MagazIN 178 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година III * Број 178 * 14. јун 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

14.6.2015.

МАГАЗИН

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

14.6.2015.

МАГАЗИН

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара.

Стратегија развоја града до 2020. године (17)

МАГАЗИН

14.6.2015.

КОМУНАЛНА ИНФ

- Највећи проблем „Топлане“ неадекватна ценовна политика. - Цене услуга ниже од економски оправданих, а слаба наплативост условљенa кризом и недостатком финансијских средстава крајњих корисника, али и честом променом цена гаса, електричне енергије, опреме и других чинилаца. – Услугом сакупљања комуналног отпада обухваћено је 25.651 домаћинстава и 2.400 привредних субјеката што чини 64,1 % становника, углавном са градског и приградског подручја. – Пројекат санације депоније истекао 2008. године. – Неадекватна локација сточне пијаце

Фото: М. Радовановић

ФРАСТРУКТУРА

прављање комуналним отпадом представља једну од значајних тема којима се бави стратешки документ усвојен на седници Скупштине града. Сакупљање комуналног отпада на територији Краљева врши Јавно комунално предузеће „Чистоћа“, а услугом је обухваћено 25.651 домаћинстава и 2.400 привредних субјеката што чини 64,1 % становника, углавном са градског и приградског подручја. Осим малог броја локација сеоска подручја нису обухваћена овом услугом што се правда недовољним техничким капацитетима „Чистоће“. Током једне године сакупи се 36,5 хиљада тона различитог отпада и довози до депоније на локацији „Кулагића Ада“ која је према Генералном плану опредељена за комуналну намену. Сметлиште се налази североисточно од града на 150 до 200 метара од корита Западне Мораве и киломе-

МАГАЗИН

14.6.2015.

тар и по од најближе стамбене, а само 500 метара од индустријске зоне. Одлагање смећа врши се без претходног одвајања, јер на територији општине није успостављен систем примарне ни секундарне селекције. Површина сметлишта заузима простор од око 8 хектара, а просечна висина око 15 метара. „Чистоћа“ спроводи санацију сметлишта по фазама, према урађеном Пројекту санације који је истекао 2008. године, а у току је израда новог са Радним планом затварања постројења до изградње регионалне депоније. Локалним планом управљања отпадом, који је усвојен 2012. године, дефинисано је постепено јачање техничких и организационих капацитета „Чистоће“ и проширење обухвата становништва, као и увођење примарне и секундарне селекције отпада. Опредељена је локација и урађена

пројектно техничка документација за изградњу Центра за селекцију отпада, али се са реализацијом изградње, упркос уговору о финансирању са ресорним министарством, стало након укидања Фонда за заштиту животне средине. Град Краљево је са општинама Трстеник, Врњачка Бања, Рашка и Параћин, а уз стручну помоћ пројектантске институције Сеуреца чији рад финансира француска влада, приступио изради планско-тендерске документације за регионално решавање проблема управљања комуналним отпадом.

Снабдевање топлотном енергијом Јавно енергетско предузеће „Топлана“ снабдева топлотном енергијом стамбени и пословни простор из че-

тири топлотна извора инсталисане снаге од 85.65 мегавата. Годишње се производе 88 гигаватчасова топлотне енергије, а као гориво се у износу од 85 одсто користи природни гас, а са 15 одсто мазут. Систем „Топлане“ се састоји од четири градске котларнице, две на гас и две на мазут, топловодне мреже дуге 20 километара и 425 топлотне подстанице. Законом о енергетици делатност „Топлане“ је сврстана у енергетску делатност, у групу призводње топлотне енергије, дистрибуције, управљање дистрибутивним системом за топлотну енергију и снабдевање топлотном енергијом тарифних купаца чиме се остварују широке могућности за будућност и даљи развој. „Топлана“ га дугорочно планира у складу са стратешким циљевима развоја енергетике Владе Републике Србије, остваривањем циљева дефинисаних Кјото

споразумом, циљева енергетске ефикасности и применом обновљивих извора енергије. Основни циљеви будућег развоја подразумевају примену нових технологија, у сарадњи са органима локалне самоуправе, уз примену еколошких стандарда и принципа енергетске ефикасности, као и повећање обухвата корисника заједничког система даљин ског грејања . У „Топлани“ највећим проблемом сматрају неадекватну ценовну политику, јер су цене услуга ниже од економски оправданих, слабу наплати вост условљену кризом и недостатком финансијских средстава крајњих корисника, али и честом променом цена гаса, електричне енергије, опреме и других чинилаца. Захтев да сва јавна предузећа у процесу транзиције пословање на конкуретном принципу ускладе са тржишним ценама услуга

пред „Топлану“ ставља потребу примене нове технологије која би обезбеђењем ефикасног коришћења ресурса утицала на унапређење и смањење трошкова производње. У складу са правним оквиром у области енергетске политике и „Топлана“ има обавезу да обезбеди конкурентност, сигурност снабдевања енергијом, одрживи развој, енергетску ефикасност, заштиту животне средине и коришћење обновљивих извора енергије. Због тога се као посебан изазов намеће потреба увођење и примена нових технологија у раду који ће довести до енергетске ефикасности, а обезбедити стабилност у снабдевању енергијом уз могућност снижења цене грејања стамбеног и пословног простора, што би значило смањење трошкова привредних субјеката за грејање пословних простора или производних погона.

МАГАЗИН

14.6.2015.

Остале комуналне делатности

Остале комуналне делатности укључују управљање гробљима и погребне услуге, управљање јавним паркиралиштима, обезбеђивање јавног осветљења, управљање пијацама, одржавање чистоће на површинама јавне намене и одржавање јавних зелених површина, делатност зоохигијене и гасовод. Послове управљања гробљима и сахрањивање поверени су Јавном комуналном предузећу „Чистоћа“ које управља са три гробља, старим у најужем градском језгру, новим на Барутани и гробљем у Рибници. Поред недостатка капацитета на постојећим гробљима, посебно на сеоском подручју где се о гробљима старају месне заједнице, једним од највећих проблема сматра се неодговарајућа прилазна собраћајница Новом гробљу. Јавно комунално предузеће „Чистоћа“ обавља и послове одржавања

паркинга и наплате паркирања на подручју града уз уочен проблем који се огледа у недостатку паркинг места и јавних гаража у ужој зони града, као и недостатку техничких капацитета за примену савремених технологија у раду паркинг сервиса. Одлуком о комуналном уређењу за одржавање јавне расвете задужена је Дирекција за планирање и изградњу Краљево, а у складу са модерним светским токовима у осветљењу, имајући у виду стални напредак у тој области у смислу изналажења нових светиљки и извора светла који омогућавају веће светлосно искоришћење за мању инсталисану снагу, предложен је низ решења којима би се остварила већа уштеда електричне енергије. У том смислу значајним се сматра замена светлосног извора одговарајућим ЛЕД сијалицама које омогућују велике уштеде електричне енергије као и оспособљавање полуноћно/целуноћне функције у свим трафостаницама где постоји, односно постављање нове ко-

манде тамо где је нема. На овај начин се обезбеђује да јавно осветљење ради од времена укључења у складу са временском зоном до 24 часа пуним капацитетом, а у времену од 24 часа до времена искључења смањеним капацитетом, јер је проток возила и пешака у том временском интервалу знатно умањен. Даљинско командовање јавним осветљењем изискује прављење командног центра и уградњу уређаја за жичани или бежични пренос информација у свим трафостаницама, а једна од предности оваквог начина је што се елиминише могућност грешке у укључењу и искључењу осветљења. Друга предност овог вида управљања је тренутна информација о месту и врсти квара, што ствара могућност за брзо и квалитетно одржавање. Јавно комунално предузеће „Пијаца“ на територији града управља Пијацом у Београдској улици, на којој функционишу зелена, бувља и кванташка, док се петком на њој одвија

промет стоке, а недељом промет половним аутомобилима. У склопу предузећа функционишу Мала пијаца у Улици војводе Степе, Пијаца у Карађорђевој улици и пијаце у Матарушкој Бањи, Самаилима и Ушћу. Основни проблем се састоји у неадекватној локацији сточне пијаце, па су због оправдане потребе за њеним измештањем већ отпочели радови на изградњи нове у Адранима. У циљу стварања услова за безбедан промет млечним производима предузете су потребне мере на уређењу и опремању млечне пијаце, а уочена је и потреба за реновирањем и опремањем пијачног простора у Матарушкој Бањи и Ушћу. На подручју града Краљева је уочен недостатак зелених парковских површина за одмор и рекреацију, као и потреба реконструкције и опремања постојећих паркова и осталих јавних површина. Приметно је и неуређено стање јавног зеленила узроковано паркирањем аутомобила на зеленим површинама, несавесним и

неодговорним понашања грађана, што по аутору стратешког документа урушава све напоре „Чистоће“ за њихово одржавање. Честа је и појава дивљих депонија на обалама река што угрожава животну средину и изискује знатне трошкове уклањања. Довољно уређених зелених површина нема ни на сеоском подручју, а због чињенице да се са ових простора не сакупља комунални отпад присутан је све већи број дивљих депонија. Једна од важних зелених површина у ужој зони града је недовољно уређена и великим бројем аутомобила оптерећена локација градске плаже, а значајним проблемом у области одржавања комуналне хигијене сматра се техничка застарелост и недовољна опремљеност Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ коме је поверено обављање делатности зоохигијене. За послове хватања и збрињавања паса и мачака луталица формирана је и опремљена служба зоохигијене и изграђен објекат капацитета 150 паса. На подручју града спроводи се програм

„Ухвати – стерилиши – пусти“, што подразума хватање и стерилизацију паса луталица, како би се контролисала њихова популација, а потом њихово враћање на место станишта. Ово је само један од корака у решавању проблема паса луталица, јер је за успешну примену овог програма неопходно обезбедити услове за праћење и контролу популације паса познатих власника, што је у надлежности републичких органа. Како би се унапредили услови за обављање делатности зоохигијене, неопходно је повећати просторне и техничке капацитете азила и опремити ординацију за стерилизацију. Стратегија развоја града предвиђа обезбеђење услова за едукацију власника паса и спровођење програма стерилизације паса познатих власника. На подручју града је изграђен магистрални гасовод и делимично развијена градска и приградска гасоводна мрежа, коју треба наставити, посебно у приградским подручјума. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 14.6.2015.

МАГАЗИН

14.6.2015.

Срђан Кнежевић

Градски одбор Покрета за Краљево

- Вртић на Ратарском имању свечано отворен пре годину и по дана, а још није почео да ради јер није решено питање запошљавања тридесетак радника. - За свако радно место конкурисало више од тридесет кандидата. - Све чешће се помињу лажне дипломе и оне које су стицане за само неколико дана, а говорка се и о пријему осуђиваних лица на веома битна радна места. - Трошкови организације и хонорари учесника концерта Хариса Џиновића три пута већи од суме која је наплаћена продајом улазница. – Од става ресорног министарства за Скупштину града меродавније оно што потврди бар 36 подигнутих руку. – Док се не исплаћују плате, а черупају „Термопластика“ и „Фабрика вагона“, Градска управа купује фотоапарате за 406.740 динара. – Стрелцима само по три противградне ракете. - У Скупштини града имамо бар 60 одборника који за три године нису рекли ни једну реч, а примају 12 хиљада динара месечно и још по две за сваку седницу

Фото: М. Радовановић

СЈАЈ И БЕДА У ОБЈЕКТИВУ ФОТОАПАРАТА

есецима су у Покрету за Краљево користили последњи радни дан у недељи како би анализирали оно што се дешавало током седам дана и суграђанима указали на најкарактеристичније примере који се на негативан начин одражавају на њихов живот. И до тада поприлично успавани напредњаци схватили су да је петак најпогоднији за обраћање јавности, па су су га прихватили као дан када се треба хвалити успесима на свим подручјима. Можда то, а можда и нешто друго, утицало је да у Покрету за Краљево промене термин, а у недељу упућен позив медијима за конференцију са алармантном темом Сјај и беда Краљева био је повод за различите шпекулације о чему би могло бити речи.

МАГАЗИН

14.6.2015.

Три године напредњачке власти повод су за бројне критике готово свих потеза, а најревноснијим су се и овом приликом показали најистакнутији чланови Покрета за Краљево. Конференције за медије су једини начин да се проговори и о темама које никако не могу да буду уврштене у дневни ред седница Скупштине града, а у овом покрету потврђују да их је све теже одржати због обиља проблема који се из дана у дан увећавају. Више од тога брине податак да владајућа гарнитура, по чврстом уверењу опозиционих представника, ни не покушава да реши било који од њих, а сваки је добар повод за жестоке критике које се појачавају из дана у дан. Опозиција будно прати извештавања медија о дешавањима у граду, а

они потврђују постојање великих проблема у Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“ у вези почетка рада новог централног вртића на Ратарском мању који је свечано отворен пре годину и по дана, а још није почео да ради. Од тада до данас још није решено питање запошљавања тридесетак радника, јер је за свако радно место конкурисало више од тридесет кандидата. Све чешће се помињу лажне дипломе и оне које су стицане за само неколико дана а говорка се и о пријему осуђиваних лица на веома битна радна места која имају везе са финансијама. За ову, као и остале установе и јавна предузећа, карактеристично је да још није изабран директор иако је рок за то одавно прошао, а све то повод је за закључак о инертности

владајуће већине у решавању кључних проблема који се у великој мери одражавају на константно стагнирање локалне средине. Од великог броја информација, а многе се тичу значајних злопупотреба везаних за разбацивање пара којих нема ни за најосновније потребе, по нека и промакне или се потисне у други план што је повод за стално подсећање на које указује опозиција. Међу таквима је и она о гостовању Хариса Џиновића и хуманитарном концерту са кога је чист приход намењен опремању реконструисане зграде Интернистичке болнице. Чак и ако се занемари чињеница да су трошкови организације и хонорари учесника три пута већи од суме која је наплаћена продајом улазница остаје отворено пи-

тање одговорности за бројне кораке који указују да много тога није било у складу са прописима, а да због тога нико није био процесуиран. У Покрету за Краљево су посебно осетљиви на проблем који се јавио током избора чланова савета месних зајдница, можда и због тога што су унапред указивали на бројне неправилности и били иницијатори захтева да се о свему изјасни Министарство за државну управу и локалну самоуправу. Иако је из ресорног министарства стигао одговор да су избори нелегитимни, јер су одржани на неуставан начин, у локалној самоуправи то никога превише не узнемирава јер је за Скупштину града увек најмеродавније оно што на некој од седница потврди бар 36 подигнутих руку.

Тема бројних расправа је током читавог процеса градње била нова спортска дворана у Рибници, а након завршетка који су са нестрпљењем очекивали краљевачки спортисти и даље нема довољно података о исплативости о којој се толико дуго говорило. Одборник Покрета за Краљево у Скупштини града Срђан Кнежевић врло индикативним сматра сазнање да се у дворани ипак одржавају неке манифестације за које се не наплаћује улаз, па све више прети опасност да се велики трошкови одржавања превале на грађане Краљева, а због тога значајна средства ускрате многима којима су потребнија. Иако је од меча Светске групе Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Хрватске прошло

МАГАЗИН 14.6.2015.

више од три месеца, а градски челници обећавали да би први позитивни ефекти могли да буду познати после месец и по, и даље нема никаквих података о томе, или се они крију од јавности. Рачунајући да је народ кратког памћења највиши представници власти су данима бомбардовали јавност о доласку великог броја значајних привредника из земље и иностранства и значајним пословним уговорима који треба да буду потписани. До данас нема потврде да је било ко до њих дошао а уз констатацију да су нека, не зна се која, од краљевачких предузећа захваљујући Сајму врхунске хране, који је трајао само неколико сати, продали комплетну производњу за наредну годину верују још једино они који су је изрекли. У таквој ситуацији представницима опозиције не предстоји ништа друго до да, с веремена на време, подсете на сличне догађаје и бар заголицају машту бирача пред локалне изборе који се приближавају. Да највећи број Краљевчана, посебно оних који су стицајем различитих околности остали без посла, све више губи поверење у носице власти потврђује констатација да помоћ у решавању проблема тражи од опозиције. На адресе опозиционих партија, а чини се да највише поверења имају у Покрет за Краљево, стижу писма појединаца или група радника која указују на крајње непримерен однос представника локаних власти. Последњи је пример радника „Јасена“ који скоро две године нису примали плату, а након исто толико времена шетње од врата до врата, на која их је упућивала меродавна инспекцијска служба, упућени су да правду траже у неком од београдских судова. Посебно иритантним сматра се препорука онима који месецима нису примали плату да, уз велике трошкове, путују у Београд на рочишта. Случај радника „Јасена“ није јединствен и само је један у низу

оних који указују на све тежи начин за остваривање права и путу на коме увек искрсне по која нова препрека. - Овде је проглас грађанске иницијативе у коме се Краљевчани позивају на устанак и одбрану фабрика које су мукотрпно грађене, да би то неко ћутањем избрисао као гумицом. Шта раде наши посланици и зашто се не огласе, зашто се ни једно краљевачко предузеће није нашло међу оних двадесет да се заштите и да имамо било какву призводњу у граду. Видимо да се не исплаћују плате, како се черупају „Термопластика“ и „Фабрика вагона“, а Градска управа купује фотоапарате за 406.740 динара. С једне стране имамо разбацивање, а са друге глад. Коме треба 15 фотоапарата, два камкордера и један фотоапарат од 85 хиљада динара, а уз 17 хиљада пореза укупно кошта 102 хиљаде увећане за цену блица од 31.560 динара. Коме иде ово и ко је то продао граду Краљеву, фирма из Чачка. Са овим могу да позовем грађане Краљева да заједно одемо испред општине и да се сликамо, јер ништа нам друго и није преостало – каже Кнежевић. При помену било ког предузећа прва асоцијација указује на све мањи број запослених радника у реалном сектору, и повећање у онима у којима само троши а не ствара нову вредност, али и бројна обећања која се везују за капиталне инвестиције. У таквим околностима све чешће се помиње пољопривреда као начин да се колико толико ублажи катастрофално стање у коме се налази највећи број становника. Ма колико из локалне самоуправе стизале информације о знатним улагањима која треба да помогну пољопривредним произвођачима готово невероватним се чини податак да су они који између 15. априла и 15. октобра треба да воде жестоку борбу са градоносним облацима добили само по три про-

тивградне ракете. Уз то са стрелцима нису потписани уговори, нису обављени здравствени прегледи ни потребна едукација, па пољопривредницима остаје још једино да гледају у небо и моле се да буде милостиво према њима. Сем што стрелцима шест до седам година није повећавана накнада за рад од ове је са четири смањена на две и по хиљаде динара. - У исто време у Скупштини града имамо бар 60 одборника који за три године нису рекли ни једну реч, а примају 12 хиљада динара месечно и још по две за сваку седницу. Овај човек треба да буде везан да би за 2.500 динара бранио наша поља и воћњаке, а то је срамота јер нам Српска напредна странка пљује у лице уз све остало што сам навео. Ако причамо о сјају и шенлучењу власти поставља се питање шта ће председник Скупштине града, и саветник градоначелника за културу, десет дана у Русији. Чули смо да су на пут ишли тако што су добили поклон од једног господина. Ако председник Републике мора да пријави сваки поклон скупљи од 10 евра питам се где су они овај пријавили, јер до Русије не може да се оде испод хиљаду евра. И шта су они тамо радили кад председник Скупштине по Пословнику о раду нема овлашћења да путује по свету? Шта имамо од путовања службеника Градске управе и ових на власти што их зову листопадни? Они се шеткају по свету, купују фотоапарате да би могли да снимају селфије по Русији и Француској, а ми добијамо јад, беду и чемер – каже Кнежевић. Управо данас у Лиону се одржава завршна церемонија овогодишњих дана јоргована, а краљевачка екипа у Француску путује у највећој тајности јер још нико није могао да потврди ко тамо путује и због чега. Т. Радовановић

МАГАЗИН 14.6.2015.

На осмом километру од Краљева према Гочу 70 м уз реку Рибницу на плацу од 10 ари кућа у два нивоа површине 100 квадрата са терасом и погледом на реку, летњиковац, уређено двориште, виноград, струја, вода телефон.

цена 60.000,00 евра 063 233 333

Економија у ћорсокаку (1)

МАГАЗИН

14.6.2015.

СТРУЧЊАЦИ И ПОСЛУШНИЦИ

- У политичким наукама позната теорија о моћи владања потврђује да добро организована, финансијски јака и интелигентна мањина неко време може да влада и манипулише већином. - Прихватањем Бриселског споразума званични Београд је на неки начин издао Русију. - Када у једном друштву дође до кризе у функционисању, да се не поштују чак ни елементарне норме, у том случају падају и земље, елементарне вредности као што су храброст, искреност, поштење, патриотизам, вредноћа и друге губе смисао, а особине као што су превара, нерад, издаја и сличне погубно значење. - Неолиберални економски модел одавно је напуштен у другим земљама, а у Србији се показао посебно лошим у решавању социјалних питања која нису размотрена на одговарајући начин. - Народна банка је једна од тврђава окупације Србије

Др Драган Петровић

српској јавности, стручној и оној другој, одавно преовладава уверење да је за суноврат у бројним областима друштвеног живота најодговорнији претерани уплив политике. Са друге стране из редова политичара, без обзира које оријентације и формата били, кад год је потребно придобити поверење бирача за још коју годину на власти углавном стижу захтеви о потреби да се у политички живот укључи што више стручњака различитих профила. Од тренутка кад су значајна места на политичкој сцени заузели многи којима је годинама у назад школовање било последње о чему би размишљали нагло је почео да расте број оних који су напрасно, преко ноћи или по скраћеном поступку, стицали највиша академска звања. Тако је у политичким круговима, посебно кад је некога требало поставити на значајно место у државној администрацији или јавним предузећима и установама, стручност почела да се цени на основу често сумњиво стечене дипломе, а не знања које иза ње стоји. Још поразније делује

МАГАЗИН

14.6.2015.

сазнање да међу њима готово да нема особа које су академско звање стекли на неком од државних факултета. Међу реткима који су и са таквим звањем ступили у политику је др Драган Петровић коме, гле чуда, није била довољна једна диплома, па је као уникатан случај стекао чак четири и све на државном универзитету. Ни то му није било довољно па је два пута магистрирао, а потом постао двоструки доктор наука. Након одбране магистарске тезе на економској географији о историји индустрије Београда уследила је друга на Факултету политичких наука везана за спољну политику и француско-српске односе. Два докторска рада обрађују међународне односе и улогу Русије у њима на почетку 21. века и односе Совјетског Савеза и Краљевине Југославије између два светска рата. Осим тридесет написаних књига др Петровић је аутор бројних запажених радова који су објављени у иностраној стручној литератури на различитим језицима, енглеском, немачком, италијан ском... Коауторску књигу је објавила

Руска академија, а у Риму Геополитика рад о српско-италијанским односима. Међу најзначајније радове др Петровић убраја књигу о францускосрпским односима између 1800. и 2010. године и неколико томова који се односе на ову област. Међу најзначајнијим из области економије сматра се књига о светској, и домаћој, економској кризи настала као плод сарадње са професором Комазецом који се сматра најзначајнијим српским економистом. Бројне друге обрађују различите аспекте политичких односа и геополитичке анализе Русије, Украјине, Средоземља, Балкана, Француске... Економија је само један сегмент интересовања и деловања др Петровића у оквиру Института за међународну политику и привреду у који је ступио након шест година проведених у Институту за унутрашњу политику и кратког времена у Институту за новију историју. Свакоме ко има иоле мозга било би довољно да закључи како је човек оваквог формата идеалан за значајно

место у политичком животу о кога се отимају различите странке. И ма колико политика, бар на речима, вапила за стручњацима оваквог профила испоставило се да, баш као ни много другог што њени најистакнутији представ ници обећавају сваког дана, није баш тако. У то се уверио и др Петровић након што је кратко време дружења са напредњацима заменио местом у Српском отаџбинском фронту. Уверење да у тешким околностима које притискају Србију одговорни стручњаци и интелектуалци имају обавезу да нешто предузму водила је ка Српској напредној странци у којој је доспео до чланства у Главном одбору, места потпредседника Савета за науку и сталног члана Савета за међународне односе. У свим странкама су стручњаци, ма ког профила били, добар основ за поверење маса, али само док су послушни. Да ли због велике количине знања, можда одговорности, патриотизма или ко зна чега још, др Петровић није био спреман да зарад позиције у странци буде слепи послушник, па се успротивио чак и државној политици коју је сматрао

неадекватном. Неслагање је доживело кулминацију на затвореном скупу о Бриселском споразуму, у априлу 2013. године, кад је пред малтене целим државним врхом и члановима Главног одбора напредњака изнео контра аргументе. Према казивању др Петровића и председник странке Александар Вучић се сложио са ставом да је Бриселски споразум лош, али је тврдио да нема алтернативу. - Ја сам тврдио да има алтернативе, јер ако смо петнаест година на северу имали статус кво, да је то фактички наша територија, наша полиција, наше судство, наше образовање и да нема царине, зашто сад морамо да тражимо сагласност за то од НАТО пакта и Америке који нам нису наклоњени. Ако је то могло да функционише 1999. и касније зашто не може да функционише кад је у међувремену ослабила Америка, а ојачале Русија и друге силе које су нам наклоњене. Мислим да је јако лоше што је то предато, да није морало тако да се уради, али да то још није неповратан процес и да променом власти може много што шта да се реши. Плашим се да, ако они уђу на

север, више неће бити мира ни у овом региону, јер се отвара Пандорина кутија за многа друга питања. Од када је Српска напредна странка преузела власт није спроведено ништа што је обећано да се мења у односу на жуту власт и област економске и социјалне политике. Закон о раду је катастрофалан. Кад је доведен министар Радуловић прихватио је да промени 30 посто оног што су тражили синдикати и остали. Сменили су га и расписали изборе, онда на мала врата усвојили најгору варијанту, а уоште нису причали о њој. Све се ради тихо, испод жита, људи се аполитизују и у многим деловима дезинформишу – каже др Петровић. У политичким наукама позната теорија о моћи владања потврђује да добро организована, финансијски јака и интелигентна мањина неко време може да влада и манипулише већином. Услов је да дође на власт, а међу онима који је још нису освојили стиже уверавање да се њене полуге прихватају једино уз помоћ иностраног фактора. Потврђују то бројне гарнитуре које су се на врху државе смењивале

МАГАЗИН 14.6.2015.

после октобра 2000. године, а само је она на чијем је челу био др Војислав Коштуница, у много компликованој ситуацији него што је данашња, показивала спремност да се бори за неке елементе који би требало да допринесу остваривању националних интереса. Сазнање да је у то време, уз подршку Руске Федерације која је заложила свој кредибилитет, одбијен Ахтисаријев план наводи на закључак да је прихватањем Бриселског споразума званични Београд на неки начин издао Русију. Став се изводи на основу сличности два документа и уверења да су неки елементи Ахтисаријевог плана били повољнији за Србију од оних који су прихваћени Бриселским споразумом. У књизи Геополитика Балкана, коју је издао Институт за међународну политику и привред,у др Петровић исцрпно анализира све тачке Бриселског споразума и изводи закључак да је он уз чињеницу да је неповољан за Србију и у супротности са њеним уставом. - Ако Уставни суд зажмури на кршење територијалног интегритета онда се то одражава на широке слојеве становништва. У социолошкој науци је познато да када у једном друштву дође до кризе у функционисању, да се не поштују чак ни елементарне норме, у том случају падају и земље. То се зове аномија која настаје кад елементарне вредности као што су храброст, искреност, поштење, патриотизам, вредноћа и друге губе смисао, а особине као што су превара, нерад, издаја и сличне погубно значење – каже др Петровић. Главна тема бројних расправа последњих година је светска економска криза и покушаји да јој се, прихватањем различитих модела организовања привредног живота, одупре на најадекватнији начин. Према изјавама појединих политичара током последњих неколико година кризе у Србији готово да није ни било, по другима је одавно бачена на

колена, а колико је то тачно најбоље на својим леђима осећа највећи број грађана. Погледи науке и политичара се често разликују по бројним питањима, па и по питању економије, а велики зборник научних радова о изласку из кризе, који је издала Српска академија наука и уметности, доноси стратегију којој је допринос дао и др Петровић а потврђује како се огромна већина стручњака слаже да је промашен економски модел примењен у Србији. Прихваћен неолиберални економски модел одавно је напуштен у другим земљама, а у Србији се показао посебно лошим у решавању социјалних питања која нису размотрена на одговарајући начин. По мишљењу економиста главни недостатак овог модела састоји се у чињеници да, више него широким слојевима становништва, одговара страном фактору и тајкунима. Његови најважнији елементи подразумевају ригорозну штедњу, која укључује смањење плата и пензија, што са аспекта економије није добро јер се негативно одражава на куповну моћ, а мањи промет добара и услуга на раст производње. Ништа мање погубне по привреду, а ни становништво, нису каматне стопе које се у најразвијенијим Сједињеним Америчким Државама крећу око један одсто, а у Србији достижу деветоструко већи износ. Све то омогућава велике приходе пословним банакама од којих се деведесет одсто налази у рукама странаца. - Народна банка је једна од тврђава окупације Србије. Ми не водимо нашу макроекономску политику, па наш народ није суверен, а није суверен ни по питању најважнијих медија. Не можемо да расправљамо о елементарним стварима, а ни да водимо самостално макроекономију преко Народне банке јер она, ма како се мењао гувернер, и даље држи високе каматне стопе. Страни банкарски систем може да се угради

само ако су референтне каматне стопе Народне банке високе. Каматни услови за наше фирме и становништво су неповољни, јер морамо да узмемо кредите оптерећене високим каматама, а таквим каматним стопама се исцрпљује становништво. Ни наше фирме не могу да плате толико високе камате, не могу да врате кредите па пропадају, а новац се носи у иностранство – објашњава др Петровић. Друга значајна ствар која у многоме доприноси рецесији је смањење плата и пензија, јер се смањује количина новца у оптицају, што утиче на смањење куповне моћи грађана, па се због мањег промета различитих добара полако, али сигурно, зауставља привредни раст. Ако се свему дода прецењен курс динара који подстиче увоз, а смањује извоз, није чудо што се, према ставовима бројних економиста у које се убраја и др Петровић, Србија налази на путу без повратка јер овако замишљена економија уништава становништво, и себе саму, па бољи познаваоци стања у овој области не виде ни једну светлу тачку у све гушћем мраку у који се залази. Кад незапосленост у земљи достиже 30 одсто, у неким крајевима као што је Краљево и знатно више, актуелна власт пласирањем нетачних, или недовољно проверених, података покушава да докаже да је број запослених у сталном порасту. Др Петровић је склон веровању да није тачан ни податак по коме је, захваљујући најновијим потезима власти и ангажовању инспекцијских органа, смањен број радника у зони сиве економије и уведен у легалне токове. - Ово је привреда која води ка банкроту, јер послујемо са минусом. Ово је један накарадни систем и због тог минуса стално морамо да се задужујемо, а нигде се не помиње да смо током три последње године повећали задуженост за педесет одсто – упозорава др Петровић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 14.6.2015.

МАГАЗИН

14.6.2015.

Осма година јединственог пројекта

СРБИЈА ЗЕМЉА ЈОРГОВАНА - Садњу јоргована у земљи и иностранству од 2007. године подржавају краљевске породице Европе, пре свих потомак династије Анжуја Сикст Анри де Бурбон Парме, потом племићи из реда „Витезова светог Лазара“ из Јерусалима са генералним канцеларом грофом Филипом Пикапијетром, кнез Александар Карађорђевић и други. – Највећи отпор целој акцији пружила локална самоуправа у Краљеву. – Јорговани у дворцу Амбоаз поред места где је сахрањен Леонардо да Винчи. - Присуство јоргована на било ком месту у свету поуздан је доказ да су ту живели Срби

био је повод да 2007. године буде покренута реализација пројекта „Србија, земља јоргована“, који је осмислила Весна де Винча, власница компаније „Miss YU“. Манифестацију која подразумева садњу јоргована у земљи и иностранству од почетка подржавају краљевске породице Европе, пре свих потомак династије Анжуја Сикст Анри де Бурбон Парме, потом племићи из реда „Витезова светог Лазара“ из Јерусалима са генералним канцеларом грофом Филипом Пикапијетром. Сви они

боравили су и ове године у Краљеву на завршној свечаности овогодишње манифестације Дани јоргована и са жаљењем констатовали да нема ни једне од садница које су, на Тргу Јована Сарића, Тргу српских ратника и другим местима, засадили у октобру 2009. године. Био је то повод да још једном испред Туристичке организације Краљева буде засађено нових 11 јоргована колико има оних који су пре осам година покренули акцију Србија земља јоргована. Идеја о садњи јоргована рођена је

Фото: М. Радовановић

егенда о српском краљу Урошу Првом који је пред венчање са француском принцезом Јеленом Анжујском целу долину Ибра засадио јоргованима повод је за бројне покушаје да се овај догађај искористи како би се што дуже одржало сећање на знамените српске владаре. У Краљеву се више од две деценије одржава манифестација Дани јоргована, коју је уз велике напоре организовало Друштво српско-француског пријатељства „Света Јелена Анжујска“, а несвакидашњи израз љубави и поштовања

14.6.2015.

МАГАЗИН

након сазнања о значају Јелене Анжујске за један период српске историје, али и чињенице да их више нема на простору где су постојали у време краља Уроша Првог. Предлог да садња буде обновљена прихватили су Анри де Бурбон Парме и Витезови светог Лазара, а подржао кнез Александар Карађорђевић. Пројекат предвиђа да цела Србија буде долина јоргована, да сваки град у земљи буде оплемењен љубичастим цветовима, а да садњом буду улепшани и вртови бројних европских градова. - Тада сам покушавала да ступим у контакт са локалном самоуправом у Краљеву, али сам наишла на такве блокаде да је то невероватно. Било је разних прича и ружног писања у новинама као да су се сви трудили да првих сто јоргована никад не буде засађено. Међутим, успели смо да их посадимо и то је била наша прва победа. Садили смо код Манастира Градац, а ја сам са екипом витезова и Александром Карађорђевићем прошла кроз манастире и допринела да се заљубе и вежу за нашу земљу и историју од које се никад нису одвезали – каже да Винча. Током наредних година садња јоргована је настављена на елитним местима светске културе, а најзначајнијим се сматра дворац Амбоаз у истоименом француском граду у непосредној близини места на коме је сахрањен Леонардо да Винчи. Ово се сматра посебно значајним због чињенице да је на овом простору немогуће добити дозволу ни за много значајније активности. Јорговани су сађени око палате мадам Помпадур у Паризу, поред Сене у главном граду Француске на местима где су стварали најпознатији импресионисти, испред резиденције амбасадора Србије у овом граду, потом у Мађарској, а уз благослов српског патријарха Иринеја у близини бројних манастира и цркава. Присуство јоргована на било ком месту у свету поуздан је доказ да су ту живели Срби што је и било повод да Винче за одлуку да покрене широку акцију

садње на што више различитих места, па и на територији Косова и Метохије, посебно оним крајевима где су живели Немањићи којима је припадао и краљ Урош Први. Идеја да љубичаста боја јоргована буде присутна на што већем броју места у различитим деловима света, пре свега Европе, додатно је подстакнута сазнањем да је садња овог дрвета више од обичног еколошког чина. Осим филозофског чина то је и начин мисаоног повезивања са делом српске историје и хришћанске љубави. Весна да Винча потврђује да садња јоргована представља и посебан вид психотерапије што потврђује присуство хиљада људи на местима садње. - Јоргован спада у фамилију маслина и може да траје вековима. Преживео је ледено доба, јак је и треба да се сачува прве три године да порасте, а онда га више нико не заустави два, три или четири века. Ја сам то радила у Београду и ко год од значајнијих људи дође из иностранства садњом једног јоргована ту посади себе за векове. У сађењу је сијасет симбола, а легенду о Јелени Анжујској и краљу Урошу повезујемо са идејом о организацији манифестације Дани јоргована – каже да Винча. Након иницијалних сто садница у првој години реализације пројекта садња је настављена у различитим градовима и државама, а Краљевчанима остављено да допринесу како би Долина јоргована била бујнија од свих осталих места која су понудила простор за дрво љубичастог цвета. Повод да у Краљеву 2009. године буде засађено првих једанаест јоргована била је посета Витезова светог Лазара који су Специјалној болници Агенс у Матарушкој Бањи поклонили комплетну линију за испитивање крви. Сазнање да су се осушили због небриге оних који су се потписом на љубичасте траке, везане на сваку од садница, обавезали да ће водити бригу о њима повод је да ове године буду поново засађени, а поред сваке од садница буде постављена пло-

чица са именима покретача ове занимљиве идеје. Поред имена ауторке пројекта ту су имена Анри де Бурбона Парме, кнеза Александра Карађорђевића, његове супруге Барбаре од Лихтенштајна, грофа Филипа Пикапјетре, дизајнера пројекта Бојана Живадиновића, Раде Ђуричин, Краљевчанина Душана Миловића из београдског Ротари клуба и других. Овогодишњи Дани јоргована прилика су за похвалу организаторима због покушаја да одрже туристичку манифестацију и осуду свих који у томе траже замерке без иоле сазнања колико је тешко у Србији без пара организовати овако нешто. У Краљеву су овог маја поред већ побројаних боравили професор са Сорбоне Најџел Еткинс, Милош Стојиљковић који у Србији води Витезове светог Лазара и многи други. Више од чињенице да је љубичаста екипа све бројнија радује сазнање да је ове године и држава први пут стала иза пројекта који све више добија на значају. То би према зачетницима идеје о организовању требало да значи и више пара наредних година што би требало да осигура опстанак и допринесе да буде још богатија. - Планирамо да у целој земљи засадимо сто хиљада јоргована колико је потребно да Србија по њима постане препознатљива. Циљ ми је да кад хеликоптером направимо пролаз преко Србије она буде сва љубичаствена, да мирише на јорговане, а да нас та љубичаста боја везује са космосом, да нам испира тугу, јад и муку и све оно што нас је неправедно задесило ових неколико година - каже да Винча уз обећање да ће и идуће године са још бројнијом екипом настојати да допринесе јачању угледа манифестације Дани јоргована. Биће то прилика за још један долазак у Краљево и својеврстан вид контроле односа према ове године засађеним јоргованима, ако их уопште буде у мају наредне године. Т. Радовановић

Весна да Винча

МАГАЗИН 14.6.2015.

МАГАЗИН

14.6.2015.

У недељу у Топчидерском парку

ПЕТИ КАЈМАК БАЛ - И ове године традиционално дружење Краљевчана у Београду. – Топчидерски спуст за најмлађе, Времеплов у историју Краљева за мало старије. – Кајмак из Поповића стиже возом преко Лапова. – Послужење из приватних кућних ресурса. – Лепиње са кајмаком и путницима са трамвајске линије број 3. – Сабор почиње у 11, а траје колико то домаћин и гости буду желели

хладу столетних платана Точидерског парка у близини Милошевог конака, поред споменика Арчибалду Рајсу, београдска подружница Завичајног друштва Краљево у недељу 21. јуна организује пети по реду Сабор Краљевчана у Београду, популарни Кајмак бал, под геслом „Краљевчани где сте да сте...“. Као и ранијих година главни учесници су Краљевчани који живе у Београду, њихови пријатељи, али и завичајци који долазе из Краљева. У сусрету три генерације старијима се и овом приликом пружа прилика да од заборава чувају носталгична сећања на време проведено у Краљеву, а млађима да слушају, памте и надмећу

се у дечјим играма. Организатор се потрудио да све то буде зачињено добро познатом музиком из родног краја и кајмаком из Поповића намазаног на београдске лепиње који, како рекоше, ове године долази возом преко Лапова. Искуство из ранијих година потврђује очекивање да у духу српске традиције свако донесе још по нешто из приватних кухињских ресурса, пите, гибанице, салате, колаче.., и послужи београдске шетаче који застану да виде шта се то интересантно дешава. Послужења овом приликом неће бити поштеђени ни путници са трамвајске линије број три, који раде и некуд журе. Упркос томе и они могу да очекују по коју лепињу са кајмаком у

самом трамвају. Организатори пред овогодишњи Весели спуст као посебно изненађење најављују Топчидерски спуст, Мини Олимпијаду за најмлађе и Времеплов у историју Краљева за оне мало старије. Председник Завичајног друштва Милан Новаковић потврђује да ће и ове године Сабор, који жели да представи Краљево Београду и његовим гостима, трајати онолико колико то домаћин и гости буду желели, а у том периоду добродошли су сви добронамерни људи, како они који су стигли због дружења тако и случајни пролазници. Т. Радовановић

У посети својеврсном рају на земљи

МАГАЗИН

14.6.2015.

РУДНО ПОД РУЖОМ ВЕТРОВА

Фото: М. Радовановић

- На Рудну су до не тако давно допирали звуци меденица окачених о вратове предводника стада, било је више дружења, чобана и чобаница, прела, посела, моба на кошењу и жетви. - Док на територији преосталог дела Србије свако сеоско домаћинство има само једну краву свако од 200 из рудњанског краја има их у просеку четири. - На ледини која се не обрађује две до три сезоне смрча ниче сама. - Са Рудна још нико од туриста није отишао незадовољан, а довољан доказ је сазнање да се многи од њих враћају

МАГАЗИН 14.6.2015.

ебројано пута је изречена констатација да се велики потенцијали територије града Краљева налазе у туристичкој понуди коју на посебан начин допуњава Рудно са околином. Прва асоцијација при помену имена Рудно упућује на ваздушну бању која због присуства специфичних елемената у ваздуху условљава да читав крај буде идеално место за ваздушно – климатски третман различитих болести и стања. Томе доприносе ваздушне струје које из столетних чамових шума доносе пријатан мирис озона, а због негативне јонизације ваздуха и обиља кисеоника природно прорачуната и одмерена ружа ветрова, која допире са Медитерана, омогућава чаробно искуство боравка у овом планинском месту. У непосредној близини села су три планинске реке, Бревина, Изубра и Врело, богате поточном пастрмком, а на територији села има тридесетак извора здраве пијаће воде. До Рудна се стиже из правца Краљева, а на седамдесет шестом километру у Брвенику скреће према 12 километара удаљеном Манастиру Градац одакле се асфалтираним путем дугим још толико наставља до центра села. У Руднo се уз падине планине Радочела стиже и из правца Студенице, а укупна дужина пута који укључује 15 километара макадама износи 70 километара. А горе, у пејсажу који с правом називају рајем на земљи, неколико туристичких објеката који, поготово у летњим месецима, дочекују све већи број посетилаца. Међу најпознатије се убраја Вила „Селена“ у власништву породице Милошевић. Домаћин Растко Милошевић се убраја у виђеније људе овог краја. Као дугогодишњи председник Месне заједнице Рудно, својевремено најмлађи у Србији, од половине шездесетих година прошлог века организатор је бројних акција чији је циљ био да задржи што више становника у овом крају. Данас на територији Месне заједнице Рудно, коју чине села Бзовик, Рудно и Река, живи хиљаду становника што потврђује да овај крај има

перспективу. У сваком од њих постоји основна школа, људи овде живе, раде и на различите начине сналазе се да опстану. Иако су се од 1966. године, када почињу прве активности за довођење струје у свако домаћинство, потом изградња водоводне и канализационе мреже, па телефона, услови за живот у многоме променили на боље код оних који памте та времена преовладава уверење да се живело знатно слободније и веселије, а да је била много присутнија граја и звук песама са игранки и моба. Са свих страна су допирали звуци меденица окачених о вратове предводника стада, било је више дружења, чобана и чобаница, прела, посела, моба на кошењу и жетви. Живело се од пољопривреде и сточарства иако је цело подручје богато дрветом посебно погодним за кровну грађу. Према простору Косова и Метохије, Новог Пазара, Сјенице и других крајева са рудњанског подручја отпремане су велике количине дрвета, крупне и ситне стоке, сир, кајмак, печурке и ко зна шта још. У време док је у Конареву грађен Медијапан, а у Ушћу Паркетара, Милошевић је био међу реткима који им није предвиђао светлу будућност и предлагао да неки од мањих погона буде отворен у Рудну, Мланчи, можда Гокчаници, а финална производња у Ушћу. Био је то једини начин да се млади људи из ових крајева задрже код куће, али није било жеље ни да се саслуша оно што је неко видео боље од осталих. Последица се огледа у појачаној миграцији и великом броју људи који је посао нашао у „Аутотранспорту“, „Јасену“, „Магнохрому“, Фабрици вагона. На Рудну је остало тек око хиљаду становника, а било их је знатно више. Једно од најјачих села је, каже Милошевић, био Бзовик у коме данас бар двадесет кућа зврје потпуно празне. Старији су одавно помрли, тадашњи млади се запослили у Краљеву, тамо направили куће и остали. Стандард преосталих мештана потврђује да су вредни, а да у целом крају нема једног ара необрађене земље. И док на територији преосталог

дела Србије свако сеоско домаћинство има само једну краву свако од 200 из рудњанског краја има их у просеку четири. То и јесте разлог да се сваког јутра две млекаре утркују која ће да прикупи више млека. Колико је земља плодна сведочи податак да нема потребе за пошумљавањем, јер на ледини која се не обрађује две до три сезоне смрча ниче сама. Последњих година се све више суши, а још нико није успео да утврди узрок. Знатно је смањен број оваца, а да се не сеје надалеко познат кромпир читав крај би био претворен у шуму. - Поднебље је идеално за гајење кромпира, мада у време кишних периода мора да се хемијски третира како би се сачувао од влаге. То је било посебно изражено током прошле године кад се много каснило са кошењем и жетвом, а било је и трулог кромпира. Тамо где због влаге комбајн није могао да уђе у њиву и пшеница је пропала, а само десетак сунчаних дана током протеклог лета значајно се одразило и на посету туриста – каже Милошевић. Након две сушне године уследила је кишна што се на најгори могући начин одразило на род крушке, јабуке и шљиве, па је угрожена и производња надалеко чувене тепечке ракије. Смањен је и сточни фонд јер након велике акције пре 14 година, кад је од стотинак крава намењених пољопривредницима и у овај крај стигло нешто грла сименталске расе, није било сличних. Пре неколико година стигло је нових шест грла и то је све. Значајним се чини податак да је велики број њих оставио потомство а сва су се, и поред сумње да би без рогова могла добро да пасу, адаптирала на нове услове живота па дају и по више од двадесет литара млека дневно. За оно мало ђака који заврше четворогодишњу школу обезбеђен је аутобуски превоз до Студенице, а лекар из Ушћа долази три пута недељно. Телефони раде, а пошта не тако уредно, са Радочела је доведена вода, изграђена канализација, постављена улична расвета, а Холанђани су Рудну поклонили игралиште. Корак по корак ства-

14.6.2015.

МАГАЗИН

Растко Милошевић

рани су услови за развој сеоског туризма који се међу првима пре седам година запатио у домаћинству Милошевића још у време док је радило Дечје одмаралиште „Гоч“. До тада је по који динар стизао из аутомеханичарске радионице, а потом од накнаде за преноћиште родитељима који су долазили да обиђу децу. - Дорадим једну собу са два кревета и сваког петка и суботе има неко. Долазили су чланови Друштва математичара „Архимедес“, гости из Ниша, Београда, Новог Сада, Суботице, па смо их смештали по селу. Видим да може да се заради неки динар, а да се не копа будаком. Пре седам година смо тражили комисију да нам погледа и категорише објекте и мени крене посао. Шест гостију је могло да спава, а пошто их је било и више решимо да правимо другу брвнару. Сада 90 посто гостију за нас сазна преко интернета. Имао сам госте из Мелбурна, Вашингтона, Јужноафричке републике, Русије, Белгије. Деца добро причају са њима, а ја по мало на руском колико сам научио у школи. Кад се јавило 15 Руса решимо да направимо још једну брвнару и сад имамо 16 лежајева. Гости најчешће долазе викендом, за Нову годину и Божић, а деси се и преко недеље – каже Милошевић. Има у овом крају и шта да се види. У непосредној близини су црквица Свете Тројице и Никољача, а река Бревина се показала као идеално место за камповање извиђача. До врха Радочела је обележена десет километара дуга пешачка стаза, а према ивањичком крају и Девићима има водопада изузетне лепоте. До Манастира Студенице има само 15 километара, до Градца 12, Павлице 20. На 50 километара су Петрова црква, Ђурђеви ступови и Сопоћани. Са Рудна још нико од туриста није отишао незадовољан, а довољан доказ је сазнање да се многи од њих враћају. Од када је почео да се интензивира сеоски туризам Милошевићи ни оно што произведу у породичном газдинству више не из-

носе на пијац, јер оно што се не пласира кроз трпезарију гости купе и понесу кући. Има свега, каже Милошевић уз потврду да купују само шећер, со и кафу. - Имамо своје хељдино и пшенично брашно, а гости ни хлеб неће ако долази из пекаре. Месимо хлеб, гибанице, проје и погаче, имамо своја јаја па правимо кајгане са сланиницом, качамак, кувана јела, пасуљ, кромпир, купус са месом и сланином, роштиљ, а све по жељи гостију. Сваки наш оброк прате сир кајмак и млеко, а све је приказано на интернету тако да гости знају где долазе и шта могу да очекују. Ништа нема филовано и измишљено – потврђује Милошевић подсећањем да су корацима чланова његовог домаћинства кренули и други становници овог краја. Међу првима су били Шеклери који имају угоститељски објекат, ту је Пансион „Небо“, а од скора и Орлово гнездо. Све већи број гостију пред домаћине поставља увек нове захтеве, првенствено по питању хигијене, а онда свега осталог, јер је најважније да гост буде задовољан. Много пута се показало да је од било какве рекламе важнија жива реч и искуство оних који су већ боравили у неком од туристичких објеката. Због тога, каже Милошевић, сем брзе и квалитетне услуге треба бити љубазан са гостима и насмејан чак и кад ти се не смеје. Гостију има различитих, баш као и захтева које стављају пред увек љубазне домаћине. Они који превише закерају брзо падају у заборав, а у сећању остају пријатни сусрети са кардиолозима Војно-медицинске академије, академиком Владетом Јеротићем и другима. Повелика група Белгијанаца је долазила два пута, а чести гости су планинари који су спремни да пешаче и по неколико дана. Због тога су се показали као посебно добри на јелу и пићу, а задовољство услугом награђивали солидним бакшишом. Осим јединствене и нетакнуте природе, чисте воде и ваздуха, а и

љубазних и увек предусретљивих домаћина, нису занемарљиве ни цене које нису мењане више од три године. У време док смо разговарали пун пансион је коштао свега 1.800 динара, а они који су смештај нашли поред реке у шатору три оброка су могли да добију за 1.150 динара. Цена може да варира у зависности од смештаја јер сви на Рудну не пружају исти комфор, али је која стотина динара више занемарљива у односу на оно што се добије. Искуство показује да су гости задовољни смештајем и исхраном, али и другим повољностима ваздушне бање. Задовољство је додатно повећано у време кад за бербу стигну јагода, купина или боровница, познаваоцима гљива вргањ и лисичарка. На сваком кораку има лековитих трава, нане, камилице, кантариона, хајдучке траве, а посебно задовољни су најмлађи којима се већ после неколико дана боравка поправи крвна слика и врати руменило на лицу. О лековитом утицају околине сведочи пример гошће из Зрењанина којој после само две недеље у овом крају ни лекари нису могли да поверују да је резултат драстичног побољшања само боравак у природи. Поред здравог ваздуха, чисте природе, здраве пијаће воде и терена за шетњу на све стране на живот пре доласка подсећа још само интернет и мобилна телефонија. Мобилни телефони са позивним бројем 064 раде без проблема, популарна тројка мало теже па посетиоци повремено по брдима траже јачи сигнал. Гости прекраћују вечери уз шах и домине, а они који не могу без телевизије уз програме који су доступни. Мештанима недостају канали локалних телевизија јер би, како рекоше, волели да знају нешто више о резултатима и стању у краљевачком спорту, по нешто о здравству или школству. Све оно што ускраћују медији надокнађује интернет, а на Рудну верују да за сеоски туризам тек долазе бољи дани. Т. Радовановић

Настављена акција Савета за безбедност саобраћаја

МАГАЗИН

14.6.2015.

ЗА ВЕЋУ БЕЗБЕДН

- Савет за безбедност саобраћаја обезбедио пет милиона динара за куповину 1.300 аутомобилских седишта за бебе. – Право на седиште имају све новорођене бебе уписане у матичну књигу рођених. – Агенција за безбедност саобраћаја организатор обуке за едукаторе. – У 90 одсто случајева седишта се не причвршћују тако да обезбеде довољан степен сигурности најмлађих учесника у саобраћају авет за безбедност саобраћаја града Краљева од оснивања организује бројне акције којима се доприноси повећаној сигурности учесника у саобраћају. Потреба да се највећа пажња посвети најмлађима одлучујуће је деловала на опредељење да се настави новембра прошле

године застала акција поделе безбедних аутомобилских седишта за све бебе уписане у матичну књигу рођених. Из буџета Савета ове године је за набавку 1.300 седишта издвојено пет милиона динара, а крајњи циљ кампање је, поред побољшања безбедно-

сти најмлађих учесника у саобраћају, подизање свести родитеља о значају употребе седишта за децу како би најмлађи од малена стицали навике и развијали свест о значају безбедности. У препуној Свечаној сали Скупштине града, у којој су се окупили родитељи најмлађих Краљевчана, о значају кам

пање говорили су вршилац дужности директора Агенције за безбедност саобраћаја Милан Божовић и председник ужег сазива Савета за безбедност саобраћаја Ненад Марковић. Агенција за безбедност саобраћаја има обавезу да сарађује са локалним саветима, сарадња је од почетка ове године интензивирана, па је организовано неколико тренинга на којима су размењивана искуства градова који су спроводили различите активности. Краљево је први град који је обезбедио дечја седишта за свако новорођенче, а Божовић потврдио жељу Агенције да подржи ову акцију и организује оспособљавање едукатора који ће касније обучавати родитеље како се она користе. Повод за то је сазнање да

се аутомобилска седишта за најмлађе у 90 одсто случајева не причвршћују исправно и тако не пружају довољан степен безбедности. На основу истраживања последица саобраћаних незгода потврђено је да су половина од укупног броја страдале деце путници аутомобила. Ово је повод да се посвети већа пажња безбедности најмлађих, а активност краљевачког Савета за безебдност саобраћаја додатни мотив да се сличне активности препоруче и другим локалним самоуправама. У Агенцији за безбедност саобраћаја потврђују да је за дугорочније управљање безбедношћу, и смањење броја страдалих у саобраћајним незгодама, неопходно да се са децом ради од најранијег де-

тињства. До скора то није био случај, а прва значајнија сазнања о свим опасностима у саобраћају стицана су након навршене осамнаесте године живота и стицања права на полагање возачког испита. Била је то прва прилика да се исправљају грешке у понашању које су стицане током првих осамнаест година живота. Нови концепт подразумева рад од малих ногу, али и кроз додатну едукацију родитеља, васпитача и учитеља различите програме. За реализацију озбиљног задатка потребан је довољно дуг временски период а у Агенцији верују да би, кад буде у потпуности успосваљен нови ситем, требало очекивати значајно смањење страдалих у саобраћају. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ОСТ НАЈМЛАЂИХ

МАГАЗИН 14.6.2015.

Демонстрација зрелости нове генерације матураната

МАГАЗИН

14.6.2015.

НА МЛАДИМА

- Након најезде краљевачких основаца поново не ради фонтана на Тргу Светог Саве. - Једна млазница кошта 36 хиљада динара, тек коју хиљаду мање него плата просветног радника. - Пролазници окупани, просветни радници слежу раменима. - Комунална полиција тренира строгоћу на бициклистима

амо дан након што је Тргом Светог Саве протутњала нова генерација матураната оближњих основних школа који су зрелост демонстрирали на фонтани она опет не ради. Да задовољство није потпуно ако се не подели са неким на најбољи начин су могли да осете бројни пролазници, од којих су неки били добро окупани, а у школи

наишли на просветне раднике који су слегањем рамена довољно показивали колики је њихов удео у стварању нове генерације оних на којима почива будућност земље. Није познато да ли ће било код њих, кад буде ступио у штрајк због малих плата, помислити да само једна млазница на фонтани кошта тричавих 36 хиљада динара. Свака која

која није радила дан након завршетка школске године, кад је измерена највиша температура овог пролећа, мало јефтинија од просечне плате просветних радника. У исто време вредни радници Комуналне полиције строгоћу су тренирали на деци која је, гле чуда, возила бицикле по граду. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

А СВЕТ ОСТАЈЕ

МАГАЗИН 14.6.2015.

Знаменити Краљевчани: Љубиша Ајдић (2)

МАГАЗИН

14.6.2015.

СВЕТА ОСВЕТА 52

- У октобру 1941. године Краљево коришћено за разјаривање фашистичке звери како би револуција успела. – Након октобарских догађаја у Краљеву и Крагујевцу наслов привредне рубрике новина указује да је цена свињском месу скочила, а људско иде низ воду. – Податак о борцима у партизанским униформама који нису знали ни једну српску реч упућује на став да је Коминтерна, правећи таласе револуције широм Европе, послала и шпанске екскадроне да са домаћим црвенима разјаре фашистичку звер и створе услове за револуцију. – Имућнији Краљевчани, код којих су током рата били смештени немачки официри, избегли стрељање. - Преживелима је најтеже било кад су се након стрељања на улицама појавили дебели трговци

Љубиша Ајдић

Фото: М. Радовановић

еоградски сликар и књижевник Љубиша Ајдић, аутор књиге „Света освета“, најтеже године живота је са породицом провео у Краљеву. Са тек навршених пет година живота стигао је из Битоља у коме се након капитулације Југославије 1941. године формирала нова власт чији је први задатак био да се ослободи Срба и Јевреја. У свести дечака су дубоко урезане слике прогона и свега што се дешавало првих дана октобра исте године кад су два партизанска тенка стигла надомак главне краљевачке улице, а онда нестали исто онолико изненада као што су и дошли. Сећања из тог периода бацају ново светло на догађаје, а Ајдић потврђује да се у близини Гостионице Женева непосредно по одласку партизанских тенкова појавио немачки „тигар“, а потом зачуо звук мотора три камиона који су из периферних делова кретали ка центру града. Немци су добро знали шта се налази у камионима, па су растерали радознале дечаке који су се окупљали са обе стране улице кад год би наилазила моторизована колона. Можда би за све њих, и браћу Ајдиће, садржај камиона са спуштеним церадама заувек остао тајна да улица није била поплочана турском калдрмом због које су камиони поскакивали на неравној подлози, па се у једном тренутку подигло једно крило цераде и открило до висине ограде наслагана тела убијених сељака. Како се у том тренутку петогодишњаку призор учинио стравичним требало је да прође много година да схвати да су били наслагани бар у три слоја. Зачуђујуће је било да нису носили војничке униформе већ свечана сељачка одела као да иду на свадбу. Из свести Љубише Ајдића још нису ишчилеле слике сељачких доколеница са везеним цветићима и код многих

МАГАЗИН

14.6.2015.

нових жутих опанака обувених први пут. Неки их нису ни имали на ногама а све наводи на закључак да су лешеви покупљени однекуда где није било оружаног сукоба између Немаца и устаника. Нема података ни о томе куда су одвежени лешеви, да су сахрањени у лагеру са осталима који су неколико дана касније стрељани или на неком другом месту. Једно време је кружила прича да су сахрањени негде на простору парка у Пљакином шанцу, али информација никада није званично потврђена. Иако су у милитантно кројеним народним ношњама деловали као војска мало је вероватно да би то могли и да буду. Иако су током октобра у борбама око Краљева учествовали и партизани и четници нема података о страдању било ког из групације првих. Са друге стране народна песма сведочи о погибији четничког војводе Бојовића кога је куршум погодио кроз кокарду у чело. И фотографија из тог периода која приказује немачког војника који гледа лешеве положене на Ратарском имању потврђује да међу њима нема Немаца. Све упућује на закључак да је

било и сукоба између две устаничке групације, али и да је Краљево коришћено за разјаривање фашистичке звери како би револуција успела. Ово и много шта другог тема је књиге Љубише Ајдића „Света освета“ засноване на сећањима, али и опсеж-

ном истраживању због страха аутора да не подлегне субјективном утиску. Почетак најкрвавијег догађаја у историји Краљева Ајдићи су дочекали у подруму Гостионице Женева у коме су Немци, док је Василије покушавао да умири најмлађег сина, мирно леги-

тимисали присутне. - Мајка сигнализира оцу да хоћу да плачем, а он ме узима у наручје тако да нисам на нивоу дечјег раста до колена, него за главу више од одраслог човека и све гледам. Док ми немачки шлемови, а час тенкови, личе на дечју играчку отац купује време и размишља како да се опрости са породицом на достојанствен начин, јер Немци истерују из подрума све одрасле мушкарце. Прво је ушао официр са револвером у руци, а кад је видео да нема опасности спустио је руку. Са њим је био војник са пушком о рамену који је вршио легитимисање и још двојица са шмајсерима поред врата дајући свима до знања да не може да се мрдне. Отац види како излазе људи са рукама увис и размишља како да се не обрука пред породицом, па остаје последњи. Тад сам ја сазрео. Немац са пушком му даје знак да је доста опроштаја и сигнал да остави сина. Отац је раскомоћен и нема на себи ни жакет, ни капу, иако је октобар. Кад је добио сигнал спушта ме и везује пертле на лепим дубоким грађанским ципелама отпорним на кишу и снег. Са доње

стране су грубе, али се горе елегантно завршавају и имају пертле провучене кроз рупе које се при врху шнирају као рибља кост. Кад је дошао на ред опростио се са женом и кренуо напоље подижући само једну руку. Намерно је оставио откопчан зимски капут да би дуго закопчавао једно по једно од три дугмета. Кад је био код другог Немац је скинуо пушку са рамена, пришао му иза леђа и ушицама цеви подигао десну руку увис. Већ се дохватио степеништа и излазних врата тако је дигнута рука остала тек у визури слободног простора – сведочи Ајдић о последњим тренуцима проведеним са оцем пред полазак на стрељање. Старији брат је већ напунио 17 година, али су случај и сналажљива мајка допринели да не буде одведен са осталим таоцима. Док је клечао на кревету младоликог лица није одавао утисак седамнаестогодишњака. Мајка је узела његову легитимацију и пружила немачком војнику, а овај мислећи да је њена три пута враћао. Први пут се догодило да нико од дечака није из радозналости похитао напоље из склоништа, старији брат због опасности да буде одведен, а Љубиша због опасности која је била јача од јуначких капацитета петогодишњег дечака. За разлику од бројних породица ухапшених које су наредних дана према лагеру носиле храну Ајдићи то нису учинили, јер нису имали шта да пошаљу. - Први дан стрељања је среда 14. октобар. Срељање траје у четвртак, петак и суботу до подне, а тада следи накнадно прикупљање талаца јер још није била задовољена форма сто за једног. Кад је било оглашено да преостали мушкарци дођу на проверу идентитета мајка јеса најстаријим сином кренула према општини која се налазила код Књижаре Живковић, јер

МАГАЗИН 14.6.2015.

није хтела да га пусти самог. Срећом сретну тетку која је становала у мање опасном делу града и саветовала да оде до општине сама како би пред Немцима имала покриће за евиденцију. Већ су процуреле неке вести о накнадном стрељању, па се брат враћа а она остане једина жена у реду мушкараца. Кажу јој да се врати и тако брат по други пут избегне да се нађе на списку стрељаних – прича Ајдић о догађајима које је до детаља описао у књизи. За судбину ухапшених сазнали су кад је то неколико дана касније објавио добошар. Онај старији, на чију су појаву обавезно прво истрчавали најмлађи, већ је одведен на стрељање па га је овом приликом мењао нови, млађи. Ни једна од жена није имала довољно храбрости да изађе и чује вест о страдању чланова породице које је изговарао добошар уз извињење немачког команданта места оберлајтнанта Алфонса Мациовича, несрећног Пољака који се доказивао хитлеризму као већи фашиста од њих самих. Све што је годинама стајало скривено у крајичку ока требало је поткрепити чињеницама како емоције и субјективни осећај не би надвладали истину. Добрим извором информација учинила се дневна штампа тог времена посебно „Ново време“ и љотићевска „Наша борба“ која је излазила петнаестодневно, а у периоду од почетка септембра до краја 1941. године штампано само неколико бројева. У „Новом времену“ нема ни речи о активностима устаника током октобра. Пажљива потрага за било каквим валидним историјским податком остаје безуспешна јер до 21. октобра нема чак ни једне читуље која би указивала на догађаје у Краљеву. У сећању је годинама само наслов из привредне рубрике који указује да је цена свињском месу скочила, а људско иде низ воду. - Наша борба врви од две врсте наслова. Напад иде на црвену Москву и масонски Лондон, али уравнотежено. Само у једном броју нађем

везу са Краљевом. Репортер „Наше борбе“ иде по околним селима да прикупи податке о томе како је изгледао напад на град. У том чланку пише како је наишао на групу сељака који обављају последње јесење радове и питао их како је све изгледало. Они кажу да су били напољу кад је дошла једна партизанска десетина у повлачењу и понудила им пушке које су ови одбили, јер нису припадали четничким јединицама. Кад одбију да их приме ови бацају пушке у врзине и одлазе, а завршни коментар сељака потврђује да нису знали ни једну једину српску реч, па закључујем да је Коминтерна правећи таласе револуције широм Европе послала и шпанске екскадроне да са домаћим црвенима разјаре фашистичку звер и створе услове за револуцију – каже Ајдић. Преостали битољски Јевреји су били поштеђени прогона све до 9. марта 1943. године. Након што је 2. фебруара исте године завршена Стаљинградска битка, у којој су доживели одсудни пораз, требало је пуних 35 дана да вест преко Берлина стигне до Битоља, а разјарени Немци користе прилику да и последње Јевреје који нису отишли у димњак пошаљу у концентрационе логоре и заувек елиминишу са историјске сцене. Изгнаници тада нису имали срећу да их, као у пролеће 1941. године у Лапову, од сигурне смрти спасу војници Димитрија Љотића који је много раније предлагао кнезу Павлу како да уреди Југословенску војску. Према том предлогу окосницу би требало да чини српска војска, а други народи Краљевине Југославије дају само доборовољачке јединице. Пошто га кнез Павле није послушао Љотић је организовао добровољачку војску, али само за потребе Србије. Ајдићи су Краљеву остали до 1953. године и врло тешко живели почев од октобра 1941. кад су остали без главе породице. Добар део живота од тог периода, до јуна наредне године, обележен је преживљавањем на голој води све док мајка и старији брат нису кренули по околним

селима и храну добијали у замену за постељину, или завесе које су понели из Битоља. У то време су до села тешко стизали со и гас, па је и то била прилика да се у размени дође до најнеопходнијих намирница. По доласку у Краљево у пролеће 1941. године немачки официри су смештени у Хотел „Европа“, а како није имао довољно капацитета да их прими све они са вишим чиновима су уточиште нашли у трговачким и другим газдинским кућама. Била је то прилика да од официра сазнају да следи прикупљање талаца, а како у време блокаде нико није могао да изађе из града све време су провели у радњама иза спуштених ролетни. Током рације немачки војници су детаљно претраживали куће и подруме, али нису залазили у трговачке радње, па је највећи број имућнијих Краљевчана и чланова њихових породица избегао стрељање. Међу реткима који су страдали били су браћа Радомировић који су имали кафану на углу Скопљанске и Карађорђеве улице. На стрељање су отишли због тога што на кафани нису имали ролетне већ само стаклени излог који није могао да их сакрије од погледа Немаца. - Преживелима је најтеже било кад су се након стрељања на улицама појавили дебели трговци. Тај нам је удар био тежи од смрти. Кад је то сазнала немачка команда Мациовича, који је пропустио да поубија све одрасле мушкарце у Краљеву, пошаље на Источни фронт и он тамо погине – каже Ајдић После ослобођења дошло је ново време, а врло брзо годинама очекивану слободу заменио бич терора и тоталитаризма. Као и много шта другог на својој кожи су га осетили и добро запамтили Ајдићи, посебно Љубишина браћа. Најстарији је страдао у време Информбироа а други, након покушаја бекства преко границе и тортуре, као слободар завршио у душевној болници да би жиг једног времена носио пуних тридесет година. Т. Радовановић

Краљевачка позоришна сцена: Миле Цвијовић Нецо (1)

МАГАЗИН

14.6.2015.

ЧОВЕК СА СТОТИНУ ЛИЦА

- Током пола века у позоришту Миле Цвијовић Нецо одиграо преко 60 премијера и између две и три хиљаде представа. - Одувек је била привилегија ући у позориште на службени улаз, можда и због тога што се, за разлику од културно-уметничких друштава, све вртело око десетак цењених и свуда препознатљивих ликова. - Мајсторе, биће од тебе нешто. - Прве четири деценије на челу Краљевачког позоришта само два човека. - Са доласком демократије после 2000. године почиње пропадање због све израженијег уплитања политике у различите сфере друштвеног живота, па и у културу. - Утицају политике наметањем кадрова у које има поверење, и честе промене власти у Краљеву, није могло да се одупре ни позориште. - На репертоару који је утврђивао Уметнички савет деценијама преовладавала дела домаћих аутора, али и по којег страног за кога је у одређеном тренутку процењено да је довољно савремен и актуелан.

Фото: М. Радовановић

Миле Цвијовић Нецо

животу сваког човека постоје значајни датуми који се памте дуго, најчешће док год то менталне способности дозвољавају, а везани су за различите догађаје који су битније утицали на животни пут. За разлику од многих који их везују за прву љубав, завршетак студија, запослење, рођење деце, значајне пословне успехе и слично Миле Цвијовић Нецо се најрадије сећа датума који би одавно био препуштен забораву да није исписан педантно на једну од страница војне књижице, иако нема баш никакве везе са војском. Ни после пет деценија Нецо не уме да објасни зашто је баш у војну књижицу уписао 15. фебруар 1965. године кад је први пут ушао у позориште, а из њега још није изашао. Да буде још чудније од тог времена није било дана да није ногом крочио у зграду у Улици Топлице Милана. Неке друге позоришне даске омирисао је још у првом разреду основне школе кад се у представи коју је спремала учитељица Милка Барловац појавио пред публиком у улози баштована са великим брковима од кукурузне свиле. Можда због бркова, или нечег другог, громогласни аплауз је деловао инспиративно, а прилика да поново изађе на сцену пружила се тек у средњој школи кад је са другом из разреда Миодрагом Савићем, и неколицином других, формирао драмску секцију. Случај је хтео да Миодрагов отац Животије буде запослен као електричар у тадашњем аматерском позоришту, а повремено и глуми кад се за то укаже потреба. Краљевачко позориште је увек кубурило са новим лицима, посебно млађим, па је Нецо био пресрећан кад је њега и Миодрага Животије позвао да дођу и одиграју прве епизодне улоге у Госпођи министарки коју је спремао новинар „Ибарских новости“ Мија Сарић. Разлози због којих представа никад није изведена на сцени нису познати, али је епизодна улога нотара остала забележена као прва у богатој каријери која траје и данас. Одувек је била привилегија ући у

МАГАЗИН

14.6.2015.

позориште на службени улаз, у то време поготово, можда и због тога што се, за разлику од културно-уметничких друштава, све вртело око десетак цењених и свуда препознатљивих ликова. Након неславног глумачког дебија у Госпођи министарки рад у позоришту се дуго заснивао на вођењу светла, а отпочео опет захваљујући Миодрагу који није био превише расположен да за светлосним пултом у тренуцима одсуства замени Животија. Командни пулт за контролу светла налазио се испод позорнице, а светлосни ефекти изводили повлачењем ручица помоћу којих се мењао отпор на жичаним реостатима. Цвијовићу није требало много времена да схвати принцип рада и са великом тремом дочека прво подизање завесе пред почетак представе Осма офанзива коју је режирала Ружица Степановић.

- То вече водим представу под великом тремом и стресом, али успешно. Уста су ми била сува и сав сам се престравио због важности догађаја све док Ружица није рекла мајсторе, биће од тебе нешто. Касније сам постао признат мајстор светла са препознатљивим дизајнима представа, а почео и да глумим, па сам за 50 година одиграо преко 60 премијера и између две и три хиљаде представа – прича Нецо. Пред публиком на великој сцени Цвијовић се први пут појавио у представи Подвала Милована Глишића у којој су наступали великани краљевачке аматерске сцене Сретен Степић, Првослав Рачић и нешто млађи, али већ афирмисани глумац, Михајло Баљозовић. Рад аматерског позоришта заснивао се на глумцима који због професионалних обавеза у предузећима, или неких других, по који пут не би дошли на заказану представу, па је

МАГАЗИН 14.6.2015.

било неопходно да се на брзину нађе замена. Десило се то и пред једну репризу „Подвале“ кад је редитељ Мирко Папакоча идеалну замену видео у Цвијовићу који је као најчешће присутни члан довољно пута гледао представу и добро знао сваки њен детаљ. Због тога се није много бунио кад је редитељ затражио да се пресвуче и изађе на сцену, тим пре што је као кафански момак требало да изнесе пиће и само послужи два главна лика, Вула Пупавца и Живана. Све би било у реду да му вечити шаљивџија Сретен Степић, кад се са три чокањчета на послужавнику појавио на сцени, није предложио да и сам попије нешто. Више него икада касније дрхтавица је захватила цело тело, а стрес допринео да хитрим корацина напусти сцену и спас потражи од редитеља. Велико другарство које је владало међу члановима позоришта нису могле да поремете сличне смицалице, а прилику да Степићу врати мило за драго Нецо је чекао до 1977. године кад су њих двојица играли главне улоге у Сумњивом лицу које је на сцену поставио Александар Ковачевић. Оригинална поставка у савременом издању без женских ликова сматра се једном од најбољих представа краљевачког позоришта, а Степић и Цвијовић су тумачили улоге среског начелника Јеротија Пантића и писара Виће. - У првој сцени Јеротије Пантић дремка у фотељи, а Вића треба да уђе

и каже како је стигла депеша из министарства. Он лежи у фотељи, завеса се подигла, публика све гледа и аплаудира, а ја не улазим. Окреће се према мени и кроз зубе процеди да је сала пуна, хвата га нервоза, окреће се пуна два минута све док нисам одлучио да се појавим на сцени, а после представе објаснио шта је било повод за овакво понашање – каже Нецо. Глумачка структура свих аматерских позоришта у унутрашњости била је шаролика. Окосницу је увек чинило тек неколико глумаца, а остали припомагали колико је ко могао. Највећи број су били радници, тек по који високообразовани, било је и оних без формалног образовања, а на сцени сви били равноправни, у складу са ликовима које су тумачили. Од почетка шездесетих до краја се-

дамдесетих година прошлог века легенда је био, и остао, непревазиђени комичар Сретен Степић. Надалеко познату глумачку екипу допуњавали су Душан Тодоровић, Миломир Марић, Јелена Бартуловић, Првослав Рачић, вечити епизодиста Радивоје Кандић који је као радник „Фабрике вагона“ био толико предан и посвећен позоришту да сличних примера није било до данашњих дана. Највише је волео да игра са колегом из фабрике Степићем, а иако није имао много смисла за велике улоге као епизодиста је добио награду за тумачење лика кир Диме у представи Кир Јања. Почетком седамдесетих година плејаду искусних глумаца почели су да попуњавају припадници млађе генерације која је полако преузимала на себе терет целокупног репертоара позоришта. Поред Цвијовића међу њима су били Верољуб Андријанић, Миломир Недељковић, Биљана Константиновић, Живан Гајовић, Душанка Орловић и други који су надирали и освајали сцену. Неки су касније признали да су у позориште дошли због Неца који им је, у слободном времену, први откривао тајне позоришта због чега су и заволели овај вид уметности. Дружење, међусобни однос и уважавање какво је тада постојало одавно је ишчилело из бројних сфера друштвеног живота, па и из позоришта. А баш оно је у највећој мери доприносило хомогености која се сматра основом за грађење свих каснијих успеха, а било

МАГАЗИН 14.6.2015.

их је много. Током првих четрдесет година Цвијовићевог битисања у позоришту на челу ове установе била су само два човека, у првих двадесет као управник Василије Туцаковић, а касније директор Миломир Недељковић. Био је то редак случај на југословенској позоришној сцени али, показаће се много година касније, веома значајан за реноме какав је ова установа градила. Сваки од њих је у знатној мери допринео развоју позоришта, први у организационом смислу и стварању услова за рад, чак и у време кад није било довољно пара, а други у уметничком смислу кад је Краљевачко позориште доживљавало врхунац. Са доласком демократије после 2000. године почиње пропадање због све израженијег уплитања политике у различите сфере друштвеног живота, па и у културу. Утицају који доноси политика наметањем кадрова у које има поверење, и честе промене власти у Краљеву, није могло да се одупре ни позориште, па они који су у њему провели деценије живота сведоче о појави ствари којима не би могла да се поноси једна оваква установа. До пред крај шездесетих година осим глумаца и редитељи су били аматери. Међу оне који су оставили препознатљив траг сврставају се банкарски службеник Мирко Папакоча, новинар Мија Сарић, Раде Мишевић који се као војно лице бавио позориштем, и предратни глумац Ди-

митрије Глушац. Успон почиње 1969. доласком солунског борца и професора Радослава Веснића који је написао књигу о дикцији, прву такве врсте у Србији. - Научио је читаву плејаду младих глумаца исправном казивању и правилном наступу на сцени. Ту смо стасали ја, Миле Недељковић и многи други који су касније годинама наступали у позоришту и носили целокупан репертоар. Следеће године долази оснивач приштинског позоришта, и један од бољих познавалаца рада на сцени, Милутин Јаснић да режира две представе. Упоредо са радом на представама Туђе дете и Ђида писао је правилник у коме је прецизно дефинисано како треба да функционише позориште. Најпрофесионалнији приступ представама почиње доласком тадашњег управника позоришта у Крагујевцу и

редитеља Пера Говедаровића, који у Краљево доноси прави професионални ниво. До тада смо имали неке сиве оранж завесе, а он тражио црне, јер је то основна боја у позоришту. Набавио је и први магнетофон „грундиг“, ангажовао професионалног сценографа Саву Барачкова и одмах се видела разлика између аматерских и професионалних позоришта. Почео је све квалитетнији рад који траје до данашњих дана, а пресудним се чини период до 1974. године кад се у аматерском позоришту усталио професионални начин рада – прича Цвијовић. Све до пре неколико година репертоар се оцењује посебно добрим и интересантним. Одлуку о њему доносио је Уметнички савет састављен од професора српског језика из краљевачких школа и по којег члана политичког живота или, како се тада говорило, друштвено-политичке заједнице. Њихово присуство требало је да потврди да оно што се изводи на сцени није уперено против државе и народа, а посебно се водило рачуна да реопертоар буде разноврстан и у подједнакој мери укључи комедију, трагедију и мелодраму. Задатак да предложи неколико представа по правилу би преузимао редитељ, а Уметнички савет доносио коначну одлуку. Искуство показује да су на преовладавала дела домаћих аутора, али и по којег страног за кога је у одређеном тренутку процењено да је довољно савремен и актуелан. Т. Радовановић

14.6.2015.

МАГАЗИН

Несвакидашњи догађај у Клубу Евергрин

МАГИЈА 66 АКВАРЕЛА

Фото: М. Радовановић

- Поводом рођендана краљевачке сликарке Хаџи Милене Марије Магдалене Ковачевић у галерији Клуба Евергрин изложено двадесет њених акварела. – Изложба припремана у строгој тајности и без знања ауторке. – Главни кривци супруг Бранко Ковачевић и група пријатеља. – Акварел последица српског ината, женске суптилности и духовне тајанствености, потребе да буде другачија и оригиналнија, носталгије за неким периодом узрастања или било шта друго

14.6.2015.

МАГАЗИН

ечито зелена галерија Клуба Евергрин се годинама у назада потврђује као стециште бројних уметника и културних посленика којима су затворена врата културних институција под директном конролом власти. Боравили су на овом месту бројни књижевници, сликари и други ствараоци, а врата Евергрина потврдила да су увек отворена свима који немају други начин, и простор, да покажу оно што раде. Отварања изложби одржавају се по устаљеном клишеу који укључује пар речи похвале неког ко се сматра довољно компетентним да говори о сликама, и честиткама аутору који је, ето, још једном изненадио бројне љубитеље уметности оним што ради. Прошлонедељно отварање једне изложбе у многоме се разликовало од свих осталих пре свега због чињенице

да ни ауторка, Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић, није знала да ће у галерији Евергрина угледати своје радове. Зато је ваљда и била посебно изненађена када је иза леђа бројних пријатеља, који су посебно позвани да прусуствују необичном догађају, угледала познате слике. Главним кривцима за све што се те вечери дешавало у Клубу Евергрин проглашени су супруг Бранко Ковачевић и група пријатеља који су са посебним задовољством прихватили део кривице. Повод за организовање изложбе је јубиларни рођендан уметнице коју деценијама уназад у свим активностима највише подржава баш Бранко. Највећи број пријатеља и поштовалаца рада Хаџи Милене припада краљевачком миљеу, мада је било и оних који су превалили поприлично дуг пут да би исказали поштовање према

уметничком раду али и особи која стоји иза њега. Припреме за изложбу одржаване су у строгој тајности, а двадесет пажљиво изабраних акварела прати пригодан каталог какав приличи оваквом догађају. Организатори потврђују да је све било много једноставније од начина на који би уметницу требало убедити да присуствује догађају који је до последњег тренутка представљао посебну врсту мистерије. Уверена да долази на промоцију књиге једног од пријатеља Хаџи Милена је закорачила у галерију препуну познатих лица и дуго није могла да сакрије изненађење због оног што се дешава. Тек кад су ствари постале мало јасније прорадиле су емоције када је на граници плача, али оног изазваног изливима радости, успела да се са неколико речи обрати присутнима.

За разлику од неких других слика акварели Хаџи Милене Марије Магдалене Ковачевић су окарактерисани као последица српског ината, „женске суптилности и духовне тајанствености, потребе да буде другачија и оригинал нија, носталгије за неким периодом узрастања или било шта друго, све осим случаја јер је сигурно да у оваквим стварима, кад је у питању избор уметничког израза, случаја нема“, како је записано у каталогу који прати изложбу. Иако су идеје и мотиви којима се Милена бави различити могло би се рећи да нису толико бројни у односу на понуду из природе. Кућа која се руши, маске, богиње митолошких светова, аутопортрет и остало рађени су уз строго поштовање норми које захтева акварел као техника, а ипак чине почетак трагања за сопственим импулсом стваралачког принципа. Миле-

нини акварели су коректна уметничка дела иза којих се, након првог визуелног доживљаја, откривају други тананији, дубљи и магичнији. Магија акварела се појављује „кад се бар маштом мало загребе по ономе што представља први утисак и зарони у димензију слике за коју су боје уткане у цртеж само предворје или капија кроз коју се улази у нови свет, свет необичних и неслућених визија“. - Део тога може се доживети и на површини, у судару детаља, односу топлих и хладних боја, тежине и лакоће колорита и поетске трансформације читаве композиције, или само детаља. Све то, а и много тога другог, чини да ове слике осим естетског доживљаја имају и нешто много веће и више. Оне се доимају као специфични преносиоци енергетског набоја садржаног у бићу аутора. Оно што је у конкретном случају битно јесте чињеница

да овде имамо на делу Хаџи Милену Марију Магдалену Ковачевић, жену која се и мимо сликарства већ самим својим животом остварила као мистична, натпросечно одуховљено и специфичним енергетским набојем оплемењено људско, односно женско, биће. То је магија њеног живота, а могло би се рећи својеврсни живот њене магије. А стваралац који то заиста јесте у правом смислу мора бити чаробњак, демијург који ствара нови свет, а свет не чини само визуелна димензија. Оно што видимо на Милениним акварелима само је позив, улазница за пут на који свако мора да крене сам и зарони дубоко, дубоко у наизглед хармонични мир водених бојица и неистражени вир Милениних визија и њихових трансформација – записано је у каталогу. Т. Радовановић

МАГАЗИН

14.6.2015.

Осмо „Лето код Абрашевића“

КАО НИКАД РАНИЈЕ 70

Фото: М. Радовановић

- Током шест дана испред просторија Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ поред домаћина наступили гости из Чачка, Крагујевца и Тополе. – Посебне вечери посвећене модерном плесу, хорском певању и драмском стваралаштву. – На једном месту фолклорни ансамбли свих краљевачких културно-уметничких друштава. – Паралелно са „Летом код Абрашевић“ само неколико стотина метара даље Фестивал уметности Маглич. – Различит третман две значајне манифестације

сму годину заредом Културноуметничко друштво „Абрашевић“ почетком јуна организује манифестацију „Лето код Абрашевића“ са циљем да обогати културну понуду и покаже колико су његове секције напредовале за годину дана. За разлику од свих досадашњих овогодишња манифестација је пружила богатији и разноврснији програм, а пре него што је „Лето код Абрашевића“ прогласио отвореним градоначелник Краљева Томислав Илић je изразио подршку свакој иницијативи која има за циљ да обогати културну понуду. Као што је и ред посетиоцима се на почетку вечери играма из околине Београда представио први извођачки ансамбл домаћина, а потом место на позорници препустио гостима из Чачка и Крагујевца. Културно-уметничко друштво „Абрашевић“ из Чачка постоји од 1905. године од када ради у континуитету, сем у периоду током два светскa рата. Свако време донело је нову боју у спектру активности, којих је за више од

МАГАЗИН

14.6.2015.

сто година било много, а „Абрашевић“ као добро уиграна екипа и данас наставља традицију и уводи новине примерене потребама данашњег времена. Фолклорни ансамбл је наступао широм Европе и Блиског истока, а о квалитету извођења сведоче бројна домаћа и међународна признања. Краљевчанима је пружена изузетна прилика да у извођењу овог ансамбла види шопске, игре из Мрчајеваца и Ниша. Центар за неговање традиционалне културе „Абрашевић“ из Крагујевца основан је 2006. године као правни и уметнички следбеник истоименог културно-уметничког друштва основаног 1905. године. Успешну мисију остварује кроз активности фолклорног ансамбла, школе народних игара, певања и традиционалних инструмената, Позориште младих, радионицу „Златна нит“, књижевни клуб, издавачку делатност, музичко-сценске програме и продукцију. Тако се сврстао у ред најзначајнијих установа у Србији које се бави чува-

њем и неговањем српске традиције и упознавањем других нација са њеном културом. Први извођачки ансамбл је извео игре Лепенице нешто касније и оне из Левча и Шумадије. До краја првог дана домаћини су приказали умеће у извођењу игара из Пчиње и Драгачева, као и сплета под називом Босилеградско крајиште. Традиционални учесник свих ових година је и Плесни клуб „Спектар“ који од оснивања 2000. године гаји различите плесне стилове почев од модерног балета и шоу-денса до хип-хопа. Клуб је освојио бројне награде на државним и међународним такмичењима и фестивалима, а најзначајнијим се сматрају резултати на такмичењима у оквиру Европске плесне организације и државним првенствима. Плесни клуб „Спектар“ ове године слави 15 година успешног рада, а јубилеј обележава низом концерата у земљи и иностранству. Први наступ је већ данас на Државном првенству модерног балета у Белој Паланци, а следе

гостовање у Румунији у октобру и централна прослава половином новембра на великом концерту у Краљеву са гостима из земље и иностранства. Друге вечери се посетиоцима представило Удружење „Рок Планета“ које активно ради скоро две године. Основано је неколико месеци раније са идејом да афирмише урбану и савремену, углавном рок музику и популарише свирање рок гитаре. Удружење окупља тридесетак полазника старих десет и више година који уче да свирају гитару, а до сада су имали више запажених наступа у Краљеву од којих се издвајају учешће на Стрит Арт фестивалу, Дану Уметничке школе, манифестацији Дете у Срцу, хуманитарном концерту за Црвени Крст и другим. Треће по реду уметничко вече ујединило је оно што је мало ко очекивао, најмлађе извођаче свих краљевачких културно-уметничких друштава. Поред домаћина „Абрашевића“ публици су се представили најмлађи чланови културно-уметничких друштава „Железничар“ и „Краљевачка риз-

ница“ и Фолклорног ансамбла „Карановац“. Најмлађи дечији ансамбл „Абрашевића“, који је са почетком школске године почео са радом у Основној школи „Вук Караџић“ на Берановцу, извео је колаже игара из Рашке, Риљца и Груже, а припремни ансамбл „Ризнице“ игре из Црноречја. Култуно-уметничко друштво „Краљевачка ризница“ постоји од 28. августа 2009. године, а тренутно броји 624 члана сврстаних у 14 фолклорних група, велики народни оркестар и женску певачку групу. За пет година рада на сцену је постављено 25 кореографија а за све области обезбеђени су оригинални примерци костима. Фоклорни ансамбл „Карановац“ функционише у оквиру Културног центра „Рибница“, а фолклорне секције су састављене од играча различитиг узраста, од најмлађих до рекреативних секција ветерана. У рад су укључени и народни оркестар, школа хармонике и секција изворног певања, а од недавно је ансамбл богатији за школу енглеског

језика и дечји хор. Лето код „Абрашевића“ је била прилика да покажу колико су савладали игре из ужичког краја. Некадашње Културно-уметничко друштво „Железничар“ од 2012. године егзистира као Српски културни центар „Стефан Немања“ који добро руковођеним и програмски осмишљеним радом успева да оствари све постављене циљеве, да окупи велики број младих и преда им на чување оно што чини традицију српског народа. Друштво је добитник највиших признања са републичких такмичења међу којима се издвајају златне плакете са последњих такмичења у категорији дечијих ансамбала. Публици која је са пажњом меркала колико је ко напредовао приказане су игре из лесковачког краја. Краљевачки „Абрашевић“ има неколико ансамбала најмлађих играча, а прилика да се представе публици пружена је свима. Млађи дечији ансамбл је извео кореографију са играма из Левча којом се пласирао на Репуб-

14.6.2015.

МАГАЗИН

личко такмичење у Ваљеву, а старији игре из Западне Србије. Крај успешног концерта припао је припремном ансамблу који је извео игре из Ниша. Колико су успешне све секције „Абрашевића“ показало је четврто вече кад су први пут пред публику изашли најмлађи чланови Драмске секције који управо завршавају основну обуку из области драмске уметности. Оно што су научили показали су извођењем кратких глумачких етида кроз форму драматизованих познатих басни и песама за децу Јована Јовановића Змаја. Са најмлађим глумцима у граду успешно раде Биљана Костантиновић и Драган Пешић који је на сцену поставио представу „Ко је сместио вуку“. Након премијерног извођења у Краљевачком позоришту ова представа је први пут репризно изведена у оквиру „Лета код Абрашевића“.

Појачање младим глумцима били су ове вечери и гости из Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ који су извели представу „Три прасета“. Драмска секција ове установе основана је 2009. године и са повременим паузама функционише током летњих месеци. До сада је на сцену постављено пет представа, „Ко се игра с вуком још“, „Црвенкапа и збуњени вук“, „Новогодишња шума“, „Како победити чаробњака“ и „Зачарана принцеза“. Све су намењене деци предшколског узраста и нижих разреда основне школе, а глумци предшколци су наступали у Краљевачком позоришту, Биоскопу „Кварт“, објектима Предшколске установе и два пута на фестивалу „Дедар“ у Смедереву. Вече хорске музике је пете вечери отворио Дечји хор КУД „Абрашевић“ који се од недавна зове и златним, јер

се са међународног фестивала у Бијељини вратио са најсјајнијим одличјем. Репертоар богат композицијама различитих жанрова није оставио равнодушним никог од присутних ма колико се са нестрпљењем очекивао још један наступ Градског хора „Црвчанин“ који од октобра 2011. године постоји у оквиру Културног центра „Рибница“. Хором који је наступао на бројним манифестацијама, и неколико црквених венчања, од оснивања диригује дипломирани музички педагог Радош Гвозденовић уз обавезу да негује и промовише првенствено дела домаћих аутора духовне и световне музике. Последњи учесник претпоследње вечери мешовити хор „Св. архиђакон Стефан“ основан је при храму Свете Тројице у Краљеву 2001. године уз благослов епископа жичког Стефана. Ре-

довно је присутан на празничним богослужењима, а учествује на традиционалним духовним манифестацијама, Светосавским духовним вечерима, додели Жичке Хрисовуље, сабору хорова Жичке епархије и другим културним дешавањима. На многим поклоничким путовањима чланови хора су походили српске манастире и у њима певали на Светој Литургији, гостовали у Митрополији црногорско-приморској и Светој Гори. Част да затвори осмо „Лето код Абрашевића“ припала је Културно-уметничком друштву „Опленац“ из Тополе чији се ветерански ансамбл представио играма из овог краја. Културноуметничко друштво су основали родитељи деце која су играла у школи фолклора 2000. године, са циљем да негује традицију и културу српског народа, а у оквиру њега успешно раде женска певачка група, драмски студио

и најбројнија фолклорна секција са око 300 чланова. Поред наступа у различитим деловима земље чланови друштва су наступали широм Европе, чак и у Русији, а носиоци су бројних награда и признања са фестивала у земљи и иностранству. Наступ су отпочели играма из Србије да би место на позорници уступили женској певачкој групи и ветеранима са играма из Метохије. Један за другим на позорници су се смењивали певачке групе и ансамбли гостију из Тополе, а посетиоци уживали у играма из Шумадије, Источне Србије и грделичког краја. Ма колико да све што се током шест дана јуна дешавало испред „Абрашевића“ био поступак вредан пажње још једном се показало како не постоји ни најмањи вид координације и сарадње међу онима који претендују да креирају културну понуду града. Док су се на почетку Улице војводе

Степе из вечери у вече смењивали различити учесници овогодишњег „Лета код Абрашевића“ само неколико стотина метара даље низ главну улицу одвијао се дводневни Фестивал уметности Маглич који је, гле чуда, посвећен српској етно причи. И док су се стотине учесника програма испред „Абрашевића“ тискали на импровизованој позорници, са сценографијом која се од прошлогодишње разликовала само по броју пет који назначава годину одржавања, знатно мањи број учесника на Тргу српских ратника башкарио се на пространој чије се изнајмљивање мери двоцифреним бројем десетина хиљада динара. Известан степен незадовољства је због тога прве вечери испред „Абрашевића“ показао и градоначелник Краљева, иако мало ко верује да нешто слично неће да се догоди и следеће године. Т. Радовановић

МАГАЗИН 14.6.2015.

МАГАЗИН

14.6.2015.

Израелски рукометаши у Краљеву

ПОТВРДА ПРИ - Део двадесетшесточлане рукометне репрезентације Израела у посети „Пријатељству за нова времена“. – Договор о интензивирању спортске сарадње и међусобним посетама. – За успомену на посету израелских рукометаша лопта са потписма свих играча. – Нова филозофија рукометне игре Другу половину двадесетог века карактерише развој пријатељских односа међу бројним државама и братимљење градова којим је потврђивана жеља за унапређење сарадње. У те процесе је било укључено и Краљево,

а успостављање братских односа са бројним градовима у земљи и иностранству било добра подлога за унапеђење културне, спортске, али и привредне сарадње. Последњу деценију минулог века обележило је посте-

пено слабљење веза, а потом и потпуни прекид, све док председник Удружења „Пријатељство за нова времена“ Хаџи Момир Бакрачевић није покренуо иницијатицу за поновно успостављање партнерских односа.

ИЈАТЕЉСТВА Сазнање да је почетком деведесетих година Краљево успоставило братске односе са израелским градом Лодом, а да данас у новој спортској дворани у Рибници квалификациону утакмицу за одлазак на Европско првенство у рукомету играју репрезнетације Србије и Израела, повод је да делагација националног тима ове земље буде гост „Пријатељства за нова времена“. Полусатна посета је прилика за упознавање и размену пригодних поклона уз договор о успостављању чвршће сарадње на спортском плану која укљу-

чује одлазак краљевачких спортиста у Израел, а њихових у Краљево. Гости се кући враћају са по једном копијом филма о Краљеву, а домаћинима за успомену на овај сусрет остаје лопта са потписима свих израелских репрезентативаца. Израелски рукометаши су потврдили задовољство пријемом у Краљеву и жељу да боље упознају овај део Србије али су, ма колико да не гаје претеране илузије по питању коначног исхода данашње утакмице, сконцентри сани на игру у жељи да оебзбеде што повољнији резултат. Жеља селектора

израелске репрезентације је да у Краљеву прикаже другачију филозофију рукомета која би се допала публици без обзира што играју утакмицу са унапред познатим исходом. Са аспекта политике међународна утакмица је још једна прилика за промоцију града кроз спортски туризам са циљем да Краљево буде у жижи интересовања јавности, да се о њему прича као месту у коме се организују значајне спортске, културне и привредне манифестације. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 14.6.2015.

МАГАЗИН

14.6.2015.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Свита Филм „Свита“ је дуго очекивана верзија популарне истоимене телевизијске серије, а из изворне поставе глуме Кевин Коноли, Адриан Грениер, Кевин Дилон, Џери Ферара и Џеремy Пајвен. Филмска звезда Винсент Чејс и његови другови Ерик, Тартл и Џони враћају се и удружују с бившим агентом Голдом који је сад шеф студија, а иако су и даље снажно повезани амбиције су им другачије. Сви сањају да живе холивудски сан, али Винс, Ерик, Драма, Тартле и Голд то и чине на први поглед прилично лако јер знају како постићи, сањати велике снове и живети још већи живот.

Од почетних кадрова прве епизоде из 2004. гледаоци су пратили возача и тркача и његове пријатеље из Квинса у Њујорку. Винсент Чејс је вођа групе и филмска звезда у успону, Ерик Марфи бивши достављач пица и менаџер за таленте, а Драма Винсов полубрат и незапослени трећеразредни глумац. У 2015. години небо је плаво и сунце сија, а „Свита“ почиње тако што Ерик, Тартл и Драма плове глисером према огромној луксузној јахти близу обале Ибице, где Винце „оплакује“ петодневни брак окружен с двестотинак најближих познаница. Али, забава не би била потпуна без његових другара. Серија је била изузетно популарна, а била номинована за 26 награда Еми, од којих је добила шест. Аутори су

знали да филмом треба привући и гледаоце који нису били одани серији, па су га структурирали тако да у њему могу уживати и они. Догађаји у филму су наставак су серије и дешавају се шест дана касније. Винс је стигао из Лос Анђелеса у Париз да би оженио жену својих снова с којом током брачног путовања на огромној јахти крстаре Медитераном с неколико стотина лепотица у бикинијима. Ерик, Тартл и Драма журе да помогну пријатељу у тешком тренутку и уживају у потоцима шампањца и осталим пороцима из понуде. Филм говори о лојалности, пријатељству и братству јер главни јунаци, што је најважније, брину једни за друге. Све остало, аутомобили и жене, је у другом плану.

Након што су стигли на јахту Винс прими позив бившег агента, данас на челу великог филмског студија, који му нуди главну улогу у новом филму. Али, Винс жели и да режира јер је на врхунцу каријере и с великим узбуђењем говори о новом кораку. Једини начин да добије шансу и режира први студијски филм вредан сто милиона долара је ако то оствари супер агент Голд који је напустио своју агенцију и повукао се. Шест месеци касније, након што је режирао филм, и у њему играо главну улогу, пред дилемом је да ли да прикаже свој рад и пре него прикупи још нешто новца да би га завршио, иако је обећао Голду да неће пробити буџет. Фим се приказује до 11. јуна у

пројекцијама које почињу у 22 сата.

Свет из доба Јуре 3Д Радња филма је смештена 22 године након догађаја који су се збили у „Парку из доба Јуре“. Сада се на отоку Нублару налази прави тематски парк посвећен диносаурима под називом управо онакав каквог је првобитно замислио Џон Хемонд. Али, ни ова атракција није сасвим безопасна. Смештен на острву у близини Костарике „Свет из доба јуре“ је право чудо препуно задивљујућих атракција. Деца јашу питоме мини трицератопе у малом зоо врту, гомила одушевљено узвикује док водени мосасаурус искаче

из базена како би грицнуо белу ајкулу, а породице фасциниране гледају диносаурусе свих могућих облика и величина који поново шетају парком у безбедним ограђеним просторима на опште задовољство. Сваки угао парка надгледа каријериста Клер којој су неочекивано у руке допала два нећака, шеснаестогодишњи Зак, и једанаестогодишњи Греј. Иако их је мајка послала да проведу неколико дана у „Свету из доба јуре“, Клер нема времена да се бави клинцима, па им даје пропуснице и шаље их да истражују парк. За приказивање је резервисан први вечерњи термин од 20 сати. Т. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 14.F 20. ЈУНА

МАГАЗИН

14.6.2015.

14. јун

1645. — У грађанском рату у Енглеској снаге парламентариста под вођством Оливера Кромвела и Томаса Ферфакса поразиле су код Нејзбија ројалисте под вођством принца Руперта од Палатината. 1667. — Окончана је битка на Медвеју у којој је низоземска флота нанела Краљевској морнарици најтежи пораз у њеној историји. 1775. — Континентални конгрес је основао Континенталну војску, што и Армија САД узима као датум свог оснивања. 1777. — Континентални конгрес је прихватио заставу „звезда и пруга“ као званично државно знамење. 1789. — Енглески капетан Вилијам Блај, са 18 присталица, после драматичног путовања и више од 3.500 пређених миља, стигао на острво Тимор близу Јаве. Блај је 48 дана раније остављен у водама Тахитија након што је побуњена посада брода „Баунти“ преузела команду над бродом. 1800. — Наполеон Бонапарта поразио аустријске трупе у пресудној бици код Маренга у Италији. 1848. — Англофони насељеници у Сономи су почели побуну против Мексика и прогласили Републику Калифорнију. 1900. — Хаваји су постали територија САД. 1940. — Застава са кукастим крстом подигнута је на Ајфеловој кули док су трупе нацистичке Немачке у Другом светском рату улазиле у центар Париза, чиме је у основи окончана битка за Француску. 1941. — Председник САД Френклин Рузвелт наредио замрзавање имовине Немачке и Италије у Америци. 1943. — У бици на Сутјесци у Дру-

гом светском рату погинуо је српски публициста, новинар и преводилац Веселин Маслеша. 1954. — Амерички председник Двајт Ајзенхауер је потписао закон којим су речи под Богом додати у заклетву застави САД. 1962. — У Паризу основана Европска организација за истраживање свемира. 1966. — Ватикан објавио аболицију на Индекс забрањених књига (лат. Index librorum prohibitorum). Попис дела које католички верници по црквеној забрани нису смели читати објавио је 1559. папа Павле IV. 1985. — Пет од десет чланица Европске економске заједнице је потписало Шенгенски споразум са циљем укидања систематских пограничних контрола. 1990. — У Букурешту је 10.000 рудара, уз подршку власти како је тврдила опозиција, растурило шаторско насеље студената који су демонстрирали против власти у центру града и демолирало редакције појединих листова и седишта опозиционих странака. 1992. — У Београду први пут после 45 година одржана литија за празник Духова на којој је учествовало око 10.000 људи предвођених патријархом српским Павлом; у организацији Грађанског савеза Србије неколико хиљада Београђана учествовало је на манифестацији „Последње звоно“ са поруком режиму Слободана Милошевића да је његово време истекло. 1993. — Тансу Чилер је постала прва жена премијер у историји Турске. 1995. — Чеченски побуњеници извршили напад на град Буђоновск на југу Русије, узели 1.500 таоца и заузели владине зграде. У нападу је погинуло око 100 људи, а таоци су враћени

након преговора са руским премијером Виктором Черномирдином. 2000. — Италијанске власти испоручиле су Турској Мехмеда Али Агџу након што га је председник Италије помиловао. Агџа је због покушаја атентата 1981. на папу Јована Павла II, провео 19 година у италијанском затвору. 2001. — Влада СР Југославије усвојила нацрт закона о сарадњи с Међународним судом за ратне злочине у Хагу. Након неуспешних преговора с коалиционим партнером Социјалистичком народном партијом Црне Горе, нацрт закона повучен је из процедуре Савезне скупштине 21. јуна. 2003. — На референдуму у Чешкој, 81 одсто грађана гласало за приступање ЕУ.

15. јун 1215. — Енглески краљ Јован без Земље је својим печатом потврдио Велику повељу слободе (лат. Magna Carta Libertatum). 1389. — Косовска битка (по Јулијанском календару). 1520. — Папа Лав X екскомуницирао је Мартина Лутера булом у којој је

осудио као јерес Лутерове тезе о индулгенцијама, о догмама и уређењу католичке цркве. Идеје о реформи цркве систематизоване у 95 теза Лутер је 1517. приковао на врата Дворске цркве у Витембергу, означивши почетак раскола католичке Европе. 1648. — Маргарет Џоунс је обешена у Бостону због оптужбе за вештичарство у првом таквом погубљењу у Колонији Масачусетског залива. 1752. — Бенџамин Френклин доказује да је муња заправо електрицитет (традиционални датум, прави датум непознат). 1775. — Џорџ Вашингтон је именован за врховног заповедника Континенталне војске у Америчком рату за независност. 1776. — Делавер је гласао да суспендује власт британске круне и да се званично одвоји од Пенсилваније. 1836. — Арканзас је примљен у Унију као 25. савезна држава САД. 1846. — Орегонски споразум је утврдио 49. паралелу као границу из-

међу САД и Канаде, од Стеновитих планина до мореуза Хуан де Фука. 1862. — На Чукур-чесми у Београду турски војник убио српског дечака што је изазвало сукобе у граду. Турци су потом са београдске тврђаве, где је био смештен њихов гарнизон, бомбардовали Београд. 1903. — Након убиства Александра Обреновића у Мајском преврату, Скупштина Србије изабрала је Петра Карађорђевића за краља Србије. Током његове владавине учвршћен је парламентаризам и убрзан привредни и културни развој земље. Повукао се с власти 22. јуна 1914, а краљевска овлашћења добио је његов други син Александар. 1904. — Више од хиљаду људи, већином жена и деце, погинуло близу Њујорка у пожару који је захватио брод „Генерал Слокам“. 1907. — Почела Друга хашка мировна конференција, на којој су 44 државе, укључујући Србију и Црну Гору, усвојиле 13 конвенција о законима и обичајима ратовања („Хашке конвенције“). Четвртом конвенцијом основан је Стални арбитражни суд у Хагу. 1919. — Енглески пилоти Артур Браун и Џон Олкок окончали су први директни лет преко Атлантика. 1920. — Италијански инжењер, један од оснивача бежичне телеграфије Гуљелмо Маркони емитовао је у Енглеској први музички радио пренос у живо. Била је то музичка нумера чувене аустралијске оперске певачице Нели Мелба (Неллие). 1924. — Амерички Индијанци бивају проглашени грађанима Сједињених Америчких Држава. 1940. — Немачке трупе пробиле Мажино линију код Седана. Систем утврђења дугачак 360 километара који су Французи изградили дуж границе према Немачкој између два светска рата, сматран је ремек делом грађевинарства и фортификације. 1954. — У Базелу формирана УЕФА. 1969. — Након повлачења Шарла де Гола с политичке сцене, за председника Француске изабран је Жорж Помпиду.

1975. — Кошаркаши Југославије постали су шампиони Европе победом над репрезентацијом СССР у Београду. 1977. — Адолфо Суарес и његова коалиција Демократског центра победили су на првим слободним изборима у Шпанији након смрти Франциска Франка који је диктаторски владао од 1939. 1982. — Предајом аргентинских снага Британцима на Фокландским острвима окончан је Фокландски рат у којем је погинуло око 1000 људи. 1988. — Пакистански председник Зија ул Хак објавио је да ће исламско шеријатско право постати врховни закон у Пакистану. 1992. — Српски књижевник Добрица Ћосић изабран за првог председника СР Југославије. За првог премијера новоформиране државе претходног дана изабран је амерички бизнисмен српског порекла Милан Панић. Парламент Јапана, први пут од Другог светског рата, одобрио ангажовање јапанских војника у иностранству.

16. јун 1671. — У Москви јавно погубљен вођа устанка донских козака и сељака Стењка Разин. У руским народним причама и песмама постао симбол пркоса и побуне. 1826. — Пошто је угушио побуну јаничара, турски султан Мехмед II укинуо војни ред и увео низам, редовну војску. Јаничаре 1330. од отете и потурчене деце хришћанских поданика почео да регрутује султан Орхан. 1852. — У Новом Саду штампан први број листа „Сербски дневник“, с књижевним додатком „Седмица“. Лист излазио 12 година и био један од ретких словенских листова у аустријској царевини у то доба. 1876. — У Цетињу, после преговора вођених од октобра 1875. до фебруара 1876, потписан уговор о савезу Србије и Црне Горе против Отоманског царства. Одлуком Врховног савета одбране Југославије 25. децембра 1993. тај датум одређен за Дан Војске Југославије. 1920. — У Лондону одржана

14.6.2015.

МАГАЗИН

прва седница Друштва народа. 1941. — Председник САД Френклин Рузвелт наредио затварање свих конзулата Немачке у САД до 10. јула. 1944. — У Другом светском на Вису рату склопљен споразум Тито-Шубашић о односима Народноодлободилачког покрета и Владе Југославије у емиграцији. 1958. — Обешен Имре Нађ, премијер Мађарске у време антикомунистичке побуне 1956, коју су угушиле совјетске трупе. Нађ тада ухапшен и на монтираном процесу осуђен на смрт због издаје. На исти дан 1989. пола милиона Мађара у Будимпешти присуствовало његовој поновној сахрани уз државне почасти. 1960. — Председник САД Двајт Ајзенхауер морао да одложи посету Јапану због антиамеричких нереда у тој земљи. 1961. — Руски балетски играч Рудолф Нурејев затражио азил у Француској за време гостовања у Паризу са ансамблом балета "Киров“. Каријеру наставио у водећим европским и америчким трупама и био звезда британског Краљевског балета. 1963. — Совјетски Савез лансирао васионски брод „Васток 6” с првом космонауткињом Валентином Терјешковом. 1972. — У Хановеру ухапшена Улрике Мајнхоф, чланица терористичке групе Бадер-Мајнхоф. 1976. — У Совету, највећем црначком насељу у Јужној Африци, избили расни нереди у којима је, током неколико месеци, погинуло најмање 600 црнаца и три белца. 1977. — Леонид Брежњев, лидер Комунистичке партије Совјетског Савеза, заменио Николаја Подгорног на месту председника Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза. 1983. — За председника Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза изабран Јуриј Андропов. 1992. — Председници САД и Русије Џорџ Буш и Борис Јељцин у Вашингтону постигли договор о смањивању арсенала далекометних нуклеарних ракета за две трећине до 2003. 1994. — Швајцарска одбила да

изда визу за улазак у земљу председнику Југославије Зорану Лилићу, иако је добио званичан позив за учешће на међународном скупу у Кран Монтани. Одлука донета на основу препоруке Савета безбедности Уједињених нација у оквиру мера о економској блокади Југославије. 1996. — Међународни комитет Црвеног крста саопштио да је на простору СФРЈ за време ратних сукоба, од 1991. до 1995, нестало око 20.000 људи, од којих око 12.000 у Босни и Херцеговини. 1998. — Талибанска религиозна војска у Авганистану наредила затварање више од 100 приватних школа у којима су се образовале девојчице. 1999. — Амнести интернешенел оптужио САД за кршење људских права јер су наставиле да извршавају смртну казну, посебно због њене примене и над особама које су починиле злочин пре 18. године. 1999. — Нови председник Јужноафричке Републике Табо Мбеки положио заклетву. Он на тој дужности заменио Нелсона Менделу, познатог борца за права црнаца, који је скоро три деценије провео у затвору. 2001. — Председник Русије Владимир Путин допутовао у Београд, у прву посету шефа руске државе Југославији. Председник САД Џорџ Буш млађи и његов руски колега Владимир Путин срели се први пут у Словенији. Договорени сарадњу и сталне консултације. Победом коалиције леве оријентације на изборима за градоначелника Берлина утрт пут бившим комунистима да уђу у градску владу, први пут од пада Берлинског зида 1989. 2004. — Генерални секретар УН Кофи Анан именовао Данца Сорена Јесена Петерсена за свог новог специјалног представника на Косову, шефа УНМИК-а. 2004. — Бутан је постао прва држава која је увела потпуну забрану узгајања и коришћења дувана.

17. јун 1397. — Данска краљица Маргарета I објединила под данску круну

Данску, Шведску и Норвешку. 1579. — Енглески морепловац и гусар Френсис Дрејк прогласио суверенитет Енглеске над Новим Албионом, данас Калифорнијом. 1665. — Португалци и Британци потукли Шпанце код Монтес Клароса. Португалци још једном победом над Шпанцима, код Виље Висиосе, поновно успоставили независност Португала. 1775. — Амерички колонисти су нанели тешке губитке британским снагама у поразу код Банкер Хила. 1789. — Посланици Трећег сталежа у француском парламенту прогласили Народну скупштину и укинули краљу право вета. 1843. — На Новом Зеланду почела побуна домородаца Маора против Британаца. Маори поражени 1871. и повукли се у унутрашњост острва.

1848. — Аустријске трупе под командом генерала Алфреда Виндишгреца угушиле устанак Чеха у Прагу. 1867. — Енглески хирург Џозеф Листер први пут у историји медицине употребио антисептик када је оперисао своју сестру Изабелу. 1925. — Потписан Женевски прото-

кол, којим је забрањена употреба бојних отрова у рату. Протокол потписало 29 земаља. 1930. — Амерички председник Херберт Хувер је потписао Смут-Хаулијев закон о тарифама. 1940. — Совјетска Црвена армија окупирала Летонију и Естонију и успоставила просовјетску администрацију. 1940. — Луфтвафе је код Сен Назера потопио РМС Ланкастрију, при чему је погинуло око 3.000 особа. 1944. — Исланд је постао независна република пошто су његови становници на референдуму одлучили да се одвоје од Данске. 1947. — Уставотворна скупштина Бурме донела одлуку да прогласи независну Републику Бурму. 1950. — Ричард Лолер у Чикагу извео прву операцију пресађивања бубрега.

1953. — Совјетске трупе угушиле побуну у Источној Немачкој. 1963. – Врховни суд САД је у случају школска област Абингтона против Шемпа против рецитовања стихова из Библије и Оченаша у државним школама. 1967. — Кина извела пробу прве хи-

дрогенске бомбе. 1971. — САД и Јапан потписали споразум о враћању острва Окинаве под суверенитет Јапана 1972. 1972. — Пет оперативаца Беле куће је ухапшено због провале у уреде Националног демократског комитета у покушају неких припадника Републиканске странке да шпијунира опозицију. 1982. — Председник Аргентине, генерал Леополдо Галтијери, поднео оставку после пораза аргентинске армије у Фокландском рату са Уједињеним Краљевством за Фокландска острва. 1988. — Око 5.000 радника земунске фабрике „Змај“ демонстрирало испред зграде Скупштине СФРЈ незадовољно својим социјалним положајем. То је био почетак масовних митинга названих „антибирократска револуција“, а послужили су за учвршћивање власти лидера комуниста Србије Слободана Милошевића. 1990. — Демонстранти против Владе Румуније вратили се на улице Букурешта неколико дана после сукоба с полицијом и рударима лојалним Влади, а у којима је погинуло пет особа, а неколико десетина рањено. 1991. — Парламент Јужне Африке укинуо последњи закон на којем је, од 1950, била заснована политика апартхејда. 1992. — Немци Томас Кемтнер и Хајнрих Стрибиг, два последња западна таоца у рукама исламских терориста у Либану, вратили се у Немачку после три године заточеништва. 1993. — У главном граду Сомалије Могадишу погинуло шест, повређена 43 припадника мировних снага Уједињених нација, када су покушали да ухвате лидера сомалијских герилаца Мохамеда Фараха Аидида. 1997. — Министарство Југославије за телекомуникације издало решења о забрани рада већег броја приватних и независних радио-станица. То је била прва велика акција власти против права на слободу информисања у Југославији. 1999. — Међународна организација рада усвојила споразум о забрани

најгорих форми присилног рада деце, укључујући ропство и насилну регрутацију. 2001. — На парламентарним изборима у Бугарској победио Национални покрет бившег бугарског цара Симеона II, чиме је први пут бивша монархија постала политички активна у једној од земаља источне Европе. Симеон Сакс Кобург 24. јула изабран за премијера Бугарске. 2002. — У Батајници код Београда почеле ексхумација и обдукција лешева за које се верује да су Албанци чија су тела ту довезена после интервенције НАТО на Косову 1999. Египатски археолози саопштили да су близу пирамида у Гизи нашли најстарији недирнут саркофаг, стар око 4.500 година. 2007. — У Будви ухапшен бивши генерал српске полиције, Властимир Ђорђевић, оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине на Косову и Метохији током 1999. године.

18. јун 1429. — Одиграла се битка код Патаја, једна од битака Стогодишњег рата у којој је француска војска, под вођством Јованке Орлеанке и војводе од Аленсона, напала и потукла енглеске трупе које су се повлачиле после неуспеле опсаде Орлеана. 1155. — Папа Хадријан IV крунисао немачког краља Фридриха I Барбаросу за римско-немачког цара. 1583. — У Лондону издата прва полиса животног осигурања у свету. 1812. — Конгрес САД је усвојио декларацију о објави рата Великој Британији. 1815. — У бици код Ватерлоа у Белгији удружене британске и пруске трупе под командом британског и пруског војсковође Велингтона и Блихера потукле Наполеона Бонапарту. 1817. — У Лондону отворен мост Ватерло преко реке Темзе. 1839. — Основана је Прва београдска гимназија 1881. — Русија, Аустрија и Немачка потписале тајни савез „Лига три цара“ на три године.

14.6.2015.

МАГАЗИН

1940. — Француски генерал Шарл де Гол из Лондона упутио радио-поруку Французима у којој је себе прогласио лидером Слободне Француске, а Французе позвао на отпор немачкој окупацији. 1953. — Проглашена Република Египат, за председника изабран генерал Мохамед Нагиб, вођа побуне којом је 1952. збачен краљ Фарук I. 1968. — Британски Дом лордова одбацио одлуку лабуристичке владе о санкцијама против режима беле мањине у Родезији. 1975. — Принц Фејсал Мусаид јавно погубљен у Ријаду због убиства краља Саудијске Арабије Фејсала, у марту 1975. 1979. — Лидер СССР Леонид Брежњев и председник САД Џими Картер у Бечу потписали споразум о ограничењу стратешког нуклеарног наоружања, САЛТ 2. 1983. — Сели Рајд прва Американка која је полетела у свемир, као члан посаде шатла Чаленџер. 1993. — Савет безбедности Уједињених нација одобрио слање 7.600 припадника мировних снага у шест градова у Босни и Херцеговини. 1995. — Снаге Војске Републике Српске ослободиле последње од 372 припадника мировних снага у Босни које су држале као таоце од краја маја, после напада авиона НАТО на српске положаје у околини Пала. 1996. — Бењамин Нетанјаху постао најмлађи премијер у историји Израела, после изборне победе десне коалиције. Савет безбедности УН укинуо забрану извоза тешког наоружања бившим југословенским републикама. Ембарго на извоз уведен у септембру

1991. 1997. — Лидера Црвених Кмера Пола Пота заробила група његових бивших следбеника и осудила на доживотну робију. Сматра се да је Пол Пот одговоран за смрт више од два милиона камбоџанских цивила. 2000. — Еритреја и Етиопија у Алжиру потписале споразум о прекиду ватре којим је окончан двогодишњи рат те две земље. Савет безбедности УН потврдио да је Израел окончао двадесетдвогодишњу окупацију јужног Либана. 2001. — Око 30.000 припадника сиријске војске напустило Бејрут, после 25 година присуства у Либану. Сирија позвана у Либан 1976. у склопу арапских мировних снага које су имале задатак да угуше грађански рат у тој земљи. 2002. — Премијер Словеније Јанез Дрновшек посетио Југославију, као први функционер те државе у посети Југославији после распада СФРЈ. 2004. — Европски савет одлучио да Хрватској додели статус званичног кандидата за чланство у ЕУ.

19. јун 1269. — Француски краљ Луј IX је наредио да се сви Јевреји који се нађу у јавности без жуте значке казне са десет ливри сребра. 1306. — Војска ерла од Пембрука је поразила шкотску војску Роберта Бруса у бици код Метвена. 1586. — Енглески колонисти су напустили острво Роанок, након што нису успели да оснују прво енглеско стално насеље у Северној Америци. 1846. — Прва бејзбол-утакмица са

успостављеним правилима одиграна у Њу Џерсију. 1862. — Конгрес САД забранио ропство на америчким територијама, чиме је поништио пресуду из случаја Скот против Сандфорда. 1867. — Републиканци, следбеници Пабла Хуареса, погубили Максимилијана I Хабзбурга, кога је Наполеон III 1864. прогласио за цара Мексика. 1885. — У Њујорк је стигао Кип слободе, поклон Француске. 1908. — Доласком брода „Касато Мару“ у луку Сантос са 168 јапанских породица почела имиграција Јапанаца у Бразил. 1953. — Џулијус и Етел Розенберг, осуђени за шпијунажу у корист СССР, погубљени на електричној столици у америчком затвору Синг Синг. 1961. — Кувајт је прогласио независност од Уједињеног Краљевства. 1961. — Откривањем натписа са именом Понтија Пилата на ископини римског храма у Цезареји први пут нађен доказ да је он постојао. 1965. — Закон о грађанским правима је усвојен у Конгресу САД након филибастера од 83 дана. 1965. — Генерал Хуари Бумедијен војним ударом са власти збацио председника Алжира Ахмеда Бен Белу. 1970. — Совјетски васионски брод „Сојуз 9“ постигао нови рекорд у дужини боравка у космосу, 17 дана, 16 часова и 59 минута. 1975. — Генерални секретар Уједињених нација Курт Валдхајм у Мексико Ситију отворио прву светску конференцију о положају жена. 1987. — У експлозији у гаражи робне куће у Барселони погинуло 12 и рањено више од 30 људи. Одговорност преузела баскијска сепаратистичка ор-

ганизација ЕТА. 1988. — У индијском граду Курукшетра погинуло 15, рањено 25 људи у експлозији бомбе коју су поставили екстремисти Сики. 1991. — Последњи совјетски војници су напустили Мађарску после 45 година дугог присуства. 1995. — Чеченски побуњеници ослободили 1.500 талаца које су држали шест дана и напустили болницу у граду Буђоновск на југу Русије, пошто је с руским властима договорен прекид ватре и наставак мировних преговора о Чеченији. 1999. — У Приштини, на згради команде Приштинског корпуса Војске Југославије, подигнута застава УН пошто се ВЈ повукла, а мировне снаге УН преузеле контролу над Косовом и Метохијом. 2000. — Британски цариници у луци Довер у камиону-хладњачи открили 58 лешева Кинеза, илегалних емиграната. 2003. — Парламент Турске усвојио пакет реформи на плану људских права, последњи у низу закона који би требало да повећају шансе Турске за улазак у Европску унију.

20. јун 451. — Битка на Каталаунским пољима: Западноримски војсковођа Аеције зауставља навалу Атилиних Хуна на Галију. 1214. — Издавањем посебне повеље основан универзитет Оксфорд, најстарији у земљама енглеског говорног подручја. 1459. — Турци улазе у небрањено Смедерево и Српска деспотовина престаје да постоји.

1756. — У ћелији затвора у Калкути угушила се 123 од 146 британских војника које је ухапсио индијски гувернер Бенгала. Затвор касније постао познат као „црна рупа Калкуте“. 1789. — Посланици Трећег сталежа новопрокламоване Народне скупштине у Француској заклели се да се неће разићи док не донесу нови устав, што је био увод у почетак Француске револуције. 1819. — У енглески град Ливерпул упловио брод „Савана“, први пароброд који је препловио Атлантски океан. Путовање од америчке луке Савана, у Џорџији, трајало 27 дана и 11 часова. 1891. — Британија и Холандија дефинисали границе колонијалних поседа на острву Борнео. 1944. — Поразом јапанске флоте окончана поморска битка у Филипинском мору у Другом светском рату. 1960. — Амерички боксер Флојд Патерсон у мечу у Њујорку нокаутирао Швеђанина Ингемара Јохансона и постао први боксер који је успео да врати титулу светског првака у тешкој категорији. 1963. — СССР и САД се договориле о успостављању „црвеног телефона“ после Кубанске кризе. 1973. — У Аргентину се после 18 година избеглиштва вратио бивши председник Хуан Доминго Перон. За председника поново изабран у септембру 1973. 1991. — Парламент Немачке тесном већином изгласао премештање престонице из Бона, који је био главни град Западне Немачке, у Берлин. Источна и Западна Немачка ујединиле се у октобру 1990. 1992. — Лидери Чешке и Словачке Вацлав Клаус и Владимир Мечјар по-

стигли договор о подели Чехословачке у две државе. Председништво Босне и Херцеговине прогласило ратно стање, објавило општу мобилизацију и увело радну обавезу. 2000. — Француски суд ослободио оптужби немачког лекара Ханса Муенка, који је радио у лабораторији у логору Аушвиц, уз образложење да је сувише стар за судски процес. Ослобађајућу пресуду против њега 1947. донео суд у Кракову, у Пољској, где је ухапшен после рата, а потом пуштен на слободу. 2001. — Скупштина Србије усвојила Закон о једнократном порезу на екстрапрофит и екстраимовину стечену коришћењем посебних погодности у време режима Слободана Милошевића. Перуански суд осудио Американца Лорија Беренсона на 20 година затвора због сарадње с левичарском герилом у брзо угушеној побуни за свргавање Конгреса Перуа. Генерал Первез Мушараф положио председничку заклетву, заменивши Мухамеда Рафика Тарара, који је на функцији председника Пакистана фигурирао од војног удара који је 1999. извршио Мушараф. 2002. — У експлозији гаса у руднику у кинеској провинцији Хејлунгђанг, на североистоку Кине, погинуло 115 особа. 2003. — Председник Италије Карло Азељо Ћампи потписао закон којим је петорици италијанских лидера омогућено да се код кривичног гоњења позову на имунитет. Тим потезом заустављено суђење премијеру Силвију Берлусконију због корупције.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

14.6.2015.

НАЈКРИТИЧНИЈЕ

ини се да велике врућине не погодују превише вршењу кривичних дела, или их је у последњој недељи маја било довољно за дужи период па су суграђани склони оваквом понашању одлучили да мало предахну. О узроцима би нешто више могли да кажу они који свакодневно трагају за починиоцима, а седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града за период од 1. до 7. јуна 2015. потврђује да је евидентирано 38 кривичних дела, сва из области која се третира као општи криминал. Да ли случајно или не али

су инспектори криминалистичке полиције успели да идентификују идентичан број починилаца као и седам дана раније с том разликом што њих 12 у овом случају чини скоро трећину укупног броја евидентираних кривичних дела. У седмици за нама бележи се и мањи број прекршаја у области јавног реда и мира, па су од укупно 23 случаја повод за ремећење осам пута биле туче, а у 13 нешто друго. Област безбедности саобраћаја бележи погоршање које се огледа у за трећину већем броју саобраћајних не-

згода. Од укупно 15 пет су за последицу имале повређена лица, а осам само материјалну штету која је незнатно премашила 300 хиљада динара. Четири особе су задобиле теже телесне повреде, код три су оне окарактерисане као лакше, а евидентирано је и 438 прекршаја што је незнатно више него седам дана раније. Мало више повода за радост пружа податак да припадници Ватрогасно – спасилачке јединице нису имали потребу да интервенишу. Т. Радовановић

Е У САОБРАЋАЈУ

Припадници Министарства унутрашњих послова Управе криминалистичке полиције, полицијских управа из Краљева и Новог Пазара, уз подршку Одреда Жандармерије у Краљеву ухапсили су шест особа којима се на терет ставља сумња да су се удружили како би вршили кривична дела и кријумчарење. У наставку акције сузбијања нелегалне трговине акцизном робом, дувана и дуванских производа полиција је, по налогу Тужилаштва за организовани криминал, ухапсила Е.П. (1983), Х.Х. (1984), М.П. (1977) , Ф.Р. (1985), из Тутина, С.П. (1969) из Новог Пазара и полицијског службеника М.Р. (1977) из овог места. За њих се сумња да су, као чланови организоване криминалне групе, од септембра прошле до јуна ове године године, у више наврата, алтернативним путним правцима из Црне Горе у Србију, организовали кријумчарење и нелегалну продају више од 355 хиљада паклица разних врста цигарета без акцизних маркица. Процењено је да вредност цигарета „марбле“ и „мерлин“, које су испоручивали купцима на подручју Републике Србије, достиже тржишну вредност од око 450 хиљада евра, или 54 милиона динара. Из Полицијске управе Краљево стиже потврда да су сви осумњичени, ради саслушања, приведени Тужилаштву за организовани криминал у Београду. Т. Радованиовић

Фото: М. Радовановић

Шверцери у офанзиви

Квалификациони меч рукометашица пред Светско првенство

ПРОПУШТЕНЕ Б

МАГАЗИН

14.6.2015.

- Пораз са шест голова разлике резултат недовољне концентрације и изостанка реализације плана договореног пре утакмице. – И поред одсуства четири најбоље играчице репрезентација Србије се показала као добар тим. – Победи румунских рукометашица допринели много боље организовани навијачи. – Већини српских рукометашица прва утакмица у репрезентацији. – Игра домаће екипе у знаку промашених зицера и удараца са седам метара

Фото: М. Радовановић

БРОЈНЕ ШАНСЕ

пре почетка првог квалификационог меча за Светско првенство које се одржава у Данској знало се да су рукометашице Румуније јак и незгодан противник. Ма колико да је у редовима српских рукометашица пред меч владало оптимистичко расположење показало се да то није довољно тим пре што међу репрезентативкама није било четири најбоље играчице. Пред нешто мање од две хиљаде гледалаца, међу којима је било и око 250 навијача гостујућег тима, Румункама је, након почетног звиждука судије Јуржи Опаве, требало само 28 секунди да поведу са 0:1. На изједначење се чекало читав минут кад је

МАГАЗИН

14.6.2015.

после грубог фаула Габриела Периану добила опомену, а Јелена Живковић са седам метара савладала Румунку Унгуреану. Репрезентативке Србије су свесне опасности заиграле чврсто у одбрани и зарадиле први жути картон, а Румунке успеле да поведу са 1:2. Изједначење на 2:2 је изборила Катарина Крпеж на истеку трећег минута и то је највише што је учињено до краја утакмице. Неколико пропуштених шанси у нападу, и груба игра у одбрани кажњавана ударцима са седам метара, учинили су да половином седмог минута игре резултат буде 2:5. Мало наде да би могао да се одржава корак пружила је Дијана Радојевић кад је смањила на

3:5, али је после још једног неуспешног напада уследила контра, па је Ана Качаревић поново морала да вади лопту из мреже. До половине петнаестог минута одржавана је разлика од два гола разлике, а кад је повећана на три селектор је био принуђен да затражи тајм-аут и покуша да среди стање у редовима домаћег тима. Од самог почетка утакмице било је приметно добро организовано навијање које се Краљевчанима после позоришне атмосфере са тениског меча између Србије и Хрватске чинило по мало збуњујућим. Није богзна ко-

лико помогло на стално подсећање официјеног спикера да жешћим навијањем дају додатни импулс домаћим рукометашицама како би се бар мало приближиле гошћама. У тренуцима кад се српским рукометашицама чинило да би резултатски могле да се примакну расположеним Румункама на елан је знатно утицао по који промашен, или одбрањен, ударац са седам метара или погођена статива, а иза сваке грешке би, по правилу, уследио контранапад и казна која се огледа у све већој резултатској разлици. Након 7:11 уследила су два успешна напада репрезентације Србије, а резултат смањен на 9:11 што је ути-

цало да се пробуди и по мало успавана домаћа публика која је тешко успевала да надгласа Румуне опремљене бубњевима и другим реквизитима. Након десетог гола српских репрезентативки у 23. минуту у неколико узастопних напада Румунке су повећале предност на 10:16. До краја полувремена гошће су успеле да постигну само један, а домаће рукометашице три гола, па се на десетоминутни одмор отишло при резултату 13:17. Четири гола разлике резултат су неколико промашених зицера, међу којима и ударци са линије седам метара. Ако се занемари резултат, и пажња сконцентрише само на игру, може се закључити да су обе екипе по-

казале подједнако добар рукомет што је и највећи квалитет шестог дана овог месеца. Ма колико у првих пола сата ненавикнутим посетиоцима игра на моменте изгледала грубо није било искључења из игре на два минута. Репрезентативкама Србије је почетком другог полувремена био потребан само минут да постигну два гола и смање резултат на 15:17, а разлику одржавају до половине трећег минута наставка када су гошће голом Георгиане Неагу повеле са 16:19. Груба игра је кажњена првим двоминутним искључењем и три гола у мрежи српског тима након чега је уследила серија погодака Дијане Радојевић, Јелене Живковић и Катарине Крпеж, а резултат

МАГАЗИН

14.6.2015.

смањен на 19:22. Андреа Манеа и Николета Нечита су биле успешне, а Биљана Банделиер погодила стативу, па је тезултат на истеку дванаестог минута другог полувремена износио 19:24. Катарина Крпеж је још једном погодила стативу, а шанса да се смањи резултат пружена је на истеку дванаестог минута кад је досуђен казнени ударац са седам метара. Кристина Лишчевић је смањила на 20:24, а Георгиана Неагу и Николета Нечита повећале вођство Румунки на 20:26. Репрезентативке Србије половином седамнаестог минута нису успеле да реализују још једна седмерац, нити искористе предност играчице више, Паула Клаудиа Унгуреану још једном показала да је сигуран чувар мреже, али је приликом одбране седмерца повређена па је између статива стала Стефаниа Деду. После неколико кон-

три, промашаја и грешака у додавању резултат је након два узастопна гола Кристине Лишчевић смањена на 22:26 што је било повод да румунски селектор затражи тајм-аут како би консолидовао редове гостујућег тима. Након грубљег старта румунске играчице, и приговора селектора домаћег тима, казна је стигла у виду жутог картона, а после поготка са седам метара при резултату 22:27 уследио нови тајм-аут, овога пута на захтев српског тима. Анамариа Гајгер и Габриела Преда биле су успешни егзекутори, а резервни голман румуске репрезентације поуздан чувар мреже, па су пет минута пред крај утакмице Румунке достигле максималну предност од девет голова разлике при резултату 22:31. Након још једног ударца у стативу и контранапада Румунки поново се појачало навијање са десног краја западне трибине, а са два узастопна

поготка Дијана Радојевић допринела да резултат пред реванш меч у Клужу буде бар мало смањен. Наизменичним головима на обе стране подгревана је нада оба тима о могућности да остваре бољи резултат који је на крају меча достигао 26:32. Јелена Живковић и Саша Бошковић су после утакмице потврдили да играчице нису од почетка биле довољно концентрисане на игру због чега је изостала реализација онога што је договорено пре почетка меча. Да није било пар промашених зицера и пенала, као и погодака у стативу, резултат би сигурно био знатно повољнији, а пред реванш утакмицу влада уверење да би, уз мало више концентрације, могло да се постигне много више јер репрезентација Србије и поред одсуства четири најбоље играчице представља добар тим што су потврдили и гости из Румуније. По Бошковићу утакмица је

отворена лоше, јер домаће играчице нису могле на прави начин да зауставе Неагу и Манеу. У другом полувремену су биле успешније, али су уследили промашаји из игре, и са седам метара, што се негативно одразило на расположење у тиму, а тиме и на резултат. Сазнање да је победа у гостима значајнија од оне на домаћем терену повод је за радост коју није крио ни тренер гостујуће екипе Томас Рајд који највећим проблемом сматра то што српски тим гаји различит стил игре посебно у одбрани. Кад су почетни проблеми решени, а притисак на српску одбрану појачан, све је било много лакше до кључног момента утакмице који је уследио у тренутку повреде голмана првенствено због сазнања да је то у емотивном смислу знатно утицало на расположење румунских играчица. Т. Тадовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 14.6.2015.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs