MagazIN 176 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година III * Број 176 * 31. мај 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

31.5.2015.

МАГАЗИН

МагазИН

на свим континентима

31.5.2015.

МАГАЗИН

Краљевски

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара.

МАГАЗИН 31.5.2015.

Краљево 30.мај 2015.

Стратегија развоја града Краљева до 2020. године (15)

МАГАЗИН

31.5.2015.

ОПТИМИСТИЧКИ ПЛАН

тратешки документ који је подржан на седници Скупштине града предвиђа повезивање привреде, науке и локалне самоуправе кроз тринаест корака од којих први треба да анализира потенцијале и идентификује пројекте у циљу унапређења и развоја нових услуга високообразовних, научних и истраживачких институција локалном привредном сектору. Након тога требало би да уследи јачање техничких капацитета и умрежавање научних, истраживачких и образовних центара и локалних самоуправа из региона у циљу успостављања механизама подршке за унапређење конкурентности локалног

привредног сектора, а потом промоција и даљи развој успостављеног регионалног центра за примену савреме них технологија у машинској индустрији –„ИМПУЛС“ центар на Машинском факултету Аутори стратегије посебан значај дају техничкој подршци даљем развоју успостављеног регионалног центра за енергетску ефикасност на Машинском факултету у циљу подршке, развоја и спровођења локалних пројеката енергетске ефикасности, а ништа мање значајна није ни подршка даљем развоју научно истраживачких центара на Машинском факултету и трансфер нових технологија и знања привредном сек-

тору. Другу половину пројектних активности предводи планирање и развој нових специјалистичких студентских програма едукације у области машинства и грађевинарства у складу са потребама локалне привреде, како би се обезбедила адекватна стручна високообразовна радна снага, а превише оптимистички звучи залагање да се до краја периода на који се односи стратегија разоја припреми студија оправданости о оснивању регионалног образовног центра у Краљеву који би у мрежу факултета укључио Шумарски, Музичку академију, Одељење ДИФ-а за врхунске и масовне спортове и

друге у складу са потребама локалне заједнице. Успостављање Научно технолошког парка у оквиру индустријске зоне у Ратини, формирање центара за промоцију науке и спровођење програма едукације представника привредног сектора за примену нових иновационих технологија у производњи и развој нових производа у складу са светским стандардима и потребама тржишта само су неке од активности од којих се очекује да допринесу повезивању привреде, науке и локалне самоуправе. Њима се придружује и успостављање сарадње града Краљева, средњих стручних школа и Машинског факултета у циљу формирања иновационог

бизнис инкубатора за стручну и техничку подршку развоја омладинског предузетништва.

Пољопривреда О значају који аутор стратегије придаје развоју пољопривреде и руралном развоју сведочи податак да је у овој области предвидео чак 32 различита пројекта. На челу подугачке листе се налази формирање Јавног предузећа „Дирекција за пољопривреду и рурални развој“ са циљем директне подршке произвођачима и формирање Робних резерви града Краљева. Интензивирање пољопривредне про-

изводње намеће потребу за развијањем прерађивачке индустрије и изградњом фабрика за прераду пољопривредних производа са циљем директне подршке тржишту и произвођ ачима, али и хладњача за складиштење пољопривредних производа и прерађивачких капацитета. Ове идеје нису претерано свеже као ни она о потреби стварање јаких сеоских задруга за сигуран откуп пољопривредних производа што треба да допринесе развијању удруживања и задругарства – ревитализацију и модернизацију постојећих и изградњу нових пољопривредних задруга уз подршка удруживању пољопривредних произвођача.

Фото: М. Радовановић

НОВИ ЗА БУДУЋНОСТ

МАГАЗИН

31.5.2015.

На шестом месту приоритета у овој области је подстицај и подршка развоју органске пољопривредне производње у селима на територији града Краљева, а потом развијање информационих и пословно правних система ради повезивања пољопривредних субјеката за праћења производње, пласмана и залиха. Ако већ није у последњих неколико деценија ваљда ће до краја периода на који се односи стратегија бар неко покушати да подржи развој удружења, задруга, кластера и франшизе у пољопривреди, реализацију пројеката развоја складишних капацитета за воће и поврће, развој прерађивачке индустрије у области пољопривреде и подстиче финансирање и рад породица на сеоском подручју, посебно на брдскопланинском. Другу трећину обимног списка предводи предлог припрема пројектно-техничке документације за изградњу система за наводњавање, а

потом изградњу овог система уз максимално искоришћавање вода Ибра и Мораве. Како је у политичкој терминологији све чешће присутан термин инкубатор без њега није могла да прође ни Стратегија развоја града Краљева до 2020. године. Она предвиђа припрему студије оправданости о оснивању пољопривредног инкубатора, пакета олакшица и подршке локалним пољопривредним произвођачи ма, анализу потенцијала за јавно приватна партнерства у пољопривреди и подршке од којих се прва односи на произвођаче меда, друга на индивидуалне пољопривредне произвођаче и задруге за прикупљање и прераду шумског биља и лековитих производа, а трећа на ревитализацију сточног фонда и унапређење расног састава стоке. Значајно место међу приоритетима треба да имају подстицаји којима би се остварило повећање производње и квалитета млека и комасација пољо-

привредног земљишта, као и подстицај пољопривредних газдинстава за куповину и увећање поседа на руралном подручју. Став о недовољном информисању пољопривредника основ је за залагање да се оно побољша како би били боље упознати са постојећим субвенцијама и кредитним линијама за унапређење пољопривредне производ ње, а томе треба да допринесе и израда странице за пољопривредне произвођаче на градској интернет презен тацији. Последњу трећину пројеката од којих се очекује знатно побољшање пољопривредне производње предводи посебан који треба да дефинишезаштићена подручја за производњу здраве хране, а услов за то је припрема програма заштите земљишта од поплава, ерозије и загађења хемијским, чврстим и течним отпадом. Низу студија изводљивости о којима се последњих година говори изгледа да

недостаје само још она о формирању локалног, регионалног и републичког тржишта са пољопривредним производима са територије општине, а неповољне метеоролошке прилике, посебно одбрана од градоносних облака, повод је за захтев за унапређење сарадње са републичким хидро – метеоролошким заводом, у циљу покривања целе територије општине противградним станицама. Редовна едукација пољопривредних произвођача треба да обухвати узгој и сакупљање лековитог биља и шумских плодова, заштиту усева, модерно говедарство, повртарску производњу у стакленицима и пластеници ма, гајење оваца и коза, примену савремене опреме и механизације, воћарство, производњу здраве и органске хране. Иако на крају списка значајним се сматра редовно спровођење програма регресирање трошкова осигурања и вештачког осемењавања, субвенционисање камата за кредите у пољопри-

вреди и учешће у пројектима за примарну пољопривредну производњу. Листу потребних пројеката завршава припрема подстицајних мера за развој малих и средњих гајилишта речне рибе и јачање капацитета у циљу стварања услова за формирање задруга Моравских рибара.

Развој туризма Да ли због тога што је туризам мање развијен од пољопривреде, или што му се придаје већи значај, стратегија за његово унапређење предлаже тридесет осам пројеката од којих се, ако прво место припада најзначајнијем, посебно важним чини унапређење пословања Туристичке организације Краљево кроз јачање квалитета и стручности запослених, сарадњу са свим туристичким субјектима, носиоцима смештаја, удруже њима, редизајн интернет презентације, дизајнирање и штампање новог промотивног материјала и друго. Зна-

чајним се сматрају умрежавање свих туристичких институција са подручја региона у циљу дефинисања туристичких производа и подршке развоја рецептивног туризма, припрема пакета олакшица и подршке за развој сеоског туризма, старих заната и других економских активности на селу у циљу унапређења туристичке понуде града и припрема и спровођење едукативних програма за садашње и потенцијалне пружаоце услуга у области туризма, посебно сеоског, у циљу повећања смештајних капацитета и унапређења квалитета туристичке понуде. Уз јачање капацитета представника локалних институција и других организација за анализу, припрему и реализацију пројеката у области развоја туризма по моделу јавно-цивилног и јавно-приватног партнерства, као и припрема детаљне анализе о туристичким потенцијалима града и региона и могућностима за њихову валоризацију уз дефинисање специфичних туристичких производа зна-

МАГАЗИН

31.5.2015.

чајним се чини израда идејног решења за туристички визуелни идентитет града. Развоју ловног и риболовног туризма би требало да помогне израда идејног пројекта и изградња потребне инфраструктуре, а формирању ботаничке баште израда адекватне пројектно-техничке документације. Реализација пројекта под називом „Краљевград“ је тек на једанаестом месту приоритета, али тек након припреме студије изводљивости која би потврдила оправданост улагања, а пре тога треба уредити градске паркове и опремити их потребном инфраструктуром и мобилијаром уз обележавање стабала у парковима дрвеним таблама са латинским називом и другим специфичностима дрвећа. Израда пројектно-техничке документације је потребна и за ревитализацију постојећих објеката и изградњу недостајуће инфраструктуре за развој спортског и зимског туризма на Гочу, а

у ту сврху треба изградити ски лифтове, спортске терене, отворени и затворени базен, клизалиште и слично. Годинама уназад се као својеврстан туристички потенцијал помиње Рудно, а да би постало туристичко место неопходан је развој и унапређење туристичке понуде и потребне инфраструк туре у складу са постојећим Мастер планом, израду пројектно-техничке документације и изградњу саобраћајница и комуналне инфраструктуре уз изградњу видиковаца на погодним локацијама. Није тајна да су Матарушка и Богутовачка Бања деценијама окупљале бројне госте који су овамо долазили првенствено због лечења. Ситуација у којој се ова места данас налазе захтева ревитализацију због очекивања да би могла да прерасту у модеран спа центар као и бањска изворишта мањих бањских центара у Сирчи и Витановцу. Недостатак потребне инфраструк-

туре у знатној мери утиче на развој додатних туристичких програма на подручју Гоча на коме би посебне атракције могле да буду планинскобициклистичка понуда, културно историјска понуда у Музеју Гочка пруга, електрана на Сокољи и слично, али и планинарење стазама здравља. Туристичким потенцијалом се сматрају и Столови којима недостаје потребна инфраструктура, туристички садржаји и сигнализације која може да допринесе богатијој туристичкој понуди. Другу половину потребних пројека та предводи израда пројектно техничке документације и изградња недостајуће инфраструктуре, туристичких садржаја и сигнализације у циљу развоја туристичке понуде на подручју насеља Лопатница, потом припрема и уређење рафтинг стаза и уређење слалом стазе, па доградња меморијалног центра Спомен гробље Октобар 1941. са објектом у коме би била смештена

културних манифестација. Ако се суди према редоследу мање значајним се чини реконструкција Којића куће у циљу очувања и заштите културно историјског наслеђа и стављање у пуну функцију Аутодрома на Берановцу. Анализа, рационализација и обезбеђивање квалитетних, садржајнијих и континуираних туристичких манифестација, уз поштовање традиције и угледа града и израду каталога догађаја и адекватну промоцију, израда промотивног материјала, обједињеног туристичког веб порталa и промоција целокупне туристичке понуде града Краљева као бренда и локалних и регионалних туристичких производа на домаћим и међународним сајмовима туризма, само су део активности које воде ка оснивање туристичких инфоцентара у Матарушкој Бањи, Лопатници, Рудном и на Гочу. Обједињену туристичку понуду ре-

гиона треба промовисати на адекватан начин и израдити нове туристичке понуде кроз представљање историје машинске и авиоиндустрије и организа цију панорамских летова. Аутор пројекта значајним сматра успостављање континуиране сарадње са Уметничком школом на изради сувенира града, обезбеђивање услова за продају у свим туристичким објектима и промоцији на регионалном и националном нивоу, као и развој и унапређење туристичке понуде и потребне инфраструктуре манастира Студеница и Испоснице Свети Сава. Подугачку листу затвара израда пројектно-техничке документације и изградња недостајуће инфраструктуре, туристичких садржаја и туристичке сигнализације у циљу развоја туристичке понуде на подручју Гледићких планина у селима Гледић, Годачица, Раваница, Чукојевац и Стубал и развијање образовног туризма у Гокчаници.

Т. Радовановић

стална музејска поставка, као и ограђивање целокупног комплекса и изградња паркинг простора. Аутор стратешког документа у подножју Маглича види аутокамп „Ибар“ са пратећом инфраструктуром и спортским теренима, а бољој туристичкој понуди треба да допринесе постављање и одржавање туристичке сигнализације. Највећи број активности подразумева израду различитих студија изводљивости међу којима се посебно значајном чини она која се односи на ревитализацију Рижине пруге и читавог система транспорта воде и дрвне грађе са Гоча, а припрема пројектнотехничке документације и изградња недостајуће инфраструктуре треба да допринесе стављање тврђаве Маглич у функцију унапређења туристичке понуде града, али тек кад се тврђава опреми потребним садржајем и опремом за организацију туристичких и

МАГАЗИН 31.5.2015.

Тридесета седница Скупштине града

МАГАЗИН

31.5.2015.

ДЕМОНСТРАЦИЈА СИ

ИЛЕ УЗДРЖАНОШЋУ

- Већина одборника Скупштине града уздржавањем онемогућила да се одржи ванредна седница на којој се тражио извештај о реализацији закључака усвојених половином априла. - Одбијање разговора о значајним питањима потврђује да владајућа коалиција бојкотује грађане, посебно оне који још осећају катастрофалне последице прошлогодишњих поплава. - Без регулације тока Западне Мораве на потезу од камиџорског до милочајског моста не може да се реши ни једно крупно питање у граду, нити реализује било која значајна капитална инвестиција. - Најава решавања проблема неким видом грађанске непослушности, следећи пут много жешће и са много већим бројем људи

ридесета седница Скупштине града ућиће у историју локалног парламентаризма као једна од најкраћих, јер је завршена за само девет минута. То је било довољно да одборници усвоје записнике са претходне две седнице и одбију захтев двадесет четворо опозиционих колега да се разматра извештај градске извршне власти по питању реализације закључака донетих на последњој седници локалног парламента. Иако је председник Скупштине града Сретен Јовановић седницу прогласио закљученом продужила се још неколико минута колико је било потребно да се, након што је одборник Раде Ерац изразио сумњу у регуларност гласања којим је одбијено усвајање предложеног дневног реда, свако од одборника морао појединачно да се изјасни. На претходној седници Скупштине града прихваћена су два предлога радних закључака напредњака за „испитивање могућности, и поступање у складу са њима, да се порески обвезници који имају пребивалиште, односно седиште на плавним подручјима, ослободе макар и делимично од плаћања пореза у одређеном временском периоду“, и „да се утврди да ли је Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ од 2000. године па на овамо у свом Програму рада имала предвиђене радове на регулацији Западне Мораве и докле се са тим радовима стигло“. Како ни после више од 20 дана није било информација о реализацији закључака 24 одборника Демократске странке, Покрета за Краљево, Либерално-демократске партије и Двери упутило је захтев за сазивање ванредне седнице парламента са само једном тачком дневног реда. Сумња да седница неће бити одржана наговештена је неколико дана раније, на састанку шефова одборничких група, кад су представници опозиције били затечени одлуком да се седница закаже по хитном поступку. Председник Скупштине потврђује да питања о којима се тражило мишљење одборника заслужују да се нађу на

МАГАЗИН

31.5.2015.

дневном реду, али се од тога одустало због информације да се интензивно ради на разрешењу проблема, а да ће већ за неколико дана бити издато званично саопштење са прецизним роковима и начину решавања трајне заштите плавног подручја. - С обзиром да је Пословником предвиђено да се већина одборника изјасни о дневном реду, а да је 27 било за, а 31 уздржан, ја сам седницу закључио са уверењем да ће ово што сам рекао ових дана угледати светлост дана и да ће грађани Краљева, првенствено мештани поплављених подручја, чути шта се све ради и предузима у разрешењу њихових проблема – потврдио је Јовановић. Богзна шта ново није имао да каже ни одборник Српске напредне странке Милош Милишић који је на претходној седници Скупштине, у име шефице одборничке групе Маје Даниловић, и предложио два радна закључка чија је реализација била повод за заказивање ванредне седнице. У краткој изјави медијима потврдио је да неизгласавањем дневног реда владајућа већина није хтела да каже да је овај проблем не занима. - Не. Врло нас занима. Уосталом ми смо на претходној седници све ово и предложили, али нам је потребно време. Велики су послови у питању, велики подухвати, израда пројеката, решавање имовинско правних питања, а оно што неко није деценијама решио не можемо ни ми за три дана. За који дан ће ово питање бити померено са мртве тачке, а за неколико недеља кренути радови на изградњи бедема, али нам је потребно време. Ово не значи да нас не занимају невоље мештана Грдице и околних села, али то није могуће решити за тако кратко време – поручио је у журби пред пут у Руску Федерацију са председником Скупштине града. Успут је заборавио да се предложена тачка дневног реда односила само на реализацију закључака које је сам прочитао, а не активности на изградњи заштитног бедема. Као што се и очекивало много го-

ворљивији су били опозициони одборници, а шеф одборничке групе демократа Вукомир Митровић поновио став да одбијање разговора о значајним питањима потврђује да владајућа коалиција бојкотује грађане, посебно оне који још осећају катастрофалне последице прошлогодишњих поплава. Добра намера иницијатора за сазивање седнице мотивисана је потребом да се сазна шта је предузето на решавању веома значајних питања грађана који су током ове године незадовољство у два наврата изражавали на улицама. Сазнање да су одборници владајуће гарнитуре одбили да о томе разговарају учвршћује уверење да од усвајања предлога закључака нису ништа урадили, а разлоге за то треба да објасне свим грађанима Краљева. - Три године су на власти, а не знају да ли се нешто у Дирекцији ради на том питању. За време владавине коалиције око Демократске странке урађен је пројекат регулације осам километара Западне Мораве, од камиџорског моста до границе између Опланића и Сирче, а на том простору је потребно урадити исправљање реке чиме се водоток скраћује за три километра. Ради се о ископу неколико милиона кубика земље и камена да би сва грађевинска оператива, приватна и друштвена, била упошљена само на том делу. Пројекат је урађен и само је требало уредити имовинске односе након којих се аутоматски добија грађевинска дозвола. Поред идејног и главног пројекта урађен је генерални пројекат обилазнице око Краљева који, од Ратине преко Камиџоре, води до адранског моста. То је огроман пројекат, а такве ради држава, али је неко мислио и радио на томе изузетно предано док ови који су дошли у задње три године чак не знају ни шта је урађено – потврдио је Митровић. Много пута помињана изградња обилазнице око Краљева сем заштите великог броја становника околних села од поплава треба да реши и бројне друге проблеме који се везују за депонију, индустријску зону, прилазе аеродрому и карго центру. То су огромне

може решити ни једно крупно питање у граду, нити реализовати било која значајна капитална инвестиција. - Без тога нема обилазнице око града Краљева, нема дела пута ПојатеПрељина, решавања питања градске депоније и издвајања 100 хектара земље за индустријску зону, а то значи да нема довођења нових инвеститора ни нових радних места на територији града Краљева. Све су то крупна питања о којима је требало да се расправља али, нажалост, имамо извршну власт која се бави питањима која су маргинална, која се бави садњом јоргована и дистрибуцијом карата за Дејвис куп – каже Ерац уз иронично подсећање да је заказивање седнице на дан 25. маја погрешно изабран термин, јер добар део владајуће коалиције, сећајући се Титовог рођендана, иде на прославу Дана младости. У таковој ситуацији преноси став мештана Грдице који више никоме не верују што је на годишњицу поплава 16. маја било повод да 500 људи де-

МАГАЗИН

31.5.2015.

инвестиције за један град, посебно Краљево које је у много неповољнијем положају него многи други, па се као једина могућност за реализацију замашног пројекта види у интервенцији државе. Посебан мотив за незадовољство има независни одборник и председник Месне заједнице Грдица Раде Ерац. Сем констатације да је, са члановима још пет стотина домаћинстава, и сам претрпео страхоту коју је нанео ненадано висок поплави талас на претходној седници Скупштине одбијена су и два предлога радних закључака које је предложио. За недовољну подршку усвајању дневног реда најодговорнијим сматра одборнике Српске напредне странке и Социјалиситичке партије Србије који су уздржавањем онемогућили да се покрене расправа о реализацији два важна радна закључка. Ерац је уверен да се без регулације тока Западне Мораве на потезу од камиџорског до милочајског моста не

Драган Весовић, Срђан Кнежевић и Раде Ерац

монстрира улицама града. Предлог да се овом питању посвети посебна седница Скупштине града само је покушај да се огромно незадовољство мештана Грдице и других месних заједница поново врати у скупштинске клупе. Сазнање да покушај није дао очекивани резултат наводи на раније изречен став о решавању проблема неким видом грађанске непослушности, следећи пут много жешће и са много већим бројем људи. Да владајућу коалицију све мање занимају проблеми грађана, па уместо да Краљево постане град инвестиција све више је град манифестације, мисле и у Покрету за Краљево чије ставове заступа заменик шефа одборничке групе у Скупштини града Срђан Кнежевић коме је ускраћена прилика да за скупштинском говорницом покаже шаргарепу каквом се на подугачком штапу манпипулише грађанима. Због тога ваљда и влада уверење о стању масовне хипнозе из које тешко може да се изађе само пуцкетањем прстију једне руке. И то је повод за закључак да актуелна власт не заслужује да влада ни дан више, јер град сигурно води у пропаст. Председник Градског одбора и шеф одборничке групе Покрета Двери владајућу коалицију сматра уздржаном, јер су уздржавањем од гласања и на последњој седници Скупштине града онемогућили да се чује која реч критике о инертности у решавању егзистенцијалних проблема великог броја грађана. - Питање је када ће ова коалиција

да схвати да овде нема скупљања политичких поена одборника који су потписима сазвали ову седницу, него се ради о огромној бризи за грађане, људе који су угрожени и сутра поново могу да доживе оно што су доживели пре годину дана. У петак кад је био сазван састанак шефова одборничких група није се, као што је обичај, чекало седам дана, него је седница сазвана по хитном поступку да би хитно била отказана. То је доказ да о питањима која се њима не свиђају, уз неспособност да оно што су донели као свој радни закључак спроведу у дело, не желе да разговарају. Потпуно је оправдана наша брига за будућност овог града, јер овако како се ради боље да се и не раде. Сви који седе у власти овог града тешком муком издрже и десет минута да чују оног што треба да чују, и о чему треба да размишљају, па побегну у угодне фотеље, па треба да поднесу рачуне за оно што су радили, или што нису, и да напусте функције. Ако је грађанима лепо, ако су задовољни овим што се у граду дешава, нека на новим изборима поново укажу поверење овима који су на власти. Могу да буду на вла-

сти и наредних ко зна колико година током којих ће бити овако како јесте, односно никако, док се не нађе неко у овом граду да на крају избаци све – каже Весовић. Изговор да за седницу још није завршен извештај је супротан ставу да се она закаже по хитном поступку што поново наводи на закључак да нико ни не размишља о ономе што је усвојено на претходној седници Скупштине града. Ма колико да опозиција реагује бурно, некад оправдано а некад неоправдано, неспорно је да коалиција која је успела да обезбеди подршку 36 одборника може да ради шта пожели. Грађани Краљева су тога свесни одавно, још пре ступања на политичку сцену носилаца актуелне власти који, како рече Весовић, „већ четврту годину

настављају да мажу очи овом народу који притиснут силним бригама и проблемима не може да види да они који руководе овим градом не би требало да руководе ни неким удружењем, а не овако озбиљним стварима које се тичу свих грађана“. У ситуацији када сурова реалност великом силином у страну гура било какав оптимизам, и помисао да би нешто могло да се промени на боље, опозиција учинак актуелне власти гледа само као празна обећања и потпуно урушавање града. Са друге стране оне који имају жељу, вољу, хтење, знање и могућност да поведу град из огромне дубиозе, мрака и ћорсокака у коме се налази, види само у својим редовима. Т. Радовановић

МАГАЗИН 31.5.2015.

На осмом километру од Краљева према Гочу 70 м уз реку Рибницу на плацу од 10 ари кућа у два нивоа површине 100 квадрата са терасом и погледом на реку, летњиковац, уређено двориште, виноград, струја, вода телефон.

цена 60.000,00 евра 063 233 333

МАГАЗИН 31.5.2015.

Креирање снажног и озбиљног опозиционог блока

- Влада нема јасну развојну економску политику, а без ње нема повећања плата и пензија због тога што није могуће напунити буџет. - Променом пољопривредне политике, и повећањем износа којим се субвенционише овај вид производње, за само четири године повећале би се зараде свих који се баве пољопривредом. - Највећи део енергетских потреба Србија може да задовољи производњом биомасе на најнеквалитетнијем земљишту. – Прошлогодишњи домаћи бруто производ од 32 милијарде евра је 78 посто оног из 1989. – Неопходна смена генерација у српској политици

Фото: М. Радовановић

ЈАСАН ПЛАН ЗА БУДУЋНОСТ

а су избори на једном или више нивоа извесни потврђују све чешћи иступи различитих политичара. И док се представници странака који већ три године у рукама чврсто држе полуге власти и даље уздржани, приметна је појачана активност других који покушавају да је се домогну. Челници ових странака и покрета то не крију што је на недавној трибини у Краљеву потврдио и председник странке Заједно за Србију Душан Петровић најављен као човек који је учествовао у трасирању европског пута земље чије је искуство неопходно да би се трансформисало друштво. Заједно за Србију и Народни покрет Србије потписали су споразум о стратешком партнерству са циљем да се заустави урушавање земље отпочело 2012. године, а није заустављено ни до данас, и жељом да се крене другим смером. Након што је у Нишу потписан договор о стратешком партнерству уследило је учешће на великом опозици оном митингу са Демократском странком и Новом странком недељу дана касније чиме је, сем симболичког, потврђена суштинска одлучност да се учини нешто како би се на једном месту окупили сви који би могли да помогну у креирању снажног и озбиљног опозиционог блока. Од њега се очекује да пошаље јасну поруку бирачима, а верује се да има више од милион и 700 хиљада оних који су резигнирани, сматрају да нема наде и да није могуће учинити ништа у политици. Иако им се ни најмање не свиђају ни Влада ни премијер преовладав уверење да је дошло безнадежно доба. Порука потврђује да ништа није безнадежно и да има простора за заједничко деловање уз јасан план. Због тога је, са Народним покретом Србије, уз велика очекивања и са израженим ентузијазмом, у Краљеву направљен први корак који води ка преосталих 23 града и 187 општина у Србији како би се одбранило оно што је освојено 5. октобра 2000. године. Приближавање рока за одржавање локалних избора прилика је за укази-

МАГАЗИН

31.5.2015.

вање на значајне теме и ставове као основу за задобијање поверења бирача са посебним акцентом на оно што би у наредних пет година у значајној мери могло да допринесе промени суморне слике града и земље. У таквој ситуацији задатак проевропске опозиције је да пронађе начин како да иза себе остави оно што се дешавало у прошлости и коначно окрене будућности. - Ми смо опозиција Александру Вучићу и Влади Републике Србије. То је кључна ставка наше политичке одреднице не зато што ми се не свиђа какав је карактер премијера, или због тога што мислим да на лош начин води политику. То је мање важно. Оно што је најважније је да Влада нема јасну развојну економску политику, а без ње нема повећања плата и пензија због тога што није могуће напунити буџет. Да би буџет био напуњен неко мора да заради некакав новац. Да би било ко у држави могао нешто да плати, а то је порез, мора прво да заради нешто. Ако је овде у десетак дана у приватним предузећима без посла остало 200 људи, ако видимо како је велики проблем са приватиазацијом онога што је остало од великих система и како се води велика борба са Међународним монетарним фондом, ако видимо како је велики проблем са доласком страних инвеститора, како Београд на води са не знам колико милиона квадрата за три године дође до тога да ће то да буде за 30 година, онда је јасно да недостаје јасна развојна економска политика. Не може штедња да доведе до бољег живота. Дођу времена кад мора да се штеди, али морамо да имамо план. Ми не видимо тај план, а имамо оно што би требало да успе – каже Петровић. Као бивши министар пољопривреде и добар познавалац стања у овој области Петровић указује на потребу да се, пре свега, промени пољопривредна политика и повећа износ којим се субвенционише овај вид производње, а то би омогућило да се за само четири године повећају зараде свих који се баве пољопривредом. Да се пољопривредна политика не може спро-

водити без великог броја стручњака, који ће помагати пољопривредницима да се боље организују и више зараде, схваћено је у време кад је за овај посао ангажовано 1.600 агронома које је одмах након преузимања власти 2012. године отерала напредњачка власт. Иако је познато да су још пре пет и по хиљада година успостављени први системи за наводњавање у Србији никако да се ова повољност обезбеди за више од само једне петине обрадивог земљишта. Прилично оптимистички звучи податак да за то постоји јасан план по коме би, за само четири до пет година уз улагање три и по до четири милијарде евра, овај посао могао бити завршен. Управо због тога се наводњавање, које обезбеђује пет пута већу зараду на истој површини, сматра много значајнијим од толико критиковане градње Београда на води. Све опозиционе странке су увек пред неке изборе тврдиле да имају јасне планове чија реализација обично изостаје у случајевима кад освоје власт. Због тога се прилично оптимистичким чини најава јасног плана о томе како Србија највећи део енергетских потреба може да задовољи производњом биомасе на најнеквалитет нијем земљишту. С тим у вези је и највећи проблем у спољној трговини изражен у дефициту због увоза велике количине нафте и гаса. Превише оптимистички делује потврда чињенице да би овај проблем био елиминисан производњом био масе и запошљавањем неколико стотина хиљада власника најнеквалитетнијег земљишта уз зараду од по 1.000 евра годишње по једном хектару. Иако су до 2012. овакву рачуницу изводиле демократе којима је припадао и Петровић реализација је изостала јер су баш те године збрисани са власти. Податак да је претходна година завршена са бруто домаћим производом од 32 милијарде евра, што је 78 посто оног из 1989. године, показује да за 25 година није направљено ни четири петине од онога из тог периода. Основни разлог је што не постоји јасан план о томе. А план две партнерске политичке организације предвиђа анга-

МАГАЗИН 31.5.2015.

жовање грађевинске индустрије на повећању енергетске ефикасности стамбених и других објеката који се греју на гас и електричну енергију. И док подједнако грцају и грађевинари ниске и високе градње улагање две и по милијарде евра у ову област види се као начин за покретање других делова привреде што би допринело бољем пуњењу буџета, а са њим повећању плата и пензија. Ово се сматра само једним од начина за подизање значајне привредне гране за само годину дана и без икаквог ризика. - Морамо да применимо стратегију рударства коју смо унели у скупштину 2012. године пре избора, јер три и по милијарде евра инвестиција у наредних седам година доноси повећање бруто домаћег производа за милијарду евра, а са Русима треба озбиљно да решимо питање инвестиција у панчевачку рафинерију. У супротном ће се са рафинеријом, и целом нафтном индустијом, десити исто што се десило са смедеревском железаром. Десиће се банкрот што је страшно за економију ове земље зато што се највећи део буџета пуни посредним и непосредним давањима од продаје деривата нафте. Драматично важна ствар је што Влада као стратешки циљ има улазак земље у Европску унију, али и да у 2015. години престанемо да говоримо о свему ономе што не ваља, а што она и даље ради. Чинимо све што можемо да ујединимо опозицију, а сарадњом покушавамо да отворимо простор потпуно новој генерацији људи у јавном животу и политици. Важно је да још неколико људи изађе на прву линију и да покажемо да је могуће направити смену генерација у српској политици. Верујем да је то прави пут, да имамо снаге и да је дошло време да се што шта промени у политици земље – каже Петровић. Значајним се чине и најављене уставне промене, а јасан план странке Заједно за Србију потврђује

потребу регионализације каква је спроведена и у земљама које су се сматрале еталонима централизма, па у њима региони имају значајну улогу у креирању економске, здравствене, социјалне и просветне политике. Резултати неколико последњих пописа становништва показују како се земља празни, а пуни простор између Београда и Новог Сада. Тако се економски и безбедносно дестабилизује због сазнања да све више становника осталих делова, у највећем броју случајева млади људи, прилике за бољи живот покушавају да пронађу у Београду, па после студија највећи број њих остаје у великим центрима. У таквим околностима регионализација би требало да омогући много повољније услове за равномернији развој земље уз задатак државе да се бави војском, полицијом, правосуђем, спољним пословима и монетарном политиком. Регионима би, а три највећа треба да чине Војводина, Београд и остатак Србије, превасходни задатак био унапређење економског положаја што је основни услов да се избегне све негативно што се дешава у пољопривредној и индустријској производњи. Сваки од три основна имао би потребан број субрегиона, у Војводини Срем, Банат и Бачку, у осталом делу земље онолико колико буде потребно. Став да децентрализација представља суочавање са реалним животом повод је за одлучну борбу за отварање бројних питање уочи најављених уставних промена. - Децентрализација значи револуционарну промену у организацији политичког и јавног живота. Пре 200 година Милош Обреновић је почео да прави озбиљну државу, а ми две стотине година нисмо у стању да решимо суштинска питања односа између државе и грађана и због тога је овакав изборни систем. Због тога у оваквом систему нису потребни они који добијају гласове од народа, па одлучују они

које постављају партије. Наша идеја је да постанемо друштво одлучилаца, оних који одлучују. Заједно за Србију је на власти у Шапцу, и тамо правимо пилот пројекат, па ће од јесени свака месна заједница добити сав порез на имовину који буде убран на њеној територији. Постоје озбиљне примедбе засноване на ставу да у месним заједницама неће знати да троше паре. Нека раде са својим парама шта год хоће, а сигуран сам да ће 95 посто људи доносити добре одлуке јер је то једини начин да се излечи корупција. Како неко може да украде паре ако направи пут, плати струју, окречи амбуланту, или купи нешто за школу, кад сви гледају како се то ради. Ту се ризик од корупције своди на нулу и то је пут да дођемо до нулте толеранције за корупцију. И у томе се озиљно разликујемо од владе – каже Петровић и нуди перфектан план за Краљево. До његове реализације, али и реализације планова за све друге градове и општине посебно, води настојање ка постизању договора са свим политичким структурама са којима је то могуће. Ма колико све политичке странке и покрети тврдили да су им широко раширене руке, и изражена спремност за сваку врсту договора, пракса показује да од увођења вишестраначја у Србији није дала значајније резултате. Још поразнијим се сматра сазнање да су челници бројних странака у сукобу личних и општих интереса предност давали првима и не често одлучивали да склапају споразуме са дојучерашњим политичким противницима. Савез траје само док то не угрози интересе једне или друге стране, а онда се тражи нови партнер. Колико ће трајати партнерство странке Заједно за Србију и Народног фронта Србије могло би да буде познато већ за неколико месеци кад буду пребројани гласови са све извеснијих избора за представнике у локалним органима власти. Т. Радовановић

МАГАЗИН 31.5.2015.

Исправљена грешка на постаменту?

НИСМО СВИ НЕПИСМЕНИ! - На седници Скупштине града расправа писмености текста на постаменту са медаљоном на коме су ликови краља Уроша Првог и Јелене Анжујске. – Дилема да ли први може да буде јубиларни или не. – Саветник градоначелника за културу признао грешку и обећао исправљање. – Опозиција упозорава на још једно заборављено обећање акон извлачења редоследа парова у мечу Светске групе Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Хрватске, бројни новинари из земље и света су напустили велику салу Мултимедијалног центра „Кварт“ а да нису ни знали да ће тек коју десетину метара даље у Свечаној сали Градске управе бити отворена сајамска изложба под називом Дан врхунске хране. Мало је вероватно да би их, и да су за то знали, интересовало шта се тамо догађа, сем ако им неко не би назначио да може по нешто да се поједе и попије. Али, сигурно би их интересовао податак да ће тамо бити присутан најбољи тенисер света Новак Ђоковић ма колико да и њему није било најјасније шта се догађа, поготово што је већ почео да провејава снег. Мали број оних који су се, поред организатора, нашли на овом месту тешко да су и могли да виде шта се

догађа све док се није разишло тридесетак окупљених око Ђоковића. Тешко да би и касније неко обратио пажњу на ово место да врло брзо овде није освануо камени постамент са плочицом на којој је на српском и француском језику записано да је „први јубиларни јоргован у долини векова и краљева поводом обележавања 765 година Срба и Француза засадио српски и светски тениски шампион Новак Ђоковић“. А баш та плочица била је предмет расправе на једној од претходних седница Скупштине града на којој су одборници опозиције, касније и кроз одборничко питање, покушавали да укажу на неадекватан и рогобатан натпис. Са тим се сложио и одборник напредњака Милош Милишић и потврдио да ће ускоро грешка бити исправљена и плочица замењена новом. Доста је времена прошло од тада, постамент поводом манифеста-

ције Дани јоргована допуњен медаљоном са ликовима Јелене Анжујске и Уроша Првог, и од јавности сакривен пригодном покривком, а натпис остао. Био је то још један повод за бурну реакцију одборника опозиције, а резултат је прекривен текст и натпис „нисмо сви неписмени“. Али, има Краљевчана којима много више смета утисак да су иницијаторима ове идеје од Новака Ђоковића и знаменитих српских владара важнији Механика Кено и Мермер гранит Ромчевић, јер су њихова имена исписана знатно већим словима. За похвалу је гест ове две фирме да донирају постамент и плочицу, али је за критику понашање оних који су зарад уштеде од неколико стотина, или хиљада, динара пристали да буде наружено нешто што би требало да буде својеврсно сведочанство о једном тренутку и времену. Т. Радовановић

МАГАЗИН 31.5.2015.

Држава без реда

МАГАЗИН

31.5.2015.

ДРУШТВО МРТВ

- На дугом штапу обећања премијера и министра финансија о привредном расту у овој години између 0,5 и један одсто. - Чак и да се бруто домаћи производ повећа за један одсто тешко би могло да се надокнади све што је изгубљено због поплава током претходне године. - За достизање нивоа бруто домаћег производа из 2008. треба бар још две или три године. – Кад је у питању привредни раст изгубљено је десет година. – Уштеде по основу смањења пензија и плата у јавном сектору процењују се на девет милијарди динара месечно. - За прва четири месеца ове године за плате и пензије исплаћено скоро 35 милијарди динара мање него прошле године. - За субвенције разних губиташа Влада сваке године из буџета издвоји 80 милијарди динара. - Уштедама на платама и пензијама субвенционише се опстанак пропалих предузећа. - Јавна предузећа се третирају као партијски плен

а колико се чинило да су оштри критичари стања у земљи само припадници опозиционих политичких странака, који све чешће упозоравају на драматично стање у економији, није мали број економских стручњака и аналитичара који, као добри познаваоци стања у овој области, упозоравају на тежину ситуације. У такве се сврстава главни и одговорни уредник недељника НИН Милан Ћулибрк који се до пре две године у оквиру специјализованог листа бавио искључиво економским темама. На стање у економији која из дана у дан, упркос бројним оптимистичким изјавама политичара, тоне све дубље указују егзактни подаци. Они потврђују да је у првом тромесечју ове године забележен пад бруто домаћег производа што потврђује да се Србија и даље на-

лази у рецесији, а да ли ће до краја године тај тренд бити заустављен и окренут у другом смеру тек треба да се види. У таквој ситуацији се све очигледнијим чини да су обећања премијера и министра финансија, о привредном расту у овој години између 0,5 и један одсто, на дугом штапу јер зависе од великог броја различитих фактора. Добар познавалац економских прилика је прилично скептичан да би, чак и да се бруто домаћи производ повећа за један одсто, могло да се надокнади све што је изгубљено због поплава током претходне године, а изгубљено је два посто укупног производа. Још мање оптимизма пружа сазнање да за достизање нивоа бруто домаћег производа из 2008. треба бар још две или три године. Уколико се ово покаже тачним биће потврђен став да

смо, кад је у питању привредни раст, изгубили пуних десет година. И док су све остале земље, изузев Хрватске која је у рецесији провела неколико година, забележиле какав такав привредни раст у Србији је он и даље три до четири одсто нижи од нивоа забележеног 2008. године. - Иако Влада тврди да смо на правом путу ми смо негде кренули, а не знамо куда смо наумили. Ово чиме се Влада хвали, и што смо добили зелено светло Међународног монетарног фонда за наставак аранжмана, је директна последица само једног потеза а то је смањење плата и пензија. Захваљујући том самањењу Влада је успела да направи велике уштеде, а оне се процењују на девет милијарди динара месечно што значи да је за четири месеца ове године за плате и пензије из

Фото: М. Радовановић

ВИХ ПРЕДУЗЕЋА

Милан Ћулибрк

МАГАЗИН 31.5.2015.

буџета исплаћено скоро 35 милијарди динара мање него прошле године. Да су плате и пензије отале на старом нивоу за толико би се повећали расходи државе што значи да наш минус у државној каси не би био двадесет, него 55, милијарди. Уколико влада врати плате и пензије у овом тренутку наш минус у државној каси ће аутоматски да порасте на ниво какав је био и пре такозване фискалне консолидације, а ништа друго није урађено – објашњава Ћулибрк. О томе сведочи податак да јавна предузећа и даље послују на начин како су то чинила у претходном периоду, а тако није повећан бруто домаћи производ. Сем што није сређено стање у јавним предузећима одложена је и приватизација више од пет стотина других која се налазе у реструктурирању, а влада најављује да ће за 16 или 17 највећих губиташа, у којима ради око 20 хиљада људи, рок за конослидацију продужити за још годину дана. То упућује на закључак о још дванаест изгубљених месеци на непознат износ средстава који се за њих исплаћује из буџета. За субвенције разних губиташа влада сваке године из буџета издвоји 80 милијарди динара што је много више од уштеда на платама и пензијама, па се потврђује да се овим уштедама субвенционише опстанак пропалих предузећа. Да је, као што је обећано, овај проблем решен раније могло би да се говори о уштедама државе у дужем периоду. Како је то изостало о смањењу трошкова може да се говори само за период док су плате и пензије мање него раније. Још је чвршће уверење да би у тренутку враћања на претходни ниво, а премијер најављује већ до краја године што се поклапа са почетком кампање за покрајинске и локалне изборе, дефицит поново могао да скаче. Све потврђује тезу о зачараном кругу из кога нема повратка и потреби радикалних потеза како би се кренуло правим путем. И док се грађани најчешће опреде-

љују према изјавама политичара којима верују мање или више, бољи познаваоци економских и прилика у држави решење виде у увођењу реда. Иако су све странке и све власти током минулих деценија најављивале професионализацију јавних предузећа ни једна то није урадила, јер се јавна предузећа и даље третирају као партијски плен. У њима се и даље запошљавају људи по политичкој припадности, а не по томе да ли умеју да раде, па се извесним чини став да ова предузећа неће пословати оптимално све док се не промени став власти према њима. - Довољно је да немате правог менаџера у неком предузећу, па оно неће ни имати оптималне резултате. Кад приватник види да ствари не функционишу најбоље он промени директора. У држави можете да правите шта хоћете и годинама правите губитке и ником ништа. Стално слушамо да ће бити промењено оволико или онолико директора јавних предузећа, а још ни једнан није смењен, па држава није у стању да споји ни Коридоре Србије и Путеве Србије. Месецима то не успева, па не знам у чему је проблем кад Влада која сама доноси одлуку о томе не може то да уради. И коначно, морају се ствари у привреди довести на реалну раван. Много је боље људима у фирмама које немају перспективу исплатити отпремнине, и социјално их збринути, него да они раде и сваке године праве нове губитке који ће се на крају увек превалити на плећа пореских обвезника. Тај проблем мора кад тад да се реши, а што се дуже одлаже укупан трошак ће бити већи – сигуран је Ћулибрк. Ма колико оптимистички звучала обећања о знатном побољшању већ током наредне године, које би се прво осетило у џеповима грађана, међу опрезнијима је прустно уверење да би то, чак и да се догоди, могло бити само под условом да се уради све што је најављено. Много реалнијим се чини уверење да ће стање бити слично овогодишњем уз услов да се пензије и плате у јавном сектору не повећају ни

за један динар. Највећи проблем Србије у овом тренутку је бесперспективност и сазнање да је за било какве значајније промене неопходан привредни раст од три до четири посто годишње. Таквог у Србији, која таљига са симболичним годишњим растом, није било скоро деценију што је повод да се сваке друге године понавља рецесија, а тај тренд не може да се преокрене док се држава не повуче из предузећа и док политичари буду одлучивали о економији. - Знам да је Краљево друштво мртвих предузећа. Имате наводно причу да ће да се гради пруга БеоградБудимпешта, а шта ће да се вози тим пругама, чији вагони. Сигурно не из Краљева. Ако се Фабрика вагона вештачки одржава у животу десет година колико је пара потрошено за то, а ништа није урађено, и докле смо на крају дошли. Нигде. Да је постојала било која права влада би донела одлуку и пресекла то још 2000. или 2003. године, па би рекла ово је последња година у којој можете да рачунате на помоћ државе. Да видимо прво да ли је фабрика одржива, има ли за кога да ради и ако има да ли је потребна опрема. Најгора могућа ситуација је када сва помоћ која се добије из буџета на крају заврши у платама, плате се потроше, а и даље нема производње. Ако је потребно да се купе машине, и обнови опрема како би радници после могли сами себе да издржавају, онда једноктратна помоћ има смисла. Ово је само куповање социјалног мира који на крају не води ничему – каже Ћулибрк уверен да је прича о повећању плата и пензија на неки начин најава избора. Све је извесније да ће их бити до краја године паралелно са покрајинским у Војводини мада има наговештаја да би уз њих могли да буду одржани још једни ванредни парламентарни што би био дефинитиван знак да неће бити никаквих реформи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 31.5.2015.

Историја Србије писана на Великој ливади

МАГАЗИН

31.5.2015.

ОДЛУЧУЈУЋЕ БИТКЕ У

- Немци и Аустријанци су знали за план повлачења српске војске преко Косова, Црне Горе и Албаније према Јадранском мору, па су планирали да у долини Ибра, између Краљева и Рашке, заробе краља, чланове владе и парламента. – Да је реализован план немачке команде, и заробљени влада и краљ, не би било повлачења преко Албаније, Солунског фронта ни епопеје која је довела до стварања Краљевине Срба Хрвата и Словенаца. - Немци су између два светска рата имали тачне податке о својим погинулим војницима, па су њихове посмртне остатке 1936. године однели у Немачку. - Један број немачких војника сахрањен је на војном гробљу у Краљеву, а све до 1948. године кад је срушено на ово место су долазили Немци који су тачно знали где је ко сахрањен

Фото: М. Радовановић

У ОКОЛИНИ КРАЉЕВА

деју Рада Кнежевића из Лепосавића, који од прошле године ради на обележавању пута којим се након битака на Колубари и Церу кретала српска војска, прихватили су чланови краљевачког Планинарско-смучарског друштва „Гвоздац“. Пре две недеље су им се, на путу од Гоча до Гокчанице преко Велике ливаде, придружили директор Историјског архива Милољуб Арсић и репотрер Краљевског МагазИНа. Краљевачки планинари су прихватили обавезу да на пригодан начин обележе стазе које су битне за пут српске војске на овом подручју, да их маркирају и учине доступним за обилазак и кретање, а како се на тим правцима налази велики број извора планирано је да се каптирају у знак сећања на три стотине српских војника који су погинули на овом простору. Све стазе ће бити уцртане на карте, а свуда где то буде могуће посебно уређена места за одмор. За реализацију замашног пројекта потребно је не-

МАГАЗИН

31.5.2015.

колико година, а поред подршке ПСД „Копаоник“ из Лепосавића и Планинарског савеза Србије помоћ се очекује од свих који покажу интерес да се укључе у ову јединствену акцију. Док путујемо гочким врлетима на догађаје од пре сто година подсећа најбољи познавалац овог дела српске историје, директор краљевачког Историјског архива Милољуб Арсић. Кад је после пораза на Церу и Колубари немачка команда схватила да аустроугарске трупе нису у стању да окупирају Србију донета је одлука да главни командант армије на Балканском ратишту буде генерал Макензен који је руководио успешним борбеним дејствима на руском фронту. Након периода мира, који је владао од децембра 1914. до октобра 1915. године, уследила је офанзива са циљем да се Србија примора на капитулацију. Макензенова офанзива је отпочела 6. октобра продором преко Саве и Дунава, са истока су након уговора са Немачком надирали Бугари, а

са запада преко Дрине аустроугарске трупе вршиле притисак на Ужичку војску којом је командовао генерал Вукоман Арачић. На огромном фронту који се пружао рекама Дунавом, Савом и Дрином, а протезао до Ђевђелије, српске трупе су биле разређене и биле принуђене на повлачење према Крагујевцу у коме је било седиште Врховне команде. Након пораза на Галипољу, и пропалог покушаја да заузму Цариград, савезничке снаге састављене од француских и енглеских трупа формирале су заштићен логор у Солуну. Обећана помоћ српској војсци била је повод за повлачење под борбом до сусрета са савезницима, али је изостала након што су Бугари пресекли комуникацију пругом која је од Скопља водила према Нишу у коме су већ прављени славолуци кићени цвећем. Чим су пресекли комуникацију Бугари су заузели Врање и Лесковац, а српска Врховна команда коначно за-

кључила да не може да рачуна на помоћ, па је донета одлука да се повлачи према Косову. Ужичка војска се Овчарско-кабларском клисуром повлачила према Чачку и Краљеву, као и главнина трупа од Београда преко Крагујевца. Тако је у Краљеву сконцентрисан велики број војника и цивилног становништва, државни чиновници и особље бројних амбасада, енглеске, француске и руске трупе које су учествовале у одбрани Београда План Врховне команде предвиђао је повлачење парламента, чланова дипломатског кора и савезничких војника долином Ибра према Косовској Митровици, а потом преко Црне Горе и Албаније према Јадранском мору. Због тога је главни задатак био да се по сваку цену обезбеди долина Ибра између Краљева и Рашке. - Немци и Аустријаци су знали за тај план, па су имали намеру да баш у долини Ибра заробе Врховну команду, парламент и владу због чега је свим српским јединицама наређено да

пруже снажан отпор са леве и десне стране реке на уласку у долину. Фронт се пружао од Врановине и Троглава до Чемерна где је била Ужичка војска са црногорским трупама генерала Лакића Војводића. Они су пружали велики отпор на тој територији, а Дринска дивизија добила задатак да формира одбрамбену позицију која се кретала планином Гоч све до Ибра. Дринска дивизија је кренула из Краљева долином реке Рибнице до Каменице, а циљ јој је био да се докопа врхова од Гоча преко Велике ливаде и Кавгалије до Ибра како би спречили покушај аустријских трупа да пресеку одступницу код Перовца или Ушћа. Крваве борбе су вођене на фронту на левој обали Ибра, Троглаву и Чемерну, уз огромне губитке у настојању да се спречи продор аустроугарских трупа преко Ивањице и Студенице до Ушћа. Немачке и аустријске трупе су преко Столова и Гоча такође покушале да се дочепају Ибарске долине и да, ако не успе офанзива код Ушћа, заробе Врховну

команду која се налазила на путу према Рашки. Дринска дивизија је заузела позиције од Велике ливаде преко Стојанца и Кавгалије до Ибра и ту су вођене даноноћне борбе уз велике губитке. Резервна позиција српске војске пружала се од Жељина Планском планином преко Игришта до долине Ибра. Борбе су вођене даноноћно, а Врховна команда успела да из Краљева евакуише цивилно становништво, чланове владе и војне мисије чији су чланови у дневницима детаљно описали повлачење према Косовској Митровици и ноћење у Магличу – објашњава Арсић уверен како би, да није пружен отпор на Великој ливади, Троглаву и Чемерну, Врховна комада и комплетна српска војска биле заробљене у долини Ибра. Кад им првобитни план није успео Аустријанци и Немци су настојали да маршем од Бруса преко Јошаничке Бање поново пресеку пут Врховне команде чији је задатак био да обезбеди сигуран пут до Рашке где је одржана

МАГАЗИН 31.5.2015.

чувена седница владе и донета одлука да се војска не предаје, иако је аустроугарска војска нудила сепаратни мир. Седница у кући Курсулића сматра се историјски значајном јер је након ње почело повлачење према Косовској Митровици и Пећи где је одржан састанак Врховне команде и донета одлука о повлачењу преко Албаније. Иако је војвода Живојин Мишић, охрабрен успесима Церу и Колубари, предлагао да српске трупе окупљене на Косову пруже отпор као кнез Лазар, успротивили су се војводе Радомир Путник, Степа Степановић и командант одбране Београда Михајло Живковић. Одлука о повлачењу била је директна последица сазнања да је гладна војска, без довољно хране и муниције, почела да се осипа. Војници су почели масовно да дезертирају и беже својим кућама, па су бројне јединице преполовљене. До Скадра су први стигли чланови парламента и владе, а војска наставила повлачење према овом граду преко Андријевице и Подгорице. Други део се преко Призрена кретао према Тирани и Јадранском мору, а трећи према албанској граници. Као добар познавалац прилика Арсић заступа тезу да кретање Дринске дивизије није било повлачење него планско одступање и задржавање положаја на истакнутим теренима како би се краљу, Врховној команди, члановима парламента и страним војним мисијама омогућило да сигурно стигну до Јадранског мора. Да није било отпора Дринске и Дунавске дивизије и Ужичке војске на Врановцу, Троглаву и Чемерну и да нису успели да спрече продор аустроугарске војске уз велике губитке, јер је на Великој ливади бранећи кључни положај на целом делу фронта уништена комплетна јединица Дринске дивизије, велико је питање какав би био даљи ток Великог рата. Највише података о губицима српске војске на овом подручју објавио је у књизи Велики рат Србије против Аустроугарске, Бугарске и Немачке 1915. године Живко Павловић, та-

дашњи помоћник начелника Врховне команде војводе Радомира Путника. Књига је објављена 1968. године на основу операцијских дневника Дринске дивизије у којима су наведени детаљни подаци о борбама на Великој ливади. О њима је оснивачу краљевачког Народног музеја Милораду Јовићу сведочио тадашњи поручник Богдан Јефтовић, који је након пробоја Солунског фронта, већ 22. октобра 1918. године, први са коњичком јединицом ушао у Краљево како би проверио да ли су се повукле немачка и аустроугарска војска. - У Историјском архиву имамо план одбране Велике ливаде који показује како је та јединица уништена. План је исписан руком, а показује да је српска војска страдала јер није била довољно обавештена зато што у позадини није имала извиђачке јединице. Немачке јединице су из Врњачке Бање кренуле према Гокчаници са циљем да пресеку одступницу преко Ибра и изненада се појавиле иза леђа Дринске дивизије. Кад се та јединица, после жестоког отпора на Великој ливади, повукла оставила је обезбеђена митраљеска гнезда и неколико војника са задатком да штите одступницу. Дочекана је у подножју Велике ливаде одакле је из букове шуме уследио плотун немачких војника тако да је страдао велики број војника који су ту сахрањени, али нису заборављени. Да као учесник у тим догађајима Богдан Јефтић није објаснио шта се догодило вероватно би то што се дешавало остала вековна тајна – каже Арсић. Дуж целог пута према Гокчаници има остатака гробова српских војника које су аустроугарске трупе гађале са Студене планине, а међу њима су и гробови двојице војника у Миљковцу погођених са растојања од два километра. Аустроугарска војска је имала манлихер пушке, са нишаном на преклапање и дометом од два и по километра, што је омогућавало барутно пуњење метка калибра девет милиметара.

Много прецизније податке о својим губицима имали су Немци који су 1936. године повадили њихове посмртне податке и пренели у Немачку. Они су између два светска рата имали тачне податке о својим погинулим војницима, па су њихове посмртне остатке 1936. године однели у Немачку. Један број војника сахрањен је на војном гробљу у Краљеву које су 1916. године градили италијански војници заробљени код Капорета. Вешти мајстори су направили ограду од клесаног камена и кованог гвожђа, а све до 1948. године кад је срушено на ово место су долазили Немци који су тачно знали где је ко сахрањен. Да интерес за погинуле војнике не јењава сведочи захтев чешке амбасаде у Београду којим су у краљевачком Историјском архиву тражене информације о једном војнику који је у то време преминуо од тифуса у краљевачкој болници. Подаци су пронађени у матичним књигама које је све време педантно водила Српска православна црква. Српска војска је до Велике ливаде у развијеном распореду стизала из више праваца. У то време још није било густе шуме као данас па су ровови, који су се познавали до краја шездесетих година прошлог века, прављени на незаштићеним деловима обода ливаде. Приближавање стоте годишњице ових догађаја повод је да Планинарско-смучарско друтво „Гвоздац“ обележи правац кретања српске војске и места где су вођене најважније битке. О њима сведоче остаци муниције и делови пушака који су пронађени кад је на овом простору пре неколико година вршено пошумљавање. Милољуб Арсић верује да су борбе на Великој ливади одлучујуће утицале на даљи ток Првог светског рата. Да је реализован план немачке команде, и заробљени влада и краљ, не би било повлачења преко Албаније, Солунског фронта ни епопеје која је довела до стварања Краљевине Срба Хрвата и Словенаца. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 31.5.2015.

Знаменити Краљевчани: проф др Драгољуб Вукосављевић (2)

МАГАЗИН

31.5.2015.

БАНКАРСТВО КАО СУДБИНА

- Све што се чини кроз мала, средња и микро предузећа, или породични бизнис, не може да створи велики друштвени производ као када се активирају велике фирме, а мали бизнис веже за њих. - Краљево је замрло, а на ноге га је оборио велики прилив становништва коме није могао да нађе адекватно решење за прихват, запошљавање и школовање. - Седам година на челу београдске подружнице Завичајног друштва „Краљево“ било је прилика за бројне покушаје да се идентификују разлози пропадања и изнађу начини за заустављање негативног тренда

д оснивања 1990. године Унион банка се добро позиционирала на тржишту капитала и, упркос свим недаћама које су пратиле банкарски сектор, успевала да одржи ликвидност и у временима која се сматрају веома неповољним за пословање. Због тога међу добрим познаваоцима прилика у овој области, а међу њих се сврстава и оснивач проф. др Драгољуб Вукосављевић, и данас постоје сумње у разлоге због којих је нови гувернер Народне банке Млађан Динкић одлучио да међу првима лик-

видира баш ову банку. Међу искусним банкарима и много година касније преовладава уверење да су се активности Млађана Динкића негативно одразиле на стање у бројним областима, а сматра се и кривцем за уништавање банкарског и привредног система земље. Стечај Унион банке нису могле да спрече жалбе, судски спорови и девет пресуда у њену корист које никад нису извршене због великог утицаја политике. Колико је ситуација компликована сведочи податак да ни после 14

година није окончан стечајни поступак нити банка ликвидирана. Главни камен спотицања је велика имовина којом је располагала, а која се годинама крчми тако да увид у начин на који се то ради нема нико од акционара. Међу онима који су највише оштећени и даље влада уверење да постоји значајна вредност заоставштине, јер би у супротном стечајни поступак одавно би окончан. Због свега што се дешавало у вези са Унион банком, али и са 28 других којима је својевремено одузета ли-

Фото: М. Радовановић

Проф. др Драгољуб Вукосављевић

31.5.2015.

МАГАЗИН

ценца за рад, преовладава уверење о највећем проблему државе који се везује за поступак спровођења стечаја. Иако је основни циљ стечаја да се намире повериоци код оних који трају по десет и више година тешко би могло да се закључује о томе поготово што се све време распродаје имовина, а нема података о намирењу обавеза према повериоцима. Сем што података нема у јавности немају их ни акционари, а др Вукосављевић је био један од значајнијих. То што је одузимањем лиценци за рад уништен банкарски систем чини се мање важним од погубног дејства такве одлуке на целокупну привреду и поједине привредне субјекте, као осниваче банака који су платили највећи цех. Што је удео у некој банци био већи већа је била и штета, јер се новац оснивача слио у стечајну масу из које се подмирују повериоци. Пре политичких промена 2000. го-

дине, које се све мање сматрају демократским, они који су претендовали на преузимање власти указивали су на значајне количине државног новца који је изнесен из земље и обећавали брзи повратак након смене на челу државе. Био је то мамац на који се упецао велики број бирача чији се положај већ деценију и по све више погоршава, а од обећаних пара ни трага ни гласа. Ма колико постојале појединачне сумње да би нешто слично могло да се догоди и са новцем банака у стечају могућности за директан утицај појединаца су сведене на минимум, јер је под контролом суда. Ипак постоје бројни начини да се значајна средства потроше под видом различитих трошкова, а цех плаћају акционари чије су паре остале у банци. - Свако спровођење стечајног поступка би требало да се заврши тако што ће се намирити повериоци, а остатак имовине предати акционарима

који су банку формирали. У случају Унион банке само штедише су потпуно обештећене, јер сам знао да следи стечај па сам одмах по пријему решења позвао све штедише и исплатио их и то је велика ствар јер ни један грађанин није платио цех. Банка и сада има четири зграде у Београду, Новом Саду и Ужицу, све то стоји, а када ће све да се заврши није ми познато – каже др Вукосављевић. Кратко време на челу једног иностраног представништва након одбране докторске дисертације замењено је местом професора Универзитета Привредна академија у Новом Саду. Врсни стручњак није могао да одоли позиву београдског Станком холдинга у коме је као финансијски саветник радио пуних шест година, а паралелно предавао на универзитету. Просветни рад је тренутно једино занимање, а сем већ поменуте Привредне академије др Вукосављевић предаје на Ви-

сокој пословној школи за економију предузетништво ПЕП која има одељења широм Србије, па и у Краљеву. То је повод за честе доласке у град из кога је потекао и поновно разочарање сваки пут кад види у каквој се ситуацији налази. - Жао ми је кад видим Краљево какво је данас, јер од онога што је постојало у време кад сам радио овде данас више нема ништа. Нема Магнохрома, Фабрике вагона, Јасена, јаког Аутотранспорта, нема активности и у овом периоду не видим како би Краљево могло да крене напред. Све што данас чинимо кроз мала, средња и микро предузећа, или породични бизнис, не може да створи велики друштвени производ као када се активирају велике фирме, а мали бизнис веже за њих. Мислим да је Краљево замрло, а оно што га је оборило на ноге је велики прилив становништва коме град није могао да нађе адекватно решење за прихват, запошљавање и школовање. Ни дражава се није претерано ангажовала, па Краљевчани треба да поставе питање зашто је град са толиким приливом становника и малим развојем индустријске производње доживео такву судбину – каже др Вукосављевић. Значајан фактор који је довео до прилично непо-

31.5.2015.

МАГАЗИН

вољног стања су честе промене власти на челу града што се ни у другим срединама није показало као предност која може да донесе бољитак. Сем тога недостаје и потребна количина слоге међу политичким лидерима и руководиоцима јавних предузећа који најчешће припадају странкама са дијаметрално супротним ставовима, али их на власти одржава заједнички интерес. У таквим околностима још мање су видљиве шансе да град крене макар неки корак напред. Седам година на челу београдске подружнице Завичајног друштва „Краљево“ било је прилика за бројне покушаје да се идентификују разлози пропадања и изнађу начини за засутављање негативног тренда. У време кад држава крчи пут ка европским интеграцијама мало наде пружа могућност коришћења средстава предприступних фондова Европске уније који се стављају на располагање само онима који понуде довољно квалитетне програме. У време кад су према њима усмерени и други српски градови, али и земље из окружења, посебно је важно искористити научне потенцијале, а такве са деведесет доктора наука има ПЕП. Сви они су, верује наш саговорник, способни да појединачно, или тимски, учествују у изради квалитетних програма који би омогућили добијање значајних финансијских средстава, а без њих нема много шансе да се крене напред. Др Вукосављевић није заборавио дечачке дане проведене у Студеници, нити прекинуо везу са родним крајем, због чега још теже доживљава чињеницу да значајни туристички потенцијали овог краја никада нису били искоришћени у довољној мери. Слична је ситуација са пољопривредом, шумарством и другим областима које су не тако давно биле добар извор прихода великог броја становника читавог региона. Ситуацију у краљевачком крају прати онолико колико то дозвољава слободно време. Чуо је, каже, да група пензионисаних сручњака Фабрике вагона нуди помоћ, да је донацијом ми-

лион евра саграђен мост преко Ибра, али он не може да буде замајац развоја посустале привреде и утиче на веће запошљавање, а тиме и веће издвајање у фондове из којих се исплаћују пензије. Ономе ко је из визуре банке увек био ослоњен на привреду није тешко да закључи како стање у економији није добро, па нема много повода за задовољство кад је познато колико су кола отишла низбрдо. У таквој ситуацији позитивним се сматрају сви потези које вуче актуелни премијер, али не и чињеница да сав терет вуче сам. Многи су незадовољни оним што ради, има и жестоких противника ма колико да су добри потези које вуче, па све указује на опасност да због великог терета преузетих обавеза не посустане баш зато што нема подједнако јаку и предану екипу сарадника са којима би поделио терет. Можда су и због тога његове изјаве по који пут превише оптимистичке, а др Вукосављевић их сматра добрим начином да се одржи позитиван дух у народу. Веома важним оцењује и озбиљне помаке у финансијској консолидацији, које се сматрају важним колико и настојање да се затворе бројни споредни путеви којима се одлива новац, како би одржала стабилност буџета. Иако је и сам прилично давно напустио село данас не подржава исто настојање све већег броја младих људи који у својим срединама не виде перспективу за опстанак. Услов да остану је да се за то створи основа првенствено повољном пореском политиком и подстицајима који би добар део неодлучних задржали, а оне који су отишли вратили на село. Само у таквим условима постоји шанса какву нису имали они из времена кад је будући доктор наука кретао на школовање. - У младости сам имао доста тежак живот у сталној борби да се опстане и научи што више. Када сам путовао по 26 километара дневно од Ушћа до Студенице и назад мајка није имала да ми пружи парче хлеба, па ми је давала 13 пара за које сам могао да купим тек четвртину. У Ушћу су постојале две пе-

каре, а ја сваког дана куповао у другој и уместо 13 давао 12 пара. Дуго сам чувао и скупљао по једну пару док нисам скупио довољно да купим налив перо марке „виспен“, једино у студеничком крају које су вршњаци гледали и чудили се, а ја био срећнији од свих. Тежак је живот био и у Краљеву где сам чистио улице и школовао се, а петком на пијаци продавао луч који донесе отац само да бих платио кирију. Знао сам са њим да дођем пешке до Краљева терајући јуне преко брда и планина, путовао пешице два дана, а током ноћи спавао у Конареву у некој штали – прича др Вукосављевић. Чврсто уверење да се не треба освртати назад водило је ка успешној каријери од најобичнијег банкарског референта до директора и председника банке. Као такав осам година је провео у Управном одбору Удружења банака Југославије, исто толико и управним одборима привредних комора Србије и Југославије Животно и радно искуство упућује не сталоженост и стрпљивост уз настојање да са довољном дозом толеранције покаже довољно разумевања за свакога. Чврсто уверење да ништа што се покрене оштро не може да се заврши добро води ка новом које потврђује да без великог рада нема успеха. Значајан ограничавајући фактор у међусобним односима је недовољна доза уважавања што се показало погубним у многим ситуацијама. У таквим околностима будућност Краљева до краја ове декаде др Вукосављевић види у стриктном поштовању мера које предузима држава у циљу консолидације у свим сферама живота. Пре тога и републичка и локална власт би требало да са више страна сагледају све аспекте великог прилива стновништва, структуре индустрије, пољопривреде и других привредних грана и да на основу тога одреде стратегију која би омогућила да Краљево постане пристојно место за живот. Уколико се допусти да ствари крену другим током, мали су изгледи да крајњи исход буде повољан. Т. Радовановић

МАГАЗИН 31.5.2015.

Седница Хируршке секције Српског лекарског душтва

У ЗНАК СЕЋАЊА НА Др ЛУКИЋА - На састанку Хируршке секције Српског лекарског друштва 350 хирурга, академика и пензионера. – Од седам предавања три одржали краљевачки хирурзи и показали да су у појединим областима корак испред осталих. – У септембру Краљево домаћин дечјим хирурзима одишњица смрти краљевачког хирурга Слободана Лукића повод је да Општа болница „Студеница“ буде домаћин састанка Хируршке секције Српског лекарског друштва. Традиционални скуп коме је присуствовало 350 хирурга из здравствених установа са простора целе Србије, међу њима академика и пензионисаних лекара, показао се као још једна прилика да се о озбиљним темама разговара на највишем нивоу. Више пута је доказано колико је врхунско лечење скупо, па поред тога што Србија има довољно квалитетног кадра и даље недостају бројне неопходне ствари, пре свега технологија и услови рада. Краљевачки састанак је био прилика за подсећање колико у таквим околностима хирурзи настоје да инвентивношћу и сналажљивошћу надокнаде све оно што недостаје, а то није увек лако ма колико се трудили да пацијенту пруже највише од онога што се у постојећим окол-

МАГАЗИН

31.5.2015.

ностима може. Састанци Хируршке секције су тек повремено тематски, овај одржан у Краљеву један од оних који то нису а на коме је представљено седам радова, три краљевачких хируга, а четири еминентних универзитетских професора. Радови краљевачких хирурга доказују да прате актуелна дешавања у овој области и потврђују да у неким сегментима иду корак испред колега из других градова Србије. У поређењу са светским искуствима знатно заостајање односи се само на опрему за свакодневни рад чији се недостатак надокнађује на различите начине. Хируршка секција наставља мисију едукације и дружења хирурга са циљем да остане институција која представља интерес свих српских хируга без обзира на специјалност. До тога се стиже одржавањем досадашњег нивоа рада уз стално унапређивање добром организацијом и

избором тема и еминентних предавача. Након краљевачког састанка већ од 1. до 20. јуна следи традиционали састанак хирурга Србије и Републике Српске који се ове године одржава у Фочи, а редовна секција Хуруршке секције 25. септембра у Аранђеловцу. До краја године следе интернационални састанак хирурга у Панчеву, традициоанли сусрет са колегама из Румуније у Новом Саду и коначно београдски састанак 18. децембра. Скупови хирурга су прилика да се потраже одговори на бројне проблеме који се јављају у свакодневном раду и уједно предложе могућа решења за лечење бројних обољења. Након успешне организације састанка општих хирурга у Општој болници „Студеница“ наговештавају да би већ у септембру Краљево могло да буде домаћин дечјим хирурзима из целе Србије. T. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Дани јоргована у славу Јелене Анжујске

МАГАЗИН

31.5.2015.

МАНИФЕСТАЦИЈ

- Под покровитељством Министарства иностраних послова, Рашког округа и града Краљева у организацији Друштва српско француског пријатељства „Света Јелена Анжујска“ одржана централна прослава манифестације „Дани јоргована“. – Низ пропуста у организацији покварило општи утисак. – Изостао за ову прилику специјално креиран Лила денс. – Свечана академија без присуства медија

Фото: М. Радовановић

ЈА ЗА ПАМЋЕЊЕ

уне двадесет две године је манифестација Дани јоргована одржавана захваљујући упорности и ентузијазму председника Удружења српско-француског пријатељства „Света Јелена Анжујска“ Милану Глишовићу. Исто толико требало је представницима локалних власти да схвате значај манифестације, која ове године превазилази границе Србије, од које се очекује да сем туризма покрене и неке друге привредне делатности. Колико овакав став има реалну основу показаће време али, ако је судити према бројним оптимистичким изјавама локалних политичара поводом неких других дешавања, не треба гајити превише илузија да ће тако и бити. Овогодишња манифестација Дани јоргована отворена је половином априла садњом првих садница јоргована поред новоизграђене спортске дворане у Рибници, а настављена истим активностима између два моста на Ибру, у двориштима краљевачких школа и подножју средњовековног града Маглича. Уследила је промоција у Београду шетњом од зграде Скупштине града до Калемегдана где су, у присуству представника француске амбасаде, засађени јорговани и најављена централна прослава у Краљеву

МАГАЗИН

31.5.2015.

23. маја. Богат програм активности за тај дан након дефилеа од Храма Светог Саве, улицама Доситејевом, Војводе Путника и Милоша Великог до Трга српских ратника, предвидео је садњу јоргована испред просторија Туристичке организације Краљево и колективно венчање на позорници у центру града. Пре Свечане академије великом броју гостију је понуђено присуство свечаном откривању медаљона испред зграде Скупштине града и отварање изложбе у Француској кући која носи име Јелене Анжујске. Од раног јутра су организатори са стрепњом гледали у небо и тмурне облаке који су се данима пре тога надвијали над Краљевом, а добро претили и до непосредно пред почетак свечаног дефилеа. Иако је колона, у чијим су се првим редовима налазили високи званичници из иностранства, испред Храма Светог Саве кренула на време шеф параде Радован Пековић се потрудио да је заустави како би полазак закаснио читавих двадесет минута. Исто толико су чекали дисциплиновани гости ваљда због чињенице што се организаторима учинило да нису стигли сви чије је присуство очекивано.

Колону је са грбом града Краљева у рукама повео Иван Николић у костиму Жичке школе, а у стопу га пратио ученик петог разреда Основне школе „Вук Караџић“ Иван Гаљак са књигом оснивача српске династије Немањића чији је унук Урош оженио француску принцезу Јелену Анжујску. Са обе стране транспарента са називом манифестације, исписаном на српском и француском језику, су заставе Србије и Француске, а иза њих чланови ансамбла ренесансне музике Руно из Врњачке Бање. У краљевској кочији коју су возили чланови Друштва љубитеља коња „Столови“ до Трга српских ратника су се провозали најбољи краљевачки ђаци, ученик трећег разреда Гимназије Лука Драгојловић као Урош Први, а у улози Јелене Анжујске Нађа Сеизовић, ученица првог разреда исте школе. Са леве и десне стране специјалне кочије високо подигнутих глава корачали су по један витез и барјактар из Свебор дружине „Свети кнез Лазар, а међу стотинак оних, ако се занемаре чланови културно-уметничких друштава, који су корачали иза ње били су званичници Београда, Краљева, Министарства иностраних послова, српске дијаспоре, Нице, Кана, Лиона и дипломате.

Испред Туристичке организације Краљево јорговане, као симбол љубави заручника Јелене и Уроша, засадили су градоначелник Краљева Томислав Илић, највећи млади хуманиста данашњице Арно Гујон и гости да би присуствовали колективном венчању и обнови брачног завета који су на 765. годишњицу брака Јелене и Уроша потписали председник Скупштине града Сретен Јовановић, градоначелник Краљева Томислав Илић, председник Скупштине Дијаспоре Срба југа Француске Авиор Јован Јовановић, оснивач манифестације Дани јоргована и председник Друштва српско-француског пријатељства „Света Јелена Анжујска“ Милан Глишовић и Анри од Бурбона и Парме. Иако је на списку чланова Организационог одбора, којима су намењене пригодне захвалнице, било 24 имена чини се да нису сви на прави начин урадили домаћи задатак. Тако пажљивијим посматрачима оног што се дешавало на Тргу српских ратника није могла да промакне чињеница да званични преводилац није умео да преведе оно што је покушао да каже последњи потомак Анжуја. Планирано је и да традиционални учесник Дана Јоргована појац Љуба Манасијевић на

плејбек отпева песму о Јелени Анжујској, али је и овога пута заказао тон мајстор Туристичке организације, па је због веома ружних прекида након само неколико тактова извођач морао да заврши песму без музичке подршке и једини од учесника побрао аплаузе публике чији је број репортер јавног сервиса Србије преценио на више од хиљаду. Изостао је и за ову прилику посебно увежбавани Лила денс, јер се нико од краљевачких матураната није појавио на Тргу српских ратника, а приметно је било и незадовољство градоначелника Краљева који је све време био на позорници. Нису се богзна како

Брачни завет Свечано се заветујем да ће наша љубав, на коју се данас заклињем у Урошевој и Јелениној Долини векова, краљева и јоргована, трајати бар 765 година колико и сећање на њих изван граница људског живота и да ће бити без времена овековечено круном вечне љубави, овенчано, умножено и обожено и сваког пролећа обнављано са цветом и миомирисом јоргована.

снашли ни матичари који су скраћени чин венчања обавили са леђима окренутим великом броју посетилаца, а да су кола кренула низбрдо први је приметио саветник градоначелника и секретар Организационог одбора Милош Милишић, па нервозно сугерисао надахнутом водитељу да се програм скрати, а гости позову у Француску кућу. Свечана акдемија је била прилика да градоначелник покаже знање француског језика и да се поделе захвалнице онима који су највише допринели да овогодишња манифестација прође на начин како је замишљена. Одржана је без присуства оних медија који су добили највише новца којим локална самоуправа финансира информисање од јавног значаја, јер ова манифестација није била тема ни једог од пројеката са овогодишњег конкурса. Није их било ни следећег дана када је градоначелник са последњим потомком династије Анжуја на Тргу српских ратника обишао претходног дана засађене јорговане. После свега логично би било да се пред наредне Дане јоргована бар неко сети свега ружног што се дешавало и настоји да се нешто слично не понови. Т. Радовановић

МАГАЗИН 31.5.2015.

Отворена стална поставка Музеја науке и технике у Врњачкој Бањи

МУЗЕЈ БАЊСКОГ ЛЕЧЕЊА - У сталној поставци Музеја бањског лечења у Врњачкој Бањи изложено преко 180 експоната, фотографија, докумената и разгледница из фонда Музеја науке и технике. – У оквиру поставке представљени су принципи бањског лечења, терапијски третмани минералним водама и дијететски режим у ком важну улогу имају избор хране, одмор, релаксација, боравак у природи и друштвени живот. - Отварање сталне поставке је сјајан пример сарадње између једне националне установе културе и локалне самоуправе који показује до које мере је подељена одговорност око тога како ће изгледати културни живот

МАГАЗИН 31.5.2015.

рњачка Бања деценијама уназад слови као најпосећеније бањско место у Србији са традицијом дугом 150 година. То је само један од повода да се реализује идеја о отварању сталне поставке београдског Музеја науке и технике у овом месту под називом Музеј бањског лечења. Стална поставка се састоји од преко 180 експоната, фотографија, докумената и разгледница из фонда Музеја науке и технике, а у оквиру поставке су представљени принципи бањског лечења, терапијски третмани минералним водама и дијететски режим у ком важну улогу имају избор хране, одмор, релаксација, боравак у природи и друштвени живот. Пажња аутора посвећена је свим аспектима бањског лечења и живота у које су укључени искуства пацијената, лекара и бањских гостију. Аутор изложбе, коју прати каталог на српском и енглеском језику, је кустос Музеја науке и технике Јелена Јовановић Симић, а дизајн је израдио је Зоран Ђорђевић. Врњачка Бања је прва бања у којој Музеј науке и технике из Београда, након дугогодишње сарадње, има сталну поставку од које се очекује да употпуни културни живот и покаже ток развоја бањског лечења од момента када је пре сто педесет година основано друштво које газдује извором топле воде, до данас када је општина Врњачка Бања центар и покретач развоја здравственог туризма. Отварање сталне поставке је само један у низу пројеката које у Врњачкој Бањи планирају да реализују локална самоуправа и Музеј науке с обзиром да ово место има дугу традицују, историјску и културну вредност, али и природне ресурсе и потенцијале који могу да буду добар основ за нове идеје и пројекте. Посетиоцима који током ове и наредних година буду посетили Врњачку Бању пружа се прилика да виде како је некада изгледало бањско лечење, а мало старијима да се сете успомена из период кад су због тога долазили у Врњачку Бању. Отварање сталне поставке повод је за подсећање на значајан допринос Министарства културе и информисња које је финансирало реализацију целог пројекта, општине Врњачка Бања која је уложила значајна средства за претварање постојећег простора у излагачки, али и ауторском тиму без кога успех не би био потпун. Захвалност се дугује дародавцима, Специјалној болници Меркур, породици доктора Симића која је донирала велики број поклона за сталну поставку, као и великом донатору и идејном творцу целог пројекта Краљевчанину Предрагу Радовановићу, кустосу Музеја бањског лечења. Музеј је у присуству представника локалне самоуправе, политичког и друштвеног живота Врњачке Бање отворио министар културе и информисања Иван Тасовац који је препознао значај пројекта и његову важност за просперитет музеја и туристички развој бањског лечилишта. Отварање сталне поставке се оцењује као сјајан пример сарадње између једне националне установе културе и локалне самоуправе који показује до које мере је подељена одговорност око тога како ће изгледати културни живот, а да је све могуће када свако преузме свој део одговорности. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 31.5.2015.

31.5.2015.

МАГАЗИН

Виолета Цветаноска

Подсећање на историјат заборављеног одевног предмета

- Шешир је некада био много више од обичног одевног предмета, а осим естетске и хигијенске функције имао је улогу статусног симбола. – Шешири су имали посебну улогу у комуникацији, јер је на основу изгледа и траке на њему жена давала знак да ли је слободна или не. - Поред модерних линија обликом, бојом и различитим детаљима шешир је требало да истакне оно што је најлепше на женском лицу, али и да буде у складу са обућом, ташном, каишем и рукавицама. - Први велики успех надалеко познате Коко Шанел био је креирање шешира. - У периоду између два светска рата модерно обученим су сматране особе које прате париску моду. После Другог светског рата западна мода је тумачена као производ буржоаског друштва

Фото: М. Радовановић

МОДА ШЕШИРА 73

ермин мода означава популарне стилове у разним сферама људских активности и размишљања у било које време у историји. Како се различити стилови често мењају веома брзо термином мода се означава последња верзија стила у некој области, а искуство показује да модне промене у њима могу довести и до промене културе у целости. Термин „модеран“ користи се да опише да ли је неко, или нешто, у складу са тренутним, или неким другим, популарним модним изражавањем најчешће у позитивном смислу, али и као синоним за гламур, лепоту и стил. „Мода шешира“ је назив изложбе Александре Рашевић из Шапца коју је на почетку овогодишње Ноћи музеја у краљевачком Народном музеју отворила кустос етнолог Виолета Цветаноска. Поред аутентичних модела дамских и господских шешира, ауторка је представила и алат за прављење шешира из некадашњих шабачких радионица, калупе за шешире, фотографије

МАГАЗИН

31.5.2015.

и накит, а посетиоци су могли да виде различите детаље из „најженственијег“ периода људске историје. Изложба представља сећање на занат од којег се некада могло лепо живети, јер је шешир био неизоставан део женске тоалете, а не само модни детаљ. Најзаслужнија што су Краљевчани имали прилику да виде ову по много чему необичну изложбу је Виолета Цветаноска којој су се на први поглед допали експонати излагани у бројним градовима Србије, а посебан мотив било је сазнање што нешто слично није виђено у Краљеву. Најбољи доказ да је избор добар представља велико интересовање посетилаца већ на дан отварања, а не јењава ни данима након тога. Уз педесетак различитих шешира који су се носили двадесетих и тридесетих година прошлог века у Краљево је, бар на кратко, стигао и дах времана који враћа у прошлост. Тринаест шешира је позајмљено из чачанског музеја, а два који припадају шездесетим

и седамдесетим годинама за изложбу је уступила Краљевчанка Даница Бериша. Током дугогодишњег истраживања на територији општине Шабац Александра Рашевић је покушала да покаже како су се развијали и шта су значили модиски и шеширџијски занат, па је кроз две амбијенталне целине показала модиски салон и шеширџијску радионицу и два заната који су нестали. Жеља ауторке била је да посетиоцима приближи појам и еволуцију шешира и упозна са различитим моделима, као и модним часописима, журналима и креаторима који су били популарни у време кад је шешир имао посебно значење. Изложба ће у краљевачком музеју бити отворена до друге половине јуна, а уз стручна вођења посетиоцима се пружа ретка прилика да сазнају нешто више о шеширима и чују занмљиве приче које се везују за њихову појаву. Виолета Цветаноска истиче да су одевање и мода одувек били предмет

интересовања многих костимографа, етнолога, антрополога, филозофа и социолога и сви су, са свог аспекта, давали допринос њиховом бољем разумевању. - Историја шешира је јако дуга. Они су стари колико и људска врста, јер је покривка за главу увек била потребна, становницима у хладним крајевима како би се заштитили од хладноће, а онима који су живели у топлијим како би се заштитили од сунца. Данас шешир представља само модни детаљ, а некад је био много више од обичног одевног предмета, јер је осим естетске и хигијенске функције имао улогу статусног симбола, а често био и део униформе – каже Цветаноска. У историји женске моде шешир се јавио у 18. веку, у време Марије Антоанете, као знак еманципације и равноправности. Током прве половине двадесетог века модне конвенције су налагале да жена из куће не сме да изађе без шешира на глави, јер се сматрало да је неукусно да изађе раз-

голићена. Ни деца нису излазила без капе на глави, а мушкарац би кад год је пролазио поред жене, у знак поштовања, скинуо шешир. И док је двадесетих година прошлог века код жена био најпопуларнији клош шешир мушкарци су били много мање захтевни, па је најдуже ношен најкарактеристичнији мушки модел цилиндар израђиван од филца, зечје длаке, сатена или свиле. У другој половини 19. века се у свечаним приликама носио уз фрак, а после Првог светског рата поптпуно нестао из дневне употребе и препустио примат другим врстама као што су полуцилиндар, шешир хамбург, разне тврде и меке капе, зими шубаре, качкети, а касније шешири од сламе који су се први пут појавили у седмој деценији 19. века. Популаризацији шешира од сламе у највећој мери су допринели аустријски комичари, међу њима Жирарди по коме је један модел понео погрдан назив жирадо. Мушка мода се спорије мењала од

женске, јер су мушкарци били мање захтевнији, па је до двадесете године прошлог века преовладавао гарсон стил, док су жене биле кратко подшишане и носиле клош шешире који су се навлачили до обрва. Назив клош потиче од стакленог звона за биљке на које је подсећао овај модел украшаван тракама, иглама и перјем. - Интересантно за ове шешире је да су имали посебну улогу у комуникацији, јер је на основу изгледа шешира и траке на њему жена давала знак да ли је слободна или не. Шешир са траком стреластог облика означавао је да је девојка слободна, али да је неком већ дала срце. Ако је на шеширу био чвор значило је да је у браку, док је блистав лук означавао да је слободна и заинтерсована за флерт. То су била правила која показује да је шешир имао комуникацијску улогу – објашњава Цветаноска. После Првог светског рата су жене почеле да носе неговане дуге косе и пунђе којима су се прилагођавали и

31.5.2015.

МАГАЗИН

различити модели шешира украшени тракама, перјем и различитим апликацијама, које уз широки обод карактерише и висока калота. Вечерње тоалете су допуњаване турбанима и тијарама, а носиле су се и свилене траке обавијене око чела. Овај период се памти и по томе да су ношене токе, берете и турбани, а лети шешири од сламе са великим ободом. Пред крај двадесетих година поново долази до промене фризуре, коју карактерише дужа ондулирана коса, што условљава и промену облика шешира који откривају чело док обод покрива врат. За овај период је карактеристична појава великог броја све разноврснијих шешира са бројим детаљима који им дају посебан печат. Поред шешира који покрива врат и уши ношене су мале плитке токе од филца и сатена које су покривале теме главе, капе од драпираних тканина које подсећају на турбане као и беретке различитих облика, а популарни су били мали џокеј шешири и токе које су добиле изглед феса. Мушкарци су носили ловачке шешире, са различитим украсима на предњој страни, и док су током лета обавезни били сламнати женама су посебно омиљени били они од чипкасто плетене сламе. Како је сву пажњу усмеравао на лице шешир је морао да задовољи више различитих услова, па је поред модерних линија обликом, бојом и различитим детаљима требало да истакне оно што је најлепше на женском лицу, али и да буде у складу са обућом, ташном, каишем и рукавицама. Период двадесетих и тридесетих година памти се и по појави бројних модисткиња, познатих као машомоде, које су се бавиле израдом женских шешира. Часописи и модни журнали из овог периода изложени у музеју потврђују да је први велики успех надалеко познате Коко Шанел био управо креирање шешира. Осовна делатност модискиња се није сводила само на израду шешира, већ је подразумевала израду свих украса који су се носили на женској глави, али и других модних детаља.

Модискиње су израђивале различите крагне, траке, машне и вештачко цвеће, а прва у Кнежевини Србији је била је Новосађанка Персида Милошевић. Како су се шешири углавном увозили, пре свега из Беча и Париза, машамоде су се бавиле продајом, а у својим радионицама само поправљале и прерађивале старе шешире. На промет се у великој мери одразила промена царинских тарифа почетком двадесетог века, па су модискиње почеле да увозе калупе и прибор за израду шешира. Израђиване су копије шешира на основу светских модних журнала, али су главна атракција увек били увозни. У периоду између два светска рата модерно обученим су сматране особе које прате париску моду, а локална штампа је тада иронично коментарисала напуштање традиционалне народне ношње. После Првог светског рата обавезне су биле ђачке капе, качкети и тегет беретке за ученице, а на свима су се налазиле месингане значке којима је био представљен разред и одељење. Истраживање показује да ученице Подрињске учитељске школе у Шапцу нису претерано волеле капе које су им квариле фризуре, па су биле пресрећне кад су замењене береткама. - Тридесетих година је у моду ушло ношење капе накриво што је био повод да се у тексту Накривљено капче, објављеном у Шабачком гласнику из 1934. године, скрене пажња да је нова мода сем моралне шкодљива и са здравствене стране, јер онима који носе капу накриво може да озебе уво – каже Цветаноска. Помодне и галантеријске трговине нудиле су у то време муштеријама широк асортиман робе, а обавезан артикал је био мушки шешир углавном чувених италијанских и бечких фирми. Господа су се шеширима снабдевала из бројних мануфактурно апартманско-галантеријских радњи, а тридесетих година је мања понуда женских шешира била последица затварања великог броја модиских радњи. Између два светска рата у Шапцу је радило више модисткиња, а по

истраживању ауторке изложбе шешири су се продавали у девет радњи. Свака власница је имала по неколико девојчица које је уводила у посао, а када су стекле довољну количину знања из ове области добијале су звање модиских помоћница. Након Дугог светског рата долази до коренитих промена у друштву што се на индиректан начин одражава на моду због чињенице да занатство нестаје са појавом државних индустријских предузећа. Промене су се одразиле и на модни систем, јер је западна мода протумачена као производ буржоаског друштва. Тако шешири као обележја предратног грађанског друштва полако ишчезавају из употребе, а замењују их капе, качкети и беретке који више нису модни детаљ већ само одевни предмет који штити главу. Док је некада било незамисливо да се из куће изађе без капе на глави данас је ношење шешира само ствар личног укуса све мањег броја људи. Виолета Цветаноска је заступник идеје о враћању модних тенденција везаних за ношење шешира не само као модних детаља, него као начина да се покаже лепота и грациозност коју су давале дамама. Посета током првих десетак дана потврђује исправност идеје о организовању једне овакве изложбе, а нескривено одушевљење показују нај млађи посетоци који у оквиру организованих група долазе да се упознају са њима прилично непознатом темом. Поред шешира изложене су бројне фотографије са детаљним објашњењима, али и комплетан алат једне шеширџијске радње са елементима потребним да се направи мушки шешир. О далеком времену сведочи чарлстон хаљина из тридесетих година, култна шиваћа машина „сингерица“ из тог периода и бројни примерци модних журнала који сведоче о једном периоду историје моде. Изложба има и интеракивни карактер, јер се посетиоцима пружа прилика да пробају известан број шешира и да се фотографишу са њима. Т. Радовановић

МАГАЗИН 31.5.2015.

Почиње Лето код Абрашевића

БОГАТ И РАЗНОВРСТАН ПРОГРАМ

радиционална манифестација Лето код „Абрашевића“ у дворишту испред просторија истоименог културно-уметничког друштва почиње првог дана јуна концертом народних игара и песама које изводе домаћини уз подршку имењака из Чачка и Крагујевца. Концерт је заказан за 20 сати, а у случају лошег времена биће одржан у великој сали Дома Војске Србије. Друго вече је у истом термину резервисано за концерт Плесног клуба „Спектар“, а након једног сата пред посетиоцима се очекује ROCK PLANET quitar school. Среда је дан кад ће се на позор-

ници, у оквиру концерта народних песама и игара, појавити најмлађи чланови краљевачких културно-уметничких друштава „Абрашевић“, „Железничар“ и „Краљевачка ризница“ као и Фолклорне групе „Карановац“. Најмлађи чланови Драмске секције „Абрашевића“ ће се следећег дана од 19,30 у петнаестоминутном програму представити глумачким етидама, а они мало старији, након премијерног извођења пред крај прошлог месеца, репризно извести представу „Ко је сместио Вуку“. Већ од 19,30 очекује се да на сцени буде изведена представа „Три прасета“ коју су припремили васпитачи Пред-

школске установе „Олга Јовичић Рита“. Петак је посвећен хорској музици, а учесници су Дечји хор КУД „Абрашевић“, Градски хор „Црвчанин“ Културног центра „Рибница“ и Мешовити хор „Св. архиђакон Стефан“ који ради при цркви Свете Тројице Овогодишње „Лето код Абрашевића“ затвара се у суботу концертом народних игара и песама у извођењу ансамбла краљевачког КУД „Абрашевић“ и гостију из Тополе чланова Културно-уметничког друштва „Опле нац“. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

- Током шест вечери у дворишту Културно-уметничког друштва „Абрашевић“. Наступају играчи фолклора, модерног плеса, глумци и хорски певачи. – Гостују фолклорни ансамбли из Чачка, Крагујевца и Тополе. – У случају невремена програми у сали Дома Војске Србије

МАГАЗИН 31.5.2015.

МАГАЗИН

31.5.2015.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Савршен корак: На путу до звезда На путу до звезда је наставак хита из 2012. године о групи симпатичних аутсајдерки које деле исте квалитете, неодољив глас који у хармонији с другим подједнако богатим даје посебан звук. Прошле су три године од великог тријумфа, а сада је на помолу скандал који би заувек могао да поремети хармонију коју су постигле. Зато имају само једну прилику за искупљење, па им је неопходна победа на Светском певачком првенству у Копенхагену. Протагонисткиње ће се суочити са најопакијом конкуренцијом оличеном у немачкој сензацији Das Sound Machine коју воде бескомпромисна Комисар и Питер Крeмер. Супружници и пословни партнери

Елизабет Бeнкс и Макс Хeнделман су с Полом Бруксом постигли велики успех првим делом филма На путу до звезда. Филм је богат изврсном музиком и одличним дијалозима који су често цитирани. Као такав привукао је велики број љубитеља и постао део модерне културе. Популарност је била толика да је албум са музиком из филма постао најпродаванији у 2013. и други по броју продатих примерака у последњих десет година. Филм је нашао обожаваоце у срединама где се то најмање очекивало па је члан посаде једног носача авиона америчке морнарице потврдио да га и тамо стално гледају, а сличне поруке су ауторима стигле од чланова бројних спортских клубова. Према признању аутора наставак је омогућио да проведу више времена са ликовима, и да

их боље упознају, а посебно интересантно је било видети где су три године касније и шта се с њима сада догађа, чланице групе Белас. Први део филма сведочи о њиховом спајању, а сада кад се ближи растанак присутна је тескоба и поставља питања што носи будућност. Филм је на репертоару Бисокопа „Кварт“ до 3. јуна, а пројекције почињу у 18 сати

Сан Андреас Скоро двосатни акциони трилер прати пилота хеликоптера и спасиоца Реја који након стравичног потреса креће из Лос Анђелеса у Сан Франциско са својом супругом, с којом није у најбољим односима, како би спасили кћер јединицу. Њихово путовање је

само почетак ужаса који спрема природа. Сан Андреас је акциони трилер који на велика платна доноси одговор на питање шта би се десило да се баш данас пробуди најпознатији расед на свету. За оне који воле ову врсту филма врата биоскопа су отворена до 20 сати кад и почиње пројекција.

Земља будућности Из Дизни студија долази мистериозна авантура двоструког добитника Оскара Брада Бирда у којој главну улогу тумачи Џорџ Клуни, а филм доноси гледаоцима вожњу пуну непрекидних авантура кроз нове димензије о којима се досад само сањало. Земља будућности је научно фанта-

стична авантура у којој су истом судбином повезани некадашње дете-геније Френк, отупео од разочарања, и Кејси, паметна и оптимистична тинејџерка која пуца од научне знатижеље. Заједно ће се упустити у опасну мисију како би разоткрили тајне енигматичног места које се налази негде у простору и времену, а познато је само као „Земља будућности“. Оно што ће тамо морати да ураде, промениће свет и њих заувек. Као и претходна два и Земља будућности је не репертоару до 3. јуна, али у пројекцијама које почињу у 22 сата.

Сунђер Боб Коцкалоне Први поподневни термин од 16 сати резервисан је за најмлађе гле-

даоце, али и оне мало старије који воле цртане филмове. Деведесетоминутна анимирана авантура синхронизована је на српски језик а прати догодовштине добро познатог јунака са малих екрана. Живот у Коралову није могао да буде бољи за вечног оптимисту Сунђер Боба и његове пријатеље, лојалну морску звезду Патрика, заједљивог Лигњослава, веверице научнице Сенди, и љускара капиталисте, Кеба Крабу. Кад се тајни рецепт за Кебину пљескавицу украде, вечни непријатељи Сунђер Боб и Планктон мораће да удруже снаге и пођу на пут кроз простор и време да би пронашли унутрашње супермоћи и поразили опаког Маснобрадог, који има сопствене планове за овај укусни деликатес. Т. Радовановић

МАГАЗИН 31.5.2015.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД . G 31. МАЈА ДО 6. ЈУНА

МАГАЗИН

31.5.2015.

31. мај

1793. — Хапшењем жирондинаца у Француској је почела владавина јакобинског терора. 1809. — Османлијска војска је поразила српске устанике у бици на Чегру, а војвода Стеван Синђелић (на слици) је дигао у ваздух складиште барута. 1859. — Почео је да ради велики сат Биг Бен на кули британског парламента у Лондону. 1902. — Миром у Веренигингу завршен је Бурски рат у којем су погинула 5.774 Британца и најмање 4.000 Бура. 1910. — Уједињењем британских колонија Натал, Трансвал и Рт добре наде, основана је Јужноафричка унија са статусом британског доминиона. 1924. — Кина је признала СССР. 1931. — У Бахреину је пронађена нафта, прво налазиште петролеја у некој арапској земљи. 1938. — Први пут је приказан филм на телевизији. Био је то филм Повратак Скарлетне Видовчице, који је приказала америчка телевизијска кућа NBC. 1939. — Данска је с Немачком потписала пакт о ненападању. У априлу наредне године немачке трупе окупирале су Данску. 1961. — Јужна Африка је прогласила републику с председником Чарлсом Робертсом Свартом на челу и напустила Британски комонвелт. 1970. — У земљотресу јачине 7,9 Рихтерове скале у Перуу погинуло је више од 70.000, а 600.000 људи остало је без домова. Потпуно су разорени градови Јунгај, Хуарес и Чимботе. 1991. — У Лисабону је потписан мировни споразум о Анголи, којим је

после готово 16 година окончан грађански рат. 1992. — У организацији Центра за антиратну акцију, одржане су у Београду демонстрације више десетина хиљада грађана, који су ношењем црног флора дугог 1.300 метара изразили своје саућешће са жртвама рата у Босни и Херцеговини. 1996. — Босански Хрват Дражен Ердемовић признао је пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу да је учествовао у масовним погубљењима Бошњака у Сребреници. То је било прво признање кривице пред Хашким трибуналом. 1997. — Украјина и Русија потписале су споразум о стратешком партнерству. 2001. — Агент ФБИ-ја, ветеран Роберт Хансен, оптужен за шпијунажу, изјавио је да није крив. Америчка влада оптужила је Хансена да је 15 година преносио строго поверљиве информације Москви за суму од 1.400.000 долара и одређену количину дијаманата. 2003. — У граду Марфију у Северној Каролини ухапшен је Ерик Роберт Рудолф, осумњичен за постављање бомби на клиници за побачаје, у ноћном клубу за хомосексуалце, као и у Атланти, током Олимпијских игара 1996. године. 2004. — Слетањем на аеродром Шарл де Гол у Паризу, суперсонични авион „Конкорд“ француске компаније Ер Франс обавио је свој последњи лет. Четири таква авиона биће изложена у музејима у Француској, а пети на том париском аеродрому. 2011. — Ратко Младић изручен Хашком трибуналу за злочине на про-

стору бивше Југославије.

1. јун 193. — Римски цар Дидије Јулијан убијен након свега два месеца владавине. 987. — Иго Капет изабран за краља Француске. 1198. — Византијски цар Алексије III Анђео одобрио српском великом жупану Стефану Немањи и његовом сину монаху Сави да на рушевинама Хиландариона подигну нови манастир Свете горе, српски манастир Хиландар. 1455. — Османски султан Мехмед II Освајач заузео Ново Брдо, највећи рударски центар средњовековне Србије; 1479. — Основан универзитет у Копенхагену. 1562. — Цар Светог римског царства Фердинанд I и отомански султан Сулејман I Величанствени потписали мировни споразум којим се Фердинанд одрекао Ердеља у корист турског вазала Јована Запоље. 1671. — Турска је објавила рат Пољској. 1839. — Српски кнез Милош Обреновић абдицирао у корист сина Милана и напустио Србију. После смрти Милана, неколико недеља након преузимања власти, кнез је постао млађи син Михаило. 1869. — Шпанија донела нови устав којим је проглашена слобода вероисповести и штампе, уведен је суд са поротом и грађански брак. 1880. — У САД инсталирана прва јавна телефонска говорница у свету, у згради „Јејл банке“ у Њу Хејвну. 1898. - Почео шаховски турнир у Бечу, Аустрија.

1941. — Немци у Другом светском рату потукли британске трупе и освојили Крит, чиме су обезбедили важну базу за операције на Блиском истоку и у Северној Африци. Британци су се повукли с великим губицима, а приликом евакуације погинуло је и око 3.000 Аустралијанаца. Југословенски краљ Петар II Карађорђевић потписао је указ о именовању за председника југословенске владе у избеглиштву бившег хрватског бана Ивана Шубашића. 1958. — Генерал Шарл де Гол постао је француски премијер у јеку кризе око будућности француских колонија у северној Африци. У децембру те године Де Гол је први пут изабран за председника државе. Други председнички мандат добио је на изборима 1965. 1969. — Кандидат деголиста Жорж Помпиду изабран је за председника Француске након што је Шарл де Гол поднео оставку. 1973. — Британски Хондурас променио назив у Белизе. 1973. - Председник грчке војне владе Георгиос Пападопулос укинуо монархију и прогласио републику. 1980. — Америчка кабловска ТВ мрежа ЦНН почела са радом. 1987. — У експлозији бомбе подметнуте у хеликоптер којим се превозио из Бејрута у Триполи убијен либански премијер Рашид Карами. 1990. — Председници Совјетског Савеза и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали су споразум о престанку производње хемијског оружја и о уништавању тог оружја до краја 1992. 1993. — Смењен председник СР Југославије Добрица Ћосић, први

председник СРЈ изабран у јуну 1992. Његово смењивање изазвало је револт неколико хиљада Београђана окупљених испред зграде Скупштине. Под оптужбом да су изазвали нереде, у којима је погинуо један полицајац, а више људи рањено, ухапшени су лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић и његова супруга Даница. Пуштени су 9. јула аболицијом председника Србије Слободана Милошевића. Нови председник СРЈ постао је 25. јуна високи функционер Социјалистичке партије Србије Зоран Лилић. 1994. — Јужна Африка се након 33 године поново вратила у Комонвелт. Армандо Калдерон Сол постао први председник Салвадора након готово десетогодишњег грађанског рата. 1997. — На парламентарним изборима у Француској победила је удружена левица, а премијер је постао лидер Социјалистичке партије Лионел Жоспен. 2000. — Хашки трибунал за злочине почињене у Руанди 1994. године, осудио је белгијског новинара на 12 година затвора јер је подстицао злочине у својим радио емисијама. 2001. — Непалски престолонаследник принц Дипендра убио је у палати у Катмандуу своје родитеље, краља Бирендру и краљицу Ајсварају и још шест чланова породице, а потом извршио самоубиство. Државна комисија саопштила да је принц био под утицајем алкохола и дроге. У експлозији бомбе у ноћном клубу у Тел Авиву, коју је активирао палестински бомбаш самоубица, погинула је 21 особа. 2003. — Председник Русије Владимир Путин допутовао је у посету Вели-

кој Британији на позив британске краљице Елизабете II. Он је први шеф руске државе који је као званични гост ушао у краљевску палату у Лондону, после цара Александра Другог 1874.

2. јун 455. — Вандали упали у Рим и започели двонедељну пљачку која ће доцније послужити као основа термина вандализам. 1098. — У склопу Првог крсташког рата завршила се вишемесечна опсада Антиохије у којој су победили крсташи. 1771. — Русија је у рату са Турском преузела полуострво Крим. 1790. — У Новом Саду је отворена прва књижара. Власник Емануел Јанковић штампао је у својој штампарији и први каталог књига. 1924. — Амерички Конгрес признао је држављанство Индијанцима, староседеоцима на територији на којој су створене САД. 1946. — Италијани су се на референдуму изјаснили за републику и тиме одбацили монархију Савојске династије. 1949. — Држава Трансјорданија је променила назив у Хашемитска краљевина Јордан. 1953. — Британска краљица Елизабета II крунисана је у Вестминстерској катедрали у Лондону. То је било прво крунисање у историји које је преносила телевизија. 1955. — Југословенски и совјетски лидер Јосип Броз Тито и Никита Хрушчов потписали су Београдску декларацију којом су нормализовани односи Југославије и СССР, нарушени резолуцијом Информбироа из 1948. године.

МАГАЗИН

31.5.2015.

1965. — У експлозији мине у јапанском руднику угља близу Фукуоке погинуло је најмање 200 рудара. 1966. — Амерички васионски брод "Сервејер" извео је прво успешно меко спуштање на месец и почео да шаље прве слике месечеве површине. 1967. — Протести студената у Западном Берлину против посете персијског шаха током којих је полиција убила студента Беноа Онезорга. Његова смрт имала је за последицу стварање терористичког покрета Покрет 2. јун. 1969. — У судару аустралијског носача авиона "Мелбурн" и америчког разарача "Френк Е. Еванс" у Јужнокинеском мору погинула су 74 америчка морнара. 1979. — Папа Јован Павле II стигао је у Пољску, у прву посету папе једној комунистичкој земљи. 1983. — СССР је са сателита у земљиној орбити лансирао нову васионску сонду за истраживање планете Венере. 1992. — Данци су се на референдуму изјаснили против Мастрихтског уговора Европске уније. 1993. — На првим слободним изборима у Бурундију Мелхиор Ндадаје победио је војног председника Пјера Бујоју, чиме је у тој афричкој земљи

први пут шеф државе постао припадник већинског племена Хуту. 1997. — Тимоти Маквеј проглашен је кривим за подметање бомбе у федералну зграду у Оклахома Ситију 1995, када је погинуло 168 људи. Маквеј је осуђен на смрт и погубљен на електричној столици 10. јуна 2001. 1998. — Српска полиција у Београду пресрела је и претукла студенте који су кренули према згради владе Србије да изразе протест због новог Закона о универзитету. 1999. — Жене Јапана избориле су се за употребу пилула за контрацепцију, три деценије након што се пилула појавила на Западу. 2000. — Главни тужилац Међународног суда за ратне злочине у Хагу Карла дел Понте изјавила је у Савету безбедности УН да нема основа за покретање истраге о евентуалним ратним злочинима НАТО-а током бомбардовања СР Југославије 1999. 2001. — Колумбијска влада и побуњеници, припадници левичарског ФАРЦ покрета, потписали споразум којим је дозвољена прва размена затвореника у 37 година дугом рату. 2002. — На референдуму у Швајцарској усвојен је предлог да се ублажи изузетно строг закон о побачају, чиме би се законодавство у тој об-

ласти приближило правној регулативи других европских држава.

3. јун 350. — Непотијан, Константинов сестрић, подигао је у Риму неуспешну узурпацију против владара западног дела Римског царства Магненција. 1098. — После петомесечне опсаде, крсташи су у Првом крсташком рату заузели град Антиохију. 1818. — Завршен је последњи британски рат против Марата, чиме је Британија стекла превласт у Индији. 1837. — Успостављени дипломатски односи између Велике Британије и Кнежевине Србије: Кнез Милош Обреновић у Крагујевцу примио акредитивно писмо првог британског конзула пуковника Хоџиза. 1889. — Краљевина Србија преузела је од француског концесионара управљање својом железницом. 1896. — У Москви је потписан уговор Русије и Кине о ненападању у наредних 15 година, а Кина је одобрила Русији да користи железницу у северној Манџурији. 1940. — Окончана је евакуација савезничких снага из Француске у Другом светском рату. Из луке Денкерк бродовима је евакуисано више од

337.000 британских, француских и белгијских војника. 1941. — Почео Невесињски јунски устанак. 1951. — Основано Удружење српских писаца у иностранству (Associa`on of Serbian Writers Abroad, ASWA) 1959. — Сингапур је проглашен аутономном државом у саставу Комонвелта, у којој су Британци задржали ресоре одбране и иностраних послова. 1965. — Амерички астронаут Едвард Вајт изашао је из свемирског брода "Џемини 4" и тако постао први Американац који је „шетао“ космосом, три и по месеца после руског космонаута Алексеја Леонова. 1968. — У Београду, а потом и у другим универзитетским центрима у Југославији, почеле су студентске демонстрације, прве у комунистичкој Југославији. Протест против привилегија комунистичких функционера, незапослености и угрожавања основних демократских права прекинут је после седам дана након што се студентима преко ТВ Београд обратио председник СФРЈ Јосип Броз Тито, који је подржао студенте и обећао им брже решавање друштвених проблема. 1973. — Совјетски суперсонични авион "Тупољев 144" срушио се у близини Париза током ваздухопловне изложбе. Погинуло је свих шест чланова посаде и седам француских сељака. 1989. — У експлозији гасовода на Трансибирској железници дигнута су у ваздух два путничка воза. Погинуло је 575 људи, а око 600 је рањено. 1995. — Министри одбране НАТО-а и ЕУ донели су одлуку о стварању Снага за брзо реаговање у Босни, које ће штити мировне трупе УН од напада Срба из Републике Српске. [1998]] — Брзи воз Интерсити експреса је излетео са шина између Хановера и Хамбурга, усмртвиши 101 особу. 1999. — Председник СР Југославије Слободан Милошевић прихватио је мировни план САД, ЕУ и Русије, који су у Београд донели фински и руски посредници Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин. План, који је подразумевао долазак међународних снага на Косово,

био је услов за престанак ваздушних напада НАТО-а на Југославију. Сазвано је заседање новог парламента Нигерије, чиме је после више од 15 година окончана владавина војним декретима у најмногољуднијој афричкој земљи. 2004. — У Специјалном суду у Сијера Леонеу почело је суђење одговорнима за злочине током грађанског рата у тој земљи у коме је страдало око 200 људи. Тај суд основан је две године раније. 2006. — Скупштина Црне Горе је прогласила независност и од тада Србија и Црна Гора више не постоји.

4. јун 1133. — Немачки краљ Лотар II крунисан је за римског цара током похода на Рим, који је предузео да у Рим врати прогнаног папу Иноћентија II. 1783. — Француски проналазачи браћа Етјен и Жозеф Монголфје први пут су јавно демонстрирали летење балоном пуњеним загрејаним ваздухом. 1831. — Белгијски Конгрес прогласио је принца Леополда из династије Сакс-Кобург за првог монарха независне Белгије. 1916. — Код Лавова у Првом светском рату почела је Брусиловљева офанзива руског генерала Алексеја Брусилова, која је значајно олакшала положај савезника на западном фронт и у Италији. Брусилов је у августу потукао трупе Централних сила и заробио око 400.000 војника. 1920. — У дворцу Тријанон код Париза силе Антанте су после Првог светског рата потписале мировни уговор са Мађарском и одузеле јој територије које је држала у оквиру Аустроугарске. Око 3,5 милиона Мађара остало је изван матичне земље, највише у Румунији. 1942. — Почела је четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату. 1943. — Војним пучем збачен је са власти председник Аргентине Рамон Кастиљо.

1944. — Савезничке трупе ушле су у Рим у Другом светском рату. 1946. — Генерал Хуан Перон изабран је за председника Аргентине. 1970. — Британски протекторат Тонга стекао је независност у оквиру Комонвелта. 1989. — Кинеске власти су растуриле студентске демонстрације на пекиншком тргу Тјенанмен на којима је тражена демократизација земље. Према званичним подацима погинуло је 300 људи, а 7.000 је повређено, а према извештајима већине светских медија погинуло је више хиљада људи. На првим вишепартијским изборима у Пољској, након скоро 50 година, опозициона коалиција и алтернативни синдикални покрет „Солидарност“ надмоћно су победили владајуће комунисте, што је означило крај комунизма и совјетске превласти у Пољској. Вођа „Солидарности“ Лех Валенса у децембру 1990. постао је председник Пољске. 1991. — Комунистичка влада Фатоса Наноа у Албанији поднела је оставку након 20-дневног генералног штрајка. 1993. — Савет безбедности УН одобрио је слање наоружаних трупа у Босну ради заштите шест „зона безбедности“ (Сарајево, Тузла, Жепа, Сребреница, Горажде и Бихаћ) са овлашћењем да употребе оружје, а у случају потребе, одобрено је дејство НАТО авијације. 1996. — Европска ракета „Аријана 5“ експлодирала је 40 секунди после лансирања. 2003. — У Обилићу на Косову у својој кући убијена су три члана породице Столић, супружници Слободан и Радмила и њихов син Љубинко. УНМИК понудио 50.000 долара награде за информације које би довеле до хапшења виновника тог злочина. Хрватска влада је на шест месеци суспендовала визни режим за грађане Србије и Црне Горе, који је био на снази око 12 година. На изборима у Тогоу председник Гнасингбе Ејадема, освојио је нови петогодишњи мандат. На чело државе дошао је војним ударом 1967. и важи

за афричког лидера који најдуже влада.

МАГАЗИН

31.5.2015.

5. јун

1478. — Пад утврђења Кроја, седиште Скендербега, под власт Османског царства. 1662. — Луј XIV је узео Сунце за свој симбол. 1806. — Наполеон прогласио Холандију краљевином и за краља поставио свог брата Луја Бонапарту. 1827. — Турске трупе заузеле Акропољ и ушле у Атину, након што су сломиле устанак за ослобођење Грчке. 1837. — Српски кнез Милош Обреновић поставио прве економе (агрономи), чији је задатак био да саветују сељаке и настоје да сваки од њих засеје одређену количину пшенице, овса, јечма, кукуруза, кромпира... 1873. — Под притиском Британије, султан Занзибара Саид бин Баргаш затворио занзибарско тржиште робова. 1900. — Британске трупе у Бурском рату заузеле Преторију. 1915. — Жене у Данској добиле право гласа. 1916. — Британски фелдмаршал ирског порекла, лорд Херберт Киченер, освајач Судана и министар рата у Првом светском рату, потонуо са оклопном крстарицом „Хемпшир“, која је, пловећи у Русију, наишла на мину. 1941. — Експлодирало спремиште муниције немачке војске у смедеревској тврђави у Другом светском рату. Погинуло више хиљада људи, а срушено и оштећено више стотина кућа. Узрок експлозије остао је непознат. 1945. — Представници Совјетског Савеза, САД, Уједињеног Краљевства и Француске потписали су у Берлину Декларацију о преузимању врховне команде над пораженом Немачком у Другом светском рату и њеној подели на четири окупационе зоне. 1947. — Државни секретар САД Џорџ Маршал изнео план о финансијској помоћи Европи разореној у Другом светском рату. „Маршалов план“, којим су САД у периоду од 1948. до 1952. доделиле помоћ од 15 милијарди долара европским земљама, усвојен је исте године на Економској конференцији у Паризу. 1967. — Почео је рат између Израела и арапских земаља. Египта, Сирије и Јордана. Израелске снаге су у наредних шест дана избиле на Суецки канал, заузеле Синајско полуострво, појас Газе, део Јордана и Голанску висораван у Сирији. 1968. — Палестинац Сирхан Сирхан у атентату у Лос Анђелесу смртно ранио америчког сенатора Роберта Кенедија, млађег брата председника Џона Кенедија, који је такође убијен у атентату, 1963. у Даласу. Роберт Кенеди је наредног дана подлегао ранама. 1972. — У Стокхолму почела прва конференција УН посвећена проблемима заштите и унапређења човекове околине. 1975. — Суецки канал, који је био затворен од израелско-арапског рата 1967, поново отворен за међуна-

родни саобраћај. 1992. — Југословенска народна армија напустила касарну „Маршал Тито“ у Сарајеву, чиме је завршено повлачење ЈНА из Босне и Херцеговине. 2000. — Последњег дана посете Русији председник САД Бил Клинтон говорио у Државној думи, као први амерички председник који се обратио руском парламенту. Апелациони суд у Сантјагу укинуо посланички имунитет бившем чилеанском диктатору Аугусту Пиночеу, отварајући тиме пут за судски процес због злочина почињених у Чилеу током његовог режима. Суд је наредне године суспендовао процес прогласивши Пиночеа ментално неспособним. 2001. — Лабуристичка странка убедљиво победила на изборима у Великој Британији, а Тони Блер постао први премијер лабуриста са два узастопна мандата. Уједињене нације обележиле 20тогодишњицу појаве АИДС-а. Процењује се да је 58 милиона људи заражено ХИВ вирусом и да је више од 22 милиона умрло у последње две деценије. 2003. — САД и Јужна Кореја постигле договор о измештању америчких трупа из демилитаризоване зоне која је раздвајала Јужну и Северну Кореју. Америчке трупе су измештене у базе јужно од те зоне. 2006. — Црна Гора је прогласила независност на основу резултата референдума, а Република Србија делује као независна и суверена држава.

6. јун 1508. — Максимилијан I, цар Светог римског царства поражен од стране Млечана у Фурланији. Заузврат потписује трогодишње примирје и препушта неколико територија Венецији. 1513. — Италијански ратови: битка код Новаре - Масимилијано Сфорца уз помоћ швајцарских најамника наноси пораз Французима и поново преузима власт у Милану. 1523. — Густав Васа је изабран за краља Шведске, што је означио симболични крај Калмарске уније.

1654. — Абдицирала шведска краљица Кристина од Шведске под оптужбама за расипништво и разузданост, а на престо је дошао Карл X Густав. Краљица је остатак живота провела по културним центрима Европе, а сахрањена је у цркви Светог Петра у Риму. 1683. — У Оксфорду, у Енглеској отворен први јавни музеј у свету "Ешмолиен". 1801. — Мировним споразумом у Бадахозу завршен шестогодишњи рат између Шпаније и Португала. Португалија је изгубила део територије источно од реке Гвадијане. 1859. — Квинсленд је постало одвојена колонија од Новог Јужног Велса. 1871. — Немачка је анектирала Алзас, након пораза Француске у француско-пруском рату. 1919. — Укинута је Република Прекомурје. 1933. — У Њу Џерзију је отворен први ауто биоскоп, који је могао да прими 400 аутомобила. 1941. — Адолф Хитлер издао Комесарско наређење тј. Смернице за третман политичких комесара (Richtlinien für die Behandlung poli`scher Kommissare). Наређење је захтевало да сваки совјетски политички комесар откривен међу заробљеним војницима буде одмах стрељан. 1942. — Амерички понирући бомбардери су потопили четири јапанска носача авиона у бици код Мидвеја. 1944. — Савезничке снаге у Другом светском рату искрцале се у Нормандији у највећем десанту у историји. 1949. — Објављена књига Џорџа Орвела "1984", визија света којим влада Велики Брат. 1954. — Преносом манифестације „Фестивал цвећа“ из Швајцарске почела је с радом Евровизија, телевизијска мрежа европских земаља. 1967. — Египат затворио Суецки канал, дан после избијања израелскоарапског рата. 1972. — У експлозији у руднику угља у Родезији је погинуо 431 рудар. 1981. — У најтежој несрећи у историји железнице погинуло најмање 800 људи кад је седам вагона претрпаног

путничког воза исклизнуло из шина и пало у реку Коси у држави Бихар у Индији. 1982. — Израел почео инвазију Либана у настојању да истера припаднике Палестинске ослободилачке организације. 1984. — Тетрис, једна од најпознатијих видео игара, је угледала светлост дана. 1984. — У сукобу војске и екстремистичких Сика који су се забарикадирали у комплекс „Златног храма“ у Амрицару, према индијским војним изворима погинуло је најмање 250 Сика и 47 војника. Поједини медији су објавили да је погинуло око хиљаду људи. 1985. — Израел је после трогодишње окупације повукао већи део снага из Либана, али је задржао гранични појас унутар те земље. 1994. — Срушио се кинески авион који је летео на унутрашњој линији из туристичког центра Си'ан. Погинуло је свих 160 путника и чланова посаде. 1995. — У Јужноафричкој Републици укинута смртна казна. 2000. — Ференц Мадл постао нови председник Мађарске. 2001. — Посланик Либералног савеза Весна Перовић постала је председница Скупштине Црне Горе, као прва жена у историји Црне Горе изабрана на ту функцију. Францускиња Мари Бремонт, за коју се веровало да је најстарија особа на свету, умрла је у сну у 115-ој години живота. 2002. — Индијске снаге безбедности убиле су Мохамеда Рафика Лонеа, вођу исламске побуњеничке групе Харкат-ул-Џехади, која се бори за припајање индијске провинције Кашмир Пакистану. 2003. — Жена, бомбаш самоубица, усмртила је себе и још најмање 17 људи, улазећи у аутобус у северној руској републици Осетија, која се граничи са Чеченијом. 2006. — Република Србија, као следбеник Србије и Црне Горе, постала независна и међународно призната држава.

МАГАЗИН 31.5.2015.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

31.5.2015.

НЕШТО МИРН

време када је између две узастопне недеље број кривичних дела знао да се увећа и за више од два пута повећање од само седам у односу на 21 из претходног седмичног статистичког прегледа стања јавне безбедности на подручју града не би требало да делује посебно узнемиравајуће. Према подацима којима располаже Полицијска управа у структури кривичних дела од укупно 28 евидентираних само једно припада области привред-

ног криминала, а сва остала се сврставају у општи. Број прекршаја у области јавног реда и мира је идентичан прошлонедељном с разликом што је за три на 15 повећан број туча, а исто толико смањен број осталих. Иако је укупан број саобраћајних незгода за једну мањи него у претходној седмици последице су теже, а огледају се у шест са повређеним лицима и четири у којима је евидентирана само материјална штета која је са

прошлонедељних 890 хиљада скочила на милион и 300 хиљада динара. Осам особа је задобило лакше телесне повреде, а побољшање се бележи једино код броја прекршаја у области безбедности саобраћаја који је са 475 евидентираних за педесетак мањи него недељу дана раније. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали су у гашењу три пожара у којима је причињена штета од пола милиона динара. Т. Радовановић

Солидарност на делу

Напад на таксисту

Поводом Дана Министарства, Славе Министарства и Дана Полиције, Друштво добровољних давалаца крви „92“ Полицијске управе Краљево, у сарадњи са Организацијом Црвеног крста и Трансфузијом крви Опште болнице „Студеница“ организовало је акцију добровољног давања крви за потребе Трансфузије крви Опште болнице. У току акције прикупљена је 101 јединица крви, од којих су 91 јединицу дали полицијски службеници, а осталих 10 чланови друштава добровољних давалаца крви месних заједница Ратина, Обрва и Шумарице, затим добровољни даваоци „Магнохромa“, ЈКП „Путеви“, ЈП „Водовод“ и ЈП „Железнице Србије“ - Ложионица Краљево.

У Полицијској управи Краљево је потврђено да су припадници Министарства унутрашњих послова расветлили разбојништво које је извршено у уторак у послепоноћним сатима. Због сумње да је извршио кривично дело које се сматра разбојништвом припадници полиције су ухапсили и, по налогу заменика основног јавног тужиоца, до 48 сати задржали двадесетдвогодишњег Краљевчанина Д.Ј. Осумњичњни је, након завршене вожње, претио и задао више удараца педесетседмогодишњем таксисти захтевајући да му преда новац, што је овај и учинио. Таксиста је задобио лаке телесне повреде које су амбулантно саниране, а осумњичени по истеку задржавања, приведен основном јавном тужиоцу у Краљеву.

Фото: М. Радовановић

НИЈА НЕДЕЉА

МАГАЗИН 31.5.2015.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs