MagazIN 179 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година III * Број 179 * 21. јун 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН 21.6.2015.

СРБ ПРВАК

БИЈА К СВЕТА

21.6.2015.

МАГАЗИН

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

21.6.2015.

МАГАЗИН

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара

Стратегија развоја града Краљева до 2020. године (18)

МАГАЗИН

21.6.2015.

НОВИ ЕЛЕМЕНТИ

И РАЗВОЈА ГРАДА

- С обзиром на капацитет подземних вода и надземних токова, и могућност њихове примене у области планирања и развоја пољопривреде, неопходна је израда Студије оправданости коришћења водних ресурса како би се обезбедили услови за израду пројектно -техничке документације и приступило изградњи. - Краљево има усвојен План одбране од поплава који дефинише краткорочне и дугорочне мере у циљу заштите, али нема службу која ће се бавити пословима хидротехнике и управљања водама

Инфраструктура у руралним подручјима

МАГАЗИН

21.6.2015.

Податак да на руралном подручју града Краљева живи 47 одсто од укупног броја становника, а да је пољопривреда један од значајних ресурса, јер има више од осам хиљада регистрованих пољопривредних домаћинстава, да град обилује значајним природним ресурсима, као и да не постоји адекватна комунална инфраструктура, указује на потребу за унапређење услова за живот и развој економских активности на овом подручју. Услови за развој сеоског подручја су значајно отежани због недостатка одговарајуће саобраћајне и комуналне инфраструктуре, али и чињенице да се на основу анализе пописа уочава значајан пад броја становника. По попису из 2002. године на сеоском подручју је живело 58.785, а по последњем из 2011. живи 56.732 становника. Сем што се бележи повећање просечне старости становништва уочен је некоординисан развој инфраструктуре, што је последица недостатка стратегија развоја сеоског подручја и пројектно-техничке документације за реализацију инфраструктурних пројеката. За већи део подручја ван градске зоне нема планске доку-

ментације нижег реда, што отежава услове за добијање дозвола за изградњу и реконструкцију стамбених, економских и пословних објеката на сеоском подручу. Саобраћајну инфраструктуру на сеоском подручју карактерише изградња без пројектне документације, недовољна ширина коловоза без проширења за мимоилажење, појава оштећења коловозног застора, веома лоша прегледност због растиња, непостојање вертикалне сигнализације и пешачких собраћајница, као и лоше одржавање канала за одвод атмосферских вода. Иако је водоснабдевање једна од најприоритетнијих области комуналне уређености сеоског подручја и поред великих водних капацитета није успостављен одржив систем управљања сеоским водоводима који подразумева њихово одржавање и обезбеђивање испоруке хигијенски исправне воде за пиће. Проблем управљања отпадним водама на подручју града Краљева је идентификован и разрађен Стратегијом одвођења и третмана отпадних вода и Генералним пројектом. Према наведеној документацији дефинисана је изградња шест самосталних подсистема, јер због велике разуђености

подручја и самих карактеристика рељефа није могуће сву отпадну воду одвести на централно градско постројење. Други важан корак у процесу управљања отпадним водама на сеоском подручју је идентификовање пружаоца ове комуналне услуге. Веома значајан проблем је недостатак услуге сакупљања и одвожења комуналног отпада. Он је идентификован и разрађен Локалним планом управљања отпадом, кроз постепено јачање техничких капацитета Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ и проширење обухвата корисника ове услуге. Гробљима на сеоском подручју управљају месне заједнице, али се важним проблемом чини недостатак потребних капацитета као и недостатак уређених јавних простора, недовољна техничка опремљеност објеката месних заједница и других јавних објеката и домова културе.

Енергетски капацитети На подручју града Краљева постоји значајни потенцијали за производњу „зелене“ енергије, а чине их 90 локација за градњу мини хидроелектрана предвиђених у Просторном плану града, значајни капацитети биомасе са

46,8 одсто територије под шумом, геотермални извори и могућност коришћења соларне енергија и енергије ветра. Стратешки документ потврђује да град нема енергетског менаџера али су, уз ангажовање стручних установа и служби, покренуте активности на пројектима енергетске ефикасности јавних зграда и увођење енергетске ефикасности над управљањем јавном расветом, а јавно енергетско предузеће „Топлана“ припрема и спроводи програме енергетске ефикасности и примене нових технологија у раду.

Регулисање и уређење водотокова Подручје града Краљева се налази на подручју сливова река Западне Мораве, Ибра и Груже, а да би се токови Мораве и Ибра одржали у другој класи квалитета неопходна је изградња нових и одржавање постојећих одбрамбених насипа и предузимање антиерозионих и мера за спречавање загађења и заштиту квалитета воде. Просторним планом је као веома

важан задатак дефинисана регулација мањих водотокова са минималном употребом грубих вештачких интервенција у горњим деловима слива бујичних водотокова. План предвиђа да се заштита обави активним мерама ублажавања поплавних таласа, а регулација водотокова у зони насеља применом урбаних, естетских и других услова који оплемењују животну средину и побољшање механизама контроле експлоатације наноса. У исто време је на подручју Гоча, на локацији постојеће акумулације, неопходно одредити функцију и модел за њено управљање. С обзиром на капацитет подземних вода и надземних токова, и могућност њихове примене у области планирања и развоја пољопривреде, неопходна је израда Студије оправданости коришћења водних ресурса у ове сврхе, како би се обезбедили услови за израду пројектно-техничке документације и приступило изградњи. Краљево има усвојен План одбране од поплава који дефинише

краткорочне и дугорочне мере у циљу заштите, али нема успостављену службу која ће се бавити пословима хидротехнике и управљања водама.

Унапређење електро -енергетске мреже Стратегија развоја града Краљева до 2020. године електроенергетику, чији је основни задатак производња, пренос и дистрибуција електричне енергије, сматра једном од најважнијих области у привреди и животу заједнице. Сваки од ових задатака креира посебан електроенергетски подсистем, а сваки подсистем, у зависности од потреба, поседује електроенергетске објекте који треба да задо-

МАГАЗИН

21.6.2015.

воље све већу потражњу за електричном енергијом. Обновљиви извори електричне енергије, хидроелектране, фотонапонски системи, ветро-генератори и остали, омогућавају побољшање енергетске ефикасности, оптимизацију и штедњу електричне енергије, доприносе и очувању еколошког система, а за њихово коришћење постоје релативно добри услови. У оквиру дела електроенергетског система Краљева објекти за производњу електричне енергије су мале хидроелектране са укупном номиналном снагом нешто већом од једног мегавата и једна соларна електрана. На територији града већ постоје мале хидроелектране „Студеница“, „Калудра“ у Студеници, војна у Богутовцу која није у функцији, потом „Вележ“ и „Белци“ у Јошаничкој Бањи. У рад је пуштена соларна електрана „Столови“ снаге 30 киловата, а постоји и већи број малих хидро и соларних електрана у изградњи од којих се очекује знатно повећање производних ка-

пацитета након пуштања у рад. Системи за пренос електричне енергије, као битни делови електроенергетског система, груписани су према напонским нивоима, а на територији града постоје напонски ниво 220 и више киловолта и напонски ниво 110 киловолта са укупном дужином водова која достиже 26 километара. Дистрибутивни систем електричне енергије чине далеководна и спојна поља, трафостанице, мрежа средњег напона и дистрибутивна мрежа ниског напона. Подручје града покривају трафостанице „Краљево 1“, „Краљево 2“ и „Краљево 5“, а укупна снага шест трансформатора који се налазе у њима износи 166 мегавата. Мрежу средњег напона чине трафостанице „Рибница“, „Фабрика вагона“, „Јасен“, „Лађевци“, „Техногас“, „Витановац“, „Краљево 2“ и „Ушће“ која је под управом погона Рашка. У њима се налази укупно 16 трансформатора који збирно дају 91,5 мегавата

снаге, а постоји и трафостаница „Тавник“ са трансформатором снаге 1 мегавата. У оквиру Еелектродистрибуције Краљево функционише и 660 трафостаница 10/0,4 кВ које имају 743 трансформатора укупне снаге 230 мегавата и један број трафостаница које опслужују потрошаче са територије града Краљево, а којима се управља из погона Електродистрибуције Рашка и Врњачка Бања. За дистрибуцију електричне енергије унутар мреже средњег напона користе се кабловски и ваздушни водови подељени у два напонска нивоа. Напонски ниво 35 киловата подмирују кабловски и ваздушни водови укупне дужина 69 километара, а напонски ниво 10 киловата велики број кабловских и ваздушних водова од којих је један део у власништву приватних лица. Укупна дужина свих десетокиловатних водова је 578 километара. Према подацима с краја 2013. године на територији коју покрива Елек-

тродистрибуција Краљево укупна дужина подземне или надземне мреже ниског напона, која је постављена да би се снабдело 54.400 потрошача, износи 1.700 километара. Уз то је за кућне прикључке искоришћено и 570 километара различитих типова каблова. На основу постојећих капацитета на подручју града је могуће инвестирати у изградњу мини хидроелектрана на рекама Ибар и Западна Морава, али и малих хидроелектрана на сливу ових река. Стратегија неопходним сматра обезбеђење услова за развој мреже како би се комплетна територија града покрила стабилним снабдевањем електричном енергијом у складу са потребама привредних и економских активности.

Унапређење телекомуникационе мреже Иако се телекомуникациона и информациона инфраструктура не сматрају главним покретачем економског напретка града сврставају се у битне

јер су информационо-комуникационе технологије средство за модернизацију и побољшање конкурентности привреде. Од великог значаја је посредни утицај који телекомуникације остварују на привреду у смислу редукције трошкова, рационализације пословања, повећање конкурентске способности која се огледа у повећању ефективности и ефикасности обављања пословних процеса и активности. Краљево се налази на чворишту оптичких каблова, транспортне мреже, што пружа погодност за покривеност целе територије фиксном телекомуникационом мрежом. Транспортну мрежу базирану на оптичким кабловима допуњава велики број централа и мултисервисних чворова, кабловска канализација у свим улицама централног градског језгра и на главним правцима изласка из града према приградским насељима и суседним градовима. У склопу ње је и приступна телекомуникациона мрежа од централа и мултисервисних чворова према објектима корисника, а у појединим руралним срединама по-

стоји и бежична приступна мрежа. Целокупна мрежа је дигитализована, а са порастом могућности мобилне мреже у домену интернет сервиса, јавља се тенденција смањења броја прикључака у фиксној мрежи. У фиксној мрежи оператор телекомуникационих услуга је Телеком Србија, а у најави су Орион, Теленор и SBB. У мобилној мрежи то су Телеком Србија, Теленор и VIP, а код кабловских телевизија Телеком Србија, Телемарк и SBB. У овој области су идентификовани проблеми који укључују потребу за повећањем густине мултисрвисних чворова у целој мрежи и за реконстру кцијом приступне мреже у сеоским срединама. Реализацијом ови потреба створиће се услови за равномерни развој и задовољење свих захтева из домена широкопојасног интернета и кабловских дистрибутивних система на целој територији Краљева. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 21.6.2015.

На осмом километру од Краљева према Гочу 70 м уз реку Рибницу на плацу од 10 ари кућа у два нивоа површине 100 квадрата са терасом и погледом на реку, летњиковац, уређено двориште, виноград, струја, вода телефон.

цена 60.000,00 евра 063 233 333

21.6.2015.

МАГАЗИН

Др Драган Петровић

Економија у ћорсокаку (2)

СТРУЧЊАЦИ И ПОСЛУШНИЦИ - Прихватањем Бриселског споразума, којим се из правног система Србије искључују четири етнички чисте општине са севера Аутономне покрајине Косово и Метохија, опасност се надвија и над шест општина са простора Рашке области од којих су по три са већинским православним и муслиманским становништвом. - Четири општине са севера покрајине сматрају се једином браном даљем растакању Србије. – Док земља тоне све дубље контролисани медији нуде лаку забаву и избегавају било какав разговор на озбиљне теме. - Основни квалитет превођењем малог броја људи из сфере сиве економије у легалне токове су бољи статистички подаци који су и онако измишљени и добро нашминкани. - Пораст криминала, сиве економије и остале патологије у друштву само покушај индивидуалног изласка из неиздрживе ситуације

верење да се српска привреда приближава банкроту заснива се на ставу да у дужем периоду послује негативно. Због тога се земља све више задужује, а задуженост је током последње три године повећана за педесет одсто што наводи на размишљање да они који воде земљу немају јасну представу о томе куда иду. Све до доласка напредњака на власт задуженост, и поред санкција, бомбардовања и бројних других недаћа, није прелазила 15 милијарди евра. За три године напредњачке власти увећана је за још половину тог износа, а о томе нема помена у медијима што наводи на закључак о одсуству суверенитета у овој области. Као двоструки доктор наука, стручњак за економију и међународне односе, др Драган Петровић главним кривцем сматра првог човека напред-

МАГАЗИН

21.6.2015.

њака и председника Владе Србије Александра Вучића. Сем краха економије на терет му се ставља прихватање Бриселског споразума којим се из правног система Србије искључују четири етнички чисте општине са севера Аутономне покрајине Косово и Метохија. У таквим околностима ситуација постаје још компликованија након сазнања о опасности која се надвија над шест општина са простора Рашке области од којих су три на западу, Пријепоље, Нова Варош и Прибој, православне, а три на истоку, Тутин, Сјеница и Нови Пазар, са већинским муслиманским становништвом. У тренутним околностима четири општине са севера покрајине, Лепосавић, Зубин поток, Звечан и Косовска Митровица, сматрају се једином браном даљем растакању Србије. Са Републиком Српском на западу, Рашким округом

на истоку и северним деловима Црне Горе са претежно српским становништвом представљају специфичну брану настојањима да се отвори питање Рашке области. - Земља се растура и презадужује, прелазно решење ће бити распродаја свега што имамо значајно, а Вучић се ослања на нама најмање наклоњене силе које су га довеле и одржавају на власти. Оне контролишу наш медијски простор и отуђени део друштвене елите који ради за странце. Вероватно је у суноврату земље била нека лицитација, по систему ко да више, и они су то прихватили. Са друге стране имамо камене фаце и став да се о томе не разговара. Људи су отсечени од политике и дезинформисани, па погрешно закључују да су сви политичари исти, да нема никакве користи од бављења политиком и треба да се окрену својим

пословима. Ми не можемо сами да решимо ово питање. Ако се не ангажују сви, и ако се не створи синергија, ми ћемо као појединци бити лако издрибловани – каже др Петровић. Поразним се чини сазнање да су у институције система доведени представници дела друштвене елите спремни да пристану на све што се од њих затражи. Док командују земљом међу делом интелектуалаца преовладава уверење да у културном и научном смислу међу водећима нису најбољи. Ова теза поткрепљена је чињеницом да у руководећим структурама нема људи попут др Петровића који је, и поред завршена четири факултета, две магистратуре и исто толико доктората, скрајнут. Поразнијим од тога сматра се податак да су доведени бројни људи „који су до магистратура и доктората долазили чак на

неким Сорош курсевима“, а није далеко од истине сазнање о куповини диплома које треба да послуже само као покриће за именовање. Др Петровић категорично одбацује став да су сви неквалитетни, али са довољно самопоуздања добар део таквих сматра људима спремним на компромисе који воде растакању земље. И док по чврстом уверењу земља тоне све дубље контролисани медији нуде лаку забаву и избегавају било какав разговор на озбиљне теме. Чак и у ситуацијама да се покрене врло вешто се преводи у сферу лаке забаве ма колико грађани имали потребу да се о тешким питањима разговара на одговоран и стручан начин. Стручне расправе у медијима не одговарају страном фактору, и делу елите који подржава њихове ставове, а највећу штету трпе грађани Србије.

- Нама стручњацима се то не омогућава па смо на неки начин у сопственој земљи вишак. Уместо да добијамо простор и радимо нешто за благодат земље ми смо маргинализовани, јер циљ није просперитет земље већ да се одраде ствари од интереса за страни фактор. Ово не може предуго да траје, људи осећају незадовољство, а вентила има све мање – каже др Петровић. Затвара се и онај којим је велики број незапослених излаз нашао у сивој економији. Најављени обрачун са њом у редовима економиста сматра се недовољно добром мером којом се не постиже богзна шта. Основни квалитет превођењем малог броја људи из сфере сиве економије у легалне токове су бољи статистички подаци који су и у тренутној ситуацији, сматра др Петровић, измишљени и добро нашмин-

МАГАЗИН 21.6.2015.

кани. Највише штете поново ће пртрпети они који се и иначе налазе у најтежој ситуацији, они који су у црној или сивој економији тражили маневарски простор за преживљавање. - Постаје све неиздржљивије и свуда можете видети само забринута лица људи према којима уместо субјективних ставова треба да буде испољена крајња одговорност. Ово није место за незреле и неиживљене људе који желе да се представе и додатно поентирају. Ово је тежак посао у коме нас очекују проблеми, а они који нису подобни само га отежавају. У поодмаклом процесу који све чешће показује да нешто дубоко није уреду људи који који се осете препуштени самима себи тешко подносе ситуацију и траже излазе из ње. Тако је и пораст криминала, сиве економије и остале патологије у друштву само покушај индивидуалног изласка из неиздрживе ситуације – каже др Петровић. Решење се види у укључивању дела маргинализоване друштвене елите да као иницијатор бројних идеја успостави контакт са доносиоцима одлука. Уместо тога ускраћује јој се приступ медијима са националном покривеношћу, па су усмерени према локалним, и тако ограничен утицај на шире слојеве становништва. У ситуацији која се оцењује све тежом део патриотског блока настоји да реагује на адекватан начин и успостави комуникацију са народом због страха да би, у случају одуства економског и социјалног вентила, могло доћи до озбиљних поремећаја у друштву због чињенице да значајан део становништва једва преживљава. Због свега што се дешава све мање долази до изражаја потреба обичног човека да учествује у политичким дешавањима, а због одсуства жеље да стави и зрнце песка на брану која штити од велике опасности долази у ситуацију да га однесе вода кад се она једног дана уруши.

Они који покушавају да мотивишу грађане за учешће у политичком животу свесни су чињенице да у најзначајнијим друштвеним променама не учествује целокупно становништво, али је неопходно учешће критичне масе способне да утиче на ток догађаја. Ни у великим ослободилачким ратовима и бунтовима не учествује целокупно становништво већ само мали број људи којима се пред крај прикључују они који осете да би могли имати користи. Одсуство критичне масе упућује на став о својеврсној кризи друштва које не показује жељу да мења стање ма колико се оно чинило лошим. Тренутна криза у Србији оцењује се специфичном и по томе што је заснована на дезинформацијама каквих није било у ранијим епохама. Настојању да се под контролу стави што већи број медија одупире се интернет и поред покушаја да се и на њега утиче на различите начине. Он се одупире и због чињенице да има ограничен утицај на мањи број становника и млађу популацију која још није радно ангажована. - Свака власт покушава да контролише медије, а ова има и подршку страног фактора који нам је најмање наклоњен иако има кључни утицај. Кад се сабере подршка страног фактора са финансијским средствима онда је тај притисак посебно јак. До 2000. године Слободан Милошевић је имао моћ, али не и подршку страног фактора који је финансирао и помагао део опозиције. Страни фактор није монолитан, па су нам неке силе наклоњене више, а неке мање. У таквим околностима нормална власт би сарађивала са онима које су нам више наклоњене, а ова у немогућој ситуацији са Америком, Великом Британијом и Немачком које нам као најмање наклоњене контролошу медијску сцену и неке друге токове, аналитичаре, читав део друштвене елите, интелектуалце које финансира Сорош. У том кругу нама се деценијама нису персонално променили политичари, а многи од њих

иако су се окренули за 360 степени ипак остали – каже др Петровић. Сваки покушај да се колико толико успостави лојална конкуренција нових снага онемогућена је чињеницом да је за формирање странке потребно скупити 10 хиљада потписа грађана и за сваког од њих платити неколико евра што није једноставно у ситуацији кад се све теже долази до пара. У Српском отаџбинском фронту верују да је и овим додатно угрожен демократски принцип удруживања, па се уз објективну блокаду медија све више поставља питање опстанка демократског система. Присутно је и уверење да би незадовољство доброг дела грађана могло да проузрокује одређени притисак који би страни фактор покушао да каналише на начин који му највише одговара и поново наметне фаворите у виду фракције неке од постојећих опозиционих странака. У Српском отаџбинском фронту реалном опозицијом сматрају једино патриотски блок у конституисању, окупљен око Демократске странке Србије, делимично за Трећу Србију Ненада Поповића и на посебан начин српске радикале. - Они су убацили једну клин чорбу као кад је аутроугарски војник дошао у Србију и некој жени рекао да неће ништа, јер је већ понео своју чорбу. У тањир је ставио клин а онда затражио мало тестенине, мркве, бибера и хлеба да би закључио да је то клин чорба. Њихова клин чорба је Европска унија. Они вам узимају све, деструишу и обећавају да ћемо једног дана ући у Европску унију. То је смешна прича јер у овим околностима то не одговара ни нама ни њима пошто се Унија мења, све је мање привлачна, има сопствених проблема и није спремна да се шири, поготово не са нама који имамо два додатна фактора да тамо не уђемо, питање Косова и Метохије и губљење уникатног трговинског споразума са Русијом – сигуран је др Петровић. Т. Радовановић

21.6.2015.

За отворени парламент у Краљеву

МАГАЗИН

ПОСЛАНИЦИ БЛИЖИ ГРАЂАНИМА 22

- Циљ иницијативе Отворени парламент је повећање јавности рада парламента, информисање грађана о раду парламента и успостављање редовне комуникације између грађана и њихових изабраних представника. – Спремност да разговарају са грађанима у Краљеву показала само два народна посланика

ницијатива Отворени парламент од 2012. године прати шта раде посланици у Народној скупштини, колико су активни, колико и о чему причају, на који начин гласају за законе и колико амандмана подносе на текст предлога закона. Повод за ово је сазнање о важности одлука које у име грађана у Народној скупштини доносе посланици, а којима се на директан начин утиче на стање у различитим областима живота. Истраживања која су вршила различите организације цивилног друштва показују да највећи број грађана не зна ко их представља у парламенту нити шта се тамо дешава током заседања. Од 250 народних представника у највишем законодавном органу највећи број њих нема директан контакт са грађанима а сазнање о његовој важности повод је за организовање активности које имају за циљ да их успоставе. И док се од посланика очекује да као представници грађана буду одговорни за оно што раде, и да их о томе редовно обавештавају ови другим се пржа могућност да у директном контакту изложе проблем како би се заједничким напорима пронашло најадекватније решење. Иницијатива Отворени парламент сарађује са свих 250 посланика, а сваке године у различитим градовима одр-

МАГАЗИН

21.6.2015.

жава и уличне акције којима се промовише директна комуникацију између грађана и посланика. Ове године је планирано да личне активности буду организоване у шест градова а након Ниша и Крагујевца караван Отвореног парламента се првог дана ове недеље зауставио на Тргу српских ратника у Краљеву. До краја сезоне уличних акција следе посете Шапцу, Лозници и Новом Саду чиме се потврђује настојање да се допре до различитих слојева становништва. Искуство из протекле, и ове године, показује да у различитим деловима земље нема битне разлике у односу на познавање, ингеренције и улогу народних посланика у решавању значајних питања из њихове надлежности. Отворени парламент омогућава грађанима да посланицима поставе питање уз помоћ веб портала, а на њих добију одговор у року који онај коме је постављено сматра потребним. Статистика показује да посланици одговарају тек на свако пето постављено питање што се оцењује веома малим процентом чак и у односу на претходни сазив кад је тај проценат, иако недовољан, био далеко већи. Актуелни сазив Народне скупштине чини чак 120 посланика који то нису били раније па се оправдано поставља питање упућености у права и обавезе

не само кад су у питању одговори на питања грађана, већ и наступи за скупштинском говорницом. Анализа њиховог рада показује да се њих петнаест за више од годину дана ни једном није јавило за реч. Неактивност се правда великим обавезама у одборима у које Отворени парламент нема приступа и због чињенице да је физички немогуће пратити рад њих десетак који се одржавају у исто време, као ни танскриптима са седница. Редовне месечне, полугодишње и годишње анализе резултата активности народних посланика намењене су медијима и малом броју оних које то интересује шта и колико посланици заиста раде у парламенту. У Отвореном парламенту и даље преовладава сумња у заинтересованост грађана за рад њихових представника у Народној скупштини а тумаче је неповерењем чији се узроци виде у више различитих фактора. Путовање по градовима Србије прилика је за довољно аргументован став о незаинтересованости, аполитичности и неповерењу које сем посланика имају према другим политичарима. Незаинтересованост се често правда личним проблемима који потискују у позадину бављење било чим другим. Прилично изражено неповерење према народним посланицима посе-

бан је мотив да се и они више ангажују да успоставе комуникацију са грађанима и да, сем онога што раде у оквиру канцеларија за посланике, учине корак напред како би помогли у решавању проблема ма колико да искуство показује да су они углавном везани за оне који излазе из сфере њихове одговорности. Истраживање Отвореног парламента показује да чак 65 посто грађана не познаје активности и надлежности Народне скупштине иако изражава незадовољство радом народних посланика. Циљ уличне акције био је да се скрене пажња грађанима да имају право да знају како народни посланици и посланице представљају њихове интересе, као и да информације о раду Народне скупштине припадају јавности. Иако је позив уредно послат на дресе свих шест краљевачких народних посланика одазвали су му се само Зоран Бојанић из Српске напредне странке и Иван Јовановић посланик демократа у републичком парламенту. - Посланици доносе одлуке које утичу на све нас – од тога какав ћемо образовни систем имати, до тога какве ћемо порезе плаћати. Циљ наше иницијативе јесте да мотивишемо грађане да прате рад народних посланика, јер

стављањем посланика у „центар пажње“ јавности питање одговорности вратиће се тамо где и припада – у Парламент где изабрани представници у име грађана доносе најважније политичке одлуке – рекла је Бојана Џуловић из Отвореног парламента. На самом почетку интересовање Краљевчана није било претерано а преподневно искуство из Крагујевца сведочи о педесетак грађана који су показали интерес за разговор са својим посланицима. Онима који су скупили храбрости да приђу информативном пулту били су доступни промотивни материјали којима се упућује на потребу непосреднијег контакта са народним посланицима. Активисти иницијативе Отворени парламент упознали су посланике са вредностима на којима почива Декларација о отворености парламената и позвали их да је подрже. Декларација представља позив организација цивилног друштва које прате рада парламената, државним парламентима, а ентитетским и транснационалним законодавним телима да се обавежу на отвореност и омогућавање учествовања грађана у раду парламента. Иван Јовановић се сврстава у ред најактивнијих краљевачких представника у Народној скупштини а одазвао се позиву Отвореног парламента да

грађанима објасни шта су надлежности народних посланика. - Ми доносимо законе и контролишемо њихово споровођење. Извршну власт чини Влада, а ми само можемо да проверавамо да ли спроводи те законе. Нажалост, у последње време не добијамо одговоре на наша питања и не можемо да вршимо надзорну улогу зато што се Влада понаша као неко ко је приграбио све полуге власти и самостално одлучује о свему. У том смислу су грађани јако незадовољни, а онда мислећи да и посланици имају директну могућност да врше власт за то окривљују њих. Права адреса у тренутној ситуацији је Влада Републике Србије која извршава буџет, спроводи све законе и доноси одлуке које се тичу свакодневног живота грађана. Ово је само један вид директног контакта и излазак на улицу да о темама које их интересују разговарамо са грађанима који не знају да постоји Канцеларија народних посланика – каже Јовановић. Спремност да се укључи у акцију показао је и Зоран Бојанић потврдом да Отворени парламент прати рад и на веб порталу објављује информације о активности сваког од 250 посланика. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 21.6.2015.

Милан Ђуровић

МАГАЗИН 21.6.2015.

Активност Агенција за безбедност саобраћаја

ЗНАЧАЈАН КОРАК НАПРЕД - Пооштравање контроле и испитивање возила довело је до смањења малверзација које су се огледале у томе да су возила подмлађивана, да им је мењана кубикажа, а дешавало се и да теретна буду регистрована као путничка. - Пре примене новог система на сваких 100 возила запремине веће од 2.000 кубика 80 је регистровано као да има мање, а све то је допринело да државни буџет сваке године буде ускраћен за значајна материјална средства. – Процедура која се примењује на возаче којима је одузета возачка дозвола осмишљена је тако да их измалтретира како не би поново чинили прекршаје. - Број погинулих на путевима у овој години на истом нивоу, што је повод за уверење да би до краја могао бити мањи него у истом периоду минуле године

21.6.2015.

МАГАЗИН

ри опредељењу за доношење одлуке о формирању Агенције за безбедност саобраћаја Министарство саобраћаја се водило све израженијом потребом за праћењем и унапређењем безбедности саобраћаја на националном нивоу. Задатак Агенције би уз то требало да буде и повезивање различитих институција које имају утицаја на безбедност саобраћаја, вођење базе података о саобраћајним незгодама и низ других поверених послова од којих је неке успела да реализује. Искуство из досадашњег рада потврђује да је повећан квалитет послова поверених Агенцији којој предстоји прихватање нових обавеза по основу Закона о безбедности саобраћаја на путевима. Вршилац дужности директора Агенције за саобраћај Милан Божовић подсећа да се рад одвија кроз неколико сектора од којих је најстарији онај у чијој су надлежности возила која са-

обраћају друмовима. Међу најзначајније послове који се обављају у оквиру Сектора за возила спада спровођење женевског Споразума о усвајању једнообразних техничких прописа за возила са точковима, опрему и делове који могу бити уграђени или коришћени на возилима са точковима и условима за узајамно признавање додељених хомологација на основу ових прописа, као и надзор над хомологационим испитивањима и контрола саобразности возила, опреме и делова према правилницима Уједињених нација и издавање одговарајућих Саопштења о хомологацији типа производа. У делокруг рада Агенције сврстава се издавање потврда ради царињења нових и употребљаваних возила, опреме и делова, а посебно значајном сматра се обезбеђивање базе података о техничким карактеристикама свих возила значајних за примену прописа о без-

бедности саобраћаја на путевима. Агенција обавља послови везане са издавање дозвола, води регистар издатих дозвола и лиценци, обавља послове у вези са дигиталним и аналогним тахографима, врши чување и архивирање података и докумената унетих у регистар у писменој и електронској форми. Важан сегмент рада је сарадња са Канцеларијом за европске интеграције у активностима на реализацији Националног програма за усвајање правних тековина у процесу приступања Републике Србије Европској унији, а уз организовање семинара за унапређења знања и проверу њиховог знања Агенција спроводи стручне испите за контролоре техничког прегледа. Контрола техничких прегледа није развијена у потребној мери, јер још није усвојен правилник који регулише ову материју, а Божовић потврђује да ће од тренутка кад буду познати

услови дефинисани правилником, и кад он буде усвојен, почети развој тог одељења у оквиру Сектора за возила. Овом сектору је поверено вођење послова око формирања базе података о техничким карактеристикама возила, а најкасније до половине наредног месеца очекује се комплетирање, тако да ће она бити најопремљенија база података са највећим бројем података о једном возилу. Поред основних података који се односе на број шасије у бази ће бити фотографије, техничке карактеристике, потврда произвођача и сва документација која је прошла кроз лабораторију. - До сада смо имали ситуацију да за возило из увоза купац мора да прибави потврду произвођача, или податке о техничким карактеристикама возила, и те податке да плати. За базу података о техничким карактеристикама возила, коју води Агенција за безбедност саобраћаја, карактеристично

је да купац неће морати да тражи ове податке већ ће овлашћена лабораторија прво да прегледа базу, а уколико подаци за ту марку и тип возила постоје добијаће их бесплатно. С друге стране значајно је што то омогућава контролу возила која се налазе на нашем тржишту – каже Божовић. Приступне шифре за преглед базе података имаће сви који врше техничке прегледе као и управе саобраћајне и криминалистичке полиције. Очекује се да би увезивање са техничким прегледима могло да потраје неколико година након чега ће за свако возило бити познато колико је километара прешло током године, како је изгледало кад је регистровано, а како на техничком прегледу наредне године. Нов систем контроле омогућава увид у све промене током године на одређеном возилу које се региструје на простору Србије. Пооштравање контроле и испити-

вање возила довело је до смањења малверзација које су се огледале у томе да су возила подмлађивана, да им је мењана кубикажа, а дешавало се и да теретна буду регистрована као путничка. Пре примене овог система на сваких 100 возила запремине веће од 2.000 кубика 80 је регистровано као да има мање, а све то је допринело да државни буџет сваке године буде ускраћен за значајна материјална средства. - Та врста малверзација више не може да постоји, јер се врши провера карактеристика возила по броју шасије, а на основу података који се добијају од произвођача. Уколико је произвођач потврдио да возило има 2.800 кубика, а у папирима нађемо да има 2.000 не издајемо потврду и оно не може да се региструје. Ми не можемо да спречимо малверзације које се везују за фалсификовање докуме-

21.6.2015.

МАГАЗИН

ната, а кад нађемо фалсификована царинска и друга документа, чак и она о техничком прегледу, прослеђујемо их Управи криминалистичке полиције – каже Божовић. У оквиру Агенције за безбедност саобраћаја успешно функционише и Сектор за возаче, а бави се са несавесним возачима који су остали без возачке дозволе. Основни циљ је настојање да након одређене процедуре они који су се показали као несавесни схвате тежину грешака због којих су остали без возачке дозволе и променом понашања поново стекну право на њу. Од почетка примене прописа који се односе на несавесне возаче показало се да и међу њима постоје две различите категорије. Једну чине они који су спремни на промену става о понашању, јер су схватили да то може да проузрокује несагледиве последице по њих и друге учеснике у саобраћају, а другу возачи који нису у потпуности спремни на промену понашања које се односи на кршење прописа, али ни да пролазе компликовану процедуру која се примењује на ову категорију учесника у саобраћају. Компликована процедура подразумева одузимање возачке дозволе на одређен временски период, а након тога пријаву за додатну едукацију на курсевима којима су обавезни да присуствују у тачно одређено време. Читав поступак траје прилично дуго, а како курсева нема у сваком граду принуђени су да путују у неки други, а да при том не користе аутомобил јер немају возачку дозволу. Ова процедура није непозната у свету, а најзаступљенија је у државама са дугом традицијом у безбедности саобраћаја. Искуство показује да у њима, а то потврђују Немачка, Шведска, Холандија и друге земље, возач који је остао без дозволе током једночасовног психотеста психологу треба да докаже да зна како се зове. Цела процедура осмишљена је тако да измалтретира несавесног возача како не би поново чинио прекршаје. Резултати истраживања показују да је број погинулих на путевима у овој

години на истом нивоу, што је повод за уверење да би до краја могао бити мањи него у истом периоду минуле године. Смањењу броја страдалих у саобраћају претходи дуготрајан и упоран рад о чему сведочи искуство земаља које су успеле да у знатној мери утичу на побољшање стања у овој области. Тако је онима који су постигли најзначајније резултате за то било потребно 30 до 40 година. - Ми смо почели озбиљније да радимо од 2010. године, и успоставили неке системе, а сад смо дали гас и трудимо се да истрајемо у томе и цео систем доведемо у форму која суштински функционише и даје резултат. Да бисте некоме променили понашање морате да радите од малих ногу и тренутка кад је у вртићу, јер кад напуни 18 година он већ зна како треба да се понаша. Сада имамо ситуацију да у том периоду не радимо са њим, а кад постане пунолетан лечимо све оно што је пропустио током првих 18 година – каже Божовић. Значајни резултати остварени су и након различитих кампања, а ефекти су знатно повољнији у односу на претходну годину. Оне се реализују кроз секторе за превенцију и кампање и за локалне самоуправе, а обавеза Агенције је да сарађује са локалним телима за координацију послова безбедности саобраћаја. Систематски приступ кампањама довео је до реализације бројних активности које раније нису постојале, а значајним се оцењује више састанака са представницима локалних савета за безбедност саобраћаја на којима је дефинисан предлог мера за решавање уочених проблема. Детаљна анализа стања безбедности саобраћаја на територији 162 локалне самоуправе, и одговарајућег савета у свакој од њих, део је извештаја на шест хиљада страница као основе за предлоге мера које треба применити да би се стање у овој области побољшало. У Агенцији за безбедност саобраћаја очекују да министарка Зорана Михајловић ускоро позове градоначелнике и председнике свих оп-

штина са подручја Србије, а да након тога отпочну тренинзи са локалним саветима. Тек после тога се може очекивати реализација онога што би требало да ураде како би се поправило стање безбедности саобраћаја. Да сви савети за безбедност саобраћаја нису радили како би требало потврђују искуства градова у којима је доказано да знатно више од других учесника страдају пешаци, а да током последњих пет година није остварена ни једна мера којом би се утицало на повећање њихове безбедности. Сличан је случај са локалном средином у којој је утврђено да више од осталих страдају бициклисти, а уместо да буде реализована бар једна активност усмерена на промену стања из буџета локалног савета су издвојена средства и купљен чамац за потребе полиције. - Грешака дефинитивно има и у наредном периоду их морамо отклонити. Имамо искуства из различитих градова, па кад видимо која су у неком граду дала добар резултат да их предложимо и другим. Позитивно искуство Краљева повод је да и другим локалним срединама предложимо спровођење акције којом се обезбеђују аутомобилска седишта за бебе, јер се показало да у аутомобилима као путници најтеже последице трпе деца која чине половину од укупног броја страдалих – каже Божовић. Иако у Агенцији за безбедност саобраћаја влада уверење да краљевачки савет за координацију послова у овој области ради добро потврђено је да има довољно простора да рад буде бољи, а ефекти плодотворнији. Досадашње активности потврђују да се издваја од других савета јер примењује системске мере које треба да дају резултат по истеку дужег временског периода. То је још једна потврда става да се у области безбедности саобраћаја не може радити краткорочно. Општи закључак упућује на став да се морају примењивати мере које не дају резултат одмах, али након неколико година у знатном обиму утичу на побољшање безбедности у саобраћају. Т. Радовановић

МАГАЗИН 21.6.2015.

МАГАЗИН

21.6.2015.

Завршена манифестација „Дани јоргована“

У ЗНАКУ ВЕКОВНОГ ПРИЈАТЕЉСТВА

- Организатор завршне манифестације Скупштина Дијаспоре Срба Јужне Француске. – У малобројној делегацији Србије градоначелник Краљева Томислав Илић и председник београдске Подружнице Завичајног друштва „Краљево“ Милан Новаковић. – Поклон домаћинима завичајна јабука, „мученица“ из столетних завичајних подрума, „Носталографија“ са песмама посвећеним завичају

ековно пријатељство српског и француског народа започето 1250. године, када се принцеза Јелена Анжујска венчала са краљем Урошем Првим, било је повод да пре 22 године удружење које носи њено име покрене манифестацију „Дани јоргована“. Тако се Краљево скоро че тврт века, у пролеће сваке године, подсећа француске принцезе и српске краљице Јелене Анжујске, супруге краља Уроша и мајке два најзначајнија српска владара Драгутина и Милутина. У жељи да се сарадња између Србије и Француске подигне на виши ниво ове године се у организацију укључило Одељење за миграциону политику, дијаспору и социјалне споразуме Министарства иностраних посло

МАГАЗИН

21.6.2015.

ва, Амбасада Републике Француске и Скупштина Дијаспоре Срба Јужне Фран цуске, а манифестација проширена и добила нов назив „Мостови сарадње Србије и Француске кроз векове“. Овогодишња манифестација „Дани јоргована“ посвећена је сећању на 765 година пријатељских односа Србије и Француске, а отпочела на имендан Краљева 19. априла садњом јоргована испред новоизграђене хале спортова у Рибници, дуж бедема на десној обали Ибра између два моста, на локацији средњовековног града Маглича, двориштима школа и више других локација у граду. Настављена је седам дана касније у Београду шетњом од зграде Скупштине града до Калемегдана где су у присуству представника француске

амбасаде засађени јорговани и најављена централна манифестација у Краљеву 23. маја. Овогодишњи „Дани јоргована“ завршени су у Лиону у периоду између 11. и 14. јуна, а организатор је била Скупштина Дијаспоре Срба Јужне Француске на чијем су челу председник Милун Јовановић и секретар Спасоја Кривокапић. У малобројној делегацији Србије која је присуствовала завршној манифестацији били су градоначелник Краљева Томислав Илић, председник београдске Подружнице Завичајног друштва „Краљево“ Милан Новаковић и саветница министра спољних послова Србије др Љиљана Никшић. У спортском центру Rhone SporMf првог дана су, у присуству двестотинак

земљака из Лиона и околине, учеснике манифестације поздравили званичници Скупштине Дијаспоре Срба Јужне Француске, а краљевачки завичајци домаћинима уручили традиционални поклон, завичајну јабуку, „мученицу“ из столетних завичајних подрума и „Носталографију“ са песмама и књигама посвећеним завичају. У уметничком делу програма наступио је србски мелод Љуба Манасијевић, група трубача из Пожеге и културно-уметничка друштва „Златник“ из Швајцарске и „Младост“ из Париза. Завршној манифетацији овогодишњих „Дана јоргована“ присуствовали су конзул Белгије у Лиону David Thonen и члан парламента Лиона, и велики пријатељ Срба, Gerard. Дружење је на-

стављено уз добру храну и пиће, а кулминацију доживело кад су се домаћини и гости ухватили у коло и усред Лиона заиграли „Моравац“. Делегација Дијаспоре Срба и гости из Србије другог дана су обишли гробље Saint Genis Laval у околини Лиона и положили цвеће на споменик Србима умрлим током Великог рата, а поред споменика засадили јоргован. Гостима из Србије се овом приликом придружио и градоначелник општине Saint Genis Laval. У оквиру Конзуларних дана у Лиону гости на штанду Конзуларног оделења Амбасаде Србије у Француској у поподневним часовима су били чланове српске делегације, а у оквиру официјелног дела представљања 83 конзу-

ларна представништва наступили трубачи из Пожеге. Са завршне манифестације овогодишњих Дана јоргована из Лиона је послата јасна порука Дијаспоре Срба Јужне Француске да се традиција обележавања „Дана јоргована“ настави и прошири на културну, привредну и сваку другу сарадњу, а да се идућих година Дијаспори Срба и Французима Краљево представи у већем броју и осмишљенијом понудом. Завичајци су обећали да ће првом приликом радо дочекати децу Срба и Француза и заједнички уређивати дечји забавник. Т. Радовановић Фото: М. Новаковић

Заједничка акција станара и васпитача

МАГАЗИН

21.6.2015.

ИГРАЛИШТЕ ДО О

- Компанија Нивеа најмлађим Краљевчанима поклонила дечје игралиште које са реквизитима и гуменом подлогом вреди 3,5 милиона динара. - Став о драгоцености времена које се проводи напољу у друштву са другарима и родитељима основ за оправдану жеља донатора да привуче децу на нова креативна игралишта. – Игралиште грађено по најновијим стандардима помаже правилан моторички раст деце и активира различите групе мишића. - Градске власти додатним ветром у леђа краљевачке бајке допринеле да се савладају океани мрзовоље

купили смо се да бисмо заједно покренули сређивање паркића и игралишта широм Србије. Показали сте да Вам је стало где нам расту деца! ХВАЛА ВАМ СВИМА. Захваљујући Вашем позитивном ставу и подршци, као и фотографијама и коментарима које сте нам слали, успели смо да покренемо изградњу игралишта у Крагујевцу и Суботици. Али ту није крај! Настављамо заједно борбу за боље одрастање наших најмлађих! Акција сређивања игра-

лишта у свим деловима Србије, биће настављена и током 2014. године. У плану је сређивање још игралишта, али нам и даље треба Ваша помоћ! Шаљите нам слике, предлоге, Ваше иницијативе, а ми ћемо на различите начине покушати да подржимо најбоље! Потребно је да заједно чувамо, одржавамо и бринемо о нашим паркићима. Да учимо нашу децу да их чувају и воле. Ову акцију сте Ви извели и потребни сте нам и даље, јер само

заједно можемо да се организујемо и учинимо нашу околину лепшим местом за наше малишане! Нама је стало где нам расту деца! ХВАЛА СВИМА! Нивеа. Ових неколико редова објављених на фејсбук страници под називом „Где нам деца расту“ представљају само почетак на први поглед једноставне и лепе приче око које су се окупили родитељи деце која иду у вртић „Весељко“ и станари околних зграда у Доситејевој улици кад су схватили да

Фото: М. Радовановић

ОСТОЈНО ДЕТЕТА

МАГАЗИН

21.6.2015.

им недостаје нешто лепо и ново. То лепо и ново требало је да буде дечје игралиште, јер постојеће није више ни личило на игралиште. Сазнање да друштевно одговорна компанија Нивеа по Србији гради игралишта за децу, која промовише преко друштвених мрежа, било је повод да у септембру прошле године васпитачи, родитељи деце и станари суседних зграда на својој Фејсбук страници под називом „За игралиште достојно детета“ учине први корак како би пробудили успавану друштвену активност која је резултирала изградњом савременог полигона за игру грађеног по најсавременијм стандардима. Нису тада сви заинтересовани веровали да тако нешто може да се догоди. Било је међу њима сумњичавих који су знали да неће бити лако обезбедити довољно средстава, али и скептичних који су били убеђени да је прича о игралишту само једна у низу празних какве се пласирају сваког

дана. На срећу било је и оптимиста који су већ након првог скупа ступили у контакт са скупштинама станара околних зграда како би сви заједно затражили да се на запуштеној ледини изгради савремено игралиште. У том тернутку основни циљ је био да се Нивеи пружи довољна количина података о потреби и жељи великог броја заиунтересованих да учествују у акцији која би променила лик старе и похабане јавне површине. - Људи из Нивее су видели велику жељу, препознали нашу активност и велики број људи који је подржао акцију. Били су то угледни грађани који су контактирали локалну самоуправу, а она показала да има довољно слуха за ситуацију у којој се налазимо. Пројекат је направљен у Чешкој, а локална самуправа одрадила земљане радове, припремила терен и обезбедила потребне дозволе. Људи из Нивее су поставили подлогу и справице, а ми се организовали и удру-

жили децу из краја и вртића да направимо леп програм и да се сви друже и играју – каже васпитачица Косана Димитров. Објекат „Весељко“ у саставу Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ подржао је грађанску иницијативу станара овог дела Доситејеве улице укључењем свих ресурса који су били на рапослагању. Од почетка је било јасно да ново игралиште није намењено само вртићу већ деци целог краја до узраста примереног ономе што оно нуди. Прво су родитељи добро засукали рукаве и док су једни мењали визуелни идентитет читавог краја осликавањем мурала други су фарбали аутомобилске гуме, садили цвеће, помагали да се вртић боље опреми новим постељинама и теписима. Основни циљ покретача акције био је да придобије што већи број станара, чак и оне који су сматрали да ће дечја граја са игралишта да ремети попод-

невни мир становника читавог краја. Доказ да деца нису таква стигао је пред Нову годину и Божић кад су на њихове адресе почеле да стижу прве честитке као доказ поштовања и жеље за успостављањем добросуседских односа. Специфичан знак пажње дирнуо је и оне најтврдокорније, па су почеле да стижу бомбоне за децу, колачи за све који учествују у свечаности поводом отварања, сокови и кафа за остале, а по која флаша пива за раднике који су добили задатак да промене изглед овог дела града. - Удружили су се људи који се баве уметношћу, културом и подржали песмама ову нашу акцију, а на брзину смо направили и хор који звучи савршено. Неко је донео сунцобран, неко столове, колаче, сок, фарбу, расад цвећа и сви дошли да нас подрже. Реаговали су на нашу причу, шармирали смо их на све могуће начине, а цео град је подржао. Кључно је било да локална самоуправа реагује брзо и чини ми се

да су они доста добро препознали да може да се деси нешто корисно, а деца су била толико нестрпљива да смо морали да постављамо чувара док се све не утегне да би било безбедно. Деца ће да чувају ово игралиште, а као млади људи једног дана ће знати колико је важно да и њихова деца имају своје игралиште – каже Косана. У Србији се на игралиштима много деце игра захваљујући гласовима њихових родитеља, а у Краљеву су испред свих у борби за једно такво стале Ивана Стајић и Косана Димитров. Довољно слуха показале су и градске власти и додатним ветром у леђа краљевачке бајке допринели да се савладају океани мрзовоље. Све време се као императив наметао захтев за безбедношћу деце, па је игралиште грађено по најновијим стандардима и са реквизитима који помажу правилан моторички раст деце, а уједно активирају различите групе мишића. Ово је посебно важно

кад се зна да најмлађи највећи део слободног времена проводе поред рачунара који постаје нормални део њиховог одрастања. И то је један од повода за став о драгоцености времена које се проводи напољу у друштву са другарима и родитељима, па је оправдана жеља донатора да их привуче на нова креативна игралишта која пружају прилику за уживање у игри са вршњацима. Посебну повољност пружа локација која омогућава великом броју деце да користи све повољности игралишта, што је и било одлучујуће при опредељењу да буде изграђено у Краљеву. Након Крагујевца и Суботице Нивеа је градила игралишта за децу у Ужицу, Лесковцу, Нишу, Врању, Пироту, Зрњанину, Шапцу, Ваљеву и Краљеву, а вредност донације за изградњу дечјег игралишта са реквизитима и гуменом подлогом износи 3,5 милиона динара Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 21.6.2015.

Јединствен пројекат у краљевачком Дому здравља

МАГАЗИН

21.6.2015.

ЛЕЧЕЊЕ НА ДАЉИНУ

Фото: М. Радовановић

- Краљевачки Дом здравља је, као једини са простора Југоисточне Европе, изабран да, уз подршку Министарства здравља, учествује у иновативном и модерном пројекту Европске уније под називом „Smart care“. - Kроз информатички сервис омогућено повезивање и размена информација између Дома здравља, Центра за социјални рад и самог примаоца неге, или чланова његове уже породице. - У пројекат укључено 110 корисника, 15 изабраних лекара, 16 радника Центра за социјални рад и пружаоци неге тешко оболелим лицима. – Опрема за реализацију пројекта вредна 50 хиљада евра

21.6.2015.

МАГАЗИН

енденција пружања што адекватније здравствене заштите најразличитијим слојевима становништва повод је за реализацију различитих пројеката на простору читаве Европе. У њима предњаче најразвијеније земље од којих тек неколико примењује нов приступ којим се повезују социјална и здравствена заштита са циљем да се олакша комуникација између центара за социјални рад, установа примарне здравствене заштите и корисника заједничких услуга. Краљевачки Дом здравља је још 2013. године, уз још 32 друге европске земље, изразио жељу да учествује у иновативном и модерном пројекту Европске уније под називом „Smart care“ уз подршку Министарства здравља, а изабран је као једини са простора Југоисточне Европе. Ово је само један у низу од девет других пројеката намењених развоју

конкурентности и иновативности у коришћењу информационих технологија, а партнери Дома здравља су Центар за социјални рад и предузеће „Белит“ из Београда. „Smart care project“ кроз информатички сервис омогућава повезивање и размену информација између Дома здравља, Центра за социјални рад и самог примаоца неге или чланова његове уже породице. У њега је у Краљеву укључено 110 корисника, 15 изабраних лекара, 16 радника Центра за социјални рад и пружаоци неге тешко оболелим лицима. Координатор пројекта за Краљево, мастер здравственог менаџмента др Мирјана Крчевинац, потврђује да се 50 хиљада евра вредна опрема за реализацију пројекта састоји у драгоценим серверима за Дом здравља и Центар за социјални рад, компјутерској опреми и мобилним телефонима преко којих пацијенти комуницирају са

овим институцијама и својим лекарима. У пројекат су укључени и лекари кућног лечења на терену који су добили таблете помоћу којих у сваком тренутку могу да комуницирају са корисницима, пружаоцима неге и евентуално са Центром за социјални рад. Уз помоћ одговарајуће апликације Центар за социјални рад и Дом здравља одржавају комуникацију са пацијентом и имају информацију када је смештен у болницу и када ће бити отпуштен. - У овај пројекат су укључени пацијенти старији од 65 година које болују од хроничних незаразних болести. Њихов задатак је да, уз помоћ једноставне апликације, преко мобилних телефона пошаљу параметре које захтева њихов лекар, а за то су опремљени глукомерима и тензимерима, и једноставном и бесплатном интернет комуникацијом у наредних годину

дана постављају питања како би у свако доба добили неку врсту одговора или помоћи. Циљ пројекта је да се оствари перманентан надзор над здравственим стањем ове групе пацијената и смањи број долазака у Дом здравља, јер се некада са две реченице заврши посао због кога се одваја време и чекање – каже др Крчевинац. Кад пилот пројекат докаже оправданост очекује се проширење и на остале лекаре Дома здравља, а потом да постане саставни део пружања свакодневних услуга као што је то случај у најразвијенијим европским земљама. Посебно значајним сматра се успостављање комуникације са Центром за социјални рад, јер се у претходном периоду баш она чинила најспорнијом тачком кад је у питању однос према заједничким корисницима. Прва конференција посвећена

„Smart care project“ одржана је у Бриселу, друга у Франкфурту, а трећа у 16. јуна у Краљеву у присуству педесетак представника највећих европских земаља. Била је то прилика да се представе резултати четворомесечног рада, а о искуствима говоре радник Центра за социјани рад, пружалац неге, изабрани лекар, медицинска сестра службе за кућно лечења и један од пружалаца неге. Уз демонстрацију рада са апликацијом присутнима је пружена прилика да се упознају са њеном применом у пракси као и проблемима који се јављају у раду. Дом здравља Краљево тек годину дана послује као самостална здравствена установа која обезбеђује примарну здравствену заштиту за око 125 хиљада становника. Иако је територија града Краљева једна од најразуђенијих у Србији, а простире се на више од 1.500 квадратних километара, зах-

ваљујући доброј организацији и квалитетном кадру Дом здравља успева да испуни основне услове за пружање примарне здравствене заштите. Рад установе одвија се кроз десет служби, и две у оснивању, са 513 запослених од којих су 156 лекари, 213 медицинске сестре и техничари, а остало немедицински радници. Дом здравља активно учествује у реализацији бројних пројеката од којих се најзначајнијим сматра скрининг на карцином дебелег црева, јајника и грлића материце. Прошле године је, као једна о ретких установа у Србији, акредитован на максималних седам година, а пут којим иде усмерен је на превенцију, рану дијагнозу и контролу масовних и незаразних болести. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Уз Светски дан добровољних давалаца крви

МАГАЗИН

21.6.2015.

НА ХУМАНОМ ЗАДАТКУ

- Давање крви гарантује дуг, здрав и изузетно важној ствари посвећен живот. - Сви здрави људи могу, и треба, да буду даваоци крви, јер крв нема национално, расно ни верско обележје. - Болест не прави разлику и не бира па напада без најаве, изненада и свом силином. - Све више добровољних давалаца крви у Краљеву резултат озбиљног и организованог рада Службе зе трансфузију и Црвеног крста. – Инжењер телекомуникација Мирко Виријевић за 38 година дао крв више од сто пута. – Према колективном уговору даваоци крви из „Телекома“ имају право на три слободна дана након сваког давања, у приватним фирмама морају да се врате на посао истог дана

Мирко Виријевић

ваког 14. јуна широм света се одржавају пригодне манифестације са циљем да се искаже велика захвалност људима добре воље који дају део себе како би спасили друге. Циљ свих активности је да се идеја добровољног, анонимног и ненаграђеног давања крви приближи што већем броју људи и за то обезбеди подршка широм света. Сем што се доборовољним давањем крви помаже онима којима је то потребно, и не тако ретко спашавају људски животи, оно је изузетно важно и због очувања здравља даваоца, јер давање крви гарантује дуг, здрав и изузетно важној ствари посвећен живот. Светски дан доборовољних давалаца крви је велики дан за све хумане људе којима захвалност упућују Црвени крст и особље Службе за трансфузију крви. Ове године то је био дан када су краљевачким даваоцима уручена признања за одређен број давања, од оних који су први пут дали драгоцену

МАГАЗИН

21.6.2015.

течност до оних који су то учинили више од сто пута. Више од пригодних захвалница свакоме од њих је значајнија захвалност болесних и повређених којима је крв помогла на путу оздрављења. Чврст ослонац Службе за трансфузију крви су бројни волонтери Црвеног крста и даваоци који гарантују да ће се идеја хуманости ширити, али и Градска управа која показује довољно разумевања за све активности. Коректан партнерски однос допринео је да Краљево из године у годину бележи све већи број давања, а још значајнијим се чини сазнање да се до довољних количина крви за потребе Опште болнице „Студеница“ и Краљевчана који се лече у другим здравственим установама, долази у организованим акцијама. На пригодној свечаности поводом Светског дана добровољних давалаца крви потврђено је уверење о добром потенцијалу као основи за очекивање да резерве крви буду увек стабилне и

обезбеде сигурност пацијентима на лечењу у болници. Основни принципи Светске здравствене организације унети су и у документа Европске уније, а потврђују да је давалаштво бесплатно, анонимно и добровољно, а брига о даваоцу обавеза свуда у свету. Потврђен је и став о потреби да сигурна крв широм света буде доступна сваком коме је потребна, а важном се сматра и потреба да се води брига о здрављу нације. Статистика показује да на нивоу Србије има 40 давања на 1.000 становника, а да је потребно 300 хиљада давања годишње. Сазнање да је број давања и даље испод потребног наводи на чврст став о потреби константног рада на унапређењу система како би се остварили оптимални резултати. Светска искуства доказују да сви здрави људи могу, и треба, да буду даваоци крви, јер крв нема национално, расно ни верско обележје. Најчешће није битна ни крвна група даваоца, јер

увек постоји пацијент који чека на његову крв. Запослени у болницама се свакодневно срећу са тешко оболелим пацијентима различитих година, дијагноза и социјалног статуса. Болест не прави разлику и не бира међу њима па напада без најаве, изненада и свом силином. У тренуцима када је сваки секунд битан до изражаја долази значај давања крви од стране добровољних давалаца и величина њиховог хуманог рада. Због чињенице да дајући крв поклањају и део себе некоме кога не познају, а коме ће продужити живот не тражећи за узврат ништа, заслужују посебно место у заједници и много више дивљења од оног које им се исказује једном годишње. Посебно радује сазнање да у Краљеву има све више добровољних давалаца крви што је резултат озбиљног и организованог рада Службе зе трансфузију и Црвеног крста због превелике жеље да се помогне угроженим, немоћним и болес-

ним особама. Међу петорицом којима је на скромној свечаности уручено признање зато што су дали крв више од сто пута је и инжењер телекомуникације у краљевачком „Телекому“ Мирко Виријевић. Добровољни давалац је постао пре пуних 38 година, далеке 1977. кад је као ученик четвртог разреда Електро-саобраћајне школе „Никола Тесла“ први пут засукао рукав и кренуо путем који ће у знатној мери утицати на став према животу. Младалачка енергија била је довољна да се савлада страх од непознатог након предлога професора да се они који се осећају способним одазову на позив Завода за трансфузију крви кад је тог октобра у Краљеву трагао за новим даваоцима. Петнаест нераздвојних другара из одељења се након првог давања одједном осетило знатно важнијим од свих других који из различитих разлога нису дошли у позицију да се радују. Да

је први корак најтежи показивало се сваки пут током следећих 38 година кад се Мирко одазивао на позиве да као појединац, или у оквиру организованих акција, још који пут допринесе да неко буде излечен. Од првог тренутка се, признаје скромно, осећао посебним због сазнања да је здрав, више због тога што може некоме да помогне. Оно што је започето у Краљеву настављено је током студија у Београду кад су пријатељи у студентском дому на Студију Б чули позив за помоћ. Организовали су се на брзину и до клинике пошли у папучама да би стигли што пре. Иако се о сваком давању води прецизна евиденција, и подаци уписују у књижицу добровољног даваоца, било је ситуација кад због хитности није било времена да се она тражи. Сваки пут кад би се са осталим даваоцима враћао у студентски дом задовољство је бивало веће од претходног и са нестрпљењем очекивана нова прилика.

21.6.2015.

МАГАЗИН

До одласка у војску Мирко је дао крв двадесетак пута, тамо још три пута, да би хуманитарну активност наставио и након ступања на посао у „Телекому“. - Већ 1997. нас неколико ентузијаста, међу којима и колега Љуба Миљковић који је до сада 117 пута дао крв, основали смо своју подружницу и на свечаности у Јарчујку уручили први персонални рачунар Здравственом центру „Студеница“. Тадашњи директор Томислав Крљар нам је изашао у сусрет и обебедио рачунар, а краљевачки лекари на семинару на Златибиору били први који су помоћу рачунара представили своје радове. У то време су готово сва предузећа у Краљеву имала посебна друштва, сва су била добро организована и успешно учествовала у бројним акцијама добровољног давања крви – прича Виријевић. После неколико година рада подружница „Телекома“ је установила први викенд фебруара за своју славу као прилику за окупљање и ван акција усмерених на давање крви. Подружница Друштва добровољних давалаца крви „Телекома“ има 56 чланова, претежно из овог али и других предузећа у којима не постоје слични начин организовања. Значајним се сматрају и добри и пријатељски односи са друштвом давалаца Луке Бар, а манифестују се учешћем на заједничким акцијама у овом месту крајем августа сваке године. Ништа мање успешна није сарадња са друштвима из Угљевика у Републици Српској, „Колубаре“ из Лазаревца, одреда Жандармерије из Пожаревца... До 2003. године Мирко Виријевић је дао крв педесет пута, а јубилеј обележио на свечаности у Врњачкој Бањи коју је организовао начелник Рашког округа. Прописи дозвољавају да се крв даје највише четири пута годишње у интервалима не краћим од три месеца. Дуго се тога придржавао и Виријевић са једним изузетком 16. маја прошле кодине кад није могао да одбије позив за помоћ иако још није прошло толико времена. Како је пре тога дао крв 99 пута пожелео је да што пре

обележи велики јубилеј, па је до Службе за трансфузију отишао два месеца након претходног давања. На руку му је ишла чињеница да је 16. марта био учесник акције у Угљевику, а два месеца касније на хитан позив није понео књижицу у којој је то евидентирано. Сваке године у Краљево бар једном стигне аутобус Института за трансфузију крви. Последњи пут је то била прилика да Виријевић премаши стотку. Сарадња са другим друштвима прилика је да се у контакту са њиховим члановима обезбеди крв за лечење Краљевчана на страни, посебно у Београду. Много шта се последњих деценија променило, па и однос према добровољним даваоцима крви. Они са дугогодишњим стажом потврђују да су деценијама уназад уживали посебан статус у друштву, да се давалаштво много више ценило, а даваоци уживали многе бенефиције, од слободних дана након давања крви до одласка на летовање. Временом су једна по једна копнеле док нису потпуно ишчезле, па су даваоци крви из приватних фирми обавезни да се истог дана врате на посао. Ма колико учешће у хуманим акцијама никада није заснивано на бенефицијама ипак се одразило на ентузијазам и спремност бројних давалаца да део себе у сваком тренутку уступе другом. „Телеком“ се разликује од других, па даваоци крви после сваке ације у којој учествују добију чак три слободна дана. - Мало сам забринут због таквог односа и страха да би и даваоци једног дана за чланове најуже породице морали сами да интервенишу код пријатеља. Требало би и држава да има мало више слуха и стимулише људе на давање крви, можда и бенефицираним радним стажом. У „Телекому“ на нивоу целог предузећа имамо хуманитарну организацију „Од срца“, па смо успели у колективни уговор да унесемо ставку о слободним данима. Нажалост, таквих фирми више нема – каже Виријевић. Добровољно давалаштво је често наставак породичне традиције ,па и

код Виријевића. Кћи је кренула очевим стопама још као гимназијалка, а за то се припрема и млађи син. Искуство показује да су потребе за крвљу све веће највише због различитих болести али и великог броја саобраћајних несрећа, посебно током летњих месеци. Због тога, каже Виријевић, не прође дан а да бар неко не позове и затражи помоћ. Некад има и више позива, а могућности давалаца су ограничене, посебно кад је у питању потражња негативних крвних група. Мирко Виријевић се сврстава у ред ретких који су поред учешћа у редовним акцијама давања крви у посебно важним приликама кад је нечији живот угрожен давали крвну плазму. - Срећан сам што сам у породици добровољних давалаца крви. То су хумани људи, а моја је жеља да анимирам што више младих да крену нашим стопама, јер има оних који су спремни да се укључе и осете задовољство какво доживљавам сваки пут кад дам крв. Осећам се срећним и задовољним чланом породице анонимних од којих сваки има име и презиме, па увек користим прилику да позовем све младе којима то здравствено стање дозвољава зато што је невероватан осећај дати крв при помисли да она иде у праве руке и помаже да неко продужи живот. Тај осећај нема цену и свакоме бих препоручио да се придружи великој породици добровољних давалаца крви – каже наш саговорник. Тешка економска ситуација и ограничена могућност за путовања у многоме су утицале да се некадашње масовне акције сведу на мали број учесника. Некада су у Бар долазили давоци крви из читаве земље, па се на једном месту скупљало и неколико стотина људи које је требало примити, угостити, сместити негде. Старији даваоци памте активност друштва из „Магнохрома“ који су пуним аутобусом хитали и у најудаљеније крајеве како би учествовали у акцијама. Данас се све свело на два или три аутомобила најоданијих овој идеји, а како ће бити у будућности мало ко се усуђује да прогнозира. Т. Радовановић

МАГАЗИН 21.6.2015.

Нови детаљи о демолирању краљевачких фонтана

МАГАЗИН

21.6.2015.

БОРБА ЗА ПРЕВЛАСТ

- Основци се купали у фонтани, користили разноразне шампоне и на крају је физички демолирали. - Две изузетно скупе млазнице су сломљене, а о коначном износу штете би могло да се закључује тек кад буде извршена детаљна провера целог постројења. - Месец и по дана потрошено на припрему за пуштање у редован рад. – Фонтана демолирана кад је постигла жељени ниво рада. – Припадници Комуналне полиције нису могли,или нису хтели, да обуздају основце. – Нестало осам нових решетки постављених пре само двадесетак дана. У ранијем периоду демонтирано 17 млазница, а једини траг забележен камером за видео надзор али се не препознаје починилац. – Опсадно стање пуних пет сати. - Фонтане поново раде

но што се пред крај прошле недеље десило на Тргу Светог Саве, након нових информација, чини се само врхом леденог брега који сведочи о понашању великог броја младих људи чије дивљање плаћају грађани Краљева. Последњи дан школске године не ретко се у Краљеву, а и у другим срединама, обележава цепањем књига и свезака чији остаци дуго лете око основних школа. Краљевачки основци су ове године отишли корак даље и своју радост, можда бес или ко зна шта друго, последњег дана школске године искалили на две фонтане у најужем делу града које су дуго припремане за нову сезону. Оно што се прошлог петка репортеру МагазИНа

учинило као хир мање групе ученика Основне школе „4. краљевачки батаљон“ показало се као део великог проблема на које ових дана нико не реагује, а просветни радници са себе скидају одговорност, јер су се два инцидента одиграла ван школског дворишта. Иако се у првом тренутку чинило да су то матуранти испоставило се да су, што је још поразније, млађи ученици ове школе. Слободан Спајић, вођа екипе која ових дана улаже напоре да поново оспособи фонтану на Тргу Светог Саве потврђује да је, према снимку на који се позива, у демолирању учествовало бар педесет ученика школе која се деценијама уназад сматрала елитном.

По информацијама којима располаже ту су се купали, доносили које какве шампоне да би правили пену, а потом и физички демолирали фонтану. Свуда око ње било је на стотине празних флаша, две изузетно скупе млазнице су сломљене, а о коначном износу штете би могло да се закључује тек кад буде извршена детаљна провера целог постројења. Сем што је скуп сваки од прохромских делова фонтане скупо је и редовно одржавање што је посебан повод за размишљање о оправданости оваквих постројења ма колико она била постављена да би град изгледао лепше. - Месец и по дана смо радили на припреми за пуштање у редован рад и

Фото: М. Радовановић

Т НАД ФОНТАНАМА

21.6.2015.

МАГАЗИН

све до петка кад смо постигли жељени ниво није било оштећења. Фонтана је сваког дана радила беспрекорно, а ми сваког дана долазили да преконтролишемо како функционише. Кад су поломили две млазнице дошло је до драстичног колапса. Преостале су почеле да прескачу, па смо морали да искључимо пумпу да не би направили још већи штету. Ђаци су прскали водом пролазнике, а свуда около је било разбацаних трака од фискалних каса. Успели смо да их разјуримо, а да зло буде веће отишли су до фонтане на Тргу Јована Сарића. Позвали смо Комуналну полицију, али ни они нису могли да се изборе са ђацима – каже Спајић. Ма колико наш саговорник тврдио да је сарадња са Комуналном полицијом добра тешко је поверовати да није могла да на овом месту обезбеди бар дежурство док се ситуација не смири. Још мање је уверљиво објашњење њиховог непосредног руководиоца да је врхунац диваљања пао у време између две смене кад су и полицајци, због велике врућине од које

се пада у несвест, морали да седну и попију кафу. Много вероватнијим чини се став да су се брзо предали јер би се ђаци, сваки пут кад се полицајци помере, враћали да заврше оно што су започели. Основни задатак екипе мајстора је да фонтану поново оспособе како би радила што боље до неког новог излива беса било које старосне групације. Оно што је поломљено мора да се замени, а остало да се заштити мада за то не постоји поуздан начин. Фонтана на Тргу Светог Саве карактеристична је и по томе да се током доброг дела године кад не ради млазнице налазе испод металне решетке како би се заштитиле од крадљиваца. Њено задржавање у време кад ради сем што је ружно, и сведочи о неспособности да се заштити, негативно се одражава и на рад млазница. Оне су, потврђује Спајић, све до петка беспрекорно радиле у јутарњем, дневном и ноћном режиму. На први поглед штета износи тек шездесетак хиљада динара, али се о коначном износу може говорити тек

кад се демонтирају све млазнице, изваде филтери и провере у каквом су стању, а искуство из ранијих периода подстиче зебњу у могућност да штета буде вишеструко већа. Иако су пре само двадесетак дана постављене нове решетке осам је већ скинуто. Када је у ранијем периоду демонтирано 17 млазница једини траг је остао забележен камером за видео надзор али се, како рече наш саговорник, не види добро лик. И постављање видео надзора изискује значајна средства, па се поставља питање чему служи ако не може да се препозна онај ко уништава фонтану. За рад свих фонтана у граду надлежна је Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ која је овај посао препустила предузећу „Архидизајн“, а оно подизвођачу који врши редовно одржавање и поправку. Уговором о одржавању обухваћени су трошкови припреме за рад, хлорисање воде, алгициди, чишћење филтера и електро вентила. Рад је обиман и компликован, а у складу са тим захтева и одређена финансијска средства. Све изван

тога, а то су кварови слични овом који је настао понашањем ученика за које не постоји рационално објашњење, плаћају се накнадно а све пуца по леђима грађана који издвајају паре у градски буџет. Како се често тврди у Градској управи пара нема ни за задовољење најосновнијих потреба. И по оној старој „што пропусти Старина Новаче дочекује дели Радивоје“, на сцену не тако ретко ступају они који скупоцене делове фонтане продају по 15 динара за килограм прохрома, јер млазница не може да се искористи за било шта друго сем да се прода као секундарна сировина. Колико су оригиналне скупе потврђује сазнање да је једна скинута и исечена да би код металостругара биле наручене нове које се састоје из девет делова. Недавна посета Јагодини имала је за циљ обилазак велике фонтане у центру града која функционише беспрекорно и без заштитне ограде. Ограда није постојала ни у оригиналном пројекту фонтане на Тргу Светог Саве, али је накнадно постављена како

би се спречио улазак у њу. - Рачунало се да ће сваки нормалан грађанин да приђе, погледа воду, пусти децу да дохвате млазницу и то није страшно као што је дивљање и купање током ноћи кад млади људи, најчешће под дејством алкохола, узму по два три литра судомила и направе пену. Они треба да схвате да је ово њихов град, да је неко размишљао о њима и направио нешто лепо, а уништавају оно за шта је неко издвојио средства и време да се направи. Нема разлога да праве штету, јер нам је и без тога град црн кад у њему не ради ништа. Звао сам и директора школе, каже да су немоћни да било шта прдузму, јер чим ђаци изађу из школе она нема надлежност над њима. Не знам да ли је то васпитање које се носи од куће, неки хир или револт у тој деци који се јавља на том узрасту. Знам да само праве штету, а од тога немају никакве користи – каже Спајић. Напади на две градске фонтане трајали су пуних пет сати, од подне до 17 кад је могла да почне провера настале штете. Млазнице су запушене и

на фонтани испред зграде Градске управе, а вода црна као да је неко прао сулундаре. Због тога су три мајстора читав дан морали да скидају млазнице, чисте их, поново враћају и усмеравају млазеве уз исто онолико рада колико је потребно за пуштање у пред сезону. Ђаци су читавих пет сати нападали наизменично једну па другу фонтану, млазнице отказивале, а кад је констатовано да не ради чак шест њих искључена пумпа. Фонтана на Тргу Јована Сарића била је боље среће, јер није било физичких оштећења. Спајић потврђује да је општенародно весеље настало кад су се ученицима придружили ромски вршњаци, а потрајало све до првих вечерњих сати. На догађај који би се у сваком цивилизованом друштву сматрао ружним сном остале су да подсећају празне боце различитог облика и величине. Остале су ту током ноћи али их ујутру није било. Ваљда се неко сетио да уклони последње знаке срамоте, неспособности или ко зна чега још. Т. Радовановић

21.6.2015.

МАГАЗИН

Миле Цвијовић Нецо

Краљевачка позоришна сцена: Миле Цвијовић Нецо (2)

Рад на позоришној представи, ма како била једноставна, није ни мало лак и укључује рад различитих специјалности, редитеља, глумаца, сценографа, костимографа, сценских радника и мајстора различитих профила. - Путовања по целој земљи додатни мотив за ангажовање у раду позоришне дружине и сатисфакција за труд уложен у припрему представе. - Кад је крајем шездесетих година прошлог века у позориште дошао талентовани редитељ Александар Ковачевић, и један од одличних педагога који је послу научио доста глумаца, почели су да се нижу успеси. - Осамдесетих година Краљевачко позориште доживљава тријумф кад је представа Шовинистичка фарса проглашена за најбољу на смотри у Требињу

Фото: М. Радовановић

ЧОВЕК СА СТОТИНУ ЛИЦА

МАГАЗИН 21.6.2015.

озоришни живот у Краљеву се деценијама интензивирао с јесени кад су организовани традиционални октобарски Сусрети другарства радника индустрије и рударства који су укључивали стваралаштво у области књижевности, сликарства, драмске и других врста уметности. Да Краљево буде стециште бројних драмских аматера доприносиле су драмске секције које су са успехом функционисале у два највећа колектива, „Магнохрому“ и „Фабрици Вагона“. Чланови једне и друге били су уједно и глумци аматерског позоришта, па су и представе које су припремали биле на редовном репертоару ове установе. Колико је био развијен позоришни живот сведочи податак да је на Сусретима другарства једне године током девет дана приказано чак 18 различитих представа, а гостовање исто толико позоришних дружина повод да краљевачки аматери гостују у њиховим срединама. Последњих деценија у потпуности је нестао аматерски дух и ентузијазам који је везивао стотине стваралаца у различитим областима. Све се свело на познату крилатицу „колико пара толико музике“, што се директно одражава и на понуду Краљевачког позоришта. О свему сведочи Миле Цвијовић Нецо човек који је у позориште долазио свакодневно током пуних пола века. На даскама које живот значе био је познат као признат мајстор светла и дизајнер који је светлима чинио препознатљивим велики број представа. Од тренутка кад је први пут на сцену стао као глумац одиграо је више од шездесет премијера и између две и три хиљаде представа. Нико у историји Краљевачког позоришта није дуже провео у овој установи што га чини довољно валидним хроничарем већег периода постојања ове значајне установе. Од фебруара 1965. године кад је први пут крочио у просторије позоришта, каквих се сећа још само мали број Краљевчана, пратио је развој и трансформацију како саме зграде тако и свега што се током више од пола века дешавало под њеним кровом.

Преломним тренутком у развоју позоришта, који је требало да постави јасну границу између аматерског приступа организацији рада и ономе што би могло да личи на професионализам, сматра се долазак Петра Говедаровића који је почео да уводи норме какве су владале у озбиљним професионалним позориштима. Са аспекта човека који је задужен за светлосне ефекте на сцени значајним се сматра измештање командног пулта који је годинама био смештен испод позорнице. Сем што није била довољно прегледна сцена опасност је претила од воде која би након обилних киша плавила подрумске просторије.

- Од почетка мог рада позориште је имало добро уређену техничку функционалност саме позорнице. Одмах након ослобођења у Другом светском рату, и формирања аматерског позоришта, „Фабрика вагона“ је направила цугове који и данас раде, само су ојачани у време реновирања позоришне зграде. Као и 1949. године исти цугови и данас преко котураче спуштају до сцене елементе декора и завесе. Много се напредовало и у смислу емитовања музике и звучних ефеката у представама чему је допринео брзи развој технике. Први пут смо 1974. године набавили модерне тиристорске уређаје за контролу светла, са 20 клизача и дуплим програмом, и осам нових рефлектора. До тада смо користили старе, али добре, филмске рефлекторе које су после рата добијала позоришта у унутрашњости. Кад је у питању контрола светла на сцени годинама смо радили из подрума, а сада имамо модеран командни пулт који омогућава да се сними распоред светла за целу представу и ништа не памти. Ма колико је тиме олакшан посао мајстора светла по мени није баш најбоље решење јер у одређеним моментима ограничава креативност – каже после пола века за светлосним пултом Миле Цвијовић. Рад на позоришној представи, ма како била једноставна, није ни мало лак и укључије рад различитих специјалности, редитеља, глумаца, сцено-

МАГАЗИН 21.6.2015.

графа, костимографа, сценских радника и мајстора различитих профила. Посебним проблемом увек се сматрало недовољно простора за рад, али и за чување костима и делова сценографије. И док су костими увек били везивани за одређену епоху, а они на које се рачунало у будућности чувани у богатом фундусу, знатно веће проблеме је правила сценографија која је током пола века доживљавала знатну трансформацију. Први професионални сценограф је са три кулисе висине по два метра умео да направи осам различитих промена у току једне представе. Прављене су од осликаваног платна затезаног на дрвеним рамовима који су везивани канапом да се не раставе. Много шта је од тог времена напредовало, а користе се различити материјали којима се постиже довољна уверљивост. Доста се користи и метал, посебно у представама са савременом тематиком, што ствара знатне проблеме приликом транспорта и складиштења. Савремене сценографије избегавају кулисе, па се често користе само завесе са различитим детаљима који асоцирају на амбијент у коме се дешава радња позоришне представе. И док у нека давна времена без осликаних кулиса није могла да се замисли представа у новије време је довољно добро затегнути завесу како би се створио утисак зида. Свако од позоришта, а највећи број у земљи су била аматерска, настојало је да достигнућа прикаже на што ширем простору. Зато су путовања по целој земљи била додатни мотив за ангажовање у раду позоришне дружине и сатисфакција за труд уложен у припрему представе. Позоришни аматери су се надметали на бројним квалификационим ракмичењима која су водила према признању за најбољу представу на савезном нивоу. До учешћа на завршном такмичењу стизало се преко општинских, регионалних и републичких смотри, а при доношењу одлуке о проглашењу најбоље представе на било ком нивоу често одлучивале нијансе.

Кад је крајем шездесетих година прошлог века у позориште дошао талентовани редитељ Александар Ковачевић, и један од одличних педагога који је послу научио доста глумаца, почели су да се нижу успеси. Већ 1976. године представа „Недосањани снови Џима Џерија“ пласирала се на републичко такмичење у Кули и освојила симпатије публике која јој је доделила прву награду. Са наградама су се у Краљево вратили и поједини глумци, а стручни жири представу рангирао као пету на фестивалу. Водећу улогу је играо Лазар Кочовић, а у позоришту наступали његов брат Рацо и супруга Жанка. Три године касније за најбољу представу смотре у Смедеревској Паланци проглашен је Ревизор који је на сцену постављен поводом двадесетогодишњице глумачког рада непревазиђеног хумористе Сретена Степића. Представу је режирао један од оснивача аматерског и члан професионалног позоришта у Краљеву Димитрије

Говедарица - Представа побере све симпатије публике, али не заузме одговарајуће место. Главна замерка стручног жирија везана је за сиромашну сценографију и кулисе које су се померале, јер нису добро причвршћене. Касније се ређају награде, а осамдесетих година долази до највећег тријумфа Краљевачког позоришта кад Шовинистичка фарса као најбоља представа у Југославији осваја прво место на смотри у Требињу – прича Цвијовић. Као глумац Нецо је, а и остале колеге из позоришта, прискакао у помоћ и другим драмским дружинама кад год је то било потребно. Кад је 1980. године сликар Бане Јаблановић одлучио да се, у оквиру драмске секције Културно-уметничког друштва „Живан Маричић“ из Жиче, опроба као редитељ избор је пао на Нушићеву Госпођу министарку. Припреме су се отегле непланирано дуго, а Александар Ковачевић пристао да помогне како би

21.6.2015.

МАГАЗИН

представа била спремна за Фестивал драмских аматера села Србије ФЕДРАС у Малом Црнићу. Како су припреме трајале скоро годину дана ентузијазам је копнео, а бројни глумци отказивали, па су у помоћ ускочили касније водећи у Краљевачком позоришту Миломир Недељковић, Верољуб Андријанић, Миле Цвијовић и други. Представа је проглашена најбољом на фестивалу, а Нецо као најбољи епизодиста награђен са 300 хиљада тадашњих динара што су у то време биле лепе паре. Сем што ангажовање у овој позоришној дружини памти по награди памти је и по двоје жичких аматера који су касније постали афирмисани глумци Краљевачког позоришта. Душанка Орловић је одмах добила улогу у представи Живот Езопов, а Живорад Гајовић у Лажи и паралажи. Услови за рад у позоришту су се мењали и прилагођавали развоју технологије, али и законским прописима. У време кад је у њега ступио јунак наше приче могло је да прими 390 посетилаца смештених у дрвена седишта на преклапање. За данашње време се невероватним чини податак да је сала редовно била пуна, а изузетна посета позоришту бележена је годинама. На време пре него је постао члан позоришта Цвијовића подсећа чекање у подугачком реду за карте у страху да не буду продате пре него стигне до билетарнице која се налазила на месту где се данас улази у Ресторан „Париз“. Дуги редови су се протезали данима, а на дан одржавања представе није било могуће доћи до улазнице. После реновирања на рачун комфора је за читавих сто седишта смањен капацитет позоришта да би по ступању на снагу новог Закона о противпожарној заштити, и захтева за бржом евакуацијом у ванредним приликама, из сале било одстрањено још тридесет. Број седишта је касније сведен на 226, а тренутно их има 217 без изгледа да се у догледно време даље смањује. Цвијовић сведочи да је шездесетих и седамдесетих година посета позоришту била изузетна. Осамдесетих је, и поред разноврсног и по многима доброг репертоара, почела да опада

да би деведесетих почело да се враћа поверење публике. У данашње време варира и зависи од бројних фактора. На простору данашњег позоришта за време немачке окупације, између 1941. и 1944. године, били су магацини и кафана у којој су Немци правили кабаре, а првих година по ослобођењу ту је био смештен Преки суд. Све до 1982. године радило се у непромењеним условима, а у радне просторије улазило директно из Улице Топлице Милана. У великој просторији која је истовремено била клуб, пробна сала, шминкерница и место пресвлачења глумаца током представе одржаван је највећи број активности, а онда је краљевачки архитекта Мики Рашковић допринео да мали простор постане знатно функционалнији. Сем повећаног комфора ништа мање значајна није ни замена свих дотрајалих инсталација које су водиле порекло од пре рата, За овај простор Цвијовића, као и многе друге који су део живота провели у позоришту, везују пријатне успомене и незаборавне улоге. Међу њима се издваја улога Меркуција у представи Ромео и Јулија која је припремана у оквиру Драмског студија. Био је то први сусрет са Шекспиром, а представа се никад није нашла на редовном репертоару. - Кад сам био млађи прижељкивао сам Ромеа, а касније краља Лира кога

још увек могу да играм ако се укаже прилика. Једна од запаженијих, за коју сам добио награду, је улога доктора Стокмана у Ибзеновом Непријатељу народа у режији Михајла Костандинова из Горњег Милановца. Интересантна и актуелна представа била је на репертоару седамдесетих година, а бавила се темом нисправне воде за пиће и борби доктора против политике да се стање поправи. За ту улогу доктора Стокмана на регионалном такмичењу сам добио награду која се састојала у десетодневном боравку у Кули за време одржавања републичког фестивала. Памтим и више верзија Сумњивог лица које су режирали Мија Сарић, Петар Говедаровић, Аца Ковачевић, Нинослав Шћепановић, Раде Мишћевића... Свака понаособ је била интересантна, а играо сам све мушке улоге. Код Ковачевића сам играо Вићу, код Шћепановића Јеротија Пантића, а у осталима иако нисам био у подели играо све улоге сем женских. Водећи светло научим напамет текст и улоге свих глумаца, па кадгод неко не дође на представу, хајде Нецо. Једном не дође Миле Недељковић који је играо Ђоку Проминцлу. Био је ниског раста и здепаст а ја морам да обучем његов костим. Играо сам Ђоку, Милисава и све друге улоге, па и данас знам текстове свих улога – каже Цвијовић. Т. Радовановић

Обележен јубилеј Певачке групе „Рибница“

МАГАЗИН

21.6.2015.

СМОТРА НАРОДНО

ОГ СТВАРАЛАШТВА

- На половини пете деценије постојања Певачка група „Рибница“ први пут домаћин Смотре народног стваралаштва. – Током два дана наступи певачких група из земље и иностранства и радионица старих заната. - Министарство туризма, трговине и телекомуникација низ садржаја под заједничким називом „Културно лето“ препознало као велику шансу за развој манифестационог туризма. – Почетком јула Џез фестивал „ЏезИбар“, крајем августа Стрит арт фестивал

одинама уназад Културни центра „Рибница“ већ почетком јуна низом манифестација, од којих је прва Фестивал уметности „Маглич“, најављује богату културну понуду током лета. Напоре да се она обогати ове године је препознало Министарство туризма, трговине и телекомуникација и низ садржаја под заједничким називом „Културно лето“ видело као велику шансу за развој манифестационог туризма. То је било повод да истоимени пројекат оцени највишом оценом и подржи са милион динара. У Културном центру „Рибница“ подршку министарства сматрају изузетним признањем за све што чини током лета, али и граду који је на паметан начин определио средства да се пројекат реализује током летњих месеци. Богато културно лето најављено је пред крај маја концертом Земунског камерног оркестра у сали Краљевачког позоришта, а настављено неколиким манифестацијама почетком јуна. Првих пет година одржавања Фестивал уметности Маглич се концепцијски

МАГАЗИН

21.6.2015.

кретао у различитим правцима, да би ове био замишљен као српска етно прича. Због тога је први дан посвећен представљању етнолошке културе и наслеђа кроз музику Србије, а други покушају да се културом и уметношћу

представи и нека друга земља. Избор је пао на Ирску због тога што ирска прича већ неколико година постоји у Србији, а у организационом смислу је било релативно лако сместити је у Краљево.

Жеља организатора је да се на сваком од фестивала представе и домаће снаге, па су овогодишњу сезону концерата на Тргу српских ратника отворили Певачка група „Рибница“, која ове године обележава четрдесету годишњицу постојања, и ученици Етно одсека Музичке школе „Стеван Мокрањац“ који су пред краљевачку публику излашли после значајног успеха оствареног на музичком фестивалу у Бијељини. Звезда вечери је била Биља Крстић уз пратњу деветочланог „Бистрик бенда“ који постоји од 2001. године, а чине га њене колеге са Факултета музичке уметности. Да су организатори мислили и на најмлађе Краљевчане сведочи креативна радионица на простору испред Духовног центра „Владика Николај Велимировић“ и позоришна представа Позоришта „Кофер театар“ Чаролија на крају представе. Другог дана фестивала наступили су Плесна група „Еринс Фидл“ коју чини 80 плесача између пет и 40 година старости већ осам година. По стажу најмлађа плесна група у Србији

сврстава се у ред најперспективнијих, јер су њени плесачи наступали на бројним међународним такмичењима у ирском плесу и остварили запажене успехе. Фестивал је затворила група Ортодокс Келтс која изводи традиционалу ирску музику комбиновану са рок елементима. Крај ове недеље обележава дводневна Смотра народног стваралаштва на платоу испред Културног центра „Рибница“. Повод за одржавање је обележавање четрдесет пете године постојања и успешног рада Певачке групе „Рибница“ која је први пут од оснивања домаћин сличним групама из земље и иностранства. Током четири деценије певачи из Рибнице су учествовали на бројним манифестацијама народног стваралаштва о чему сведоче многе награде и признања. Последња долазе са дванаестог по реду Сабора старог пјевања Срба у Доњој Сопотници код Новог Горажда на коме је мушка певачка група освојила прво, а женска треће место. Мушка група је победу остварила у конкуренцији 34, а женска значајан успех између 22 пе-

вачке групе. За време Смотре народног стваралаштва посетиоци су били у прилици да виде различите рукотворине и учествују у радионици старих заната као што су пустовање вуне, плетење предмета од прућа и друге. Већ почетком следећег месеца Културни центар „Рибница“ организује Џез фестивал „ЏезИбар“ а након њега, у августу, Стрит арт фестивал којим се заокружује летња понуда. Жељи организатора да се Краљево врати на мапу значајних културних и туристичких центара Србије доприноси и интересовање све већег броја извођача да наступају у оквиру различитих програма који употпуњују културну понуду. Потврђен је и један од циљева који се огледа у напору да се развија манифестациони туризам, а показује се да већ изграђен имиџ свих активности током лета ставља Краљево у жижу интересовања оних који, како потврђују у Културном центру, и због њих долазе у посету. Т. Радовановић

МАГАЗИН 21.6.2015.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

21.6.2015.

У мојој глави

„У мојој глави“ је анимирани филм који води гледаоце на најнеобичнија места унутар ума. Свима је познато да је одрастање једно тешко путовање па тако и за девојчицу Рајли која се с породицом преселила у Сан Франциско где њен отац започиње нови посао. Рајли воде емоције, Срећа, Страх, Туга, Љутња и Гадљивост, које живе у контролном центру њеног ума одакле је свакодневно саветују. Иако покушавају одржати ствари позитивнима, балансирање новог града, школе и куће није баш једноставно. Унутар ума једанаестогодишње Рајли, пет емоција вредно раде, а предводе их оптимиста Радост, чија је мисија да се постара да Рајли буде срећна. Страх се брине о безбедности, Бес се стара о томе да све буде поштено, а Гађење спречава Рајли да се отрује – и физички и друштвено. Туга није тачно сигурна шта је њена улога, а искрено, нису ни остали. Рајли је рођена у Минеаполису, а њена сећања имају облик стаклених меморијских куглица од којих свака има другу боју у складу са емоцијама. Најважније кугле као темељне, подстичу делове подсвести, а свака има одређену сврху. Кад се Рајлина породица пресели у страшни нови град, емоције се бацају на посао, спремне да јој помогну да превазиђе ову тешку промену. Али кад се Радост и Туга случајно нађу у далеким сферама Рајлиног ума – односећи и неке од важних успомена с њима – Страх, Бес и Гађење, невољно ће постати вође. Радост и Туга морају да прођу кроз непозната места – Дуготрајно памћење, Земљу маште, Апстрактне мисли и Фабрику снова – у очајничком покушају да се врате до

базе и до Рајли. Филм се приказује до 23. јуна у пројекцијама које почињу у 17 и 19 сати.

Тед 2 Комедија „Тед 2“ претпремијерно се приказује од среде пројекцијом која почиње у 21 сат. Филм Сета Фарлејна, који се појављује као сценариста, режисер и глас главног лика у филму „Тед 2“, сматра се највећом хит комедијом за одрасле свих времена. Њему и остатку оригиналне ауторске поставе придружују се глумац Марк Валберг и косценаристи Алек Салкин и Велесли Вајлд. Тед је оженио Тами-Лин, његову девојку из првог филма! Њих двоје покушавају да добију бебу. Али, да би се то остварило и да би постао пуноправни родитељ, Тед мора да докаже суду да је - мушко! Филм овог пролећа на велика платна доноси нове авантуре изузетног анимираног медведа у стварном свету.

Свет из доба Јуре 3Д На репертоару биоскопа и ове недеље је филм „Свет из доба Јуре“ чија је радња смештена 22 године након догађаја који су се збили у „Парку из доба Јуре“. Сада се на отоку Нублару налази прави тематски парк посвећен диносаурима под називом управо онакав каквог је првобитно замислио Џон Хемонд. Али, ни ова атракција није сасвим безопасна. Смештен на острву у близини Костарике „Свет из доба јуре“ је право чудо препуно задивљујућих атракција. Деца јашу питоме мини трицератопе у малом зоо врту, гомила одушевљено узвикује док водени мосасаурус искаче из базена како би грицнуо белу ајкулу,

а породице фасциниране гледају диносаурусе свих могућих облика и величина који поново шетају парком у безбедним ограђеним просторима на опште задовољство. Сваки угао парка надгледа каријериста Клер којој су неочекивано у руке допала два нећака, шеснаестогодишњи Зак, и једанаестогодишњи Греј. Иако их је мајка послала да проведу неколико дана у „Свету из доба јуре“, Клер нема времена да се бави клинцима, па им даје пропуснице и шаље их да истражују парк. За приказивање је резервисан први вечерњи термин од 21 сат. Т. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 21.F 27. ЈУНА

МАГАЗИН

21.6.2015.

21. јун

1791. — Француски краљ Луј XVI и краљица Марија Антоанета откривени су у покушају бекства и ухапшени код Варена, а две године касније погубљени на гиљотини. 1813. — У бици код Виторије, британска војска под вођством војводе од Велингтона поразила је снаге Наполеоновог брата Жозефа, краља Шпаније. Тиме је завршена француска владавина у Шпанији. 1881. — Кнез Милан Обреновић обележио је сребрним будаком почетак градње пруге Београд-Ниш, прве железничке пруге у Србији. Први путнички воз ка Нишу кренуо је са београдске железничке станице 3. септембра 1884. 1919. — По наређењу адмирала Ројтера, посада немачке ратне флоте потопила је већину својих бродова (преко 70) који су, након капитулације Немачке у Првом светском рату, били стационирани у британској поморској бази Скепе Флоу у Шкотској. 1942. — Немачки афрички корпус фелдмаршала Ервина Ромела заузео је у Другом светском рату град Тобрук у Либији и заробио 25.000 британских војника. 1945. — Јапанске трупе на острву Окинава, које је служило као последња одбрана Јапана у Другом светском рату, предале су се Американцима. 1948. — Продуцентска кућа Колумбија Рекордс произвела је прву успешну лонгплеј плочу од винил пластике. 1963. — Кардинал Ђовани Батиста Монтини постао је папа Павле VI, након смрти папе Јована XXIII. Као поборник реформске струје у католичкој цркви укинуо је 1966. индекс забрањених књига, реорганизовао ватиканску курију, залагао се за мирољубива ре-

шења међународних спорова и нормализовање односа с комунистичким земљама. Председник Француске Шарл де Гол повукао је поморске снаге из НАТОа. Следећи политику независности Француска је 1966. напустила Војни комитет НАТО-а. 1970. — У финалу светског фудбалског првенства Бразил је у Сиудад Мексику победио Италију са 4:1 и постао први троструки освајач трофеја Жила Римеа. 1981. — На општим изборима у Француској убедљиво су победили социјалисти и постали најјача партија са 38 процената укупних гласова. Лидер социјалиста Франсоа Митеран у мају исте године постао је председник Француске. 1990. — У Мађарској је званично поново отворена берза, коју су комунистичке власти затвориле 42 године раније. 2002. — Бивши директор Радио-телевизије Србије Драгољуб Милановић осуђен је на десет година затвора због погибије 16 радника те телевизије у НАТО-бомбардовању 23. априла 1999. По правоснажности пресуде 20. маја 2001, Милановић се два месеца крио у Црној Гори, где је ухапшен у полицијској акцији „Сабља“ и спроведен у затвор Забела код Пожаревца.

Величанствени са Аустријом потписао уговор о миру, после другог неуспе шног похода на Беч. 1593. — Аустријска војска је нанела тежак пораз Османском царству у бици код Сиска. 1815. — После пораза код Ватерлоа Наполеон Бонапарта абдицирао и други пут. 1826. — У Панами, на иницијативу јужноамеричког револуционара Симона Боливара, одржан Панаме рички конгрес, у циљу уједињења јужноамеричких република. 1874. — Успостављена прва телеграфска веза Бразила и Европе.

22. јун 217. п. н. е. — Птолемеј IV Филопатор је поразио селеукидског краља Антиоха Великог у бици код Рафије. 168. п. н. е. — Римљани под заповедништво Луција Емилија Паула су поразили код Пидне македонског краља Персеја, који се предао након битке и тиме окончао Трећи македонски рат. 1533. — Турски султан Сулејман I

1894. — Афричка држава Дахомеј, Бенин, постала француска колонија. 1914. — Српски краљ Петар Карађорђевић повукао се са власти, а краљевска овлашћења добио његов други син Александар, који је 1. децембра 1918. постао регент Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а краљ после смрти оца, 1921.

1940. — Француска у Другом светском рату потписала капитулацију у Компјењу, месту у којем је француски маршал Фердинанд Фош 1918. примио капитулацију Немачке после Првог светског рата. Генерал Шарл де Гол у Лондону образовао владу Слободне Француске. 1941. — Почела операција Барбароса, у Другом светском рату, у којој су Хитлерове трупе с више од 150 дивизија напале СССР дуж целе граничне линије између Балтичког и Црног мора. Италија и Румунија објавиле рат СССР. 1944. — СССР је покренуо операцију Багратион против немачке армијске групе Центар. 1945. — Окончана је битка за Окинаву победом Американаца. 1965. — Јапан и Јужна Кореја у Токију потписали споразум о успостављању дипломатских односа. 1965. — Дијего Армандо Марадона

постојању воде на Марсу. 2001. — Немачка почела исплату ратне одштете људима које је нацистичка власт током Другог светског рата држала на принудном раду. Уставни суд Турске забранио рад главној опозиционој происламској Партији врлине, која је у Парламенту имала 102 посланика, због њене антисекуларне активности. Месец дана касније половина посланика те партије основала нову странку Саадет. 2003. — У оквиру своје друге посете Босни и Херцеговини поглавар Римокатоличке цркве Јован Павле II први пут је посетио Републику Српску. Током државне посете Лондону председник Русије Владимир Путин био и званичан гост Бакингемске палате, што је први пут после 1874, када је на двору био руски цар Александар II. Британски двор држао замрзнуте односе с Москвом у знак протеста што су бољшевици 1918. убили руског цара Николаја II. Премијер Индије Атал Бехари Ваџпаји допутовао у званичну посету Пекингу. То је прва посета једног премијера Индије Кини за последњих 10 година.

23. јун

је у четвртфиналу Светског првенства 1986. против Енглеске постигао гол руком и гол који је касније проглашен голом столећа. 1994. — Представници Русије у седишту НАТО у Бриселу потписали приступницу Партнерству за мир. 2000. — Свемирска летелица САД „Марсов осматрач“ открила назнаке о

1501. — Португалски поморац Педро Кабрал вратио се са путовања на којем је запосео подручје данашњег Бразила и назвао га Илха да Вера Круз. Прва насеља на том подручју Португалци основали 1521. 1757. — Британци победом над савезником Француске, индијским гувернером Бенгала, код Пласеја учврстили власт у источној Индији. 1785. — Турска војска скадарског везира Махмуд паше Бушатлије ушла у Цетиње и по трећи пут срушила манастир који је крајем XV века саградио Иван Црнојевић. Манастир 1786. обновио владика Петар I Петровић Његош. 1848. — Почео Јунски устанак париских радника због избацивања социјалиста из привремене владе и затварања народних радионица. Устанак за три дана угушио генерал Луј Ка-

вењак. 1945. — Јапански командант, генерал Мицуру Ушиђима, извршио самоубиство после пораза јапанске војске на острву Окинава, у једној од најкрвавијих битака у Другом светском рату. Према званичним подацима, током борби за Окинаву погинуло 234.183 војника и цивила. 1947. — Конгрес САД усвојио ТафтХартлијев закон, којим је ограничено право радника на штрајк. Шеф државе добио право да на 80 дана суспендује сваку штрајкачку акцију коју оцени опасном по националну безбедност. 1956. — Пуковник Гамал Абдел Насер изабран за председника Египта. 1960. — Патрис Лумумба постао први председник владе нове независне државе Демокартске Републике Конго. 1970. — Јапански студенти се у Токију сукобили с полицијом током великих демонстрација против продужења америчко-јапанског пакта о безбедности. 1985. — Изнад Атлантског океана експлодирао боинг 747 компаније Ер Индија. Погинуло свих 329 путника и чланова посаде. За подметање бомбе у авион оптужени сепаратисти Сики. 1993. — Нигеријски диктатор, генерал Ибрахим Бабангида, поништио председничке изборе одржане 12. јуна и онемогућио повратак демократије. 1994. — Јужна Африка после деценије међународне изолације због политике апартхејда, поново заузела место у Генералној скупштини Уједињених нација. 1999. — Југословенски економисти из невладине Групе 17 проценили да је укупна економска штета после НАТОбомбардовања Југославије 29 милијарди и 608 милиона динара. 2001. — Влада Југославије усвојила Уредбу о сарадњи с Међународним судом за ратне злочине у Хагу.

24. јун 474. — Јулије Непот је присилио римског узурпатора Глицерија да абдицира и прогласио је себе царем Западног римског царства.

21.6.2015.

МАГАЗИН

1340. — У бици код Слија, енглеска флота под вођством Едварда III је скоро потппуно уништиштила француске поморске снаге. 1497. — Енглески морепловац Џон Кабот се искрцао у Њуфаундленду у првој европској експедицији од времена Викинга и прогласио га поседом Енглеске. 1509. — Хенри VIII, други монарх из династије Тјудор, крунисан је за краља Енглеске. Током владавине раскинуо је са Ватиканом и 1534. основао Англиканску цркву. 1529. — Склапањем мира у Капелу завршен је рат између протестаната и католика у Швајцарској. 1793. — У Француској је усвојен први републикански устав којим је извршна власт подређена скупштини. 1812. — Трупе Наполеона Бонапарте (611.000 војника) прешле су реку Њемен и ушле на територију Русије. 1821. — Симон Боливар је са 8.000 јужноамеричких родољуба победио 4.000 шпанских ројалиста у бици код Карабобоа и ослободио Венецуелу од шпанске власти. 1822. — Формирано је прво београдско обшчество (општина). Обшчество је бирало варошког кнеза, а кнез Милош Обреновић је именовао полицајце и кметове. 1859. — Наполеон III је потукао Аустријанце у бици код Солферина у Ломбардији. Швајцарац Жан Анри Динан, који је тада организовао помоћ за хиљаде рањеника, основао је 1864. Црвени крст. 1882. — Завршен шаховски турнир у Бечу победом Вилхелма Штајница. 1894. — Италијански анархиста Санто Касерио убио је у Лиону председника Француске Мари Франсоа Сади Карноа. 1901. — У Паризу је отворена прва изложба 19-годишњег шпанског сликара Пабла Пикаса, која је одушевила ликовне критичаре. 1912. — На Олимпијске игре у Стокхолму отпутовала је прва српска олимпијска екипа, атлетичари Душан Милошевић и Драгутин Томашевић. Тиме је озваничено чланство Србије у Међународном олимпијском комитету, чији је члан постао Светомир Ђукић. 1916. — Почела је битка на Соми у Првом светском рату. Након пет месеци, колико су трајале борбе, снаге Антанте освојиле су око 200 km² територије уз губитке преко милион људи на обе стране. 1945. — Парада победе у Москви 1945. 1947. — Један амерички пилот изјавио је да је на небу видео необичан предмет који је описао као „тањир који лети кроз воду“. После овог догађаја почео је да се користи термин „летећи тањир“. 1948. — У покушају да спрече обнављање немачке државе на простору који су држали западни савезници, совјетске трупе су почеле блокаду Западног

Берлина заустављањем друмског и железничког саобраћаја према том граду. Током 300 дана, колико је блокада трајала, град је снабдеван преко ваздушног моста. 1960. — Југославија, Грчка и Турска су распустиле Балкански савез, заснован на Уговору о савезу, политичкој сарадњи и узајамној помоћи закљученом на Бледу 8. августа 1954. 1973. — Најстарији светски државник Емон де Валера дао је у 90. години оставку на функцију председника Ирске, на којој је био од 1959. 1975. — У близини њујоршког аеродрома „Кенеди“ срушио се авион „Боинг 727“ америчке компаније „Истерн ерлајнс“. Погинуло је 113 људи од 124 колико их је било у летелици. 1989. — Смењен је генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг, јер се противио употреби силе против студената на тргу Тјенанмен 4. јуна. На његово место изабран је Ђанг Цемин. 2001. — Југословенска ватерполо репрезентација постала је шампион Европе. Слободан Милошевић осудио је Уредбу владе СРЈ која омогућава његово изручење Хашком трибуналу и назвао је „правним дивљаштвом без преседана“. 2002. — Председник СР Југославије Војислав Коштуница сменио је начелника Генералштаба Војске Југославије генерала Небојшу Павковића, који је на тој дужности задржан скоро две године после пада режима у Србији у октобру 2000. 2003. — Председник Русије Владимир Путин допутовао је у Лондон у четвородневну посету Великој Британији, где је био званични гост Бакингемске палате. Путин је први руски лидер који је дошао у посету краљевству после 1874. када је на двору био руски цар Александар II. Британски двор је држао замрзнуте односе са Москвом у знак протеста што су бољшевици 1918. убили руског цара Николаја II. 2004. — Међународни кривични суд у Хагу саопштио је да ће се прва званична истрага тог суда усредсредити на ратне злочине почињени

током десетогодишњег грађанског рата у Демократској Републици Конго (бивши Заир) од јула 2002. године, када је ступио на снагу Римски статут којим је суд основан. 2010. — Након три дана игре, на турниру у Вимблдону завршен је убедљиво најдужи меч у историји професионалног тениса у којем је Американац Џон Изнер победио Француза Николу Махија резултатом 70:68 у гемовима, у петом сету.

25. јун 1788. — Вирџинија је постала 10. савезна држава која је усвојила устав САД. 1867. — Американац Лисјен Смит из Охаја патентирао бодљикаву жицу. 1872. — Језуити избачени из Немачке, 99 година пошто је папа Клемент XIV укинуо тај римокатолички ред. 1876. — У бици код Литл Биг Хорна индијанско племе Сијукси под командом поглавице Лудог Коња победило јединицу VII коњичке дивизије генерала Џорџа Армстронга Кастера. Кастер погинуо са сва 264 војника. 1920. — У Вуковару је после пет дана рада завршен Други конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), који је усвојио нови програм и статут и изменио назив партије у Комунистичка партија Југославије. За председнике Централног партијског већа су изабрани Павле Павловић и Јаков Ластрић, а за секретаре Сима Марковић и Филип Филиповић. 1925. — У Ужице стигао први воз популарно назван „Ћира.“ Престао да саобраћа 1974, када је укинута пруга уског колосека. 1938. — Даглас Хајд инаугурисан за првог председника Ирске. 1942. — Британско ратно ваздухопловство у Другом светском рату бомбама засуло немачки град Бремен, важну поморску луку. 1944. — Америчка и британска морнарица су бомбардовале Шербур да би подржали напредовање јединица војске САД које су се бориле у бици за Шербур.

1950. — Нападом севернокорејских трупа на Републику Кореју почео Корејски рат. 1959. — СССР предложио успостављање денуклеаризоване зоне на Балканском полуострву и у Јадранском мору. 1963. — Премијер јужне конгоанске провинције Катанге Моиз Чомбе приморан да поднесе оставку. 1966. — Југославија и Ватикан обновили дипломатске односе. 1975. — Премијерка Индије Индира Ганди прогласила ванредно стање да би зауставила кампању за њено повлачење са власти. Ухапшени лидери опозиције, синдиката и интелектуалци. 1988. — У Луксембургу потписана Декларација о успостављању званичних односа Европске заједнице и Савета за узајамну економску помоћ. 1991. — Словенија и Хрватска прогласиле независност од СФРЈ. То је појачало напетост у СФРЈ, која је касније прерасла у рат у Хрватској и Босни и Херцеговини. 1993. — Ким Кембел постала прва жена на челу Владе Канаде. 1995. — Шеик Хамад бин Калифа Ал Тани државним ударом са власти збацио оца, шеика Калифу, емира Катара. 1996. — У експлозији камионабомбе у стамбеном насељу војске САД код града Дахран у Саудијској Арабији погинуло 19 Американаца и рањено око 400 особа различите националности. За напад оптужени припадници саудијске милитаристичке групе Хезболах. 1999. — САД понудиле награду од пет милиона долара за информације које би омогућиле хапшење ратних лидера Републике Српске и председника Југославије Слободана Милошевића, оптужених за ратне злочине. 2001. — У Албанији владајућа Социјалистичка партија прогласила победу на парламентарним изборима, упркос нередима који су за последицу имали затварање 15 изборних јединица. 2003. — САД „замрзле“ финансијску имовину 55 бивших званичника Ирака, укључујући Садама

Хусеина.

МАГАЗИН

21.6.2015.

26. јун

363. — Римски цар Јулијан је убијен током повлачења из Сасанидске Персије, а аа римски престо ступио Јовијан, једини римски цар рођен у Сингидунуму (данашњем Београду). 1409. — Католичка црква је упала у двоструку шизму како је Петрос Филаргос устоличен за папу Александра V на концилу у Пизи, поред папе Гргура XII у Риму и папе Бенедикта XII у Авињону. 1541. — У борби за власт шпанских конквистадора, у Лими убијен освајач Перуа и оснивач града Лима Франсиско Пизаро. 1690. — У Београду, на Калемегдану, одржан велики српски народноцрквени сабор на којем је одлучено да се прихвати позив аустријског цара Леополда на заједничку борбу против Турака, али са територије Угарске. 1831. — Леополд I од Белгије постао први краљ Белгије 1843. — Хонгконг проглашен британском краљевском колонијом, са Хенријем Потинџером као првим гувернером. 1848. — У Румунији, гувернер револуције у Букурешту ослободио Роме ропства. 1848. — У Румунији прихваћена застава која изгледа као данашња, вертикална тробојка са плавом, жутом и црвеном бојом. 1858. — Потписивањем мировног уговора у Тјенцину завршен Други опијумски рат. Кина се уговором обавезала да отвори нове луке за европску трговину и да легализује увоз опијума. 1867. — Са Београдске тврђаве скинута турска застава, која се четири века вијорила над градом. Три месеца раније Турци су предали кључеве Београда кнезу Михаилу Обреновићу, али је на Београдској тврђави поред српске остала турска застава. 1877. — У ослободилачком рату Србије и Црне Горе против Турске (1876-78) Црногорци су код Спужа потукли турску војску коју је предводио

заповедник Скадра Сулејман паша. 1881. — Српски кнез Милан Обреновић закључио са Аустроугарском "Тајну конвенцију" којом се Србија обавезала да ће престати са агитацијом у Босни и Херцеговини и да неће закључити ниједан међународни споразум супротан интересима Беча. За узврат је добио подршку у проглашењу краљевине и независност Српске православне цркве од Цариградске патријаршије. 1906. — У француском граду Ле Ман одржана је прва аутомобилска Гран при трка. 1917. — На Солунском пољу стрељани генералштабни пуковник српске војске Драгутин Димитријевић Апис и мајори Љубомир Вуловић и Раде Малобабић, који су пред војним судом осуђени на казну смрти због наводног атентата на регента Александра Карађорђевића. 1941. — Финска се придружила Немачкој у Другом светском рату и објавила рат Совјетском Савезу у којем је учествовала три године. 1945. — У Сан Франциску су представници 50 земаља, укључујући Југославију, потписали Повељу о оснивању УН, која је ступила на снагу 24. октобра. 1960. — Лаврентиј Берија, шеф МВД-а, је ухапшен по налогу Никите Хрушчова и других чланова Политбироа. 1960. — Бивша француска колонија Мадагаскар је стекла независност као Малгашка Република; британски протекторат Сомалиленд постао је независна држава, а 1. јула се ујединио с Италијанском Сомалијом под називом Сомалија. 1970. — Александер Дупчек, лидер чехословачког реформистичког покрета ("прашко пролеће") искључен је из Комунистичке партије Чехословачке. 1977. — Афричка држава Џибути стекла је независност после 117 година француске владавине. 1991. — ЈНА је кренула у акцију у Десетодневном рату да спречи одвајање Словеније од СФРЈ. 1992. — Током рата у Босни, генерални секретар УН Бутрос Бутрос-Гали позвао је босанске Србе да у року од

48 сати зауставе офанзиву на Сарајево, а босанске Муслимане да деблокирају сарајевски аеродром. 2000. — Научници из 18 земаља декодирали су 85 одсто људског генома, чиме је отворена нова ера у људској медицини. У научним круговима у свету оцењено је да дешифровање људског генома представља највеће откриће у историји човечанства. 2001. — Представници седам земаља Балкана (СРЈ, БиХ, Албаније Бу-

гарске, Хрватске, Македоније и Румуније) потписали су, у оквиру Пакта за стабилност југоисточне Европе, Меморандум о разумевању о слободној трговини. БиХ, СРЈ и Хрватска потписале су споразум којим се обавезују да реше проблем 1,2 милиона избеглих и расељених лица током ратова у бившој СФРЈ (1991-95). 2004. — После 14 година прекида, у хрватски град Сплит стигао је први воз из Београда.

27. јун 1693. — Џон Дантон у Лондону објавио први женски часопис, Лејдис Меркури. 1743. — У рату за аустријско наслеђе британски краљ Џорџ II поразио Французе код Детингена, као последњи владар Велике Британије који је предводио трупе у бици. 1801. — Британске и турске трупе поразиле Французе и заузеле Каиро.

1844. — Џозеф Смит, амерички верски реформатор и оснивач Мормонске цркве, линчован у затвору у држави Илиноис. 1905. — Побуњени руски морнари преузели крстарицу Потемкин у Црном мору. Први масован излив незадовољства у руској царској армији током револуције, од 1905. до 1907. Редитељ Сергеј Ајзенштајн касније по том догађају снимио чувени филм „Оклопњача Потемкин“. 1908. — У Црној Гори завршено суђење завереницима против књаза Ни-

коле I Петровића, Бомбашка афера. Од 52 оптужена, четири осуђена на смрт, а остали на казне од три до 20 година затвора. 1932. — У Сијаму после државног удара проглашен Устав и успостављена уставна монархија. 1943. — Амерички авиони у Другом светском рату бомбардовали грчку престоницу Атину, под немачком окупацијом. 1944. — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле француски град Шербур, важну луку на Ламаншу. 1946. — Министри спољних послова СССР, САД, Уједињеног Краљевства и Француске одлучили да Грчкој припадну Додеканеска острва, укључујући Родос, под италијанском управом до капитулације Италије 1943, потом под немачком окупацијом до 1945. Одлука потврђена мировним уговором у Паризу 10. фебруара 1947. 1950. — У ФНРЈ донет Закон о радничком управљању привредом, који се сматра почетком самоуправног модела, по којем се југословенски социјализам разликовао од совјетског модела. 1954. — У Обнинску, близу Москве, отворена прва нуклеарна електрана у свету. 1976. — Палестински терористи у Грчкој отели авион Ер Франса с 246 путника и 12 чланова посаде и потом одлетели у Уганду (Ентебе). Таоци ослобођени акцијом израелских командоса 4. јула. 1986. — Међународни суд у Хагу пресудио да су САД прекршиле међународно право помажући побуњенике у Никарагви. 1987. — У Београду се родио Милош Трајковић, прва беба зачета вантелесном оплодњом у Србији. [1] 1990. — Грађански рат у Никарагви окончан церемонијалном предајом оружја контрареволуционарног контрашког покрета председници Виолети Бариос де Чаморо. 1991. — Два дана пошто је Словенија прогласила независност, Југословенска народна армија запосела граничне прелазе према Италији, Мађарској и Аустрији. Потом дошло до шестодневног рата с јединицама сло-

веначке територијалне одбране. Према подацима Црвеног крста Југославије, погинуло 49 људи, међу њима највише регрута ЈНА. 1993. — САД с 23 крстареће ракете томахавк бомбардовале седиште ирачке обавештајне службе у Багдаду. 1997. — Председник Таџикистана Имомали Рахмонов и вођа исламиста Саид Абдуло Нури потписали мировни уговор о окончању четворогодишњег грађанског рата у тој бившој совјетској републици. На конференцији у Бриселу представници 95 земаља сагласили се о забрани употреба нагазних мина. 1999. — У циљу окончања седмогодишњег насиља, током којег је убијено око 100.000 људи, влада Алжира, на иницијативу председника Абделазиза Бутефлика, одобрила нацрт закона о амнестији муслиманских екстремиста. 2000. — На састанку у главном граду Пољске представници 106 земаља усвојили Варшавску декларацију о перспективама развоја демократског поретка у свету. Конференција одржана на иницијативу Пољске и САД, а позив није упућен Кини, Бурми, Ираку, Југославији и неким другим земљама, у којима се, према оцени организатора, не поштују људска права. Југославија приступила Варшавској декларацији 2001, по паду режима Слободана Милошевића. 2001. — Више од милион људи окупило се да чује говор папе Јована Павла II на крају његове петодневне посете Украјини. 2004. — За председника Србије у другом кругу изабран лидер Демократске странке Борис Тадић.

Двадесет шести „Весели спуст“

МАГАЗИН

21.6.2015.

БОЉИ ДАНИ НАЈ

- Двадесет шеста регата од подножја Маглича до Краљева у суботу 4. јула. – Окупљање испред просторија Кајак клуба „Ибар“ од 6 ујутру, старт регате у 8. – До ручка у Матарушкој Бањи одморишта у Богутовцу и подно Златне обале. – Нема традиционалног концерта за учеснике, ни „Новинарског спуста“. – Последња манифестација Игре на води у недељу од 18 сати на Градском базену. – Из буџета града милион динара за организацију

Фото: М. Радовановић

ВЕСЕЛИЈЕ РЕГАТЕ

21.6.2015.

МАГАЗИН

уристичко-спортска манифестација „Весели спуст“ традиционално се од 1989. године одржавала последње недеље у јуну. Те године се низ Ибар, од подножја средњовековног града Маглича до Краљева, спустило тек двадесетак пловила са око 150 учесника да би у каснијим тај број нарастао на више хиљада заљубљеника у овај вид забаве који су долазили из више европских земаља. На простору од подножја 25 километара удаљеног средњовековног града Маглича до Краљева Ибар представља мешавину букова и брзака са деоницама благих равничарских токова што доприноси да речна клисура у време „Веселог спуста“ буде украшена хиљадама чамаца и најразличи-

тијих оригиналних пловила са веселим посадама које са обала поздрављају они који нису имали могућности, или храбрости, да се упусте у ову јединствену авантуру. Сплаварење Ибром Долином векова на кратко се прекида на три одморишта, у Богутовцу, код Златне обале и у Матарушкој Бањи где се за учеснике највеселије регате традиционално припрема пасуљ. И док многи чамци и сплавови већ овде остају усидрени само они најупорнији једнодневно путовање на води настављају мирнијим делом реке и завршавају у Краљеву. Неизоставни декор „Веселог спуста“ сваке године су трубачи који додатно подижу ниво адреналина свих учесника дружења и узбуђења низ до-

лину Ибра. Двадесет шести „Весели спуст“ се одржава у суботу 4. јула, а почиње окупљањем учесника испред просторија Кајак клуба „Ибар“ од 6 сати одакле ће са пловилима бити превезени до стартног места. Полазак аутобуса планиран је за 7 сати, а старт из подножја Маглича тачно у 8. Очекује се да до првог одморишта у Богутовцу учесници стигну за сат и по, а до другог подно Златне обале у 11. Између 13,30 и 15 сати у Матарушкој Бањи ће традиционално бити сервиран ручак, а након тога следи пловидба до Краљева где се они најупорнији очекују око 16,30. Према информацијама којима располаже организатор интересовање за

овогодишњу регату је веће него неколико последњих година током којих је забележен стално смањење броја учесника. Онима који на „Весели спуст“ дођу без пловила ове године се пружа могућност да изнајме чамац, а у току су преговори са хотелијерима за смештај по ценама приступачнијим од редовних. „Весели спуст“ се и ове године одржава у суботу због жеље да се учесници који долазе са стране задрже у граду један дан више. Њима је ове године ускраћена могућност да дан пре старта регате присуствују традиционалном концерту због тога што се у исто време, од 3. до 5. јула, одржава Џез фестивал „ЏезИбар“. Уместо тога за забаву се нуди мега парти и Игре на води

које на градском базену почињу у недељу око 18 сати уз учешће екипа из више градова Србије. Ове године неће бити организован ни „Новинарски спуст“, јер је из године у годину интересовање за њега бивало све мање, а пред јубиларни 25. „Весели спуст“ учествовала само три представника медија. Организатори очекују да ће бити заустављен тренд пада и да ће број учесника бити већи него ранијих година. Пре него су кола кренула низбрдо било је много више ентузијазма како по броју учесника тако и у маштовитости при изради пловила. На старту се ове године очекују гости из Словеније и Македоније, а позив је упућен и представницима

братског града Зелене Горе. Пријављивање заинтересованих за учешће врши се у просторијама Кајак клуба „Ибар“ и Туристичке организације, али и у Магличу све до знака за старт. Пријављеним учесницима обезбеђен је превоз до старта, ручак у Матарушкој Бањи и осигурање. И ове године стиже упозорење о поштовању правила која важе за организацију сличних манифестација, а деци је присуство дозвољено једино уз присуство родитеља или старатеља. Организатори ове године нису конкурисали за средства Министартсва за туризам, а из градског буџета је „Веселом спусту“ намењено милион динара. Т. Радовановић

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

21.6.2015.

ВЕЋИ ОПРЕЗ У

ругу недељу јуна обележило је смиривање и повољније стање готово свих параметара на основу који се закључује о стању безбедности у локалној средини. Најзначајнијим се сматра оно у области криминалитета о чему сведочи последњи седмични статистички преглед стања у овој области на подручју Краљева за период од 8. до 14. јуна. Он показује да је знатно смањен број

евидентираних кривичних дела, а да је након 38 извршених седам дана раније евидентиран 21 нов, сви у области општег криминала. Минула недеља сведочи о натпросечном успеху припадника криминалистичке полиције у откривању починилаца, јер су од укупног броја познати они који су учествовали у вршењу десет кривичних дела. Ма колико су велике врућине на неки начин успавале суграђане склоне

вршењу девијантном понашању изгледа да су погодовале повећаном броју прекршаја којима се ремете јавни ред и мир. Тако је број од 14 туча скоро два пута већи од оног забележеног у претходном статистичком извештају, док је 16 осталих прекршаја тек за један више него недељу дана раније. Иако су се током недеље догодиле тек две саобраћајне незгоде више последице су далеко теже, а огледају се у

једној са смртним исходом, шест са повређеним лицима и осам само са материјалном штетом. Једна особа је изгубила живот, три су задобиле тешке, а пет лакше телесне повреде. Укупна материјална штета од 887 хиљада динара дупло је већа него претходне недеље, а број од 432 прекршаја у области безбедности саобраћаја готово идентичан Један мањи пожар је узбуркао миран период рада Ватрогасно-спаси-

лачке јединице чији су припадници након гашења утврдили да је проузроковао штету од осам хиљада динара.

Кобни ауди 80 У саобраћајној несрећи која се у недељу око 16 часова догодила на државном путу Краљево – Рашка погинуо је возач, док су три путника повређена. До несреће је дошло када је

аутомобил „ауди 80“ краљевачке регистрације, којим је управљао шездесетогодишњи возач из Краљева, у засеоку Медари пробио заштитну ограду и слетело са коловоза. На месту несреће повредама је подлегао возач, док су његова педесетдвогодишња супруга, кћерка (1998) и двогодишња унука превезене у краљевачку болницу где су задржане ради санирања повреда. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

У САОБРАЋАЈУ

После успеха у квалфикацијама за Европско првенство

МАГАЗИН

21.6.2015.

СКРОМНИ У ПОБЕДИ, ДОС

- Победом над екипом Израела репрезентација Србије освојила прво место у квалификационој групи и обезбедила учешће на Европском првенству у Пољској. - Преломна прва утакмица у Израелу. - Срамни пораз од Исланда. - Ако не поштујеш себе не можеш да поштујеш ни оног испред себе, а тако се понашају нормални људи који воле да трају дуго, а не да буду епизодисти. - Репрезентативни састав једне земље није скуп имена који га попуњавају, већ најбољи избор појединаца који сачињавају јак и непобедив тим. – Коначан резултат утакмице против чврсте екипе Израела 32:23. – Гости смањили високу предност у самој завршници

Фото: М. Радовановић

СТОЈАНСТВЕНИ У ПОРАЗУ

21.6.2015.

МАГАЗИН

но што на крају прве недеље јуна у Краљеву није успело женској рукометној репрезентацији Србије оствариле су недељу дана касније чланови мушке селекције који су након убедљиве победе над Израелом изборили право учешћа на Европском првенству у Пољској. Иако пред утакмицу Израелци нису гајили превише илузија да би могли да остваре добар резултат, посебно после

пораза од Србије на свом терену, показали су се као добар и чврст противник који је допутовао у Краљево да би демонстрирао нову филозофију игре. Та атипична игра била је повод за посебан опрез што је након утакмице потврдио и капитен репрезентације Далибор Чутура који на четрдесети рођендан није могао да добије лепши поклон од пласмана на Европско првенство.

Еипа Србије је у Краљево допутовала са великим самопоуздањем након повољног резултата против Црне Горе. Иако се састав репрезентације мењао током седам квалификационих утакмица у групи Србија је заслужено својила прво место иако то није било ни једноставно ни лако. У исто време Израелци су, и поред покушаја да одиграју најмотивисаније због сазнања да на једној званичној утак-

мици последњи пут наступају под вођством Драгана Ђукића, подлегли емоцијама, па нису одиграли онолико добро колико су желели. Тренер репрезентације Србије Дејан Перић утакмицу оцењује мушком, фер и коректном уз потврду да је његова екипа дошла у Краљево да у спортском надметању оствари победу и потврди да у спорту пред значајну утакмицу против мотивисаног и шко-

лованог тима нема папирнатих фаворита. Ово сазнање било је довољан мотив за опрез и максималну озбиљност у припреми за сусрет. - Наш циљ јер био пласман на првенство, а пут до њега је био доста трновит и до крајности оспораван. Кроз квалификације смо играли са одређеним осцилацијама због чињенице да тренер у клубу има све време овога света, али нема играче које би

хтео.Тренер у репрезентацији има играче, али му по некад зафали по неки дан. Репрезентативни састав једне земље није скуп имена који га попуњавају, већ најбољи избор појединаца који сачињавају јак и непобедив тим. Они на првом месту морају да испуњавају људске критеријуме, да буду комплетне личности и спортисти који су врло скромни у победи и достојан-

21.6.2015.

МАГАЗИН

ствени у поразу – потврђује Перић. Иако је утакмица у Црној Гори означена изузетно важном по чврстом уверењу тренера српског националног тима преломна је била она у Израелу, првенствено због сазнања да је одиграна на самом почетку квалификационог циклуса кад све екипе још имају подједнаке шансе. У тешкој и неизвесној утакмици репрезентација Србије је заслужено победила а потом доживела, по многима недопустив и сраман, пораз од екипе Исланда па је у једном тренутку запретила опасност да буде угрожено остварење постављеног циља, па је утакмица у Црној Гори изненада добила на значају. Након пласмана на значајно европско такмичење уобичајеним се сматрају речи захвалности пре свега играчима, потом стручном штабу, Управном одбору и Скупштини Рукометног савеза Србије, али и свима који су до сада играли у националном тиму и градили углед српског рукомета. Речи захвалности упућене су и на адресу краљевачке публике која је током утакмице препознала ентузијазам, љубав и жељу да помогне

мушкој, баш као и недељу дана раније женској, рукометној репрезентацији. Можда је и то један од разлога због којег је Перић са нестрпљењем очекивао да почне утакмица против екипе Израела коју сматра једном од најбољих на свету, а сусрет у Краљеву својеврсним финалом. - Ако не поштујеш себе не можеш да поштујеш ни оног испред себе, а тако се понашају нормални људи који

воле да трају дуго, а не да буду епизодисти. Овде је требало да се препозна енергија, жеља, однос момака на терену према игри да би се заслужила подршка публике – каже Перић. Навијачи су овога пута били боље припремљени па се од првог звиждука судије Цветка из Словеније зачуло бубњање и громко навијање. Иако су Израелци први пошли с центра после фаула у нападу екипа Србије је већ

после 25 секунди игре водила са 1:0 и предност није испуштала до завршетка меча. На изједначење се чекало до пред истек другог минута игре да би головима Дарка Ђукића и Немање Зеленовића Србија после непуна четири минута игре водила са 3:1. Головима Растка Стојковић, Момира Илића и Дарка Ђукића за Србију, а Нив Левија и Омера Давде за Израел до резултата 6:4 одржавана је разлика од два гола. Србија је на истеку десетог минута голом Растка Стојковића повела са 7:4. а потом дозволила да Давда два пута погоди мрежу голмана Обрада Ивезића и смањи резултат на 7:6. У тренутку кад је резултатска предност сведена на минимум пробудили су се Зеленовић, Ђукић и Ненад Вучковић, па је почетком друге половине првог полувремена Србија направила предност од пет голова разлике. После 11:6 Леви је јаким ударцем из даљине смањио резултат, а само минут касније Илић потврдио предност од пет голова разлике. Она је угрожена головима Фридмана и Левија, па се у трећи део првог полувремена ушло са резултатом 12:9. После жутог картона израел-

ском репрезентативцу Илић је био сигуран у извођењу најстроже казне, па је резултат још једном повећан. У листу стрелаца уписао се Далибор Чутура, а после још једног гола Илића Србија је водила са пет голова предности. Три узастопна гола Србије, које су постигли Илић, Вучковић и Стојковић били су повод да, при резултату 18:11, тренер израелске екипе Ђукић затражи први тајм аут како би консолидовао редове гостију. До краја полувремена које је завршено резултатом 19:12 по један гол су постигли Обрад Ивезић и Омер Давда. Током десетоминутне паузе домете у савладавању гимнастичких вештина посетиоцима су у препуној сали у Рибници показали чланови Гимнастичке групе „Црни пантери“, а репрезентативци Србије у првом минуту наставка изнудили седмерац који је у гол, након што је са линије седам метара савладао резервног голмана гостију Тепера, претворио Момир Илић и повећао предност Србије на осам голова разлике. Два узастопна гола Израелаца које су постигли Стелман и Фридман анулирали су Орбовић, Мијајло Мар-

сенић и Стојковић и после пет минута у другом полувремену довели до вођства од 22:15. Чврста игра у одбрани и добре интервенције голмана обе екипе донекле су смириле расположене стрелце, па се резултат мењао нешто спорије, а на почетку четрнаестог минута наставка Србија је при резултату 27:18 направила предност од осам голова разлике што је било повод за још један тајм-аут који је затражио тренер гостујућег тима. После гола Немање Младеновића, два поготка Стојковића и по једног Орбовића и Зеленовића Србија је у последњих шест минута пре краја водила резултатом 32:18. У последњих пет минута репрезентативци Србије су се мало опустили, а Израелци појачали напад, па је за домаћине један гол постигао Зеленовић, а за госте два Идо Турел и по један Александер Сајченко, Омер Давда и Даниел Андрес Фридман. Утакмица је завршена резултатом 32:23, а репрезентативци на терену дуго славили заслужену победу над добрим и респектабилним противником. T. Радовановић

МАГАЗИН 21.6.2015.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs