати јер он хоће да науди политичкој елити, а ја могу са 200 аргумената да потврдим зашто је у хаосу, ко је у хаосу, ко је у проблему, како су покидани репроланци. Ја то знам, а

њему су то рекли, а једна реченица може да има различиту позадину и различите домете. Ја не критикујем власт него је упозоравам, а он прикупља политичке поене и ту се разликујемо, а то што власт не зна да слуша оне који знају други је проблем. Ангела Меркел је једном рекла да ко има циљ тај зна и пут. Ми имамо циљ, и знамо пут, али су нам, нажалост, други препрека – каже Бгдановић. Да проблем Ливнице није скорашње природе потврђује директор „Термоинвеста“ Младен Јелић. Тренутно стање је последица стања у друштву због чега, као мач над главом, успешном извознику прети опасност за снабдевање одливцима неопходним редовном функционисању. Како

одливци у финалном производу учествују са 70 до 80 процената „Термоинвест“ је везан за Ливницу, а опасност која јој прети условљава нагомилавање великих и економски неоправданих залиха. Са друге стране у Србији је замрло ливарство што додатно отежава положај свих који користе ову врсту производа. - Не желим да верујем у негативан исход. Верујем да ће бити разума и да ће се наћи начина да Ливница опстане поготово што је међу ретким преосталим и по питању квалитета лива најбоља у овом делу Европе. Имамо одливке за известан период, а уколико се деси оно што не желимо наша фирма више неће радити као до сада, нити личити на садашњу. Немамо алтернативу зато што у Србији не постоје

сличне ливнице, па се морамо окренути увозу а још немам јасну визију јер сам затечен свим овим стварима – каже Јелић. „Термоинвест“ је током протекле године на инострано тржиште пласирао 20 одсто производње. Уместо нових девиза прети опасност да и оно што је до сада зарађено буде потрошено на куповину одливака на ино тржишту, па је прича о смањењу дефицита на све климавијим ногама. И док су политичарима пуна уста информација о отварању нових радних места предузећима која добро раде, и имају перспективу, прети опасност од затварања. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

43

44

МАГАЗИН 5.7.2015.

45

Значајне активности менаџмента Опште болнице

МАГАЗИН

5.7.2015.

ШТЕТНО ИЗВЕШТ

46

ТАВАЊЕ МЕДИЈА

- Злонамерни напади наносе велику штету запосленима у Општој болници, а и грађанима Краљева. - У протеклих девет месеци у овој здравственој установи је запослено двадесет медицинских сестара, пет лекара и један фармацеут. – Према Кадровском плану из 2013. године Општој болници треба 589 медицинских сестара, а недостаје 21. – Годишња школарина за специјализацију износи 3 до 5 хиљада евра, а запошљавањем искусног радиолога са 15 година искуства остварена знатна уштеда. - Одлучно демантоване инсинуације да је било страначког запошљавања или притисака било ког политичког фактора. - У болници је тренутно радно ангажовано 1.075 радника од којих је 198 лекара

47

5.7.2015.

МАГАЗИН

48

Др Зоран Мрвић

ного пута се показало да средства информисања баратају недовољно провереним информацијама које, након објављивања, изазивају бурно реаговање јавности. По правилу следи деманти са много слабијим ефектом од првобитног што се потврдило и у случају краљевачке Опште болнице „Студеница“ чијем се менаџменту на терет стављао низ замерки везаних за активности које су у колизији са важећим прописима. На не тако давно изречене оптужбе, које указују на незаконито запошљавање и трошење средстава, реаговала је управа ове установе, а недеља за нама била добра прилика да оптужбе одлучно одбаци и вршилац дужности директора ове установе др Зоран Мрвић оцењујући иступе појединих медија хајком која је отпочела у време кад због одласка на годишњи одмор нетачни наводи нису могли бити демантовани. У болници тврде да у овој установи никада ниште није било скривено, а да злонамерни напади појединих политичких чинилаца наносе велику штету запосленима, а и грађанима Краљева. Највећи проблем Краљева годинама уназад је запошљавање, па све више преовладава уверење да свако у јавном сектору има дебелу политичку позадину. Зато велики број здравствених радника са евиденције Националне службе за запошљавање пажљиво мерка сваки покрет менаџмента ове здравствене установе по питању запошљавања нових радника и у сваком тражи повод за сумњу да поступак није у складу са законом. Закон прописује запошљавање у здравственим установама на три начина по строго утврђеним правилима. Први омогућава ангажовање нових радника само уз сагласност Министарства здравља, а други преузимање у складу са Уредбом о прибављању сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава ради попуњавања упражњених радних места. Оно подразумева преузимање кадрова из других здравствених установа

М

према строго дефинисаним условима, а опет уз сагласност ресорног министарства. Трећи начин укључује запошљавање на одређено време, најчешће на места која су упражњена због привременог одсуства стално запослених радника, и за то није потребна сагласност министарства. Иако се терет кривице за запошљавање преваљује на леђа актуелног вршиоца дужности директора поступак за запошљавање лекара је током прошле године започет у време кад још није преузео дужност првог човека ове установе. Министарство здравља је сагласност за запошљавање три лекара дало у марту претходне године пуних шест месеци пре него је Општа болница почела да фунционише као самостална установа настала након издвајања Дома здравља из Здравственог центра „Студеница“. Конкурс је расписиван два пута, последњи пут почетком друге половине октобра кад сви радници некадашњег Здравственог центра нису још потписали уговоре са новим послодавцем. Податак да је конкурс завршен у мандату новог менаџмента повод је за оштре критике упућене на његову адресу и сумњу да нешто ипак није у реду. Др Мрвић потврђује да је у фебруару ове године расписан конкурс за пријем два лекара, а да је одлучујући фактор при избору једног кандидата била дужина чекања на посао од скоро осам година, а код другог најбољи просек оцена са студија. Специфични захтеви службе у пријемном одељењу хирургије захтевали су ангажовање мушкарца, а примљен је лекар са просечном оценом 9,38. За запошљавање оба лекара Општа болница је прибавила сагласност Министарства здравља. Велики број придошлица последњих деценија чест су повод за негодовање домицилног становништва посебно у случају кад релативно брзо нађу запослење. То је био повод и у овом случају ма колико у болници тврдили да место рођења ни у ком случају није фактор који би могао да утиче на коначну одлуку о избору кандидата. Значајнијим од тога чини се сазнање

да су у бројним случајевима запошљавања састављане породице годинама растављене због професионалних обавеза супружника. У марту ове године је, уз сагласност Министарства здравља, у стални радни однос примљен један фармацеут а у априлу, и пред крај протеклог месеца, по пет медицинских сестара као што је, приликом пуштања у рад реконструисане Интерниситичке болнице, обећао Министар здравља др Златибор Лончар. Тако је током протеклих девет месеци у овој здравственој установи запослено двадесет медицинских сестара, пет лекара и један фармацеут. Запошљавање у здравственим установама на терирорији Србије врши се на основу Кадровског плана који за сваку понаособ прописује Министарство здравља. На снази је још онај из 2013. године а он у краљевачкој Општој болници предвиђа рад 589 медицинских сестара. Летимичан поглед на стање у овој установи сведочи да их тренутно има мање за 21. То је повод за размишљање о преузимању једног броја из других здравствених установа што је резултирало запошљавањем четири медицинске сестре. И поред тога има простора за запошљавање нових 21. - Уз сагласност министарства добили смо кадар да формирамо Хематолошко одељење и тај поступак је у току. Прошле године је пет пута тражена сагласност за запошљавање, али је нисмо добили, а сада је резултат личног ангажовања и обећања министра прненствено због отварања хематолошког одељења. У септембру спајамо палијативну негу и онкологију и зато нам треба кадар да заокружимо и Одељење онкологије. Из Тутина смо преузели радиолога коме породица живи у Краљеву и добили готовог специјалисту. Школарина за једног годишње износи 3 до 5 хиљада евра а ми смо добили искусног радиолога који је у овом месту радио 15 година – објаснио је др Мрвић уз потврду да ни једна здравствена установа у Србији није примила толико медицинских сестара. Најспорнијим се увек сматрало за-

49

5.7.2015.

МАГАЗИН

50

пошљавање на одређено време за које није потребна сагласност министарства због сумњи да одговорно лице подлегне притиску политичких фактора и у радни однос прими особу која у датом тренутку није најбољи избор. Директор Опште болнице одлучно демантује инсинуације да је, од његовог доласка на чело установе, било страначког запошљавања али и притисака било ког политичког фактора. Овај начин пријема у радни однос, ма колико био временски ограничен, показао се као добар начин за проверу способности кандидата до времена кад се укаже потреба за запошљавање на неодређено време. Некада је закон дозвољава волонтирање у здравственим установама, а сада се могућност за какав такав рад види у стручном усавршавању и пракси за које у овој години још није добијена сагласност. У болници је тренутно радно ангажовано 1.075 радника, уз тридесетак

на одређено време, од којих 198 лекара, а Кадровски план за ову годину би могао да покаже колико су оправдане наде да би могао бити знатно повољнији него претходни. Почетком јесени се очекује одлазак у пензију неколико лекара, а ако не стигне очекивана сагласност министарства о запошљавању нових једини начин за попуну радних места је преузиање из других здравствених установа. Најкритичнијим се сматра стање у службама ортопедије и пулмологије, а недовољан број лекара ради у физикалној терапији и гинекологији. Поражавајуће делује податак да у Општој болници ради само три лекара опште медицине на које може да се рачуна ако буде расписан конкурс за специјализацију. У случају потребе за већим бројем извршилаца екстерни конкурс пружа могућност лекарима са простора целе земље да добију специјализацију за рад у краљевачкој здравственој установи.

Од првог помена да за потребе болнице треба купити магнетну резонанцу вредну више од пола милиона евра у јавности су присутне сумње у регуларност поступка набавке. О томе су извештавали и поједини медији везујући за неправилности у поступку оставке неких чланова Управног одбора болнице, а контрадикторне, и недовољно јасне, информације указивале на чињеницу о њиховој смени пре оставки. Дилему је разрешио др Мрвић потврдом да су сада већ бивши чланови Управног и Надзорног одбора ове установе постављени на та места током процеса оснивања, а да им је мандат истекао након што је Општа болница почела да послује као самосталан субјект. Свима је 9. јуна уручено решење о разрешењу, а њихова места редовним поступком попуњена сталним чланови ма. Иако и даље има назнака да некима из бивших нису била доступна

Одељењу педијатрије потребно је два и по милиона динара, исто толико за радове на ушном одељењу и мокрим чворовима, а нешто мање за дневну гинекологију. - На трећем спрату, где је било смештено Интерно одељење планирамо да формирамо Одељење за трауму где би били смештени пацијенти повређени у саобраћајним удесима, али и са хирургије и ортопедије. Траума центар је нешто ново, а пројектована вредност радова је око 10 милиона колико треба и за препокривање хируршког блока који прокишњава. За санирање, реновирање и сервис котларнице треба нам између 8 и 10 милиона динара, а овакви написи у штампи одбијају и оно мало донатора који се јављају. Мој једини задатак је да ову фирму спасим од пропасти и мислим да сам за сада успео, јер смо са 35 милиона динара губитка, од када сам дошао на ово место, спали на мање од десет - каже

др Мрвић. О магнетној резонанци ће сигурно бити још говора и много опречних мишљења како због типа тако и самог поступка набавке. И док једни жестоко нападају сваки потез менаџмента тражећи у њима повод за критику, која се везује за злоупотребе, у овој установи потврђују да ништа није рађено противно важећим прописима. Менаџменту на руку иде и сазнање да су средства за куповину прибављена од донатора, а у том случају није потребно спроводити поступак јавне набавке. Средства су произвођачу уплаћена почетком маја, а месец дана након тога преузета техничка документација потребнна за извођење радова и обезбеђење услова за монтажу уређаја. Завршетак свих послова очекује се до почетка септембра, а након тога монтажа и обука особља. Иако датум пуштања у рад није прецизно одређен очекује се да то буде већ првих дана октобра.

Т. Радовановић

сва документа везана за куповину скупоценог апарата у болници тврде да то није тачно. На то упућује податак о састанку када је сваком од седам чланова Управног одбора предочена комплетна документација која се односи на набавку. Чланство у управним и надзорним одборима је прилика за додатну зараду, а сазнање да они у привременим нису имали право на надокнаду тумачи се поводом за незадовољство и скретање пажње на неправилности око куповине магнетне резонанце. Након четири и по године Интернистичка болница је измештена из хируршког блока коме предстоје озбиљни радови на реконструкцији, а за неопходне интервенције на пет етажа потребно је десет милона динара. Како пара нема довољно да се посао обави одједном једино решење види се у фазном приступу овом озбиљном послу. За санацију оштећења које је проузроковао земљотрес на

51

На осмом километру од Краљева према Гочу 70 м уз реку Рибницу на плацу од 10 ари кућа у два нивоа површине 100 квадрата са терасом и погледом на реку, летњиковац, уређено двориште, виноград, струја, вода телефон.

цена 60.000,00 евра 063 233 333

Донација породилишту Опште болнице „Студеница“

МАГАЗИН

5.7.2015.

ВИОЛЕТИН ДОПРИНОС НАТАЛИТЕТУ

54

Фото: М. Радовановић

- Свакој породиљи у краљевачком породилишту помоћ у првим данима након рођења детета. – У пакету 24 пелене, 40 влажних марамица и пригодна брошура са упутствима за исхрану и негу детета, вакциони картон и друго што свака мајка треба да зна на почетку одгајања новог члана породице. - Донација укључује 1.350 пакета пелена и влажних марамица, а донатор наговештава да ће сличним акцијама и убудуће помагати младим родитељима. - У краљевачком породилишту се годишње обави око 1.200 порођаја, а овај број се из године у годину смањује. – Краљевачко породилиште међу најбољим у Србији

55

5.7.2015.

МАГАЗИН

56

ад наталитета је све израженији проблем и у најразвијенијим зе мљама света, а у Србији се најче шће правда тешким економским стањем и све мањим могућностима родитеља да потомство одгајају на начин на који би то желели. Ово сазнање је повод да се и на нивоу локалних самоуправа, у складу са могућностима, улажу напори у пружању помоћи породиљама првенствено у време кад је са доласком новог члана најизраженији финансијски удар на породицу, а

П

потребе родитеља највеће. У таквим ситуацијама је добродошла свака помоћ, ма колика била, а настојање да помогне родитељима најмлађих Краљевчана ових дана стиже из компаније „МБ интернационал“. Ова компанија је овлашћени дистрибутер бренда „Виолета“ за територију Републике Србије, а уговор који је њихов представник потписао са директором Опште болнице „Студеница“ треба да допринесе да први дани након порођаја прођу са што мање трошкова.

Компанија „МБ интернационал“ се обавезала да током ове године свим породиљама у породилишту Опште болнице „Студеница“ поклони пакет Са 24 пелене и 40 влажних марамица за негу детета. Саставни део сваког поклона је и пригодна брошура са упутствима за исхрану и негу детета, вакциони картон и друго што свака мајка треба да зна на почетку одгајања новог члана породице. Вршилац дужности директора болнице др Зоран Мрвић верује да је на-

прављен добар избор, а да ће донаци је сличне овој бар мало утицати на будуће родитеље при доношењу одлуке за интензивиније рађање. Уједно потврђује низ других активности како би стимулисали мајке и омогућили да лакше поднесу порођај уз смањење трошкова током првих дана живота новог члана породице. Донација доприноси и смањењу трошкова породилишта за класичне пелене током боравка породиље у овој установи, а пре свега мајкама јер

не морају да купују паковање пелена након рођења детета, бар док су у породилишту. Донација укључује 1.350 пакета пелена и влажних марамица, а донатор наговештава да ће сличним акцијама и убудуће помагати младим родитељима. У краљевачком породилишту се годишње обави око 1.200 порођаја, а овај број се из године у годину смањује. Број порођаја је повећан једино 1999. године након великог таласа из-

беглица који је, због надолазеће ратне опасности, сигурност потражио у Краљеву. Др Мрвић потврђује да се краљевачко породилиште по условима које пружа сврстава у ред најбољих у Србији, а томе доприноси поштовање свих протокола које прописује Министарство здравља, а везују се за порођај, врсту порођаја, исхрану породиља и остало током њеног боравка у здравственој установи. Т. Радовановић

57

58

МАГАЗИН 5.7.2015.

59

Шест деценија након матуре

МАГАЗИН

5.7.2015.

ВЕЛИКИ ШК

60

Значајан јубилеј се доживљава као сећање на врхунац једног периода живота. - Гимназијско школовање одувек се разликовало од оног у другим школама. – Од 143 матуранта који су тада завршили гимназију 86 стекло високо академско образовање, а 23 завршило више школе. – Прозивка на школском часу повод за проверу колико је ко савладао домаћи задатак. – Поновни сусрет у Краљеву кроз десет година, у београдској кафани са истим именом сваке године на дан ослобођења града

Фото: М. Радовановић

КОЛСКИ ЧАС

61

оследњи месец прве половине године одувек је био време растајања једне генерације основаца и средњошколаца, али и састајање оних које је живот након најлепшег периода живота одвео на различите стране. Нису ретки сусрети оних који сваких неколико година обележе по коју декаду више заједничког дружења, али нису чести сусрети бивших матураната који обележавају пола века и више од последњих ђачких дана. Један такав догодио се пред крај минуле недеље у Краљеву, а у згради некадашње школе окупио тридесетак особа у озбиљним годинама који су завршили гимназију давне 1955. године. Након шездесет година поново су се срели и евоцирали успомене на период између 1947. и 1955. када су похађали нижу, а потом вишу гимназију. Тим поводом у дневном листу Политика, и недељном Ибарске новости, објављен је In memoriam у само две реченице„ У нашим срцима и сећа-

МАГАЗИН

5.7.2015.

П

62

њима су наше школске другарице и другови са професорима који више нису са нама. Краљевачки гимназијалци од 1947-1955. године на обележавању 60 година велике матуре“. У поодмаклим годинама посебно боли сазнање да је број оних који су половином педесетих година прошлог века у Краљеву завршили гимназију од последњег сусрета смањен за четворо људи. Краљевачка гимназија је основана 1909. године указом краља Петра Првог и имала тек 46 година кад је матурирала генерација која ове године обележава значајан јубилеј. У време кад су се уписали у школу имала је осам година мање. Гимназијско школовање одувек се разликовало од оног у другим средњим школама посебно у време након Другог светског рата кад је трајало пуних осам година што је на посебан начин утицало на чврстину веза успостављаних међу до тада потпуно непо-

знатим младим људима. Зато се обележавање јубилеја и доживљава само као сећање на врхунац једног периода живота. Да су гимназијалци одувек били најобразованији људи давно су посведочили Хегел и Черчил. То је посебан повод да се и припадници ове генерације краљевачких матураната и после толико година осећају посебним. Ни после толико деценија из сећања нису ишчилеле све тешкоћа кроз које се пролазило до велике матуре. Било је током тих осам година, као и код свих других генерација, великих напора и различитих догодовштина, другарства, симпатија, љубави, потајних и јавних. Време које се оцењује значајно различитим од данашњег сведочи да је било више потајних. Израчунао је један од присутних да је током осам година школовања свако од ђака одговарао по 348 пута и написао 127 писмених задатака. И поред тога не бледи сећање на најлепше

дане проведене у школи о чему сведочи и позната изрека којом се потврђује да је од колевке па до гроба најлепше баш ђачко доба. Да није тако не би тридесетак озбиљних људи на измаку осме деценије живота са посебном радошћу и еланом дошло у зграду некадашње школе у којој се данас налази Народни музеј. У време кад су положили велику матуру још није било организованих прослава као у данашње време, па су се млади људи на прагу новог живота окупљали спонтано. На то време подсећа и неколико тада изговорених реченица о потреби да се копачке окаче о клин пред етапу озбиљног учења на факултетима и борбу за нови живот. Колико је ова генерација била успешна сведочи податак да је од 143 матуранта који су тада завршили гимназију 86 стекло високо академско образовање, а 23 завршило више школе. Сусретни слични овом прилика су за подсећање на разне догодовштине,

али и на живот који је након ослобођења обележила немаштина па је догађај посебне врсте било и летовање у Чукојевцу. Ништа мање није било ни одушевљење из првих година школовања кад се посебним задовољством сматрала порција сутлијаша у познатој кафани код Дрмоње. Цифре о успесима након завршетка школовања на најбољи начин потврђују колико је ова генерација била способна да превазиђе све тешкоће и оствари резултате каквим не могу да се похвале бројне друге. Томе су доприносили и врсни предавачи, међу њима и један од најчувенијих професора математике Мија Петровић. Поверење у генерацију матурана исказивао је на крају школске године кад је неколицини њих поверавао да у ђачке књижице уписују оцене из дневника. Ма колико то било неочекивано један од храбријих ученика је по сваку цену настојао да преправи оцену што је на крају и учинио, а искусни про-

светни радник то схватио само као дечји несташлук што сведочи о педагошкој поруци на коју се у оваквим приликама подсећа већ више од шест деценија. У односу на нешто што у данашње време превазилази димензије обичног несташлука сврстава се жеља ученика да помогне учитељици која је на пијаци купила торбу парадајза и донела у школу. Тог летњег дана ученици су на шамлицама седели на часу у црквеној порти, а несносна врућина била повод једном од ученика да прихвати понуду и торбу однесе до куће иако не зна где станује учитељица. Након шетње по граду и повратка на час учитељици није преостало ништа друго до да одреагује мирно и решење потражи на неки други начин. У време кад ђаци не читају ни обавезну лектиру чудним се чини интересовање тадашњих тинејџера за политику које се манифестовало читањем новина за време часа. Ни суге-

63

5.7.2015.

МАГАЗИН

64

стија професорке да они које не интересује настава могу да изађу није могла претерано да узбуди гимазијалца који након шест деценија потврђује дрскост изражену ставом да је већ прочитао новине. Сазнање да је могла да реагује посебно ригидно, али је остала мирна и прећутала, овој генерацији сведочи колико значи педагошки однос професора према ученицима. Тадашњи гимназијалци се осећају посебно повлашћеним због сазнања да су били у прилици да уче оно што се учи само у ретким школама на западу које су резервисане за оне са дубоким џеповима. Уз предавања из филозофије и латинског језика, физике, хемије, географије и других стручних предмета печат образовању давали су посебно комуникативни професори, једни благи а други строги, они који су се шалили и други који су увек били озбиљни. Свако од њих је нешто од своје уградио у личности тадашњих младих људи, а највећом вредношћу сматра се то што су остали у сећању и након толико деценија. Ваљда и због тога ни овог јунског преподнева нико није могао да се сети било чега лошег из

периода гимназијског школовања које је обележио озбиљан рад и настојање да се увек пружи помоћ ономе коме је потребна. Гимназијске дане обележио је велики број незаборавних фрагмената због чега је разумљива жеља присутних да о томе сведоче по ко зна који пут. - Припадао сам групи гимназијалаца из тадашњих села, а неки су нас називали сељачићима. У мом селу на периферији Ушћа најугледнија уста-

нова је била ЗЗ ЧуКа, или Земљорадничка задруга Чува краве. У центру Ушћа је била основна школа а свако ко је завршио запослио се у ЗЗ ЧуКа и био срећан, јер је имао обезбеђену животну каријеру. Мени се по том питању десио малер. Учитељ је саветовао мог оца да ме упути на даље школовање, он ме ухватио за руку па смо кренули возом за Краљево и то је био мој први долазак у град. Отац ме је уписао у гимназију, нашао пребивалиште и рекао да учим уз напомену да се вра-

тим и радим ако то нећу. Схватио сам да нема шале, али не и како да се приближим ђацима из града који су сви паметни и обучени модерно. Отац ми је и ту мало помогао кад ме је после уписа одвео у продавницу обуће где је највише било гумених „пироћанаца“. Само сам седео и ћутао а он, на моју срећу, пронашао неке демоде женске ципеле које су биле врло јефтине. Обуо сам, попео се на штиклу од 5 сантиметара и потврдио да су то женске ципеле. Након тога смо свратили код опанчара, он је штиклу скратио за три сантиметра, а ја био много поносан јер сам у ципелама као градска деца први пут осетио самопоуздање и задовољство. Зближавање две групе гимназијалаца трајало је до трећег четвртог разреда када смо се у доброј мери изједначили. Мој друг је као педантан и одговоран био узор многима, јер је из српског језика увек добијао чисте петице. Једном сам га питао како ја то да постигнем. Читај књиге и постићи ћеш, био је његов одговор, па сам закључио да су градски гимназијалци читали књиге и пре уписа у гимназију. Када смо дошли до седмог и осмог

разреда многи градски гимназијалци су се забављали са девојчицама, шетали и држали за ручице, причали о музици, позоришту, филмовима, а мени се опет поставило питање како то да постигнем. Схватио сам да је то тешко и сложено, онда је дошла велика матура, а ми распршили у свим правцима – испричао је Александар Милојевић. Све је мање Краљевчана који се сећају да је пре рата у центру града била сточна пијаца. Генерацији која ове године обележава шездесету годину матуре припао је задатак да крамповима разбија калдрму како би био изграђен централни градски трг. У времену од 19 до 21 од споменика су низ Лењинову улицу корзирали припадници млађих генерација. - Краљево је било озвучено звучницима и свако вече кад се заврши разбијање калдрме објави се ко је највише ископао, а ја се шепурим да сам тај. То је унутрашње задовољство које нам је много значило. Кад је септембра 1953. године избила афера око Трста ишао сам у школу по киши у ђубретарцу мог ујака официра. На улици смо чули за проблеме, дошли у школу,

бацили књиге изашли на улице и цео дан до увече шетали по киши и певали „Друже Тито дај нам пушке, фашисти су дигли њушке“. После тога је у дому омладине прављен списак добровољаца за одлазак у Трст. Био сам пресрећан и то је било задовољство које нам је много значило. Један наш друг оде и упише се, а кад дође кући мајка га упита зашто је то урадио као онај блесави Чеда без оца. То су детаљи који су живот чинили лепим – потврдио је инж Зоран Вучковић. Након одавања поште преминулим вршњацима, и протоколарних поздравних речи, прозивком је утврђено колико је ко савладао домаћи задатак. Делегација некадашњих матураната, који листом потврђују да су током гимназијског школовања провели лепо детињство, у име целе генерације је положила цвеће на хумке стрељаних на Спомен гробљу, а већина њих потврдила жељу да се и кроз десет година поново окупе. До тада следи окупљање сваке године на дан ослобођења Краљева у београдској кафани која носи исто име. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

65

66

МАГАЗИН 5.7.2015.

67

68

МАГАЗИН 5.7.2015.

69

Најуспешнија сезона Краљевачког позоришта

МАГАЗИН

5.7.2015.

КОРМИЛО У СИГУРНИМ РУКАМА

70

- Током најуспешније сезоне у последњих петнаест година 114 представа Краљевачког позоришта видело 17 хиљада гледалаца. – За два месеца две хиљаде посетилаца на представи „Пиџама за шесторо“. – Следећу сезону отвара „Професионалац“ Душана Ковачевића који на сцену поставља доајен краљевачког глумишта Миломир Недељковић. - Највећи успех куће је кад Краљево препознаје позориште као своје. - Да би се подигла завеса у позоришту потребно 48 људи. - Ансамбл Краљевачког позоришта најмалобројнији у Србији. - После два Мала Јоакима чека се трећи

Миодраг Динуловић

71

Фото: М. Радованобић

рај позоришне сезоне увек је прилика за сумирање резултата и свођење рачуна о ономе што је учињено од претходне јесени. Мерећи по броју гледалаца управо завршену у Краљевачком позоришту на први поглед се уочава да је најуспешнија у последњих 15 година. О томе сведочи седамнаест хиљада и сто гледалаца који су посетили једну од 114 представа колико је изведено од почетка сезоне. Посебно значајним оцењују се гостовања на другим сценама, првенствено два премијерна извођења представа „Кокошка“ и „Вина и пингвина“ на сцени Београдског драмског позоришта. Повод за то је међусобна сарадња која подразумева размену представа у складу са уговором који први пут Београдско драмско и Краљевачко позориште као равноправне партнере ставља у исту раван. Најзначајнијим резултатом сарадње, поред

МАГАЗИН

5.7.2015.

К

72

прилике да се достигнути домети прикажу пред добрим познаваоцима драмске уметности, сматра се податак да београдски уметници долазе у Краљево, а да домаћин нема никаквих финансијских обавеза према њима.Директор Краљевачког позоришта Миодраг Динуловић посебно важном сматра чињеницу да реномирани партнер мање познатог прихвата као равноправног што није чест случај кад је у питању однос према провинцијским позориштима. Да није успостављен партнерски однос на овом нивоу на минимум би биле сведене шансе да краљевачка позоришна публика на домаћој сцени види било шта од београдске продукције. Овакав став је резултат сазнања да гостовање било ког београдског позоришта кошта између 200 и 700 хиљада динара што је велики залогај за организатора у условима кад веома

мали капацитети локалних дворана диктирају изузетно висок износ цене улазница. - Очекивао сам да буде једна, а уговор је стигао на четири представе. Отишли смо у Београд са две премијере које су прихваћене на начин да су се добри познаваоци позоришта упитали да ли је ово провинцијско позориште, а такав однос проистиче од пежоративног става о провинцијским позориштима какав влада у Београду – каже Динуловић сведочећи да након прве представе ни публика ни колеге нису штедели речи похвале, а чула се и по која реч извињења због предрасуда које су постојале. Београдска турнеја показала се згодном приликом и за изложбу под називом „Нушић на краљевачкој сцени“, у галерији Завода за проучавање културног развитка, која је наишла на добар пријем посетилаца,

посебно чланова београдске подружнице Завичајног друштва „Краљево“ који с великом пажњом прате све активности позоришта и пружају му подршку кад год се за то укаже прилика. Управо завршену позоришну сезону обележиле су три значајне премијере. Прва је представа „Кокошка“ почетком јесени 2014. коју је на сцену поставио Радослав Миленковић, глумац, редитељ и професор сценског дизајна на Високој техничкој школи у Новом Саду. Нешто касније премијерно је изведен „Чаробњак из Оза“ који је на педесет првом Фестивалу професионалних позоришта Србије у Шапцу награђен највећом и најпрестижнијом наградом за стваралаштво у овој сезони „Мали Јоаким“. Двадесетогодишња пауза у сарадњи са Књажевско-српским театром из Крагујевца прекинута је ове године удруженим снагама које су на сцене

два позоришта донеле представу „Пиџама за шесторо“ у режији Ненада Гвозденовића. У њој заједнички наступају глумци оба позоришта, а представа се наизменично приказује у једном и другом граду. Колико је одлука менаџмента ове две установе била добра потврђује податак да је популарну „Пиџаму“ за прва два месеца видело око две хиљаде посетилаца. Све што се дешавало од почетка јесени до краја пролећа било је повод да се завеса на успешну сезону спусти извођењем ове представе у препуној сали Краљевачког позоришта и великим концертом Биг бенда Музичке школе „Стеван Мокрањац“ на тргу испред њега. Успеси као што је овај представљају велики подстрек за даљи рад, а пред ансамбл позоришта стављају обавезу да одржи достигнут ниво квалитета пред наступајућу сезону. Планови за њу су јасни, а добар део прецизно

испланиран. Већ на почетку, између 4. и 10. октобра, очекује се премијерно извођење представе „Професионалац“ Душана Ковачевића. Двеста тридесетом премијером обележава се јубилеј једног од најзначајнијих глумаца у историји позоришта, и дугогодишњег директора ове куће, Миломира Недељковића који се појављује као тумач главног лика Луке Лабана, али и редитељ представе. Ауторитет који у културном животу Србије ужива Краљевачко позориште повод је да Ковачевић представу уступи без надокнаде и тако на најбољи начин потврди поштовање према резултатима оствареним током низа претходних година. На сличан корак се током претходне сезоне одлучио и Бранко Милићевић Коцкица који је бесплатним уступањем текста за представу „Меца и деца“ исказао довољну дозу поштовања према напорима које улажу за-

73

МАГАЗИН

5.7.2015.

послени у настојању да Краљево буде препознато као позоришна база Србије. Више пута награђивани песник Дејан Алексић је специјално за Краљевачко позориште написао комад „Ивица и Марица“, а праизведба у режији Александре Ковачевић треба да потврди успех представе „Ружно паче“ којом је доказани тандем пет сезона пунио позоришне сале. Динуловић очекује да „Ружно паче“ већ следеће године буде у конкуренцији за највишу награду у области позоришног стваралаштва за децу и да у Краљево стигне трећи по реду „Мали Јоаким“. Прва два је, као потврду да је на прави начин препознато стваралаштво за децу, добило баш „Краљевачко позориште“. Поред редовног репертоара ансамбл позоришта је све чешће учесник бројних значајних фестивала на којима се одмеравају снаге у достизању домета у овој области уметничког стваралаштва. Тако су се прошле године „Чувари природе“, после Нушићијаде у Ивањици, са успехом представили позоришној публици у Кикинди. Након што је „Кокошка“, у надметању са позориштима Хрватске и Словеније, са успехом бранила боје Србије на ше-

74

стом Међународном фестивалу сцене Краљевчанима је указана част да ове године отворе 21. фестивал еколошких позоришта у Бачкој Паланци. Поред њих у уметничком надигравању са драмским уметницима из Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине боје Србије браниће и Новосадски нови театар. - Сезона фестивала тек почиње. Аплицирали смо за „Зоранове дане“, „Јоаким интерфест“, „Јоакимове дане“ у Крагујевцу. Поред фестивалских награда у раду нас подстиче оно што носимо у називу, јер показујемо да смо позориште Краљевчана који испуњавају нашу салу, срећу нас на улици и најафирмативније говоре о свом театру. Зато је највећи успех наше куће кад Краљево препознаје позориште као своје – каже Динуловић. Успех којим се дичи чини се значајнијим у светлу чињенице да се ансамбл овог позоришта сврстава међу најмалобројније у Србији, а по просторним капацитетима и броју запослених је најмања институција културе у Краљеву. Због уредбе Владе Србије о забрани запошљавања у јавном сектору, која по дубоком уверењу Динуловића полако али сигурно дави сва

позоришта, на платном списку је само пет глумаца. У исто време ансамбл нишког позоришта има више од 30, крагујевачког 27, а крушевачког 17 глумаца што јасно указује колики терет обавеза пада на леђа малог броја извршилаца у Краљеву који су за само осам месеци одиграли 114 представа. Број посетилаца довољно говори о томе какве представе публика воли. У свакој од њих појављује се бар један од младих краљевачких глумаца, или студената глуме који праве прве професионалне кораке на даскама које живот значе. Уз прилику да пред публиком покажу докле су стигли у савладавању позоришне вештине, и стицање толико потребног искуства, није безначајно ни остваривање скромне зараде као потврде да нису погрешили приликом избора будућег занимања. У ситуацији кад због економске кризе беспарица обележава рад готово свих установа културе није безначајно разумевање које за рад позоришта има Градска управа. Захваљујући сарадњи са свим секторима, која се оцењује одличном, остварени су евидентни резултати, а у позоришту са великим нестрпљењем очекују уки-

дање забране о запошљавању у јавном сектору и стварање услова за проширење ансамбла. Уз бар четири нова млада глумца неопходно је још толико пратећег особља што би бар мало утицало да се смањи удар на буџет продукције који није мали, али мора да се расподели на 28 гостујућих сарадника годишње колико је потребно да се подигне завеса у позоришту. - Да би се дигла завеса пред представу „Камен за под главу“, у коме има једанаесторо људи, имате на сцени још шесторо гостију плус мајстор светла кога нема јер не да држава, плус хонорарног шефа извођења представе који је алфа и омега, плус суфлера на хонорару. Тих 28 људи функционише и покрива 114 представа са 17 хиљада гледалаца. Немогуће је то урадити са 20 људи међу којима исти играју у свим представама што одговара аматерском концепту, а не концепту професионалне куће. То је дилетантизам, аматерско позориште у коме се људи исцрпљују, јер не постоји комад писан само за петоро људи истог годишта. Краљевачко позориште не чини само 20 запослених, него још 28 спољних сарадника са уговорима које обнављамо свака три месеца. Кад

нам и то забране ми ћемо ставити кључ у браву – каже Динуловић свестан да би се у време док радници „Фабрике вагона“ и „Магнохрома“ испред зграде Градске управе траже зараде свако ново запошљавање у позоришту могло окарактерисати као пир у време куге. Посебно иритантним чини се помисао да би у таквим околностима могло да се инсистира на стварању бољих услова за рад позоришта иако за тим постоји потреба. Они се првенствено односе на проширење капацитета, а директор позоришта дуже време размишља о идеји да се преостали део зграде Хотела „Париз“ откупи и уступи на коришћење позоришту. Повод за то је сазнање да се налази у све тежем стању а да се због небриге власника, који нема мотива да улаже у санацију, зграда урушава па велика опасност прети целом спрату. Простор који све више подсећа на сценографију неког хорор филма на посредан начин угрожава и ресторан, јер је кров у посебно лошем стању па прети да се пресели у приземље. Стиче

се утисак да у граду још не постоји довољан ниво свести о потреби да се зграда заштити као архитектонска целина и тако за будућа покољења сачува амбијент о коме сведоче сва три целовечерња играна филма снимљена у Краљеву. Позориште користи тек једну петину зграде, највећи део испод нивоа улице, а промена власничке структуре би у значајној мери допринела да се, уз редовно одржавање, трајно реши проблем Краљевачког позоришта али и других установа културе пружањем могућности да користе мултифункционалну дворану и друге просторије. - Три четвртине зграде су приватно власништво, а власници не знају шта ће са њим јер не могу да је отуђе због позоришта. Чини ми се да постоји сагласност власника да му она не треба, а и да град препознаје интерес у узаштити монументалне зграде која је симбол Краљева. Ја не видим позориште у Дому војске поред ВБА и Команде Друге бигаде. То је немогуће, а инвестиција преобимна поготово у време економске кризе и стезања каиша – каже Динуловић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

75

76

МАГАЗИН 5.7.2015.

77

Након првог места на шампионату Европе

ЗЛАТНА ОСМИЦА МЕЂУ СВОЈИМА

МАГАЗИН

5.7.2015.

- Све наде и жеље усмерене су према Олимпијским играма у Бразилу наредне године. - Значајан шраф у машинерији која је млела све редом

78

акон златне медаље српских кошаркашица на недавно завршеном Европском првенству међу чланицама националног тима се још није стишало узбуђење које је на пријему код градоначелника Краљева потврдила и „златна“ суграђанка Невена Јовановић. У време кад је као ученица краљевачке Гимназије заиграла у локалном кошаркашком клубу маштала је да обуче дрес неког већег, можда и репрезентацији Србије. Након освајања шампионата Европе све наде и жеље усмерене су према Олимпијским играма у Бразилу наредне године на које су се, као једине до сада, пласирале српске кошаркашице. Са поприлично кошаркашког иску-

Н

ства и значајном минутажом у различитим селекцијама, од јунирске и кадетске селекције до првог тима, Невена се и на последњем првенству доказала као значајан шраф у машинерији која је млела све редом. Податак да се још један краљевачки спортиста са значајног такмичења враћа са најсјајнијим одличјем повод је за потврду о граду спорта и значајним улагањима у њега на шта није пропустио да подсети градоначелник Краљева Томислав Илић. Оно о чему последњих двадесет година сањају сви спортисти је појављивање на балкону зграде Скупштине Београда. Прилика за то пружила се српским кошаркашицама увереним да ће нових прилика за то бити и убудуће,

а иако се сви утисци још нису слегли преовладава уверење о незаборавним тренуцима током читавог шампионата који је зачињен златном медаљом. - Невероватан је осећај изаћи на балкон, место на коме се појављују само најбољи спортисти. Нисам се надала толиком броју људи, првенствено због тога што је ово женски спорт, а повици, аплаузи и све што се дешавало увек остају у незаборавној успомени – каже Невена од које се ни не очекује ништа до да потврди колико је срећна сваки пут кад се појави у свом граду. Ништа није мање задовољство ни кад се обуче државни дрес, поготово ако се са победничког постоља запева национална химна. Т. Радовановић

Невена Јовановић

79

Фото: М. Радовановић

После успеха на Европском првенству у Француској

КОШАРКАШКА ЗВЕЗДА У УСПОНУ

МАГАЗИН

5.7.2015.

МагазИН од 28. јула 2013.

80

- Благи шок након што се појавила на списку репрезентативки Србије, не зато што не верује у себе него зато што има много добрих и квалитетних играчица са већим искуством из игара у иностранству. - Не побеђује увек онај ко је бољи, него онај ко има више жеље и воље. - Ко хоће да се бави спортом треба да даје све од себе, да не одустаје без обзира на успоне и падове, јер се до звезда долази преко трња пролазећи и тешке периоде у животу.

Невена Јовановић

81

Фото: М. Радовановић

амо неколико дана трајала је еуфорија изазвана изненадним успехом женске кошаркашке репрезентације Србије на последњем Европском првенству. На првим страницама новина нашле су се девојке које само неколико дана раније нико није ни испратио са београдског аеродрома. Велики допринос екипи која је, након освајања четвртог места, изборила право да учествују на наредном светском првенству у Турској, дала је и Краљевчанка Невена Јовановић. Пут до стандардног места у репрезентацији није био ни кратак ни лак. Започео је првим кораком у Основној школи „Вук Караџић“ на Берановцу када су јој наставници, након првих наговештаја о посвећености спорту, указивали на потребу да се активно укључи у неки од њих. Како школа није имала ни фискултурну салу ученици свих разреда углавном су били оријентисани на спортске игре, претежно са лоптом. И у родним Метикошима Невена је највећи део дана, поготово у летњим месецима, проводила правећи терене за игру, а

МАГАЗИН

5.7.2015.

С

82

најмањи део дана проводила у кући. Као једина девојчица у друштву вршњака од малена је везана за лопту било да је у питању фудбал, одбојка или кошарка. Љубав према спорту додатно је ојачавала испред телевизора у време преноса различитих утакмица, а идоли од најранијег детињства били су Владе Дивац и Саша Ђорђевић, посебно после надалеко познатог поготка у последњој секунди одлучујуће утакмице за тим у коме је наступао. Посебан хендикеп била је чињеница да у Краљеву није било женских тимова у спортовима који су привлачили посебну пажњу. Зато јој се и није свидела идеја да одбојку тренира са дечацима, а после пар месеци у рукометном клубу схватила је да је овај спорт исувише груб за њу. На то су је увек подсећале огреботине и ожиљци након тренинга на бетонској подлози. Већ од једанаесте године пружила се могућност да тренира у Кошаркашком клубу „ЦИП“, па је кренула са другарицама из школе, Тањом Живановић, Кристином Јефтовић, Александром Рачић, кошаркашицом крагујевачког

Радничког. Иако целе две године није било званичних утакмица одлазиле су на тренинге и два сата раније да би стале у ред за лопте. Првих година тренинзи нису били толико интензивни да би утицали на савладавање школског градива, али како је време одмицало и бављење спортом кренуло узлазном путањом Невена је бивала све сигурнија да кошарка полако преузима примат иако се то није много одражавало на успех у школи. У почетку бављења кошарком деца играју на готово свим позицијама у тиму, а то није мимоишло ни Невену током напредовања и преласка у старије селекције. Највећи успех клуб је доживео 2005. године када се под именом „Краљево“ изборио за учешће у квалификацијама за такмичење у Првој кошаркашкој лиги. У незаборавном сећању заувек ће остати величанствен дочек кошаркашица на централном градском тргу, дружење током целог првенства, путовања и навијачи који су посебним аутобусом пратили кошаркашице. Иако је било

83

84

МАГАЗИН 5.7.2015.

проблема, уз добру забаву и довољну количину љубави према спорту, ништа није изгледало превише тешко. Већ прва утакмица са екипом Црвене звезде у новом првенству показала је да успех краљевачких кошаркашица није случајан. Иако су са незнатном разликом изгубиле тек у продужетку показале су да могу да пруже достојан отпор сваком противнику. Младе кошаркашице су према многим тврдњама превазишле себе и уз помоћ старијих играчица успеле да првенствену трку заврше на половини табеле. Велико разумевање за одсуство са наставе имао је разредни старешина Радоје Милутиновић. Свакодневни тренинзи два до три пута изискивали су повремено одсуство са наставе за шта је у школи било разумевања, тим пре што то никада није злоупотребљавано. Још пре уласка у Прву лигу Невена Јовановић се сврстала међу 12 најбољих чланица репрезентације која је бранила боје Србије на Европском првенству у Пољској. Више од осмог места, за које је процењено да није

неки велики успех, била је значајна чињеница да је постала члан тима који је, степеник по степеник, преко јуниорске крчио пут ка сениорској конкуренцији. Иако верује да их је било петнаестогодишња кошаркашица није осећала проблеме који су притискали клуб из кога су полако, једна за другом, почеле да одлазе прво најбоље играчице. Прописи Кошаркашког савеза Србије су јасни и недвосмислени. Клуб је у обавези да у року од петнаест дана по стицању пунолетства склопи четворогидшњи уговор са играчицом на коју рачуна у будућности. У време кад је постала пунолетна Невена се налазила на припремама репрезентације, а како матични клуб није у прописаном року понудио уговор, могла је да бира где ће да настави каријеру. - Имала сам жељу да идем. Била сам трећа година гимназије кад сам добила позив из Ковина који се такмичио у Првој лиги. Потписала сам први професионални уговор на четири године, а подршку су ми пружили родитељи, мајка Марина и отац Драгиша, као и годину дана старији брат Стефан. Кад тад играч мора негде да оде, а уз

помоћ тренера Зорана Ковачића који ми је као други отац, донела сам одлуку да се преселим у Ковин – прича Невена. Иако ју је уговор обавезивао на четири године већ након друге стигла је понуда београдског клуба „Радивоје Кораћ“. У Ковину су проценили да ће у Београду боље да напредује, па су перспективну играчицу прво уступили за плеј-оф, а касније пристали и да преостале две године проведе у новом клубу који се такмичио у Јадранској лиги. Прву златну медаљу на Европском првенству Невена је освојила још док је била у Краљеву, а прва места освајана су на скоро свим шампионатима Балкана. Након што „Радивоје Кораћ“ после веома успешне сезоне није успео да у финалу победи „Хемофарм“ и освоји Куп Србије уследио је позив Марине Маљковић за учешће у сениорској репрезентацији. - Иако ми је то била највећа жеља нисам се превише надала и ни на крај памети ми није било да ћу добити позив. Кад сам видела своје име на списку кандидата доживела сам благи

85

5.7.2015.

МАГАЗИН

86

шок, не зато што не верујем у себе него зато што има много добрих и квалитетних играчица са већим искуством из игара у иностранству. Иако су то биле мини припреме остварен је давнашњи сан да обучем дрес са својим именом – прича Невена не скривајући задовољство. Иако су се скоро све играчице добро познавале из лигашког такмичења први дани били су обележени стегнутошћу и респектом. Када је прошле године уследио поновни позив за припреме репрезентације, а кандидаткиње једна за другом отпадале, није било краја срећи због сазнања да је сврстана међу петнаест учесница квалификација за овогодишње Европско првенство. Репрезенација Србије нашла се у тешкој групи са екипама Црне Горе, Пољске, Швајцарске и Естоније. После пораза од Црне Горе на Цетињу са 17 кошева разлике реванш утакмица је била бити или не бити. Препуна хала и бучно навијање били су довољан подстрек да се замало догоди чудо, али је црногорска екипа савладана само са 16 кошева разлике. - У следећeм колу играле смо у Швајцарској, па нам је дошла Пољска. У Пољској смо изгубиле у последњој секунди после целих 38,5 минута када смо се као на клацкалици смењивале у вођству. Кад је било најпотребније биле смо сложне, дале одлучујуће поене из слободних бацања, а након тога је уследило велико славље тим пре што неколико последњих година екипа Србије није успела да прође квалификације. Након 40 разлике у Естонији, и лепог периода током целе прошле године, прешла сам у „Партизан“ – каже Невена. Са седам репрезентативки „Партизан“ се прошетао кроз првенство и освојио три титуле, куп и шампионат државе и првенство Јадранске лиге. На првенство старог континента, које је ове године одржано у Француској, кошаркашице су отишле са једином жељом да покажу шта знају, одиграју што је могуће боље потајно се надајући да би могле да прођу први круг такмичења. Свих 16 екипа добро

су се припремиле и ниједна није била спремна за предају. Прва утакмица је по правилу најтежа, а екипа Србије се намерила на јаког противника, Велику Британију. Након пораза и стегнуте игре која није пружала могућност да се покаже све што је научено уследио је шок и нови пораз, овога пута од екипе домаћина са 44 поена разлике што ни изблиза није представљало мерило квалитета две екипе. Утакмица против Летоније у наставку такмичења није пружала могућност за грешку, јер је пораз значио повратак кући. - Нисмо хтеле да се вратимо кући после три дана, јер би то био шок и срамота за све нас. Скупиле смо снаге кад је било најпотребније и мада утакмици нисмо одиграле најбоље играле смо довољно добро да победимо. Атмосфера је већ другачија, све је позитивно, играмо у другом кругу са бољим екипама, Белорусијом, Хрватском и Чешком. Са Белорусијом смо играле у припремном периоду и знале њихове квалитете. Селекторка нам је рекла да су добар тим, чак бољи од нашег, али сваки меч са њима је нешто посебно. На састанку пре утакмице рекла нам је да не побеђује увек онај ко је бољи него онај ко има више жеље и воље. И било је тако. Био је то изванредан меч, од првог до последњег минута смо водиле и играле онако како је тражила. Било је и лоших периода, али смо све време били у вођству. Екипу то гура напред, свака победа је диже, а иако смо пред утакмицу са Чешком имали три везане победе било је бити или не бити. Ако победимо идемо даље, ако изгубимо испадамо. Опет смо ишли на све или ништа, одиграле још боље и у једном тренутку водили са 28 разлике. Имала сам доста простора у игри у свим утакмицама и успела да се изборим за место у тиму – прича Невена. Све кошаркашице биле су свесне да су у Француску отпутовале са истим циљем, да побеђују и представе земљу у најбољем светлу. Отуда је и сваки улазак у игру представљао велику одговорност. На само два минута пре краја четвртфиналне утакмице против Италије губиле су кошаркашице са 4 коша разлике, али се нису предавале.

Два пута су их у припремном периоду победиле са чак 20 кошева разлике, али су стегнутост, трема и недовољно искуство у овако важним утакмицама учинили своје тако да је резултат до последњег тренутка био неизвестан. Са једном тројком и погоцима из два слободна бацања успеле су кошаркашице Србије да надокнаде разлику, преокрену резултат и пласманом у полуфинале остваре сан из кога се, сведочи Невена, још нису пробудиле. Улазак међу четири најбоље екипе обезбедио је учешће на наредном светском првенству. - Све смо плакале од среће и не могу да опишем то еуфорично расположење. Певале смо, а свака је вриштала од среће. У полуфиналу смо од Шпаније изгубиле са 20 поена разлике, па иако су боља екипа резултат није реалан, јер мислим да би са мало боље игре разлика била неупоредиво мања. За бронзану медаљу бориле смо се против Турске која је на претходном првенству тек у финалу изгубиле од Русије. Иако смо играле без Ане Дабовић резултат је у прво време био на клацкалици. У трећој четвртини уследио је пад, оне су се одлепиле и после је било тешко стићи. Изгубиле смо бронзу, али смо направиле велики успех и учиниле све људе у Србији поносним. Да нам је неко пре првенства понудио четврто место оберучке би прихватили. Ово нам даје подстрек да у будућем периоду радимо још боље и квалитетније, опет направимо добре резултате и узмемо медаљу – каже Невена. Претходну такмичарску сезону Невена Јовановић је завршила у „Партизану“ и после 32 узастопне победе са осталим кошаркашицама веровале да ће серију наставити и у наредној сезони. Након што је изостала финансијска подршка клуб је доведен у готово безизлазну ситуацију, а кошаркашице пожуриле да егзистенцију обезбеде у иностраним клубовима. Тако ће следећу сезону Невена провести у мађарском Печују са којим је потписала једногодишњи уговор с могућношћу да буде продужен за још

једну годину. Велики број српских кошаркашица играће наредне сезоне у мађарској лиги која се сматра јаком, јер се доста улаже у кошарку, а две екипе играју у Евролиги. - Имала сам жељу да једног дана заиграм ван Србије, први пут када је наишла квалитетнија понуда ја сам прихватила и мислим да нисам погрешила. Остаје ми да радим, изборим место у тиму и покажем што боље резултате да ме селектор и следеће године позове у репрезентацију. Иако спортски живот тражи много одрицања играћу док будем осећала да могу. Определила сам се за спорт и учинићу све што могу да каријера траје што дуже. Ко хоће да се бави спортом треба да даје све од себе, да не одустаје без обзира на успоне и падове, јер се до звезда долази преко трња пролазећи и тешке периоде у животу. Иако има момената кад се саплиће упорност се исплати, а добар спортиста треба да буде посвећен спорту, да верује и да има циљеве које треба да достигне – каже Невена. Свесна да спортска каријера траје само одређено време, собзиром да нема амбиција да буде тренер, намерава да заврши Високу спортску и здравствену школу у којој јој је, на Одсеку за физиотерапеуте, остало још само да одбрани дипломски рад. Т. Радовановић

87

88

МАГАЗИН 5.7.2015.

89

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 24. E 10. ЈУЛА

МАГАЗИН

5.7.2015.

5. јул

90

1413. — Битка код села Чаморлу: Мехмед I, уз помоћ помоћних одреда из Србије, Босне и Угарске, потукао свог брата Мусу и наметнуо се за јединог владара читавог Османског царства чиме је завршен рат око престола међу синовима Бајазита I. 1596. — Енглески поморци опустошили су шпанску обалу и опљачкали Кадис, поморску луку која је открићем Америке добила прворазредан значај. 1811. — Венецуела је постала прва јужноамеричка држава која је прогласила независност од Шпаније. 1830. — У походу на Алжир Французи су заузели град Алжир. Алжир је остао под француском управом до 1962, када је та северноафричка земља стекла независност. 1865. — Вилијам Бут основао је у Лондону „Хришћанску мисију“ која је касније добила назив „Војска спаса“ и бавила се углавном хуманитарним радом. Била је врло активна у периоду после Другог светског рата. 1865. — У Великој Британији је донет први у свету закон о ограничењу брзине - две миље на сат. 1875. – Нападом чете хајдучког харамбаше Пера Тунгуза на турски караван на Ћетној пољани, на путу Мостар— Невесиње почео устанак против османске власти у Херцеговини — Невесињска пушка. 1932. — У Португалији је премијер постао Антонио де Оливеира Салазар, који је 1933. завео профашистичку диктатуру, окончану тек 1974, четири године после његове смрти. 1943. — Немачком офанзивом из правца Орела и Харкова на совјетске положаје почела је Курска битка, једна од највећих битака у Другом светском рату.

1951. — Основан Веслачки клуб Партизан 1959. — Председник Индонезије Сукарно распустио је парламент, суспендовао Устав из 1950. и завео диктаторски режим. 1975. — Амерички тенисер Артур Еш постао је први црнац победник турнира у Вимблдону. Зеленортска острва су добила независност након 500 година португалске власти. 1977. — У Пакистану је извршен војни удар којим је генерал Мохамад Зија ул Хак збацио с власти премијера Зулфикара Али Бута. 1980. — Шведски тенисер Бјерн Борг победио је пети пут узастопно на турниру у Вимблдону. 1994. — Палестински вођа Јасер Арафат, који је допутовао на Западну обалу након 27 година избеглиштва, најавио је стварање државе Палестине на територији под палестинском самоуправом, са главним градом у источном Јерусалиму. 2001. — Македонске власти и албански побуњеници постигли су договор о примирју. Мировни споразум којим су окончани вишемесечни сукоби у Македонији, потисан је 13. августа у Охриду. Хенелоре Кол, супруга бившег немачког канцелара Хелмута Кола извршила је самоубиство. Она је дуго година боловала од ретке болести која је изазвала алергију на светло.

6. јул 1274. — Византијски цар Михаило VIII Палеолог склопио црквену унију са папством у француском граду Лиону. Иако је привремено спасла Византију од претњи Карла I Анжујског, Лионска унија је међу Византијцима дочекана

са отвореним непријатељством. Одбацио ју је Михаилов наследник Андроник II Палеолог одмах по ступању на престо 1282. године. 1274. — Јан Хус је спаљен на ломачи. 1809. — Наполеон победио Аустрију у бици код Ваграма 1885. — Француски биолог и хеми-

чар Луј Пастер први пут је успешно применио вакцину против беснила на људском бићу, деветогодишњем Жозефу Мајстеру из Алзаса. 1908. — У Турској је почела „Младотурска револуција“ под вођством млађих официра и интелектуалаца не-

задовољних владавином султана Абдула Хамида II. 1919. — Први ваздухоплов који је прелетео Атлантик, британски дирижабл „Р-34“ спустио се на Рузвелтову пољану у Њујорку. 1923. — Званично је проглашено оснивање СССР-a (Савез Совјетских Социјалистичких Република), на основу одлуке Првог свесавезног конгреса совјета крајем 1922. 1928. — У Њујорку је одржана премијера филма „Светла Њујорка“, првог звучног филма у историји кинематографије. 1941. — Немачка је покренула офанзиву да опколи неколико совјетских армија код Смоленскa.

лави, постао независна држава у оквиру Британског комонвелта. 1967. — У Нигерији је почео грађански рат због проглашења независности Источне Нигерије (Бијафра). 1988. — У експлозији нафтне платформе „Пајпер Алфа“ у британском делу Северног мора, погинуло је 167 људи. 1989. — Сарајевска поп група Мерлин одржала концерт на Ташмајдану 1990. — Председник Бугарске Петар Младенов поднео је оставку због оптужби да је наредио да се тенковима растуре антивладини протести. 1999. — Припадници међународних мировних снага у Босни ухапсили су у Бањалуци лидера Народне странке и посланика у Скупштини Републике Српске Радослава Брђанина и изручили га Међународном суду за ратне злочине у Хагу. 2000. — Скупштина СР Југославије усвојила је амандмане на Устав којима је тадашњем председнику Слободану Милошевићу омогућено да се поново кандидује за председника СР Југославије. Талас врућина који је захватио Југозападну Европу, са температурама ваздуха и до 45 °C, проузроковао је смрт 25 људи и многе пожаре. 2005. — Драган Стојковић изабран за председника фудбалског клуба Црвена звезда

7. јул

1944. — У пожару који је у главном шатору циркуса „Ringling Brothers and Barnum & Bailey“ изазвао гутач ватре, у америчком граду Хартфорд у Конектикату, погинуло је 167 људи. 1964. — Британски протекторат у Африци Вејсланд је, под називом Ма-

1585. — Под притиском католичке „Свете лиге“ француски краљ Анри III издао је Немирски едикт против хугенота. 1807. — У Тилзиту је потписан Тилзитски мир којим је завршен рат Француске и Русије, учеснице у коалицији против Наполеона. 1815. — Савезничке снаге (Шеста коалиција против Наполеона) ушле су у Париз након абдикације Наполеона Бонапарте. 1898. — САД су анектирале Хавајска острва. 1937. — Сукобом јапанских и кинеских трупа код моста Марко Поло

близу Пекинга почео је Други јапанскокинески рат. 1941. — Жикица Јовановић Шпанац је убио два жандарма у селу Бела Црква, што се узело за почетак устанка у Србији против немачке окупације. 1978. — Након стицања независности од Уједињеног Краљевства, проглашена је држава Соломонска острва. 1987. — Најмање 46 Хиндуса је убијено у нападу на два аутобуса, за које су осумњичени Сики терористи. 1991. — Усвојена је Брионска декларација о мирном решењу југословенске кризе, којом се влада СФР Југославије обавезала да ће повући савезну војску (ЈНА) из Словеније, а словеначке власти на демобилизацију словеначких трупа. Одлуке Словеније и Хрватске о независности суспендоване су на три месеца. Прихваћено је да у Словенију и Хрватску дођу посматрачи ЕЗ. 1994. — У Јемену је окончан двомесечни грађански рат уласком трупа Северног Јемена у главни град Јужног Јемена Аден. 1995. — У Београду је отворена прва подземна железничка станица. 2000. — Цео тираж књиге „Хари Потер и ватрени пехар“, четврти наставак авантура дечака мађионичара, распродат је у претплати, пре него што је изашао из штампе. 2001. — Након четири дана преговора САД су предале јапанским властима наредника Тимотија Вудленда, осумњиченог за силовање младе Јапанке на острву Окинава, чиме је разрешен дипломатски спор између две земље. Вудленд је касније осуђен на 32 месеца затвора. Случај је изазвао револт код житеља овог јапанског острва, на којем су 1995. године три америчка војника силовала 12-годишњу девојчицу. 2003. — Одлуком високог представника међународне заједнице у БиХ Педија Ешдауна замрзнути су банковни рачуни 14 особа у БиХ, међу којима су и чланови породице хашког оптуженика Радована Караџића. 2005. — У терористичким нападима у Лондону погинуло је 56 особа.

91

МАГАЗИН

5.7.2015.

8. јул

92

1283. — Руђер де Љурија, командант арагонске флоте је поразио у бици код Малте анжујску флоту која је пошла угуши побуну на Малти током Рата сицилијанске вечерње. 1497. — Португалски морепловац Васко да Гама испловио је из Лисабона на прво путовање на којем је открио морски пут за Индију око Рта добре наде. 1709. — Руска војска под командом цара Петра Великог победила је у бици код Полтаве трупе шведског краља Карла XII, што је означило крај шведске војне моћи. 1760. — Британске снаге су поразила француску војску у бици на Рестигушу, последњој поморској бици у Новој Француској током Француског и индијанског рата. 1822. — Перси Биш Шели, један од најзначајнијих песника енглеског романтизма, утопио се у бродолому на једрењу код Ливорна (Италија). ("Краљица Моб", „Ослобођени Прометеј“, „Шева“, „Ода западном ветру“, „Одбрана поезије“). 1846. — Дански краљ Кристијан VIII прогласио је да дански престо могу да наследе жене. Тако је спречио отцепљење покрајине Шлезвиг-Холштајн. 1858. — Велика Британија прогласила је победу над индијским устаницима, након чега је укинуто Царство могула и ликвидирана Источноиндијска компанија, а Индија је стављена под непосредну управу британске круне. 1920. — У Шапцу је свечано уручено француско одликовање „Ратни крст“ за хероизам и страдање његовог становништва у Првом светском рату. 1947. — Први пут су објављени извештаји да се НЛО срушио код Розвела у Новом Мексику. 1956. — У Београду је емитован први експериментални ТВ пренос, поводом прославе стогодишњице рођења Николе Тесле. Програм из привременог студија у Институту „Никола Тесла“ грађани су пратили на четрдесетак пријемника смештених у излозима продавница у разним деловима града. 2002. — Окружни суд у Прокупљу осудио је на осам година затвора бившег резервисту Војске Југославије Ивана Николића за злочин против цивилног становништва почињен на Косову за време НАТО бомбардовање СР Југославије 1999. То је прва пресуда пред домаћим судовима за ратни злочин почињен током рата на Косову. 2003. — Немачки дипломата Михаел Штајнер је, након 18 месеци на челу УНМИК-а, напустио Косово и отпутовао у Женеву на дужност амбасадора Немачке у тамошњем седишту УН. Нови шеф УНМИК-а постао је бивши фински премијер Хари Холкери. 2011. — У свемир је из Кејп Канаверала последњи пут лансиран шатл Атлантис, на последњу мисију јед-

ног свемирског шатла.

9. јул 1386 — У бици код Земпаха савез швајцарских кантона потукао је знатно надмоћнију војску Леополда III Хабзбурга. Ова битка забележена је у историји ратовања као прва победа пешадије над коњицом. 1519 — Шпански конквистадор Ернан Кортес искрцао се на обалу Мексичког залива, где је основао град Веракруз и почео освајање Мексика које је завршио 1521. године уништењем царства Астека. 1609 — Римско-немачки цар Рудолф II, да би придобио чешке протестанте, издао је повељу о слободи вероисповести у Чешкој. 1686 — Формирана је Аугсбуршка алијанса између немачко-римског цара Леополда I, Шпаније, Шведске, Холандије и Саксоније против француског краља Луја XIV. 1701 — Битка код Карпија између аустријских и француских снага. Прва битка у Рату за шпанско наслеђе и аустријска победа. 1746 — Француска флота је стигла на територију Пондишери у Индији, која је потом постала француски посед. Враћена је Индији 1954. 1762 — Абдицирао је руски цар Петар III Фјодорович Романов, неколико месеци по преузимању престола. Цар је потом ухапшен и убијен по наредби његове супруге, будуће царице Катарине II Алексејевне, познате као Катарина Велика. 1810 — Наполеон Бонапарта анектирао је Холандију. 1816 — На Конгресу у Тукуману проглашена је независност Уједињених провинција Рио де ла Плате (Аргентина) од Шпаније. 1877 — Одржан је први тениски турнир у Вимблдону. 1913 — Победом српске војске над бугарским трупама завршена је битка на Брегалници у Другом балканском рату. Битка је почела 30. јуна када су бугарске трупе без објаве рата напале српску и грчку војску у Македонији, дотадашње савезнике у борби против

Турске. 1922 — Амерички пливач, касније филмски глумац („Тарзан“) Џони Вајсмилер постао је први пливач који је за мање од једне минуте (58,6 секунди) препливао 100 метара. 1940 — Поморска Битка код Калабрије. 1944 — Америчке снаге у Другом светском рату заузеле острво Сајпан у Пацифику, једну од највећих војно-поморских база Јапана. 1944 — Британске и канадске трупе преузеле су од Немаца у Другом светском рату град Каен у Нормандији, након жестоког бомбардовања и једномесечних битака. 1960 — Совјетски лидер Никита Хрушчов упозорио је САД да не интервенишу против Кубе, јер ће у том случају СССР подржати кубански народ. 1963 — Потписан је споразум о формирању Федерације Малезије, у чији састав су ушли Малаја, Сингапур, Саравак и Северни Борнео. Две године касније Сингапур је иступио из Малезије. 1971 — Последња америчка база у Вијетнаму предата је трупама Јужног Вијетнама. 1993 — Користећи генетичку методу ДНК фингерпринтинга британски научници идентификовали су посмртне остатке руског цара Николаја II Романова и чланова његове породице, који су убијени у лето 1918. у Јекатеринбургу. 1996 — Русија је наставила офанзиву на чеченске сепартисте, пошто је Борис Јељцин поново изабран за председника. 1997 — Боксер тешке категорије Мајк Тајсон кажњен је забраном бављења спортом на годину дана и новчаном казном од три милиона долара зато што је током меча за светског шампиона у тешкој категорији 28. јуна, противника, Ивандера Холифилда, угризао за ухо. 2001 — Апелациони суд у Сантјагу суспендовао је процес против бившег чилеанског диктатора Аугуста Пиночеа прогласивши га ментално неспособним. Пиноче је ухапшен 1998. у Лондону због злочина почињених у Чилеу

након доласка на власт војним ударом 1973. 2003 — Србија и Црна Гора примљене су у пуноправно чланство Групе држава за борбу против корупције (Group of States against CorrupZon GRECO). 2006 — Завршено светско првенство у фудбалу и то у Немачкој, победом Италије над селекцијом Француске. 2011 — Јужни Судан одвојивши се од Судана постао самостална држава.

10. јул 48. п. н. е. — У бици код Дирахијума Јулије Цезар је једва избегао тежак пораз од Помпеја. 1461. — Стефан Томашевић постао краљ Босне 1553. — Џејн Греј, праунука Хенрија VII, крунисана за краљицу Енглеске, 9 дана касније свргла је Елизабета I Тјудор. 1584. — Балтазар Герард је у Делфту убио принца оранског Вилема I Оранског. 1609. — У Минхену је основана Католичка лига као одговор на оснивање Протестантске уније (1608), што је појачало тензије у Немачкој које су довеле до избијања Тридесетогодишњег рата (1618-48) у централној Европи. 1774. — Након шестогодишњег рата, Русија и Османско царство склопиле су Кучуккаинарџијски мир мир којим је Османско царство изгубило Крим, прихватила руско-турску границу на Бугу и признала Русији покровитељска права над Влашком и Молдавијом, као и над православним поданицима у Турској. 1789. — Александар Макензи је стигао до делте реке Макензи (река). 1821. — САД су преузеле Флориду након куповине од Шпаније. 1897. — У борби за превласт на подручју горњег Нила, француске трупе запоселе су Фешоуде (Кодок) у Судану, што је изазвало озбиљну кризу у англо-француским односима. Компромисним решењем 1899. године, Француска је добила западни Судан, а долина Нила остала је под британском

93

МАГАЗИН

5.7.2015.

контролом. 1940. — Почела је битка за Британију у Другом светском рату нападом немачких бомбардера на британске конвоје у Ламаншу. Победа британског ваздухопловства у септембру присилила је Немце да дефинитивно одустану од инвазије на Уједињено Краљевство. 1940. — Француска Народна скупштина поверила је власт маршалу Филипу Петену, који је током Другог свеског рата предводио колаборационистичку владу са седиштем у Вишију. 1943. — Англо-америчке трупе у Другом светском рату искрцале су се на Сицилију. 1953. — Совјетски лидер Никита Хрушчов сменио је министра унутрашњих послова Лаврентија Берију, блиског Стаљиновог сарадника и егзекутора у стаљинистичким чисткама. Берија је касније ухапшен, осуђен на смрт и стрељан. 1962. — Из Кејп Каневерала је лансиран је први телекомуникациони сателит „Телстар“, који је омогућио пренос ТВ програма преко Атлантског

94

океана. 1973. — Бахамска острва су стекла независност у оквиру Британског Комонвелта, после 190 година британске колонијалне владавине. 1976. — Због пуцања вентила у хемијској фабрици „Икмеза“ у близини Милана, облак хемијских материја, међу којима и диоксина, тешко је загадио четири општине. Севеза, Меда, Дезио и Чезена. То је била прва еколошка несрећа те врсте у Европи. 1992. — Амерички суд осудио је бившег панамског диктатора Мануела Норијегу на 40 година затвора јер је дозволио кријумчарење дроге у Панами. 1992. — Завршиле се демонстрације у Београду 1992. — Студентски протест. 1994. — Леонид Кучма победио је на председничким изборима у Украјини. 1995. — Војне власти ослободиле су из шестогодишњег кућног притвора вођу бурманске опозиције и добитницу Нобелове награде за мир Аун Сан Су Ћи.

1999. — Шест афричких влада потписало је споразум о прекиду ватре, чиме је окончан грађански рат у Демократској Републици Конго. Споразум је потписан без учешћа побуњеничких група умешаних у сукобе. 2000. — У гомили смећа која се срушила на сиротињско насеље, названо Обећана земља, у Манили (Филипини) страдало је више од 200 људи. 2001. — Цртеж Леонарда да Винчија продат је у аукцијској кући Кристи'с за рекорних 8,1 милиона фунти (11,4 милиона долара). 2011. — Потонуо је речни крузер Булгарија, при чему је страдало 105 путника.

11. јул 1276 - Папа Адријан V је наследио Иноћентија V као 186. римски папа. 1533. — Папа Климент VII екскомуницирао је енглеског краља Хенрија VIII, одбивши претходно да поништи његов брак с Катарином Арагонском и озакони везу с Аном Болен. Брак је у мају 1533. поништио кентерберјски

надбискуп Томас Кренмер, а краљ је 1534. основао англиканску цркву и прогласио се за њеног поглавара. 1796. — одиграла се завршна фаза битке код Мартинића, након које Пипери и Бјелопавлићи улазе у састав Црне Горе 1876. — У црногорско-турском рату (1876-78) Црногорци су у бици на Фундини, у Кучима, победили османску војску. 1882. — Британска медитеранска флота је почела са бомбардовањем Александрије у оквиру Англо-египатског рата. 1921. — Монголија је прогласила независност под називом Народна Република Монголија. Одржано је прво званично првенство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у ватерполу. Победило је Сомборско спортско друштво. 1960. — Премијер провинције Катанга у Конгу Моиз Чомбе прогласио је независност те покрајине, чиме су почели вишегодишњи немири у тој афричкој земљи. 1978. — У експлозији цистерне с

течним гасом у шпанском медитеранском туристичком кампу у месту Сан Карлос де ла Рапита погинуло је око 200 људи. 1979. — Америчка свемирска станица „Скајлаб“, након шестогодишњег кружења око Земље, распала се приликом приземљења. 1987. — УН су прогласиле за петомилијардитог становника планете новорођеног дечака у Загребу Матеја Гаспара. 1991. — Авион са ходочасницима из Нигерије срушио се у пламену у Џеди, у Саудијској Арабији. Погинули су сви путници и чланови посаде (261). 1995. — У рату у Босна и Херцеговини Војска Републике Српске је заузела Сребреницу. Више од 30.000 људи, углавном жена и деце, пребачено је на територију под контролом владе у Сарајеву. Снаге Војске Републике Српске оптужене су касније да су на том подручју извршиле ратни злочин и да је убијено око 7.000 босанских муслимана. 1996. — Судско веће Хашког трибунала потврдило је оптужнице за ратне

злочине и геноцид против председника Републике Српске Радована Караџића и војног команданта Ратка Младића. Суд је за њима расписао међународне потернице. 2000. — Уз посредовање председника САД Била Клинтона, у Кејмп Дејвиду су почели преговори о питању суверенитета над Јерусалимом између израелског премијера Ехуда Барака и палестинског вође Јасера Арафата. 2001. — У Камбоџи је одобрено доношење закона који би омогућио суђење бившим лидерима Црвених Кмера, током чије владавине је убијено 1.700.000 људи. 2003. — На осму годишњицу масакра у Сребреници у Поточарима код тог града сахрањени су посмртни остаци идентификованих 282 особе муслиманске националности, убијених у лето 1995. Том чину присуствовало је око 20.000 људи. 2004. — Борис Тадић свечано ступио на дужност председника Република Србије.

95

96

МАГАЗИН 5.7.2015.

97

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

5.7.2015.

ПРЕВИСОКА ЦЕ

98

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 22. до 28. јуна пружа неславну слику о недељи са последицам које одавно нису забележене у овој средини. Епилог двадесет саобраћајних незгода, од којих четрнаест са страдалим лицима, мери се смртним случајем и телесним повредама, лакше или теже природе,

С

које је претрпелео 29 особа. Код седам особа оне су оцењене као тешке, код преосталих као лакше, а материјална штета је процењена на милион и 340 хиљада динара. Мало разлога за оптимизам пружа податак да је број од 383 прекршаја у саобраћају тек за један већи од оног евидентираног недељу дана раније. У истом периоду бележи се не-

знатно смањење броја кривичних дела који се на истеку седмице зауставио на десет од којих се једна сврстава у област привредног, а девет у област општег, криминала. Четири са познатим извршиоцима само у процентуалном износу представљају натпросечан успех инспектора криминалиситичке полиције у откривању починилаца. Мирније је било и у области јавног

ЕНА НЕПАЖЊЕ Путне исправе Како је законски рок за издавање путних исправа 30 дана од дана подношења захтева из Полицијске упаве Краљево обавештавају грађане који планирају пут у иностранство да поведу рачуна о роковима како би избегли непријатности. У том смислу препоручује се да захтеве за издавање путних исправа поднесу најкасније тридесет дана пре планираног путовања како би се избегле гужве и обезбедило благовремено издавање потребних докумената.

реда и мира у коме се бележи за трећину мање прекршаја него седам дана раније, а у структури прекршаја мртву трку воде туче и они који се у полицијској терминологији сврставају у остале. После краткотрајног затишја прилика да интервенишу пружена је припадницима Ватрогасно-спасилачке јединице који су учествовали у гашењу

пожара у коме је причињена штета од око 200 хиљада динара.

Крађа на фарми пилића Да у посебним условима особе склоне вршењу кривичних дела немају много респекта ни према чему сведочи крађа на фарми товних пилића у

Витановцу извршена у ноћи између 1. и 2. јула. Због сумње да је извршио ово кривично дело припадници Министарства унутрашњих послова су ухапсили и задржали до 48 сати четрдесетдвогодишњег С. Р. из једног од околних села који ће у законском року бити приведен основном јавном тужиоцу. Т. Радовановић

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs