MagazIN 175 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година III * Број 175 * 24. мај 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

24.5.2015.

МАГАЗИН

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН 24.5.2015.

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара.

Стратегија развоја града Краљева до 2020. године (14)

МАГАЗИН

24.5.2015.

ПЕТ КОРАКА

- Велики број предузећа се затвара у првих пар година након отварања, а активност удружења предузетника се не развија јер нема довољне подршке локалне самоуправе. - Расположива буџетска средства нису усклађена са потребама локалне заједнице, нису решени имовинско правни односи на локацијама погодним за инвестирање, није довољна сарадња локалне самоуправе и привредника. - Развој локалне заједнице у наредних пет година нема светлу перспективу. - Развоју предузетништва треба да допринесе изградња сајмишта у Краљеву

тратегија развоја Краљева до 2020. године значајним сматра подршку развоју предузетништва и локалног привредног сектора коме у значајној мери треба да допринесу удружења предузетника, развијена приватна иницијатива и предузетнички дух сектора малих и средњих предузећа. Ма колико овакво уверење звучало оптимистички не деле га приватни предузетници који годинама у оквиру поменутог удружења покушавају да укажу на низ погрешних потеза локалних власти који им отежавају ословање. Да папир трпи све, а да до-

носиоци одлука најчешће ни не знају шта су то подржали дизањем руку, сведочи текст стратешког документа према коме развоју предузетништва доприноси постојање институција за подршку кроз Регионалну привредну комору и Регионалну развојну агенцију. Није познато на основу којих података је аутор стратегије пројектовао развој града у наредних неколико година, али је сигурно да се бар у делу који се односи на ову област није консултовао са представницима приватних предузетника, нити њихових удружења. Важним ресурсом сматра

се радна снага са значајним искуством у производњи уз могућност коришћења финансијских и нефинансијских мера активне политике запошљавања у сарадњи са Националном службом за запошљацање. Повољном утиску требало би да допринесе и дуга традиција у металопрерађивачкој производњи Списак слабости које спречавају интензивнији развој у овој области далеко је дужи од предности које га подстичу. На првом месту је низак ниво конкурентности локалне привреде у којој је преовлађујућа делат-

Фото: М. Радовановић

А ДО ЦИЉА

МАГАЗИН

24.5.2015.

ност трговина са ниском додатом вредношћу. У индустрији је присутна слаба искоришћеност постојећих капацитета, а у предузетништву низак ниво обучености и примена информационих технологија, низак ниво корпоративног управљања и недостатак повољних финансијских средстава за мала и средња предузећа. Кочницу представља сазнање да расположива буџетска средства нису усклађана са потребама локалне заједнице, да нису решени имовинско правни односи на локацијама погодним за инвестирање, није довољна сарадња локалне самоуправе и привредника и нема довољно кадрова специфичних профила. Подаци показују да се велики број предузећа затвара у првих пар година након отварања, а да се активност удружења предузетника не развија јер нема довољне подршке локалне самоуправе. Ако се томе дода недовољна обученост младих за покретање сопственог бизниса, недовољна повезаност привредника у циљу обједињавања по-

нуде и непостојање Бизнис инкубатор центра, да развој школства не прати промене на тржишту рада, а нема ни јавно приватних партнерстава, онда развој локалне заједнице у наредних пет година и нема светлу перспективу. Ништа боља ситуација није ни у повезивању привреде, науке и локалне смоуправе иако је списак мана краћи од оног на коме су исписане све предности у које се убраја постојање високошколске научне установе, оличене у Факултету за машинство и грађевинарство, средњих стручних школа, стручних и техничких капацитета на факултету за област машинства и грађевинарства и регионалног центра за примену савремених технологија у области машинске производње. Да у повезивању привреде, науке и локалне самоуправе не иде све као по лоју потрудили су се недовољна повезаност привредних субјеката, недостатак капацитета за вишу фазу прераде и недовољна искоришћеност стручних и техничких капацитета факултета у циљу унапређења конкурентности ло-

калне привреде

Пољопривредна производња и рурални развој Небројано пута је потврђено да значајну предност у даљем привредном развоју локалне средине може да представља пољопривредна производња и рурални развој са ресурсима у које се међу најзначајнијим убраја људски. Потенцијал за развој пољопривреде је 47,4 % пољопривредног земљишта, значајан број регистрованих пољопривредних домаћинстава, постојање градског Фонда за развој пољопривреде, традиција и искуство у производњи. Значајном се сматрају површине земљишта на коме је могућа интезивна пољопривредна производња повртарских култура уз развој савремених система за наводњавање и површине погодне за производњу сточне хране и развој сточарства. Профитабилну производњу производа за

којима расте тражња на тржишту, у које се убрајају воће, производи у органском поступку, сточни и други производи, омогућавају квалитетно земљиште и агроеколошки услови, а у знатној мери могу да допринесу и образовне институције оличене у Пољопривредној школи, саветодавној стручној служби, Ветеринарском специјалистичком институту и другим институцијама за подршку развоја пољопривреде Подугачак списак слабости почиње податком о недостатку малих прерадних капацитета, институционалне подршке развоју пољопривреде на локалном нивоу и недовољно изграђеној инфраструктури на сеоском подручју на коме нема саобраћајница, вода, канализација и сличног. Интензивнији развој пољопривредне производње спречавају уситњен и расцепкан земљишни посед, велика рашчлањеност рељефа који отежава употребу механизације у пољопривреди, висок проценат напуштених и запарложених површина, полариза-

ција привредног развоја уз веома слаб развој брдско планинског подручја, мали проценат наводњавања и коришћења расположивих водних ресурса. Све би било много боље кад би постојала квалитетнија заштита од елементарних непогода, повољнија старосна структура пољопривредних домаћинстава, решени власнички односи на пољопривредном земљишту, побољшана организованост пољопривредних произвођача, повећана конкурентност локалне пољопривреде на глобалном тржишту и координација републичких стручних служби и локалне самоуправе у области развоја пољопривреде.

Туризам Значајним потенцијалом сматра се туризам коме би, да није слабости, могао да допринесе повољан географски положај, гостопримљиво становништво, традиција угоститељства, изграђени смештајни капацитети и постојање туристичке организације. Спи-

сак лепих жеља допуњавају природни ресурси од значаја за развој туризма на планинском подручју, термалне воде, тврђаве, бање, заштићена природна добра. Иако у Матарушкој Бањи одавно ништа не ради, а радници Природног лечилишта и одмаралишта су одавно на принудним одморима, значајним се сматра што је овом месту враћен статус бањског подручја. По аутору стратегије ништа мање значајни нису ни површински токови погодни за риболов и изградњу пастрмских рибњака, као и за пратеће туристичке активности, добри услови за развој ловног и риболовног туризма, богато културно историјско наслеђе које се огледа у манастирима, црквама и културно-историјским споменицима и добри услови за развој сеоског туризма у брдско планинским руралним деловима. Услови за развој спортског и рекреативног туризма постоје на подручју Гоча, Рудна и Столова, делимично је развијена спортска инфраструктура која укључује планинске бициклистичке, планинарске и пе-

шачке стазе, а постоји и велики број значајних туристичких, културних и спортских манифестација, као и туристички капацитет Матарушке и Богутовачке Бање у поступку приватизације. Све то постојало је и до сада, а туризам стално назадовао због одсуства интересовања локалних и страних улагача за улагање у туристичку понуду на подручју града, политичке и економске нестабилности, регионалне конкуренције, нерешеног статуса имовине у општини, одлива становништва, непланске градње, ниског степена услуга и незадовољства корисника.

Специфични циљеви

МАГАЗИН

24.5.2015.

Као пет специфичних циљева који треба да допринесу даљем развоју дефинисани су привлачење и подстицај развоја инвестиција, подршка развоју предузетништва и локалног привредног сектора, повезивање привреде, науке и локалне самоуправе, развој пољопривреде и рурални развој и развој туризма.

До остварења првог циља, привлачења и подстицаја развоја инвестиција води 12 пројеката и мера од којих први подразумева формирање управе за управљање имовином, израду базе података јавне својине код које је корисник локална самоуправа и плана управљања том својином. Следећим корацима сматрају се израда елабората за ревитлизацију браунфилд локација, па њихова ревитализација у циљу искоришћавања постојећих капацитета и нових улагања домаћих и страних инвеститора. Значајним се сматра инфраструктурно уређење и опремање и промоција гринфилд и браунфилд локација на подручјима „Медијапан“, „Воћареве ливаде“, „Стари аеродром - Магнохром“, „Шеовац“, „Адрани -Јабучар“ и другим, као и планирање и инфраструктурно опремање нових локација за инвестициона привредна улагања. На половини листе приоритетних пројеката су спровођење процедура ради преузимања и стављања у функцију развоја привреде 80 хектара пољопривредног

земљишта пољопривредне школе, припрема локалног пакета олакшица за домаће и стране инвеститоре смањењем пореза и такси, и поједностављењем процедура за добијање дозвола, као и јачање капацитета и унапређење рада Канцеларије за брзе одговоре. Ако је судити по редоследу у тексту стратешког документа нешто слабије рангирани су израда елабората о продаји, или давању у закуп, локација у јавној својини, јачање стручних и техничких капацитета Градске управе и јавних предузећа и установа за планирање и реализацију пројеката из области локалног економског развоја и квалитетна и континуирана презентација потенцијала инвеститорима која укључује унапређење постојећег градског WEB сајта, припрему, штампу и диструбуцију нове инвестиционе брошуре града и промоцију потенцијала града за инвестирање на домаћим и међународним сајмовима и манифестацијама. Листу пројекат којима се употпуњује први подциљ завршава

унапређење Географско информационог система и повезивање привредних актера и локалне самоуправе у јединствен информациони систем.

Подршка предузетништву Подршка развоју предузетништва и локалног привредног сектора требало би да се оствари кроз осамнаест пројеката од којих се најзначајнијим сматрају оснивање локалног Фонда за развој предузетништва и привредног сектора, планирање и развој пословне и комуналне инфраструктуре у складу са потребама локалног привредног сектора, јачање улоге Привредног савета у припреми и доношењу програма и одлука од значаја за локални економски развој града, унапређење услуга инвеститорима кроз успостављање сарадње Националне службе за запошљавање, Регионалне привредне коморе и града кроз формирање Бизнис сервис центра и Тренинг центра. Ништа мање значајни нису ни Бизнис

инкубатор центар у Краљеву, припрема студије оправданости о оснивању Иновационог центра, реализа ција програма подстицаја и развоја социјалног предузетништва, спровођење едукативних програма подстицаја и програма подршке омладинског предузетништва, припрема и спровођење програма обуке младих у приватним предузећима, информисање и едукација представника локалног привредног сектора о могућностима и начинима коришћења доступних фондова и програма, јачање капацитета представника локалног привредног сектора и локалне самоуправе за реализацију пројеката по моделу јавноприватног партнерства и коришћење фондова Европске уније уз организацију и спровођење менторинг програма као услуге подршке у раду предузетницима и сектору малих и средњих предузећа. Последњу трећину мера и пројеката предводи подршка јачању конкурентности локалне привреде кроз формирање секторских и струковних удружења предузетника

и привредника, као и кластерског повезивања фирми са циљем јачања позиција за заједнички наступ, а наставља формирање зона унапређеног пословања на подручју уже зоне града и реализација основних обука за запослена и незапослена лица, реализација специјализованих обука за запослена и незапослена лица, израда програма обука за незапослена и запослена лица, а према потребама локалне привреде у сарадњи са Националном службом за запошљавање. Развоју предузетништва треба да допринесе припрема базе података дефицитарних занимања и припрема предлога за усклађивање образовних профила са потребама локалне привреде, припрема и спровођење годишњих мера за подстицај запошља вања и организација годишњих локалних сајмова запошљавања у сарадњи локалне самоуправе и Националне службе за запошљавање и коначно, изградња сајмишта у Краљеву. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.5.2015.

Сутра тридесета седница Скупштине града

МАГАЗИН

24.5.2015.

ЗАБОРАВНА ИЗ

- Опозиција подсећа власт на реализацију радних закључака које је сама предложила. – Предлог за сазивање ванредне седнице подржало 24 опозиционих одборника. – За одржавање седнице неопходно бар пола милиона динара за трошкове телевизијског преноса, дневнице одборника, штампање материјала и ко зна чега још, а све у време кад нема довољно средстава за субвенционисање удружења грађана, спортских организација, медија

а захтев једне трећине одборника, а таман их толико има у опозиционим странкама, председник Скупштине града Сретен Јовановић је за 15. април заказао двадесет девету по реду седницу Скупштине

града са само једном тачком дневног реда. Према предлогу независног одборника, и председника Месне заједнице Грдица, од одговорних се тражио извештај о до тада предузетим мерама и предлог мера и активности на плану

трајне заштите плавног подручја месних заједница Грдица, Адрани, Мрсаћ, Бапско Поље, Сирча, Опланићи, Милочај и Поповићи. Скупштина са једанаест гласова подршке и 34 уздржана није прихва-

тила предлог Рада Ерца да се седам до десет дана касније одржи нова седница на којој би се расправљало о ребалансу Програма и одвајању средстава за израду заштитних бедема на траси будуће обилазнице и донела одлука о ослобађању од пореза на имовину за власнике кућа, привредних објеката и катастарских парцела, али је подржала два напредњачка који је у име шефице одборничке групе Маје Даниловић прочитао Милош Милишић. Први се односи на „испитивање могућности, и поступање у складу са њима, да се порески обвезници који имају пребивалиште, односно седиште на плавним подручјима, ослободе макар и делимичмо од плаћања пореза у одређеном временском пе-

риоду“, а други „да се утврди да ли је Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ од 2000. године па на овамо у свом Програму рада имала предвиђене радове на регулацији Западне Мораве и докле се са тим радовима стигло“. Као што је то обичај у раду локалног парламента предлагач је врло брзо заборавио на захтев, па су на то да их ових дана подсете били приморани одборници опозиције. Њих 24 из Демократске странке, Покрета за Краљево, Либерално-демократске партије и Двери је, на основу Закона о локалној самоуправи и Пословника о раду Скупштине града, упутило захтев за сазивање ванредне седнице парламента са само једном тачком дневног реда,

Извештај извршне власти града Краљева по питању реализације закључака донетих на последњој седници Скупштине града. Закон о локалној самоуправи и Пословник о раду Скупштине града Краљева основ су за сазивање седнице коју је за сутра заказао председник Сретен Јовановић. Ма колико било неизвесно како ће тећи, а како се завршити, сигурно је да ће коштати више од пола милиона динара за трошкове телевизијског преноса, дневнице одборника, штампање материјала и ко зна чега још, а све у време кад нема довољно средстава за субвенционисање удружења грађана, спортских организација, медија... Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЗВРШНА ВЛАСТ

Нове снаге на политичкој сцени

МАГАЗИН

24.5.2015.

БУДУЋНОСТ У З

- Негативан тренд у земљи може да се заустави само јединственим деловањем и договором свих политичких фактора, занемаривањем сујете, личних анимозитета и сукоба зарад општих и инетереса земље и њених грађана. - Квалитетни, способни и образовани људи са резултатима у каријери стоје са стране и гледају како неки други недостојни управљају њима и одређују њихову судбину. - За само седам дана у Краљеву без посла остало две стотине радника из две најјаче приватне фирме. - Нико од локалних политичара овакво стање не узима за озбиљно нити покушава да било шта уради. - Највећи узрок пропадања Србије је бескрупулозна партократија и због тога је неопхподно променити политички систем и изборни закон као основни предуслов за стварање ефикасне јефтине и квалитетне озбиљне државе

ЗАЈЕДНИШТВУ

МАГАЗИН

24.5.2015.

акон што је пре месец дана у Нишу потписан споразум о сарадњи странке Заједно за Србију и Народног покрета Србије уследио је сличан акт локалних одбора у великом броју општина и градова. Пред одржавање јавне трибине на којој су о плановима за будућност говорили председник Народног покрета Србије Мирослав Алексић и председник странке Заједно за Србију Душан Петровић председници локалних одбора Љубинко Златић и др Драган Арсић ставили су потпис на документ којим се дефинишу заједнички циљеви пред предстојеће локалне изборе. Главне теме представљају идеологија, начин деловања и визија будућности за коју се треба борити у локалној средини, а основна одредница је заједништво као услов за реализацију мисије коју имају ове две политичке групације. Председник Народног фронта из

Краљева шаље заједничку поруку два партнера који не подржавају оно шо се дешава у Србији. Сазнање да је земља сваког дана у све тежем положају указује на неопходност да се негативан тренд заустави, а то може само јединственим деловањем и договором свих политичких фактора занемаривањем сујете, личних анимозитета и сукоба зарад општих и инетереса земље и њених грађана. Ка том циљу води промена политичког система и потреба да политика не буде испред интереса друштва. - Политика мора бити средство за остваривање одређених друштвених резултата за заједницу и државу, а не за решавање личних егзистенцијалних проблема оних који се данас баве политиком. Жалосно је то што данас квалитетни, способни и образовани људи са резултатима у каријери стоје са стране и гледају како неки други недо-

стојни управљају њима и одређују њихову судбину. Наша мисија ће бити да подигнемо сваки камен у Србији и пронађемо сваког квалитетног и способног човека који ће бити спреман да се бори за земљу и своју децу, а да политичке и личне циљеве стави у страну. Зато је потребно променити политички систем који је генератор свих проблема који се данас дешавају у Србији – поручује Алексић. И Народни покрет Србије и Заједно за Србију залажу се за непосредни избор градоначелника, председника општина, посланика и одборника. Повод за то је искуство из последње две деценије оличено у негативној селекцији која се у најгорем смислу одражава на разарање земље. Код оба партнера преовладава уверење да ће након тога све доћи на своје место, а потом уследити неопходне реформе јер ове које заговара актуелна власт не

дају резултате без промене политичког система. Трибина у Краљеву је прилика за подсећање на потребу промене система на коме је заснована градска економија која по многима одаје суморну слику. Томе у највећој мери доприноси пропаст великих предузећа која су некада била значајна и ван граница земље. Сем што засигурно све више пропадају и остаци великих система у све тежем положају су и мала приватна предузећа на којима се последњих деценија заснивала привредна активност града, а који не могу да реше проблеме без интервенције локалне самоуправе и државе. О тежини ситуације довољно говори податак да је за само седам дана без посла остало чак две стотине радника из две најјаче приватне фирме, а посебно поразним оцењује се то да нико од локалних политичара овакво стање не

узима за озбиљно нити покушава да било шта уради. Све то наводи на много пута поновљен закључак да су граду потребни људи са идејом и довољно спремности да се ухвате у коштац са економским неприликама како би помогли бар малом броју оних који још како тако послују, али и нови инвеститори који би помогли да се заустави одлив младих из Краљева. Три године напредњачке власти у Краљеву оцењују се као период лажних обећања у коме нема инвестиција које би покренуле грађевинску оперативу. Није тајна ни да је Влада Србије, из разлога који се оцењују расколом у редовима владајуће коалиције, потпуно заборавила Краљево. У прилог овој тврдњи сведочи чињеница да је пред Нову годину Крагујевац добио 300 милиона динара, пре неколико дана Ниш и чак у два наврата Јагодина. У таквим околностима Краљево не

може да добије средства ни колико да се закрпи по која рупа на коловозу и бар тако ангажује грађевинска оператива. Потврђено је да се Народни покрет Србије никад неће сложити са политиком све јаче централизације, па се залаже за давање већих овлашћења локалним самоуправама. Велика одговорност пред локалне изборе лежи и на грађанима од којих се очекује да препознају људе који нису купили дипломе, имају знање и способност да мењају економску слику града. Регионализације Србије подразумева јасно дефинисање три целине, Војводине, Београда и остатка земље, од којих би се свака бавила економском, социјалном и здравственом политиком, а држави препустила бављење војском, полицијом, спољним пословима, монетарном политиком и правосуђем. Са оваквим идејама коалиција се припрема за изборе на

24.5.2015.

МАГАЗИН

којима, као и сви други, очекује добар резултат. Присуство бројних гостију из других партија тумачи се као добар знак пред локалне изборе чији се главни циљ назире у настојању да се са власти скине коалција окупљена око напредњака. Главни адут свих који му теже су бројна неиспуњена обећања којима је пред последње изборе најављивано покретање Србије и жесток обрачун са корупцијом и организованим криминалом. Из визуре Краљевчана више од сазнања да Србија није покренута погађа оно о много горој ситуацији у граду него пре последњих избора што се најбоље види у све празнијим новчаницима, а већим обавезама према држави и малом броју оних који живе боље само због тога што у рукама држе позиције власти. - Ми данас у Краљеву више не знамо ни шта имамо. „Фабрика вагона“ је 15 месеци у штрајку, а ни једна

институција система не покушава да се бави тим осим што по неки и даље обећавају решавање проблема. Знамо где је „Магнохром“, „Аутотранспорт“ ће ових дана у стечај, а озбиљни проблеми постоје и у приватном сектору где се људи отпуштају зато што нема посла, док се власт хвали како се број незапослених смањује. Рачуница коју ова власт спроводи је или лажна, или је статистика мало промењена, па треба на неки начин све уобличити да изгледа лепо. Кад имате такво стање једина ствар коју треба да тражимо јесте да се систем промени, а да би се променио морамо да га рушимо. Ми смо то први схватили и у Краљеву, а они који мисле добро граду морају да се удруже да покушамо да извучемо оно што је најбоље, да не тражимо људе са лажним дипломама и оне који су преко ноћи од средње школе постали факултетски образовани и доктори наука, већ да извучео

најспособнији да се ухвате у коштац са проблемима – истако је Јован Нешовић пред потписивање уговора о стратешком партнерству који нуду нова лица и нову политику у тешком времену. Доказ све поразнијем стању је податак о паду индустријске производње у току претходне године од 1,8 посто што неминовно води ка смањењу броја запослених чак и у областима које су пословале успешно. У ситуацији кад постоји велико незадовољство грађана због инертности власти у заштити од поплава неодговорним се сматра изградња затвореног базена што само доказује да актуелна власт није способна да одреди приоритете нити предвиди шта је потребно урадити да би се створили повољнији услови за рад привреде и живот грађана. Председник краљевачке канцеларије Народног покрета Србије др Драган Арсић

потврђује намеру да јавно, јасно и гласно обичним речима, без много филозофије, проговори о томе како се живи у граду у коме годину и по дана након што су завршени радови не може да почне са радом обданиште, у коме је све теже стање у области социјалне заштите, пољопривреде, здравства и других. - Није тешко да констатујемо да је све на крајње незавидном нивоу. Нисмо дошли да критикујемо оне који су на власти само зато што су на власти, него да их питамо колико кошта реконструкција Интернистичке болнице и зашто су радови каснили више од две године? Ако је тачно да је конзорцијум наших привредника понудио 80 милиона у много краћем року, а радови коштају 115 милиона динара неко треба да одговори зашто су толико поскупели и шта су за то добили грађани. Где су паре из хуманитарног пројекта који је био намењен за купо-

вину душека и постељине, а тамо нема ни душека ни постељине? Да ли знају гласачи ко су посланици и ко их представља у републичком парламенту и да ли су баш за њих гласали? Да ли су гласали баш за ове одборнике и какву корист ид њих имају? Највећи узрок пропадања Србије је бескрупулозна партократија и због тога је неопходно променити политички систем и изборни закон као основни предуслов за ставрање ефикасне јефтине и квалитетне озбиљне државе. Потребно је да заједно променимо систем како би гласачи могли да бирају људе, а не да гласају за слике Тадића, Николића, Вучића, Дачића и осталих, него за оне који се препознају према добру, честитости, поштењу, раду и стваралаштву, првенствено младе без којих нема будућности – поручио је Арсић. Реторика са трибине странке Заједно за Србију и Народног покрета

Србије није непозната и само је подсећање на периоде пред неке раније изборе кад су њени заговорници били исти људи, али у другим странкама. Колико ће та чињеница утицати на распосложење бирача пред локалне изборе који би, према доста поузданим информацијама, требало да буду одржани пре краја године могло би да буде познато одмах након тога. Све агресивнији наступи мањих странака и покрета најављују бурну политичку јесен, а ко ће из ње изаћи као победник не зависи само од онога што понуде бирачима, нити броја оних који су дошли да на скуповима сличним овим послушају шта нуде нови актери политичке сцене. Искуство показује да на резултате изјашњавања утичу бројни фактори од којих неки немају много везе ни са законима који прецизно дефинишу ову материју. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.5.2015.

Изборна скупштина Градског одбора напредњака

ДЕМОКРАТС

МАГАЗИН

24.5.2015.

– Изборна скупштина напредњака без присуства медија. - Они од којих се стрепело да би могли да угрозе гарнитуру која је одржавала континуитет са распуштеним Градским одбором сматрани су елементима убаченим од стране социјалиста како би поколебали јединство у редовима напредњака. - Значајна места међу напредњацима након пораза не претходним изборима заузели су прелетачи који нису гласали за ову странку нити њене водеће људе. – Председник Градског одбора супротно одредбама статута странке изабран прозивком и јавним изјашњавањем сваког делегата скупштине. - Међу добрим делом напредњака провејава уверење да би резултати избора били другачији да су обављени у складу са статутом странке

СКИ НА СИЛУ

МАГАЗИН

24.5.2015.

а колико се у делу јавности, посебно међу осам хиљада регистрованих чланова Српске напредне странке, чекао расплет ситуације која траје скоро годину дана избор председника Градског одбора је, бар на први поглед, прошао релативно мирно. О томе сведочи информација објављена на сајту краљевачких напредњака у којој се потврђује да је у присуству 168 од укупно 174 делегата Изборне скупштине кандидатуру Небојше Симовића за председни ка Градског одбора подржало њих 103. Информација да се гласало јавно и објављена фотографија са подигнутим рукама скоро свих присутних, да ли случајно или намерно, даје погрешну слику о ономе што се стварно дешавало, а према тврдњи извора нашег листа било на ивици инцидента са несагледивим последицама. Доказ да се фотографијом приказује лажна слика гласања лежи у чињеници да нови председник није изабран дизањем руку него прозивком и изјашњавањем сваког члана скупштине понаособ. Половином прошле године, након оставке градоначелника Краљева, дошло је до поларизације међу члано-

вима Градског одбора напредњака кад је требало предложити другог кандидата за ову важну функцију. У тренутку кад је дошао до сазнања да би могао да изгуби монопол и контролу над Градским одбором дотадашњи председник је поднео оставку, а Извршни одбор странке донео одлуку о распуштању и до избора новог крајем јула прошле године за повереника именовао Небојшу Симовића. Главним кривцима за раскол међу напредњацима именовани су млађи чланови Ђорђе Аћимовић и Предраг Терзић, а уз њих се искључење из странке смешило и Николи Радевићу. Кола су се сломила на Аћимовићу који је остао без директорског места у Електродистрибуцији, а ситуација полако заташкавана како би се сачувало јединство странке пред очекиване изборе чланова савета месних заједница. Као и бројним другим местима у којима су распуштени градски и општински одбори и у Краљеву је формирано Повереништво од повереника месних одбора, одборника, чланова Градског већа и помоћника градоначелника из редова напредњака уз

одређен број чланова које је Симовић прогласио угледним. Тако се у новом органу скупило стотинак оних који су се састајали једном недељно што се многима од њих чинило сувишним. Мада се о изборима на нижим нивоима организовања странке говоркало и пре распуштања једног броја градских и општинских одбора коначна одлука обавезивала је повереништва да их спроведу до средине маја ове године са тенденцијом да сви буду одржани истог дана. Ма колико се необавештенима то чинило необичним има информација да се у Краљеву за свако од места водила грчевита борба која је требало да потврди превласт једне или друге струје, а у делу јавности је провејавало уверење да постоји и трећа. Због тога се међу напредњацима са великим нестрпљењем очекивала изборна скупштина коју чине председници месних одбора и одређен број делегата сразмерно броју чланова у сваком од њих. Статутом је дефинисано да месни одбори који имају до сто чланова у скупштину дају по једног делегата, они који имају 101 до 200 два и тако редом. И док је последњој Скупштини

из мањих и сеоских одбора присуствовао по један делегат највише их је било из Месног одбора Зеленгора којих на основу више од хиљаду чланова има 12. Негативна кампања је по онима који су то осетили на својој кожи укључивала притиске и отворене претње везиване за запослење чланова породице, посао у вртићу, чак и лечење деце. Они од којих се стрепело да би евентуално могли да угрозе гарнитуру која је одржавала континуитет са распуштеним Градским одбором сматрани су елементима убаченим од стране социјалиста како би поколебали јединство у редовима напредњака. Да нешто смрди могло се наслутити на основу чињенице да је скупштина одржана без присуства медија, а да је за снимање из сасвим других разлога ангажована особа у коју се има довољно поверења. Од тренутка када се половином прошле године Предраг Терзић сукобио са тадашњим председником Градског одбора знало се да ће он бити један од кандидата за новог председника. О другом, евентуално трећем, у

јавности се дуго калкулисало, а дилема разрешена тек три дана пре избора. До тада је најозбиљнијим кандидатом сматран заменик председника Скупштине града Ненад Марковић, али су заговорници чвршће струје схватили да није довољно јак да победи Терзића који је за кандидатуру у рекордном року успео да обезбеди подршку довољног броја месних одбора. Био је то сигнал да као кец из рукава на талон буде избачен најјачи кандидат у лику начелника Рашког управног округа Небојше Симовића. Пажљиво ослушкивање расположења међу чланством указивало је на извесну предност млађег кандидата што је додатно појачало нервозу друге стране коју подржава Извршни одбор странке. У великом делу јавности и даље влада уверење о постојању две јаке струје у оквиру Српске напредне странке, а да цех њиховог сукоба на најскупљи начин плаћа Краљево, па се због тога са великим интересовањем и очекивала Изборна скупштина Градског одбора. Задатак да представе кандидате прихватиле су народна посланица Јелисавета Прибојац и шеф одборничке групе напредњака у Скуп-

штини града Маја Даниловић. Стиче се утисак да је тренутно стање у странци на најбољи начин описла Јелисавета Прибојац тврдњом да су значајна места међу напредњацима након пораза не претходним изборима заузели прелетачи који нису ни гласали за ову странку нити њене водеће људе. Да истина често боли потврдила је реакција присутних који су до те мере узбуркани да су исказивали недвосмислено негодовање оваквим сазнањем. Такво стање је и повод за захтев да на чело странке стану нови млади, школовани и образовани људи без путера на глави који нису били укључени ни у какве нечасне радње, они који су завршили државне факултете и нису купили дипломе. Таквим се сматрао Предраг Терзић који је, судећи према аплаузу и реакцији делегата, задобио симпатије већег дела присутних. Представљајући Небојшу Симовића Даниловић је у препознатљивом маниру подсетила да је рођен у Приштини где је завршио средњу школу и, као што је обичај у оваквим приликама, исхвалила до мере да би у случају да не буде изабран странка

24.5.2015.

МАГАЗИН

доживела крах. Прилику да се представе имали су и кандидати за председника Градског одбора, а Терзић поздрављен громогласним аплаузом подсетио да свака странка у функционисању доживљава преломне тренутке. Таквим се сматра и избор председника Градског одбора у Краљеву, па се од делегата очекивало да одлуче да ли ће кренути новим путем или наставити онај који је и био повод за распуштање прошле године. Промене које воде тоталном заокрету у даљем раду напредњака укључују водећу улогу председника месних одбора у решавању инфраструктурних и комуналних проблема на подручју месних заједница из којих долазе. Због тога је неопходно да имају довољно квалитетну комуникацију са градоначелником и његовим помоћницима задуженим за одређене области, члановима Градског већа и директорима јавних предузећа. Његово виђење будућег рада предвиђа састанке чланова Градског одбора једном месечно, приснију комуникацију пред-

седника месних одбора са чланством и нужност да се све прихваћене обавезе извршавају на време. Од помоћника градоначелника из чланова Градског већа из редова напредњака очекује се константно ангажовање на решавању значајних проблема, а од директора јавних предузећа већа одговорност посебно кад је у питању трошење пара. Терзић се успротивио изградњи затвореног базена до неких бољих времена и заложио да планирана средства буду усмерена на рад и развој месних заједница, асвалтирање путева, увођење канализације и уличне расвете. Чини се да је неочекивано буран аплауз изненадио противкандидата чије се представљање свело на величање улоге саветника председника Србије за привреду Предрага Микића и његову улогу у изградњи шест кућа за пострадале од земљотреса. Уз подсећање да је захваљујући њему формирана коалиција са социјалистима негиран је став да су напредњаци освајањем само 12 одборничких места

фактички изгубили локалне изборе у Краљеву. Преломни тренутак настаје у тренутку кад се при преласку на избор председника Градског одбора од присутних тражи да се подизањем руку изјасне о предлогу председавајућег Симовића да се изабере јавним гласањем, иако је такав предлог, према статуту, могао да буде дат на усвајање искључиво пре усвајања дневног реда. На чињеницу да је предлог подржало једва педесетак присутних бурно је реаговао представник Извршног одбора, а делегати у првим редовима могли су да чују његову тврдњу како за председника мора да буде изабран досадашњи повереник. Због тога се и поред упозорења Јелисавете Прибојац на кршење статута приступило прозивци и појединачном изјашњавању како би се видело како је ко гласао. Међу присутнима је преовладало уверење о постојању сценарија по коме би у случају да скупштина крене неочекиваним током могао бити изаз-

ван инцидент и физички сукоб присталица две струје, а у ту сврху обезбеђено снимање како би се за то оптужили они који подржавају Терзића. Процурела је и информација да се припрема цепање гласачких листића у случају да већина присутних подржи тајно гласање. Гласање о начину избора председника показало се као својеврсно изјашњавање за једног или другог кандидата. Више од тога што је резултат од 85 према 82 у корист јавног био тесан значајним се сматра сазнање да је овај поступак нелегалан, јер статут напредњака осим подизања руку не познаје ни један други начин изјашњавања. И овом приликом се показало да сила Бога не моли, а да демократија, ма колико била боља од свих других, и није баш најбољи систем. На то је пре само неколико недеља указао Синиша Ковачевић тврдњом да пет дилера дроге могу да надгласају четири свештеника. Већ тада је било јасно да мора да се споведе директива Извршног од-

бора о којој се само шушкало. Чврсто уверење поражене стране да је на помолу туча, цепање записника и гласачких листића било је довољно да се бројни делегати предомисле и 103 делегата подржи кандидатуру Небојше Симовића који је потврдио да су избори протекли демократски. Током скоро двосатног заседања расположење присутних се мењало, па је од педесетак оних који су подржавали јавно гласање тај број до краја удвостручен. Међу добрим делом напредњака провејава уверење да би резултати избора били другачији да су обављени у складу са статутом странке. Међу незадовољнима, а било је и таквих, преовладава уверње да је Краљево остало прћија Предрага Микића и да се у постојећим околностима није могло учинити ништа више. И подршака која је добијена на почетку заседања скупштине, а затим под притиском јењавала, сматра се научном фантастиком јер је остварена без јаке логистике, коришћења службених

аутомобила јавних предузећа и установа, других ресурса и притисака који су се граничили са уценама. Због тога су из сале у којој је одржана скупштина изашли са горким укусом у устима и питањем зашто им је требало учешће у процесу који се сматра непоштеним, а у коме су преварени. Ма колико било присутно уверење да ко губи има право да се љути оправданим се поставља питање куда иде странка на чијем су челу и даље они због којих је прошле године и распуштен Градски одбор. Предраг Терзић није био спреман да коментарише резултате гласања, а за све информације упућује на новог председника Градског одбора и Информативну службу Српске напредне странке. У сукобу противуречних мишљења о ономе што се дешавало на супштини најмање што би напредњаци могли да ураде је да на својој телевизији, а ових дана је и званично из Конарева пресељена у просторије странке, објаве цео снимак тока Скупштине који већ постоји. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.5.2015.

МАГАЗИН

24.5.2015.

Једанаести матурски плес четворки у сенци локалних политичара

ЛИЛА ПРОТИ Д

а у Србији све почиње да пропада од тренутка кад у то почиње да се меша политика показује једанаести по реду плес матураната који је у Краљеву годинама организовало Удружење „Пријатељство за нова времена“, а потом преузела локална самоуправа. Замишљен је као плес четворки који истовремено играју сваке године у све већем броју европских градова на музику која се емитује са једног места. То је и повод за покушај да се сваке наредне обори Гинисов рекорд по броју оних који истовремено плешу. Да не буде тако потрудили су се организатори овогодишњег плеса у коме је учествовало 1.052 ма-

туранта из девет краљевачких средњих школа. И док су матуранти педесет једног града из седам европских земаља пружали прве кораке на Штраусову музику карљевачки су завршили плес да би започели оно што су, не тако давно, смислили локални политичари, Лила денс у славу француске принцезе Јелене Анжујске и овогодишње манифестације Дани јоргована. Тако су преварени матуранти, њихови родитељи, па и јавност којој је пласирана информација да ће резултати о обарању Гинисовог рекорда бити накнадно објављени. Према строгим правилима која важе кад је обарање рекорда у питању

Краљевчани ове године нису ни учествовали. Ако би се након пребројавања резултата о броју учесника потврдило да недостаје мање од 1.052 онда би краљевачки политичари могли да се огласе кривим због тога што ове године није оборен Гинисов рекорд, наравно под условом да лажирања није било и у другим европским градовима. Још једном се потврдило уверење локалних политичара да све почиње од њих и да је једино меродавно оно што они одлуче, па би на то полако морала да се привикава и Европа. Не би изненадило ни кад би се од одборника Скупштине града на некој од наредних

ИВ КАДРИЛА седница затражило изјашњавање о томе да ли је матурски плес почео на време или није. Ако се има у виду досадашње искуство не треба сумњати у резултате гласања.Ма колико била добра идеја о организовању Лила денса, ове године додатно мотивисана хуманитарном идејом да се продајом стилизованих круна прикупи новац као помоћ девојчици која издржава породицу, не би била ништа мање значајна да је плес одигран који минут касније. Тежња да он уместо кадрила отпочне у подне само је онемогућила краљевачке матуранте да учествују у обарању Гинисовог рекорда. Најпоразније делује сазнање да се о томе ћути и да

они и даље верују да су учествовали, а тако је и са многим другим стварима које креира политика. Да би нешто овако могло да се догоди наслућивало се у наступима оних који су недељама уназад на прво место стављали нови плес, међу првима зачетници идеје који су од медија тражили да их прате чак и кад по школама обилазе матуранте док увежбавају плесне кораке. А колико су за нешто више од месец дана увежбали потврђује чињеница да ни ове године нису успели да отплешу без бројања какво је, рече неко, и у другим европским градовима. Ако је тако поставља се оправдано питање чему оваква ма-

нифестација и зашто се уопште плеше, јер би сличну слетску вежбу уз бројање могли да изведу и без музике. У посебно неповољном положају ове године су били локални званичници и сви којима је врхунац задовољства представљало сазнање да су се попели на свечану трибину. Сви они имали су посебно задовољство да гледају задњице телевизијских и других сниматеља који су заузели први ред. Највећем броју њих се ваљда и то чини нормалним, па се још једном потврдила стара изрека „Чега се паметан стиди...“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.5.2015.

24.5.2015.

МАГАЗИН

ДАНИ ЈОРГОВАНА 2015.

Боље реаговање у ванредним ситуацијама

МАГАЗИН

24.5.2015.

ЗА МАЊУ ШТЕТУ К

Фоото: М. Радовановић

КОД КАТАСТРОФА

- Четрдесет међународних стручњака за кризне ситуације има задатак да за потребе града израде различите пројекте везане за цивилну заштиту и систем заштите и спасавања. - На санирање последица природних катастрофа троше се значајна средства која би могла бити употребљена за развој. - За санацију и обнову након природних катастофа потребно је седам пута више средстава од оних која би била довољна да се спречи и смањи ризик од њиховог настанка. - Краљево је један од првих успешних градова у коме је након две велике катастрофе у размаку од непуне четири године Градска управа формирала посебне јединице за реаговање у кризним ситуацијама. - Климатске промене су узрок 85 одсто природних катастрофа у последњих 20 година

24.5.2015.

МАГАЗИН

ек што се стишало незадовољство бројних Краљевчана који сматрају да нису на адекватан начин обештећени, и полако почео да пада у заборав земљотрес који је почетком новембра 2010. године добро продрмао град, прошлогодишње поплаве су додатно узбудиле велики број становника приградских насеља посебно оних у близини Западне Мораве. На годишњицу катастрофалних поплава поново су се окупили да би шетњом градским улицама указали на индиферентност локалне самоуправе у заштити од поплава, а само неколико дана касније Краљево посетили представници Програма за развој Уједињених нација са 40 међународних стручњака за кризне ситуације и задатком да у наредном периоду за потребе града израде различите пројекте везане за цивилну заштиту и систем заштите и спасавања.

Менаџер Програма за развој Уједињених нација Жарко Петровић потврђује да је Србија изабрана за организатора регионалног састанка свих стручњака за катастрофе из више разлога. Први је чињеница да је током претходне године претрпела катастрофалне поплаве, а потом спровела веома брзу обнову после катастрофе што је довољан повод да се као повољна дестинација и пример добре праксе представи ширем региону. Спречавање и смањење ризика од катастрофа је потреба скоро сваке државе због сазнања да се на санирање последица троше значајна средства која би могла бити употребљена за развој. Према проценама Уједињених нација за санацију и обнову након природних катастрофа потребно је седам пута више средстава од оних која би била довољна да се спречи и смањи ризик од њиховог настанка.

Краљево је оцењено као један од првих успешних градова у коме је након две велике катастрофе у размаку од непуне четири године Градска управа формирала посебне јединице за реаговање у кризним ситуацијама. Претпоставка да свака локална заједница треба да има податке о могућим ризицима и мерама за смањење разорног дејства елементарних непогода био је повод за долазак међународних стручњака у Краљево. Они се овом приликом нису фокусирали на једну тему, јер им је основи циљ упознавање са утисцима из претходних катастрофа, просвећивањем становни штва и структуралним мерама које захтевају финансије. Искуство указује на потребу константног рада на јачању отпорности на катастрофу која неминовно долази пре свега због климатских промена које су узрок 85 одсто природних катастрофа

у последњих 20 година, а ово сазнање индукује перманентни страх од нових у будућности са којима се суочавају локалне заједнице. Након процене ситуације следи израда методологије од које се очекује да Краљеву, и другим срединама погођеним природним катастрофама, помогне да боље планирају средства за спречавање и смањење ризика. Пројекат се реализује у сарадњи са националним институцијама Републике Србије, а решење ће до краја године бити понуђено градовима и општинама како би на што адекватнији начин планирали трошење средстава за ову сврху што се оцењује посебно значајно у време кад се на свим нивоима спроводе ригорозне мере штедње. Уједињене нације су током прошле године издвојиле неколико милиона долара за помоћ и санацију штете од

поплава, а Програм за развој Уједињених нација у сарадњи са Јавним предузећем „Србијаводе“, другим државним органима и институтима прави бујичне преграде у осам општина у Србији у уверењу да би сличне могле бити изграђене и у другим деловима земље. Ма колико свака од погођених средина очекивала материјалну помоћ потврђена је саветодавна улога Програма за развој Уједињених нација који реализује неколико пројеката, међу њима и онај уз подршку владе Јапана вредан три милиона долара којим се ојачава отпорност локалних заједница у санацији последица прошлогодишњих поплава. У уској вези са овим је и став да све локалне заједнице могу да имају корист и од информација које добијају од грађана што се као пример добре праксе показује у целом свету. Домаћини очекују да у наредном периоду добију одређене задатке у

вези израде пројеката који би допринели подизању система Цивилне заштите урушаваног током претходних неколико деценија, па осим професионалних јединица Сектора за ванредне ситуације нема организованог деловања ни реаговања кад до њих дође. Систем Цивилне заштите се постепено успоставља на подручју града Краљева, а у посебан вид обуке је већ укључено више од 50 повереника овог облика организовања и запослених у Градској управи, пре свега припадника Комуналне полиције. Основни циљ је да заједно раде на плановима заштите и спасавања као и процени угрожености у месним заједницама које су подложне опасностима од природних катастрофа, а очекује се да би у наредне две године кроз обуку за реаговање у ванредним ситуацијама могло да прође пет стотина људи. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.5.2015.

Ни једна жена мање, ни једна мртва жртва

МАГАЗИН

24.5.2015.

ГЛАС ПРОТИВ ПУ

Фото: М. Радовановић

УЦЊА У ТИШИНИ

- Током неколико последњих дана у Србији је убијено седам жена, а жртва насиља је и двадесетрогодишња Краљевчанка која је почетком недеље у преподневним часовима у центру града избодена ножем на очиглед бројних пролазника. - Иако је Министартство правде поставило основ за системску борбу за сузбијање кривичних дела против полне слободе, брака и породице резултати су и даље слаби што је повод за захтев да се држава много више ангажује на сузбијању ове негативне појаве. – Захтев да се повећају права полиције и омогући да у случајевима насиља у породици удаљи насилиника из стана, и забрани контактирање са жртвом, а не да се оне измештају из својих домова и смештају у сигурне куће

МАГАЗИН 24.5.2015.

одатак да је од почетка године од стране партнера и мушких чланова породице у Србији убијена 21 жена повод је да Савет за родну равноправност и Женска одборничка мрежа Скупштине града свим институцијама друштва, под слоганом „Ни једна жена мање, ни једна мртва жртва“, упуте апел да интензивирају активности и повећају овлашћења професионалним лицима која се баве овом проблематиком. О тежини проблема сведочи и сазнање да је у само неколико последњих дана убијено седам жена, а жртва насиља је и двадесетрогодишња Краљевчанка која је почетком недеље у преподневним часовима у центру града избодена ножем на очиглед бројних пролазника. Према чврстом уверењу председнице Савета за родну равнопраност Лидије Павловић значајан фактор који доприноси насиљу над женама је схватање ове појаве као приватне ствари, или дела фолклора, уз очекивање да је жена дужна да с времена на време претрпи злостављање. Ако се томе дода да извор чине и патријархални, брачни и породични модели живота који су још увек доста чврсти онда не чуди што овај вид девијантног понашања, и поред бројних активности усмерених ка смиривању, и даље представља велику опасност. Иако је Министарство правде поставило основ за системску борбу за сузбијање кривичних дела против полне слободе, брака и породице резултати су и даље слаби што је повод за захтев да се држава много више ангажује на сузбијању ове негативне појаве. На то обавезује поштовање Истамбулске конвенције о спречавању

и борби против насиља у породици коју је прихватио Савет Европе. До пуне примене неопходно је да се у Србији промене одредбе кривичног законика којим је за насилника који убије предвиђена казна од једне до осам година затвора. Потребним се сматра и другачији третман породице у породичном закону како би се њом сматрале и заједнице особа које немају формални брачни статус. Аутономни женски центар и Женска парламентарна мрежа која делује у оквиру Народне скупштине већ су упутиле предлоге да се законом повећају права полиције и омогући да у случајевима насиља у породици удаљи насилника из стана, и забрани контактирање са жртвом, а не да се оне измештају из својих домова и смештају у сигурне куће. Савет за родну равноправност града Краљева је од формирања укључен у рад мултисекторског тима који се састаје једном месечно и у координацији са релевантним институцијама покушава да допринесе да у граду буде што мање случајева насиља у породици. Сем што се потребним сматра значајнија реакција државе, посебно кад је у питању промена зконске регулативе, неопходно је пажљивије ослушкивати и реаговати на појаве у локалној средини јер, како рече Павловић, о насиљу не сме да се ћути „јер ће у том случају ту тишину прекинути пуцањ“. Уверење да је мај месец обележен као крвав повод је за уверење о потреби снажније заштите жене и породице која се у првом реду очекује од државе. Савет за родну равноправност и Женска одборничка мрежа, сем

апела свим релевантним институцијама, подржавају и активности Аутономног женског центра, удружења Жене против насиља, Жене у црном и друга која ових дана изражавају јавни протест против насиља над женама. Женска одборничка мрежа преко медија упућује апел припадницима полиције, правосуђа, Центра за социјани рад и здравственим установама да интензивирају активности и повећају овлашћења професионалним лицима која се баве овом проблема тиком. Иако су сви учесници конференције за медије, уједно и чланови мултисекторског тима, потврдили добру сарадњу у борби против насиља над женама изостале су информације о конкретним потезима и активностима које воде ка овом циљу. Једна од порука која се шаље жртвама насиља, и онима које би то потенцијално могле да буду, је да у што већем броју пријављују надлежним органима сличне догађаје јер се верује да има много оних који су скривени од јавности и институција, па не могу бити ни процесуирани. Није редак случај ни да, уколико дође до судског процеса, поступак буде обустављен због недостатка доказа, а пракса показује да је то најчешће због неадекватних података о повредама које констатује здравствена установа. Због тога се посебно важним сматра детаљан опис повреде, уз назнаку да је повређена особа жртва насиља, јер је оно једино тако доказиво на суду чак и ако жртва под било којим видом притиска промени исказ. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.5.2015.

Осам деценија магазина НИН

МАГАЗИН

24.5.2015.

ИЗМЕЂУ ЧЕКИЋ

- У јурњави за ексклузивним информацијама готово сви медији у Србији су пожутели, па само за једне или двоје може да се каже да су медији, сви остали су мање више таблоиди. - Права и једина улога медија је, да као корективни фактор, указују на проблеме и ствари које не иду онако како би требало. - У девету деценију постојања НИН улази са идејом о покретању веб сајта са бржом реакцијом на дневне догађаје, али не начин на који то раде новинске агенције и дневна штампа. - Новина мора да се базира на чињеницама и провереним информацијама, а нешто што нон-стоп објављује дезинформације не заслужује да се назива таквим именом. - Водећи недељник у Србији мора да буде озбиљан, аналитичан, критичан, поштује професионалне стандарде и не сме никада да се огреши ни о једног човека на кугли земаљској по било коју цену. - Ни 100 хиљада продатих примерака недељно није довољно да се анулира неправда нанета бар једном човеку

ЋА И НАКОВЊА

самдесет година НИН-а на медијској сцени Србије, коју добри познаваоци стања у овој области оцењују катастрофалном, чини се посебно значајним ако се зна да на читавом свету постоји само још пет старијих магазина. Значајан јубилеј био је повод да овај недељник буде представљен Краљевчанима у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“, а пријатна улога припала је актуелном главном и одговорном уреднику Милану Ћулибрку. Као и сви други штампани медији и НИН пролази кроз тежак период условљен финансисјком ситуацијом коју ограничава све мањи број оглашивача од којих се највећи број окреће електронским медијима. У таквој ситуацији НИН успева да се одржи на медијској сцени захваљујучћи уређивачкој политици која потврђује независан и професионалан однос према сваком догађају и свакој чињеници. Колико у томе успева сведочи податак да за последње две године нико није демантовао било какав напис, или тражио исправку, што потврђује поверење и респект подједнако оних који се слажу са уређивачком политиком колико и оних који се не слажу. Да би се штампани медиј сматрао добрим није довољно само да објави неку информацију већ да иде и мало даље, објасни разлоге који су довели до одређене појаве и какви су могући сценарији за дешавања у наредном периоду.

Такву врсту аналитичког приступа због брзине и јурњаве за информацијама електронски медији себи не могу да дозволе, а то је једини начин да се одрже периодични штампани медији какви су недељници. У НИН-у су то препознали пре неколико година кад су схватили да губе трку са сајтовима који објављују информације у реалном времену. Показало се да су и дневне новине бајате, а камоли недељници пред које се поставља задатак да пруже нешто ново, аналитички приступ и добру процену могућег развоја догађаја као основу на којој се гради поверење читалаца. У супротном се губи трка са конкуренцијом, са њом и читаоци, што озбиљан штампани медиј какав је НИН себи није могао да дозволи свих ових деценија. Узроци тешком положају највећег броја оних који траже место на медијској сцени су различити. Међу онима који добро познају стање у овој области преовладава уверење да су томе у доброј мери допринели сами медији, јер су у јурњави за ексклузивним информацијама готово сви пожутели. - Сви смо превише отишли у таблоиде, па од дневних новина у Србији за једне или двоје може да се каже да су медији, сви остали су мање више таблоиди. Слично је и са електронским, а јурњава и подилажање читалачкој публици се показала као највећа опасност за медије. У ситуацији кад

МАГАЗИН 24.5.2015.

треба преживети није лако обезбедити финансијска средства, али се плашим да ћемо на дуги рок сами себи направити највећу штету уколико подлегнемо тим ниским страстима. Недељници се јако добро носе са тим и чињеница је да су највише успели да се одупру тренду који на дуги рок може да нанесе велику штету медијима у Србији - каже Ћулибрк свестан чињенице да грађани нису криви због помањкања свести о значају медија. Финансијска ситуација највећег броја њих у знатној мери утиче на изостанак јасне слике о томе да ли се новине праве на начин да задовоље потребе читалаца, или да креирају јавно мњење. У таквој ситуацији много је реалније очекивати подилажење публици, па програми највећих телевизијских станица готово да не могу да се замисле без риалити шоу програма. Опасност доласка у ситуацију из које нема повратка намеће потребу да медији преузму просветитељску мисију. Са друге стране без зараде на тржишту озбиљно се угрожава опстанак, а са њим и егзистенција свих оних који су запослени. Између чекића и наковња тешко је остати по страни и аутистично посматрати на стање у друштву, па се намеће потреба избалансираног приступа темама које треба да задовољи објективно информисање и зараду на тржишту. У великом делу јавности је уврежено уверење да нема апсолутни независних медија, а да степен аутономије зависи од количине пара које је неко спреман да уложи у њега. Искуство главног и одговорног уредника НИН-а потврђује да за нешто више од две године никада нико из власти није интервенисао због нечега што је, или није, објављено без обзира на чињеницу да се сврстава у ред оних који имају најкритичкији однос према властима. - Из броја у број подсећамо да свако обећање које је власт дала, а није испунила, и никад нас нико није звао. Понекад се у медијима прескочи оно што може некоме да засмета, а та врста трулих компромиса ће нам се

свима обити о главу. Онда ће они који професионално раде посао једнога дана можда доћи на удар цензуре јер штрче, а не ваља штрчати. Није добро штрчати, али неко мора и то да ради, да покаже да то може, да у Србији постоји професионално новинарство, да може тако да се ради, а на сваком новинару је да то покуша или не покуша. Ми знамо како се новина може продати. Такву новину можемо да направимо, али нећемо ни по коју цену. Пробаћемо са оваквим концептом и озбиљним темама, којима ћемо се бавити на аналитички начин, издржимо трку и јурњаву коју нам намећу електронски медији и интернет – каже Ћулибрк. Озбиљни медији, а НИН се сврстава у ред најозбиљнијих, константно настоје да утврде ко су његови читаоци и да разноликошћу тема и садржаја шире лепезу читалачке публике. Досадашње анализе показују да НИН редовније од оних који се сматрају младим читају старији људи што пред редакцију ставља озбиљан задатак да придобије и ове друге јер без тога, верује Ћулибрк, нема успеха. Летимичан поглед на медијску сцену доводи до поразног сазнања да се највише купују и читају таблоиди у којима има свега сем праве информације. Озбиљне приче и теме о животним проблемима су гурнуте у запећак и тако потврђен став о томе да се народу уместо хлеба нуди све више игара. Управо због тога НИН покушава да понуди нешто ново, теме којима други не желе да се баве. Тако се на најбољи начин потврђује права и једина улога медија, да као корективни фактор указују на проблеме и ствари које не иду онако како би требало. Од тренутка када је политика почела интензивније да се уплиће у скоро све поре друштва све чешће промене власти на различитим нивоима утицале су и на смене главних уредника, па се период од две године са једним на челу НИН-а сматра дугим. Иако је након промене власничке структуре примат над политиком преузео профит изостало је настојање се

том захтеву подлегне по сваку цену, а на уштрб квалитета, и тако уруши оно што је стварано осам деценија. То не значи да у овом часопису не размишљају о захтевима које намеће савремени тренутак, а он тражи да се одржи корак са временом и захтевима оних на чију се верност рачуна у будућности,

Летимичан поглед на медијску сцену доводи до поразног сазнања да се највише купују и читају таблоиди у којима има свега сем праве информације. Озбиљне приче и теме о животним проблемима су гурнуте у запећак и тако потврђен став о томе да се народу уместо хлеба нуди све више игара што неминовно води ка искушењу у коме се налази дневна штампа. Због тога у девету деценију постојања НИН улази са идејом о покретању веб сајта са бржом реакцијом на дневне догађаје, али не начин на који то раде новинске агенције и дневна штампа. Обавеза угледног часописа који се бави озбиљним темама из области политике, друштва, економије, културе, спорта, намеће потребу да текст који

МАГАЗИН

24.5.2015.

излази у штампаном издању у сажетој форми буде објављен на веб сајту истог дана кад се догодило нешто важно. У таквој ситуацији читаоци не морају да чекају четвртак да би прочитали шта о томе мисле НИН-ови новинари, уредници, колумнисти или најрелевантнији саговорници који добро познају проблематику о којој се пише. Специфично скраћено издање часописа које излази сваки дан је оно што намеће савремени тренутак због потребе да се одржи корак са електронским медијима и остане у трци која значи опстанак на медијској сцени. Анализе показују да НИН има две врсте читалачке публике. Једна је на друштевним мрежама а друга чита штампано издање. Млађа не купује

Медијска сцена је толико запрљана да више нико не обраћа пажњу на чињенице, па је битно нешто објавити а сутра се извинити слушаоцима што смо их слагали. НИН, али прати друштвене мреже, а старија радије чека четвртак да се на киосцима појави оно што су уредници од прве до последње странице са великом пажњом прочитали још у уторак.

Током осам деценија постојања НИН је пролазио кроз различите периоде и сваком се прилагођавао до мере која је била могућа. Тако је први број пре осамдесет година изашао 26. јануара, а већ у септембру забрањен. После Другог светског рата је наставио поново да излази тако да запослени следеће године обележавају нови јубилеј, 60 година постојања обновљеног издања. Све време се у редакцији инсистирало на стриктној провери сваке информације, а брзина и екслузивност увек подређивани истинитости што није чест случај на српској медијској сцени. - Изгледа да је медијска сцена толико запрљана да више нико не обраћа пажњу на чињенице, па је битно нешто објавити а сутра се извинити слушаоцима што смо их слагали. Чини ми се да смо и ми као грађани и читаоци спремни да праштамо и по неке неопростиве грешке. Колико пута смо гледали неке насловне стране новина за које се испоставило да су биле потпуно измишљене, скандалозне и законски кажњиве, а све се завршавало јавним извињењима да би се после само једног броја наставило по старом и људи наставили да купују то што не сматрам новинама. Новина мора да се базира на чињеницама и провереним информацијама, а нешто што нон-стоп објављује дезинформације не заслужује да се назива таквим именом и зато замерам званичницима кад изађу и кажу медији. Не, свако од нас има и име и презиме и одговоран је за нешто што је урадио, што важи и за медије – каже Ћулибрк. НИН доказује да и у време кад читаоци радије траже лаке садржаје и спектакле постоје листови који се опиру све израженијем захтеву за лакшим приступом информисању. Колико ће у томе успети показаће време. Ситуацију на медијској сцени на најбољи начин потврђује нестанак часописа који се бавио искључиво економским темама. Тек кад је престао да излази уследиле су бројне честитке и тврдња да су то биле добре новине. Поразно у таквим околностима делује сазнање о доброј новини коју није хтео

Ми знамо како се новина може продати. Такву новину можемо да направимо, али нећемо ни по коју цену. Пробаћемо са оваквим концептом и озбиљним темама, којима ћемо се бавити на аналитички начин, издржимо трку и јурњаву коју нам намећу електронски медији и интернет да купује ни онолики број читалаца колико је потребно да опстане не тржишту. Можда је и то доказ односа према информисању и поразног стања какво влада на медијској сцени Србије. НИН се базира на уверењу да водећи недељник у Србији мора да буде озбиљан, аналитичан, критичан, поштује професионалне стандарде и не сме никада да се огреши ни о једног човека на кугли земљаској по било коју цену. Међу људима који га профилишу и даље преовлава уверење да ни 100 хиљада продатих примерака недељно није довољно да се анулира неправда нанета бар једном човеку. То је једини начин на који треба да се ради ма колико је мало оних који су спремни да га следе. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.5.2015.

Знаменити Краљевчани: Драгољуб Вукосављевић Вукас (1)

МАГАЗИН

24.5.2015.

БАНКАРСТВО КАО СУДБИНА

- Краљево је шездесетих година прошлог века било мали град, али је народ био задовољан, није било кризе, а сви који су желели да раде могли су да се запосле. - Они који су желели да студирају могли су то и уз рад. – Припрема за полагање испита током викенда у канцеларији директора Југобанке. - Напредовање у служби је логична последица стручног усавршавања. - Између седам хиљада запослених у Југобанци Драгољуб Вукосављевић изабран за руководиоца Информативног бироа Југобанке у Хановеру. – Одлазак из Краљева и поред примамљиве понуде да остане на месту директора Инвестбанке. - Хладњача из Ариља је пласирала на страно тржиште по хиљаду вагона малина годишње и остваривала девизни прилив који је премашивао 200 милиона долара. - Са радним веком дугим 46 година, од којих 39 у банкарству, Вукосављевић са довољно ауторитета потврђује губитак бројних ресурса које је готово немогуће поново покренути

Фото: М. Радовановић

Драгољуб Вукосављевић Вукас

МАГАЗИН 24.5.2015.

ут до највиших професионалних звања никада није био ни кратак ни лак. Још дужим и тежим чини се кад се први кораци направе из села Засад у студеничком беспућу у коме су у породици Винке и Драгомира Вукосављевића одрастали синови Драгољуб и Драгиша. И док је Драгиши судбина одредила да остане на породичном имању Драгољуб се отиснуо у свет и достигао звање редовног универзитетског професора. Вукосављевићи су од вајкада активно учествовали у бројним бурним догађајима из српске историје о чему је унуцима још у најранијој младости најбоље сведочио деда Иван, прекаљени борац који се са српском војском у Првом светском рату повлачио преко Албаније до Крфа, а након пробоја Солунског фронта и повратка кући учествовао и у каснијим ратовима. Као један од угледнијих војника, и посилни официра на високим положајима, могао је боље од осталих да сагледа све оно што се дешавало још од битака на Церу и Колубари све до повратка кући након победа на Кајмакчалану. Ратно искуство било је главна тема вечери које је проводио са унуцима испред породичне куће на левој обали реке Студенице наспрам истоименог манастира. За време неких ранијих ратова бугарски војници су срушили школску зграду у Студеници, па је у време кад је Драгољуб стасао за школу настава одржавана у великој манастирској трпезарији. Некако у то време почео је реновирање школе која данас носи име Стевана Немање, а генерација којој припада Драгољуб била прва која је после Другог светског рата изашла из ње. О томе је, каже наш саговорник, сведочила фотографија која је годинама красила зид ове школе а које, на жалост, тамо више нема. Иако неписмени родитељи су рано схватили значај образовања и Драгољуба уписали у пети разред школе у тринаест километара удаљеном Ушћу до кога тада још није било организованог превоза, па су ретки ученици из ових крајева пешачили читавих 26 километара дневно до школе и назад.

Првих тринаест километара студенички основац је лаганим ходом могао да пређе за два и по сата, трком за само један. Са ташном од дрвета, која је више личила на омањи сандук него нешто што касније генерације памте као школску торбу, понекад би се тромо кретао макадамским путем у ишчекивању по који од ретких камиона рачунајући на спремност возача да га повезе. У ситуацији кад би разумевање из било ког разлога изостало љутито би бацио ташну у задњи део камиона, а онда пожурио пречицом да до Студенице стигне пре њега. Невоље на путу до школе и назад, поготово током зимских месеци кад у овом крају нападају високи снегови, резултирале су промрзлинама и обољевањем због кога се одсуствовало из школе, али ни то није спречавало Драгољуба да буде добар ђак. Главни покретач свих активности усмерених ка врхунском образовању био је деда Иван чија је инвалидска пензија била добра основа за наставак школовања у Краљеву. Кад се Драгољуб почетком септембра 1959. године, као ученик првог разреда Економске школе, појавио у Краљеву бројне ствари које никад раније није видео окупирале су пажњу до мере која је претила да угрози успех у школи. - Становао сам поред аеродрома где је била Ваздухопловна школа и сваки дан гледао авионе док нисам схватио да сам запоставио учење и кренуо у погрешном смеру. Кад сам видео да тако даље не вреди почео сам да учим и за непуних месец дана све слабе оцене довео до врхунских. Постао сам члан Савеза комуниста и председник омладине, потом начелник Извиђачког одреда „Јово Курсула“, секретар Среског савеза извиђача и професионални радник Среског комитета омладине задужен за рад друштвених организација. Данашње и ондашње време и активности омладине не могу се поредити. То је било време кад није био проблем организовати омладину да маршира траговима знаменитих догађаја. Било је једноставно организовати

стотине људи да крену на маршеве и то оно што је одвојило омладину од уличарења. Велика је несрећа што данас тога нема и што се омладина бави неким другим стварима. Организовање омладине представљало ми је велико задовољство, а као командант водио сам омладинску радну бригаду која се бавила уређењем слива Мораве у Чачку, потом ишла на аутопут – прича Вукосављевић. Најбољу прилику за све који нису били у ситуацији да наставе школовање из финансијских разлога пружала је војска, а Драгољуб још за време школовања у Краљеву намерачио да буде официр интендантског смера. Иако је прошао све провере, и положио испит за Војну академију, сазнање да студије мора да настави на општем смеру било је довољно за коначну одлуку о повратку у Краљево у потрази за послом који није требало дуго чекати. Прилика за то пружена је у Заводу за социјално осигурање у Врњачкој Бањи. Краљево је у то време било мали град, Врњачка Бања још мања. И поред свега народ је био задовољан, није било кризе, а сви који су желели да раде могли су да се запосле. Они који су желели да студирају могли су то и уз рад, а Вукосављевић се определио за Економски факултет у Крагујевцу. Осамнаест месеци проведених у војсци били су прилика за ново доказивање што је водило ка месту секретара партијске организације у касарни у Сиску након чега је следило унапређење у виши чин и одликовање председника републике. Повратак из војске поклопио се са укидањем срезова, а радна документа професионалног радника Среског комитета омладине упућена у Београд где је било седиште омладинске организације. Година дана у Београду било је превише, па је уследио још један повратак у Краљево и потрага за новим послом. Прилика се пружила у Кредитној банци, а уз сазнање да је располагао стручним квалитетима није било занемарљиво материјално стање и друштвена активност. Баш то, и сазнање да долази из Среског комитета, стварало је извесно подозрење међу колегама, а најбољи

24.5.2015.

МАГАЗИН

начин да се одагна било је учење и напоран рад. И поред свега кренуо је са најниже степенице испод које је било једино још занимање портира. - Учио сам и учио, па сам био и благајник, ликвидатор, виши референт, док нисам постао шеф службе за послове са становништвом. Са супругом Славицом и двоје деце, Дејаном и Данијелом, становао сам у гарсоњери од тридесетак квадрата у којој није било довољно услова за учење. Кредитна банка је већ ушла у састав Југобанке а директор Миљко Филиповић, од кога сам много научио о банкарству, дозвољавао ми је да у дане викенда учим у његовој канцеларији. Користио сам је да учим по целу ноћ, а како се од мене тражила диплома што пре прешао сам у Ниш, јер у Крагујевцу није било степенованих студија. Ту сам завршио први степен Економског факултета, касније магистрирао и одбранио докторску дисертацију – каже Вукосављевић. Сваки слободан тренутак био је прилика за помоћ родитељима у обављању сеоских послова, посебно у време док је брат био у војсци. Ма колико били напорни послови кошења и копања повремено би причињавали задовољство након онога што је оптерећивало свакодневни рад на послу. Напредовање у служби је логична последица стручног усавршавања, а стечена знања требало је пренети запосленима у новоотвореним радним јединицама Југобанке у Врњачкој Бањи, Трстенику, Ушћу, Сјеници. Најпогоднија особа увек је био Вукосављевић коме се смешио пут ка Хановеру у коме је Југобанка отварала Информативни биро. Да је нада била оправдана потврђено је врло брзо кад је између седам хиљада запослених у овој банци избор пао на перспективног стручњака из Краљева који је за само неколико месеци извршио све потребне припреме и створио услове за запошљавање нових радника. Повратак у Београд био је прилика да сазна како руководство Југобанке озбиљно рачуна на њега као представника у Бечу. Расписан је конкурс за избор директора са четворогодишњим

мандатом, а након избора се очекивала само још сагласност матичне банке у Краљеву. Сазнање да је изостало са образложењем да су јој потребни кадрови оваквог профила било је одлучујуће у опредељењу да напусти Краљево и посао потражи на неком другом месту. Чврсту одлуку није могло да поколеба ни реакција директора Милојка Пешића на упозорење искусног банкара Мартина Пантовића, ни интервенција председника општине Зарије Мартиновића, ни понуда да преузме руковођење Инвест банком, чак ни то да чланови породице нису били спремни да напречац промене животну средину. Са прилично велике временске дистанце одлука о напуштању Краљева се чини исправном, јер је даљи пут после значајних послова у Агробанци водио према Интерној банци предузећа Воћар кооп у које су биле укључене све пољопривредне организације са подручја Србије, па и краљевачке. На челу предузећа које је окупљало 150 произвођача воћа, поврћа, меса и месних прерађевина налазио се бивши први човек краљевачког среза све док није дошло до трансформације сложених организација удруженог рада какав је био Воћар. У тренутку кад је престала да постоји тако моћна организација престала је и потреба за интерном банком, иако је и даље требало одржаваи континуитет послова у пољопривреди. Потребу је међу првима осетио Вукосављевић и одлучујуће утицао да се формира мешовита банка са страним капиталом. - Тако сам формирао Унион банку са 29 милиона долара почетног капитала у време кад је за то било довољно само 4. У банку је ушао велики број организација, међу њима и 29 хладњача и другог потенцијала из аграра, а банка пратила сву производњу малина, воћа, поврћа, меса месних прерађевина и другог. Највећи извозници и тада су били воћари, а хладњача из Ариља пласирала на страно тржиште по хиљаду вагона малина. По основу извоза воћа и поврћа имали смо највећи нето девизни прилив у Србији, а пре четири деценије вредност само извоза ма-

лине је премашивао 200 милиона долара годишње. Држава је имала другачији приступ подршке извозу, ми финансирали производњу и припрему за извоз, а један део девиза продавали држави и тако стварали значајне девизне резерве. Аграр је увек носио све муке државе и чупао земљу кад год је било потребно, и док је тада била добро позната изрека о извозу по сваку цену данас можемо да причамо приче о извозу, али немамо шта да извеземо. Ситуација је тешка јер су организовани системи пукли, а хладњаче отишле у стечај, чак и она у Ариљу која је остваривала највећи извоз у Србији – прича Вукосављевић. И краљевачка пољопривреда је била на завидном нивоу, а заснована на добро организованом систему у који су укључени производња, хладњаче и банка са једном пословницом у Витановцу. Са радним веком дугим 46 година, од којих 39 у банкарству, Вукосављевић са довољно ауторитета потврђује губитак бројних ресурса које је готово немогуће поново покренути. Унион банка настала из нужде након укидања интерних банака је са више од седам стотина акционара наставила да прати све што се дешавало у аграру. Искуство и углед који је међу банкарима уживао њен оснивач било је повод да буде укључен у тим за реформу финанисјског система који је формирао тадашњи гуверенр Народне банке Драгослав Аврамовић. У време које се оцењује посебно тешким значајним су се чиниле консултације са искусним банкарима, посебно са Вукосављевићем. Грчевита борба се после прериода хиперинфлације водила за стабилизацију курса динара који је по вредности изједначен са немачком марком да би постепено почео да пада. Од један према један однос је пао на један према три, потом један према седам, а екипе стручњака и током ноћи покушавале да стабилизују динар, одрже привредну активност и ликвидност земље како би се исплатиле зараде и пензије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.5.2015.

Шест и по деценија Народног музеја Краљево

МАГАЗИН

24.5.2015.

МЕСТО ИНСПИРАЦИЈЕ, САЊАРЕЊ

- Пројекат Доба светлости, посвећен периоду од осам векова Манастира Жиче, доживео је велики успех и остварио 25 хиљада посетилаца у Краљеву, Новом Саду, Лесковцу, Крушевцу, Чачку и Горњем Милановцу. - Интердисциплинарни пројекат Одрастање у Краљеву у 19. и 20. веку, у чијој су реализацији учествовала сва музејска оделења, гостовао је у Музеју историје Југославије, а Национални комитет Унеска за музеје препознао га је и наградио као најбољи 2014. године. - Најзначајнијим признањима сматрају се оно које носи име Михајла Влаховића, а додељује га Музејско друштво Србије, и Диплома заслужне организације града Краљева. - Министарство културе је краљевачки Народни музеј прогласило институцијом од националног значаја, а Српска православна црква га одликовала Орденом Светог цара Константина за промовисање и заштиту хришћанског наслеђа у Еперхији жичкој

Фото: М. Радовановић

ЊА И ДОБРОГ РАСПОЛОЖЕЊА

МАГАЗИН

24.5.2015.

рву деценију рада Народног музеја у Краљеву, који је ових дана прославио шездесет пет година постојања, обележила је личност оснивача и првог управника Милорада Јовића коме је и посвећена једна од изложби отворених у поводу јубилеја. За прву декаду је карактеристично да сем Јовића, као кустоса и јединог запосленог, није било стручњака потребних профила што је био основни проблем у раду везан за прикупљање експоната, формирање првих збирки и сталне поставке. У периоду који се везује за име Милорада Јовића значајним се чини дефинисање музеја као будуће важне и репрезентативне установе, а подвиг још већим кад се зна да је он по професији био педагог. Упоран рад на усавршавању резултирао је прикупљањем скоро две и по хиљаде различитих предмета који представљају зачетак готово свих музејских колекција, почев од археолошке преко нумизматичке, историјске и етнограф-

ске до ликовне. У години јубилеја посебно значајном се сматра и озваничење природњачке збирке која је настала у овом периоду. Две деценије између шездесетих и седамдесетих година прошлог века карактерише професионализација установе, а кад је професор Јовић одлуком која се сматра неадекватном био пензионисан на две године је укинут Народни музеј да би се приступило рестаурацији Господар Васиног конака подигнутог1831. године. Први проблеми су се јавили још почетком градње, па зграда није била најадекватнији простор за смештај било какве установе, посебно не музеја, због чега је било потребно извршити темељну адаптацију и прилагодити је захтевима какве траже установе ове врсте. Почетком шездесетих година у музеј долази млади историчар Мирослав Стаменовић који након само три године рада постаје управник и током наредне деценије и по даје посебно

препознатљив печат установи. Историјском одељењу на чијем је челу био Стаменовић у то време се придружио садашњи директор Драган Драшковић, али је на управљање установом морао да причека. Препород музеја почиње доласком историчара уметности Милорада Михаиловића у Уметничко оделење, а потом на место директора. За период његовог руковођења установом важна су два догађаја, формирање Галерије фресака и покретање Дечјег мајског ликовног салона. Галерија фресака је настала уз помоћ београдске која је у Краљеву створила другу по реду колекцију копија фресака, а била окренута према сликарству 18. века у складу са наслеђем са простора између Краљева и Рашке. Са отварањем галерије фресака Музеј се сем конака проширио и на део данашње зграде Историјског архива где добија спрат са изложбеним простором и две канцеларије у при-

земљу. Дечји мајски ликовни салон се сматра једном од драгоцености Народног музеја, покренут је 1964. а прошле године обележио пола века постојања. Период директора Милорада Михаиловића везује се и за отварање Педагошког оделења окренутог публици што је дало потпуно нову динамику установи обогаћеној новим програмима. Кад је 1991. године формирано Оделење за документацију отпочео је процес систематизације целокупног документационог фонда, а за овај период се везује и покретање часописа Наша прошлост у сарадњи са Историјским архивом и Друштвом историчара Краљева током шездесетих и почетком седамдесетих година. Од 1986. године часопис заједнички издају Народни музеј и Историјски архив, а после само пет бројева је због лоше финансијске ситуације издавање прекинуто да би било настављено тек 2005.

Интензивна изложбена активност, посебно ликовна, одвијала се паралелно у два простора, Господар Васином конаку и Галерији фресака, а истовремено интензивирана и археолошка истраживања на локалитету Дивље поље у Ратини када се формирају први истраживачки пројекти из ове обасти. Током дужег периода највећим проблемом се чинило смештање свих оделења и поставки под исти кров, јер ни једна од две зграде које су коришћене није могла да задовољи ни минималне услове за адекватан рад, па је 1987. Стручно веће дошло у ситуациуи да бира између ограничења изложбене делатности и спашавања збирки које су чуване у неадекватним условима. Кад су они постали толико лоши да угрожавају чување експоната донета је радикална одлука да се комплетан простор од три сале у Галерији фресака затвори и претвори у депо. Према првобитној идеји требало је

да Историјски архив и Музеј заједнички користе зграду некадашње Основне школе „4. краљевачки батаљон“, али се дошло до закључка да то није добро ни за једну ни за другу институцију. Борба за обезбеђење адекватног простора завршена је 1991. године кад је Музеј добио на коришћење зграду у којој се и данас налази, а којој је након сазнања да је стара више од сто година била неопходна комплетна рестаурација. Трајала је пуне четири године и завршена 1995. уз помоћ општине Краљево и Министарства културе Републике Србије. Прво је за посетиоце отворено приземље са великом галеријом, а Музеј који је функционисао у малом рустичном простору добио једну од најбољих галерија у Србији у три сале са јединственом визуром и модерном расветом. Нова зграда означила је нови почетак и као посебно важна омогућила да јавност доживи Музеј као нову

24.5.2015.

МАГАЗИН

установу. Изузетно важним сматра се нови приступ организацији изложби, јер се са оних по конкурсу прешло на изложбе по позиву што је допринело креирању веома прецизне, озбиљне и циљане изложбене политике, па су први пут могли да се реализују велики репрезентативни пројекти и покаже богатство збирки у оквиру њих. Зграда је омогућила предавања, промоције и радионице, а изузетна акустика концертну активност у сарадњи са Музичком школом „Стеван Мокрањац“ која се у континуитету одвија пуне две деценије. Од 1995. године долази до смене у Стручном већу, примају се нови стручњаци, а овај период карактеришу и тематска археолошка истраживања новог типа. Исте године се организују први научни скупови од којих су два велика била посвећена значајним националним темама, Свети Сава у српској историји и традицији, и Жича, историја, уметност.

Период након 1995. године карактерише рад на веома промишљеној и циљаној издавачкој делатности, а резултат су четири зборника радова са научних скупова. Издавачка делатност је подигнута на нови ниво, а и изложбену политику је пратила и промена дизајна. Потпуно нови дизајн, и висок квалитет, карактерише и обновљено издање часописа Наша прошлост, а десети број публикације која се сматра једном од најважнијих и најпожељнијих у Србији промовисан је у склопу обележавања последњег јубилеја Народног музеја. Завршетком комплетне рестаурације садашње зграде музеја први спрат је намењен сталној поставци, а поткровље претворено у радни простор за запослене. Након завршетка фасаде, и прикључења целе зграде на топловод, коначно су створени толико дуго чекани услови да се цео колектив смести под једним кровом. Ово се сматра значајним и због чињенице да је зграда Господар Васиног конака

1999. године враћена Жичкој епархији, па се инсистирање на завршетку зграде сматрало нужним. Тек након стварања услова каквим не може да се похвали највећи број сличних установа пред комплетним колективом и Стручним већем је био велики посао који је захтевао ново искуство и ангажовање великог броја сарадника. Пре тачно седам година отворена је стална поставка која се сматра другом по важности активношћу након отварања нове зграде. Стална поставка обједињује различите просторе и није уједначена. И поред тога оделења користе другачије приступе који су обједињени јединственим музеолошким изразом тако да различитим врстама посетилаца пружа различите амбијенте. Углед Народног музеја потврђују и легати од којих последњи укључује породичну кућу, колекцију слика и икона изузетне вредности, покућство, личне предмете и фотографије. Вредним пажње сматра се и поклон Николе

Коче Јончића, члана Оснивачког одбора који је све време помагао Народни музеј, а као велики поштовалац и пријатељ овој установи поклонио породични салон с почетка 20. века. Посебно значајним у Народном музеју сматрају нове изложбе настале после великих синтеза међу којима се издваја Опомена посвећена стрељању у Краљеву октобра 1941. године. Настала је након темељног научног истраживања и до тада непознатим чињеницама бацила ново светло на догађаје који су се догодили пре више од седам деценија. Многи изложбени концепти су утемељени на снази збирке, попут иложбе Музејске приче иза које леже велики конзерваторски подухвати који унапређују збирку и на посебан начин доприносе оваквој изложби. Интердисциплинарни пројекти настали су као последица унутрашње зрелости установе кад су већ развијена оделења подигнута на виши ново, па почела да сарађују. Један од таквих

пројеката, Доба светлости, посвећен периоду од осам векова Манастира Жиче, доживео је велики успех чињеницом да је остварио 25 хиљада посетилаца у Краљеву, Новом Саду, Лесковцу, Крушевцу, Чачку и Горњем Милановцу. Други интердисциплинарни пројекат, у чијој су реализацији учествовала сва музејска оделења, носи назив Одрастање у Краљеву у 19. и 20. веку. Гостовао је у Музеју историје Југославије, а Национални комитет Унеска за музеје препознао га је и наградио као најбољи пројекат 2014. године. У музеју су последњих година одржане бројне радионице као део истраживачког рада, па је ова установа због угледа постала значајан регионални едукативни центар. Резултати остварени у дугом периоду успешног рада били су повод за бројне награде од којих се најзначајнијим сматрају признање из 2008. године које носи име Михајла Влаховића, а додељује га Музејско друштво

Србије, и Диплома заслужне организације града Краљева 2010. године. Министарство културе је краљевачки Народни музеј прогласило институцијом од националног значаја, а Српска православна црква га одликовала Орденом Светог цара Константина за промовисање и заштиту хришћанског наслеђа у Еперхији жичкој. Оним што је много теже освојити од јавних признања у Народном музеју сматрају истинско признање које приликом сваке од нових активности потврђује највернија публика. Током шест и по деценија краљевачки музеј се по много чему издвојио из групе других првенствено због чињенице да је успео да постане место на коме се добро осећају различите генерације, што је постао место инспирације, сањарења и доброг расположења на коме се сви ови људи добро осећају као и 26 запослених способних да реализују значајне и велике пројекте. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.5.2015.

Проглашен 24. добитник Жичке хрисовуље

МАГАЗИН

24.5.2015.

ПОЕЗИЈА ШТО СВ

Фота: М. Радовановић

ВЕДОЧИ И ПАМТИ

- Жички духовни сабор је установљен у тешким временима за Србију са циљем да промовише повратак духовним вредностима. - Многе публикације које су настале на трагу ове манифестације трајан су белег њеног постојања. - Добитник Жичке хрисовуље за ову годину песник из Бијелог Брда код Осијека Ђорђе Нешић за поезију што сведочи и памти повест народа са границе. - Признање подразумева уникатну златнопечатну повељу и икону Преображења, а делу добитника биће посвећен зборник радова са скупа који се одржава на манифестацији Жички духовни сабор - Преображење 2015.

МАГАЗИН

24.5.2015.

а Спасовдан сваке године жири Жичког духовног сабора – Преображење традиционално саопштава име добитника Жичке хрисовуље која представља једну од најпрестижнијих песничких награда у Србији, а додељује се на Преображење 19. августа у манастиру Жичи. Жири на чијем се челу налази др Драган Хамовић, а који чине још Дејан Алексић, Милош Милишић, Ана Гвозденовић донео је одлуку да добитник Жичке хрисовуље за 2015. годину буде песник из Бијелог брда код Осијека Ђорђе Нешић за поезију што сведочи и памти повест народа са границе. Признање подразумева уникатну златнопечатну повељу и икону Преображења и уручује се у Жичи на дан Преображења Господњег 19. августа, а поезији добитника биће посвећен зборник радова са скупа који се одржава на манифестацији Жички духовни сабор - Преображење 2015. Жички духовни сабор је на велики празник Преображење установљен у тешким временима за Србију с циљем

да промовише повратак духовним вредностима, а многе публикације које су настале на трагу ове манифестације трајан су белег њеног постојања. Као најстарија преображењска културна манифестација у Србији започет је 1992. године на иницијативу песника краљевачког Књижевног клуба, а већ следеће прихваћен као градска манифестација чији су организатори Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј и Књижевни клуб. Манифестација је зачета у оквиру 29. такмичења села Србије уручењем 1.500 књига огранку краљевачке библиотеке у Жичи које су сакупљене у акцији Радио Београда „Књига солидарности“. Након промоције едиције „Слово“, од пет књига песма краљевачких аутора у издању Књижевног клуба и Графичко-издавачког предузећа Слово, одлучено је да се сваке године једном српском песнику додели Жичка хрисовуља. Током две деценије постојања манифестација је три пута мењала назив.

Прве године је названа Дани преображења, потом Српски духовни сабор Дани преображења да би се од 1997. усталио назив Жички духовни сабор – Преображење. Сабор баштини највредније из српске културне традиције и заоставштине с нагласком на савремено песничко стваралаштво и промоцију универзалних и локалних вредности из области културе и историјске прошлости. Саставни део Сабора били су научни скупови који су допринели новом читању српске прошлости и вредновању споменика културе из Долине векова. У склопу Сабора приређена су четири научна скупа, „Старо наслеђе у савременој српској поезији“, „Културно наслеђе и његова заштита“, „Жича – уметност, историја“ и „Рудо Поље – Карановац – Краљево: од првих помена до Првог светског рата“. Саставни део сабора свих ових година су биле ликовне изложбе и концерти извођача и аутора озбиљне музике компоноване по мотивима на-

Ђорђе Нешић

родног стваралаштва и традиционалне музике. Централни део Сабора посвећен је српским песницима којима се у Трпезарији манастира Жиче додељује Жичка хрисовуља, а о делима лауреата разговара се за округлим столом критике након чега краљевачка Библиотека штампа зборник радова који представља незаменљиво штиво за изучавање домаће поезије. Досадашњи добитници награде су, Добрица Ерић, Милутин Петровић, Миодраг Павловић, Љубомир Симовић, Иван В. Лалић, Милосав Тешић, Бранислав Петровић, Стеван Раичковић, Алек Вукадиновић, Матија Бећковић, Борислав Радовић, Рајко Петров Ного, Милован Данојлић, Мирослав Максимовић, Злата Коцић, Ђорђо Сладоје, Новица Тадић, Братислав Р. Милановић, Петар Пајић, Иван Негришорац, Гојко Ђого, Петар Цветковић и Ранко Јововић, а свима су сем Добрице Ерића штампани зборници радова. Т. Радовановић

Овогодишњи добитник Жичке хрисовуље рођен је 1957. године у Бијелом Брду код Осијека. Дипломирао је књижевност на Филолошком факултету Београду, а до сада објавио збирке песама, Црв сумње у јабуци раздора, Сурогати, Чекајући Створитеља, Харонов чамац, Прозор кроз који Дунав тече и Граница. Објавио је завичајни речник Лук и вода, а добитник је бројних награда, поред осталих и Бранкове награде, Награде „Лаза Костић“, Награде „Сава Мркаљ“ и других. Нешић ради као управник Културно-научног центра „Милутин Миланковић“ у Даљу, а живи у Бијелом Брду и Сомбору. Председник жирија др Драган Хамовић поезију Ђорђа Нешића описује као говор дубинског „телеграфског“ стила јер по крајњем сажимању делује као да је намењена урезивању у какав материјал тврђи од папира, а такав лексички одабир даје речима симболичко значење. - Нешићева поезија уводи у свој видокруг и оближње призоре пустошења и разарања, с маркираним топонимима из негдашњих ратних извештаја с почетка деведесетих година. Лирика је овде уверљив документ, траг тешких наноса епохе – али није само то. У Нешићевим насловима обитавају и микротопоними од значаја за

једну интимну историју, као присни одзвук и базичан слој у том обухватном лирском призиву. У песмама виталнијих тонова, ритмова и слика, Нешић активира и занемарену завичајну баштину живахне грађанске поезије из превуковских песмарица, а у новијим песмама пева високо симболизовано искуство границе, коју свакодневно прелази и никако да пређе, и мањине којој припада, ако и у свету – записао је др Хамовић подсећањем да је Нешић у недугом низу збирки изрекао више и дубље него толики исписанији и познатији савременици.

МАГАЗИН 24.5.2015.

МАГАЗИН

24.5.2015.

На репертоару Биоскопа “Кварт”

Полтергејст Филм је савремена обрада класика из 1982. о породици из предграђа чији је дом опседнут злим силама. Кад напади постану озбиљни а најмлађа кћер постане заробљеница зла, породица ће морати да уложи све своје моћи како би је спасила пре него што заувек нестане. Полтергејст је модерна верзија приче о уклетој кући која се поиграва с најдубљим страховима породице сличне свакој другој која живи у обичној кући а нађе се на удару необјашњивог и паранормалног. Сниман је у 3Д техници чиме су посебно наглашене сцене страве, па су страх и напетост доведени до врхунца. Полтергеист и оригинал из 1982. обележени су мешавином узбуђења и страве. То не чуди будући да се ради о отмици најмлађег детета од стране натприродних сила које постају све више непријатељски настројене. У новом филму мењају се перспектива, место радње и ликови. Радња је смештена у предграђе, али онакво какво је оно данас, опасније и несигурније него осамдесетих година кад је представљало идилу породичног живота у Америци. Раних осамдесетих није било потребе преиспитивати селидбу у предграђе које је било место мира и среће каквог више нема. Ликови у филму су покушали да живе класични живот у предграђу, али су закаснили па их окружује несигурност. Први који примећују да нешто није у реду са кућом су деца отворенија према новим ситуацијама и маштовитија, па је и вероватније да ће перципирати нешто невидљиво и осетити неке друкчије фреквенције. Меди је најмлађа и највише јој се свиђа кућа због имагинарног пријатеља у ормару, а Грифин стидљив, интровертиран и плашљив дечак коме се свиђа идеја сељења све док не види да је његова нова соба сабласни таван због чега осећа како му на неки начин прети стабло пред прозором. Тинејџерка Кендра је најстарије дете па у почетку, као ни родитељи, не примећује ништа.

Кућа је место светла и мрака и у почетку спас за породицу, али убрзо се претвара у замку. Савршену локацију аутори су нашли у месту Хамилтон, у држави Онтарио. Морала је да има и таван који је довољно сабластан за уклету кућу, али и реалистичан као дечачка соба, а ту је и врба у врту која се види кроз прозор. Кућа је грађена уз гробље и, мада су споменици премештени а тела нису, заробљене душе лутају између овог и оног света очекујући да им Меди својом невиношћу покаже пут до светла. Са њом у рукама, духови постају све агресивнији и осећају се све моћнијима. Филм се приказује до 27. маја у пројекцијама које почињу у 22 сата док су за друга два, Побеснели Макс и Сунђер Боб Коцкалоне резервисани термини од 19,30 и 18 сати.

Побеснели Макс: Аутопут беса Редитељ који је измислио постапокалиптични жанр и оригинални аутор франшизе Побеснели Макс, Џорџ Милер, представља нове авантуре пустињског ратника Макса Рокатанског! Прогоњен турбулентном прошлошћу Макс у усамљеничком лутању види најбољу шансу за преживљавањем. Али, након сусрета са лепом Фуриозом и одбеглом групом из Цитаделе, града чије становнике терорише тиранин Џо, постаће део неизбежног рата који следи.

Сунђер Боб Коцкалоне Живот у Коралову није могао да буде бољи за вечног оптимисту Сунђер Боба и његове пријатеље, лојалну морску звезду Патрика, заједљивог Лигњослава, веверице научнице Сенди, и љускара капиталисте, Кеба Крабу. Кад се тајни рецепт за Кебину пљескавицу украде, вечни непријатељи Сунђер Боб и Планктон мораће да удруже снаге и пођу на пут кроз простор и време да би пронашли унутрашње супермоћи и поразили опаког Маснобрадог, који има сопствене планове за овај укусни деликатес.

МАГАЗИН 24.5.2015.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 24. F 30. МАЈА

МАГАЗИН

24.5.2015.

24. мај

1822. — Трупе под командом Антонија Хосеа де Сукреа потукле Шпанце у бици код Пићинће, Еквадор постао независан од Шпаније. 1844. — Проналазач телеграфа Семјуел Морзе послао прву телеграф ску поруку на удаљеност од 65 километара, из Вашингтона у Балтимор. Порука гласила: „Шта је то Бог урадио?“. 1883. — Отворен Бруклински мост који је повезао Менхетн с Бруклином у Њујорку. 1926. — Отворена Универзитетска библиотека у Београду. Прва зграда у Србији направљена наменски за библиотеку, изграђена уз помоћ Карнегијеве задужбине. Назив Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ добила 1946. 1941. — Немачки ратни брод „Бизмарк“ у Другом светском рату потопио британску крстарицу „Худ“. Од 1.422 морнара преживела три. 1964. — У тучи на фудбалској утакмици у престоници Перуа, Лими, изазваној одлуком судије да поништи гол домаће екипе, погинуло више од 300 људи. 1968. — Током студентских демонстрација у Француској предсе дник Шарл де Гол предложио референдум. Побуњени студенти запалили Париску берзу. 1981. — Председник Еквадора Хаиме Ролдос Агилера и седам људи погинуло када је у авиону експлодирала подметнута бомба. 1982. — У иранско-ирачком рату иранске трупе вратиле контролу над Корамшаром, који су Ирачани држали 20 месеци. 1992. — Кандидат конзервативаца Томас Клестил изабран за председника

Аустрије уместо Курта Валдхајма. Косовски Албанци одржали прве паралелне опште изборе. Власти у Србији изборе прогласиле нелегал ним, али их нису ометале. 1993. — Еритреја стекла независност од Етиопије после 30 година грађанског рата. На Тибету избиле жестоке демонстрације против кинеских власти. 1994. — У јурњави муслиманских ходочасника у Меки у Саудијској Арабији погинуло 270 људи. 2000. — Израел после 22 године повукао трупе из окупационе зоне од 15 километара у граничном подручју с Либаном. Мировне трупе Уједињених нација ушле у то подручје 28. јула. Хрватска постала 26. чланица Партнерства за мир. Апелациони суд у Сантјагу укинуо имунитет бившем чилеанском диктатору, генералу Аугусту Пиночеу, чиме је омогућено да му се суди за кршење људских права за време његове владавине. 2001. — Двадесет троје људи погинуло и више од 300 повређено када се урушила свадбена сала у Јерусалиму. 2002. — Председници САД и Русије Џорџ Буш и Владимир Путин потписали уговор о смањењу нуклеарног наоружања за две трећине у наредних 10 година. 2004. — Ђаци из Крагујевца допутовали у Сарајево, у Босни и Херцеговини, у прву екскурзију из Србије после 14 година.

25. мај 1787 — Под председништвом Џорџа Вашингтона, у Филаделфији је почела с радом уставна конвенција. Нацрт устава прве модерне демократ-

ске државе у свету, САД, усвојен је 17. септембра, након готово четири месеца расправљања. 1810 — У Рио де ла Плати у Аргентини почела побуна против шпанског колонијалног режима, а власт је преу-

зела привремена влада. Тај дан се прославља као Дан независности Аргентине, мада је независност формално проглашена у јулу 1816. 1840 — У Србији уведен јавни поштански саобраћај отварањем прве

поште у Београду, у згради на Калемегдану. Пошта је из Београда у друга места у земљи отпремана средом и суботом. 1895 — Британски писац Оскар Вајлд осуђен на две године робије због хомосексуалности. 1911 — Председник Мексика Порфирио Дијаз поднео је оставку после победе револуционарних снага над трупама владе у грађанском рату. 1915 — Завршена битка за град Ипр у Првом светском рату у којој је било 105.000 погинулих и рањених, а током које су Немци први пут употребили

отровни гас који је по том граду добио назив иперит. 1923 — Велика Британија признала независност Трансјорданије под емиром Абдулахом. Истог дана 1946. новим споразумом је признат сувере-

нитет те блискоисточне државе назване Јордан са Абдулахом као краљем. 1929 — У Народном позоришту у Београду изведена је премијера „Госпође министарке“ Бранислава Нушића. Редитељ је био Витомир Богић, а сценограф Ананије Вербицки. Насловну улогу тумачила је Жанка Стокић, којој је Нушић унапред наменио улогу. 1944 — Немци су у Другом светском рату почели ваздушни десант на Дрвар где је био смештен Врховни штаб југословенских партизана. 1960 — Током кинеско-непалских препирки око границе на Монт Евересту, Кинези су стигли на северну страну врха и поставили кинеску заставу и бисту Мао Цедунга. 1961 — Британски адвокат Питер Бененсон основао у Лондону Организацију за људска права Амнести интернешенел. 1963 — Самит афричких држава у Адис Абеби је окончан споразумом о оснивању Организације афричког јединства. 1969 — У Судану је државним ударом власт преузео пуковник Џафар Мохамед ел Нумејри. 1979 — Одмах након полетања са чикашког аеродрома, срушио се амерички авион "DC-10" пошто му је претходно отпао један мотор. Погинуло је свих 273 путника и чланова посаде. 1983 — У пожарима који су захватили три брода на реци Нил у јужном Египту погинуло је више од 300 људи. 1991 — Завршена је дводневна акција током које су Израелци „ваздушним мостом“ пребацили 15.000 етиопских Јевреја из Адис Абебе у Израел. 1992 — Оскар Луиђи Скалфаро постао председник Италије. 1993 — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију 827 о оснивању Међународног суда за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије са седиштем у Хагу. То је био први такав суд после судова у Нирнбергу (1945— 46) и Токију (1946—48). Године 1994. основан је и Међународни кривични суд за Руанду са седиштем у танза-

нијском граду Аруши. 1994 — Руски књижевник Александар Солжењицин вратио се у Русију након 20 година изгнанства. 1995 — Авијација НАТО-а, у рату у БиХ, бомбардовала је складиште муниције Војске Републике Српске код Пала. Срби су одговорили узимањем за таоце 377 припадника мировних снага УН. Последњи таоци пуштени су 18. јуна. У експлозији гранате на централном тргу у Тузли 71 особа је погинула, а 108 рањено. 1996 — Бивши бугарски цар Симеон II вратио се у земљу након 50огодишњег егзила. 1997 — Војним ударом збачена је цивилна влада у Сијера Леонеу, а председник Ахмад Теџан Кабах принуђен је да напусти земљу. 2001 — Десет година након распада СФР Југославије, представници новонасталих држава парафирали су у Бечу Споразум о подели имовине бивше заједничке земље. Американац Ерик Вајхенмајер прва је слепа особа која је освојила Монт Еверст, на који се попео заједно са Шерманом Булом, 64-годишњим лекаром, који је тако постао најстарија особа која је освојила овај врх. 2002 — У паду авиона кинеске авио-компаније „Чајна ерлајнс“ у море у тајванском заливу, погинуло је 225 путника и чланова посаде. 2004 — Шеф УНМИК-а Хари Холкери поднео је оставку из здравствених разлога, три месеца пре истека мандата.

26. мај 1521. — Римско-немачки цар Карло V, као извршилац папске екскомуникације, донео је Вормски едикт којим су Мартин Лутер, оснивач протестантизма у Немачкој и његови следбеници прогнани из земље. 1659. — Аурангзеб, велики могул Индије званично је ступио на престо који је узурпирао збацивши оца и смакнувши браћу. 1805. — Наполеон Бонапарта кру-

24.5.2015.

МАГАЗИН

нисан за краља Италије у миланској катедрали. 1851. — У Лондону почео први модерни међународни шаховски турнир, који је 15. јула, у конкуренцији 16 играча, завршен тријумфом немачког мајстора Адолфа Андерсена. 1865. — Предајом генерала Кирбија Смита у Шривпорту у Луизијани, престао је последњи оружани отпор јужњачке војске у Америчком грађанском рату, месец и по дана пошто је Конфедерација потписала капитулацију. 1868. — Обешен ирски националиста Мајкл Барет због бомбашког напада у Лондону. То је било последње јавно смакнуће у Енглеској. 1896. — Николај II Романов крунисан је за цара Русије. 1905. — основано Удружење књижевника Србије 1923. — Одржана је прва мотоциклистичка трка „24 часа Ле Мана“. 1942. — У Лондону потписан британско-совјетски уговор о пуној сарадњи двеју земаља у Другом светском рату и после окончања рата. 1955. — У Београд допутовала делегација Совјетског Савеза на челу са првим секретаром ЦК КПСС Никитом Хрушчовим. Након 1948. била је то прва званична посета представника СССР-а Југославији. На крају разговора потписана је Београдска декларација, којом су нормализовани међудржавни односи. 1966. — Британска Гијана је постала независна држава у оквиру Британског комонвелта. 1972. — У Москви је потписан први споразум СССР и САД о ограничењу стратегијског нуклеарног наоружања (САЛТ 1). 1986. — Европска заједница је усвојила европску заставу. 1991. — Звијад Гамсахурдија је изабран за председника Грузије. Аустријски путнички авион „Боинг 767“, компаније бившег аутомобилског аса Никија Лауде, пао је око 160 километара северно од Бангкока. Погинуло је свих 223 путника и чланова посаде. Међу погинулим су била и тројица Југословена.

1997. — Аустралијски премијер Џон Хауард извинио се десетинама хиљада Абориџина који су у прошлости, због спровођења политике асимилације на силу узети од њихов родитеља. 1998. — Упркос противљењу професора и студената, Скупштина Србије усвојила је Закон о универзитету којим је влада Србије овлашћена да поставља ректора, декане, универзитетске и факултетске управне и надзорне одборе. Полиција је брутално растерала студенте и професоре који су због тога протестовали испред зграде Скупштине. У наредне две године 180 професора напустило је Београдски универзитет. 2001. — Организацију афричког јединства (ОАЈ) је након 38 година постојања заменила Афричка унија. Промена је извршена у циљу политичке и економске интеграције 53 афричке државе чланице, а по угледу на Европску унију. 2002. — Француско-пољски режисер, Роман Полански, освојио је Златну палму на филмском фестивалу у Кану за филм „Пијаниста“. 2003. — У авионској несрећи украјинског авиона типа Јак-42 у близини Црног мора, код града Трабзона, погинула су 62 припадника шпанских мировних трупа, који су се враћали из Авганистана и 13 чланова посаде. 2011. — ухапшен Ратко Младић у Лазареву, у близини Зрењанина.

27. мај 1358. — Угарски краљ Лудовик I уручио је граду Дубровнику Вишеградску повељу којом је Дубровачка комуна добила самоуправу, уз обавезу плаћања годишњег данка и пружања поморске помоћи новом господару. 1679. — Енглески парламент усвојио је „Хабеас Корпус Акт“, закон који штити грађане од незаконитог хапшења и утамничења. Основни принципи тог закона уграђени су касније у устав САД. 1703. — Руски цар Петар Велики основао је нову престоницу Русије на ушћу реке Неве у Балтичко море, Санкт Петербург (од 1924. Лењинград, од

1991. поново Санкт Петербург). Главни град Русије био је до 1918. 1806. — Француска војска је ушла у Дубровник, чиме је Дубровачка република изгубила вишевековну независност. 1860. — Ђузепе Гарибалди, у походу за уједињење Италије, заузео је Палермо на Сицилији. 1905. — У руско-јапанском рату, руска флота доживела је тежак пораз у бици код Цушиме изгубивши 26 од 45 бродова. 1937. — У Сан Франциску је пуштен у саобраћај „Голден гејт“, један од највећих мостова у свету. 1941. — Британска морнарица, уз помоћ авијације, потопила је у Другом светском рату немачки ратни брод "Бизмарк". Погинуло је око 2.300 људи. 1942. — У окупираној Чехословачкој смртно је рањен шеф Гестапоа Рајнхард Хајдрих. Његова смрт 4. јуна изазвала је талас репресалија против становништва у Чешкој и Моравској. 1960. — У Турској је војним ударом оборена влада Аднана Мендереса. Власт је преузео Комитет националног јединства са генералом Кемалом Гирселом на челу. 1988. — Сиријске трупе ушле су у јужна предграђа Бејрута и окончале тронедељене уличне борбе између ривалских муслиманских шиитских милиција. 1992. — У реду за хлеб у центру Сарајева од експлозије гранате 16 особа је погинуло, а 144 су рањене. Види Масакри на Маркалама Основано Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске 1993. — У експлозији аутомобилабомбе испред галерије Уфици у Фиренци петоро људи је погинуло, а колекција галерије озбиљно је оштећена. 1997. — НАТО и Русија потписали су „Оснивачки акт о међусобној сарадњи“, којим је формиран заједнички Стални савет НАТО-Русија за консултације о европској безбедности. Шефови дипломатија Хрватске и СР Југославије Мате Гранић и Милан Ми-

лутиновић потписали су у Загребу конзуларну конвенцију којом се уређује статус дипломатских представништва. 1999. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је председника СР Југославије Слободана Милошевића и још четворицу највиших функционера Југославије и Србије за злочине против човечности и ратне злочине почињене на Косову. 2000.. - ВК Бечеј постао клупски првак Европе у ватерполу победом над ХАВК Младости са 11:8 на Фајнал фору у Бечеју 2001. — У Јапану је одржан први референдум на тему енергетике. Становници села Карива, у коме се налази највећа нуклеарна електрана на свету, изјаснили су се против коришћења рециклираног плутонијума у њеним постројењима. 2003. — Председник Перуа Алехандро Толедо увео је 30-дневно ванредно стање, због серије штрајкова и демонстрација широм земље, које је покренуо синдикат учитеља штрајком 12. маја. 2004. — Српски бизнисмен Богољуб Карић регистровао је у Београду странку Покрет „Снага Србије“ и постао њен председник.

28. мај 1522. — Турци заузели утврђени град Книн и прогласили га седиштем Личког санџака. 1812. — Русија и Турска потписале су мировни уговор у Букурешту којим је Русија добила Бесарабију, а Турској препустила Влашку и Молдавију. Мир је омогућио руском цару да војне снаге усмери на Наполеона Бонапарту. 1834. — У Кнежевини Србији уведен српски језик као службени у преписци с турским властима, која је дотад вођена искључиво на турском језику. 1934. — Канађанка Олива Дион је у Календеру у канадској држави Онтарио родила пет девојчица, названих „Дионове петорке“, прве петорке у свету за које се зна да су преживеле. 1937. — Невил Чемберлен је после повлачења Стенлија Болдвина постао премијер Велике Британије. Потписник

је Минхенског споразума 1939. који је омогућио Немцима да окупирају Чехословачку. 1940. — Белгијски краљ Леополд III је у Другом светском рату потписао капитулацију; истог дана почела је евакуација поражених савезничих снага из француске луке Денкерк у Другом светском рату којом је до 2. јуна спашено 224.585 британских и 112.546 француских и белгијских војника. 1961. — Укинут „Оријент-експрес“, воз који је 78 година саобраћао на линији Париз-Истанбул. 1971. — СССР лансирао космички брод у правцу Марса. 1976. — СССР и САД потписали су уговор о ограничењу подземних нуклеарних проба. Пуштена у редован саобраћај железничка пруга Београд-Бар, која је, с прекидима, грађена 24 године. 1982. — Папа Јован Павле II стигао у Велику Британију, у прву посету римокатоличког папе тој земљи од 1531. године. 1986. — Двојица совјетских космонаута изашли су из орбиталне станице „Саљут 7“ и провела око четири часа у „космичкој шетњи“. 1987. — Деветнаестогодишњи Западни Немац Матијас Руст прелетео је спортским авионом "Цесна" од Хелсинкија до Москве и спустио се на централни Црвени трг у главном граду СССР, прошавши непримећено кроз совјетски ваздушни простор. 1995. — У земљотресу који је погодио руски град Нефтегорск на полуострву Сахалин погинуло је најмање 2.000 људи. Погинуо босански министар иностраних послова Ирфан Љубјанкић када је хеликоптер у којем се налазио оборен ракетом у близини Бихаћа. На филмском фестивалу у Кану југословенски редитељ Емир Кустурица добио је „Златну палму“ за филм „Подземље - била једном једна земља“. Десет година раније Кустурица је добио ову награду за филм „Отац на службеном путу“. 1997. — Русија и Украјина потписале уговор којим је руској Црноморској флоти омогућено да 20 година

24.5.2015.

МАГАЗИН

користи поморску базу у луци Севастопољ на полуострву Крим. 1998. — Извршивши пету нуклеарну пробу Пакистан је званично постао нуклеарна сила. 1999. — Након што је авијација НАТО појачала нападе на СР Југославију (740 полетања авиона у 24 сата), југословенски председник Слободан Милошевић је, после разговора са специјалним представником руског председника Виктором Черномирдином, прихватио услове западних земаља за прекид бомбардовања. 2001. — У Каиру одржана прва Дечја конференција афричких нација. 2002. — Британски оператер мобилне телефоније Водафон пријавио је губитак од 13,5 милијарди фунти (19,6 милијарди долара), што је највећи забележени губитак неке велике британске корпорације. 2004. — Директор и главни уредник подгоричког листа „Дан“ Душко Јовановић преминуо је у Клиничком центру Црне Горе у Подгорици, од последица тешког рањавања у атентату претходне ноћи испред редакције листа. Суђење једином осумњиченом за то убиство Дамиру Мандићу почело је 22. новембра у Подгорици.

29. мај 1167. — Војска удружених италијанских градова Ломбардијске лиге поразила је у бици код Лењана трупе немачког цара Фридриха I Барбаросе.

1453. — Пад Цариграда у турске руке након дуге опсаде и погибија Константина Драгаша, последњег византијског цара. 1500. — Португалски морепловац Бартоломео Дијаз, који је открио Рт добре наде, утопио се у бродолому на олујном мору. 1839. — Успостављени дипломатски односи Србије и Велике Британије. 1868. — У Кошутњаку, у Београду у атентату убијен је кнез Михаило Обреновић. Атентатори су ухапшени, одмах осуђени и стрељани на Карабурми. За учешће у завери оптужен је бивши кнез Александар Карађорђевић. 1914. — У судару британског путничког брода „Царица Ирске“ и норвешког теретњака „Сторстат“ на реци Сен Лорен у Канади погинуло је најмање 1.012 људи. 1929. — Први звучни филм у колору „On with the show“ приказан је у Њујорку. 1953. — Новозеланђанин Едмунд Хилари и Непалац Тензинг Норгај, освојили су, први у свету, Монт Еверест, највиши планински врх на свету. 1968. — Савет безбедности УН увео санкције Родезији због расне дикриминације режима Ијана Смита. 1972. — Генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије и председник Президијума Врховног Совјета СССР Леонид Брежњев и председник САД Ричард Никсон потписали у Москви декларацију којом је отворена ера бољих, мирољубивих односа две светске силе.

1985. — На стадиону „Хејсел“ у Бриселу, у нередима пред финални меч европског Купа шампиона између италијанског првака „Јувентуса“ и енглеског „Ливерпула“, погинуло је 39 и повређено више од 400 људи, углавном италијанских навијача. 1990. — Борис Јељцин изабран за првог председника Руске Федерације. У децембру 1999. поднео је оставку и именовао премијера Владимира Путина за вршиоца дужности. Путин је 26. марта 2002. изабран за новог председника Русије. 1991. — Фудбалски клуб Црвена звезда је у Барију освојио титулу првака Европе. 1997. — Лоран Кабила преузео је дужност председника Демократске Републике Конго (бивши Заир), 12 дана након што су његове снаге, у седмомесечном грађанском рату, поразиле армију лојалну диктатору Мобутуу Сесе Секоу. 1999. — Хрватска одбила захтев Међународног суда за ратне злочине у Хагу за покретање истраге о злочинима почињеним над српским цивилима у операцији „Олуја“ у августу 1995. 2001. — Четворица следбеника Осаме Бин Ладена, шефа терористичке мреже Ал Каида осуђена у Америци за планирање убистава Американаца у иностранству и постављање бомби у две америчке амбасаде у Африци. 2002. — У Великој Британији, црнац Пол Ботенг именован за генералног секретара Трезора и он је први црнац у

владином кабинету који је заузео високи положај. 2003. — Амерички председник Џорџ Буш повукао наредбе од пре 11 година које су омогућиле увођење санкција бившој Југославији. На снази су остале санкције које се односе на бившег југословенског председника Слободана Милошевића и његову породицу.

30. мај 1431. — У Руану спаљена на ломачи француска национална хероина Јованка Орлеанка, пошто је по налогу Енглеза пред црквеним судом оптужена да је јеретик и вештица. Рехабилитована је на ревизији процеса 1456, а одлуком папе Бенедикта XV 1920. проглашена је за светицу. 1498. — Кристифор Колумбо испловио са шест бродова из шпанске луке Санлукар на треће путовање у Нови свет, током којег је открио Тринидад и обале Јужне Америке. 1536. — Енглески краљ Хенри VIII венчао се с трећом женом, Џејн Симор, 11 дана после погубљена његове друге жене Ане Болен. 1848. — САД и Мексико ратификовали споразум потписан у фебруару 1848. након пораза Мексиканаца у америчко-мексичком рату. За накнаду од 15 милиона долара, у састав САД ушле су мексичке територије Нови Мексико, Калифорнија, делови Неваде, Јуте, Аризоне и Колорада.

1876. — Збачен османски султан Абдул Азис, а на престо је ступио његов нећак султан Мурат V, који је свргнут неколико месеци касније и стављен у доживотни притвор у једну цариградску палату. 1913. — Лондонским миром је окончан Први балкански рат. 1942. — Британско ратно ваздухопловство је са 1.047 авиона бомбардовало немачки град Келн у Другом светском рату. 1956. — Југословенска државнопартијска делегација с Јосипом Брозом Титом на челу допутовала је у СССР, у прву посету након смрти Стаљина и раскида с Москвом 1948. 1973. — Западна Немачка и Чехословачка постигле су договор о нормализацији односа, након 32-годишњег прекида. 1976. — Први воз кренуо пругом Београд-Бар. Први путник је био Јосип Броз Тито у свом „плавом возу“. 1980. — Папа Јован Павле II стигао је у Париз, у прву посету једног папе Француској од 1814. 1992. — Савет безбедности УН усвојио резолуцију 757 којом су СР Југославији, због умешаности у рат у Босни, уведене санкције које подразумевају потпуну економску блокаду и прекид свих научних, културних и спортских веза са светом. У Београду испред Југословенског драмског позоришта неколико стотина драмских уметника једносатним ћутањем изразило је протест против рата

на тлу бивше Југославије и саосећање са свим жртвама. 1995. — Русија формализовала односе с НАТО-ом, али је поновила упозорење да би ширење западног војног савеза на исток Европе могло да подели континент. 1998. — У северној авганистанској провинцији Тахар у земљотресу је погинуло најмање 3.000 људи. 1999. —У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођен је санаторијум у Сурдулици. Погинуло је 20 људи, у Варварину је погођен мост. Погинуло је 10 људи. 2000. — Војна команда на Фиџију прогласила је ванредно стање да би окончала кризу коју су изазвали побуњеници држећи премијера и групу владиних службеника као таоце. 2001. — На последњем суђењу у Немачкој за злочине почињене у Другом светском рату, бивши официр СС-а и надзорник у концентрационом логоу Терезијенштат, 89-годишњи Антон Малот осуђен је на доживотни затвор, због убиства тројице и покушаја убиства четвртог затвореника јеврејске националности на свиреп начин. 2003. — Савет безбедности УН одобрио је слање мировних трупа у североисточну провинцију Итури у Конгу, ради успостављања мира и сигурности у региону, који је нарушен насиљем између етничких милиција. ЕУ је, такође, одобрила одлазак око 1.400 својих трупа у ту земљу.

24.5.2015.

МАГАЗИН

Усвојен извештај о безбедности саобраћаја

БЕЗБЕДНИЈЕ НЕГО - Током прошле године на територији града Краљева догодило се 482 саобраћајне незгоде од којих 252 са настрадалим лицима и 230 са материјалном штетом. – У саобраћајним незгодама погинуло 15 особа, 77 задобило тешке а 251 лакше телесне повреде. – Материјална штета скоро тридесет милиона динара. - Најкритичнији дан петак. – Највише саобраћајних незгода у октобру и августу

извештају који је Савет за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима упутио на разматрање Скупштини града оцењује се да је стање безбедности на путевима током 2014. повољније у односу на претходну годину. Закључак се изводи на основу броја погинулих лица који је смањен за 11,7 одсто, мањег броја саобраћајних незгода од 5,6 и броја укупно страдалих лица који је мањи за 6,1 одсто. Укупан број саобраћајних незгода је од 2009. у сталном опадању, а од 1.120 те године у 2014. их је евидентирано свега 482. Док је број оних са страдалим лицима у периоду

од последњих шест година смањен за 108 број незгода са материјалном штетом мањи је три пута и износи 230. Интересантан је податак о погинулим лицима чији се број током прве четири године посматраног периода повећавао све до 2013. кад је забележено знато смањење, а тај тренд је настављен и у претходној кад се бележи 15 лица која су изгубила живот што је за 5 више него 2009. године. Број теже повређених је варирао, али без већих одступања, па је након најнижег 56 у 2013. у протеклој повећан на 77 чиме је достигнут ниво из прве од шест посматраних година. Ситуација је знатно повољнија кад су у питању лакше повре-

Фото: М. Радовановић

РАНИЈИХ ГОДИНА 91

МАГАЗИН

24.5.2015.

ђена лица, а стални пад се бележи и у износу причињене материјалне штете. Тако је протекле године лакше повређено 251 лице, док се материјална штета опасно приближила износу од 30 милиона динара. Од укупног броја саобраћајних незгода 242 су се догодиле у насељу, 189 на правцима, а 53 на раскршћу улица. Три особе су погинуле, а 151 повређена, и док је број страдалих два пута већи на правцима код повређених је у односу на раскрснице три пута већи. Од 240 саобраћајних незгода на државним путевима 143 се догодило ван насеља, 93 на путевима који пролазе кроз насеља, а 4 на раскрсницама. Живот је изгубило 12 особа од којих 8 на путу ван насеља и 4 у насељу. Кад су у питању повређена лица однос је мало другачији, па је 71 особа повређена на државним путевима који пролазе кроз насеља, 103 ван њих и 3 на раскрсницама ван насеља. Извештај показује да се на десет хиљада регистрованих возила догоди 133,8 саобраћајних незгода што је

најповољније у посматраном периоду, посебно у односу на 2011. кад их је било 226,1. На сваких 100 саобраћајних незгода смртно је страдала једна особа што је најнижи број у неколико посматраних година. Коефицијент угрожености становништва од 11,9 на десет хиљада регистрованих возила најнижи је током последње четири године као и 261,3 повређена на сто хиљада становника. Најугороженија категорија учесника у саобраћају су путници којих је, од укупно 343 повређених, било 102. У нешто повољнијем положају су возачи са 103 повређена, потом пешаци 56, бициклисти 52, па остали. Међу 15 погинулих по шест су возачи и пешаци уз два путника и једног који се сврстава у категорију осталих. Пешаци су најугроженија категорија међу 77 тешко повређених о чему сведочи да их је дупло више од бициклиста и путника којих је било по 16. Међу 251 лакше повређених су 102 путника, 88 возача, 36 бициклиста, 17 пешака и 8 осталих учесника у саобраћају.

Кад су у питању деца млађа од 14 година највише страдалих је међу путницима, потом пешацима па бициклистима и док је број теже повређених међу пешацима и путницима истоветан лакше је повређено два пута више путника него пешака. У саобраћајним незгодама је учествовало 183 путничких возила, 65 пешака, 52 бициклиста, 14 мотоциклиста, девет аутобуса, 7 теретних возила, по пет возача мопеда и трактора, 2 железничка возила и десет осталих. Од укупно 15 смртно страдалих шест су пешаци, по три мотоциклисти и возачи путничких а два осталих возила. Возачи путничких возила су најбројнији учесници саобраћајних незгода у којима је причињена само материјална штета. Уз њих 159 у овој категорији су 32 теретна возила, 19 аутобуса, 14 мотоцикала, 2 трактора, по једна радна машина и возило које се сврстава међу остала. Од 54 незгоде у којима су учествовали пешаци шест особа је погинуло, 3 претрпело теже а 17 лакше телесне по-

вреде, док је у онима које су проузроковали трактористи једно лице изгубило живот а једно претрпело лакше телесне повреде. Највећи број од 53 саобраћајне незгоде евидентиран је у мају, а следе октобар са 40, август 48, септембар 43, март и април са по 40. Најбезбеднијим се показао новембар у коме су се догодиле 24 саобраћајне незгоде. Стање безбедности се најнеповољнијим оцењује у јануару, јулу и септембру кад је било највише погинулих лица. Највећи број саобраћајних незгода дешава се последњег радног дана у недељи. Петком се догодило 45 саобраћајних незгода, а следе субота са 42, уторак са 40 па понедељак са 36, док се најмање удеса догодило четвртком када се бележи 27. По четири особе су у саобраћају изгубиле живот у суботу и недељу, 3 у петак, 2 у понедељак и по једна у среду и четвртак. Кад су питању повреде најкритичнијим се показала субота кад је последице трпело 70 особа, а нешто повољније стање је забележено петком који остаје убележен

са 68 незгода. Следе уторак и недеља са 44, односно 43, док се најсигурнијим показао понедељак са 37 незгода. Најчешћи узрок саобраћајних незгода су укључивање у саобраћај и непрописне радње на које отпада 202 незгоде у којима је страдало 109 лица од којих су два изгубила живот, док је у 92 случаја причињена само материјална штета. У 134 случаја узрок је неприлагођена или непрописна брзина због које је страдало 75 лица од којих пет смртно, а 70 задобило повреде различитиг интензитета, док је материјалну штету претрпело 59 учесника у саобраћају. Међу значајније узроке убраја се неуступање првенства пролаза због чега се догодило 44 незгоде, од којих 24 са страдалим лицима при чему је једно изгубило живот док је 23 задобило телесне повреде. У 36 случајева узрок је вожња у алкохолисаном стању, а последице се огледају у 13 незгода са материјалном штетом и 23 са страдалима при чему су три особе изгубиле живот а 20 повре-

ђено. Непрописно поступање других учесника узрок је 13 незгода, 8 са страдалим лицима од којих је једно изгубило живот а седам повређено. Остали узроци су довели до 28 незгода претежно само са материјалном штетом. Понедељком између 12 и 18 сати незгоде су се најчешће дешавале у Доситејевој улици, а последице се огледају у 10 са материјалном штетом и 22 са повређеним лицима. Уторком између 14 и 18 најкритичнија је била Улица Зелена гора у којој се догодило 5 незгода са материјалном штетом и две са повређеним лицима. Од магистралнх путева најнесигурнијим се показао онај који води кроз Ратину где се, посебно петком између 18 и 22, због неприлагођене брзине догодило 19 саобраћајних незгода од којих 12 са повређеним лицима. Од регионалних путева најкритичнији је онај који води кроз Дракчиће, а средом између 16 и 22 догодило се 13 саобраћајних незгода 7 са материјалном штетом и 6 са повређеним лицима. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.5.2015.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

24.5.2015.

СМИРИВАЊЕ У СВ

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 11. до 17. маја 2015. показује знатно смиривање у области криминалитета о чему сведочи податак да су инспектори криминалистичке полиције евидентирали за ово време нуобичајено мали број од 21 кривичног дела што је двоструко мање него пре само седам дана. Као и у претходном статистичком извештају сва се сврстана у област општег кримилана, а инпекторима је успело да открију починиоце тек једне петине, или само четири кривична дела. Ако се на основу податка о само два прекршаја мање, у

поређењу са претходном недељом, може говорити о благом смиривању никако не може да радује податак да у структури 25 евидентираних завидно место и даље имају туче које су чак 12 пута биле повод за ремећење јавног реда и мира. У области безбедности саобраћаја бележи се 11 саобраћајних незгода што је за једну више него недељу дана раније, али је два пута мањи број повређених лица. У четири саобраћајне незгоде са повређеним лицима две особе су задобиле тешке телесне повреде, три су лакше повређене, а седам незгода је за последицу имало само материјалну

ВИМ ОБЛАСТИМА

штету која је у свих 11 процењена на 890 хиљада динара што је приближно штети од недељу дана раније. Слику о стању у области безбедности саобраћаја допуњава податак о 526 прекршаја оних који су се оглушили о прописе којма се регулише понашање учесника у саобраћају.

Ножем на познаницу Узнемирење у јавности је ових дана изазвало извештавање медија како је у центру града извршен сензационални напад на једну Краљевчанку. У Полицијској управи је по-

тврђено да су припадници Министарства унутрашњих послова ухапсили и, по налогу заменика основног јавног тужиоца, задржали до 48 сати двадесетпетогодишњег Д.З. због сумње да је извршио кривично дело које се карактерише као лака телесна повреда. У кратком саопштењу се потвђује да је осумњичени у среду око поднева у Омладинској улици, након свађе због ранијих несугласица, ножем нанео лаке телесне повреде двадесеттрогодишњој познаници која је због задобијених повреда пребачена на Хируршко одељење Опште болнице. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.5.2015.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs