MagazIN 177

Краљевски

Година III * Број 177 * 7. јун 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

7.6.2015.

МАГАЗИН

2

МагазИН

на свим континентима

3

7.6.2015.

МАГАЗИН

4

Краљевски

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара.

5

Стратегија града Краљева до 2020. године

МАГАЗИН

7.6.2015.

МАЛО ПОВОДА З

6

- Укупна дужина државних путева првог реда на територији града Краљева износи 128, а путева другог реда 139 километара. – Дужина планиране трасе аутопута на територији Краљева износи 31,534 километра. - Недостатак обилазнице око града узрокује саобраћајно загушење кроз центар и низак ниво безбедности. - Обим постојеће мреже пруга на нивоу развијенијих европских земаља. - Градски и приградски превоз не испуњавају основне критеријуме по питању поузданости, безбедности, комфора, економичности и сличног. - Један од изражених проблема је постојање великог броја „дивљих“ таксиста. - Капацитет изворишта у Жичком и Конаревском пољу износи око 450 литара у секунди, а снабдева око 30 хиљада домаћинстава и 2.640 привредника

Фото: М. Радовановић

ЗА ОПТИМИЗАМ

7

Н

МАГАЗИН

7.6.2015.

акон развоја одрживе, конкурентне привреде засноване на знању и рационалном коришћењу расположивих ресурса другим по важност стратешком циљем сматра се квалитетан и континуиран инфраструктурни развој територије усклађен са могућностима економског развоја и капацитетима животне средине. На основу тренутног стања и проблема идентификованих и дефинисаних у социоекономској анализи, инфраструктурни развој се препознаје као један од стратешких приоритета, од кога директно зависи развој града, првенствено привреде, туризма и пољопривреде. На основу сагледавања реалних могућности, проблема и потреба идентификоване су најзначајније области које укључују комуналну и саобраћану инфраструктуру. У складу са националним и регионалним плановима за подручје града је урађен Просторни план за период до 2020. године и већи број планских докумената нижег реда који се односе

8

на уже подручје града. Као један од кључних проблема уочен је недостатак планских докумената нижег реда, посебно за сеоска подручја, што значајно успорава стварање услова за развој инфраструктуре и економије на овом подручју.

Саобраћајна инфраструктура Потенцијали за развој друмског саобраћаја и саобраћајне инфраструктуре леже у чињеници да је постојећа путна мрежа добро распоређена, и хијерархијски веома добро повезана, а посебно вредним потенцијалом сматра се положај државних путева првог и другог реда. Укупна дужина државних путева првог реда износи 128, а путева другог реда 139 километара. Као недостатак који у знатној мери утиче на услове за привредни и економски развој региона дефинисан је недостатак аутопута кроз ово подручје иако је на националном нивоу овај проблем истакнут као један од приоритета. С тим у вези је и плани-

рана изградња државног пута првог реда чија дужина на територији града Краљева износи 31,534 километра. Идентификован је и недостатак обилазнице око града који узрокује саобраћајно загушење кроз центар и низак ниво безбедности. Важним проблемом се сматра и лош квалитет асфалтних застора и техничких елемената саобраћајница на локалним путевима, недостатак бициклистичких стаза на градском и приградском подручју, недостатак и недовољна изграђеност локалних путева на сеоском подручју и недостатак пешачких стаза поред саобраћајница на сеоском подручју, недостатак паркинг места у градској зони. О одржавању улица и локалних путева стара се Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ преко ЈКП „Путеви“, а с обзиром на велику дужину локалних саобраћајница, и недовољну техничку опремљеност „Путева“, изражена је потреба за јачањем техничких капацитета и увођење нових технологија у рад комуналног предузећа како

би се обезбедили услови за ефикасно обављање ове делатности.

Железничка мрежа Потенцијал за развој железничког саобраћаја огледа се у географском положају града и обиму постојеће мреже пруга која је на нивоу развијенијих европских земаља. Потенцијал представља и значај ових пруга, јер спајају Косово и Метохију са централним делом Републике Србије, а важне железничке комуникације представљају магистрална пруга Београд–Бар са међународном пругом Београд–Ниш– Софија. Најзначајнији недостаци везани су за квалитетно функционисање железничког саобраћаја, а огледају се у малом броју електрифицираних пруга, великом броју укрштаја у нивоу са путним правцима, смањеном нивоу безбедности и проласку магистралне пруге Лапово–Краљево–Косово Поље кроз градско средиште.

Јавни градски и приградски саобраћај Јавни градски превоз на подручју града чини мрежа градских и приградских линија поверених предузећу „Аутотранспорт“ и приватним превозничким предузећима. Градски и приградски превоз не испуњавају основне критеријуме равномерног опслуживања целе површине града по питању поузданости, безбедности, комфора, економичности и сличног. На ниво одвијања друмског саобраћаја у знатној мери утичу неуређена аутобуска стајалишта, без аутобуских ниша и надстрешница, док је информисање путника у систему јавног градског саобраћаја потпуно занемарено, а ни крајње станице на линијама немају адекватне окретнице. Због тога је на подручју града веома развијен такси превоз, а један од изражених проблема је постојање великог броја „дивљих“ таксиста.

Комунална инфраструктура За обављања комуналних делатности и развој комуналне инфраструктуре град је формирао седам јавних предузећа, Водовод, Чистоћа, Путеви, Топлана, Пијаца, Општинска стамбена агенција и Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“. Радна група за израду стратешког документа развоја до 2020. године је разматрала пет основних инфраструктурних целина, водоводну и канализациону мрежу, инфраструктуру потребну за управљање комуналним отпадом, снабдевање топлотном енергијом и остале комуналне делатности.

Водоводна инфраструктура Систем водоснабдевања градског и приградског подручја заснива се на коришћењу подземних вода у приобаљу Ибра на локацијама „Жичко поље“ и „Конарево“, а капацитет изворишта износи око 450 литара у секунди, а снабдева око 30 хиљада домаћинстава и

9

7.6.2015.

МАГАЗИН

10

2.640 привредника. Извориште „Ђериз“ са капацитетом од 15 до 20 литара у секунди Ибра изграђено је на левој обали Ибра 1937. године која се сматра почетном у изградњи данашњег модерног система водоснабдевања. Извориште „Стрелиште“ истог капацитета изграђено је 1946. године, а „Конарево“ у периоду од 1963. до 1965. на левој обали реке у Конаревском пољу. Систем захвата воду из копаних бунара, а тренутна издашност изворишта је око 60 до 70 литара у секунди. Извориште „Жичко Поље“ грађено је у периоду од 1975. до 1978. године, а налази се на десној обали Ибра у Жичи. Првобитно је изграђено 8 бушених бунара, а касније дограђена још 2, један копани пречника 2 метра и 3 са хоризонталним дреновима. Тренутна издашност овог изворишта је око160 до180 литара у секунди. Систем водоснабдевања допуњавају резервоар „Водоторањ“ запремине 1.000 кубика, „Шумари“ запремине 6.000 и „Дракчићи“ од пет хиљда кубика који ће бити у функцији изградњом система Лопатница. Дистрибутивна мрежа се развијала упоредо са ширењем града и повећањем броја становника тако да данас „Водовод“ пласира пијаћу воду у систем који се састоји од око 500 хиљада метара цевовода различитих профила. Потрошачи водоводног система су лоцирани на подручју између кота 190 и 270 метара надморске висине, а када у систему има довољно воде сви се нормално снабдевају док се у екстремним и сушним периодима редовно и непрекидно водоснабдевање обезбеђује до коте на 235 метара висине. Због тенденције ширења мреже јавља се потреба за ширењем изворишта ради добијања нових количина воде, па је започета изградња још једног копаног бу-

нара са хоризонталним дренажном галеријом и лагуне у Жичком пољу од кога се очекује нових 40 до 60 литара воде усекунди. Недостатак се огледа у чињеници да је део магистралног цевовода изграђен пре тридесетак година, па се на том делу региструју повећани губици воде, па је снабдевање становништва неуредно због честих интервенција на мрежи. Због тога је „Водовод“ извршио замену и реконструкцију дела магистралног цевовода као и замену секундарне мреже. Битан услов за успостављање квалитетног водосистема је замена свих дотрајалих цевовода у мрежи и уградња електромоторних регулационих затварача и перманентно праћење рада система и смањења губитака. „Водовод“ је начинио прве кораке у циљу успостављања савременог система коришћења и управљања водним ресурсима израдом математичког модела водоснабдевања и успостављањем система даљинског надзора и управљања на извориштима. Снимљено је и дигитализовано четири петине водоводне мреже што је предуслов да се успостави и систем даљинског надзора и управљања над целокупном мрежом. Планирано је да се у наредном периоду предузму активности на уградњи водомера са даљинским системом очитавања чиме би се постигла прецизна контрола потрошње, смањење губитака приликом експлоатације, месечно очитавање, ефикаснија наплата и бољи однос са самим потрошачима.

Канализациона инфраструктура За управљање отпадним водама задужен је „Водовод“ чији основни потенцијал чини постојање сепаратног система за каналисање вода са три главна

колектора и црпном станицом за препумпавање. Град има делимично изграђено постројење за пречишћавање отпадних вода, а иако је изградња започела осамдесетих година прошлог века пројекат никад није реализован до краја и није у функцији. У међувремену је напредовала технологија пречишћавања отпадних вода, а променила се и демографска кретања, па се потребним сматра сагледавање нових технолошких решења примене у процесу водоснабдевања. Стратегијом одвођења и третмана отпадних вода на подручју града дефинисани су функционални подсистеми на целој територији, а у складу са њом и Генерални пројекат. Уз техничку подршку ресорног министарства и PPF4 програма 2003. године је урађена Студија оправданости реконструкције постојеће канализационе мреже, као и изградње недостајуће и постројења за пречишћавање отпадних вода за подручје градске и приградске зоне. Најважнији проблеми у области управљања отпадним водама су недостатак функционалног постројења за пречишћавање, недовољна изграђеност канализационе мреже у приградским и сеоским насељима, недостатак канализационе мреже на локацијама на сеоском подручју на коме је густо сконцентрисана прерађивачка делатност, непостојање уређаја за пречишћавање у већини индустријских постројења, а сеоска и приградска насеља немају атмосферске канализационе системе па се отпадне воде дела градске канализације и насеља Ратина се колектором директно испуштају у реку Ибар. Извориште воде Конарево директно угрожава недостатак колектора у истоименом насељу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

11

12

МАГАЗИН 7.6.2015.

На осмом километру од Краљева према Гочу 70 м уз реку Рибницу на плацу од 10 ари кућа у два нивоа површине 100 квадрата са терасом и погледом на реку, летњиковац, уређено двориште, виноград, струја, вода телефон.

цена 60.000,00 евра 063 233 333

13

После две седнице Градског већа

МАГАЗИН

7.6.2015.

ГРДИЦИ ОДЛУКА, ПОЛИЦИЈИ СУЗУКИ

14

- Траса бедема на десној обали Мораве, просечне ширине 20 метара а дужине два километра, протеже се низводно од ушћа Грдичке реке у Мораву до потока Чађавац и високе обале Грдичке косе. – Разлика у нивоу поплавног таласа са једне и друге стране Ибарске магистрале цео метар. - За санацију штете од прошлогодишњих поплава мештанима Грдице исплаћено милион евра, а израда заштитног бедема кошта око 300 хиљада. – Од два милиона динара за услуге по уговору милион и 720 хиљада накнада председнику, члановима Управног и Надзорног одбора и комисијама Фонда за развој пољопривреде. – Локална самоуправа у корист Полицијске управе без накнаде отуђује мотоцикл Сузуки ДЛ655 АЛ

15

В

МАГАЗИН

7.6.2015.

елики број тема за које се тражи сагласност Градског већа пред летњу паузу и предстојећу седницу Скупштине града повод је да током минуле седмице буду одржане две седнице највише извршног органа града. На дневном реду прве нашло се само четири тачке од којих се најважнија односила на разматрање нацрта одлуке којом се приступа изради пројекта и извођењу хитних радова неопходних за заштиту дела града у насељу Грдица од великих вода Западне Мораве и притока Чађавац и Моравац. Висок поплавни талас је током маја прошле године прелио насип на десној обали реке и нанео велику штету власницима више од пет стотина домаћинстава. Како је насип спречавао повратак велике количине воде у речно корито морао је бити пробијен, а након поплава враћен у првобитно стање уз надвишење на дужини од сто

16

метара. Морава у овом насељу сваке године угрожава највећи број домаћинстава, и велике површине обрадивог земљишта, због чега се неопходним сматра извођење хитних радова у циљу елиминације ризика од поплава. На овај проблем су месецима у назад упозоравали становници Месне заједнице Грдица који су у два наврата на улицама града изражавали незадовољство инертношћу локалних власти у решавању горућег питања. Трајна заштита читавог подручја од поплава била је тема две ванредне седнице Скупштине града на захтев опозиције након чега је уследило обећање да би радови на изградњи заштитног бедема могли да почну врло брзо. Дуго су градски челници одбијали сваку помисао да било шта ураде јер је за водотокове првог реда, у које се убраја и западноморавски, одговорно Јавно водопривредно предузеће

„Србијаводе“. Одлука о приступању изради пројекта и извођењу хитних радова у првом члану потвђује да се, на основу Закона о планирању и изградњи, градњи објеката за заштиту „може приступити и без претходно прибављене грађевинске дозволе, ако се заштитни објекат гради непосредно пред наступање или за време елементарних непогода, као и за отклањање штетних последица од тих непогода после њиховог наступања“. Градским челницима је требало више од годину дана да дођу до овог сазнања и донесу одлуку о извођењу хитних радова који обухватају изградњу објеката за заштиту од поплава у Грдици на основу Пројекта хитних радова чијом се реализацијом формира заштитна целина као део будућег система за заштиту Краљева од великих вода Западне Мораве. Део средстава за реализацију пројекта очекују се из градског буџета, на основу Програма

уређивања грађевинског земљишта, а део из фондова надлежних министарстава. Усвајање одлуке је тек први корак ка трајном решењу проблема за чију реализацију нису дефинисани прецизни рокови. Након формирања радне групе за припрему и извршење обавеза из одлуке следи прибављање писаних доказа о решеним имовинско-правним односима на траси заштиног бедема, за изградњу насипа и прилазних путева, услове за сва укрштања комуналне инфраструктуре и других инсталација на овом простору. Уз то је потребно обезбедити слободно земљиште за одлагање неквалитетног материјала и градњу привремених објеката за смештај механизације и опреме на градилишту. Град Краљево ће, стоји у одлуци, одмах започети процедуру и упоредо са хитним радовима обезбедити све планске и друге акте како би се, по

препоруци државног секретара Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, „у року од једне године од дана престанка опасности које су проузроковале његово грађење, или извођење радова“ прибавила грађевинска дозвола за капиталне објекте од општег интереса у јавној својини. Увидом у постојеће стање утврђено је да се на простору од Мусине до Грдичке реке налази обалоутврда грађена осамдесетих година прошлог века . Иако су радови изведени никада није извршен технички пријем, али је Јавно водопривредно предуезеће „Србијаводе“ пре три године преузело овај објекат и уврстило га у Оперативни план дбране од поплава. Део заштитног бедема на десној обали Мораве од Грдичке реке до Чађавца и високе обале Грдичке косе није изведен иако је урађена техничка документација и делимично експропријација, па је овај део насеља у

Грдици и даље незаштићен. У истој позицији би било двадесетак стамбених објеката између насипа и реке чак и да буде реализована наредна фаза изградње бедема од Грдичке реке до Грдичке косе. Заштита је потребна и делу насеља обухваћеног Планом генералне регулације „Кулагића ада – Адрани“ , а заштита дела насеља у Грдици предвиђена је изградњом аутопута Појате - Прељина који пролази на удаљеносто од 200 метара од најближих стамбених објеката у Адској улици. За остале делове Грдице који нису обухваћени планским документима потребно је по хитном поступку донети планове детаљне регулације о изради насипа како би се створио основ за реализацију капиталне инвестиције у надлежности државе. Како је од израде и усвајања планског документа неопходно да прође најмање шест месеци, а након тога за

17

7.6.2015.

МАГАЗИН

18

утврђивање јавног интереса и решавање имовинско-правних односа још толико, донета је одлука да се приступи реализацији ове капиталне ивестиције без грађевинске одлуке. Траса бедема на десној обали Мораве, просечне ширине 20 метара а дужине два километра, протеже се низводно од ушћа Грдичке реке у Мораву до потока Чађавац и високе обале. При сачињавању одлуке пошло се од фактичког стања на терену, техничке документације из претходног периода, као и урбанистичке документације и одлука других локалних самоуправа које су имале сличан проблем. Саставни део одлуке су подаци о фактичком стању и предложени почетни кораци на реализацији овог пројекта. Сведоци поплава из 1965. године потврђују да је ниво воде десетак сантиметара нижи од прошлогодишњег

резултат спорог тока Мораве на овом подручју због чега се као императив намеће потреба исправљања корита реке како би вода брже отицала. Посебном браном се прошле године показала Ибарска магистрала која након реконструкције није дозволила да отекне већа количина воде, па се ниво поплавног таласа са једне и друге стране разликовао за читав метар. Великој штети у многоме доприноси и изостанак радова на рашчишћавању корита потока који се уливају у Мораву. Поразно делује податак да је за санацију штете од прошлогодишњих поплава мештанима Грдице исплаћено милион евра, у којима су по пола учествовали град и република, а да израда заштитног бедема кошта само око 300 хиљада. Двадесет осма седница Градског већа прилика је за доношење одлуке о

прибављању у јавну својину две катастарске парцеле чији је држалац „Фабрика вагона“ и једне чији је корисник „Магнохром“. Усвојен је и финансијски план Фонда за развој пољопривреде који за тридесетак хиљада премашује износ од 69 милиона динара, а од укупног износа 65 милиона је планирано за субвенције нефинансијским предузећима и организацијама. Регресирању премија осигурања, усева, плодова, вишегодишњих засада, расадника и животиња намењено је 18 милиона динара, а за веђштачко осемењавање дупло мања сума. Кредитна подршка пољопривредних прозвођача се подстиче са 12, инвестиције физичких средстава пољопривредних газдинстава са преко 21, а спровођење одгајивачких програма са милион и по динара. Посети Новосадском сајму је намењено 300 хиљада динара, а за из-

мирење сталних трошкова који укључују трошкове платног промета и телефона додатних 450 хиљада. Од два милиона динара намењених услугама по уговору милион и 720 хиљада износе накнаде председнику, члановима Управног и Надзорног одбора и комисијама, а 80 хиљада динара репрезентацији. Преосталих 200 хиљада динара намењено је медијским и услугама штампе, рекламе и пропагнаде. Знатно обимнији дневни ред двадесет девете седнице поред стандардних извештаја Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће у току марта ове године и праћењу квалитета ваздуха, и извршеним мерењима имисије у истом периоду, укључује и разматрање Извештаја о контроли квалитета ваздуха на територији града током прошле године. Највећи део седнице посвећен је

извештајима за прошлу годину о раду јавних установа чији је оснивач град, а међу којима су Завод за заштиту споменика културе, Предшколска установа „Олга Јовичић – Рита“, Културни центар „Рибница“ „Туристичка организација Краљева“, Народни музеј, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Дом културе „Студеница“ из Ушћа, Центар за социјални рад, Краљевачко позориште, Дечје одмаралиште „Гоч“, Историјски архив, Спортски центар „Ибар“, Дома здравља „Краљево“ и „Апотека Краљево“. Чланови Градског већа су разматрали нацрте годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, одлуке о сталним манифестацијама у области културе и обележавању значајних датума из историјске прошлости града, одлуке о суфинансирању програма рада удружења грађана, и решења о

давању сагласности на Одлуку Надзорног одбора ЈП „Општинска стамбена агенција“ о покривању губитака из нераспоређене добити. Највише повода за радост овог пута имају припадници Полицијске управе Краљево којима локална самоуправа у време све тежег пуњења буџета и штедње на свим нивоима поклања мотоцикл Сузуки тип ДЛ655 АЛ. Није јасно да ли такав постоји, па се отуђује без надокнаде зато што није потребан, или се за потребе полиције купује нов. Из редова оних који нису задовољни начином на који се троше паре из буџета провејава уверење да је ово само један од начина да се полицији врате паре наплаћене по основу казни за учињене саобраћајне прекршаје које је по закону дужна да уплати Савету за безбедбност саобраћаја. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19

7.6.2015.

МАГАЗИН

20

Исправљање тока Мораве Последња седница Скупштине града на захтев трећине одборника, листом из опозиционих странака, није одржана са образложењем да ће врло брзо бити учињени први кораци ка трајној заштити великог броја насеља у сливу Западне Мораве на територији града Краљева. Уздржаност одборника владајуће коалиције да подрже предлог дневног реда у опозицији је протумачен као неспособност да се утврди да ли Дирекција за планирање и изградњу Караљево има било какав до-

кумент који се односи на ову материју. У регионалном центру Краљево Инжињерске коморе Србије дипломирани грађевински инжењер Милутин Мандић, запослен у Дирекцији за планирање Краљево, је у децембру 2012. године представио план регулације тока Западне Мораве која извире на Голији на надморској висини од 298 метара. На 308 километара реке, која припада сливу Велике Мораве и Дунава, измерен је просечни проток од 125 кубика воде у секунди, а као ос-

новни циљеви регулације тока означени су стабилизација речног корита, заштита приобаља од великих вода и усклађивање са урбанистичким плановима који се односе на изградњу обилазнице око града, градске депоније и индустријске зоне. Основ за овакво размишљање су постојеће планска и пројектна документација која обухвата Идејни пројекат за цео слив Западне Мораве урађен 1964. године, Идејни и главни пројекат регулације на простору Кра-

љева из 1980, Генерални урбанистички план Краљева из 1982. и главни пројекат регулације Западне Мораве од ушћа Ибра до Петриног потока из 2006. године. Три године касније урађен је Генерални пројекат регулације Западне Мораве од ушћа Ибра до Милочајског моста, а 2012. Просторни плана подручја посебне намене обилазнице око Краљева која на шест места прелазу преко реке. Дужина нерегулисаног корита реке од Петриног потока до Ушћа Ибра износи скоро осам и по километара, а

према плану за исправљање који је предложио Мандић требало би да буде скраћен за нешто више од три километра. Укупна дужина два просека широка 36 метара требало би да износи 1655 метара, а насип на левој обали реке 1915. метара. Обим радова предвиђа ископ 430 хиљада кубних метара земље и уградњу 12 хиљада кубика камена а предрачунска вредност радова, према ценама из тог периода, процењена је на четири милиона и 478 хиљада евра. Највећи износ од око три милиона от-

пада на регулационе, милион и 233 хиљаде на земљане, 107 хиљада на припремне, а 217 на остале радове. Због радова великог обима и важности система битног за више локалних самоуправа неопхдно је да се техничка документација усклади са Пројектним планом Србије. Због значајних средстава предвиђено је да радове, планиране да буду завршени у планском периоду од пет година, у највећем проценту финансира република, Т. Радовановић

21

22

МАГАЗИН 7.6.2015.

23

7.6.2015.

МАГАЗИН

24

Милутин Мандић

Регулација тока Западне Мораве услов за изградњу обилазнице око Краљева

НА ПОТЕЗУ ПОЛИТИЧАРИ - На простору од камиџорског моста до Сирче Морава краћа за три

километра. – Рок за реализацију пројекта вредног 4,5 милиона евра три године

К

ада се говори о географском положају Краљева у први план се увек ставља чињеница да се налази на у центру Србије на раскрсници путева који воде од севера ка југу и од истока ка западу. Град се налази и на раскрсници некада важних железничких пруга и ушћу Ибра у Западну Мораву. Не треба занемарити ни чињеницу да је и први већи град северно од административне границе са Аутономном покрајином Косовом и Метохијом. Све су то предности које би требало да буду добри предуслови за инвестиционо улагање у нове производне капацитете. Краљево претендује да буде административни центар регије, град у коме ће бити центар здравства, судства, школства и у који ће, као потрошачи, свакодневно долазити велики број људи. Чињеница да дужи низ година готово да нема никаквих инвестиција поставља питање зашто ове предности нису искоришћене и да ли су довољно предочене онима који би то требало да знају. Последњих година се све више као разлог због кога инвеститори обилазе Краљево наводи чињеница да се град налази далеко од значајних саобраћајница, првенствено аутопута. Искуство показује да изградња једног овако капиталног инфраструктурног објекта траје дуже од мандата једне власти, па они који је врше нерадо започињу инвестиције које би биле завршене у мандату неке друге. Па ипак, све чешће се помиње коначан почетак радова на значајној саобраћајници, чији би саставни део требало да буде и обилазница око града на простору од ушћа Ибра

у Западну Мораву до Милочаја. Овуда већ пролази магистрални европски пут Е761 и траса магистралног гасовода. Планирано је да обилазница буде на бедему који би читав крај штитио од поплава, а помиње се комасација земљишта и одводњавање. Ниједан од ових послова не може да почне без регулације тока Западне Мораве. План регулације тока Западне Мораве први пут је урађен далеке 1964. године. У то време још није била изграђена хидроцентрала Ђердап, па је, у склопу државних планова заштите од поплава и наноса, држава наручила израду плана регулације водотокова. Регулација тока Западне Мораве од Краљева према Чачку део је Генералног урбанистичког плана из 1982. године када је урбанистички планирано измештање дела тока ове реке. Иако се није тачно знала нова траса било је потребно да се планира за нека будућа времена, па је Институт за путеве почео да ради на пројекту обилазнице око Краљева. Прва варијанта подразумевала је изградњу аутопута ширине 55 метара са по три саобраћајне траке у оба смера, али се убрзо схватило да је то предимензионисано. Десет година касније проблем изградње поново је актуелизован, али се стало на истражним радовима. Изграђен је само мост преко Ибра на путу који води према Ратини, а који се даље не поклапа са трасом будућег аутопута. Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“, у сарадњи са републичком Управом за путеве, започела је после 2000. године израду пројекта регулације тока реке од милочајског моста до ушћа Ибра у Мораву на дужини од

Фото: М. Радовановић

Објављено у МагазИНу у децембру 2012. године

25

7.6.2015.

МАГАЗИН

26

око 16,5 километара, који се поклапа са трасом будуће саобраћајнице. Основни циљ је био да се смање трошкови због изградње мостова, јер би траса обилазнице одмах иза Магнохрома на три места пресецала реку. О историјату и значају регулације Западне Мораве за привреду говорио је у краљевачком Регионалном центру Инжењерске коморе Србије дипломирани грађевински инжењер Милутин Мандић запослен у Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“. - Урадили смо главни грађевински пројекат за трасу од 8,5 километара од Ушћа Ибра до Петриног потока који се налази у делу Сирче од цркве према Морави. На два велика меандра скраћујемо Мораву за 3 км тако да остаје 5,5 километара. На једном делу градимо два велика просека, један дужине 1655 метара, и правимо ново корито реке. Радови почињу од ушћа Ибра у Западну Мораву, а прво се заштићују оба моста, јер скраћивањем река добија већи пад и веће брзине, па долази до појачане ерозије која може да поткопа стубове. Зато се од камена праве попречни стубови који треба да смање ерозиону снагу реке – објашњава Мандић. Радови подразумевају ископ око пола милиона кубика земље и уградњу петнаестак хиљада кубика камена који би требало да од ерозије осигура будуће корито реке. У тренутку када Дирекција за планирање и изградњу добије налог од локалне самоуправе требало би да отпочне прва фаза која подразумева изузимање грађевинског земљишта и промену његове намене. Услов за то је да држава донесе одлуку о проглашењу општег интереса што би требало да спречи поједине власнике да зауставе читав процес. Али, потребно је и да локална самоуправа постигне договоре са ресорним министарствима и агенцијама због регулисања реке која је део државне имовине. - Кад исправимо корито, и уместо 8,5 добијемо 5,5 километра дуж регулисаног тока остаће 80 до 180 метара широко земљиште које држава може да трампи, продаје, претвара у индустријске зоне. Држава добија ново корито и слободан простор за неку намену, а отвара се могућност обављања бројних нових послова на овом подручју – објашњава Мандић. Померањем тока Мораве према Сирчи добија се пет стотина метара за проширење постојеће градске депоније која и сада ради на критичном режиму и не дозвољава одлагање комуналног отпада у дужем периоду. Тако се стварају услови за регионалну депонију која би, поред санитарног, била и рециклажни центар. У круговма оних који доносе кључне одлуке за функционисање града често се занемарује сав простор којим располаже локална заједница, а уметност газдовања требало би да буде суштина деловања сваке власти. Ситни поседи у власништву пољопривредника овог краја не доносе значајније приходе, па и њихов интерес треба да буде промена намене земљишта чија вредност

достиже већи износ него при класичној продаји. Према пројекту трошкови радова, који би трајали до четири године, достигли би износ од око четири и по милиона евра. Регулацију тока Мораве на овом делу треба посматрати и у контексту комасације земљишта. Укрупњавањем појединачних парцела на простору од Камиџоре до Милочаја добио би се простор који би, како каже Мандић, био мала Војводина. Сваки од власника би уместо више мањих добио једну парцелу сразмерне величине, а велике површине добиле би се уклањањем дрвећа и међа између садашњих парцела. Осим тога и држава би добила нови катастар. Што се тиче Дирекције за планирање и изградњу сва планска документа су спремна и радови на регулацији тока могли би да почну чим се реше имовинско правни односи. Одлучујући корак требало би да направе политичари кад схвате неминовност наставка радова за време неке друге власти. Изградњу овако великих и значајних инфраструктурних радова треба да финансира држава. На простору будуће обилазнице предвиђене су три саобраћајне петље, у Адранима, код Магнохрома и у Заклопачи. Насип висине три до шест метара од Магнохрома води узводно према Адранима иза последњих кућа у Грдици, а само у једном делу Адрана неколико кућа остало би са друге стране пута. Низводно од Магнохрома креће се према месту у близини тунела у Витановцу, одакле скреће према петљи у Заклопачи. На само километар растојања, у непосредној близини Магнохрома, обилазница ће реку прећи преко два моста. Када у близини милочајског моста пређе реку наставља према Мрсаћу и даље до Прељине. Обавеза инвеститора је да поред аутопута обезбеди алтернативне путеве, али и прилаз њивама свих њихових власника. Изградња аутопута, и обилазнице која је његов саставни део, треба да задржи на овим просторима локално становништво које се све више сели према великим центрима, док све већи део Србије остаје пуст, па постоји оправдана бојазан да би половина становништва земље у наредних педесет година могла да живи у Београду. Милутин Мандић верује да би компликован пројекат регулације водотока и изградње обилазнице могао да буде реализован у наредних пет година. Трошкови од 4,5 милиона евра ни за државу као што је Србија не би требали да представљају проблем, тим пре што би били подељени на три године. Остаје једино обавеза локалних политичара да својим угледом код виших органа власти инисистирају на значају пројекта како новац за његову реализацију не би отишао у друге крајеве земље. Т. Радовановић

27

28

МАГАЗИН 7.6.2015.

29

30

МАГАЗИН 7.6.2015.

31

7.6.2015.

МАГАЗИН

32

Мирослав Алексић

У сусрет локалним изборима

- У земљи са посрнулом економијом насмејана лица са телевизијских екрана и разноразни светски моћници поручују како је сјајно, како се земља реформише, повећава привредни раст, а смањује дефицит. - У првом кварталу ове бруто друштвени производ за 1,9 процената мањи него прошле године. - Током прва три месеца изведено је седам посто грађевинских радова мање него претходне године, а у области грађевинске индустрије уговорено 45 посто послова мање. - Способност локалних политичара данас се мери количином љубави према Александру Вучићу, а не резултатима за свој град и општину. – Факултетска диплома само парче хартије као форма да би се дошло до неке позиције, директора, државног скретара, помоћника министра, па чак и министра. – У Србији не постоји реч одговорност

Фото: М. Радовановић

СРБИЈА КАО ГЛАДИЈАТОРСКА АРЕНА

33

7.6.2015.

МАГАЗИН

34

А

псолутна победа Српске напредне странке на прошлогодишњим ванредним парламентарним изборима сигуран је показатељ свима који са великим надама очекују наредне локалне да разједињени не могу да направе било какав повољнији резултат. То је повод за размишљање о заједничком наступу на наредним изборима, ма када они буду одржани, а први корак већ су пружили странка Заједно за Србију и Народни покрет Србије чији председник Мирослав Алексић императивним сматра појаву нових лица на српској политичкој сцени. Овакав захтев проистиче из сазнања да се током скоро две деценије, од када је обновљено више страначје, по овом питању није догодило ништа значајно, нити су се појавила нова лица која би могла да покрену поприлично успаване бираче и направе значајнији помак у побољ-

шању услова живота. У Народном покрету Србије су склони веровању да су потребни нова енергија и нова лица првенствено да би се супроставили владавини страха који данас хара Србијом. Челници странака и покрета који се припремају да, крајем ове или почетком наредне године, добрим резултатом на локалним изборима најаве улазак у Народну скупштину без длаке на језику и много респекта агресивним наступима широм земље, а један од таквих је била и недавна заједничка трибина у Краљеву, поприлично суморну слику земље карактеришу све црњом и указују на стање које се сваким даном чини све лошијим. Ситуација у Краљеву се не разликује знатније од оне каква влада у највећем делу земље, а у Народном покрету Србије виде је као гладијаторску арену у којој се одвија свакодневна

борба за опстанак. Препознатљива политичка реторика настоји да покаже како је борба неравноправна, а уверењу да би једног дана и у овој средини могло бити довољно места за младе и образоване људе који ће моћи да живе од свог рада, супроставља много јачи противник. Таквог председник Народног покрета Србије Мирослав Алексић препознаје у апатији и песимизму, али и власти, због чега нема довољно простора да се на адекватан начин оцени оно што је највредније, образовани људи, лекари, професори, пољопривредници... Овакав став је и основа опредељења и удруживања у заједничкој борби за освајање власти, а довољно места у првим редовима има и за све друге који деле слична уверења. Заједнички интерес за остварење циља који сматрају корисним за целокупну заједницу довољан је мотив да се прева-

зиђу анимозитети и сујете, али то није довољно. - Много ћемо се лакше са противницима у овој гладијаторској арени изборити уколико сва публика која данас стоји на трибинама буде сишла на терен и помогла свом народу, својим градовима да се боре против песимизма, апатије и деградације свега што је добро у Србији. Позивамо све људе који су спремни да се ухвате у коштац са овом ситуацијом, који су спремни да се боре, да креирају будућност своје земље и деце која ће остати овде да живе, да се прикључе, да не стоје са стране и не гледају како нас данас воде погрешним путем неки који су недостојни да нас воде – поручује Алексић. Није посебно нова информација да у Србији има много квалитетних, способних паметних и образованих људи са значајним резултатима у професио-

налној каријери. Податак да је мали број њих спреман да се одлучније супростави владајућем режиму оправдава се страхом и одсуством жеље да се ваљају у политичком блату каквим је покривена Србија. Као и многи пре њих и представници ове две политичке групације ауторитативно тврде да су личне и политичке циљеве ставили иза интереса државе и друштва чијем се развоју успротивио непријатељ оличен у политичком систему који разара сваку пору земље. Нису Заједно за Србију и Народни покрет Србије једини који верују да је политички систем деградирао систем вредности у коме царује негативна селекција кадрова. У таквом систему је, каже Алексић, сав муљ и талог из Србије који није знао ништа друго да ради нашао је место тако што се сакрио иза моћних лидера који у датом тренутку суверено владају зем-

љом. То је основни разлог због кога се тражи промена политичког система, а за то је неопходна довољна подршка бирача - Не смемо се задовољавати тако што ћемо отићи да молимо неког из Српске напредне странке, и клечимо испред њега да нам неког запосли у ЕПС, Пошти или било где. То неће урадити, али ће тражити да му дамо глас да би даље владао. Он то не може да уради јер је Србија земља у којој је економија посрнула. Србија је земља у којој нам насмејана лица са телевизијских екрана и разноразни светски моћници поручују како је сјајно, како смо земља која се реформише, како ћемо имати оволики или онолико раст, мањи дефицит и тако даље. То није истина јер власт лаже грађане, а то не сме да се дешава. Србија је земља у којој је у првом кварталу друштвени производ за 1,9 процената мањи него

35

36

МАГАЗИН 7.6.2015.

прошле године, земља у којој је у првом кварталу изведено седам посто грађевинских радова мање него претходне године, у којој је уговорено 45 посто послова мање из области грађевинске индустрије, а питамо се шта је са тим предузећима и зашто иду у стечај. Иду због тога што нема никакве стратегије – каже Алексић. О потреби довођења способних људи на значајна места у земљи увек се интензивније говори пред изборе. Кад се након пребројавања гласова подели плен, а та места попуне онима који се сматрају најбољима, најчешће следи критика од стране губитника и указивање на негативну селекцију. Ма колико ефекти актуелне власти били повод за жестоку критику толико лошим се не сматрају и сви њихови програмски циљеви, посебно они о којима се ставови подударају. Посебно проблематичном сматра се чињеница да се оно што је било основа за указивање поверења на изборима најчешће не спроводи. Са друге стране током три последње године јединим колико толико реформским кораком сматра се смањивање зарада и пензија, а оцењује као потез очајника који не зна шта да ради са економијом. И то је један од разлога за захтев да у политику уђу нови људи са новим идејама и програмима како би, стављајући у страну личне интересе, ојачали друштвени систем и институције. Тешко је после више од две деценије вишестраначја избројати колико су пута из редова готово свих политичких субјеката изражени овакви ставови, баш као и они о потреби квалитетнијег образовања. - Кад би се у Србији ценило образовање не би царовале лажне дипломе и докторати, не би диплома била парче хартије као форма да би дошли до неке позиције, директора, државног скретара, помоћника министра, па чак и министра. Кад би то било тако не бисмо узалуд давали животе наших суграђана, не би се пушкарало по Србији, а главне јутарње вести у свим новинама биле колико је људи ког дана изгубило живот и ко је кога убио. Данас у Србији не смете никога да по-

зовете на одговорност, јер та реч не постоји зато што у Србији чујете премијера који каже не дам Гашића и Лончара, не дам паре, не дам Газиводе, и нико да га пита чије паре ти то не даш. Јесу ли то теби оставили родитељи, или су то паре свих грађана Србије? Способност локалних политичара данас се мери количином љубави према Александру Вучићу, а не резултатима за свој град и општину. Док је то тако не можемо да кренемо напред и не можемо да се развијамо – уверен је Алексић. Највећи кривац за све је, верује он, управо политички систем у коме се бирачи не опредељују за личност већ за политичку странку и њеног лидера. Због тога претенденте на власт и плаши сазнање да би на наредним изборима, ма када они били, највећи број грађана поново гласао за Српску напредну странку и њеног председника Александра Вучића и поред тога што се доказало да напредњаци у бројним градовима немају одговарајуће кадрове, па често мењају оне који до пре само неколико месеци словили као најспособнији. У непрестаној борби за власт и фотеље најчешће се запостављају највеће вредности какве Народни покрет Србије види у породици. Повод за овакав став је сазнање да млади људи одлазе у веће градове, све чешће и у иностранство, да се земља празни, села полако одумиру, па остаје само празна територија. Због тога је Србија данас на другом месту у свету, одмах после Гвинеје Бисао, по броју високо образованих људи који напуштају земљу. Сваке године је напусти 32 хиљаде људи вођених сазнањем да нико не поштује лекаре, професоре, пољопривреднике, студенте, ђаке... Све је присутније уверење о политичкој подели плена и то да се обављањем неке функције покорно слуша оно што се сервира из центара моћи. Ма колико из врха власти стизале свакодневне информације о великим успесима опозиција је склона веровању да и даље не постоји национална стратегија развоја као основ да се иде напред. Велика кочница на том путу су

и честе промене у кључним сегментима о чему сведочи податак о промени чак пет министара привреде у току само три године, а све се то одражава на пад инвестиција и гашење великих индустријских предузећа - Трстеник је прави пример за то шта се дешава кад се мењају министри и политика, јер сваки нови ради супротно од претходног. „Прва петолетка“ је друго по величини предузеће у Србији и запошљава три хиљаде радника. Успели смо да нађемо стратешког партнера, а 2012. и 2013. водили крвничке преговоре да сачувамо свако радно место и да се изборимо за инвестицију од 80 милиона евра у три године. Онда се променио министар привреде и дошао Саша Радуловић који је озбиљно довео у питање будућност општине Трстеник. Најурио је јединог озбиљног инвеститора са којим „Петолетка“ сарађује задњих 15 година, нама ставио у руке врућ кромпир, а фирма која је требало да инвестира 80 милиона евра у Трстенику инвестирала је у Минску, узела десет најбољих инжењера и два бивша директора из „Прве петолетке“, а онда смањила наруџбине за сву робу коју је некада узимала. Сад наше фабрике немају посла, радници примају минималац и питање је како ће примати плату. Није за то крив Саша Радуловић, нити и један други министар. Крива је Српска напредна странка и премијер који су их ту довели. Не можемо за једног министра рећи да је откровење које ће покренути привреду и подићи земљу из папела, а после шест месеци рећи да је он брука и срамота за Србију – каже Алексић. Споразум о стратешком партнерству, који су у име својих странака потписали председници градских одбора Љубинко Златић и др Драган Арсић, означен је као почетак заједничког деловања у борби за Краљево. У широком фронту чије је формирање отпочело тек коју недељу раније има места за све опозиционе демократски и проевропски опредељене политичке партије, али и појединце који желе да се боре за своју будућност. Т. Радовановић

37

38

МАГАЗИН 7.6.2015.

39

7.6.2015.

Искуства у раду Канцеларије народних посланика

МАГАЗИН

ОПРАВДАНО ПОСТОЈАЊЕ 40

Фото: М. Радовановић

- Канцеларија народних посланика једина институција у граду у којој је сваком грађанину омогућено да непосредно разговара са саговорником кога унапред изабере. - Највеће интересовање за разговор са Јелисаветом Прибојац и Зораном Бојанићем. - Грађани се најчешће обраћају због социјалних проблема, запослења, контаката са другим државним органима и министарствима, агенцијама за приватизацију и привредне регистре. - Највећи број тема односи се на остваривања права на помоћ за отклањање последица земљотреса, активност Центра за социјални рад, социјалну помоћ, обављање стручне праксе у приватним предузећима... - Све је присутније уверење да је за многе послове потребна веза и снага ауторитета

41

МАГАЗИН

7.6.2015.

К

42

ад су у фебруару 2013. године народни посланици Зоран Бојанић и Марија Обрадовић дошли на идеју да се сваки од шест краљевачких представника у највишем законодавном органу приближи грађанима, и у директном контакту са њима помогне у решавању значајних проблема, први који су их подржали били су Ирена Алексић и Иван Јовановић. На реализацију идеје се чекало скоро две године, а главним проблемом се учинило помањкање адекватног простора у коме би била смештена Канцеларија народних посланика. Проблем је решен у јануару ове године кад је разумевање начелника Рашког управног округа допринело да се добије једна канцеларија у којој посланици наизменично сваке суботе од 9 до 12 примају грађане који су претходно заказали разговор. Ма колико да постоје битне разлике у ставовима представника опозиционих и странака које чине владајућу већину Канцеларија за посланике је од почетка рада показала да их нема кад је у питању разумевање проблема са којима се срећу грађани. Логистичку подршку народним посланицима пружа волонтерски тим на чијем се челу, поред седам стручњака за поједине области живота, налази менаџер Канцеларије Предраг Терзић. Основни принцип који га је водио при избору чланова тима био је да буде покривено што више различитих сфера живота из којих долазе предмети, па су се међу волонтерима нашли правник, будући економиста, дефектолог, економиста, студент Факултета политичких наука... Иако је до реализације идеје о формирању Канцеларије народних посланика било мишљења како она треба да послужи промовисању првенствено оних који долазе из владајућих странака први месеци рада демантовали су ову тврдњу и доказали да је реализован основни задатак остваривања што боље комуникације са грађанима. Предраг Терзић потврђује раније уочен став да су грађани тешко долазили у ситуацију да ступе у контакт са посланицима како би на најпосреднији

начин могли да изложе проблем са којим се срећу и заједничким напорима покушају да пронађу адекватно решење. Искуство вишемесечног рада потврђује да је Канцеларија народних посланика једина институција у граду у којој је сваком грађанину омогућено да непосредно разговара са саговорником кога унапред изабере. Разговор се заказује електронском поштом, телефоном или лично, а термин одређује у зависности од редоследа дежурстава посланика. У случајевима када је и по двадесетак грађана изразило жељу да разговара са појединим посланицима дежурства су продужавана и много изван планираног тросатног термина суботом. Искуство показује највеће интересовање за разговор са Јелисаветом Прибојац и Зораном Бојанићем, а да је због професионалних обавеза суботом др Радослав Јовић примао грађане недељом и у другим терминима током недеље. - О свему се води детаљна евиденција, записују лични подаци, област интересовања, кратак опис проблема и предлог могућег решења. Ако се ради о проблему из наделжности других органа власти упућемо их на њих а ако су им се већ обраћали, а нису успели да дођу до жељеног решења, покушавамо да обезбедимо разговор и са другим људима. Грађани нам се најчешће обраћају због социјалних проблема, запослења, контаката са другим државним органима и министарствима. Има и оних који траже посредовање и контакт са агенцијама за приватизацију и привредне регистре, првенствено кад су у питању предузећа у реструктурирању, или процесу приватизације, чији радници нису успели да остваре одређена права па воде спорове пред надлежним судовима. У таквим ситуацијама не можемо да им помогнемо, јер су судови независни, а кад су у питању републичка власт и регулаторна тела можемо да успоставимо контакт никако не утичући на њихов рад – објашњава Терзић. У појединим случајевима народни посланици су били посредници из-

међу грађана и одређених државних органа, а у другим конкретан проблем био добар повод за постављање посланичког питања у чему се најактивнијим показао Иван Јовановић. Иако је време за одговор ограничено на 15 дана због великог броја питања, која углавном постављају посланици опозиционих странака, али и тромости државне администрације, дешавало се да се на њега чека и по два месеца. У Канцеларији потврђују да је у свим случајевима за које постоји законска основа проблем брзо решаван, а злонамерним се оцењује тврдња да би поједина питања грађани могли да поставе и без посредовања посланика. Терзић енергично одбацује овакав став чврсто уверен да би било који грађанин сам могао да се избори и пронађе прави пут у лавиринту државне администрације у коме се до решења долази уз помоћ ауторитета који уживају народни посланици. Од 20. јануара ове године сачињено је пет извештаја који потврђују да је током фебруара захтев за разговор са појединим посланицима поднело педесет троје грађана. Овај број се у марту смањио на 36, а такав тренд је забележен и у априлу. Значајно интересовање током првог месеца рада тумачи се постојањем великог броја проблема из периода када Канцеларија није ни постојала и жеље грађана да их реше уз помоћ оних које сматрају најкомпетентнијим. Анализа тема које тиште грађане потврђује да се највећи број не односи на област рада народних посланика, већ више на рад Градске управе. Искуство показује да се, у ситуацији кад не успеју да реше проблем редовним путем, најчешће обраћају посланицима уверени да ће њихов ауторитет помоћи не размишљајући превише о надлежности. Након неколико месеци рада ситуација је много јаснија, па је све мање оних који решење проблема под ингеренцијом Градске управе траже код народних посланика. Највећи број њих односи се на остваривања права на помоћ за отклањање последица земљотреса и социјалну помоћ, рад Центра за социјани рад

Предраг Терзић

43

МАГАЗИН

7.6.2015.

или обављање стручне праксе у приватним предузећима, а било је оних који су тражили информације о субвенцијама за отварање предузећа или предузетничке радње иако су могли једноставније да их добију и без посредника. Иако се у таквим случајевима грађани упућују на друга места све је присутније уверење да је за многе послове потребна веза и снага ауторитета што је повод да долазе код народног посланика како би им помогао да се обрате некој институцији. Сваки пут кад стигне одговор од било ког органа у најкраћем року се о томе обавештава грађанин који је поставио питање, а уједно прослеђује и комплетан одговор у писаној форми. Није реткост да многи од њих долазе поново како би потврдили колико су, или нису, задовољни а Терзић потврђује да је највећи број њих изузетно задовољан. Било је и незадовољних који до-

44

лазе поново да разговарају, а и оних који траже савете за остваривање права из радног односа. Како се највећи број питања односи баш на ову област највише посла има члан тима специјалиста за привредно право. У тиму су политиколог и економиста, а посебно значајним се сматра учинак дефектолога који ради са рањивим групама, људима са инвалидитетом и социјалним случајевима. - Имали смо тежак социјални случај жене са троје деце која нема посао, а ни довољно година живота за пензију. Имала је несрећу да јој се запали део куће, муж је умро, а нарастао дуг за електричну енергију и воду, па сам написао захтев за репрограм и отпис дела дуга и упутио га „Водоводу“ који јој је изашао у сусрет. Искључена јој је и струја, али смо успели да помогнемо како би била поново прикључена, она ће отплатити део дуга, а за репрограм је рок одавно истекао – објашњава

Терзић Успехом се сматра допринос изменама и допунама Закона о премеру и катастру који је побољшан на интервенцију краљевачких посланика, а након предлога једног грађанина током разговора у Канцеларији. Скоро седамдесет одсто оних који траже помоћ од посланика долазе лично да закажу разговор, док остали то најчешће чине телефоном. Највећи број оних који долазе, а то је више од 75 одсто, старији су од педесет година. Иако од месеца до месеца ситуација варира међу њима је скоро подједнак број жена и мушкараца. О настојању да се изађе у сусрет што већем броју људи, чак и ако се обраћају због проблема који није у надлежности народних посланика, сведочи пример породице из Дедеваца која је одлучила да напусти град и

живот настави на селу. Великим залагањем и кредитом под комерцијалним условима створено је лепо породично домаћинство, а онда је градоносни облак направио штету која угрожава даљи опстанак. Велики проблем је настојање да се уз помоћ Фонда за развој пољопривреде обезбеде средства како би се надокнадио бар део штете и створили услови за даљи рад. Случајеви слични овом повод су за указивање на добру сарадњу и разумевање које показује председник Управног одбора Фонда кад је у питању помоћ при остваривању права на коришћење субвенционисаних кредита или осигурања усева. Није занемарљива сарадња са заштитником грађана као ни начелницима појединих одељења Градске управе, а највећи број грађана је упућен на Одељење за одбрану и ванредне ситуације и инжињеријскогеолошке и техничке послове или инспекцијске службе.

Иако највећи број проблема са којима се срећу они који долазе у Канцеларију није у надлежности Народне скупштине посланици примају све грађана и ни једног још нису одбили. Терзић потврђује да су свих ових месеци стрпљиво саслушали сваког појединца и трудили се да му изађу у сусрет без обзира да ли је, или није, проблем због кога долазе у њиховој надлежности. - Кад говоримо о томе каква је улога и резултати рада треба разговарати са људима који су нам се обратили и питати да ли су им Канцеларија или појединачни посланик помогли, а не са онима који никад нису били овде нити контактирали са било којим од посланика или чланова волонтерског тима а имају предубеђење да народни посланици не раде ништа, да Канцеларија не ради ништа, да је сувишна институција која никада није требало да буде основана јер служи за промоцију

менаџера. Канцеларија нема никакав буџет, па се сналазимо и за најосновниеј ствари, а бесплатно добијамо интернет и телефонску линију са које можемо да зовемо само фиксне телефоне – каже Терзић. Чланови тима за контакт раде сваког уторка у времену од 9 до 12 сати и заказују разговор са посланицима који дежурају суботом у истом временском интервалу, а у случајевима кад постоји веће интересовање грађана остају колико је потребно. Потребне информације могу да се добију путем телефона 306-029 и веб сајта на адреси www.poslanicka-kancelarija.org. Током летњих месеци у време кад, због годишњих одмора, не буде заседала Народна скупштина неће радити ни Канцеларија народних посланика, а манаџер Предраг Терзић потврђује да ће грађани о свему бити на време обавештени. Т. Радовановић

45

46

МАГАЗИН 7.6.2015.

47

Слава храма Свете Тројице у Краљеву

МАГАЗИН

7.6.2015.

ЗА СПАС, СРЕЋУ, М

48

О

бележавање славе Храма Свете Тројице је и ове, као и ранијих година, отпочело свечаним бденијем и литијом, а затим и евхаристијским сабрањем. Свештенство Храма Свете Тројице је још у суботу 30. маја служило свечано бденије уз учешће великог броја верника и деце, а литију су Омладинском улицом до Трга српских ратника и Трга Јована Сарића, где је одржан помен страдалима у ратовима вођеним у последњој деценији прошлог века,

предводили припадници Војске Србије, Жандармерије и полиције, а следили ученици веронауке са вероучитељима, представници локалне самоуправе и народ. На крају бденија изведен је кратак културно-уметнички програм, а након литије у порти Храма Свете Тројице заиграли најмлађи чланови Културно-уметничког друштва „Абрашевић“. На дан храмовне славе 31. маја свету архијерејску Литургију служио је епископ Јустин уз саслужење свеш-

тенства и монаштва Епархије жичке, а у препуном храму молитвено учешће узео и градоначелник Краљева Томислав Илић са којим је владика Јустин преломио славски колач. Задовољство због прилике да се, са градоначелником, представницима Жандармерије, Војске Србије и полиције, након литије помоли Богу за спас, срећу, мир и напредак града и његових житеља, изразио је и старешина Храма Свете Тројице Јован Ђорем. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

МИР И НАПРЕДАК

49

Епископ жички Јустин

МАГАЗИН

7.6.2015.

Д

50

анас је велики, светли, силни празник зато што Црква прославља Духа светога који од Оца кроз Сина исходи. У четрдесети дан када су се ученици сабрали, а Господ им објавио да ће отићи оцу своме, ученици су се запитали: „Учитељу, па зар нас остављаш?“, а Господ каже: „Ако ја не одем и умолим Оца неће доћи Дух свети Утешитељ. А ја вас нећу оставити сироте. Послаћу Духа Утешитеља“. И када се Господ у сили и слави вазнео на небо тада се испунио читав домострој нашега спасења. Господ се зато оваплотио од пресвете Богородице и Духа светога, страдао на крсту, пролио своју пречасну крв, али и васкрсао и вазнео се са десне стране Бога и Оца да људску природу узнесе више небеса. И онда шаље Утешитеља Духа светога да са нама у Цркви Божјој борави све до краја овога света и века. Било је потребно да дође Дух Утешитељ зато што су се неуки рибари, и следбеници Христови, често колебали. Сетимо се апостола Петра који се три пута пред једном младом слушкињом одрекао да не познаје Господа, и многих друга искушења са ученицима његовим. А када су се обукли у силу са висине, када је Дух свети сишао у виду огњених језика и стао на сваког од њих, они су говорили страним језицима и њима је тада било све јасно. Ако тада и нису могли да препознају да је Господ Бог истинити Бог, и истинити човек који је дошао да спаси род људски, када су се обукли у силу са висине било им је јасно. И нама је сада много јасније, јер видимо да је чувар истине Црква Божија која се овде у воме свету бори за душе људи, људских бића, људских створења, јер Господ Бог хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине. Једино у њој обитава Дух свети, а тај Дух свети Утешитељ нас учи свему ономе што је добро. Он нас води и руководи, он се бори за нас. А како се бори? Бори се тако што свако од нас призива Господа Бога да му помогне. Видите ли сами колике су невоље у свету. Видите каква је отпадија у свету, каква је мржња, ратови, буне, несугласје, а како ћемо се спасити и шта треба да радимо ми људи као слабе трске овде на земљи? Да призовемо Бога у Светој Тројици, Бога беспочетнога, Сина који је рођен у времену и Духа светога који исходи од Оца кроз Сина. Иначе Господ Бог, Бог Саваот, нема почетка. Он није створен. У њему и кроз њега је све створено, и виљиво и невидљиво. И баш зато што је све тако чудесно и силно једино у Цркви можемо да препознамо шта је то Господ хтео са нама, какав план има са родом људским. Да ли само да грешимо и одлазимо тамо где нема Бога, или Бог има силу да призове свакога да дође, да се окупа, да се обуче у силу са висине и буде Син светлости и Бог по благодати. Зато смо ми призвани да не буде као што говоре неки, идете у Цркву да се тамо молите се неком Богу, јер сте слаби да се борите у овом свету. Чиме смо то ми слаби да се боримо у овом свету? Не, него призивамо све оружје Божје. Уз помоћ тог оружја ми ћемо моћи прескочити све знаке нечастивога и спасити се, и то је наше призвање. И не само то, него да овде у свету осећамо радост упркос што је тако тешко. И болести, и гоњења, и муке, и тешкоће, али то све није ништа. То је мало у односу на оно што треба да претрпимо за Господа Бога. И сви његови ученици и апостоли, осим Јована Богослова, мученички су страдали. Нека је срећна слава овоме Храму, и свима вама који сте дошли на ову велику свечаност, да заиста славимо Оца и Сина и Духа светога, Тројицу нераздељиву у све векове и сву вечност. Амин. Т. Радовановић

51

52

МАГАЗИН 7.6.2015.

53

54

Љубиша Ајдић

МАГАЗИН 7.6.2015.

Знаменити Краљевчани: Љубиша Ајдић (1)

- Иако је 1941. године напунио тек пету годину Љубиша Ајдић са изузетном прецизношћу описује догађаје који су се дубоко урезали у његово памћење а оно, допуњено мајчиним причама и накнадним истраживањима, ствара нову слику о мало познатим догађајима из историје града. – Уместо Јевреја који су богатством откупили своје главе из Битоља је према Аушвицу кренуо воз пун Срба. – У Качаничкој клисури од напада Шиптара изгнанике спасили Немци, у Лапову пут према концентрационом логору прекинули љотићевци. – Почетком октобра два партизанска тенка фингирала напад на немачке положаје у Краљеву

Фото: М. Радовановић

СВЕТА ОСВЕТА

55

МАГАЗИН

7.6.2015.

Б

56

еоградски сликар и књижевник Љубиша Ајдић сврстао се међу Краљевчане убрзо након окупације Југославије у априлу 1941. године, а међу знамените након што је написао књигу „Света освета“ која сведочи о најпотреснијим годинама живота у овом граду. Иако је у Краљево доспео у теретном вагону пуном избеглица из Македоније као дечачић са тек напуњених пет година са изузетном прецизношћу описује догађаје који су се дубоко урезали у његово памћење а оно, допуњено мајчиним причама и накнадним истраживањима, ствара нову слику о мало познатим догађајима из историје града. У време кад је у Србији успостављена кнежевина Македонија је још била под турском влашћу. У складу са крилатицом „завади па владај“ Турци су донели устав који је јужнословенским народима гарантовао слободу вероисповести како би се сукобили Срби, Грци и Бугари, а они и даље владали овим просторима и очували Отоманску империју. Осме године двадесетог века на ове просторе се са породицом упутио пљеваљски свештеник Јосиф Ајдић са задатком да се бори за слободу вероисповести и српску цркву. Након балканских ратова Србија се проширила до садашњих граница Македоније према Грчкој и Албанији, а овај део био познат као Јужна Србија све до стварања Краљевине Југославије у којој постаје Вардарска бановина. До капитулације земље у априлу 1941. године Јосифов син Василије је са супругом Руском већ формирао породицу у којој је безбрижно одрастало петоро деце, поред Љубише још два сина и две кћери. Најстарији Милорад је по завршетку Другог светског рата постао жртва Информбироа, а последице стања у земљи после ослобођења је на најбруталнији начин осетио и други син Драгиша кад је почетком педесетих година покушао да побегне преко границе. Након суровог обрачуна читавих тридесет година је носио жиг непријатеља, а дуго време се упоредо са Јованом бавио сликарством и

поезијом. Имао је Василије и две кћери, истакнуте скојевке Радмилу и Драгојлу. Битољ је до рата важио за космополитски град, већи и од Београда, а са 200 до 300 хиљада становника важио као одскочна даска за Европу пре свега сиромашним Јеврејима који су одатле одлазили у различите крајеве света. Из свести тада петогодишњег дечака још нису ишчилеле слике сиромашнијих Јевреја који су летње ноћи проводили спавајући по битољским улицама. Након капитулације земље у овај крај су дошли Немци и Бугари, први да се разрачунају са Јеврејима, а други са Србима за које се веровало да експлоатишу македонски простор. За Јевреје је припремљена цела компози ција теретног воза чија је крајња дестинација требало да буде неки од концентрационих логора у централном делу Европе. Како је велики број њих био далеко имућнији од Срба, и уз помоћ новца успео на неки начин да откупи главе, у вагонима који су водили према некој од гасних комора нашао се искључиво српски живаљ. Много је времена након ослобођења Љубиша покушавао да одгонетне ко је тако брзо успео да их спакује у теретне вагоне и дошао до закључка да су то припадници ВМРО који су Бугарима доставили адресе свих битољских Срба, а добар изговор су им тада, као и у данашње време, биле пароле о асимилацији македонског народа. Одрасли мушкарци српске националности су протерани раније, па су се у композицији којом је према централном делу Србије кренуо Љубиша са остатком породице, биле само жене и деца. - Имао сам само пет година али добро памтим то стравично време. Све што се Србима дешавало у шаховској историјској партији дешавало се на Видовдан. Тако је било и на Видовдан 1941. године кад се у Краљевини Југославији завршавала школска година. Македонско вмровска бугарашка немачка администрација у Битољу је из домородачких разлога чекала да ма-

кедонска и бугарска деца добију сведочанства српске гимназије која се деле тог дана. Кад су им дали сведочанства на теретној станици нас је чекао воз и ми смо кренули у неизвесност. Имали смо тетку која је као професор историје завршавала прву годину службовања и кад смо пролазили преко територије Косова говорила нам да се на исти дан пре много година ту десила чувена битка, а ми уместо да добијемо сведочанства седимо у возу за који не знамо где иде – прича Ајдић. Пре него што је воз кренуо Бугари су детаљно претресли оно мало ствари које је свако имао право да понесе, а композицију обезбеђивао немачки официр са два војника наоружана пушкомитраљезима. Један је био на тендеру локомотиве, а други у кочионој кућици код фургона. Пре него је стигао до пространог Косова воз је као у каубојским филмовима заустављен испред тунела у Качаничкој клисури. Као најмлађи међу педесетак особа у теретном вагону, међу којима су били мајка, браћа, сестре, баба и две тетке, Љубиша је седео на балама са меким стварима ближе малом прозору како би имао више ваздуха током пута. Пред сам улаз у тунел преко шина је била постављена гомила камених блокова који су остали након градње, а са позиције на којој се налазио Љубиша је боље од осталих могао да види како се полукружно постављеној композицији приближавају до појаса голи Шиптари са ножевима и секирама у рукама. Прикрадали су се од једног до другог жбуна све док им се није испречио двадесетак метара широк брисани простор поред пруге. - Вероватно су из Битоља добили информацију да иде композиција са Србима који су харали и пљачкали по Македонији, па се сад они спремају да кољу и пљачкају, али кад су приметили пушкомитраљез и да су ту Немци, настала је тишина. Немачки официр је сишао са локомотиве и упутио се према двојици који су се као неки преговарачи приближавали са белом крпом. Јасно сам видео Немца који је

57

58

МАГАЗИН 7.6.2015.

имао раскриљене кожне корице половине а4 формата, и високом командом куда води воз, кад је пошао у сусрет овој двојици који нису имали храброст да се замере Немцима. Тако је немачки официр извршавајући команду спасио и целу композицију са српским живљем – каже Ајдић. Да на једној од успутних станица најстарији брат није сишао с воза не би ли захватио мало воде не би ни знали да су већ стигли у Лапово које ће се показати одлучујућим за даљу судбину породице. Пре него што је тројицу Немаца са воза скинула стража у српским униформама од железничког радника је процурела информација да воз иде према Будимпешти што је био сигуран знак да је крајње одредиште Аушвиц. Љубиша признаје да је годинама касније покушавао да одгонетне како су војници у српским униформама могли да уклоне Немце из воза. Дванаест година старији брат, скојевац и илегалац отрован комунизмом, никада није експлицитно потврдио да су то били припадници јединица под командом Милана Недића или неко други. Као петогодишњак Љубиша о томе није много размишљао, али је много година касније дошао до податка да су Немци до 5. јуна, кад су партизани у Смедереву дигли у ваздух магацин са муницијом, константно одбијали понуде Димитрија Љотића за сарадњу. Податак да су је тада прихватили наводи на закључак да су воз који се кретао према Аушвицу зауставили Љотићевци. Као судски чиновник Василије се након протеривања из Битоља упутио према Београду до Министарства правде како би био распоређен на друго радно место. На великој мапи целе земље разнобојним чиодама су били обележени сви радници запослени у правосуђу а након што је, по сазнању да у Александровцу не постоји гимназија у којој деца могу да заврше велику матуру, Василије изабрао Краљево последњи пут је померена чиода која потврђује премештај. Брига за будућност деце показаће се кобном већ после неколико месеци. Током читавог рата у Александровцу

готово да се није ни осетио мирис барута, а Краљеву се великом брзином приближавао крвави октобар. О дотадашњем запослењу сведоче три документа које су потписали краљ Петар Први, потом Александар и на крају Петар Други. Кад је у Лапову заустављен воз са изгнаницима један број њих је упућен према Нишу а други, у коме су били Ајдићи, остао у Јагодини. Након што је Василије добио решење о постављењу и они су регуларним возом кренули према Краљеву. - Краљево је било преплављено прогнаницима, а како није било слободног стамбеног простора сместили смо се у две просторије стана у Гостионици Женева. Кад је 7. октобра са Ратарског имања отпочела артиљеријска припрема, и напад на немачке положаје код аеродрома где је била касарна, сишли смо у подрум и ту били све време напада. Много година касније при доласку у Краљево обилазио сам то место и чудио се како је онолики свет могао бити смештен у подруму. Седели смо у соби све док са плафона није почео да отпада малтер, а онда последњи сишли у подрум у коме више није било места, па смо од неких дасака направили кревет где може да се седне. Били смо поред улазних врата и гледали у правцу Ратарског имања страхујући да би граната могла да падне међу нас. Поред гостионице је прошла јуришна јединица партизана који су помињали име неког Јечменице, протрчали су Главашевом улицом и дошли и до скретања према Ибру са узвицима о издаји и пуцању у леђа из правца Ратарске школе – сећа се Ајдић. Ибар је у то време био много плаховитији него у данашње време, а у правцу Мирине чесме постојао сигуран газ на коме се река могла сигурно прећи у свако доба године. Очигледно је да су униформисани војници који су се повлачили Главашевом улицим то добро знали, па су се тим путем докопали кукурузних поља на десној страни реке, а онда упутили према Гочу где је било сабирно место партизана.

Као сведок догађаја који је касније био повод за установљење 7. октобра за Дан артиљерије Југословенске народне армије Љубиша значајним сматра пролаз два тенка који су се кретали Чачанском улицом. На први звук њихових мотора прво су, као и много пута раније, из склоништа истрчали старији дечаци и потврдили да је пуцано само из првог. Љубиши који је изашао тек кад је наишао други тенкови су се учинили сличним великим шпоретима из неког хотела или већег ресторана. На месту на коме је до пре неколико година као споменично обележје био постављен стари тенк окренули су се и Карађорђевом улицом извлачили према полазним положајима како би избегли сусрет са Немцима. - Тенкови потврђују да напад није извршен јер они фингирају напад и одлазе са сцене. Ја те одласке не памтим, памтим само уласке тенкова које сам видео, али претпостављам да су се вратили Карађорђевом јер после њиховог лажног улажења са паљбом у ваздух до гостионице Женева, и места где су последњи пут виђени, долази немачки тенк „тигар“. Немци су победнички дошли на раскрсницу Главашеве са Карађорђевом улицом, а пред њих прво излећу дечаци између 12 и 15 година. Њихов тенк је по техничким карактеристикама био претња руском т34 са заобљеним линијама да би лакше склизнуле гранате, јер је немачка генијалност направила кубистички челични тенк са уверењем да ће зрно лакше склизнути преко геометријске форме. Пре напада ту је стајао немачки пушкомитраљезаца са помоћником, а кад је напад почео обојица су се повукли. Кад су прошли тенкови са симболичном паљбом на раскрсницу преко пута Женеве долази победнички немачки тенк из кога излази посада. Радознали дечаци се пењу на тенк, Немци им то дозвољавају, а ја сам се први и једини пут у животу наљутио на брата што је подлегао дечачким осећањима и попео се на тенк. Био је то једини пут кад ми се старији брат уоште није допао – сведочи Ајдић. Т. Радовановић

59

60

МАГАЗИН 7.6.2015.

61

МАГАЗИН

7.6.2015.

Почело богато културно лето

62

СРПСКА ЕТНО ПРИЧА

Фото: М. Радовановић

- Фестивал уметности Маглич отпочео концертом Земунског камерног оркестра, а завршен ирском причом. – На Тргу српских ратника Певачка група „Рибница“, ученици Етно одсека Музичке школе „Стеван Мокрањац“ и Биља Крстић са Бистрик бендом. – До краја лета Џез фестивал „ЏезИбар“ и Стрит арт фестивал

63

7.6.2015.

МАГАЗИН

64

Г

одинама у назад са првим данима јуна почиње Фестивал уметности Маглич који организује Културни центар Рибница. Овогодишње богато фестивалско лето најављено је пред крај маја концертом Земунског камерног оркестра у сали Краљевачког позоришта, а настављено неколиким манифестацијама пред крај минуле недеље. Током првих пет година Фестивал уметности Маглич се концепцијски кретао у различитим правцима, да би ове био замишљен као српска етно прича. Због тога је први дан посвећен представљању етнолошке културе и наслеђа кроз музику Србије, а други покушај да се културом и уметношћу представи и нека друга земља. Избор

је ове године пао на Ирску првенствено због тога што ирска прича већ неколико година постоји у Србији, а у организационом смислу је било релативно лако сместити је у Краљево. Жеља организатора је да се на сваком од фестивала представе и домаће снаге, па је овогодишњу сезону концерата на Тргу српских ратника отворила Певачка група „Рибница“ која ове године обележава четрдесету годишњицу постојања. Све време је учествовала на бројним манифестацијама народног стваралаштва о чему сведоче многе награде и признања. Наступ на централном градском тргу је био прилика да се потврди успех са дванаестог по реду Сабора старог пјевања Срба у Доњој Сопотници код

Новог Горажда на коме је мушка певачка група освојила прво, а женска треће место. Мушка група је победу остварила у конкуренцији 34, а женска значајан успех између 22 певачке групе. Сличну врсту музике негује и Етно одсек Музичке школе „Стеван Мокрањац“ који пред краљевачку публику излази после значајног успеха оствареног на музичком фестивалу у Бијељини. Одсек постоји од 2004. године а ученицима је доступно савладавање народних дувачких и жичаних инструмената и изворно народно певање. Звезда вечери је била Биља Крстић уз пратњу деветочланог Бистрик бенда који постоји од 2001. године, а чине га

њене колеге са Факултета музичке уметности. Да су организатори мислили и на најмлађе Краљевчане сведочи креативна радионица на простору испред Духовног центра „Владика Николај Велимировић“ и позоришна представа Позоришта „Кофер театар“ Чаролија на крају представе. Другог дана фестивала наступили су Плесна група „Еринс Фидлс“ и Ортодокс Келтс. „Ерин Фидлс“ као удружење постоји од 2009. године, а као плесна група коју чини 80 плесача између пет и 40 година старости већ осам година. По стажу је најмлађа плесна група у Србији, а по успесима се сврстава у ред најперспективнијих, јер су њени плесачи наступали на

бројним међународним такмичењима у ирском плесу и остварили запажене успехе. Фестивал је затворила група Ортодокс Келтс која изводи традиционалу ирску музику комбиновану са рок елементима. Основана је 1992. године и значајно утицала на популаризацију ове врсте музике у Србији и југоисточном делу Европе. У Културном центру „Рибница“ потврђују да је богато културно лето резултат напора и рада великог броја запослених које је препозао Сектор за туризам Министарства трговине, туризма и телекомуникација и оценио га са 9,2 од максималних 10 поена што је повод за очекивање да овакав резултат буде поткрепљен значајним финансијским средствима.

Већ почетком следећег месеца Културни центар „Рибница“ организује Џез фестивал „ЏезИбар“ а након њега, у августу, Стрит арт фестивал којим се заокружује летња понуда. Жељи организатора да се Краљево врати на мапу значајних културних и туристичких центара Србије доприноси и интересовање све већег броја извођача да наступају у оквиру различитих програма који употпуњују културну понуду. Потврђен је и један од циљева који се огледа у напору да се развија манифеста циони туризам, а показује се да већ изграђен имиџ свих активности током лета ставља Краљево у жижу интересовања оних који, како потврђују у Културном центру, и због њих долазе у посету. Т. Радовановић

65

66

МАГАЗИН 7.6.2015.

67

68

МАГАЗИН 7.6.2015.

69

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

7.6.2015.

Шпијуни

70

У срцу приче филма је жена која је одувек потцењивана и због тога почела потцењивати саму себе. Ради се о тихим, повученим људима у позадини који увек изненаде кад добију прилику да се истакну. Сузан Купер је аналитичарка у агенцији ЦИА која из базе у Ленглију учествује у најопаснијим мисијама, а да за њу нико не зна. Кад јој партнер нестане, а један од најбољих агената б уде угрожен, добровољно ће се јавити за инфилтрацију у свет опасних трговаца оружјем како би спречила глобалну катастрофу. Тумач главног лика Мелиса МекКарти и режисер Паул Феиг овим филмом бележе трећи заједнички пројекат, а уз сјајан хумор посетиоцима се пружа прилика да уживају у узбудљивим акционим сценама и атрактивним локацијама великих европ-

ских градова Рима, Париза и Будимпеште. Феиг је као велики обожаватељ шпијунских филмова пожелео да сними акциону комедију која кокетира са жанром, па су акционе сцене и опасности реалне, а комедија долази од ликова који атмосферу шпијунског филма допуњавају са доста хумора. У уверљивој причи Мелиса се показала идеалном за улогу, јер се поистоветила са ликом који тумачи, што је код целог ауторског тима пробудило емпатију и подршку. Сузан Купер мора да се ослободи несигурности и сумње у себе и прикупи храброст да напусти место у бази Централне обавештајне агенције како би кренула у свет тајних агената, а главна глумица потврђује како је увек била способна, сјајан техничар и изузетан тактичар коме недостаје самопоуздања, али њена оданост лику Бредли Фајна, кога тумачи Џад Лоу, до-

приноси да из ње ће извуче оно најбоље. Ауотри су инспирисани филмовима о Џемс Бонду започели рад на комедији сличног визуелног стила, а редитељ се одлучио за мрачније тонове и јаке контрасте како би нагласио опасност и ризике света шпијунаже. Широку лепезу ликова предводи Сузан Купер која нема довољно поверења у себе, што је последица односа са мајком која јој је целог живота говорила како неће успети и како она то не може. Запослена је у бази Централне обавештајне агенције као очи и уши шармантног и уображеног тајног агента Бредли Фајна који успева да обави све задатке а да не поквари ни фризуру. Он и Сузан су савршен тим, а иако је међусобни однос платонски, Бредли повремено флертује с њом због чега по који пут ствара погрешну слику, па се нада нечему више. Бредли сматра да је она најсретнија у бази и

жели да тамо остане, јер је без ње изгубљен. Најбоља пријатељица и колегиница Ненси није претерано задовољна начином на који се Фајн односи према Сусан и сматра да јој кочи каријеру док се игра са њеним осећањима. Џад Лоу је већ првог дана снимања као тајни агент спашавао живу главу трчећи кроз лавиринт пећина који се простире испод пиваре на локацији у Мађарској. Бредли Фајн се у бегу ослањао на информације Сузан Купер из 6.000 миља удаљеног Ленглија, јер захваљујући посебним сочивима која делују као камера види све што види и он. Пећине у којима је сниман филм првобитно су биле каменолом, касније су коришћене и као склониште за време бомбардовања да би на крају постале део пиваре. Занимљивом се оцењује сцена туче у будимпештанском ресторану у коме Сузан у борби на живот и смрт

користи воће, ћуреће батаке и прибор за кување, па на све стране лете храна, шерпе и лонци. Ту су и бројне друге снимане на култним локацијама у Будимпешти, као што су чувено ресторан Гундел, па четврт са продавницама и Етнографски музеј који гледа на зграду парламента. Део филма снимљен је у луксузном хотелу Грешам Плејс, који слови као један од најелегантнијих европских хотела. Палата је изграђена 1906. године и један је најпознатијих примера сецесијске градње, а ово је први филм коме је допуштено снимање унутра што су аутори максимално искористили. Фил м се приказује до 10. јуна у термину од 21 сат.

OFF Изненадни телефонски позив млађег брата, уцењеног од корумпираног инспектора који му прети затворском

казном, мења из корена живот Михајла Лубарде. У узнемирујућој потрази за братом који покушава да побегне од полиције и среди живот, Михајло се увлачи у замршену мрежу београдске полиције, непрегледан лавиринт тајних служби и тајанствен свет полуилегалних трка које се и даље несметано одржавају на градским улицама. Да ли Михајло вози последњу трку и да ли ће га она коштати живота, зависи само од њега и његове жеље за животом. Филм је према сценарију Марка Крстића режирао Предраг Стојић, а главне улоге тумаче Никола Ђуричко, Љубомир Бандовић, Слободан Павелкић, Марко Баћовић, Милан Чучиловић, Вук Јовановић, Мина Манојловић Водушек, Танасије Узуновић, Горан Султановић. Филм се приказује у пројекцијама које почињу у 19,30. Т. Радовановић

71

72

МАГАЗИН 7.6.2015.

73

74

МАГАЗИН 7.6.2015.

75

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД . H 7.H 13. ЈУНА

МАГАЗИН

7.6.2015.

7. јун

76

1099. — Крсташи Првог крсташког похода почињу са опсадом Јерусалима. 1494. — Португал и Шпанија потписале споразум у Тордесиљасу о подели Новог света. Границу одредио папа Александар VI да би спречио сукобе колонијалних сила. У XVII и XVIII веку у борбу за колоније умешали су се Енглези и Холанђани који нису поштовали папину поделу. 1523. — Након победе над Данцима, Густав Васа проглашен, као Густав I, краљем Шведске. Тиме је укинута Калмарска унија формирана 1397. између Шведске, Данске и Норвешке. 1861. — У америчком граду Њу Орлеансу изведена прва представа стриптиза. 1862. — САД и Велика Британија потписале споразум о сузбијању трговине робљем. 1896. — Прва биоскопска представа у Београду. Види Историја филма 1905. — Норвешки парламент (Стортинг) донео одлуку о раскиду уније са Шведском и свргнуо с престола краља Оскара I који се противио тој одлуци. За новог краља изабран је дански принц Карл под називом Хакон VII. 1921. — Отворен први парламент Северне Ирске. 1929. — Поново успостављена Папска држава у Риму. Црквена држа ва престала је да постоји 1870. када је са градом Римом инкорпорирана у уједињену Италију. 1939. — Краљ Џорџ VI и краљица Елизабета дошли су у посету САД. То је била прва посета британског монарха овој земљи. 1942. — Окончана четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у

којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату; Почео је немачки напад на Севастопољ. 1948. — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео оставку, не желећи да потпише нови устав према којем су комунисти преузели власт у земљи. 1971. — Совјетски васионски брод „Сојуз II“ спојио се у земљиној орбити са свемирском станицом „Саљут“. 1973. — Канцелар Западне Немачке Вили Брант допутовао је у Израел, у прву посету једног западнонемачког лидера овој земљи. 1974. — У Ивањици пуштена у рад прва земаљска сателитска станица у Југославији за међуконтиненталне телефонске линије и ТВ програме. 1981. — Израелски авиони разорили ирачки нуклеарни реактор „Осирак“ близу Багдада. 1983. — Лансирана Венера-16, совјетска аутоматска научно-истраживачка станица (вештачки сателит) намењена за истраживање планете Венере. 1988. — У Бангладешу ислам проглашен државном религијом, а јаке полицијске снаге стављене су у стање приправности да би спречиле протесте противника ове одлуке. 1990. — Представнички дом америчког Конгреса изгласао забрану продаје компјутера и телекомуникационе опреме СССР-у док Москва не отпочне преговоре о независности Литваније. 1992. — Седам дана након последњег договора о прекиду ватре, борбе на босанско-херцеговачком ратишту су настављене. У Сарајеву су артиљеријски дуели трајали по двадесет сати. 1996. — Војна хунта Мјанмара (бивша Бурма) донела је закон којим је онемогућила рад Националне лиге за демократију, главне опозиционе пар-

тије под вођством Аунг Сан Су Цхи, добитнице Нобелове награде за мир. 1998. — Јаке полицијске снаге Републике Србије растуриле су у Приштини протесте косовских Албанаца који су 57. дан узастопно протестовали против српских власти под мотом „Косово-највећи затвор на свету“. 1999. — У Индонезији одржани демократски парламентарни избори, први пут након 40 година. 2000. — У Коломбу, главном граду Шри Ланке погинуле 22 особе, међу којима и један министар, а око 600 је рањено када је бомбаш-самоубица активирао експлозив на прослави Дана ратних хероја у том граду. 2001. — Бивши аргентински председник Карлос Менем стављен је у кућни притвор, због наводне трговине оружјем. Шест месеци касније укинут му је притвор у недостатку доказа да је био на челу те илегалне трговине. 2011. — У Приштини су запаљена два возила Еулекса.

8. јун 1871. — Аустроугарски цар Франц Јозеф I објавио одлуку о укидању Војне крајине. Одлука спроведена 1873. Крајина била аустријски гранични појас према Турској, по успостављању Аустроугарске монархије. По увођењу опште војне обавезе изгубила војни значај. 1883. — Француска успоставила контролу над Тунисом, својим протекторатом од 1881. Тунис стекао независност 1956. 1929. — Маргарет Бондфилд постављена за министра рада, као прва жена у влади у историји Уједињеног Краљевства. 1940. — Немачке крстарице Шарнхорст и Гнајзенау у Другом светском рату потопиле британски носач авиона

Глоријус и разараче Ардент и Акаста. Погинуло више од 1.500 људи. 1941. — Британске снаге и јединице Слободне Француске у Другом светском рату извршиле инвазију на Сирију да би спречиле оснивање база Сила Осовине. 1942. — Јапанске подморнице у Другом светском рату бомбардовале највећи аустралијски град Сиднеј. 1965. — Армија САД у Јужном Вијетнаму добила овлашћење да предузима офанзивне операције. 1986. — Упркос оптужбама да је као нацистички официр у Другом светском рату одговоран за злочине у Југославији и Грчкој, бивши генерални секретар УН Курт Валдхајм изабран за председника Аустрије. Бојкотовао га готово цео свет. 1989. — Поморски арехолог др Роберт Балард лоцирао је олупину немачког бојног брода Бизмарк. 1995. — Група америчких маринаца успешно окончала акцију спасавања

капетана Скота О'Грејдија, чији је авион F-16 шест дана раније у северозападној Босни успешно оборила Војска Републике Српске. 2001. — Бриселски суд прогласио кривим и затражио доживотну робију за четири особе, међу њима две опатице, због злочина у Руанди. Савет министара Руанде у децембру саопштио да је у тој земљи 1994. убијено више од милион људи. У једној школи у Икеди, у Јапану, душевно поремећен човек ножем усмртио осам ученика, а 15 наставника и ученика ранио. 2004. — Председник Кине Ху Ђинтао допутовао у посету Пољској, прву посету неког шефа кинеске државе Варшави после 55 година.

9. јун 68. — Римски цар Нерон извршио самоубиство пошто га је Сенат прогла-

сио непријатељем народа и осудио на смрт. 518. — Источноримски (византијски) цар Јустин I ступио на престо. Његова влада била је увод у сјајно доба његовог сестрића и наследника Јустинијана I. 721. — Одо Велики је поразио Мавре у бици код Тулуза. 1357. — У Прагу на Влтави почела градња каменог моста који је добио назив Карлов мост по имену тадашњег цара Немачко-римског царства и чешког краља Карла IV. Према предању, датум почетка градње одредили астролози. 1462. — Последњи босански краљ Стјепан Томашевић, уздајући се у помоћ хришћанске коалиције, отказао данак турском султану Мехмеду II и признао врховну власт угарског краља Матије I Корвина. Турци 1463. освојили Босну и погубили Стјепана. 1815. — Завршен Бечки конгрес, који је заседао од септембра 1814,

77

7.6.2015.

МАГАЗИН

78

када су га сазвале велике силе да би отклониле последице Француске револуције и Наполеонових ратова у европским земљама. Представник Срба у Бечу, прота Матија Ненадовић, покушао преко руског цара Александра I да заинтересује Конгрес за српско питање, али није успео због противљења Аустрије и Енглеске. 1875. — На брду Градац код Невесиња избио устанак Невесињска пушка. 1898. — Потписан споразум којим је Кина Великој Британији Хонгконг уступила на 99 година. Хонгконг враћен Кини 1. јула 1997. 1914. — У Београду свечано откривен споменик српском просветитељу Доситеју Обрадовићу, рад вајара Рудолфа Валдеца. Споменик постављен на улаз у Калемегдан, а после Првог светског рата пренет у парк на Студентском тргу. 1923. — У Бугарској државним ударом оборена влада Александра Стамболијског, лидера Земљорадничког народног савеза Бугарске. Неколико дана после преврата Стамболиски и његови сарадници убијени. 1928. — Енглески микробиолог Александер Флеминг пронашао пеницилин. Његово откриће искоришћено тек 10 година касније када су га Хауард Флори и Ернст Чејн применили као први антибиотик. Њих тројица 1954. поделила Нобелову награду за медицину. 1934. — Настао Паја Патак, један од најпопуларнијих ликова у стриповима америчког цртача, филмског аниматора и продуцента Волта Дизнија. 1943. — Приликом немачког бомбардовања партизанских положаја на Милинкалдама, битке на Сутјесци, рењен Врховни командат НОВЈ Јосип Броз Тито. Том прилком су погинули: Ђуро Вујовић, пратилац Врховног командата и народни херој, члан британске војне мисије капетан Бил Стјуарт и још неколико партизана. 1945. — Председништво Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије донело Закон о конфискацији имовине и извршењу конфискације, на основу којег је држава

преузела имовину Трећег рајха и југословенских држављана који су сарађивали са окупатором. Југославија с Великом Британијом и САД постигла споразум којим је Јулијска крајина подељена на две окупационе зоне, А и Б. Прва пала под савезничку, друга под југословенску војну управу. 1972. — Амерички бомбардери напали Ханој и Хајфонг. То је било најжешће бомбардовање Северног Вијетнама од почетка Вијетнамског рата. 1972. — Велике кише су изазвале пуцање бране у Црним брдима у Јужној Дакоти, што је изазвало бујицу која је усмртила 238 особа. 1991. — Од последица ерупције вулкана на планини Пинатубо на Филипинима погинуло стотинак људи, 250.000 остало без домова. 1995. — Колумбијска полиција ухапсила вођу картела Калија Хилберта Родригеса Орехуелу, шефа највећег светског синдиката дроге. 1999. — Представници Војске Југославије и НАТО-а потписали Кумановски споразум којим су окончани ваздушни удари НАТО-а на Југославију, а на Косову, на основу резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, распоређене међународне снаге, међу њима највећи број војника из земаља-чланица НАТО-а. С повлачењем војске и полиције са Косова масовно почели да одлазе и Срби и Црногорци. Према извештајима државних медија, више од 2.000 људи убијено, а око 5.000 рањено у нападима НАТО-а на Југославију, који су почели 24. марта. Тешко оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће и споменици културе. 2000. — СБ УН продужио мандат мировним снагама УН на Косову, не обазирући се на захтев Југославије да се те снаге повуку. 2001. — Пакистански суд осудио је бившег премијера Беназир Буто на три године затвора због одбијања да се појави у суду пред којим је оптужена за корупцију.

10. јун 1610. — Први холандски досељеници искрцали се на острво Менхетн, сада централни део Њујорка. Холанђани 1626. за неколико бала тканине и јефтину бижутерију од Индијанаца откупили острво и на његовом јужном делу подигли насеље Нови Амстердам. 1719. — Римско-немачки цар Карло VI протерао Шпанце са Сицилије. 1793. — У Паризу отворен први јавни зоолошки врт. 1868. — У Кошутњаку, у Београду у атентату убијен је кнез Михаило Обреновић. Атентатори су ухапшени, одмах осуђени и стрељани на Карабурми. За учешће у завери оптужен је бивши кнез Александар Карађорђевић. 1918. — Италијански торпедни чамац потопио аустроугарски бојни брод Сент Иштван у Јадранском мору: више од 60 погинулих. 1898. — Америчке трупе у Шпанско-америчком рату извршиле инвазију на Кубу. 1909. — Први пут употребљен сигнал SOS када је линијски брод Славонија компаније Кјунард, доживео бродолом на Азорским острвима. 1924. — Фашисти киднаповали и потом убили Ђакома Матеотија, лидера италијанских социјалиста. 1940. — Италија, као савезник Немачке у Другом светском рату, објавила рат Француској и Уједињеном Краљевству. 1942. — Нацисти су у Другом светском рату потпуно уништили чешко село Лидице, што је била одмазда за атентат на нацистичког протектора Чешке и Моравске и једног од најзначајнији Хитлерових сарадника Рајнхарда Хајдриха. Атентат 27. маја извршили Јозеф Габчик и Јан Кубиш, чешки командоси-падобранаци послати из Велике Британије. 1945. — Почело је суђење у Београду четника Дражи Михаиловићу, другим припадницима четничког покрета и званичницима Недићеве администрације. 1967. — Завршен шестодневни израелско-арапски рат у којем је Израел

заузео територије Сирије, Јордана и Египта, које укључују источни Јерусалим, Западну обалу, Газу и Синајско полуострво. СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом. 1970. — У Јордану најмање 100 људи убијено у сукобу владиних снага и палестинских герилаца. 1971. — САД укинуле двадесетогодишњи ембарго на трговину с Кином. 1990. — Перуански политичар јапанског порекла Алберто Фуџимори на председничким изборима у Перуу победио књижевника Марија Варгаса Љосу. 1996. — Представници чеченских сепаратиста и Русије потписали споразум којим су утврђене основе за окончање осамнаестомесечног рата у Чеченији. 1997. — По налогу лидера Црвених Кмера Пола Пота убијен један од његових најближих сарадника Сон Сен и 11 чланова његове породице. 1998. — Протестом у Приштини, на којем је тражен долазак снага НАТО на

Космет, косметски Албанци прекинули свакодневне получасовне протестне шетње које су под мотом „Косово, највећи затвор на свету“, организовали током два месеца. Протести са истим захтевом одржани су и у Тирани и Скопљу. 1999. — НАТО прекинуо бомбародвање Југославије пошто су се прве јединице Војске Југославије, на основу Кумановског споразума потписаног претходног дана у Куманову, повукле са Космета. Председник Југославије Слободан Милошевић саопштио да је током агресије НАТО на Југославију погинуло 462 припадника ВЈ и 114 полицајаца. 2001. — Медијски магнат Силвио Берлускони по други пут постао премијер Италије пошто је његова партија освојила 30 одсто гласова више од било које друге партије. Његова влада 59. у Италији од Другог светског рата. 2003. — У Торонту у Канади, први пут у тој земљи, легално склопљен брак два хомосексуалца.

11. јун 1184. п. н. е. — Тројански рат: Троја освојена и спаљена, према Ератостеновим прорачунима. 1042. — Византијска царица Зоја, представница легитимне Македонске династије удала се по трећи пут за Константина IX Мономаха. 1509. — Енглески краљ Хенри VIII се оженио Катарином од Арагона. 1580. — Хуан де Гарај је основао Буенос Ајрес. 1770. — Капетан Џејмс Кук се насукао на Великом коралном гребену. 1770. — Други Континентални конгрес је именовао Томаса Џеферсона, Џона Адамса, Бенџамина Френклина, Роџера Шермана и Роберта Р. Ливинстона у Комитет петорице да напишу нацрт декларације независности тринаест колонија Велике Британије. 1788. — Руски истраживач Герасим Исмаилов ступио на Аљаску. 1837. — Побуна у Бостону, етнички сукоби енглеских и ирских досељеника у Америци. 1868. — У Топчидеру у Београду,

убијен је кнез Михаило Обреновић (29. мај по старом календару). 1901. — Нови Зеланд је анектирао Кукова Острва. 1903. — У конаку Старог двора у Београду, убијени су краљ Александар Обреновић и краљица Драга Машин (29. мај по старом календару). 1903. — Александар I је наследио престо Грчке, пошто је његов отац Константин I абдицирао под притиском савезничких армија које су окупирале Атину. 1935. — Проналазач Едвин Армстронг први пут је јавно демонстрирао FM радио-дифузију у САД, у Алпајну у Њу Џерзију. 1937. — Стаљинове чистке: СССР погубио осам војних вођа по наређењу Јосифа Стаљина. 1940. — Други светски рат: Британске снаге бомбардовале су Ђенову и Торино у Италији. 1940. — Други светски рат: Први напад италијанског ваздухопловства на Малту. 1955. — 83 особе рањене и најмање 100 повређено када се два аутомобила сударила на трци Великој награди Ле Мана. 1962. — Френк Морис, Џон Англин и Кларенс Англин постали једини затвореници који су успешно побегли из затвора на острву Алкатраз. 1963. — Гувернер Алабаме Џорџ Волас стојао је на вратима Аудиторија Фостер на Универзитету Алабаме у покушају да спречи двојицу црних студента да похађају наставу. 1963. — Будистички редовник Тит Кван Дик се спалио бензином на прометној раскрници у Сајгону како би протествовао против недостатка верских слобода у Јужном Вијетнаму. 1988. — Почаст 70. рођендану Нелсона Манделе на Стадиону Вембли у Лондону. 1989. — Мајкл Ченг, амерички тенисер, је постао најмлађи победник Ролан Гароса. 1999. — Руски батаљон из састава СФОР-а прешао границу СРЈ и приспео на Косово и Метохију као прва јединица из састава КФОР-а, запосевши аеродром Слатина код Приштине.

79

2001. — Тимоти Маквеј је погубљен због своје улоге у нападу у Оклахома Ситију.

МАГАЗИН

7.6.2015.

12. јун

80

1667. — Жан Батист Дени, лекар Луја XIV, извео је прву успешну трансфузију крви петнаестогодишњем дечаку користећи крв овце. 1683. — Турска војска почела другу опсаду Беча. Град је у септембру исте године ослободио пољски краљ Јан Собјески. 1798. — У походу на Египат Наполеон Бонапарта заузео острво Малта. 1848. — Мађарска војска напала Сремске Карловце, седиште Срба у Угарској, што се сматра почетком мађарско-српског рата 1848. године. 1849. — Мађари топовима с Петроварадина скоро потпуно уништили Нови Сад бранећи се од напада војске хрватског бана Јелачића, који је као аустријски официр имао наређење да угуши мађарску револуцију. 1898. — Током Америчко-шпанског рата лидер филипинског револуциона-

рног покрета генерал Емилио Агиналдо прогласио, уз подршку САД, независност Филипина. 1900. — Немачки Рајхстаг усвојио закон о повећању немачке ратне поморске флоте, која ће потом постати једна од најјачих у свету. 1917. — Грчки краљ Константин I абдицирао у корист старијег сина, принца Александра. 1934. — Влада Бугарске, која је дошла на власт превратом у мају 1934, забранила је политичке партије. 1936. — На Малом Калемегдану у Београду отворен Зоолошки врт, у којем је до 1941. сакупљено око 1.200 животиња. 1964. — Нелсон Мандела, Волтер Сисулу и још шест вођа антирасистичког покрета у Јужној Африци, осуђени су на доживотну робију. 1976. — У државном удару у Уругвају оборен председник Хуан Бордабери и почела је деветогодишња војна диктатура. 1987. — Бивши цар Централноафричке Републике Жан Бедел Бокаса осуђен на смрт због злочина изврше-

них током 13-годишње владавине. 1991. — Борис Јељцин изабран за председника Русије на првим непосредним председничким изборима у тој земљи. Други председнички мандат Јељцин је освојио у јулу 1996, да би се у децембру 1999. добровољно повукао с власти и за свог наследника предложио Владимира Путина. 1993. — Амерички авиони бомбардовали главни град Сомалије Могадиш у покушају да униште герилце генерала Мохамеда Фараха Аидида. 1999. — На Косову и Метохији почело размештање међународних безбедносних снага, на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН. 2003. — Савет безбедности УН усвојио резолуцију којом је за годину дана продужено изузеће Американаца од Међународног кривичног суда.

13. јун 1381. — Под вођством Вота Тајлера, у енглеским покрајинама Кент, Норфок, Сафок и Кембриџшир почео сељачки устанак против феудалаца,

изазван високим порезима. 1839. — Српски кнез Милош Обреновић у корист сина Милана абдицирао и напустио Србију. Кнез Милан умро неколико недеља по избору за владара, а намесници позвали његовог млађег брата Михаила да преузме престо. 1876. — Српско учено друштво за првог женског члана изабрало сликарку Катарину Ивановић. 1900. — У Кини почео тзв. Боксерски устанак, побуна сељака и градске сиротиње против страног капитала и домаћих феудалаца. Устанак у септембру 1901. угушиле европске силе, Јапан и САД. 1917. — Четрнаест немачких бомбардера типа „Гота“ у Првом светском рату бомбардовали Лондон. Погинуле 162 особе. Пре тога напади на британску престоницу вршени из цепелина. 1943. — Командант Треће дивизије НОВЈ Сава Ковачевић погинуо предводећи јуриш на утврђене немачке положаје при покушају пробијања обруча код места Крекови 5 километара западно од Сутјеске.

1944. — Немачке снаге су покренуле контранапад на америчке снаге код Карантана. 1944. — Немачке снаге су зауставили напредовање Британаца у бици код Вијер-Бокажа. 1944. — Прве немачке ракете V-1 испаљене у Другом светском рату на јужну Енглеску. 1953. — Државним ударом у Колумбији на власт дошао Густав Ројас Пиниља, који је диктаторски владао до 1957, када је у Колумбији враћен демократски режим. 1956. — Последњи британски војници напустили базу код Суецког канала, којим је Велика Британија управљала 74 године. Управу над Каналом преузео Египат. 1983. — Амерички васионски брод „Пионир 10“ прошао кроз орбиту Нептуна. То је била прва летјелица са Земље која је изашла ван Сунчевог система. 1990. — Због неуспелог почетка разговора власти и опозиције у Србији, 8. јуна, у Београду на Тргу Републике одржан први протестни митинг опози-

ције против власти Слободана Милошевића. У Букурешту погинуле четири, повређено око 200 особа, када је полиција покушала да сузбије протесте студената који су се сместили у шаторе у центру града. 1992. — У организацији Удружења композитора у Пионирском парку у Београду, испред зграде Председништва Србије, одржан „Митинг клечања“, у знак протеста против ратне политике председника Србије Слободана Милошевића. 2002. — На првим слободним изборима у историји Авганистана за председника државе изабран Хамид Карзаи. 2003. — У Београду ухапшен официр ЈНА, пуковник Веселин Шљиванчанин, и изручен Хашком трибуналу, пред којим је крајем 1995. оптужен за злочине на пољопривредном добру „Овчара“ код Вуковара, у Хрватској, 1991.

81

82

МАГАЗИН 7.6.2015.

83

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

7.6.2015.

БЛИЗУ Р

84

С

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 25. до 31. маја показује да је број од 57 евидентираних кривичних дела за само два мањи од рекордних 59 из последње недеље јануара. Подаци Полицијске управе потврђују да се само једно сврстава у област привредног, а сва остала област општег криминала, али и да инспектори криминалистичке полиције нису успели да открију починиоце чак четири петине ових дела. Забрињавајуће звучи и сазнање да је за само седам дана број кривичних дела

у односу на претходну недељу удвостручен. Благи пад сигурности бележи се и у области јавног реда и мира на шта указује податак о десетак одсто већем броју прекршаја. Иако је 11 туча за четири мање од претходног статистичког периода не може да радује податак да је број осталих прекршаја већи за 70 одсто. Број од десет саобраћајних незгода истоветан је прошлонедељном, а већ дуже време се одржава на приближно истом нивоу. И док може да радује податак о дупло мањем броју незгода са

повређеним лицима не може и онај о исто толиком повећању кад је у питању само материјална штета која се овом приликом спустила испод сто хиљада динара. Чини се да су и учесници у саобраћају били пажљивији, па се и даље бележи пад броја прекршаја који се зауставио на 423. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице учествовали су у гашењу једног пожара у коме је причињена штета процењена на 300 хиљада динара. Пети месец ове године остаће запамћен по 149 кривичних дела од

РЕКОРДА

којих само два спадају у област привредног криминала, али и по томе да су инспекторима криминалистичке полиције познати починиоци 44, или мање од трећине. Од 105 прекршаја, колико је евидентирано у области јавног реда и мира, туче су са 51 у малом заостатку за онима који се сматрају осталим. И поред тога мора да брине податак да су скоро сваког дана евидентиране две. Много светлија слика није ни у области безбедности саобраћаја у којој се бележи 41 саобраћајна незгода, или бар десет сваке недеље. Од укупног

броја 19 су као последицу имале повређена лица, а 22 само материјалну штету која је на крају месеца премашила три милиона динара. Двадесет особа је задобило теже телесне повреде, код пет су оне окарактерисане као лакше, а о непоштовању саобраћаних прописа сведочи податак о скоро две хиљаде прершаја у овој области. Док су у прве две недеље припадници Ватрогасно-спасилачке јединице апстинирали у другој половини месеца су интервенисали у гашењу четири пожара у којима је причињена штета од 800 хиљада динара.

Насиље у породици Припадници Министарства унутрашњих послова су ухапсили и задржали до 48 сати педесетчетворого дишњег Б.Д. из Рашке због сумње да је извршио кривично дело насиље у породици кад је у присуству своје малолетне деце вређао и физички злостав љао супругу. Након саслушања судија Основног суда у Краљеву је осумњиченом одредила притвор у трајању до 30 дана. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

85

86

МАГАЗИН 7.6.2015.

87

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs