MagazIN 180 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година III * Број 180 * 28. јун 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

28.6.2015.

МАГАЗИН

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

28.6.2015.

МАГАЗИН

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара. Десетодневни воравак у Русији двојице функционера 2.500 евра.

Стратегија развоја града Краљева до 2020. године (19)

МАГАЗИН

28.6.2015.

ВИШЕ МАНА НЕ

амбициозном стратешком документу којим се дефинишу смернице за развој града до 2020. године значајно место припада авио саобраћају који се везује за пуштање у редован саобраћај Аеродрома „Морава“. У циљу стварања услова за локални економски развој Краљева, али и ширег региона, покренуте су активности на конверзији војног аеродрома у мешовити цивилно војни комплекс. До сада су спроведене активности на изради Студије оправданости и обезбеђивању потребних сагласности Владе, завршена је изградња цивилног комплекса, а да би аеродром био укључен у цивилни саобраћај неопходно је предузети низ мера на успо-

стављању механизама управљања цивилним делом. С обзиром на локацију, као и потребе региона, неопходним се сматра разматрање економско-техничких могућности изградње карго логистичког транспортног центра у зони аеродрома.

Заштита животне средине Стање животне средине све више постаје суштинско питање приликом избора циљева и праваца укупног развоја, јер затечено увек представља полазни ниво ка остварењу циљева складног просторног и укупног развоја. Кад је у питању развој града Краљева до 2020. године заштита природних

вредности подразумева очување већих и значајних површина природних травњака као природних елемената, санацију и превенцију од ерозије површина у контактним зонама пошумљавањем, очување и санацију мањих водних површина и специфичне вегетације у околини, морфолошких и визуалних карактеристика предела руралних насеља. Томе треба додати санацију и превенцију од ерозије запуштених пољопривредних површина уз санацију и регулацију сталних и бујичних водотока ради спречавања ерозије. Стратешки документ као циљеве рационалног коришћења и заштите простора сматра смањивање и спреча-

ГО ПРЕДНОСТИ

Заштита природних добара Примарним циљем се сматра постизање оптималног квалитета живљења, уређења, коришћења и заштите планског простора, што подразумева детаљну анализу и дијагнозу стања на основу чега су дефинисани општи циљеви заштите природе и природних добара. Заштита природних добара треба да допринесе очувању биолошке разноврсности екосистемског и генетичког диверзитета, очувању геонаслеђа и очувању одлика природних и предеоних целина. Значајним се сматра очување старих, репрезентативних и значајних стабала дрвећа, рекултивација простора оштећених

изградњом објеката и другим грађевинским радовима или експлоатацијом минералних сировина и санација жаришта ексцесивне и јаке ерозије.

СВОТ анализа СВОТ анализа је техника стратегијског менаџмента путем које се уочавају стратегијски избори довођењем у везу снага и слабости предузећа са шансама и претњама у екстерном окружењу. При дефинисању методе чији се резултати изводе на основу односа снага, слабости, прилика и претњи, аутор Алберт Хамфри са Станфорд Универзитета је користио

Фото: М. Радовановић

вање ненаменског коришћења природних ресурса, радикално санкционисање и сузбијање бесправне изградње, посебно у подручјима очуваних природних вредности у руралним подручјима. У значајније циљеве убраја се подстицање изградње објеката свих врста унутар грађевинских подручја насеља, афирмација економског коришћења природних ресурса у складу с начелима одрживог развоја, као и санација девастираних површина, Листу циљева допуњава успостављање јединственог сустема за спречавање и уклањање штета од елементарних непогода и успостављање сложеног система за праћење промена у простору.

МАГАЗИН

28.6.2015.

500 најјачих компанија на свету. У случају Краљева анализа као снаге препознаје повољан географски положај, богатство природних ресурса и културно-историјског наслеђа, као и заштићена и очувана природна и културна добра. Оно што не иде на руку су недовољна координација између јавних институција, слаби капацитети људских ресурса, велика површина града и недовољно ојачани капацитети локалне самоуправе за управљање пројектима У погледу израде просторних и урбанистичких планова и техничке документације повољним се сматра постојећа просторно - планска документација, пројектно-планска документација за измештање транзитног саобраћаја из града, Просторни план подручја посебне намене Парка природе „Голија“, постојање подручја посебне намене за изградњу хидроцентрала, примена и коришћење географско-информационог система, започета процедура за

проглашење специјалног резервата природе „Гоч – Гвоздац“ и процедура за издвајање специјалног резервата „Жељин“. Да све не иде онако како се очекује доприноси недостатак применљиве планске документације за сеоска подручја, планске документације нижег реда за приградска и сеоска подручја, пројектно-техничке документације за инвестиционе и развојне пројекте града и недовољно развијен систем централног географско-информационог система уз недовољну увезаност статистичких и геопросторних података свих релевантних локалних и националних јавних установа.

Саобраћај У погледу развоја саобраћајне инфраструктуре списак слабости је знатно дужи него списак предности у које се убрајају развијена мрежа локалних и регионалних саобраћајница, функционални макрорегионални центар Србије са изузетним геостратеш-

ким положајем, добра повезаност са градовима у окружењу и добро распоређена путна и железничка мрежа. Предностима се сматра задовољавајућа густина локалне путне мреже, велика и разнолика територија града Краљева, постојање Студије безбедности саобраћаја за период од 2013. до 2020. године и инфраструктуре за аутодром „Берановац“. Листу слабости предводи удаљеност од мреже аутопутева, непостојање аутопута и алтернативног обилазног правца око градског центра и пролазак кроз насеља, лош квалитет асфалтних застора и техничких елемената саобраћајница на локалним путевима, велико саобраћајно оптерећење и низак ниво безбедности саобраћаја. Ситуацију у овој области отежава неелектрифицираност пруга, укрштање у нивоу са путним правцима, железничка пруга која пролази директно кроз град преко значајног броја неуређених пружних прелаза. У Краљеву нема јавних гаража, нити довољно паркинг места у центру града, али ни

бициклистичких стаза на градском и приградском подручју. На саобраћајну инфраструктуру у значајној мери утичу недостатак и недовољна изграђеност локалних путева на сеоском подручју, недостатак пешачких стаза поред саобраћајница на сеоском подручју и недовољно развијен сектор градског превоза.

Комунална инфраструктура Слична је ситуација и по питању развоја комуналне инфраструктуре с тим што је та разлика у броју снага и слабости мања. Главним снагама сматра се развијена водоводна мрежа у граду и поједином приградским насељима, значајне резерве воде из водосистема Студеница – Лопатница, повезаност са системом за водоснабдевање града Крагујевца, успостављен савремени систем коришћења и управљања водним ресурсима који укључује систем даљинског управљања, математички модел, дигитализовану мрежу и географско информациони систем. У овој области значајним се сматрају могућност развоја и проширења обухвата корисника воде са градског система, добра по-

кривеност урбаних зона комуналном инфраструктуром, постојање генералног пројекта и студије изводљивости изградње недостајуће, реконструкција постојеће градске и приградске мреже и изградња постројења за третман отпадних вода. Квалитету комуналне инфраструктуре доприносе релативно развијен сектор комуналних услуга, топлифициран центар града, локални план управљања отпадом, стратегија управљања отпадним водама, оквирни споразум са општинама и градовима о заједничком решавању проблема управљања комуналним отпадом. У предности се убраја постојање предузећа стручних за управљање и развој комуналних делатности, припремљена пројектно техничка документација и обезбеђена локација за изградњу рециклажног

28.6.2015.

МАГАЗИН

центра, успостављен рад зоохигијеничарске службе, магистрални гасовод и делимично развијена градска и приградска гасоводна мрежа. Листу слабости предводе недовољно локалних финансијских средстава за изградњу, развој и одржавање комуналне инфраструктуре, недостатак Студије развоја и проширења водоснабдевања, система за предтретман воде у изворишту Жичко поље, заштитног насипа на изворишту Жичко поље, део дистрибутивне мреже изграђен од неодговарајућег материјала и неодговарајућих профила и губици воде у систему. Листи онога што недостаје придодати су систем за додатну дезинфекцију воде у дистрибутивној мрежи, документација и регионални система водоснабдевања Лопатница, постројење за пречишћавање отпадних вода, инфраструктура за одрживо управљање отпадним водама, неорганизовано водоснабдевање, недовољна изграђеност канализационе мреже и локација и документација за регионалну санитарну депонију. Ситуацију у

овој области додатно погоршава недовољно развијена еколошка свест, слаба покривеност услугама комуналних предузећа у руралним срединама, непостојање примарне и секундарне селекције отпада, непостојање припремљене пројектно техничке документације за инфраструктурне пројекте и недовољна снабдевеност пијаћом водом приградских и сеоских насеља. Неадекватно се управља комуналним отпадом, недостају уређене парковске површине, нису уређени паркинзи у околини стамбених зграда, а нема ни простора за проширење градског гробља. Квалитетнију комуналну опремљеност угрожавају неадекватна локација сточне пијаце, велики број паса луталица, недовољно уређених зелених и спортско рекреативних површина и мала примена гаса на територији града.

Рурална подручја На развој инфраструктуре у руралним подручјима повољно утичу услови

за развој економских активности, људски ресурси, регистрован велики број пољопривредних домаћинстава, велики број сеоских водовода, припремљених инфраструктурних пројеката и изграђених домова културе. Развој успорава непостојање стратегија развоја руралног подручја, недостатак пројектне документације за инфраструктурне пројекте и услова за развој и управљање комуналним делатностима. Уз то присутно је недефинисано, неорганизовано и нестручно управљање сеоским водоводима, без адекватне контроле квалитета услуге, домови културе и објекти сеоских месних заједница су у руинираном и неуређеном стању, а запажена је и недовољна техничка опремљеност објеката месних заједница и других јавних објеката.

Енергетска ефикасност Повећању енергетске фикасности доприносе значајни потенцијал за производњу „зелене“ енергије на 90 локација предвиђених за изградњу мини хидроелектрана, биомаса, геотер-

малне воде, соларна енергија и енергија ветра. Уз констатацију да су започети пројекти енергетске ефикасности јавних зграда и јавне расвете евидентно је постојање геотермалних извора, а на спровођење програма енергетске ефикасности оријентисана је и краљевачка „Топлана“ у којој постоји могућност примене нових технологија. Енергетску ефикасност угрожава сазнање да Градска управа нема енергетског менаџера, не постоји акциони план енергетске ефикасности, а нису довољно искоришћени ни обновљиви извори енергије. Уз лошу енергетску ефикасност зграда и јавних објеката, и велики број јавних објеката који користи скупе енергенте за загревање простора, запажен је недостатак пројектне документације за увођење нових технологија у раду Топлане и енергетски неефикасна јавна расвета.

Водотокови Регулисање и уређење водотокова оснажује хидропотенцијал река Ибар, Западна Морава и Гружа, регулисана

лева обала Ибра и делимично регулисана корита на сливу Ибра и Мораве, а слаби недостатак одбрамбених насипа на овим рекама, нерегулисани бујични водотокови, непостојање катастра бујичних вода и ерозивни процеси у брдско планинским областима.

Електро-енергетска и телекомуникациона мрежа Унапређењу електро-енергетске мреже доприноси инсталисана снага постојећих трафостаница која задовољава потребе већег дела подручја града Краљева, а слабошћу се сматра развој овог система у складу са потребама локалне средине. Стратегија развоја града значајним сматра унапређење телекомуникационе мреже чијем развоју доприноси чвориште оптичких каблова, транспортне мреже, покривеност целе територије фиксном телекомуникационом мрежом, три оператера мобилне телефоније, телевизијски и радио системи,

интеренет и више оператера за КДС. Уз задовољавајући број телефонских прикључака и телевизијских предајника, стању у овој области у значајној мери дориноси развијеност поштанске мреже. Побољшање стања спречавају немогућност пружања широкопојасних услуга и брзог интернета за део домаћинстава на сеоском подручју због велике удаљености од телефонских централа и недовољно развијен широкопојасни интернет у сеоским срединама.

Аеродром Кад је у питању развој Аеродрома „Морава“ списак предности је већи од списка мана. Најзначајнијом се сматра постојање инфраструктуре за развој цивилно војног комплекса, могућност проширења аеродромске инфраструктуре и изградње карго логистичког центра, а све угрожава непостојање управљачких капацитета аеродромског комплекса због чега он још није стављен у функцију. Т. Радовановић

Ванредна седница Скупштине града

МАГАЗИН

28.6.2015.

ОПОЗИЦИЈА СПАША

- Усвојен предлог да се приступи изради пројекта о извођењу хитних радова за заштиту насеља Грдица у Краљеву од великих вода реке Западне Мораве и притока Грдичке реке и потока Чађавац-Моравац. - Од 230 милиона кредита 120 је намењено куповини земљишта за изградњу индустријске зоне у близини Аеродрома „Морава“, 30 за почетне радове на изградњи затвореног базена поред нове спортске дворане у Рибници, а преосталих 80 милиона динара за градњу павиљона Дечјег одмаралишта „Гоч“ на Гочу. - Усвојен радни закључак опозиције. - Нова седница најкасније за десет дана. - Од надлежних државних органа се тражи ослобађање од пореза на имовину за физичка и правна лица са плавног подручја

Фото: М. Радовановић

АВА ПОПЛАВЉЕНЕ

МАГАЗИН

28.6.2015.

ако је од катастрофалних поплава током прошле године, највећих у последњих педесет година, прошло доста времена и даље су присутне бројне недоумице по питању штете, одговорности и начина како да се бројна насеља са десне стране Мораве трајно заштите од евентуалне опасности у будућности. Плављење Мораве и њених притока, Грдичке реке и потока Чађавац-Моравац, нанело је велику штету пре свега Грдици и Адранима где је вода оштетила више од шест стотина стамбених, пословних и других објеката, али и покућство и опрему корисника ових објеката. То је био повод за сазивање две венредне седнице Скупштине града на којима супростављена мишљења одборника владајуће већине и опозиције нису могла да дају одговор на питање шта се ставрно догодило и како избећи ризике у будућности. Увидом у стање на терену, расположиву техничку и урбанистичку документацију, утврђено је да су осамдесетих година на потезу од Му-

сине до Грдичке реке утврђене обале и изграђен насип на десној обали Западне Мораве. Иако су радови завршени пре више од три деценије никада није извршен технички преглед, али је Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе“ пре три године преузело овај објекат и уврстило га у Оперативни план одбране од поплава. У мају прошле године Морава се на дужини од око сто метара излила преко бедема, па поплавила делове Адрана и готово целу Грдицу. Иако постоји техничка документација, а делимично је извршена и експропријација, никада није изграђен заштитни бедем од Грдичке реке до потока Чађавац-Моравац и високе обале Грдичке косе, па је велики део насеља у Грдици остао незаштићен. Чак и да буде завршен овај део бедема више од двадесет стамбених зграда и даље би остало у незаштићеном појасу између насипа и Мораве. Део насеља који треба заштити од великих вода обухваћен је Планом генералне регулације „Кулагића ада- Адрани“, а плански документ

није обухватио, нити предвидео, деснообални насип на траси утврђеној пројектом из деведесетих година. Заштита овог дела насеља је у урбанистичким плановима предвиђена изградњом аутопута Појате-Прељина који треба да прође кроз Грдицу на 200 метара од најближих стамбених зграда. Потреба израде Плана детаљне регулације „Изградња детаљног деснообалног насипа реке Западне Мораве од Грдичке реке до потока ЧађавацМоравац и високе обале Грдичке косе“ како би се створио плански основ за реализацију капиталне инвестиције био је повод да ово питање буде уврштено у дневни ред тридесет прве седнице Скупштине града. Како је од израде и усвајања овог планског документа потребно најмање шест месеци, а за утврђивање јавног интереса и решаваље имовинско-правних односа још толико, неопходно је било донети одлуку да се хитно приступи реализацији капиталне инвестиције без грађевинске дозволе. Изградња подразу

мева заштитни бедем дужине преко два километра, а ширине 20 метара, низводно од ушћа Грдичке реке у Западну Мораву до потока Чађавац-Моравац и високе обале Грдичке косе, као и регулацију овог потока. Све ово су неколико дана раније прихватили чланови Градског већа што је било довољно да председник Скупштине града Сретен Јовановић, а на предлог градоначелника, сазове седницу по хитном поступку. Почетак седница Скупштине града по обичају касни, овом приликом само десетак минута колико је било потребно да у салу уђе педесет одборника од којих мање од тридесет припадника владајуће већине. То је повод за закључак опозиционих одборника да седница не би ни била одржана да баш они нису по питању безбедности мештана Грдице били одговорнији од владајуће већине. Питање одговорности увек је дискутабилно, а седница Скупштине града најчешће прилика коју опозиција користи како би жестоко критико-

вала готово све потезе владајуће већине. Тако је било и овом прилико и мада је на почетку седнице утврђено опредељење да се дискусија ограничи на пет минута за тачке дневног реда за које је потребно изјашњавање већине од укупног броја одборника, а на три за оне за које је потребна већина од присутних, потврдило се да председавајући нису способни да обезбеде поштовање одредби Пословника о раду. Тумачећи то толерантношћу председник Скупштине и његов заменик нису показали способност да контролишу наступе опозиционих посланика који су вишеструко премашили утврђено време. У нападима по обичају предњаче одборници Покрета за Краљево, Двери, Демократске странке и независни одборник Раде Ерац. Сви они су упорно, до истека првог сата након поднева, настојали да оспоре оно што је предлагач дневног реда нудио као решење. Сем што је оспораван начин који се коси са законом спорним се сматра и заштита само једног дела

угроженог насеља а не целог простора између милочајског и камиџорског моста. Напредњаци као стожер коалиције нису имали превише мотива ни да се бране од напада опозиције, па су њихови највиши представници на извесно време скокнули до страначких просторија да би се на конференцији за медије похвалили оним што чине за добробит града. Задатак да колико толико отупи оштрицу критике опозиционих одборника припала је заменику шефа одборничке групе напредњака Милошу Милишићу коме је, с времена на време, у помоћ прискакао заменик председника Скупштине Ненад Марковић. Представници опозиције добро знају да не могу да надгласају гласачку машинерију власти, па скупштинску говорницу користе као једини начин да се директно обрате бирачима на чију подршку рачунају кад за неколико месеци буду расписани локални избори. Полусатна пауза између две тачке дневног реда протегла се на више од

МАГАЗИН

28.6.2015.

сат да би се о кредитном задужењу града ради финансирања капиталних инвестиција већем од 200 милиона динара разговарало скоро два и по сата. Од 230 милиона кредита 120 је намењено куповини земљишта за изградњу индустријске зоне у близини Аеродрома „Морава“, 30 за почетне радове на изградњи затвореног базена поред нове спортске дворане у Рибници, а преосталих 80 милиона динара за градњу павиљона Дечјег одмаралишта „Гоч“ на Гочу. Према информацији Управе за трезор Град Краљево је у 2014. години остварио приход мањи од три милијарде динара, а последњег дана априла ове године кредитне обавезе су износиле нешто више од 272 милиона. То је и био основ за став да кредитно задужење у овој години, а за финансирање капиталних инвестиционих расхода, не може да буде веће од 250 милиона динара. Податак да пуњење буџета није онако како се очекује повод је за жестоку критику новог задуживања поготово што капитални објекти за чију су изградњу намењена ова средства, по мишљењу опозиционих одборника, не

представљају приоритет у овој години. Ма колико сви они покушавали да докажу супротно нису могли да спрече усвајање одлуке којом се на леђа грађана Краљева постојећем додаје терет

од додатних 230 милиона динара. Колико се одборници владајуће већине одговорно односе према преузетим обавезама сведочи податак да ни после пола сата након завршене рас-

Брука са јоргованима - Склоните ову бруку испред ове зграде са овим јоргованима и са оним натписом који оличава неписменост оних који су то поставили. У реду је да неки Новак Ђоковић посади јоргован, у реду је да се направи манифестација. Право је неких људи да буду неписмени. Право је неких људи, који су неписмени, да живе и да буду на власти, да буду бирани и да бирају. Склоните ову срамоту испред Скупштине града Краљева где пише да је први јубиларни јоргован засадио поводом 765 година Срба и Француза. Ако је нешто прво не може да буде јубиларно, а ако је јубиларно не може да буде прво. А онај други део реченице, поводом 765 година Срба и Француза, зна се шта је ко хтео да каже, али то није речено. Речено је да Срби и Французи постоје задњих 765 година и да пре тога нису ни постојали. И ако се цела та неписменост на гомили у оквиру једне реченице преведе још и на француски онда је брука утолико већа. Ако се на оном постаменту дода ко је правио камен, а ко је писао тај текст, онда је брука на квадрат или на куб, или на четврти. Склоните то да се не брукамо више и напишите то иоле писмено. Никакав проблем није да стоји да је то посадио Новак Ђоковић тим поводом, и тако даље, али срочите то да се не брукамо – поручује Ерац. Недоумицу је, закључујући седницу, отклонио председавајући потврдом да текст није дала политика, него струка. Ако је и од струке много је.

праве по другој тачки дневног реда није обезбеђен кворум за наставак рада. Како у 17 сати истиче пословником предвиђено време за рад председавајући је био принуђен да почетак гласања одложи за додатних пола сата док некако не приволи одборнике већине да дођу и изгласају предложене одлуке. Свесни чињенице да би наставак могао бити одлаган до у недоглед, све док већина не обезбеди присуство бар 36 одборника, а да ни тада не могу да спрече усвајање предлога, највећи број одборника опозиционих странака напустили су заседање. Остало их је тек толико да за 2 буде већи број од неопходног за наставак рада. Да нису остали у дворани посебно је питање колико би се пута понављало одлагање наставка седнице за чији је завршетак било потребно само још двадесетак минута након што су се исто толико времена пре 18 сати одборници изјаснили да наставе рад док не буде исцрпљен дневни ред. Познато је да одоборници Српске напредне странке настоје да сваки пут кад им се за то пружи прилика истакну

допринос председника странке Александра Вучића. И док из редова опозиције то тумаче као партијски задатак одборник напредњака Милош Милишић је на последњој седници отишао корак даље како би наступом за скупштинском говорницом што више личио на председника. Зато је са добро препознатљивим драмским паузама које би требало да нагласе забринутост предложио да се они који желе, одрекну дневница како би се помогло болесној деци. Није јасно да ли то важи и за оне из владајуће већине који су били одсутни током читавог заседања парламента коме је кворум обезбедила опозиција. Пре преласка на гласање кворум је нарастао на 39 присутних у сали, а предлог да се приступи изради пројекта о извођењу хитних радова за заштиту насеља Грдица у Краљеву од великих вода реке Западне Мораве и притока Грдичке реке и потока Чађавац-Моравац усвојен уз 34 гласа подршке, једним против и два уздржана. Иако се ово никако не уклапа у број који обезбеђује кворум изостала је сумња у резултате гласања и захтев да

се оно понови прозивком. Тридесет прва седница остаће запамћена и по томе што су усвојена три радна закључка независног одборника Рада Ерца као услов да буде реализован усвојени план детаљне регулације. Они подразумевају заказивање нове седнице Скупштине града у наредних десет дана са дневним редом који би разматрао ребаланс програма, уз одвајање средстава као учешће града за израду пројекта заузимања земљишта и извођење радова, формирање радне групе у складу са чланом 5 усвојене одлуке и доношење одлука којом се од надлежних државних органа тражи ослобађање од пореза на имовину за физичка и правна лица са плавног подручја. За задуживање града у износу од 230 милиона динара гласало је 36, док су три били уздржани. Крај седнице обележен је трећим по реду покушајем Рада Ерца да добије одговор на одборничко питање када ће бити замењена плоча на постаменту којим је обележена садња првог јубларног јоргована у част 765 година Срба и Француза. Т. Радовановић

МАГАЗИН 28.6.2015.

28.6.2015.

МАГАЗИН

Др Љубиша Јовашевић

ПУЛС Србије Покрет за Краљево

НИЗ ПОГРЕШНИХ ПОТЕЗА

Сото: М. Радовановић

- Иако је у Матарушкој Бањи некада постојала канализација, и уређаји за пречишћавање отпадних вода, све је уништено још пре 20 година па се оне изливају на 20 метара од Ибра и 800 метара од бунара из којих се Краљево снабдева водом за пиће. - Након настојања да се спречи долазак фирме за рецикажу аутомобилских гума, због опасности од бензола као окидача за појаву леукемије, и одбијања „Фиата“ да за 30 година коришћења „Медиапана“ плати шест милиона евра, простор као неуређено грађевинско земљиште продат за 300 хиљада. – Половину ове суме вреди трафостаница којом се објекат напаја струјом. – Више од 200 милиона динара кредита за откуп земљишта, изградњу базена и градњу

МАГАЗИН

28.6.2015.

осле извесног периода лутања у настојању да пронађе најбољи термин за обраћање јавности, и тежње да се у томе не преклапа са напредњацима, Покрет за Краљево као најжешћи критичар свега што чини власт поново као најадекватнији дан прихвата петак. То је време када на најбољи начин може да се сагледа све што се дешавало током недеље и жестоко реагује без опасности да већ сутрадан буде демантовано. Повод за овакав закључак је сазнање да локалне телевизије ретко шта од збивања у граду прате суботом и недељом, а оне се сматрају најлакшим начином за обраћање јавности. Недељу за нама обележио је жесток напад на начин избора директора и потребног броја радника у новом вртићу на Ратарском имању, потом и деманти свега на чему се заснивају тврдње Покрета за Краљево. Докази којима у овој политичкој оргнаизацији располажу указују да су при изношењу првобитних ставова били у праву што је повод за нове критике, а да ли ће

они који воде Предшколску установу „Олга Јовичић Рита“ одговорити на нове оптужбе остаје да се види. Почетком нове школске године, за када је најављено пуштање у рад новог вртића, навршиће се скоро две године од тренутка када је пресецањем црвене траке свечано отворен. Много тога се догодило од тада, а завршен процес пријема тридесетак радника повод за став да многи од њих поседују неодговарајуће квалификације и дипломе сумњивог порекла. У Покрету за Краљево тврде да су већина од њих двојезичне, а да се поред српског појављује македонски и албански језик што асоцира на нелегалност у поступку стицања. То и није ништа ново кад се зна да је од демократсих промена 2000. године велики број људи у државној управи и јавним предузећима запослен са дипломама сумњивог порекла, а Транспарентност Србија својевремено указивала на потребу испитивања стотина хиљада оних који су их стекли. Према председнику Покрета за

Краљево др Љубиши Јовашевићу из више разлога је споран избор директора ове установе за чије је именовање потребна подршка више од половине запослених, а није успео да је обезбеди ни један од три кандидата са ранг листе. Спорним се сматра и то што су подршку директору, истог дана кад су примљени, дали новозапослени радници иако се и њихов пријем на рад сматра спорним. У Покрету за Краљево имају податак да је, уз подршку владајућих структура, сагласност за овакво понашање тражена и у ресорном министартству. У низу краљевачких предузећа којима прети пропаст је и некадашње Природно лечилиште и одмаралиште Матарушка и Богутовачка Бања, а сад привредно друштво са истим именом, чији радници већ три године упозоравају на неадекватно пословање. Упозорења су усмерена према агенцијама за приватизацију и борбу против корупције, и Полицијској управи, а нико није реаговао што је довело до тога да у овом предузећу не ради ни један од

објеката. Само пре две године на велика звона је објављено да је Матарушкој Бањи враћен статус природног лечилишта што отвара нове могућности за развој туризма. Највећим кривцем за стање у овој средини у Покрету за Краљево сматрају једног од ранијих директора који је на овом месту провео пуних 26 година и у значајној мери утицао да, поред предузећа којим је руководио, буде уништена и сама Матарушка Бања. И док са једне стране стижу информациије о могућности лечења различитих болести, а на прво место се ставља стерилитет, има и оних по којима ни вода за пиће није сигурна. Разлог су бунари за снабдевање овог места усред њива које се редовно ђубре што ствара потенцијалну опасност од загађивања. Иако је у Матарушкој Бањи некада постојала канализација, и уређаји за пречишћавање отпадних вода, све је уништено још пре 20 година па се оне изливају на 20 метара од Ибра и 800 метара од бунара из којих се Краљево снабдева

водом за пиће. Радници Природног лечилишта су у више наврата тражили бар да им се исплате зараде из последње три године и овере здравствене књижице као запосленима у „Фабрици вагона, или да им се бар издају обрачунски листићи како би могли да остваре права која им гарантује закон. Ништа од тога није испоштовано, а издавње обрачунских листића није подржао ни инспектор рада. Није помогло ни обраћање двојици последњих градоначелника Краљева од који је сваки обећавао да ће учинити све како би допринео решавању проблема, а није било ништа ни од очекиване помоћи Министарства за рад, запошљвање, социјална и борачка питања. Резултат свега је затварање свих објеката овог предузећа у коме мештани Матарушке Бање једино још два пута недељано могу да измире обавезе за утрошену воду, јер је месна заједница као власник бунара, овај посао поверила Природном лечилишту. Након судског добијеног спора,

када је продајом „Капице“ требало да се обезбеде средства за исплату дуговања према радницима, умешао се заменик републичког правобраниоца и издејствовао подржављење предузећа и тако онемогућио запосленима да дођу до зараде. - Са друге стране под притиском појединих радника који су имали посебна права извршено је сечење котларнице и продаја у старо гвожђе. Из Хотела „Жича“ су изношени радијатори и продавани у старо гвожђе, а и кухиња ја продата на отпад. Кад се појавио власник који након реституције треба да преузме „Жичу“ човек неће да је узме, јер треба да плаћа порез на објекат у коме нема ништа. При том је заборављено да је то држава узела под своје и да нико без њене одлуке нема право да врши продају или уклањање било чега из предузећа – објашњава др Јовашевић. Ових дана је на велика звона објављено да је коначно решен проблем „Медиапана“ који је добио новог власника. У Покрету за Краљево овај посту

28.6.2015.

МАГАЗИН

пак тумаче још једним промашајем власти која је четири хектара земљишта, третирајући га као неуређено, продала за 300 хиљада евра. При томе није узета у обзир трафостаница вредна 150 хиљада евра, индустријски колосек који улази у круг некадашње фабрике, гасовод и друге инсталације. Пре само десетак година представници „Фиата“ су показали интерес да изнајме овај простор на период од 30 година за шта је тражено шест милиона евра. Др Јовашевић потврђује да је то уследило због настојања да се спречи долазак фирме за рециклажу аутомобилских гума због опасности од бензола као окидача за појаву леукемије. Можда ово и не би било посебно значајно да на последњој седници Скупштине града није усвојен предлог за кредитно задуживање од 230 милиона динара од којих је 120 предвиђено за откуп земљишта у близини аеродрома где би требало да буде изграђена индустријска зона. На истој седници је потврђено да се у тајности држи податак о локацијама за откуп што је било повод за истраживање које показује да су поједине у власништву градских функционера и њихових блиских рођака - Неће да се каже где ће то да буде, а узима се кредит за непознату количину земљишта. Информацију не можемо да добијемо да нам тајкуни не покваре посао. Ви овде имате тајну. Планирају да купе земљиште, а неће да кажу где ће да га купе. Знамо да је код аеродрома и ништа више. Власт неће да каже шта купује и где, задужује се милион и 200 хиљада евра, а продаје четири хектара изграђеног земљишта буд зашто приказујући га као неизграђено – каже др Јовашевић. Остатак средстава кредита намењен је изградњи павиљона Дечјег одмаралишта „Гоч“ на Гочу и првој фази радова на изградњи затвореног ба-

зена. Својевремено је за смештај деце која похађају школу у природи купљен хотел на Гочу, а она су и даље боравила у неусловним и дотрајалим павиљонима, па се изводи закључак како некоме одговара да о туђем трошку гради објекте из којих остварује зараду Посебним проблемом сматра се податак да је град већ преузео обавезу да враћа високе износе кредита које су узели „Топлана“ и „Водовод“. Бројнима који се противе изградњи затвореног базена, не спорећи потребу и значај за град, придружује се и Покрет за Краљево поготово што је 30 милиона динара довољно тек да се ископа рупа. Због тога у редовима ове странке све више преовладава уверење да су ове паре намењене предизборној кампањи чији се почетак очекује одмах након летњег распуста. У ситуацији када је присутна велика незапосленост, а стање у овој области се додатно усложњава, 200 милиона динара би, верују у Покрету за Краљево, могло да се уложи у оживљавање Матарушке Бање. Пажњу јавности ових дана окупирају проблеми „Ливнице“ чија је судбина у оквиру „Фабрике вагона“ све неизвеснија иако представља једини здрав део овог предузећа. Некадаш-

Анархотероризам - Вероватно ћемо морати да се удружимо са једном групом анархотерориста, јер не видимо могућност да правним средствима било шта решимо у овој земљи. Да ми је 20 година мање ја бих већ одавно или порушио ову власт или био осуђен на доживотну робију, јер овде само анархотероризам може да помогне и ништа више - каже др Јовашевић.

њег гиганта оптерећује трапаво извршени раскид уговора о приватизацији из кога проистичу јавности недовољно познате обавезе према бившим власницима. Више нико не помиње бивше директоре и све који су учествовали у том процесу што потврђује много пута изречен став да у Србији нико не подлеже одговорности ма шта урадио. Спорним се сматра и заинтересованост неидентификоване особе из Управног одбора „Железница Србије“ за „Фабрику вагона“ како би пружала услуге другим предузећима која се баве репарацијом коришћених вагона. Из тога у Покрету за Краљево изводе став да је Србија постала земља у којој приватизацију врше особе блиске институцијама са провереним и правовременим информацијама, али и могућностима за подизање кредита за куповину великих предузећа на мистичан начин. - Њих не интерсује радна снага, ни мајстори који су отишли из Фабрике вагона, ни инжењери који су били квалитетни. Јасно је да 20 година нерада чини да имате застарелу технологију, да немате алате и машине, нити добар производ. Зато мора да се уведе ред. Прошло је 16 година од бомбардовања Србије, а ми све више и више тонемо. Немачка и Јапан су били разрушени у Другом светском рату, а 16 година после 1945. били су економски гиганти. Вероватно постоји интерес да се „Ливница“ не спаси. Погледајте друге које би преузеле њен посао, или онога ко је евентуални купац. Машине из „Термопластике“ су судски продате. Оне нису продаване појединачно, већ у комплету, а купац их је касније продавао појединачно и зарадио. Нису ни изнете из фабричког круга, а препродате су по два и три пута вишим ценама. То је могла да уради и држава, и град, а ништа није урађено – тврди др Јовашевић. Т. Радовановић

Модернизација коморског система

МАГАЗИН

28.6.2015.

АДЕКВАТНИЈИ СЕ

Основни циљ реорганизације је успостављање јединственог коморског система уместо досадашњег у коме је национална комора функционисала независно од регионалних, па се најчешће није ни знало шта се у њима ради. - Регионалне привредне коморе нису показале довољну снагу да пред највишим државним органима бране интересе привредника са територије коју покривају, посебно не на међународном плану. - Пет одсто од укупног броја српских компанија реализује око 80 одсто извоза. - Половина извозника годишње извезе само по један шлепер робе вредне педесетак хиљада евра. - Седамдесет одсто извозника се не задржи на иностраном тржишту дуже од годину дана. - Током следећа два месеца очекује се усвајање Закона о улагањима који први пут у исту раван ставља домаће и иностране инвеститоре

Фото: М. Радовановић

ЕРВИС ПРИВРЕДЕ

МАГАЗИН

28.6.2015.

егионална привредна комора Краљево је, у сарадњи са Привредном комором Србије, организовала састанак привредника Рашког и Моравичког округа са председником Привредне коморе Србије Марком Чадежом на коме им је пружена прилика да се упознају са недавно започетом модернизацијом коморског система. Када се прошле године приступило комплексном процесу модернизације коморског система као ментор и супервизор је прихваћена Привредна комора Аустрије, а у читав процес су укључени и представници консултантске фирме која је учествовала у две реформе аустријског коморског система. На састанку у Краљеву потврђено је да се процес одвијао на два колосека од којих је први везан за израду новог закона у чему учествују два професора београдског Правног фа-

култета и један од највећих аустријских стручњака за коморско право. Основни задатак тима стручњака је да до примењивог модела дођу применом сличних из развијенијих земаља које по структури и развоју могу да послуже као узор. Избор на аустријски систем пао је након сазнања да је привреда ове земље пре само двадесет година била у потпуности увозно оријентисана да би се упоредо са њеним развојем приступило интензивном раду на промовисању интереса домаћих компанија. Резултат озбиљног рада огледа се у чињеници да је данас од сваких десет евра аустријске привреде шест зарађено у иностранству, а да на сваки евро уложен у промоцију привреде, пре свега извоза, компаније зараде 55 пута више. У Привредној комори Србије нико не гаји илузије да би тако нешто у до-

гледно време могла да оствари домаћа привреда, али ни да то није немогуће. До тада треба поставити основе система који може да функционише јер се показало да би уз постојећи, коме се не предвиђа век дужи од две године, престала да постоји комора на нивоу земље, а ни регионалне не би имале разлог да постоје. То је основни разлог трагања за моделом са структуром која омогућава брзо и ефикасно деловање уз помоћ одговарајућих сервиса који би били на услузи привредницима. Нови модел коморског система постављен је на три стуба, а први подразумева заштиту интереса привреде и њено учешће у доношењу закона који регулишу стање у овој области, сем дијалога са владом и заједнички конструктиван рад на изради прописа. Овакав захтев проистиче из става да се присуство представника Привредне

коморе на седницама највишег извршног органа при разматрању нових прописа показало бесмисленим. Изјашњавање коморе о новим прописима по правилу је тражено касно кад више није могло ни на који начин да се утиче на његов коначни садржај. Због тога и постоји уверење да сваки нацрт закона који се односи на привреду прави превелике проблеме уколико у његово профилисање нису укључене коморе. Много пута се показало да велики посао следи након доношења закона кад предстоји мониторинг и праћење примене у пракси, а посебно важном сматра се координација рада са представницима државних органа на изради подзаконских аката и тумачења појединих одредби закона. Други стуб новог коморског система су сервиси, јавна овлашћења и услуге које нуди комора у процесу по-

везивања домаћих са компанијама у иностранству. Досадашње искуство потврђује да има довољно простора за развијање кооперативних односа са иностраним фирмама о чему сведоче ставови са шеснаест форума организованих на ову тему. Привредна комора са представницима Владе, министарстава привреде и финансија константно настоји да, пратећи активности премијера, повезује домаће компаније са онима у иностранству које су заинтересоване за такав вид сарадње, а она није онаква каква би требало да буде. Значајнијим од сарадње са државним органима сматра се заједничко деловање у градњи структуре која обезбеђује јединствене услуге, сервисе и аналитику. Ка том циљу води свеобухватни централни информациони систем на основу кога се изводе закључци шта је потребно привреди. До скора су постојали само подаци

о царинама, а након што је Влада донела одлуку да Привредној комори омогући приступ и другим подацима створени су услови за потребне анализе и адекватнију помоћ привреди. У рад је укључен Центар за високе економске студије са којим се активност српских компанија анализира на тридесет једном тржишту. Истраживања показују да само пет одсто од укупног броја компанија реализује око 80 одсто извоза што сведочи да су у њега укључена само велика предузећа. Поразно делује сазнање да половина извозника годишње извезе само по један шлепер робе вредне педесетак хиљада евра, још поразније да се седамдесет одсто извозника не задржи на иностраном тржишту дуже од годину дана. У Привредној комори Србије верују да успостављањем доброг коморског система може знатно да се утиче на побољшање стања у овој области,

28.6.2015.

МАГАЗИН

на повећање производње и конкурентности на иностраним тржиштима. Трећим стубом реформисаног коморског система сматра се едукација која подразумева дуални систем образовања. Основни циљ реорганизације је успостављање јединственог коморског система уместо досадашњег у коме је национална комора функционисала независно од регионалних, па се најчешће није ни знало шта се у њима ради. Са друге стране ни регионалне привредне коморе нису показале довољну снагу да пред највишим државним органима бране интересе привредника са територије коју покривају, посебно не на међународном плану. Показало се да регионалне коморе немају капацитете да пруже потребне сервисе и услуге као што су едукација, дуално или неформално образовање којим се обезбеђује већа продуктивност и конкурентност на

тржишту. Најкраће речено од реорганизације се очекује да коморе постану ефикасније и постану прави сервис привреде како би и она била успешнија, а успешнија ће бити ако успостави партнерске односе са привредницима у иностранству. Комора обећава отварање нових могућности и извора финансирања, а онима који још нису достигли довољан ниво конкурентности алате да је достигну повезивањем са великим компанијама. Овакав став произилази из чињенице да се све више говори о малим и средњим предузећима чији развој није могућ без повезивања са великим. Јединствен коморски систем уједно треба да омогући привреднику из било ког дела земље да све што му је потребно добије на једном месту. Резултат до сада предузетих активности могао би да буде познат током следећа два месеца кад се очекује

усвајање Закона о улагањима који први пут у исту раван ставља домаће и иностране инвеститоре, а у Привредној комори Србије потврђују нову могућност да Влади предложи начине на који може да помогне домаћим компанијама. Основ за то је завршетак првог дела истраживања током кога су идентификовани сектори који имају предности и могу да буду потенцијално добри извозници. Сем саветодавне активности национална привредна комора може да организује обуке након којих се мањим произвођачима олакшава излаз на тржиште. Томе доприносе и бројни форуми у иностранству на којима су учествовали домаћи произвођачи са циљем да се повежу са иностраним партнерима. Већ почетком наредног месеца очекује се пословни форум са представницима мађарских компанија, а крајем јула нови у Минхену са баварским привредницима. Оба се сматрају добрим

начином да домаће компаније лакше изађу на инострана тржишта кроз процес који укључује пренос знања и технологије уз повећање продуктивности и нове кокурентности предузећа способних да опстану на захтевним тржиштима Европске уније, Азије и Кине. Повод за реорганизацију коморског система је стање у коме се он налази, а које се оцењује незадовољава јућим. Ка побољшању воде дуготрајан рад и стални контакт са привредницима као што је био последњи у Краљеву. Ма колико да Привредна комора настоји да помогне чини се да на другој страни нема увек адекватног партнера о чему сведочи податак да присуство привредника са простора два округа није онакво какво се очекивало. Није познато да ли је то резултат недовољног поверења проистеклог из досадашњег негативног искуства или нечег другог.

Посета Краљеву била је добра прилика и да високи представници Привредне коморе посете две успешне компаније које су у потпуности окренуте извозу, краљевачки ГИР и Унипромет у Чачку. Компанија ГИР се бави производњом и дистибуцијом савременог намештаја од пуног храстовог дрвета и извођењем пројеката на ентеријеру и архитектури. Иако је са радом почела 1993. године са претежном делатношћу која је укључивала трговину на велико излазак на инострано тржиште крајем 2001. године значио је потпуни престанак са овом врстом рада, а компанија од тада има статус претежног извозника. Та година означава и почетак сарадње са светски познатом компанијом ETHNICRAFT из Белгије због чега је, захваљујући дугогодишњој сарадњи, константим улагањем у квалитет производа и производних капацит ета, „ГИР“ постао лидер у извозу на-

мештаја од пуног храстовог дрвета. Од почетка производње сваке године је улагано у савремену опрему и унапређење обима и квалитета производа, што је довело до запошљавања нових радника, па од скромне производње са 22 запослена предузеће данас запошљава 310 радника, а само у овој години примљено је нових 70. Месечно се произведе 1.100 кубних метара намештаја од пуног дрвета, а оптимално организован производни процес од набавке и допремања сировина, самог циклуса производње, па све до продаје и испоруке производа реализује се сопственим средствима у властитим производним погонима великих капацитета. Компанија „ГИР“ константно исказује позитивне финансијске резултате, а корист је многострука, од повећања извоза и прилива девизних средстава, до отварања нових радних места. Т. Радовановић

МАГАЗИН 28.6.2015.

На осмом километру од Краљева према Гочу 70 м уз реку Рибницу на плацу од 10 ари кућа у два нивоа површине 100 квадрата са терасом и погледом на реку, летњиковац, уређено двориште, виноград, струја, вода телефон.

цена 60.000,00 евра 063 233 333

МАГАЗИН 28.6.2015.

Београдско дружење Краљевчана

- Традиционални Кајмак бал без гостију из Краљева. – Изневерена жеља организатора упућена представницима локалних власти да на дружење доведу што више људи чак и по цену да београдска подружница подмири трошкове пута. – Пропуштена шанса за успешније представљање Краљева у Лиону. - Туристичка организација Београда изразила спремност да „Кајмак бал“ уврсти у календар туристичких догађаја. – Више од свега боли сазнање да неко не припада завичају, а сазнање да су људи без порекла свако доживљава као највећу осуду

Фото: М. Радовановић

КРАЉЕВЧАНИ, ГДЕ СТЕ, ДА СТЕ... 37

МАГАЗИН

28.6.2015.

Београду пуних 26 година делује подружница Завичајног друштва „Краљево“ са жељом да кроз различите активности, мање или више интензивне, окупи што већи број оних који су из различитих разлога живот у завичају подредили оном у великом граду. Повод за бројна дружења је сазнање о све већој отуђености условљеној свакодневном јурњавом како би се обезбедила материјална средства за егзистенцију, али и жеља да се на једном месту прича и подсећа на период живота у Краљеву, дочекују некадашњи суграђани и Београђани који воле Краљево. Један од повода за окупљање је традиционални „Кајмак бал“ који је 21. јуна под паролом „Краљевчани, где сте, да сте...“ пети пут одржан у Топчидерском парку уз присуство педесетак најоданијих идеји дружења и подсећања на живот у Краљеву. За ову прилику је специјално из Поповића стигла довољна количина кајмака да буде намазана на 700 лепиња колико су домаћини обезбедили уз помоћ донатора.

Сенку на добру идеју бацило је сазнање да је изостао долазак завичајаца из Краљева, али и представника локалне самоуправе који су ранијих година били редовни гости ове манифестације. Једина жеља организатора упућена представницима ло-

калних власти у Краљеву била је да на дружење доведу што више људи чак и по цену да београдска подружница подмири трошкове пута. - Када дођу ми смо много срећнији и поноснији, јер имамо шта да им покажемо. За сада је то дружење у Топ-

чидерском парку, а када дођу наши пријатељи из Краљева желимо да манифестација прерасте у Дане Краљева у Београду, да дођу угоститељи, уметници, певачи, писци и други ствараоци, а да дружење потраје дан или два. У Београду су познате Врањанске вечери, Лесковачке вечери, па зашто

не би били и Краљевачки дани – прича са приметном тугом председник подружнице Милан Новаковић који већ две године инсистира на интензивнијој сарадњи са Градском управом. Уверење да би до Београда стигао бар један аутобус заснивао је на обећању које му је само неколико дана раније,

Милан Новаковић

на завршној манифестацији „Дана јоргована“ у Лиону, потврдио градоначелник Краљева Томислав Илић. Београђани који се после дугогодишњег боравка у главном граду и даље осећају Краљевчанима потврђују спремност да учествују у свим акцијама које се организују у завичају и тако потврде повезаност са градом из кога су потекли. Свесни су и проблема у којима се налази град, па изражавају спремност да помогну и преко клуба привредника који окупља велики број утицајних људи великог искуства. Прилику за то Новаковић је видео и у одласку у Лион са жељом да успостави контакте са члановима привредне коморе овог града. Као и много пута до сада, иако је тамо боравио и градоначелник Краљева, посета је имала карактер приватне иницијативе. Општи утисак наводи на закључак да је Краљево пропустило још једну прилику да се представи на прави начин и да из тога извуче некакву корист. Изостао је организован привредни и туристички наступ иако су прилику за то пружали

28.6.2015.

МАГАЗИН

Конзуларни дани којима је присуствовао велики број дипломата и привредника из великог броја земаља. Београдски Краљевчани три године уназад маштају о сајму привреде у родном граду уз потврду жеље да на њега доведу известан број привредника и пословних партнера који виде могућност за инвестирање у овој средини. До тада се од градских челника очекује да направе адекватан амбијент и прихвате руку сарадње. Прошлогодишњи Кајмак бал био је прилика за промоцију Краљева у оквиру емисије „Жикина шареница“ у којој је гостовао и градоначелник Краљева. Његово одсуство ове године у редовима београдских Краљевчана рађа сумњу да је више дошао због Жике, него због успостављања чвршћих контаката са некадашњим суграђанима. Поред делегације високих представника локалних власти београдски завичајци су 26. априла са нестрпљењем очекивали пун аутобус деце којима се пружила прилика да можда први пут у животу бораве у главном граду. До њега нису стигли због осионог понашања возача аутобуса што је било повод за контролу докумената и сазнање да је возилу истекла регистрација, па је искључено из саобраћаја. - Упутио сам званични позив да сви који тада нису дошли буду наши гости 21. јуна. Спремили смо се да их угостимо и почастимо, одведемо да виде

Зоолошки врт, обиђу Калемегдан и конак Милоша Обреновића, да то буде леп излет и компензација за оно за шта су се спремали 26. априла. До задњег тренутка сам се надао да ће доћи, а били смо спремни и да из сопствених средстава обезбедимо аутобус. То је мали трошак, а долазак би много значио и њима и нама, јер су овде и наши пријатељи из других крајева Србије и Београда са којима би могли да покренемо различите иницијативе, а не да се све сведе само на пар чланова Управног одбора. Без учешћа града то је пуцање у празно како не би, као „Дани јоргована“, чекали 23 године да ово постане озбиљан краљевачки пројекат – каже Новаковић. Необичан догађај у Топчидерском парку привукао је велику пажњу бројних пролазника који су почетак лета искористили за излет у природу, а Туристичка организација Београда изразила спремност да „Кајмак бал“ уврсти у календар туристичких догађаја. Са одржавањем су упознати Министарство спољних послова и Привредна комора Београда и тако створени сви услови да се прича о Краљеву и изнађу начини како да се извуче корист, да се нешто догађа и ствара бољитак у коме учествују и београдски Краљевчани. - Људи који једу кајмак обично добију холестерол и зато углавном сви избегавају да га једу дању, па га једу ноћу. Ово је јединствена прилика да сами

28.6.2015.

МАГАЗИН

себе преварите и без мерења холестерола покушате да се лечите на јединствен начин. То је када кајмак употребљавате као лек против нечега што прети да вам скрати живот. Да вам живот не би био скраћен узмите све ово што стоји на столовима, додајте томе и малигане о којима више знају они који пију. На тај начин ћете, ако сте Краљевчанин, да се сетите постојбине, најбољег ића и пића које постоји на Балкану, а можда и шире. Ово ће вас вратити у време када се уживало, када се дружило, када се певало и када се, из објективних разлога, побегло из Краљева у Београд – поручио је присутнима Пеца Петровић Марш, дугогодишњи новинар Радија Студио Б и осведочени Краљевчанин из Врбе. Овогодишње дружење употпунио је појац Љуба Манасијевић и извођењем Баладе о Урошу Првом и Јелени Анжујској подсетио на најмлађег сина Стефана Првовенчаног. У недавно објављеној књизи овог аутора штампано је једанаест песама посвећених потомцима Стевана Немање, Светом Сави, краљу Урошу и Јелени Анжујској,

потом Симониди и Милутину и другим. О значају краља Уроша Првог сведочи сазнање да без њега и Јелене Анжујске не би било српских краљева Драгутина и Милутина, потом Стефана Дечанског и цара Душана. Пети „Кајмак бал“ протекао је у уверењу да се кроз сусрете сличне овом успомене оживљавају на различитим местима, чак и у Точидерском парку, али и жељи да Краљевски МагазИН, који излази само на интернету, оживи тако да може да се добије и у писаном издању како би се читао „тамо где се обично читају криминални романи“. - Када њега читате на интернету можете да чујете нешто о Краљеву и његовој околини, да се тамо нешто дешава, да тамо постоје људи који мисле о ономе што је садашњост, али и ономе што је будућност. То се најбоље ради тако што се вратите у прошлост и заборавите на дневне бриге и недаће. Ово што имате ту испред вас је нешто што је свето из простог разлога што кад човек једе он тог тренутка не мисли на оно што је лоше

– поручио је Пеца представљајући најновије издање листа београдских завичајаца „Носталографија“. „Носталографија“ говори о многим стварима из Краљева, о људима који су у њему започели мукотрпан пут, а и у приликама каква је „Кајмак бал“ одају почаст граду из кога су потекли. Последњи број доноси причу о Рижиној железници које више нема, иако постоји жеља да се поново изгради и као Шарганска осмица води до Гоча и назад. Организатори су се и овог пута потрудили да вишечасовно дружење старих Краљевчана, и њихових потомака различитог узраста међу којима је било и оних који још нису ни проходали, обогате програмом чији је једини циљ био да из парка нико не оде нерасположен. За разлику од ранијих дружења специјално за ову прилику припремљен је војнички пасуљ, исти онакав какав ће у суботу 4. јула на одморишту у Матарушкој Бањи бити сервиран учесницима двадесет шестог по реду „Веселог спуста“ на коме ће и ове године бити присутна бројна екипа

београдских Краљевчана увек спремних да помогну различитим идејама и пројектима. - Увек налазимо начина да учествујемо у свим манифестацијама које се одржавају у Краљеву, па традиционално долазимо и на „Весели спуст“, а логистички руски кампер који прати завичајце биће и ове године лоциран на левој обали Ибра наспрам Ресторана „Југославија“. Правиће се гулаш и роштиљ и то ће бити прилог наших завичајаца још једној манифестацији коју организује Краљево – каже Новаковић уз велику жељу за мало више разумевања међу највишим представницима локалне самоуправе. Предлози завичајаца заслужују да се бар размотре јер, како рече Новаковић, не могу да шкоде, а могу да користе. Завичајци из Београда су уверени да увек може да се нађе времена и начина за мало више разумевања, јер од свега највише боли сазнање да не припадају завичају. У таквој ситуацији појачава се сазнање о осећају да постају људи без порекла што свако од њих доживљава као највећу осуду.

Због тога верују да није довољно да их прихвате само рођаци, комшије и пријатељи. Потребно је да их прихвати и локална самоуправа. За пасуљ је ове године био задужен Млађа, а из великог казана је врло брзо провирило сјајно дно. Нико није утврдио да ли је то због тога што Београђани нису често у прилици да једу овакав пасуљ или још један од начина за чвршће и брже везивање са завичајем. Нису овом приликом заборављени ни најмлађи који о Краљеву по коју реч могу да чују само од родитеља и старијих. За њих је припремљен низ интересантних такмичења у брзини, трка у џаковима и обарање чуњева, што је претходило завршном надметању у надувавању балона све до пуцања без икаквих утицаја са стране. За најуспешније учеснике својеврсне олимпијаде припремљени су пригодни поклони, а прилика да се надмећу пружена је и старијима од шездесет година који су подетињили. Са домаћинима су се и ове године дружили пријатељи удружења зави-

чајаца из Крагујевца и Ужица и чланови Српског кривака. На незаборавне дане у Краљеву подсетио је Брана Радовић, брат надалеко познатог песника Душка Радовића, а представљена је и књига о Матарушкој Бањи која се врло брзо очекује пред читаоцима. Нико првог летњег дана у Топчидерском парку није мерио колико је ко појео, још мање колико је попио, а свако је донео по нешто из домаће кухиње, по које парче пите и других пецива, флашу алкохолног пића или сока, колаче и торте по систему ко шта донесе, а донело се доста. Све је на крају зачињено шећером у праху добро прекривеним ванилицама и обећањем да се сви, али и они који су овом приликом изостали, поново окупе на истом месту наредне године испод транспарента на коме ће поново писати „Краљевчани, где сте, да сте...“. Остаје и уверење да локалној самоуправи неће требати 25 година да ову манифестацију препозна као своју и свих Краљевчана, ма где да су. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 28.6.2015.

Један дан са извиђачима Војске Србије

МАГАЗИН

28.6.2015.

ЖИВОТ У ПОСЕБ

- Извиђач мора да буде невидљив и нечујан, да у негостољубивој, понекад и суровој, природи опстане без воде и хране, да се снађе и у беспућу, нађе пут у планинским врлетима, изађе из непрегледних шума... – Различити видови обуке у посебним условима усмерени су на обучавање припадника како би јединица на што адекватнији начин извршавала мисије које јој се поверавају. – Равноправно са мушким делом јединице и две девојке. - У склопу обуке у посебним условима лети организује се обука у пливању, гађању ножем и борењу након чега се прелази на савладавање водених препрека

Фото: М. Радовановић

БНИМ УСЛОВИМА

МАГАЗИН 28.6.2015.

амо малобројнима који су се ових дана случајно нашли на десној обали Ибра у Прогорелици пажњу је могла да привуче необична дружина која је, са оним што се нашло у околини, правила необична пловила. Да група момака, и једна девојка, нису били у униформама Војске Србије могло би се помислити да спремају пловила за двадесет шести по реду Весели спуст. Дисциплиновано понашање и по која команда командира извиђачке чете 20. командног батаљона Друге бригаде Копнене војске, капетана Срђана Свилара, указивала је да се ради о извођењу дела специјалистичке обуке у природи. Специјалне војне јединице одувек су се сматрале најпримамљивијим одредиштима многих младића, навиклих на повишену дозу адреналина и убрзано лупање срца. Окупљале су младе људе спремне на свакодневне изазове и ризике, честе провере спремности за живот у посебним условима и тимски рад какав одликује извиђаче Војске Србије. У војсци кажу да бити извиђач значи видети друге а остати непримећен, савладати противника да не би био савладан. Да би у сваком тренутку био спреман на то извиђач пролази кроз различите видове обуке, падобранску, алпинистичку, ватрену и друге, савладава борилачке и скијашке вештине, курс коришћења минско-експлозивних средстава... Рад извиђача одвија се у позадини непријатеља, а маскирање треба да обезбеди да остане невидљив и изврши задатак чак и онда када га траже и знају како да га нађу. Извиђач мора да буде невидљив и нечујан, да у негостољубивој, понекад и суровој природи, опстане без воде и хране, да се снађе и у беспућу, нађе пут у планинским врлетима, изађе из непрегледних шума... Током вишемесечне ватрене обуке мора да савлада руковање пиштољем, пушком, ножем, секиром, стрелом, научи да се маскира, боје на лицу прилагоди

бојама терена, добу дана и околини, да се крије, пузи, плива, рони, скаче падобраном... Свему томе младе професионалне војнике уче старешине Војске Србије међу којима је и капетан Срђан Свилар који потврђује задатак извиђачке чете да на терену прикупља податке како би их ставио на располагање старешинама претпостављене команде. - Основни задатак је изградња оперативних способности и оспособљавање за прикупљање обавештајних података. У склопу тога имамо извиђачку тактику коју реализујемо обуком на различитим средствима, од наоружања, радио уређаја и средстава везе до уређаја за ноћно осматрање и других. Оно што је специфично, а што се реализује у склопу обуке извиђачке чете, је обука у посебним условима лети и зими. У склопу обуке у посебним условима лети, коју тренутно изводимо, организује се обука у пливању, гађању ножем и борењу након чега се прелази на савладавање водених препрека. Данас присуствујемо делу садржаја којим се реализује обука на воденим препрекама и део који се тиче самосталне исхране у природи – објашњава капетан Свилар. Савладавање водених препрека реализује се приручним средствима на које се на најједноставнији начин наилази на правцу кретања јединице током дејстава. То могу да буду празна метална или пластична бурад, унутрашње аутомобилске гуме, празне пластичне флаше, џакови, даске, сено и ко зна шта још од чега би могао да се направи мали сплав који би војнику, или старешини, помогао да лакше пређе преко водене препреке на коју наиђе. Само дан раније јединица је увежбавала савладавање водених препрека уз помоћ формацијских средстава, али се чини да је оно помоћу приручних много више заокупило пажњу свих припадника ове јединствене јединице. Њен командант потврђује циљ да озбиљним и одговорним радом оспособи нову ге-

нерацију младих професионалних војника који у дасадашњем периоду нису били у ситуацији да на овај начин савладавају природне препреке. Све старешине које раде са војницима имају довољно искуства и знања за реализацију обуке, а стекли су их на низу специјалистичких курсева из ове области. То је основни разлог што се, уз максимално залагање и посвећеност послу, оно преноси на припаднике најмлађе класе професионалних војника који се припремају да буду добри извиђачи. Савладавање водених препрека уз помоћ формацијских и приручних средстава само је део обуке у специјалним условима који претходи много изазовнијем везаном за самосталну исхрану у природи. Шира околина града годинама уназад доказала се као добар полигон за извођење овог вида обуке који укључује упознавање са флором и фауном као ресурсом за реализацију обуке за самосталну исхрану у природи у случајевима кад на задатку за то не постоје други услови. Ма колико савладавање водених препрека било интересантно војници потврђују да са великим нестрпљењем очекују следећи део обуке о коме круже различите приче. Оне остају само приче у које појединац верује или не верује све до тренутка док не дође у ситуацију да мора да користи ресурсе које нуди природа. За случај да то буде неопходно мора добро да се припреми, а томе доприноси баш вид обуке чији се један део изводи на обалама Ибра. Капетан Стругар потврђује да водени токови пружају могућност да се дође до различитих врста рибе, али и других животиња које се налазе у њиховој околини, жаба, корњача, змија, скакаваца и много чега другог што се, ако то затреба, може искористити у исхрани. На простору око града присутна је разноврска биљна структура која може да се користи за то. За кување квалитетних чајева користе се борове иглице, мајчина ду-

МАГАЗИН

28.6.2015.

шица, маслачак и друге лековите траве, а у исхрани много тога другог што може да се нађе од различитих врста печурака, лисичарки или буковача, потом зеља, коприва, сремуша и ко зна чега још. Уместо лука у јело се додаје сремуш, уместо бибера копитњак, а уместо било каквог другог меса по који пуж каквих има на сваком кораку. Поред савладавања начина како да се препознају и прикупљају различити употребљиви састојци хране који могу да се нађу у природи младим војницима се пружа прилика да науче, а потом самостално приступе припреми хране у специјалним условима. - Наше старешине су завршавале курсеве самосталне исхране, а знања и искуства са њих преносе војницима. Током три дана обуке који су предвиђени за то показују им на који начин могу за исхрану да припреме све оно што нађу на терену, како се хвата змија, убија и припрема. Ово није обука за преживљавање у природи већ само ос-

пособљавање за самосталну исхрану, јер пре него што приступимо преживљавању морамо да их научимо и припремимо за то – каже капетан Свилар. Обавезни део обуке пре изласка на реку подразумева проверу пливачких способности која се врши у базену Хотела Бреза у Врњачкој Бањи. Тек кад се констатује довољан ниво сигурности за понашање у води сваком од припадника јединице пружа се прилика да присуствује даљој обуци у посебним условима, а она укључује и гађање ножем. Извиђачка јединица располаже одређеним бројем ножева специјално конструисаних за ову намену, а обуку изводе посебно оспособљене старешине са довољно искуства у раду са припадницима извиђачких јединица Војске Србије. У склопу обуке савладава се и вештина гађања секиром са једном или две руке, из заклона, стојећег положаја и све друге начине какве захтева претпостављена ситуација у којој би извиђачи могли да се нађу.

Обука у борењу укључује основне елементе борилачких вештина као што су џудо, карате, кик-бокс и сличне. Повољност при извођењу обуке је сазнање да је јединица састављена од припадника који су се раније бавили борилачким спортовима, па и они доприносе да се знање и искуство лакше преноси на млађе. Међу старешинама има и оних који поседују висока звања стечена у савладавању појединих вештина из ове области, а били су и активни такмичари на различитим нивоима надметања у кик-боксу или аикидоу што у знатној мери доприноси бољем квалитету обуке. Сем тога и међу професионалним војницима има оних који у саставу џудо екипе Копнене војске учествују на разним такмичењима са којих се, по правилу, враћају са медаљама. Све што се ових дана дешава

Вештина скијања припадника јединице разликује се од генерације до генерације. Има међу професионалним војницима оних који први пут стају на скије, других који су раније прошли некакав вид обуке, али и врхунских скијаша као значајног дела састава извиђачких јединица. Равноправно са кршним момцима у јединици капетана Стругара су и две девојке које ни у чему не заостају за својим колегама, а командир у поверењу признаје да су у појединим елементима обуке показале знатно већу спремност. Уједно потврђује да су изузетно одговорне и са довољно сигурности да ће га обавити може да им се повери било који задатак. Кад буду у потпуности реализовани сви видови обуке у посебним условима припаднике јединице капетана Стругара очекује тактичка вежба која треба да покаже колико су успешно савладали одређене елементе и способни за извршавање постављених задатака.

Сем извиђања и савладавања водених препрека у различитим условима део јединице треба да формира базу из које се креће у претрагу терена и прикупљање намирница потребних за исхрану. Кратак боравак међу припадницима извиђачке јединице потврђује да су добро обучене и оспособљене за извршавање различитих задатака, пре свега за прикупљање података о непријатељу, простору борбених дејстава и метеоролошким приликама, у свим временским условима, дању и ноћу. Извиђачи извршавају задатке на привремено запоседнутој територији, у захвату фронта, у непријатељевој или властитој позадини где прикупљају податке о непријатељевим групама разних врста које су убачене на територију земље, као и ваздушним десантима. Према потреби ове јединице врше диверзије у непријатељевом распореду, а у властитој позадини могу бити употребљене за уништавање убачених група.

Т. Радовановић

на обалама Ибра усмерено је на обучавање припадника како би јединица на што адекватнији начин извршавала мисије које јој се поверавају. - Тренутно изводимо обуку у посебним условима лети, а кад дође време за то и обуку зими кад припадници јединице савладавају скијање и преживљавање у зимским условима. У оквиру ове обуке значајним се сматра израда различитих врста склоништа у којима могу да се сакрију, или преноће, али и посебни видови припреме хране кад су могућности за то прилично сужене. Обука се изводи на нашем смучарском полигону на Копаонику, некад и околини Краљева. Почетком ове године боравили смо на Копаонику где је две трећине чете обучено и скијању, а део обуке обавили и на Столовима – прича скромни капетан Стругар.

МАГАЗИН 28.6.2015.

МАГАЗИН

28.6.2015.

Четири и по деценије након највећег успеха

СЕЋАЊЕ Н - У знак поштовања према највећем спортском успеху. и сећање на успешну генерацију, ФК Слога ветерани организује традиционалне сусрете преживелих фудбалера из ове славне генерације. - ФК Слога ветерани је основан са циљем да негује ткамичарске традиције, да се сећа такмичарских успеха и подстиче млађе генерације краљевачких фудбалера да буду још успешнији у својим такмичењима. – Захвалност члановима тима, стручном штабу, спортским новинарима и навијачима који су фудбалерима пружали неопходну подршку, али и члановима породица преминулих фудбалера због доприноса да се од заборава отргну поједини детаљи времена које се сматра најуспешнијим у историји краљевачког фудбала

НЕ БЛЕДИ Н

икада у историји клуба стадион ФК Слога није био толико пун као 19. јула 1970. године када се, после пораза са 3:0 против екипе Црвенке у гостима, очекивало чудо и улазак у Прву савезну фудбалску лигу. Хладан туш уследио је на самом почетку утакмице када су гости успели да савладају голмана Кајганића, а овај гол је након утакмице био повод за бројне коментаре, јер Слоги ни три следећа узастопна поготка нису била довољна да анулирају предност Црвенке. Право да учествује у квалификацијама за улазак у Прву савезну лигу Слога је изборила у сезони 1969/70. коју је завршила на првом месту са 38 бодова колико је имао и другопласирани чачански Борац. Колико је борба

за прво место до краја била неизвесна сведочи податак да су и следећа три тима на табели, Приштина, Слобода из Титовог Ужица и Напредак из Крушевца, имала само по бод мање. У источној групи Друге лиге те године су играли још Брегалница из Штипа, Дубочица из Лесковаца, Раднички из Пирота, Работнички из Скопља, Победа из Прилепа, Трепча из Косовске Митровице, Железничар из Ниша, Тетекс из Тетова, Будућност из Пећи, ЕИ Младост из Ниша и Тиквеш из Кавадараца. Са великим надама у успех квалификације су, поред Слоге и чачанског Борца, очекивали Осијек, Црвенка, Ријека, Борац из Бањалуке, Сутјеска из Никшића и Будућност из Титограда. Прво коло квалификације било је

до краја неизвесно, а будући ривали Црвенка и Слога у следећи круг прошли након бољег извођења једанаестераца у утакмицама против Ријеке и Будућности. Након 0:0 у Ријеци и 2:2 у Црвенки домаћи тим је ударцима са 11 метара успео да победи са 4:3 и тако избори пласман у други круг баража. Много неизвеснија била је утакмица између Слоге и Будућности у Титограду. Након 2:0 у Краљеву фудбалери Слоге су могли мирно, али са великом дозом опрезности, да путују у главни град Црне Горе. Они који су тог летњег дан пратили радио пренос утакмице, посебно међу навијачима Будућности на некој од црногорских плажа, добро се сећају првог гола домаћина и реакција публике која је са сигурношћу оче-

28.6.2015.

МАГАЗИН

кивала да би судија могао да досуди најстрожу казну у корист Титограђана. Да нешто није у реду потврдило се врло брзо, јер је судија заиста досудио најтежу казну након које је била анулирана предност гостију. У сећању бројних сведока бурних догађаја остаће извођење једанаестераца у даљем току сусрета и захтев судије да се ударац са беле тачке понови кад голман Слоге Бошко Кајганић успе да заустави лопту. Колико је крајњи исход био неизвестан сведочи податак да је тек после шест серија са удаљености од 11 метара Слога успела да извојује победу. Шансе за успех биле су сведене на минимум након пораза у Црвенки са три гола разлике, али је екипа Душана Спасојевића веровала у чудо које се, и поред исто толико голова у мрежи гостију, није догодило. Пресудио је један који ће заувек остати тема бројних разговора и анализа. Гол најуспешније екипе у историји краљевачког лигаша

бранио је Бошко Кајганић, а на утакмици против Црвенке наступили још резервни голма Словић, бекови Поповић и Соро, потом Ђурић, Тимотијевић, Фијуљанин, Милетић, Лазаревић, Пантелић, Илић, Ступљанин, Аврамовић, Павловић, Чичић, Милојковић, Петронијевић, Перановић и Загорац. Поред Црвенке те године је пласман у Прву савену лигу изборио бањалучки Борац. Након пропуштене прилике Слога никада није успела да се домогне

Краљевачки зетови У време највећег успеха фудбалери Слоге су уживали велику популарност, посебно међу Краљевчанкама због којих су остали трајно везани за ову средину. Фудбалску каријеру су у другим срединама са супругама Краљевчанкама наставили су Кајганић, Илић, Аврамовић и Павловић.

највишег ранга такмичења, а шансу је пропустила и пре неколико година када почиње поновни пад. Успомену на догађаје из 1970. године чувају ветерани Слоге који су се, са члановима породица преминулих фудбалера, првих дана лета окупили у Свечаној сали Градске управе да би минутом ћутања одали почаст онима који нису живи а потом подсетили на најуспешнију генерацију Слоге и најславније дане краљевачког фудбала. Четрдесет пет година након утакмице о којој се још говори у Краљеву легендарни центарфор краљевачких белих Драгомир Лазаревић Румац подсећа да је Слога била веома успешан спортски колектив у дугом периоду, од сезоне 1954/55. све до 1974/75. - Најславнија генерација фудбалера Слоге из Краљева такмичарске 1969/70. постала је првак Друге савезне лиге и стекла право да учествује у квалификацијама за улазак у Прву савезну фудбалску лигу. У завршни део

такмичења ишли су Слога и Црвенка, а Слога била на прагу уласка у највиши ранг такмичења у југословенском фудбалу. У знак поштовања за постигнути спортски успех, и сећање на ову успешну генерацију краљевачких фудбалера, ФК Слога ветерани организује традиционалне сусрете преживелих фудбалера из ове славне генерације – истакао је Румац. ФК Слога ветерани је основан са циљем да негује ткамичарске традиције, да се сећа такмичарских успеха и подстиче млађе генерације краљевачких фудбалера да буду још успешнији у својим такмичењима. У време кад у краљевачком фудбалу има доста проблема, а најуспешнији клуб преживљава тешке тренутке, једино што преостаје је сећање на некадашње успехе овог фудбалског колектива и жеља да се пружи подршка најновијој генерацији како би се вратила на путеве старе славе. Последњи скуп био је и прилика за

захвалност свима који су далеке 1970. године допринели великом успеху, члановима тима, стручном штабу, спортским новинарима и навијачима који су свих година фудбалерима пружали неопходну подршку. Захвалност је исказана и члановима породица преминулих фудбалера због доприноса да се од заборава отргну поједини детаљи времена које се сматра најуспешнијим у историји краљевачког фудбала. Ветерани Слоге су се први пут окупили осамдесетих година прошлог века, док су још могли да трче за лоптом, како би одмерили снагу са репрезентативцима Југославије који су промовисали фудбал широм земље. Позиву су се тада одазвали сви првотимци, и већи број чланова управе, а најуспешније било треће полувреме уз добру музику у матарушком Термалу. Иако се на истеку четрдесет пете године од највећег успеха у историји клуба очекивао већи број ветерана не-

колицина је отказала у последњем тренутку. Међу живима више нису Тимотијевић, Поповић, Стевановић, Кајганић и Петронијевић, али су били присутни чланови њихових породица. Већ осам година Лазаревић и другови из Краљева не присуствују утакмицама краљевачког лигаша. Повод за овакву одлуку је сазнање да им је ускраћен улаз на стадион кроз службени улаз. Прилика за то пружена им је првог дана минуле недеље кад су у тачно заказано време последњи пут ступили на зелени тепих за који их везују бројне успомене. Велики јубилеј окупио је тек неколицину, а на терен градског стадиона још једном су изашли резервни голман Словић, леви бек Соро, десни халф Ђурић, десна полутка Лазаревић, потом Аврамовић, Чичић и Павловић уверени да би кроз пет година, ако здравље послужи, могло да их буде и више. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 28.6.2015.

МАГАЗИН

28.6.2015.

Међународни џез фестивал „Џезибар“

ОСЛОНАЦ НА Д - Пети „ЏезИбар“ на Тргу српских ратника од 3. до 5. јула. – Фестивал отварају Бисера Велетанлић и Васил Хаџиманов бенд. – Од иностраних гостију „Delta Blues Gang“ из Пуле. – У програму Биг бенд Музичке школе „Стеван Мокрањац“ и чачански „Jazz Project“. – Завршно вече посвећено Михајлу Бламу

раљево је пету годину заредом домаћин међународног Џез фестивала „ЏезИбар“, а организатор у времену од 3. до 5. јула Културни центар Рибница. Овогодишњи фестивал почиње у петак 3. јула изложбом „Џез скице“ у

холу зграде Градске управе на којој ће бити приказане музичке рецензије, репортаже и интервјуи које је од 1987. године до данас урадио Војислав Пантић. Истог дана у 20 сати на Тргу српских ратника наступа домаћи бенд „Fish in

oil“ који постоји од 1993. године, а изводи сопствене композиције и џез обраде. На позорници у центру града сат касније наступају легенда југословенског попа и џеза Бисера Велетанлић у пратњи бенда џез пијанисте и композитора Васила Хаџиманова који се ове

године појављује у улози уметничког директора фестивала. Друго фестивалско вече отварају млади џезери чачанског бенда „Jazz Project“, а наставља „Qzama quartet“ који познаваоци домаће џез-сцене оцењују као један од најбољих и најперспективнијих. Програм у суботу закључују гости из Пуле „Delta Blues Gang“, полуфиналисти Међународног блуз такмичења у Мемфису 2013. године и састав који је на више досадашњих наступа у Србији оставио одличан утисак. Завршно вече 5. јула посвећена је великим џез-оркестрима и Миши Бламу. Најпре ће наступити Биг бенд

краљевачке Музичке школе „Стеван Мокрањац“, који чине професори и најбољи ученици, а потом ће диригентску палицу преузети Иван Илић, диригент Биг бенда РТС-а, џез оркестра са традицијом дугом 67 година који ће извести композиције са последњег компакт диска „Балкан соул“. Овогодишњи „ЏезИбар“ завршава се наступом познатих српских џезера у славу Мише Блама. У оквиру „All Stars“ бенда на сцени ће се појавити трубачи Фреди Станисављевић и Марко Ђорђевић уз пратњу саксофонисте Александра Јаћимовића, пијанисте Васила Хаџиманова, контрабасисте Милана Павковића и бубњара Лазара Тошића.

Пети „Џезибар“ је део пројекта „Културно лето 2015“ који, осим града Краљева, финансијски подржава Сектор за туризам Министарства трговине, туризма и телекомуникација. Као и ранијих година „ЏезИбар“ уз реномиране џез-музичаре пружа прилику младима да наступе на великој сцени, посебно Краљевчанима који свирају џез. Неки од њих су тек на почетку музичке каријере, а други професори на џез-академијама. „ЏезИбар“ је један од најмлађих џезфестивала у Србији, а петогодишња традиција потврђује да џез има верну публику и у овом делу Србије. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ДОМАЋЕ СНАГЕ

Краљевачка позоришна сцена: Миле Цвијовић Нецо (3)

МАГАЗИН

28.6.2015.

ЧОВЕК СА СТОТИНУ ЛИЦА

- Сан свих глумаца, поготово из мањих средина, одувек је био да се појаве на великом платну. – Значајна остварења у сваком од три целовечерња играна филма снимљена у Краљеву. – Током пола века у позоришту Миле Цвијовић био електричар, мајстор светла, глумац, декоратер, суфлер, шминкер, сценограф, музички сарадник, редитељ, чистач, билетар, обрачунски радник... - Некада су људи долазили да осете позориште у себи, данас све више себе у позоришту. - Аматеризам засниван на љубави која је долазила из душе изгубио се и више не може да се врати. - Краљевачко позориште је деценијама важило за једно од бољих у Србији. - Краљевачки аматери су пред крај 1977. године у оквиру Турнира духовитости на Београдском сајму наступали пред 12 хиљада посетилаца

Фото: М. Радовановић

Миле Цвијовић Нецо

28.6.2015.

МАГАЗИН

едним од убедљиво најбољих остварења Краљевачког позоришта сматра се Камен за под главу Милице Новковић коју је на сцену поставио Драган Јаковљевић. Уз сценогра фију Реље Србљановића и костиме Иване Крстовић значајном се сматра и музика коју је специјално за краљевачко извођење компоновао Бора Дугић. Представа са темом из свакодневног живота годинама је на репертоару Краљевачког позоришта, а и у обновљеној после петогодишње паузе у улози Вучка наступа Миле Цвијовић Нецо. И док многобројне у којима је наступао сматра по много чему равноправним Камен за под главу далеко одскаче у многим елементима. Цвијовић се сврстава у групу глумаца која са посебним задовољством приступа раду на представама за децу,

можда и због тога што она на посебан начин доживљавају све што се дешава на сцени, а то даје посебно надахнуће свим извођачима. Због тога је и у данашње време учесник у бројним које се, са мањим или већим променама, на репертоару налазе дуги низ година, а број оних у којима тумачи различите ликове попео се на двадесетак. Сан свих глумаца, поготово из мањих средина, одувек је био да се појаве на великом платну. Он је посебно био изражен половином седамдесетих година прошлог века кад је у Краљеву сниман први од три целовечерња играна филма, Црвена земља. У сва три по једну улогу је остварио Цвијовић који је уз неколицину краљевачких глумаца тумачио запажену улогу и у серији Бол Телевизије Нови Сад.

- Све је почело кад је 1974. године у Краљево дошао Тори Јанковић и за потребе филма Црвена земља организовао кастинг у позоришту. За улогу илегалца Баћа изабрао је мене, а мање епизодне поверио другим краљевачким глумцима. Иако сам на снимању провео доста радних дана мало тога се нашло у коначној верзији што је допринело да схватим улогу монтаже на филму. Тај рад за мене представља велико искуство из кога је проистекло сазнање о томе колико се филмска глума разликује од позоришне. Док снимаш одређену сцену битно је да имаш лик који одговара и да израз наместиш према догађају, а после само десетак минута и неколико снимљених дублова све заборавиш. За разлику од тога у позоришту све време трајања представе мораш да одржа-

ваш концентрацију и будеш, како то ми кажемо, у лику – објашњава Цвијовић. Филм се у то време чинио много значајнијом ствари него у данашње време због чега су ретки Краљевчани са привилегијом да учествују у значајном догађају са екипом проводили и време и ван онога током ког су учествовали у снимању. Међу њима је био и Цвијовић тада на половини тридесете године живота кад младог човека интересује много тога, посебно поступак у коме настаје играни филм. Искуство потврђује потребу за доста рада, али и могућност да се појави пред много већим бројем гледалаца него у позоришту а све то је у знатној мери утицало да се, због евидентне популарности, осети значајнијим од осталих. Сазнање да лик са филмског платна може у исто време да се појави

пред више гледалаца, али и на различитим местима, у многоме подстиче сазнање о афирмативности до које се не долази наступом у позоришту, посебно не малом у локалној средини. И док се популарност у већим срединама подстиче честим појављивањима у медијима у мањим се своди на тек по које препознавање на улици. Цвијовић признаје да и тако нешто годи, док у супротном ствара сумњу да можда нешто није добро урадио. Десет година након Црвене земље у Краљеву је сниман филм Оркестар једне младости. Са десет година глумачког искуства више поверена му је и значајнија улога предратног наредника који води краљевачке ватрогасце на мобилизацију. И у трећем филму, Кућа поред пруге који је сниман 1989. године, појављује се неколицина кра-

љевачких глумаца, међу њима и Цвијовић у не превише значајној улози општинара. - Кад смо снимили Црвену земљу Тори Јанковић је био одушевљен ликом и начином на који сам га тумачио. За разлику од бројних почетника којима се стално сугерише да не гледају у камеру ја сам се понашао природно. То је и допринело да се при подели улога пред снимање филма Игмански марш уместо за Адема Чејвана определи за мене. Ухвати трема због дугог одсуства са посла, и страха да ли ће управник да ми одобри толико одсуство, али се деси трагедија и Тори Јанковић страда. Касније се причало да је то било баш због филма Игмански марш и сценарија који му је украден. Тако се завршила моја филмска каријера за којом нисам превише

28.6.2015.

МАГАЗИН

жалио јер ми је рад на филму био интересантан у прва два случаја, код трећег је то већ почело да слаби – прича Цвијовић. У време кад српски филм преживљава тешке тренутке, кад је пара све мање, а глумци пристају да играју и без њих само да би се одржали у послу, готово нестварно делује податак о великим хонорарима који су исплаћивани и до тада потпуно анонимним аматерима који су играли мале улоге. Директор филма Црвена земља Слободан Рогановић водио је прецизну евиденцију о свим трошковима а тројици краљевачких глумаца, међу којима је био и Цвијовић, потанко објашњавао да систематизација види три врсте глумаца, неафирмисане који се тек појављују у свету седме уметности, мање афирмисане са тек по којом улогом и афирмисане који су снимили више од десет филмова. Са неверицом су тројица краљевачких аматера слушали причу о афирмисаним глумцима којима је за два дана снимања следовало до осам милиона динара. У поређењу са 750 хиљада, по колико су могли да зараде ова тројица неафирмисаних, то је износ од кога се вртело у глави баш колико и сазнање да је њихов хонорар достизао скоро двадесет месечних плата у позоришту. Из визуре данашњих посленика културе, који хонораре не могу да добију ни неколико месеци након наступа, готово невероватним се чини сазнање да је исплата обавеза из уговора потписаног за наступ у филму Црвена земља уследила само дан након јунске премијере 1975. године. Лака зарада повод је за размишљање о новим улогама на филму којим се руководио и Цвијовић. - Једно време сам прижељкивао да снимим неки филм само да бих се опарио, па сам јурио да снимим и рекламе. Снимио сам неколико спотова, али зарада није била ни изблиза као на филму. Данас ни на филму није као што је била, а чујем да за дан снимања познатији гумац може да заради 100 евра, они други још мање – потврђује наш саговорник. Након навршене шездесет пете го-

дине живота свакоме ко је довољно дуго провео на раду по сили закона следи заслужена пензија. Иако је строгим прописима морао да се повинује и Цвијовић у позоришту повремено и даље наступа као глумац. Највише игра у представама које су дуго на репертоару, али има и позива за нове, а по који пут прискочи у помоћ и онима који су га наследили на техничким пословима везаним за светлосне и тонске ефекте. - Позориште сам увек волео, људе у позоришту некад и нисам, а та љубав ме је и одржала толико. Последњих неколико година рада ми се смучило због претераног мешања политике и мењања директора на сваких неколико месеци. Тако ми је пензија дошла као одмор и много се боље осећам сад кад не морам да идем у позориште.

Мислио сам да ће ми бити тешко јер сам током 50 година сваки дан био у позоришту, а не верујем да је било где у свету неко радио све послове као ја. Чистио сам позориште, не само да повремено заменим чистачицу, него по читав месец или два. Колегиница Десанка Ћендић и ја били смо једини запослени и морали све да радимо. Продавао сам карте на билетарници, био декоратер, суфлер, шминкер, сценограф, бирао музику, био редитељ и глумац. У позоришту сам обављао све послове који постоје по систематизацији сем директора. Био сам неко време и обрачунски радник и једном приликом чак повећао плату – каже Цвијовић. Није занемарљив број глумаца са позамашним искуством који бар једном у каријери нису пожелели да се

МАГАЗИН 28.6.2015.

окушају и као редитељи. Тим путем је својевремено кренуо и Цвијовић и на сцену Краљевачког позоришта поставио „Хајдуке“ Бранислава Нушића, а са децом из Основне школе „Вук Караџић“ представу „Враголани чекају Деда Мраза“ у рибничком Дому културе. Обе представе су имале доста успеха и доживеле по двадесетак реприза баш као и „Несахрањени мртваци“ за коју је израдио сценографију. О представама за које је бирао музику, посебно из фонотеке Радио Краљева, нема прецизних података, али с правом сматра да их је било на десетине. Дугогодишње искуство је добра основа за закључак да су се годинама многе ствари у позориштима кретале у негативном смеру што се одражавало и на посећеност која је варирала у зависности од ситуације у друштву. Након једног периода стагнације због тешке економске ситуације осећа се напредак уз све већу опасност да се претвори у своју супротност. Некада су, каже Цвијовић, људи долазили да осете позориште у себи, данас све више себе у позоришту. Због тога се, ваљда, раније посвећивала већа пажња позоришту које је било у центру пажње. Сада више није тако. У процепу између некадашњег и данашњег тешко се може занемарити чињеница да су новије представе боље, првенствено због напретка технике и других ствари које доприносе коначном утиску. Има више младих, талентованих и искусних редитеља чији је избор увек био ограничен количином новца којим их је било могуће платити. Поред свега не може се занемарити чињеница да се деценијама пре времена у коме живимо играло душом и срцем, ма колико да су савремене представе квалитетније и гледљивије него некадашње. - Иако и у унутрашњости Србије

има много професионалних позоришта ја бих у њих вратио аматеризам, то би био спас и за позоришта, јер би у њега људи долазили а за то се не би трошиле паре. Ма колико веровао да је спас друштва у аматеризму то неће да се догоди јер је све отишло предалеко, па више нико неће да ради без пара. Аматеризам је засниван на љубави која је долазила из душе, али се изгубио и не верујем да може да се врати – каже Цвијовић. Апсолутни рекорд по броју извођењу у Крљеву држи представа за децу „Славуј и кинески цар“ која је одиграна 170 пута. Од оних озбиљнијих „Камен за под главу“ је од 1995. одигран 110 пута, а после петогодишње паузе поново је на репертоару. Представа најчешће живи само једну сезону, ретко кад две, а доживи између 15 и 20 извођења. Ретке су оне које трају дуже као „Рогоња“ који се игра 15 го-

дина, „Камен за под главу“ и „Обичан човек“ по 15. Рекордно дугом животу представа „Славуј и кинески цар“ може да захвали само чињеници да увек има нове деце која је још није видела. Својеврстан рекорд држи представа „Хамлет у селу Мрдуша Доња“ која је одиграна само једном и то за осамнаест чланова Идеолошке комисије Општинског комитета СКЈ. Иако је по истом тексту снимљен филм, који је доживео велику популарност, локални руководиоци нису били спремни да дозволе стављање на репертоар. Сличну судбину доживела је и представа „Тројица“ која је у оквиру КУД „Магнохром“ спремана за Сусрете другарства радника индустрије и рударства. Краљевачко позорите је деценијама важило за једно од бољих у Србији. Аматерско позориште је било најбоље у старој Југославији у којој су јаки центри позоришне уметности били још Кикинда, Смедереска Паланка и Велика Плана, а у професионалним водама има неко место захваљујући више традицији из аматерских дана. Краљевачки аматери су пред крај 1977. године, у оквиру „Турнира духовитости“ на Београдском сајму, наступали пред 12 хиљада посетилаца. Током вишемесечног такмичења у надсмејавању број посетилаца је, зависно од капацитета дворана, варирао између 1.500 и три хиљаде. Био је то посебан мотив за надахнуће које је, уз диригентску палицу Александара Ковачевића, водило ка финалу. Као и много пута умешала се политика и упропастила још једну добру идеју, па после покушаја да се обнови наредне године „Турнир духовитости“ никад није настављен. Књига позоришта, која је уредно вођена деценијама, доказује да је седамдесетих година прошлог века ова установа окупљала 32 глумца аматера од којих је десетак носило репертоар, а остали ускакали да припомогну. Данас је у позоришту запослено пет глумаца, а остали се ангажују по потреби. Можда и то нешто говори. Т. Радовановић

МАГАЗИН 28.6.2015.

Пред старт највеселије регате

МАГАЗИН

28.6.2015.

БЕЗБЕДНОСТ УЧЕС

- Окупљање испред Дома технике у суботу од 6 сати, полазак за Маглич у 7, а старт у 8. - Капетан овогодишњег “Веселог спуста” градоначелник Краљева Томислав Илић. - За разлику од ранијих година ове су планиране новине које укључују избор најваселијег и најкреативнијег пловила, проглашење најмлађег и најстаријег учесника и по први пут Мис Веселог спуста. – Жикина шареница у Краљеву 4. јула. – Уз „Весели спуст“ Туристички караван „Моја Србија“, Џез фестивал „ЏезИбар“ и трке на Берановцу. – Гости из Словеније и Македоније. – Поклон спусташима „Локо бенд“

Фото: М. Радовановић

НИКА ПРИОРИТЕТ

МАГАЗИН

28.6.2015.

отово две деценије је спортско туристичка манифестација „Весели спуст“ привлачила заљубљенике у реку из различитих делова земље. Онда је интересовање за учешће почело да опада па је прошлогодишњи јубиларни, двадесет пети по реду „Весели спуст“, протекао са знатно мањим, и за многе разочаравајућим, бројем учесника. По обичају била је то добра прилика за критику власти која је још једном показали неспособност да организује ову манифестацију. Да ствари не иду онако како се очекивало могло се наслутити и недељу дана раније кад су на старту традиционалног „Новинарског спута“ појавила само три представника седме силе. Ма колико организатори покушавали да открију узроке мањег интересовања, и на основу њих учине додатни напор да мотивишу Краљевчане за учешће, видљивих резултата нема. Остаје једино нада да ће се на старту овогодишње највеселије регате у подножју средњовековног града Маглича у суботу појавити бар неколицина више него претходне године што организатори сматрају успехом. Колико је овакву манифестацију тешко организовати ове године се уве-

рио актуелни директор „Веселог спуста“ Ненад Марковић који у први план ставља безбедност учесника. Ма колико се састав Организационог одбора из године у годину мењао део који се бави безбедношћу учесника чине људи са великим искуством које пружа довољан ниво сигурности да ће, као и до сада, све протећи у најбољем реду. И поред тога предузимају се озбиљни кораци како би се елиминисала и најмања могућност да, због организационих пропуста или нечег другог, ствари крену нежељеним током, па су организатори и ове године обезбедили довољан број спасилаца, полицајаца, здравствених радника, ватрогасаца, кола хитне помоћи... Иако метеоролошки извештаји већ од краја јуна наговештавају лепо и топло време, а нема наговештаја да би водостај Ибра могао бити претња, са стрепњом се по који пут погледа према небу у нади да прогностичари не греше. Очекују се идеални услови за спуст, ниво реке без плићака на којима би морало да се излази из пловила а ни без брзака који би угрожавали безбедност као што је то био случај неких година. Медицински ресурси су уз једно возило Војске Србије и два сани-

тетска употпуњени још једним из Специјалне болнице Агенс. Скуп са представницима медија требало је да допринесе промоцији манифестације како би привукла што већи број оних који се још колебају, али и да се кроз отворен разговор дође до идеја чијом би реализацијом наредних година „Весели спуст“ бар достигао рејтинг какав је некада имао. Улога медија и слика која се шаље о граду показала се посебно значајном због уверења да само позитивна порука може мотивационо да утиче на учеснике једне овакве манифестације. Медијска кампања усмерена је првенствено према телевизијама, а након Крушевца „Весели спуст“ би током ове недеље требало да буде представљен на програмима јавног сервиса, телевизија Пинк и Студио Б, као и чачанској Галаксији 32. - Непосредно смо контактирали кајак и рафтинг клубове из целе Србије и позвали да пошаљу екипе, па очекујемо да ће овогодишња манифестација бити масовнија у односу на нешто скромнију прошлу годину. На то су утицале и неке информације пласиране преко медија неколико дана пред спуст у којима се тврдило да је Ибар

Ненад Марковић

МАГАЗИН

28.6.2015.

загађен и да прети опасност по сигурност учесника. Иако нису биле проверене, а касније се показало да нису биле ни тачне, утицале су на многе који су у последњем тренутку одустали – каже Марковић. Ове године први пут неће бити одржан концерт за учеснике „Веселог спуста“. Разлог за доношење овакве одлуке је оправдан јер се од 3. до 5. маја у Краљеву одржава Џез фестивал „Џезибар“ у оквиру кога у предвечерје „Веселог спуста“ наступа Бисера Велетанлић уз пратњу бенда Васила Хаџиманова. Након њих се очекује наступ „Локо бенда“ који није у програму фестивала, а накнадно је укључен како би обогатио понуду и привукао што већи број посетилаца. Већ од 9 сати на дан „Веселог спуста“ са Трга српских ратника почиње директни пренос култне телевизијске емисије „Жикина шареница“, а истог дана се у Краљеву очекује и Тури-

стички караван „Моја Србија“. У исто време се одржава и турнир у одбојци на песку, а у недељу трке на Берановцу. Сви ови догађаји су повод за веровање да би у Краљево могло да пристигне много туриста из свих крајева земља, а уз традиционалне учеснике највеселије регате из Словеније учешће су најавили гости из Македоније. Ове године Удружење „Душан Силни“ у Матарушкој Бањи организје сусрете ветерана, и такмичење у спремању гулаша, па се очекује да би велики број учесника овог догађаја могао да се придружи спусташима. Након концерта у суботу на више места у граду следи „јегер парти“, а у недељу традиционалне „Игре на води“ на градском базену. - Много ствари се поклопило и видећемо брзо какви ће ефекти да буду. Очекујемо пун град, попуњене туристичке и хотелске капацитете, пораст потрошње и прихода, а ако све буде

како треба и добар крајњи резултат – каже Марковић. Дан пре старта „Весели спуст“ отвара Капетанско вече, а за све учеснике који у суботу између 6 и 7 пре подне буду дошли до Дома технике организован је превоз до Маглича. Уз симболичну надокнаду од 100 динара свакоме је обезбеђено осигурање за случај повреде и ручак у Матарушкој Бањи, а капетан „Веселог спуста градоначелник Краљева Томислав Илић ће знак за старт дати тачно у 8 сати. Пасуљ који ове године припрема Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“ биће сервиран на платоу испред Ресторана „Југославија“ у Матарушкој Бањи након чега ће најоданији манифестацији низ Ибар наставити пут до Краљева. За разлику од ранијих година ове су планиране новине које укључују избор најваселијег и најкреативнијег пловила, проглашење најмлађег и најстаријег учесника и по први пут Мис

Веселог спуста. Годинама уназад учесници регате су правили најразноврснија пловила како би били што атрактивнији. Последњих година је све израженија потреба за комодитетом, па се на Ибру у дане одржавања манифестације исказује потреба за што више чамаца што је повод да се онима који то пожеле пружи могућност да их изнајме. Све информације о начину и условима објављени су на посебној Фејсбук страници, а додатне информације могу да се добију од администратора. Директор Марковић у први план ставља безбедност учесника и апел да се придржавају прописаних правила. Ако већ не може да се утиче на конзумирање алкохола, који је од прве године део фолклора ове манифестације, посебно се истиче опасност од скакања у воду због опасности од подводних стена чија локација није увек довољно позната.

Иако много млађа „Весели спуст“ је прерасла Дринска регата упркос томе што се одвија на мирном и мање атрактивном току реке него што је Ибар. То је још један од повода за размишљање о узроцима због којих слаби интерес за краљевачку регату, али и идеју о именовању менаџера чији би задатак био да током читаве године интензивно ради на промовисању ове спортско-туристичке манифестације која се од 1989. године одржавала последње недеље у јуну. Те године се низ Ибар, од подножја средњовековног града Маглича до Краљева, спустило тек двадесетак пловила са око 150 учесника да би у каснијим тај број нарастао на више хиљада заљубљеника у овај вид забаве који су долазили из више европских земаља. На простору од подножја 25 километара удаљеног средњовековног града до Краљева Ибар представља мешавину букова и брзака са деони-

цама благих равничарских токова што доприноси да речна клисура у време „Веселог спуста“ буде украшена хиљадама чамаца и најразличитијих оригиналних пловила са веселим посадама које са обала поздрављају они који нису имали могућности, или храбрости, да се упусте у ову јединствену авантуру. Сплаварење Ибром Долином векова на кратко се прекида на три одморишта, у Богутовцу, код Златне обале и у Матарушкој Бањи где се за учеснике највеселије регате традиционално припрема пасуљ. И док многи чамци и сплавови већ овде остају усидрени само они најупорнији једнодневно путовање на води настављају мирнијим делом реке и завршавају у Краљеву. Неизоставни декор „Веселог спуста“ сваке године су трубачи који додатно подижу ниво адреналина свих учесника дружења и узбуђења низ долину Ибра. Т. Радовановић

Природњачки музеј наставља поход по Србији

МАГАЗИН

28.6.2015.

СТАРО И НЕСТАЛ

- Годину и по након Краљева изложба „Старо и нестало воће Србије“ у Врњачкој Бањи. - Бројни обичаји у српском народу везани су за воће, пре свега шљиву и јабуку која је одувек представљала најчистији облик исказивања љубави. - Осим значаја у исхрани, преради и изради многих предмета, аутохтоно воће је део природног пејзажа српског села и улепшава руралне пределе. - У време када није било довољно хране, а ни продавница у којима би се могло набавити било шта за исхрану, поготово најмлађих чланова породице, празнину су попуњавале различите воћке. - Запис је као дрво за које се сматра да поседује посебна натприродна и божанска својства, да штити село, мештане и домаћинства, обично храст, али може да буде крушка или дуд

Фото: М. Радовановић

ЛО ВОЋЕ СРБИЈЕ

МАГАЗИН

28.6.2015.

одручје Србије одувек је било богато многобројним сортама воћака које су, као ретко где у свету, успевале захваљујући погодној клими и географским условима, али и одговарајућим земљиштем за узгој. Србија обилује и великим бројем старих, аутохтоних сорти воћа најразноврснијих облика, боја, укуса и мириса, које су се од давнина гајиле на њеном подручју, а многе заувек нестају са ових простора и остају готово назабележене тако да им се губи сваки траг. Ово сазнање било је повод да дипломирани биолог, и виши кустос београдског Природњачког музеја, Александра Савић реализује изложбу „Старо и нестало воће Србије“ која је први пут приказана јавности у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности. Због чињенице да представља својеврсну причу о селу и животу у њему, али и историји, кући, окућници и храни, привукла је велику пажњу Београђана, а затим и становника Пријепоља којима је била доступна два месеца. Трећи град у Србији у коме се реализује изложба је Краљево, а част да буде домаћин несвакидашњег приказа био је Народни музеј. Музеји се свуда у свету баве заштитом баштине и националног наслеђа, а чињеница да је себе препознала у овој причи утицала је на осмогодишње истраживање подстакнуто идејом да се, поред сакупљања аутохтоног воћа у хербарској збирци, направе и записи о томе шта се чува и гаји у Србији и које су врсте настале само на овом подручју. Додатни мотив представља опасност да неке заувек нестану. Аутохтоним се сматра воће које је настало на подручју Србије, али и оно чије је порекло непознато. На свету постоји више од 10 хиљада сорти јабука, осам хиљада сорти крушака, шест хиљада сорти шљива, и док бројне врсте нестају сваке године се појави и по нека нова као резултат рада воћарских института који се труде да тржишту понуде нове сортименте. На изложби је престављено 64 сорте воћака од којих су бар 60 настале

на овим просторима, почев од јабуке Будимке која се гајила још у доба Светог Саве до воћних сорти насталих пре стотинак година. У време када су сеоска домаћинства све старија, а село полако нестаје, и ова изложба је покушај да се оживи здрава прича о стварању услова за развој и помоћ српском сељаку како би се охрабрили млади да остану на селу и наставе традицију производње здраве хране. - Аутохтоне сорте воћа нашег подручја су непознатог порекла, а претпоставља се да су пренете у некој од бројних миграција становништва којих је на овом подручју било много током историје. Многе су се адаптирале и стекле нове особине у односу на своје исходне сорте, а неке остале непромењене. Сматра се да су многе сорте воћа, као шљиве ранка и драгачевка, настале на нашим просторима, али је ова област и даље недовољно истражена и захтева научна нова истраживања – каже ауторка изложбе уз напомену да су ове сорте одувек биле значајне за квалитет људске исхране, а биле и носиоци многих особина значајних за гајење воћа као што су от-

Називи воћака Називи аутохтоног воћа су народни, углавном локалног карактера и општеприхваћени у свакодневном говору, али и науци. Ипак, постоји могућност да се иста сорта у једном крају назива једним именом, а у другом зове другачије. Називи воћа давани су по различитим критеријумима, према времену зрења ранка, петровача, јагодарка, илињача, видовача, михољача, зимњача... Према локалитету где је воће пронађено или његовом пореклу познате су тетовка, будимка, драгачевка, даросавка, пожегача, тимочанка, кабларка, караманка, а по карактеристикама плода мирисавка, округлица, кожара, памуклија, овчији нос, белојабука, водењача, слаткара, колачара и слично.

порност према штеточинама проузро ковачима болести и неповољним утицајима средине. Оне су уједно носиоци гена који плодовима дају трајност, квалитет, величину, обоје ност, укус, арому и слично. Бројни обичаји у српском народу везани су за воће, пре свега шљиву и јабуку која је одувек представљала најчистији облик исказивања љубави. - Ако девојка прихвати јабуку прихватила је и прошњу и та прича је још увек жива у народу. Кад се роди дете даје му се црвена јабука, као симбол здравља, да буде румено и здраво. Домаћин је са јабуком позивао госте на славу, а они су му приликом доласка узвраћали на исти начин. Младожења на свадби гађа јабуку и не може да одведе девојку, ако не погоди јабуку пушком. Тако доказује да је добар ловац способан да храни породицу. Са украшеном чутуром буклијом и данас се позива на свадбу, а ракија је производ шљиве, што потврђује причу о позитивном, природном и културном наслеђу, делу традиције и великој разноврсности коју имамо, а нисмо је свесни – каже Савић. Бројне воћне врсте су нестале, а живе једино у сећањима најстаријих становника ових крајева. Обилазећи бројна села током припремања изложбе Александра Савић је дошла до сазнања да је међу несталим врстама и крушка јагодарка која сазреве у време када и јагоде. Осим значаја у исхрани, преради и изради многих предмета, аутохтоно воће је део природног пејзажа српског села и улепшава руралне пределе. Стабло таквих воћака може бити са импозантном круном, а воћка може да достигне дубоку старост а да и даље рађа. Као значајан део екосистема крошње воћака у процесу фотосинтезе ослобађају значајне количине кисеоника и могу у значајној мери да утичу на микроклиму одређених подручја ублажавајући температурне разлике, нарочито у периоду летњих врућина. Дубоки корени воћака на стрмим теренима спречавају ерозију тла, а оне су често станишта и извор хране бројнм животињским врстама. Особине ау-

Александра Савић

28.6.2015.

МАГАЗИН

тохтоних врста које се чувају у засадима црпе се за оплемењивање нових сорти укрштањем на традиционални начин. У време када није било довољно хране, а ни продавница у којима би се могло набавити било шта за исхрану, поготово најмлађих чланова породице, празнину су попуњавале различите воћке, међу њима изузетно квалитетне зимске крушке, крупна квантаруша или арапка и сличне. На изложби су место нашле сочна и водена крушка јерибас, водењача или пљускача као изузетно ретка и слатка, али и калуђерка, тепавац, караманка... - Караманка је добила име по области у Турској која се зове Караман. Српски војници су после Косовског боја ратовали као припадници турске војске, а по повратку кући доносили и

калемове различитих воћака. Иако има података да су караманку донели Турци логичније да су је донели наши војници у 14. веку од када је почела да се гаји код нас. Иако се верује да је потпуно изгубила особине које је имала, јер се прилагођавала новом поднебљу, сматра се аутохтоном врстом. Такуше су ситне крушке које нису јестиве док не угњиле. У зеленом облику су киселе и опоре због велике количине танина, али су добре за прављење пића познатог као водњика. У стара времена водњика се припремала од бунарске воде која се наливала у бурад, а крушке расецале да би након што киселина доспе у воду долазило до благог врења. Добијао се здрав напитак воћног укуса који су током целе зиме могла да пију и деца, јер није било алкохола. Тако су поред витамина деца уносила у организам и

потребне минерале – објашњава Савић. Крушка јарац, округлика која личи на јабуку, илињача, стамболка која је добила име по Истамбулу, различити варијетети изузетно слатке летње крушке медунац само су неке од аутохтоних воћки које падају у заборав. Сијерак је као прва летња крушка веома ситна, јер није стигла да порасте, а видовача посебно слатка и краткотрајна. Код српског сељака од јуна до новембра све време рађа неко воће, а јесење врсте су се у трапу могле сачувати током целе зиме све до краја марта. Међу бројним врстама шљива посебно се истиче аутохтона црвена ранка или даросавка која потиче из села Даросава, али и пожегача или маџарка која је позната у целом свету, а по квалитету непревазиђена за пе-

чење ракије. Ипак због изузетног поднебља које погодује развоју ове врсте нигде нема толику количину шећера као у нашим крајевима. Подугачак списак шљива допуњавају белошљива, драгачевка, моравка, панађурка, бардаклија, андара... Колико је воће имало значајну улогу у живот српског села сведоче разна стабла која су сачувана као записи. Запис је дрво за које се сматра да поседује посебна натприродна и божанска својства, да штити село, мештане и домаћинства, а приносе му се различити дарови. Обично је то храст, али може да буде крушка брђанка као што је случај у околини Крагујевца, или дуд. У време владавине цара Душана Србија се протезала до Пелопонеза, а у Македонији се налазили велики манастирски поседи са којих потиче јабука

тетовка. Из околине Алексинца у Источној Србији потиче шуматовка, а зеленика је одавно опевана у песмама. У аутохтоне врсте спадају слаткара или слаткуша, кожара која је иако француског порекла прихваћена као домаћа сорта, затим кулека, крстовача, шимширка, овчји нос, масњача, фунтача, памуклија, ружица, шарунка, трепња, шареника, сенабија, ђула, восковача, ведрика, колачара, будимка, тиквара и петровача као прва летња јабука. Воће је у не тако давна времена било и значајан извозни производ, а знатне количине домаћег пекмеза, у чијем су справљању учествовале читаве породице, почетком двадесетог века стизале су и до Енглеске. И орах се мешао у теста и пржио са медом, ораховим љускама бојиле су се кожа и вуна, а орахово уље се цедило за исхрану и користило за кандила.

Орах се користио за лечење, а зелени орашчић је и данас присутан у народној медицини. Део приче о воћу допуњава крупна и слатка трешња аршлама, или карашлама, затим балзалије велике као ораси и неке брусничке трешње, али и мушмула која није наше традиционално воће, а донесена је у Србију у 18. веку. Век раније на ове просторе су из Кине преко Мале Азије стигле брескве и кајсије. Ауторка изложбе Александра Савић, која тренутно припрема докторски рад на Биолошком факултету је, у знак признања допринос заштити аутохтоног воћа, добила награду која носи назив Успешне и креативне даме Србије, коју додељује Удружење новинара Србије, а и награду Друштва Србије за односе са јавношћу. Т. Радовановић

МАГАЗИН 28.6.2015.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 28. ЈУНА H 4. ЈУЛА

МАГАЗИН

28.6.2015.

28. јун

1098. — Крсташи у Првом крсташком рату победили Турке у бици код Антиохије. 1389. — Османска војска предвођена султан Муратом I поразила је српску војску предвођену кнезом Лазаром у боју на Косову. 1519. — Карло V изабран за цара Светог римског царства. 1629. — Миром у Алеу окончана побуна протестаната у Француској, али тиме нису окончани њихови прогони, који су имали врхунац у Вартоломејској ноћи 1572, када је по наређењу Катарине Медичи убијено преко 20.000 њихових присталица. Пуну равноправност с католицима протестанти стекли тек после Француске револуције. 1635. — Гваделуп постао француска колонија. 1651. — Почела Берестечка битка између Пољака и удружених козака и кримских Татара. 1881. — потписана Тајна конвенција између Кнежевине Србије и Аустроугарске монархије. Тим документом Србија је постала зависна од Аустрије, али је од ње добила међународно признање да постане краљевина. 1902. — САД од Француске купиле, за 40 милиона долара, концесију за градњу Панамског канала. 1914. — Припадник организације Млада Босна Гаврило Принцип у Сарајеву је убио аустроугарског надвојводу, престолонаследника Франца Фердинанда, и његову жену Софију. 1919. — Потписан је Версајски споразум између Немачке и савезника, којим је формално завршен Први светски рат. 1921. — Усвојен Видовдански устав,

којим је Краљевина СХС проглашена уставном, парламентарном и наследном монархијом с династијом Карађорђевић. 1937. — Откривен споменик ослободициома Ниша. 1942. — Почела је Битка за Стаљинград, најкрвавији окршај у људској историји и једна од прекретница Другог светског рата. 1948. — На састанку у Букурешту Комунистичка партија Југославије искључена из Информационог бироа комунистичких партија. То је значило формалан раскид односа са земљама комунистичког блока. Блокада Југославије и кампања против југословенског руководства, које су уследиле, трајале до 1955. 1950. — Американци победили Енглезе, 1:0, на Светском фудбалском купу у Бразилу. У саобраћај пуштен пут Београд-Загреб, дуг 400 километара, "Ауто-пут братства и јединства", у чијој су изградњи учествовале добровољне омладинске радне бригаде из свих крајева Југославије. 1956. — У пољском граду Познањ угушена побуна радника, уз велики број жртава. То је био један од првих израза кризе у источноевропским земљама после Стаљинове смрти. 1960. — Основан Универзитет у Новом Саду. 1976. — Сејшелска острва у Индијском океану после 160 година стекла независност од Велике Британије. 1981. — У експлозији бомбе у седишту Исламске републиканске партије погинуле 74 особе, међу њима и лидер партије и председник Врховног суда Ирана, ајатолах Мохамед Хосеин Бехешти. 1989. — На Газиместану на Косову и Метохији обележена 600. годиш-

њица Косовске битке. Централан догађај на скупу, ком је присуствовало око милион људи, био говор тадашњег председника Србије Слободана Милошевића, којим је почео успон тог политичара. 1992. — У организацији опозиционог Демократског покрета Србије, испред зграде Скупштине Југославије почео Видовдански сабор. Учесници дотада највећег опозиционог скупа у Србији, који је трајао непрекидно осам дана, захтевали оставку председника Србије Слободана Милошевића, распуштање Скупштине Србије и формирање владе националног спаса. 1997. — Кубански и аргентински форензичари нашли шест костура у близу боливијског града Валгранда. Касније утврђено да су међу њима и посмртни остаци легендарног вође гериле Ернеста Че Геваре. 2001. — Бивши председник Југославије Слободан Милошевић изручен Међународном суду за ратне злочине у Хагу, као први шеф државе који је предат међународном суду. Милошевић 27. маја 1999. оптужен за злочине против човечности, кршење закона и обичаја рата и геноцид током ратова у Хрватскоји и Босни и Херцеговини и сукоба на Косову 1999. 2003. — Мексико Шпанији изручио бившег аргентинског поморског официра Рикарда Мигуела Кавала, оптуженог за геноцид и тероризам током рата, од 1976. до 1983, против опонената, а у ком је око 30.000 људи убијено или нестало.

29. јун 1444. — Скендербег је поразио османску војску у бици код Торвиола. 1534. — Жак Картје је постао први Европљанин који је стигао до Острва

Принца Едварда. 1613. — Лондонско позориште „Глоб“ изгорело у пожару током прве представе Шекспировог комада "Хенри VIII". 1807. — Руски адмирал Дмитриј Сењавин је поразио османску флоту у бици код Атоса. 1855. — У Лондону изашао први број листа „Дејли телеграф“. 1864. — Самјуел Краутер постао бискуп у Нигерији, први црнац бискуп Енглеске цркве. 1869. — Проглашен Намеснички устав у кнежевини Србији. Овај устав одређује да су избори у земљи јавни и посредни, и да је изборни цензус висок; да законодавну власт има Народна скупштина, али да законодавна иницијатива припада кнезу, као и да се две трећине посланика бира док једну трећину поставља кнез лично. 1880. — Француска анектирала пацифичко острво Отахеите (Тахити), које је од 1842. било француски протекторат. 1882. — У Београду пуштен у рад први савремени водовод који је направљен према пројекту немачког инжењера Оскара Смрекара. Из пет дубоких бунара град је добијао око 65 литара воде у секунди. 1921. — У Београду је покушан атентат на регента Александра Карађорђевића, док се враћао из Скупштине у којој је озаконио Видовдански устав. Са скела недовршене зграде Министарства грађевина, на углу Милошеве и Масарикове улице молерски радник Спасоје Стејић Баћо бацио је бомбу на регентову кочију, али је она запела за телефонске жице и експлодирала не погодивши циљ. Стејић је потом осуђен на смрт, али је пресуда преиначена на 20 година робије.

28.6.2015.

МАГАЗИН

1939. — Слетањем авиона „Дикси клипер“ на аеродром у Лисабону обављен је први комерцијални лет из САД у Европу. 1949. — Јужна Африка је политику апартхејда прогласила државном доктрином. 1974. — Изабела Перон је заменила оболелог мужа Хуана Перона на месту председника Аргентине. 1976. — Сејшели су добили независност од Уједињеног Краљевства. 1980. — Вигдис Финбогадотир изабрана за председника Исланда. То је било први пут да је за шефа државе у Европи изабрана жена на непосредним изборима. 1992. — Војска Републике Српске напустила је сарајевски Аеродром Бутмир након двомесечне опсаде и предале га под контролу мировних трупа УН (УНПРОФОР). Тиме је омогућено достављање хуманитарне помоћи становништву Сарајева. 1995. — Више од 500 људи погинуло је у Сеулу када се срушила петоспратна робна кућа. 1998. — Бивши градоначелник Вуковара Славко Докмановић, осумњичен за ратне злочине у Хрватској 1992. извршио је самоубиство у затвору у Схевенингену, близу Хага. 1999. — Митингом у Чачку, на којем се окупило око 10.000 људи, опозициони блок Савез за промене почео је протесте против режима председника СР Југославије Слободана Милошевића. Протести су се у наредним месецима свакодневно одржавали у великом броју места у Србији, укључујући и Београд.

30. јун 1520. — Током шпанског освајања Мексика у Теночтитлану је убијен последњи цар Астечког царства Монтезума II. 1559. — Поводом потписивања мира у Като-Камбрезију организоване

су витешке игре у којима је несрећно настрадао француски краљ Анри II. 1859. — Чарлс Блондин пред 25.000 гледалаца преко разапетог конопца прешао изнад Нијагариних водопада, из САД у Канаду. 1876. — Србија и Црна Гора, у савезништву с Русијом, објавиле рат Турској. 1908. — У источни Сибир је пао Тунгуски метеорит од чије експлозије се осетило подрхтавање тла и у централној Европи. 1913. — Наредбом бугарског краља Фердинанда извршен препад на српску и грчку војску у Македонији. Уследила битка на Брегалници којом је почео Други балкански рат, у који је 10. јула ушла и Румунија, запосевши северну Бугарску. Рат завршен миром у Букурешту 10. августа исте године. 1930. — Велика Британија признала независност Ирака, који је на међународној конференцији у Сан Рему 1920. проглашен за британско мандатно подручје. 1934. — Уз подршку војних кругова Хитлер, под оптужбом да су припремали заверу, ликвидирао на стотине блиских сарадника у „Ноћи дугих ножева“, међу њима Ернста Рема и Грегора Штрасера. 1936. — Етиопски цар Хаиле Селасије I упутио, у седишту Лиге народа, апел за помоћ поводом инвазије Италије на Етиопију. Лига народа одредила санкције против Италије, али оне нису поштоване. 1941. — На Белом Брегу у околини Зајечара одржано саветовање ОК КПЈ за Тимочку Крајину на ком је донета одлука о формирању Бољевачког, Тимочко-Заглавског и Крајинског партизанског НОП одреда. 1943. — Америчке трупе искрцале се у Другом светском рату на острво Њу Џорџија. Током операције оборен 121 јапански авион. 1944. — Одржано је друго засједање ЗАВНОБиХ-a у Санском

Мосту. 1948. — Југословенска штампа објавила Резолуцију Информационог бироа комунистичких и радничких партија о стању у Комунистичкој партији Југославије и одговор Централног комитета КПЈ којим се одбацују оптужбе изнете у Резолуцији. Уследила хапшења и затварања чланова КПЈ који су се определи за ставове Информбироа. 1950. — Председник САД Хари Труман издао наређење америчким трупама стационираним у Јапану да помогну Републици Кореји да одбије

напад Северне Кореје. 1960. — Република Конго прогласила независност од Белгије. За првог председника изабран Џозеф Касавубу, а за премијера Патрис Лумумба. 1963. — Кардинал Ђовани Батиста Монтини устоличен као папа Павле VI, чији је понтификат обележен спровођењем идеје о помирењу са осталим хришћанским црквама. 1971. — Три совјетска астронаута погинула приликом приземљења совјетског васионског брода Сојуз 2, који је у орбити око Земље провео рекордних 570 часова и 22 минута.

1974. — Руски балетски играч Михаил Баришњиков напустио, током турнеје у Канади, ансамбл балета Бољшог театра и остао да живи на Западу. 1989. — Судански генерал Омар Хасан ал Башир у државном удару оборио владу Садека ал Махдија. 1995. — Влада у Сарајеву прекинула све контакте са специјалним изаслаником Уједињених нација Јасушијем Акашијем оптужујући га за попустљив став према босанским Србима. 1996. — Под снажним притиском међународне заједнице и председника Србије Слободана Милошевића председник Републике Српске Радован Караџић пренео председничка овлашћења на потпредседницу РС Биљану Плавшић. 1997. — Кина је званично преузела контролу над Хонгконгом после 156 година британске колонијалне управе. 1999. — Шкотска после скоро 300 година поново добила свој парламент. 2001. — Група хулигана и политичких екстремиста претукла, на Тргу Републике у Београду, неколико хомосексуалаца и спречила одржавање прве „Геј параде“ у Србији. Југословенска глумица Тијана Кондић на филмском фестивалу у Пули, у Хрватској, добила Златну арену за најбољу женску улогу, за филм „Наташа“. То је било прво учешће филма из Југославије на том фестивалу од распада СФРЈ.

1. јул 1419. — Хусити, следбеници погубљеног чешког верског реформатора Јана Хуса, испровоцирани бацањем камења на њихову процесију, упали су у Градску већницу у Прагу и кроз прозор избацили католичке чланове градске управе, заједно с градоначелником. То је био почетак хуситских ратова. 1930. — Уругвај у Монтевидеу, победом у финалу Светског фудбалског

првенства, над Аргентином 4:2, постао први светски шампион у фудбалу. 1935. — У Уједињеном Краљевству објављена прва џепна књига, према идеји Алена Лејна да направи „књигу која ће имати цену као 10 цигарета“. Прва књига била „Аријел“ Андреа Мороа. 1941. — На Ливањском пољу извршена масовна убиства Срба од стране хрватских усташа. Више: Покољ у Челебићу, Доњи Рујани. 1945. — Јапанска подморница потопила, у Другом светском рату, америчку крстарицу „Индијанаполис“. Погинуло 800 људи. 1971. — Амерички васионски брод „Аполо 15“ с космонаутима Дејвидом Скотом и Џејмсом Ирвином спустио се на Месец. У судару јапанског борбеног и путничког авиона „боинг 727“ погинуле 162 особе. 1974. — Турска, Грчка и Велика Британија потписале споразум о прекиду ватре на Кипру. 1975. — У Хелсинкију почела Конференција о европској безбедности и сарадњи која је окупила државнике 35 земаља, укључујући лидере СССР и САД Леонида Брежњева и Џералда Форда. Југословенску делегацију предводио Јосип Броз Тито. КЕБС касније трансформисан у Организацију за европску безбедност и сарадњу. 1980. — Пацифички архипелаг Нови Хебриди стекао независност под називом Република Вануату, после 74 године британско-француске управе. 1989. — Радикални чланови совјетског парламента формирали групу за притисак за брже реформе. Групу водили Борис Јељцин и Андреј Захаров. 1993. — Лидери босанских муслимана, Срба и Хрвата постигли, на мировним преговорима у Женеви, договор о уставном уређењу Босне и Херцеговине као савеза република Републике Српске, Херцег-Босне и Репуб-

лике Босне. И поред договора, рат у Босни настављен и трајао до децембра 1995, када је у Дејтону потписан мировни споразум. 1997. — У експлозијама бомби два арапска бомбаша-самоубице на препуној јерусалимској пијаци погинуло 18, повређено најмање 170 људи. 1999. — Напуштајући обале Панамског канала после готово једног века, САД званично затвориле „панамску операцију“. 2001. — Канада прва држава на свету која је, упркос великим протестима лекара, дозволила тешким болесницима да узгајају марихуану и користе је за лечење. 2002. — За премијера Хрватске поново изабран Ивица Рачан. 2008. — Бивши председник Републике Српске Радован Караџић изручен из Београда Хашком трибуналу

пелин извршио је први лет ваздушним бродом (дирижабл) над Боденским језером у јужној Немачкој. Касније је конструисао неколико таквих ваздухоплова који су по њему добили назив Цепелин. 1940. — Погођен торпедом с немачке подморнице, потонуо је брод „Арандора стар“ који је превозио немачке и италијанске заробљенике у Канаду. Настрадало је више од 750 заробљеника и чланова посаде. 1961. — Амерички писац Ернест Хемингвеј извршио је самоубиство. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1954. („Збогом оружје“, „За ким звона звоне“, „Старац и море“). 1964. — Председник САД Линдон Џонсон потписао је „Закон о грађанским правима“, којим је забрањена расна дискриминација. 1966. — Француска је извршила прву од шест проба атомске бомбе на пацифичком атолу. 1976. — Проглашено је уједињење Северног и Јужног Вијетнама у једну државу Вијетнам са главним градом Ханојем.

2. јул

МАГАЗИН

28.6.2015.

1798. — Наполеон Бонапарта заузео је Александрију. Након неколико победа над Мамелуцима ушао је у

Каиро и наставио поход у долину Нила и Сирију. Француска војска повукла се из Египта 1801. 1800. — Парламент Велике Британије је усвојио Закон о унији са Ирском, којим ће се 1. јануара 1801. Велика Британија и Ирска ујединити у Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске. 1819. — Велика Британија је донела закон којим се забрањује рад деце испод девет година у текстилној индустрији, а рад деце млађе од 16 година ограничава на 12 часова дневно.

1860. — Руси су основали град Владивосток на обали Амурског залива, који је касније постао најзначајнија совјетска лука (поморска и ваздушна база) на совјетском Далеком истоку. 1881. — У Вашингтону је извршен атентат на председника САД Џејмса Ејбрама Гарфилда. Од последица рањавања умро је 19. септембра. 1884. — Основана је Народна банка Србије чији је пун назив у време оснивања гласио Привилегована народна банка Краљевине Србије. 1900. — Гроф Фердинанд фон Це-

1990. — Не прихватајући уставне промене у Србији, албански делегати покрајинске Скупштине Косова усвојили су Уставну декларацију и прогласили одвајање Косова од Србије. Скупштина Србије је 5. јула распустила покрајинску Скупштину, након чега су уследили штрајкови и протести косовских Албанаца. 2000. — Кандидат Странке националне акције и Зелене странке Висенте Фокс победио је на председничким изборима у Мексику, чиме је окончана владавина Институционалне револу-

ционарне партије, која је била на власти од 1929. године. 2001. — Прво усађивање механичког срца извршено је у САД. Седмочасовну операцију извели су хирурзи Универзитета Луизвила Леман Греј и Роберт Даулинг.

3. јул 321. — Римски цар Константин I, први римски хришћански владар, прогласио је недељу за дан одмора и верског обреда. 1583. — Руски цар Иван Грозни убио је, у наступу гнева, сина. Овај аутократа спровео је значајне реформе у Русији, а због окрутног односа према бољарима добио је назив Грозни. 1608. — Француски истраживач Самјуел де Шамплен основао је канадски град Квебек. 1775. — Генерал Џорџ Вашингтон, касније изабран за првог председника САД (1789), званично је преузео команду над војском колониста у Америчком рату за независност. 1848. — Покренут аустријски дневни лист Штампа (Die Presse). 1849. — Француске трупе су ушле у Рим савладавши отпор снага Ђузепеа Гарибалдија и поново устоличиле поглавара римокатоличке цркве папу Пија IX. 1940. — Британци су онеспособили велики део француске флоте стациониране у Мерс-ел-Кебиру у Алжиру да не би дошле у посед Немачке. Французи нису пристали да, након капитулације Француске, предају флоту добровољно, па је највећи део уништен, а погинуло је преко 1.000 француских морнара. 1944. — совјетске трупе су у Другом светском рату ослободиле главни град Белорусије Минск и заробиле 100.000 немачких војника. 1954. — У Великој Британији је укинуто рационисано снабдевање храном уведено током и по завршетку Другог светског рата. 1962. — Алжир је стекао независност после 132 године француске колонијалне власти. 1969. — Један од оснивача енгле-

ске рок групе „Ролингстонс“ Брајан Џонс утопио се у свом базену под дејством прекомерне количине дроге. 1972. — Индија и Пакистан су потписали мировни споразум, чиме је окончан сукоб изазван 1971. грађанским ратом у Источном Пакистану (Бангладеш). 1987. — Клаус Барби, локални шеф Гестапоа, назван „касапин из Лиона“, осуђен је у Француској на доживотну робију. 1988. — Ракета са америчког ратног брода „Венсен“ оборила је изнад Персијског залива у последњој седмици иранско-ирачког рата ирански путнички авион „Ербас А300“ при чему је погинуло свих 290 путника. 1995. — Југословенски кошаркаши постали су европски шампиони на првенству у Атини. Победа је бурно прослављена у земљи, а одушевљење је било појачано и због трогодишње међународне изолације СР Југославије. 1996. — Председник Русије Борис Јељцин победио је у другом изборном кругу комунистичког кандидата Генадија Зјуганова, и тиме започео други председнички мандат. 2001. - Руски авион „Тупољев Ту154“ срушио се код Иркутска. Погинуло је свих 145 путника и чланова посаде. На првом појављивању пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу бивши председник СРЈ Слободан Милошевић изјавио је да не признаје тај суд и одбио да се изјасни о оптужници која га терети за прогон, депортацију и убијање косовских Албанаца 1999.

4. јул 1190. — Енглески краљ Ричард I Лавље Срце и француски краљ Филип II Август кренули су у Трећи крсташки рат. Њима се у том рату придружио и немачко-римски цар Фридрих I Барбароса. 1456. — Отпочела турска опсада Београда. 1776. — На Континенталном конгресу у Филаделфији потписана је америчка Декларација о независности. Тај

дан слави се у САД као Дан независности. 1826. — У истом дану умрли су бивши председници САД Џон Адамс (1797—1801) и Томас Џеферсон (180109). 1903. — Пуштен је у рад први пацифички телеграфски кабл, између Сан Франциска и Маниле. 1941. — У Београду, у вили Владислава Рибникара, одржана седница Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије на којој је донесена одлука о подизању устанка против окупатора (погледај Седница ЦК КПЈ 4. јула 1941.). У СФРЈ се овај дан славио као Дан борца. 1943. — Под неразјашњеним околностима у авионској несрећи у Гибралтару погинуо је пољски генерал и политичар Владислав Сикорски, шеф владе у емиграцији и током Другог светског рата врховни командант Пољских оружаних снага на Западу. 1946. — Филипини су стекли независност након 47 година владавине САД. 1976. — Израелски командоси упали су на аеродром Ентебе у Уганди и ослободили 102 таоца из француског путничког авиона који су отели арапски екстремисти. Погинули су четири командоса, седам од 10 отмичара и око 20 угандских војника. 1979. — Бивши председник Алжира Ахмед Бен Бела пуштен је након 14 година из кућног притвора. Био је први председник независносг Алжира (1963), а са власти га је уклонио Хуари Бумедијен државним ударом 1965. 1997. — Америчка васионска сонда „Патфајндер“ спуштена је на Марс. 1999. — Алжирски председник Абделазиз Бутефлика амнестирао је хиљаде муслиманских војних затвореника. 2001. — У циљу окончања 18-годишњег грађанског рата, током којег је животе изгубило близу два милиона људи, суданска влада прихватила је либијско-египатску мировну иницијативу. Међутим она није довела до прекида рата.

МАГАЗИН 28.6.2015.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

28.6.2015.

ЗАТИШЈЕ П

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 15. до 21. јуна сведочи о заустављању тренда пораста броја кривичних дела. Доказ томе је податак о само 11 евидентираних кривичних дела, сва из области општег криминала, што је двоструко мање и од најниже забележеног у овој години. Позитивним се сматра и сазнање да су инспекторима криминалистичке полиције познати починиоци пет од укупно 11 кривичних дела. Значајно смањење броја прекршаја бележи се и у области јавног реда и мира. О овоме сведочи податак да је тридесет из протеклог статистичког периода заменило само 19 прекршаја од којих су 11 изазвани тучама а осам другим узроцима. Знатно је мирније и у области без-

бедности саобраћаја који карактерише само осам евидентираних саобраћајних незгода у којима је истоветан оброј оних са повређеним лицима и само материјалном штетом. Једна особа је задобила теже телесне повреде, оне су код пет преосталих окарактерисане као лакше а материјална штета је процењена на 726 хиљада динара. Слику о безбедности у саобраћају допуњава и податак о 382 прекршаја оних који се нису придржавали саобраћајних прописа. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице ни током претходне седмице нису имали потребе да интервенишу.

Дрога у „аудију“ Припадници Министарства унутрашњих послова су, по налогу заме-

ника вишег јавног тужиоца у Краљеву, ухапсили и задржали до 48 сати двадесетшестогодишњег Београђанина Н.Р. (1989) који се терети да је извршио кривично дело које се третира као неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога. Полицијски службеници су у четвртак око 22,30 на путу Краљево - Чачак у Милочају зауставили ради контроле путничко моторно возило марке „ауди“, бео градске регистрације, којим је управљао осумњичени. Том приликом су код њега пронашли 10,7 грама хероина, а у пепељари возила марихуану.

Смрт на пешачком прелазу У тешкој саобраћајној несрећи која се догодила на раскрсници Улице Војводе Путника са Југ Богдановом, на

пешачком прелазу је смртно страдала шездесетдвогодишња Љиљана Павловић. Док је прелазила улицу на њу је налетео шлепер македонских таблица и нанео јој смртоносне повреде, а непосредно након несреће возач, четрдесетдеветогодишњи македонски држављанин Ћазим Езлић, пешице је побегао са места несреће.

Девет повређених у судару Само два дана након што се у близини Београда догодила саобраћајна незгода у којој је једна особа страдала а шездесет повређено слична се, у знатно мањем обиму догодила на обилазници у Ратини у среду око 17,30 сати. До незгоде је дошло приликом судара аутобуса марке „ман“ крушевачких регистарских ознака, којим је из

правца Краљева ка Ратини управљао педесетогодишњи возач из Крушевца, и камиона марке „мерцедес“, горњомилановачких регистарских ознака којим је управљао шездесеттрогодишњи возач из овог места. Лаке телесне повреде задобили су оба возача и седам путника аутобуса, којима је медицинска помоћ пружена у болницама у Краљеву и Трстенику. У кратком саопштењу Полицијске управе Краљево потврђено је да су увиђај, по овлашћењу заменика основног јавног тужиоца извршили припадници саобраћајне полиције.

Шест повређених у Јовцу Стиче се утисак да поред бројних саобраћајних незгода са тешким последицама све мањи број возача извлачи поуку о потреби повећане

опрезности. Ни тешка саобраћајна незгода на аутопуту првог радног дана минуле недеље, у којој је једна особа изгубила живот а шездесетак теже или лакше повређено, није била довољна поука возачима да буду опрезнији, па је унепосредној околини Краљева током само три дана једна особа изгубила живот, а чак петнаест повређено. Последња у низу саобраћајних незгода догодила се у петак око 14 сати кад су се у Јовцу сударили аутобус краљевачког „Аутранспорта“ и камион који је превозио балване са Гоча. Према првим информацијама најтеже су повређена два возача, а лакше још четири особе које су после указане прве помоћи пуштене на кућно лечење. До удеса је дошло кад је аутобус који саобраћа између Краљева и Каменице директно ударио у „мерцедес“ са трупцима. Т. Радовановић

Фото: Г. Шљивић

ПРЕД БУРУ

МАГАЗИН 28.6.2015.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs