Issuu

Краљевски

Година III * Број 174 * 17. мај 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

17.5.2015.

МАГАЗИН

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН

16. мај 2014.

17.5.2015.

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

16. мај 2015.

17.5.2015.

Фото: Г. Шљивић

МАГАЗИН 17.5.2015.

Стратегија развоја града Краљева до 2020. године (13)

МАГАЗИН

17.5.2015.

ВИЗИЈА И

- Краљева је град одрживог развоја који непрекидно унапређује квалитет живота својих грађана, улаже у равномерни инфраструктурни развој, развој образовања и науке и жели да се афирмише као препознатљив културни, привредни, еколошки и туристички регионални центар. - Стратегија развоја града локалну самоуправу види као истинског представника политичке воље грађана која ће, поштујући принцип доброг управљања, радити на развоју локалне економије, унапређењу квалитета живота грађана, и изградње заједнице која преузима одговорност за одржив развој. - Први стратешки циљ подразумева развој одрживе, конкурентне привреде засноване на знању и рационалном коришћењу расположивих ресурса у економској ситуацији коју карактерише висока стопа незапослености од 34,15%, низак животни стандард грађана и висок степен сиромаштва

Фото: М. Радовановић

И МИСИЈА

периоду транзиције Краљево је, можда више него други градови, трпело ударце који су довели у веома неповољан положај највећи број становника. Из перспективе оних који су без посла и једва састављају крај са крајем, а таквих је највећи број, помало саркастично звучи визија развоја Краљева као града одрживог развоја који непрекидно унапређује квалитет живота својих грађана, улаже у равномерни инфраструктурни развој, развој образовања и науке и жели да се афирмише као препознатљив културни, привредни, еколошки и туристички регионални центар. На ово се надовезује мисија дефинисана у Стратегији развоја града до 2020. године која локалну самоуправу види као истинског представника политичке воље грађана која ће, поштујући принцип доброг управљања, радити на развоју локалне економије, унапређењу квалитета живота грађана, и изградње заједнице која преузима одговорност за одржив развој. Стратегија планира да град предузме потребне мере на планирању и развоју инфраструктурних, организа-

МАГАЗИН

17.5.2015.

ционих, људских и финансијских ресурса, планирању и развијању услова за повољно пословно окружење и привлачење и развој инвестиција, планирање и развој пољопривреде и туризма, развијању мреже институционалне и ванинституционалне подршке и услуга заснованих на потре бама заједнице, изграђивати и стално јачати партнерство јавног, пословног, образовног и цивилног сектора, развијати транспарентност у раду и подстицати активно учешће свих заинтере сованих страна у процесу планирања и имплементације Стратегије одрживог развоја. За постављање четири стратешка приоритета на основу којих су дефинисани циљеви, а из њих генерисани предлози пројеката и дефинисан акциони план, послужио је профил заједнице на коме као основи треба да се заснива развој до краја ове деценије. Стратешки приоритети су економски развој, развој инфраструктуре и територијални развој, друштвени развој и развој локалне самоуправе и регионална сарадња Први стратешки циљ подразумева развој одрживе, конкурентне при-

вреде засноване на знању и рационалном коришћењу расположивих ресурса у економској ситуацији коју карактерише висока стопа незапослености од 34,15%, низак животни стандард грађана и висок степен сиромаштва. Разлог за овакво стање види се у лошем економском стању у земљи од периода деведесетих година, технолошкој застарелости привреде, губитку тржишта локалне производње, а потом и неуспешним приватизацијама великих комплекса „Фабрике вагона“ и „Магнохрома“ који су деценијама били носиоци краљевачке привреде. Због тога се као један од најважнијих приоритета локалног развоја намеће питање подстицаја развоју привреде. На основу сагледавања реалних могућности, проблема и потреба, а на основу података до којих се дошло на основу анализе социоекономских података из профила града, радна група за израду стратешког документа је идентификовала најзначајније привредне гране које су донекле развијене, али би могле много боље да се развијају уколико се подстакне њихов развој.

Сектор малих и средњих предузећа и предузетници Према подацима представљеним у профилу града привреду чини 1.299 привредних друштава и 3.708 предузетничких радњи, што укупно чини 5.007 активних привредних субјеката. У процесу промене власничке структуре приватизовано је 25 краљевачких предузећа, од чега је у четири приватизације раскинут уговор, пет фирми се налази у процесу реструктуирања, а четири у процесу стечаја. У таквим околностима најзначајнију привредну делатност представља трговина на велико и мало са учешћем од 34,20%, прерађивачка индустрија са 24,25%, затим саобраћај и складиштење са 9,25%, грађевинарство са 7,25%, стручне, научне, иновационе и техничке делатности са 7,10% и пољопривреда, шумарство и рибарство са 4,20%. Спољнотрговинска размена је на територији града Краљева у 2013. години износила 163.479.962 америчких долара, од чега је на извоз ангажовано 69.105.215, а увоз 94.374.747. Најзна-

чајнија извозна производња је у области производње одеће и прибора за одећу, производње котлова и производње пластичних маса и производа од пластичних маса. На подручју Краљева налазе се значајне инфраструктурно опремљене површине намењене индустрији и привреди, а које се као браунфилд локације налазе под некадашњим индустријским комплексима. И поред тога град нема у власништву довољно одговарајућих локација, као ни одговарајуће подстицајне програме које може да понуди потенцијалним инвеститорима. Са друге стране локална привреда има значајне проблеме са одржавањем постојећег нивоа производње и очувањем постојећих радних места, пре свега због лоше економске ситуације у земљи и недостатка пласмана на инострано тржиште. На подручју града налази се високошколска образовна и научна установа Факултет за машинство и грађе винарство коју аутор стратегије види као мотор развоја машинске и грађевинске индустрије, кроз боље повезивање свих актера локалног економског развоја и примене иновација и науч-

них достигнућа у циљу унапређења конкурентности производње. На основу социо-економске анализе представљене у профилу града уочена су три кључна приоритета у овој области, подстицај развоју домаћим и страним инвестицијама, подршка развоју предузетништва и локалног привредног сектора и подршка развоју привреде засноване на знању, кроз повезивање привреде, науке и локалне самоуправе.

Туризам Туризам се сматра једним од значајних потенцијала Краљева јер располаже значајним туристичким ресурси ма, богатим културно-историјским наслеђем, природним термалним и термоминералним извори ма погодним за развој бањског туризма, очуваном природном средином, значајним спортско рекреати вним и културним манифестацијама, условима за развој сеоског туризма. Како су могућности са којима град располаже само делимично искоришћене сматра се да би добрим планирањем и развојем тури-

МАГАЗИН

17.5.2015.

стичке инфраструктуре, ревитализацијом бањског комплекса Матарушке и Богутовачке Бање, подстицајем инвестиција у области туризма, дефинисањем туристичког производа града Краљева и развојем и промоцијом регионалне туристичке понуде Краљево могло постати један од важних центара континенталног туризма у Србији. Да би туризам био носилац квалитета потребно је мењати структуру туристичких и угоститељских објеката са висококвалитетним садржајем како би Краљево постало град за лежерни одмор, одмор у духу опоравка, спортских активности, традиције и културе, зачињен богатом и разноврсном кухињом. Поред бањског потребним се сматра и развој руралног туризма кроз систематски развој сеоских насеља и мањих бањских локалитета и искоришћавање компаративне предности у производњи здраве хране. Посебно треба обратити пажњу на развој малих хотела, хостела, ученичких домова и

смештаја у сеоском туризму, капацитета до 10 соба, са циљем запошљавања младих особа предузетничког духа и давати субвенције кроз продају и пласман здраве хране.

Пољопривреда Пољопривредна производња и прерада се сматрају веома важним потенцијалом локалног економског развоја, јер постоје повољни услови који се огледају у умерено континенталној клими, добром водном режиму и значајној површини пољопривредног земљишта и значајном броју од 8.251 регистрованог пољопривредног газдинства. Подаци из последњег пописа пољопривреде указују да су посебно развијене гране пољопривреде сточарство, воћарство и производња сточне хране. Најзначајнији проблеми су уситњена пољопривредна газдинства, неповољна старосна структура, недостатак потребне механизације, прерађивачких капацитета и инфра-

структуре у циљу заштите од елементарних непогода. Све то у највећој мери доприноси да пољопривредна производња није довољно конкурентна па ни економске активности на руралном подручју нису на завидном нивоу. У циљу подстицаја развоја пољопривреде и руралног развоја стратегија неопходном сматра обезбеђење подршке развоју задругарства и удруживања, услова за изградњу система за наводњавање, изградњу недостајуће инфраструктуре на сеоском подручју, обезбеђење подршке развоју прерађивачких капацитета. Уз то је потребно обезбедити спровођење едукативних програма за пољопривредне произвођаче, локалних програма подстицаја пољопривредне производње, програма подршке развоја производње здраве хране, мера програма заштите пољопривредног земљишта од елементарних непогода. Није новост да је пољопривреда веома важна и стратешка грана града

у смислу производње, а и продаје, здраве хране али и снабдевеношћу пијаце свежим производима. Због тога је посебно важно усмеравати и подстицати произвођаче преко Дирекције за пољопривреду и Фонда за развој пољопривреде града Краљева. Производњу је, каже аутор стратегије, неопходно максимално унапредити, искористити компаративне предности и туристе снабдевати домаћом храном. У циљу заштите природних ресурса неопходно је сечу и обраду дрвета, као и експлоатацију песка, свести на најнужније захвате заштите простора и чишћење обала река у циљу противпожарне заштите и могућих поплавних таласа који се предвиђају у наредних десет година. Потребним се сматра и стварање услова за подстицање малих и средњих гајилишта речне рибе стварајући услове за формирање задруге Моравских рибара. Привлачењу и подстицају развоја инвестиција могли би да допринесу из-

грађени браунфилд производни капацитети и инфрастуктура, одлучност локалне заједнице у циљу реализације политике развоја мале привреде, значајан хидроенергетски потенцијал, повољни терени за развој већих индустријских зона, искуство и традиција у одређеним гранама индустрије, обучена радна снага. Предностима се сматра добар гео-стратешки положај на чворишту друмског, железничког и ваздушног саобраћаја, изграђен цивилни комплекс аеродрома „Морава“, развијена инфраструктура и добра повезаност, 46,8 % површине под шумом, резерве мермера, магнезита и грађевинског камена, који представља добар грађевински материјал, необновљиви природни ресурси, резерве угља и друга рудна богатства и постојање локалних административних капацитета. Да не би све ишло као по лоју постарале су се слабости које се огледају у непостојању аутопута, застарелој индустријској опреми, неуспешним при-

ватизацијама индустријских гиганата, ниској техничко-технолошкој опремљености предузећа, недостатку комуналне инфраструктуре у постојећим индустријским зонама, недостатку опремљених локација за инвестирање и непостојању општинских пакета подршке за инвеститоре. У слабости се убрајају и недовршена приватизација великих друштвених предузећа због чега нису искоришћени постојећи производни погони, пад у традиционалној производњи и неискоришћеност постојеће радне снаге, неадекватна градска WEB презентација, слаб маркетинг, мали степен искоришћености истражених подземних термоминералних вода, непостојање довољно адекватних података, планова и програма газдовања шумама, мало уређених водотокова, уситњеност површина под шумама у приватном власништву, неравномеран развој града и нелојална конкуренција која се огледа у раду на црно. Т. Радовановић

МАГАЗИН 17.5.2015.

Занимање народни посланик: Ирена Алексић (2)

ПОНОВЉЕНО ПОВЕРЕЊЕ

МАГАЗИН

17.5.2015.

28.6.2013. Седмо ванредно заседање, Заједнички јединствени претрес о тачкама 6. и 7. дневног реда

Поштована председавајућа, поштовани министре, уважене колеге, пред нама се налази стратегија која је од суштинског значаја за будућност нашег друштва, а то је Предлог националне стратегије за борбу против корупције. Значај борбе против корупције не треба посебно наглашавати. Јасно је да уколико желимо уређену и пре свега правну државу, да борба против корупције мора бити истрајна и бескомпромисна. Управо и циљ ове стратегије јесте да се корупција у нашем друштву отклони у што већој могућој мери. Искоренити корупцију у нашем друштву значи привући инвеститоре. То је једна од јако битних ствари. Јер, нико не жели да улаже свој новац и да при том ризикује. Ако оздравимо и ако очистимо наше друштво од корупције, аутоматски значи да привлачимо инвеститоре, нова радна места а самим тим смањење сиромаштва у нашој држави и економски развој нашег друштва. Искоренити корупцију такође значи да грађани ове државе поврате изгубљено поверење у институције, у своју државу, што је најбитније од свега.

Корупција је толико дуго присутна у свим областима нашег друштва, да смо је толико дуго свесни и практично смо се навикли на њу и на ту појаву је почело да се гледа као на друштвено прихватљиву, уколико није претерана. Нулта толеранција на корупцију јесте управо једно од основних начела којима се руководи ова стратегија. Стратегија је посебно фокусирана на одређене области које су нарочито подложне корупцији – финансије, правосуђе, здравство, образовање, спорт и медији. Приоритети у виду ових области су морали да буду направљени, просто из разлога временске ограничености, а и ограничености у погледу ресурса. Пошто циљеви који су предвиђени овом стратегијом у тих предвиђених пет година буду остварени, предвиђено је, када се добије једна здрава база, здрава основа, да се настави једна свеобухватна борба против корупције. Оно што је јако битно, а што је предвиђено овом стратегијом, јесте једна стратешка и координирана борба против корупције, у којој учествују различите институције које међусобно сарађују, што је најбитније, и које сносе одговорност за оствареност предвиђених циљева. То је управо оно што је нашем друштву најпотребније,

да неко коначно почне да сноси одговорност. То је оно што је нашим грађанима потребно да виде, да у нашој држави почиње да се сноси одговорност, било да се ради о појединцу, било да се ради о институцији, али да се преузима одговорност јер то је оно што ће заиста суштински оздравити наше друштво. Сви ови предвиђени циљеви биће прецизирани акционим планом који ће се усвојити најкасније три месеца од усвајања стратегије. Значи, најбитније од свега јесте да стратегија неће постати и остати само слово на папиру, већ да ће уз предвиђене мере, а исто тако и уз надзор тих мера, што је јако битно, и те како заживети у пракси. Оно што је на мене оставило најдубљи утисак ове стратегије јесте део који се бави превенцијом. Као што превенција постоји у свим областима, као што је, на пример, здравство, управо је и у овој области превенција најбитнија. Када свим овим предвиђеним мерама једног дана добијемо здраво и одговорно друштво, јако је битно да постоје организоване и систематичне мере којима ћемо наше друштво и очувати. Управо се зрелост, организованост и одговорност једног друштва види у томе да негативне појаве предупреди, да их препозна, а не само да се бави решавањем њихо-

Ирена Алексић

Фото: М. Радовановић

вих негативних последица. Да Србија једног дана буде управо такво друштво – циљ је наше Владе. То јесте један амбициозан задатак, али је, пре свега, један велики изазов. Уз напоран рад, то је и те како остварљиво, а управо је ова стратегија један веома битан корак ка остварењу тог циља. Зато ће СНС у Дану за гласање дефинитивно подржати ову стратегију. Хвала вам. 7.10.2013. Предлог закона о изменама и допунама Закона о високом образовању, Трећа седница Другог редовног заседања

МАГАЗИН

17.5.2015.

Поштована председавајућа, уважене колеге, пре свега бих искористила ову прилику да својим суграђанима честитам Дан града Краљева, уз искрене жеље да наш град напредује у свим могућим областима и да се на тај начин Краљевчанима омогући један добар и квалитетан живот, какав они сигурно и заслужују. Када је у питању Предлог закона о изменама и допунама Закона о високом образовању, ради се о малоб-

ројним изменама, које пре свега иду студентима у корист, што мислим да је јако позитивно. Промене које су предвиђене тичу се броја испитних рокова и броја бодова. Наиме, број испитних рокова повећан је са предвиђених пет на шест испитних рокова. Мислим да не треба додатно објашњавати од каквог је значаја то за наше студенте и колико ће им то помоћи у томе да освоје што већи број бодова. Када је број бодова у питању, и то је промењено. Предвиђених 50 поена смањено је на 48 поена, колико је потребно да би студенти наставили да се финансирају из буџета. Из свега наведеног, мислим да је јасно да се пре свега радило и да се руководило интересима студената, настојећи да им се помогне максимално, колико је то могуће, да им студирање буде што ефикасније, а наравно имајући и у виду економску кризу у којој се налазимо. Такође, овај закон успоставља законски основ за оснивање високошколске установе која постоји за потребе националне безбедности. Овде је предвиђено да део наставног

особља, а нарочито када се ради о стручним предметима, може да буде ангажовано из одговарајућих служби, а имајући у виду стручност тих људи и њихов рад на терену, показали су се до сада као један незамењив фактор, а наравно узимајући у обзир сву специфичност и сав значај ове области. На самом крају, искористила бих ову прилику да апелујем на нашег министра да се схвати сва озбиљност у којој се налази наше образовање, укључујући ту, наравно, и високошколско образовање. Сведоци смо бројних промена које су се до сада догодиле у нашем образовном систему. Заиста верујем да су намере биле добре, али је резултат нажалост далеко од доброг. Оно што је сада нама потребно, јесте један тимски рад, јесте много енергије, један системски приступ како би заиста и дошло до коренитих промена. Циљ је да вратимо пре свега квалитет и васпитање у наш образовни систем. Циљ је да дискутабилне дипломе коначно постану ствар прошлости и да бити факултетски образован човек заиста значи и бити интелектуалац у правом смислу те речи. Верујем да је овај

закон један мали, али значајан корак ка остварењу тог крајње амбициозног циља и зато ће овај предлог закона у дану за гласање добити подршку СНС. Захваљујем. 16,10.2013. Прва седница Другог редовног заседања, Заједнички начелни и јединствени претрес о предлозима закона из тачака 2. до 8. дневног реда Поштована председавајућа, поштовани министре, уважене колеге посланици, пред нама се налази сет закона који за основни циљ има пре свега подизање правне сигурности у областима као што су електронска трговина, посредовање у промету и закупу непокретности, увоз-извоз робе двоструке намене и заштита конкуренције. Оно што сви ови закони имају заједничко, јесте то да се инсистира на стручности, да се инсистира на ефикасности и да се инсистира на томе да се пооштри казнена политика која за циљ има одвраћање од кршења закона.

У свом излагању, ја ћу се кратко осврнути само на два понуђена закона, а то су Предлог закона о изменама и допунама Закона о заштити конкуренције и други, потпуно нов закон, Предлог закона о посредовању у промету и закупу непокретности. Када су у питању измене и допуне Закона о заштити конкуренције, пре свега осврнула бих се на члан 72. који има за циљ пре свега да се повећа једна ефикасност у судском поступку која мислим да иде у корист свим субјектима на тржишту. Значи, да се спречи оно што је до сада била пракса, а то је непотребно одуговлачење судског поступка. Затим, оно што је велики проблем у раду, значи практичном раду комисије, јесте превише кратак рок застарелости. Сада је тај рок продужен са три на пет година имајући у виду сву комплексност ове области, а исто тако продужен је рок такође за доношење решења у испитном поступку који је продужен са три на четири месеца, зато што се рок од три месеца показао као исувише кратак да би се на адекватан начин прикупили сви потребни

подаци од релевантних чинилаца као што су конкуренција, купци, добављачи и остало. Затим, поменула бих ту и етички кодекс комисије који је уведен не само због тога да би се радило на угледу једне овако битне институције, већ да би се радило и о евентуалној заштити свих чланова комисије који могу бити изложени различитим видовима притисака, што ће сигурна сам повећати једну независност, једну непристрасност једне овако битне институције, као што је Комисија за заштиту конкуренције. Затим, инсистира се на стручном и компетентном саставу савета. Сада ће ту бити присутни стручњаци из две кључне области, а то су области права и економије, што до сада није био случај, а показало се да једна овако захтевна и комплексна област заиста захтева интердисциплинарни приступ. Када је у питању предлог, значи потпуно новог закона о посредовању у промету и закупу непокретности, мислим да је више него јасно зашто је било потребно донети овај закон. Наиме, постојећа ситуација на

МАГАЗИН

17.5.2015.

тржишту непокретности је таква да не постоји готово никаква правна сигурност, било да хоће да купе стан, било да хоће да изнајме стан или било какву другу непокретност, грађани се суочавају са бројним проблемима и са бројним преварама, почевши од тзв. агенција које издају непостојеће станове. Значи, имамо само једну класичну ситуацију када родитељи из унутрашњости пошаљу студента у Београд на студије, наравно потребан нам је стан, шта је логичан корак, они се обраћају агенцији и онда агенција врло уредно унапред наплати своју провизију, а при том грађанин остаје преварен. Такође, бројни су примери да један те исти стан купи више лица. Значи, једна тако егзистенционално битна ствар у животу обичног грађанина, а да при том грађанин нема никакву правну заштиту ни сигурност. Овим законом све се то мења, уводи се ред, уводи се дисциплина, пре свега одговорност и оно што је најбитније, уводи се надзор над спровођењем овог закона, што је најбитније од свега да би закон заиста и заживео у пракси.

Оно што је сада потребно, што је предвиђено овим законом, јесте да постоје крајње прецизни услови за валидан упис у регистар. Такође, инсистира се на лакој доступности информација које се налазе у регистру путем интернета, затим на тачности, на ажурности тих података. Наиме, уколико дође до и најмање промене, посредник је дужан да те исте промене пријави најкасније у року од седам дана. Значи, крајње прецизно су изнете обавезе и посредника, а исто тако и обавезе налогодаваца. Такође нешто што је ново, стручна оспособљеност на којој се сада инсистира, што пре није био случај, значи више овим послом посредовања не може да се бави било ко, мора да се има положен стручни испит и одговарајућа стручна спрема. Из свега наведеног, јасно је да се максимално радило на томе да се уведе ред у овим областима које су од изузетног значаја за правилно функционисање једне државе, да се спречи сива економија колико год је то могуће и оно што је најбитније, што бих истакла, јесте да се уведе ред на тржиште, јер неретко стање на

тржишту осликава јасно стање у држави. Значи ред на тржишту значи ред у држави, а у такву државу се улаже. На тај начин се привлаче домаћи и страни инвеститори, а то опет значи нова радна места за наше грађане и бољи живот за наше грађане, што и јесте стратешки циљ ове Владе и зато ће у дану за гласање СНС дати подршку за овај сет закона. Хвала. 22.10.2013. Прва седница Другог редовног заседања, Заједнички јединствени претрес о тачкама 9. 10. 11. и 12. дневног реда Поштована председавајућа, уважене колеге, потврђивање Конвенције о борби против насиља над женама и насиља у породици представља један веома битан корак у остварењу једног, надам се, општег циља у нашој држави а то је елиминација насиља над женама. Ова конвенција обухвата један широк спектар насиља са којима се жене суочавају од подстракивања, психичког, физичког, сексуалног насиља па све до насиља и злочина који су почињени у име тзв. части. Како би борба против свих видова

насиља била заиста ефикасна и делотворна предвиђена је израда акционог плана. Када је насиље над женама у питању ситуација у нашој земљи је нажалост веома забрињавајућа. Оно што је најопасније од свега јесте чињеница да насиље најчешће долази од особе у коју би жена требало да има највише поверења од које би требало да очекује заштиту, а то је партнер или супруг. Такође, друга поражавајућа чињеница јесте да се највећи број злочина, чак 75% злочина дешава на месту где би жена требало да се осећа најсигурнијом, а то је властити дом. Овом конвенцијом предвиђено је једно координирано приступање проблему. Заједнички рад, међусобна размена информација свих релевантних институција, судства, полиције, социјалних служби, али и одговарајућих здравствених институција. Казнена политика која је предвиђена је таква да одвраћа од вршења оваквих кривичних дела. У супротном све би изгубило смисао јер показивање било какве благости или попустљивости у кажњавању оваквих кривичних дела значило би на неки начин прећутно одобравање или чак подстрек од стране

друштва, а ми као друштво сигурно не желимо да пошаљемо такву поруку. Ту су и хитне мере заштите које постоје у ситуацијама непосредне опасности, а познато је да су многи злочини могли да буду избегнути да је дошло до благовремене или адекватне реакције. Ту су забране мере приласка које већ годинама сасвим успешно функционишу у многим државама. Оно што бих посебно похвалила у овој конвенцији јесте њено настојање да се сачува углед и достојанство жртве. Између осталог, то значи да ће докази који се односе на сексуалну прошлост или на сексуално понашање жртве бити узети у разматрање само уколико је то заиста неопходно и релевантно за случај. Тако ће се избећи до сада не тако ретка пракса да, уместо починиоцу, почне да се суди жртви и да на крају малтене се дође до закључка да је жртва на неки начин сама крива или да је сама изазвала оно што јој се догодило. Имамо један, видимо ту, много хуманији приступ жртви, што до сада није био случај, а у прилог томе иде и чињеница да је жртви сада омогућено

да сведочи без присуства у судници, или барем да у судници није присутна особа која је наводни починилац. На крају, желела бих да истакнем сам значај оснаживања жена, значај превенције и оно што је најбитније од свега, подизање свести код наших грађана и грађанки о томе да не постоји никакво објашњење, никакво оправдање за било какав облик насиља. Мислим да је то један веома захтеван задатак са којим треба почети што пре, увести га у образовање, у званично наставно штиво и на свим нивоима образовања, како би деца и млади људи на време могли да развију емпатију, да развију један здрав образац понаша и наравно свест о једнакости међу половима. То би значило да, за промену, као друштво почињемо да се бавимо не само последица, већ да почнемо да се бавимо узроком, што јесте особина сваког хуманог и одговорног друштва. Мислим да ова конвенција представља један веома значајан искорак ка остварењу тог циља и зато ће у дану за гласање добити подршку Српске напредне странке. Захваљујем.

МАГАЗИН 17.5.2015.

Покрет Двери на Светски дан породице

ПРИОРИТЕТ ПОРОД

МАГАЗИН

17.5.2015.

- Читав друштвени живот се заснива на породици од чије заштите зависи све друго, па и социјална политика и државно уређење морају да буду подређени том циљу. - Најбољи начин за борбу против „беле куге“ је финансијска подршка породицама за свако новорођено дете, али та иницијатива Двери није наишла на довољно разумевање и подршку одборника Скупштине града, као ни предлог да се усвоји Породична декларација. – Неопходно формирање Министарства за породицу. - Основна тема приликом формирања нове локалне власти након избора мора да буде промена односа према породици и социјална заштита становништва

Фото: М. Радовановић

ДИЧНА ПОЛИТИКА

низу значајних догађаја који се обележавају ових дана Светски дан породице би прошао готово незапажено да није било Покрета Двери који је као друштвено активна и социјално одговорна политичка опција преузео обавезу да подсети Краљевчане на значај овог датума. Дверјани покушавају да установе традиционално обележавање овог дана у локалној средини низом манифестација којима се промовише и афирмише породица као најважнија ћелија друштва. Као покрет заснован на породичном концепту политике Двери истичу важност чињенице да се читав друштвени живот заснива на породици од чије заштите зависи све друго, па и социјална политика и државно уређење морају да буду подређени том циљу. Посебан мотив за заштиту породице лежи у чињеници да је Србија све више суочена са проблемом који се зове „бела куга“. Иако он у Краљеву није претрано изражен, пре свега због великог броја избеглих и интерно расељених лица из свих крајева некадашње Југославије, приметан је мањи

МАГАЗИН

17.5.2015.

број ученика који се уписују у основне и средње школе. Због тога све више преовладава уверење о потреби проналажења начина за стимулацију рађања. Најбољи начин је финансијска подршка породицама за свако новорођено дете, али та иницијатива Двери није наишла на довољно разумевање и подршку одборника Скупштине града као ни предлог да се усвоји Породична декларација. Није превише разумевања било ни у бројним другим срединама, сем Александровцу, Нишу и Ариљу, што је повод за сталне напоре да се доказује колико је важно усвајање једног оваквог документа који нема превише везе са дневном политиком. На Светски дан породице дверјани наглашавају важност овог документа и потребе да се финансијски помогну труднице и породиље и тако подстакне да рађају више деце. Уједно потврђују да ће, уколико дођу у ситуацију да учествују у власти, инсистирати на формирању Министарства за породицу сматрајући га неопходним у време кад српском на-

роду прети опасност од потпуног нестанка. На локалном нивоу инсистира се на довољно места за игру у сваком насељу и довољно места у обдаништима с обзиром на чињеницу да су највећи проблем родитеља у првим годинама живота детета предугачке листе чекања за упис у ове установе. У директној вези са исхраном деце у вртићима и предшколским установама је захтев за забрану коришћења генетски модификованих организама којих је све више на домаћем тржишту. У Покрету Двери верују да би након израде социјалних карата за породице са више деце таквима требало олакшати плаћање свакодневних дажбина, и неких врста пореза, а обезбедити добијање бесплатних карата за игралишта, базене, позоришта, биоскопе и друга места где год је то могуће. Важном се сматра и брига за припаднике старијих генерација, па се предлаже оснивање центара за задовољење њихових потреба поготово у сеоским срединама где су најчешће препуштени забораву.

Све то би, верују дверјани, већ за пет до десет година дало знатне резултате који се огледају у повећању природног прираштаја. Посебна порука на Светски дан породице упућена је медијима који промовишу модел живота увезен са запада по коме је више од здраве природне породице важно задовољење појединачних интереса. Двери заговарају усвајање Закона о заштити презадужених породица како би могли да подмире најосновније комуналне потребе, али да се по угледу на друге градове омогући набавка бесплатних уџбеника за сву децу. Иако као основни разлог за одбијање оваквих предлога представници власти увек истичу недовољно средстава у градској каси међу дверјанима преовладава уверење да то није тачно, да пара има али се расипају на бројне непотребне манифестације. Незаобилазни фактор у реализацији идеја које долазе из Покрета Двери је Центар за социјални рад као најмеродавији за израду социјалних карата, а на основу база података о ли-

цима у стању социјалне потребе којима располаже. Реализација бар дела онога што је стављено у фокус на Светски дан породице зависи од резултата локалних избора који се са нестрпљењем очекују до краја ове године. Став да актуелна власт нема довољно слуха за потребе најугроженијих слојева становништва огледа се и у сазнању да није било жеље чак ни да предлоге Двери стави на дневни ред Скупштине града. Да су више од интереса грађана важни појединачни и партијски доказује податак да су баш такве идеје као своје предлоге стављали на дневни ред седница локалног парламента у тренуцима кад је процењено да то политички највише одговара. Један од доказа је првобитно одбијен а затим као свој пласиран предлог о исплату помоћи за свако прворођено дете. Дверјани заступају став да помоћ треба доделити сваком, а не само прво рођеном, а о накарадности садашњег решења сведочи податак да и код рођења близанаца само једно дете има право на помоћ.

Какав је однос према породици сведоче и локални медији који нису били спремни да пропрате оно што се у петак поподне дешавало на Тргу српских ратника. У Покрету Двери верују да би слика била сасвим супротна да је организатор сличне манифестације била која од владајућих странака. Однос политике према породици основ је за чврст став да после наредних локалних избора, у случају да буду у ситуацији да разговарају о формирању власти, основна тема мора да буде промена односа према породици и социјална заштита становништва. Све приче о страним инвеститорима сматрају се празним обећањима о мегаломанским пројектима који никада неће бити реализовани. Дверјани заступају став да се у преговорима коначно мора поћи од нечег што је реално, а тек када се то оствари размишљати о даљим потезима. Пракса показује да су већу медијску пажњу увек привлачила велика обећања ма колико она била нереална. T. Радовановић

17.5.2015.

МАГАЗИН

Синиша Ковачевић

Српски отаџбински фронт

- Више од просте рачунице која потврђује да је у Србији сваког дана две стотине становника мање боли сазнање да се о томе ћути. - Србија је земља која има властити потенцијал да се у њој живи са разлогом и да се не одлази. - Не постоји рационални апарат који би могао да освести највећи број оних који верују све што им се каже. - Већина није увек у праву а ни демократија савршен систем, али је најбољи од свих досадашњих. - Основне постулате демократије доводи у питање чињеница да пет нарко дилера могу да надгласају четири свештеника. - Краљево треба да буде центар једне од 15 регија у новој организацији државе. - У политику морају да уђу финализовани, затворени, завршени људи са биографијама, а не неко ко је голобрад и гологуз ушао у њу и цео живот провео не познајући систем вредности ван политичког миљеа. - Европска унија је огроман државни апарат који би Немачкој омогућио да мирним путем оствари оно на шта је безуспешно потрошила два светска рата

Фото: М. Радовановић

У ПРЕДВОРЈУ ПАКЛА

МАГАЗИН 17.5.2015.

ојава нових субјеката на политичкој сцени заснива се на критици свега што чини актуелна власт, а најжешћим критичарем ових дана се показао председник Српског отаџбинског фронта Синиша Ковачевић тврдњом да се у пропадању Србије даље не може. Пред малим бројем оних који су дошли да чују шта то нуди нова политичка опција потврђен је став о претњама опстанку нације и државе, а главним кривцем за такво стање оцењена актуелна власт која се углавном бави саморекламерством обећавајући куле и градове, индустријске зоне од Београда до Новог Сада, канал Београд-Дунав-МораваЈонско море, Београд на води и сличне ствари. Представници те власти су не тако давно заговарали неке нове границе на територији бивше Југославије, а данас кад су им пуна уста Европске уније готово да су заборавили да, опет не тако давно, нису смели да пређу ни један европски булевар пешице. Србија је земља у којој сваке године нестане 60 хиљада људи, тридесет хиљада напусти земљу у потрази за средином која може да обезбеди сигурнију будућност, а исто толико више умре него што се роди. Више од просте рачунице која потврђује да је у Србији сваког дана две стотине становника мање боли сазнање да се о томе ћути, а не оглашавају се ни власт ни опозиција. Идеал сваког човека је срећа за чије је остварење неопходно испунити четири услова од којих је најважнији да буде слободан. - Ми смо лишени елементарне слободе, ми смо земља без суверенитета. Колико сте пута чули неког на телевизији да каже урадићемо то ако нам допусти међународни фонд, урадићемо то кад питамо амбасадора. Ми смо земља која нема суверенитет чак ни у креирању наставних планова и програма по школама, па наша деца више не уче Ђуру Јакшића јер нема „Отаџбине“ у уџбеницима. На нама се врши експеримент и на силу мења идентитет. Онај ко може да пристане на то, ко је срећан кад му се напуни у чанчету помија, па клекне и једе нек лапће из

тог чанчета, ја не могу. Ја говорим у име оних људи који то неће, а таквих у Србији има много. Није Србија слепица пред краљевачком црквом која је дошла пред недељну литургију да испроси ручак. Зар нама треба милостиња не знам чија у овако богатој, доброј и квалитетној земљи са оваквим људима? Србија је земља која има властити потенцијал да се у њој живи са разлогом и да се не одлази, да се не бежи из ове земље – каже Ковачевић. У земљи која се многима чини као предворје пакла сваки дан се нуди нови спин и нова шарена лажа. Таквим се сматрају информације о авионима типа „боинг“ који ће бити прављени у Панчеву, десет милијарди долара годишњег промета од производње чипова, производњи аутобуса „мерцедес“ од којих је на један у предизборној кампањи актуелни премијер окачио добро познати знак. Сазнање да се на таква обећања заборавило упућује на закључак да не постоји рационални апарат који би могао да освести највећи број оних који верују све што им се каже. У ситуацији кад је сва пажња у земљи усмерена ка доласку страног инвеститора као спасиоца способног да реши све проблеме рационалним се сматра питање о идеалу пунолетног и озбиљног народа да буде надничар код странца. И док се премијер у редовима владајуће гарнитуре оцењује најзаслужнијим за довођење страних инвеститора нико ни не помишља да укаже на непостојање концепта о снажењу националне економије док се странцима даје читавих десет хиљада евра за свако новоотворено радно место. - Шта смо ми, ментално ретардирани? Да ли свих сто посто радно способних треба да раде за стране газде, да ли треба да буду срећни ако су надничари? Оног тренутка кад се одређеном врстом синдикалне артикулације, добром синдикалном борбом, плата са 300 подигне на 350 евра неумољиви капиталиста, и капитал који као вода тражи свој простор, демонтира фабрику и однесе је у Молдавију зато што је тамо плата 80 евра – каже Ковачевић

помало разочаран што наопаком концепту аплаудира пола земље. Много пута се потврдило да већина није увек у праву и да демократија није савршен систем, али је најбољи од свих досадашњих. Овакав став заснива се на уверењу да основне постулате демократије доводи у питање чињеница да пет нарко дилера могу да надгласају четири свештеника. То што више од половине гласачког тела даје безрезервну подршку актуелној власти не може да буде основа за уверење да је она увек у праву. Полазећи од чињенице да је некада давно један човек имао храбрости да каже да земља није центар космоса изводи се закључак да то што Српски отаџбински фронт чинодејствује, и мисли, другачије од већине не значи да није у праву. Сазнање да у земљи постоји само одређен број људи у војничкој униформи доводи у питање спсобност одбране у случају евентуалног напада са стране у ситуацији кад најмлађи човек који је био у војсци, који зна да се укопа, изда и прими команду, расклопи пушку и пуца, тренутно има 37 година. Страх је појачан чињеницом да је Србија окружена земљама које су кроз историју перманентно показивале територијалне претензије или отворена непријатељства. Довољно алармантним се чини сазнање о предвидивости историје заснованом на њеном понављању, а Србији окруженој Мађарима, Бугарима, Хрватима и Албанцима без војске је ускраћена могућност да се брани. - Држава без војске то су гаће без учкура, рекао је Никола Пашић. Једном руком морате да држите гаће да не спадну и не покажу срамоту, а друга вам остаје да радите или да се браните. Ми се залажемо за поновно увођење служења редовног војног рока, за почетак за све оне који то хоће. Сад имате мали број момака који имају могућност да лутријски буду извучени да служе војску, јер од десет хиљада пријављених војску служи пет стотина. Ми се залажемо и за регионализацију Србије у којој Краљево треба да буде центар једне од 15 регија. Залажемо се и за укидање аутономије Војводине.

17.5.2015.

МАГАЗИН

Шта ће вам на 60 километара удаљености две владе, два министарства пољопривреде, две скупштине... Ви у Краљеву знате која лекарска битанга прима мито, који је аутомеханичар поштен човек, а који није. То се буквално преведено са политичког на језик који народ разуме зове регионализација, а то ове главе никако да укапирају. Само им је мало власти, мало позиција моћи, мало им је славољубља. Зато у политику морају да уђу финализовани, затворени, завршени људи са биографијама, а не неко ко је голобрад и гологуз ушао у њу и цео живот провео не познајући систем вредности ван политичког миљеа – објашњава Ковачевић. Српски отаџбински фронт се сврстава у ред странака које се енергично противе уласку земље у Европску унију, али не и европским тековинама у које се убрајају мањинска и индивидуална права, људске слободе, хигијенске и радне навике, однос према најнезаштићенијим слојевима друштва, однос према болеснима, синдикалном организовању, заштити радничких права... Насупрот томе је великогермански пројекат који се зове Европска унија као држава, а осим Велике Британије за коју се верује да ће за неколико година сама напустити ову заједницу у њој ће остати само земље које су током Другог светског рата марширале на Стаљинград и Москву. Уверење да Европска унија представља комфорну гробницу за мале народе засновано је на ставу да у тој заједници глас једне Естоније никад неће бити раван гласу Велике Британије, нити глас Словеније гласу Немачке. У таквом односу снага Европска унија се види само као огроман државни апарат који би Немачкој омогућио да мирним путем оствари оно на шта је безуспешно потрошила два светска рата. Није тајна да један динар уложен у семе кукуруза даје пет кад се у јесен убере са поља. Због тога се веома неодговорним чини инертност због које пред крај априла у највећем делу земље још ништа није било засејано

овом културом. А управо пољопривреда је област која би, уколико се води исправна политика, за само две године могла да допринесе решавању бројних проблема. Слично је са бројним другим културама, посебно воћем које због климе не успева на већем делу Русије у којој може да се прода све што се произведе. У ситуацији кад се у Србији барата податком о три милиона товљеника, што чини тек 90 милиона килограма меса, мало ко помишља да то Москва поједе за десет дана. А до Москве, као и других великих европских центара долази се добрим путевима какви недостају у већем делу земље, па и од Краљева према Београду. Сем што се раздаљина више не мери километрима, него временом проведеним у путу, има и много других логичних и једноставних ствари које не могу да дођу на ред због погрешног концепта и потпуне заслепљености која нуди пројекте какав је Београд на води. - Чак и да га буде, а неће га бити, какву корист ће имати Краљево од њега. У Београду има 4 хиљаде хипотекарних станова које не могу да продају ником. Сад је навала у Монте Карлу, сви продају станове које у Београду купују турски, руски и арапски милијардери. Станови у Монте Карлу се продају у бесцење, а ред се отегао целом Карађорђевом улицом да се купе у Београду. Којешта. Поред тога што морате волети отаџбину укључите и рационални апарат. Све велике љубави у вашим животима су ирационалне. Таква мора бити и љубав према отаџбини и народу коме припадате, али морате бити свесни његових врлина, али и мана. Јесте бирали децу своју? Не, али их обожавате. И кад сиђете доле да узмете дете из дворишта не узмете одликаша, него узмете своје па га водите кући. Јесте бирали родитеље? Па, нисте. Вероватно бисте волели да је тата академик, али је металостругар. Какав је да је мој је, са задахом на млако пиво и мирисом јефтиног дувана на себи, али то је мој отац и ја га

обожавам. Тако вам је и са нацијом. Морате волети отаџбину, али морате укључити и мало мозга, мало се присетити шта је то јуче говорено, шта је јуче обећавано, шта се причало о Косову које су данас предали. Оде Косово, а ја не дам да иде јер док га држим у срцу оно је наше. Док га ја сматрам мојим не може ми га нико отети. Све су српске вредности рођене на Косову, држава, језик, црква, најлепше жене, најлепше песме. И не може да буде ничије осим српско у отаџбинском и државном смислу, али припада и Албанцима, само у завичајном смислу а разлика између завичајног и отаџбинског је огромна. Сви смо рођени на Косову и док не пристајемо не може бити отето док је смештено у мисаони систем, у емоционални апарат, док је у срцима – поручио је Ковачевић малом броју присутних на трибини очекујући да то што су чули пренесу тек неколицини својих пријатеља и познаника. Закључак који су понели са скупа потврђује потребу за што бржим подмлађивањем земље стимулисањем рађања уз помоћ повољнијих дечјих додатака, пензија за мајке које роде четврто дете, стварањем услова за повратак оних који су отишли у иностранство. До тога води изједначавање положаја са страним инвеститорима којима држава и даље нуди десет хиљада евра за свако новоотворено радно место.

Поразно делује и сазнање о корумпираном систему и терору медиокритета који прецизно дефинишу колико се даје гинекологу а колико бабици кад се роди дете, колико кад се уписује у обданиште или школу, колико полицајцу на улици. То је нешто што треба да се мења, а не може преко ноћи. Најмање онолико времена колико је потребно да неко падне у каљугу потребно је да се из ње извуче, а у тај процес мора бити укључена породица, црква, школа... Српски отаџбински фронт је заснован на 20 основних премиса од којих једна предвиђа промену устава ма колико у делу јавности постојао страх од тога. То не значи да треба мењати преамбулу која дефинише Косово као неотуђиви и вечити део Србије. Пред свим политичким факторима је задатак да се договоре о томе шта треба мењати како устав и даље не би био аутистичан. Оно што засигурно треба мењати је аутономија Војводине, изборни систем, позиција председника државе и број посланика Народне скупштине. Т. Радовановић

МАГАЗИН 17.5.2015.

Улога локалне заједнице у безбедности саобраћаја

МАГАЗИН

17.5.2015.

ПОНОВО Н

- Краљево други пут заредом добитник плакете као најактивнија јединица локалне самоуправе. - У више од 80 стручних радова на десетој Међународној конференцији о безбедност саобраћаја, који су се бавили улогом локалне заједнице у том процесу, као пример добре праксе апострофирано Краљево. – Наставља се акција поделе 1.300 седишта за аутомобиле за исто толико новорођених беба еђународна конференција о безбедности саобраћаја у локалној заједници само је један у низу догађаја организованих у оквиру Деценије акције за безбедност саобраћаја на путевима од 2011. до 2020. године коју је покренула Генерална скупштина Уједињених нација. Десета по реду са темом „Актуелно стање и трендови у безбедности саобраћаја“ одржана је у периоду од 22. до

25. априла у Крагујевцу у присуству око четири стотине учесника из земаља бивше Југославије, Португала, Велике Британије, Руске Федерације и Немачке. На конференцији су представљени најновији радови еминентних стручњака из Европе, а посебно из региона, као и практична искуства у суочавању са изазовима ризика у саобраћају. Приказани су и резултати традициона-

лних истраживања ризика у саобраћају и расподела ризика по локалним заједницама у Србији, али и сличних истраживања из других земаља. Пажња учесника посебно је усмерена на приказивање праксе, примену мера и активности локалних заједница, чиме се указује на њихов значај и улогу у унапређењу безбедности саобраћаја на путевима. Овогодишњи скуп је био још једна прилика за упоредну ана-

НАЈБОЉИ

лизу различитих модела организације и функционисања заштитног система безбедности саобраћаја у локалној заједници, као и модела финансирања активности на локалном нивоу. По завршетку радног дела локалним самоуправама које су између две конференције постигле најбоље резултате у области безбедности саобраћаја додељене су свечане плакете, а Краљево је други пут заредом добитник овог ласкавог признања. У Савету за безбедност саобраћаја потврђују да признање посебно добија на значају кад се зна да је добијено од стручњака у овој области. Још више радује сазнање да је у више од 80 стручних радова који су се бавили улогом локалне заједнице у повећању безбедности саобраћаја као пример добре праксе апострофирано Краљево. Савет за безбедност наставља ак-

цију доделе седишта за аутомобиле свим новорођеним бебама уписаним у матичну књигу од тренутка кад је застала 12. новембра прошле године. За 1.300 седишта по најповољнијим ценама, нижим од малопродајних, обезбеђено је пет милиона динара, а за родитеље који имају право на доделу, у сарадњи са Агенцијом за безбедност саобраћаја, биће организована едукација за монтажу и коришћење због сазнања да су то до сада многи радили погрешно. Кампање усмерене на повећање безбедности тракториста у саобраћају спроведена је у Чукојевцу и Милочају, а Савет за безбедност је пружио потребну подршку такмичењу „Шта знаш о саобраћају“ које је организовао Аутомото савез Савез Србије. У низу различитих активности значајном се сматра кампања којом се

промовише значај везивања сигурносних појасева, а спроведена је у Жичкој улици, као и дружење са Пажљивком у Основној школи „4. краљевачки батаљон“. Најупечатљивији утисак оставља вршњачка едукација намењена ученицима Електро-саобраћајне школе „Никола Тесла“, Гимназије и Медицинске школе и учешће четрдесетчетворогодишње жртве саобраћајне незгоде која је за инвалидска колица везана од седамнаесте године. Савет планира низ нових активности у циљу промоције безбедности у саобраћају, а сем ангажовања глумца који би на адекватан начин ову тему приближио краљевачким основцима планира се наставак вршњачке едукације за ученике Шумарске и Пољопривредно-хемијске школе „Др Никола Радић“. Т. Радовановић

МАГАЗИН 17.5.2015.

Централна прослава Међународног дана медицинских сестара

МАГАЗИН

17.5.2015.

СНАГА ЗА ПРОМЕН

- Ни један апарат, ма колико био савремен, не може да замени стручну негу, присан додир и саосећање медицинске сестре. - Од медицинске сестре се захтева највећа озбиљност у савладавању знања и вештина, али и лична надахнутост, интуиција и инвентивност. - Медицинске сестре су персонификација здравствене неге због чега чине битан и незаменљив стуб медицине. - Медицинске сестре и техничари представљају најбројнију групу у здравственом систему која уједно има најдужи контакт с пацијентом, а бројни захтеви које пред њих поставља савремена медицина подразумевају стални рад на личном и стручном усавршавању. – У Општој болници „Студеница“ има четрдесет сестара мање од кадровског плана, а чак 120 мање од стандарда. – Ускоро запошљавање 15 нових медицинских сестара

Фото: М. Радовановић

НЕ У СЕСТРИНСТВУ

дружење медицинских сестара, техничара и бабица Републике Србије обележава 12. мај као Међународни дан медицинских сестара, а организација централне прославе је ове године поверена Општој болници „Студеница“ у Краљеву. Централна прослава је реализована организацијом Свечане академије, на којој су додељене захвалнице и награде изабраним појединцима и здравственим установама, и предавањем на тему по препоруци Међународне асоцијације медицинских сестара Међународни дан медицинских сестара обележава се сваке године 12. маја у знак сећања на датум када је у Фиренци 1820. године рођена Флоренс Најтингејл која се целог живота борила за унапређење ове професије и права жена. Од ране младости је показивала посебно интересовање и љубав према неговању болесника, а након завршетка школовања у Немачкој пријавила се за одлазак на ратиште у Турску где је током Кримског рата, са још 38 медицинских сестара, учество-

МАГАЗИН

17.5.2015.

вала у раду војних болница. Флоренс је допринела бољој организацији медицинске службе, што је резултирало драстичним падом смртности међу рањеницима, а по повратку у Енглеску 1856. године наставила је са радом и унапређењем сестринства отварајући школе за медицинске сестре у Енглеској, и другим земљама, у којима су предавале њене ученице. Флоренс Најтингел је написала књигу о савременим принципима неге болесника, па се сматра утемељивачем модерног сестринства. Председница Удружења медицинских сестара, техничара и бабица Србије Иванка Аџић је подсетила присутне на академији на препоруку међународне асоцијације да тема овогодишњег обележавања буде „Снага за промене у сестринству“. - Како сестре Србије да смогну снагу и превазиђу проблеме које имају и са којима се срећу. Тако што ће свака од нас препознати колику снагу има. Сигурна сам да ћемо имати моћи, знања и искуства да учествујемо у раду

и да превазиђемо проблеме са којима се срећемо, а срећемо се са проблемом спашавања професије и урушавања способности система да омогући сваком ко пожели да буде сестра. Све које смо се определиле за ову професију знале смо шта хоћемо, којем циљу стремимо, да је наша жеља и потреба да стекнемо знање и применимо га у раду са болеснима, а у превенцији када су у питању здрави. Удружење сестара, техничара и бабица које постоји 20 година има снаге да се суочи са проблемима, има снаге, моћи и знања, има свој тим и сестре које ће представити проблем и изнаћи решења – каже Аџић. Прва прилика за то је десети Конгрес Европске асоцијације сестара у неурологији, који се половином јуна ове године одржава у београдском Сава центру, за који су учешће пријавиле колегинице и колеге из великог броја европских дражава, Данске, Холандије, Норвешке, Хрватске, Енглеске, Босне и Херцеговине, Финске, Шведске, Словеније, Аустрије, Ма-

кедоније, Белгије, Малте. Међу две стотине до сада регистрованих учесника су и медицинске сестре и техничари из Сједињених Америчких Држава и Аустралије. Двадесету годишњицу постојања Удружење медицинских сестара, техничара и бабица Републике Србије обележава радно организацијом четвртог Конгреса, 10. јуна ове године у свечаној сали Скупштине града Београда, али и редовним састанцима и сипозијумима на којима се разматрају проблеми струке са циљем да се унапреди положај сестринства. У време кад је тешко ускладити савремену медицинску технологију и хумани начин опхођења са пацијентима показало се да ни један апарат, ма колико био савремен, не може да замени стручну негу, присан додир и саосећање медицинске сестре. Да те категорије од медицинске сестре захтевају највећу озбиљност у савладавању знања и вештина, али и личну надахнутост, интуицију и инвентивност подсетила је председница краљевач-

ког удружења Станимирка Лазовић потврдом да су медицинске сестре персонификација здравствене неге због чега чине битан и незаменљив стуб медицине. Медицинске сестре и техничари представљају најбројнију групу у здравственом систему која уједно има најдужи контакт с пацијентом, а бројни захтеви које пред њих поставља савремена медицина подразумевају стални рад на личном и стручном усавршавању. У исто време нови задатак школског система је да од медицинске сестре формира емоционално зрелу особу и позитивну личност са природношћу, истинским хуманизмом и пуним разумевањем за болесног човека. Дани као што је 12. мај прилика су за бројне честитке, а краљевачке медицинске сестре и техничари најзначајнијом сматрају ону коју им је упутио вршилац дужности директора Опште болнице „Студеница“ др Зоран Мрвић. Више од честитки значи обећање о стварању бољих услова за рад и исп-

лати свих принадлежности у складу са законском регулативом. Податак да у болници има четрдесет сестара мање од кадровског плана, а чак 120 мање од стандарда, довољно говори о томе колико су преоптерећене и изложене напору при обављању свакодневних задатака. Ма колико да има и оних које, због природе радног места, мање раде неспорном се сматра чињеница да је чак 90 одсто њих преоптерећено. Због тога је са посебним задовољством прихваћено обећање министра здравља да ће бити одобрено запошљавање 15 нових медицинских сестара. Уз пет запослених у јануару, и још толико током марта и априла, са онима које су примљене током протекле године тек за нијансу су растерећене медицинске сестре и техничари чија је пажња усмерена ка менаџменту болнице од кога се очекују нова запошљавања и побољшање услова рада. Т. Радовановић

МАГАЗИН 17.5.2015.

МАГАЗИН

17.5.2015.

Национални дан добровољних давалаца крви

КРВ ЖИВОТ ЗНАЧИ - Поводом Националног дана добровољних давалаца крви уручене награде ученицима који су учествовали у наградном конкурсу „Крв живот значи“. - Од 1.200 пријављених у ужи избор ушло 519 литерарних и ликовних радова од којих је стручни жири изабрао и наградио најбоље. – Прошле године у Краљеву прикупљено 3.513 јединица драгоцене течности, па ни један болесник у краљевачкој болници није остао без крви, али ни суграђани који се лече на клиникама у Београду оком обележавања „Недеље Црвеног крста“ од 8. до 15. маја Црвени крст је реализовао низ активности које се ове године одвијају под мотом „Снага хуманости: Основни принципи у акцији“. Једну од најзначајнијих у овом периоду Црвени крст

Краљево је посветио добровољним даваоцима крви што је било повод да у Свечаној сали Градске управе, поред захвалности сарадницима на залагању у мотивацији грађана да добровољно дају крв, буду уручене награде ученицима који су учествовали у наградном

конкурсу „Крв-живот значи“ . Национални дан добровољних давалаца крви повод је за подсећање да су током прошле године краљевачки Црвени крст и Служба за трансфузију са удружењима прикупили 3.513 јединица крви што се сматра посебно зна-

чајном количином због сазнања да ни један болесник није остао без крви у краљевачкој болници, али ни суграђани који се лече на клиникама у Београду. Резултати истраживања показују да је у Србији сваких 100 секунди потребан добровољни давалац крви, а на Национални дан добровољних давалаца крви, који се обележава 11. маја, стручњаци поручују да тренутно има довољно давалаца, али да је неопходно да се њихов број не смањује, нарочито пред летњу сезону. Искуство показује да је давање крви корисно и за примаоце и за даваоце, јер стимулише коштану срж да производи нове младе крвне ћелије и побољшава циркулацију. Давање крви утиче да кардио-васкуларни систем боље функционише и смањује ризик од инфаркта, а давалац може да буде свака здрава и пунолетна особа, која има више од 50 килограма. Стручњаци

уједно потврђују да мушкарци могу да дају крв на три, а жене на свака четири месеца. Национални дан добровољних давалаца крви је повод за мотивацију најмлађих за учешће у традиционалном конкурсу на тему „Крв живот значи“ намењеном ученицима основних школа. Председник комисије Црвеног крста за добровољно давалаштво крви Зоран Тимотијевић потврђује да је од 1.200 пријављених у ужи избор ушло 519 литерарних и ликовних радова од којих је стручни жири изабрао и наградио најбоље. Са значајем добровољног давања крви најмлађи се упознају још у основној школи на часовима одељењских заједница, посебно ликовне културе и српског језика на којима се подстиче мотивација за учешће у годишњем конкурсу. Да се организације које желе да имају будућност ослањају на младост

подсетио је начелник Школске управе Жарко Милосављевић. Како је младост концентрисана у школама ученици су укључени у скоро све активности Црвеног крста чија се будућност заснива на снази коју црпи из ученика основних и средњих школа. То препознаје и локална самоуправа па у оквиру могућности којима располаже финансијски помаже сличне активности. Додела награда била је добра прилика да се укаже на основни циљ целе манифестације, да се млади мотивишу како би схватили значај давања крви и улоге Црвеног крста у овом процесу. Награде су припале деци која су дозволила машти да изнедри посебно вредне литерарне и ликовне радове који потврђују значај укључивања у велику породицу добровољних давалаца крви. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 17.5.2015.

Фото: М. Радовановић

Такмичење у пружању прве помоћи

Не стишава се бура на краљевачкој медијској сцени

МАГАЗИН

17.5.2015.

ЈОШ МАЛО ПРАШИНЕ У ОЧИ

- Градско веће и Кабинет градоначелника нису довољно компетентни да направе адекватни увид у рад локалних медија и изврше валоризацију и степен потребних услуга које се пружају локалној самоуправи. – Сазнање да на одлуке комисије не постоји право жалбе коси се са основама на којима почивају демократска друштва, цивилизоване државе и институцијe које су настале на демократским принципима. – У образложењу комисије ни реч о два пројекта којима је додељено милион и сто хиљада динара. – Образложење о додели 11 милиона динара у три реченице, о одбијању једног предлога пројекта више него за све друге заједно радско веће је пред крај јануара ове године расписало јавни позив за учешће на конкурсу за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области информисања који је објављен на званичном веб сајту града и локалном листу Ибарске новости. Након рока за подношење предлога, који је истекао 13. фебруара, констатовано је да од 14 кандидата три не испуњавају конкурсом предвиђене услове, па је затражено да доставе не-

достајућу документацију. Тиме је исказна добра воља, иако је условима конкурса експлицитно наглашено да предлози са непотпуном документацијом неће бити разматрани. Показало се да Друштво са ограниченом одговорношћу за производњу, трговину и услуге Микс д.о.о. ни у накнадном остављеном року није доставило документацију која је тражена као доказ о испуњености услова за учешће на конкурсу, као ни Ортачко друштво за

изнајмљивање и дистрибуцију филмова ИБМ Марковић Милорад и други. Познаваоци прилика на краљевачкој медијској сцени нису ни очекивали да се са домаћим медијима равноправно бори ужичко предузеће Конзум Лав за које је констатовано да није доставило тражену документацију. Пажљивијем посматрачу пада у очи чињеница да су прва два предузећа, и Друштво са ограниченом одго-

МАГАЗИН

17.5.2015.

ворношћу за производњу, трговину и услуге Микс д.о.о и Ортачко друштво за изнајмљивање и дистрибуцију филмова ИБМ Марковић Милорад и други, у периоду кад није тражено испуњење услова, редовно добијали средства којим је субвенционисано информисање од јавног значаја. У исто време другима, који су овом приликом валидним документима то доказали, право је ускраћивано ауторитативном тврдњом заменика градоначелника, и појединих чланова Градског већа, да „по закону немају право“. Никада нико од њих није умео да каже по ком члану ког закона се изводи такав закључак што наводи на закључак да су заговорници ове идеје у локалним оквирима готово увек изнад закона. Можда то и није претерано важно кад су медији у питању, али је изузетно негативно при доношењу бројних других значајних одлука које се заснивају на недефинисаним члановим закона. Индикативно је и да се на конкурсу појављују друштво са ограниченом одговорношћу за производњу, трговину и услуге и ортачко друштво за изнајмљивање и дистрибуцију филмова, у преводу видео

клуб. Било како било комисија је 22. априла извршила оцену једанаест пројеката полазећи од критеријума утврђених Правилником о суфинансирању и Јавним позивом. У први план су, како пише у образложењу достављеном члановима Градског већа, стављене „мере у којој је предложена пројектна активност подобна да оствари јавни интерес у области јавног информисања и мере пружања веће гаранције привржености професионалним и етичким медијским стандардима“. Комисија тврди да је приликом оцењивања пројеката имала у виду значај за остваривање информисања грађана, допринос медијског плурализма и разноликост медијских садржаја, оригиналност и значај пројекта за унапређење информисања, реалност буџета и доступност већем броју корисника. Да бар једна од ових ставки није тачна потврдио је председник комисије приликом првог од два појављивања пред члановима Градског већа признањем да се није разматрала територијална покривеност.

На основу образложења пројеката чини се да нису уважавани ни неки други критеријуми. Полазећи од наведених критеријума комисија је констатовала да од укупног броја само десет предлога испуњава услове за расподелу средстава. Иако је пројектним задатком дефинисано да се у предлогу пројекта до у детаље на десетинама страница опишу све активности комисија је пројекте три краљевачке телевизије, којима је дедељено једанаест милиона динара, детаљно образложила са само три реченице које гласе: „Комисија је констатовала да у пројектима све три регионалне и локалне телевизије мањка креативност и истраживачко новинарство и да је углавном предложено оно што постоји. Међутим, Комисија је имала у виду гледаност ових медија и да оне највише информишу грађане са краљевачког подручја као и трошкове које имају (кадровске, редакцијске, технолошке) опредељен им је највећи износ средстава. Као лошији пројекат у смислу креативности Комисија је оценила пројекат ТВ Мелос и определила

нешто мањи износ средстава у односу на друге телевизије.“ Оваквим образложењем потврђује се да је више него значај пројекта, допринос медијског плурализма, оригиналност и значај за унапређење информисања било важно које трошкове имају телевизије без обзира што у сва три медија мањка креативност и истраживачко новинарство и да је предложено оно што већ постоји. Интересантно је и образложење пројекта Телевизијске емисије „Долина векова“ чијем је предлагачу комисија саветовала да за додељене паре уради мање од онога што је сам био спреман. Показало се да је ово јединствен случај па иако је свима додељено мање од траженог износа никоме није саветовано да смањи обавезе. Комисија је похвалила идеју и Пројекат „Твоје паре твоје право“ за који сматра да подстиче истраживачко новинарство, а да ће 540 хиљада динара бити довољно за реализацију. За информисање грађана Краљева о раду локалне самоуправе и заштита деце, младих и особа са инвалидитетом

Центар за информатички инжењеринг и пројектовање је добио 640 хиљада динара, јер је „комисија ценила приступ дневног и благовременог информисања, кратких вести у смислу садржаја информативних емисија као и ефикасност при информисању грађана“. У случају Краљевског МагазИНа „комисија је оценила да наведени медији врши добру презентацију догађаја у граду Краљеву у смислу фотографије“ и вредност годишњег рада проценила са 240 хиљада динара. Колико је образложење продавање магле, првенствено члановима Градског већа, доказује податак да се на једанест страна предлога пројекта ни једном речју не помиње фотографија што оповргава тврдњу да је одлучивано искључиво на основу онога што пише у њему. Информисање грађана на националним телевизијама ТВ Прва, ТВ Б92 и интернет порталу Краљево Он-лине вреди 240 хиљада динара, јер комисија „сматра да ће бити довољно да се на порталу објављују вести које се конкретно односе и на град Краљево“.

О озбиљности рада сведочи податак да шест стотина хиљада динара додељених листу Ибарске новости за пројекат којим се доприноси развоју спорта и физичке културе, као и јавном информисању становника у области културе на програму Радио Краљева, које вреди пола милиона, нема ни једне речи образложења. То је још један повод за сумњу да се мало пажње посвећивало о ономе што је предложено у пројектима. Не стоји ни образложење да се водило рачуна о територијалној покривености јер према подацима којима располажемо, а то тврде и запослени у овој медијској кући, програм Радио Краљева није емитован месецима уназад због техничких сметњи, а да је сигнал који се чује неких стотинак метара у круг од студија само повод за учешће на конкурсу. На страну то да је већ прошла трећина године, а да се са таласа овог радија није чула ни једна реч о култури, сем ако се под њом не подразумева музика коју слуша, или не слуша, неко у Конареву. Можда информације којима располажемо о програму и слушаности нису тачне, јер их можда пла-

17.5.2015.

МАГАЗИН

сирају само незадовољни радници који не примају плату. Све оно што је било јуче на програму подједнако је тешко доказиво за оног ко тврди да програма нема колико и ономе ко тврди да га је било. Најсигурнији начин је да се по који пут на скали радио апарата потражи фреквенција овог радија и утврди чињенично стање. Знали су добро чланови комисије да Градском већу могу продати рог за свећу јер се тамо нико, као ни много пута раније, није потрудио да затражи било какво објашњење, можда бар на брзину прегледа насумично изабрани пројекат како би мирне савести могао да подигне руку и подржи расподелу 14,5 милиона динара. А да им је била бачена у очи поприлична количина прашине доказује текст образложења пројекта Студија за видео продукцију ЧА-видео за који је утврђено да не испуњава прописане услове. Индикативно је да је текст образложења дужи него сва остала којима је потврђено трошење 14,5 ми-

лиона динара. „Комисија је проценила да пројекат Студија за видео проукцију ЧА-видео неће у значајној мери допринети информисаности грађана Краљева, имајући у виду чињеницу да је портал glaszapadne srbije.rs, као што је и у самој конкурсној пријави наведено фокусиран на друге локалне самоуправе, али не и Краљево. С обзиром на критеријум утврђен чланом 18. Правилника-мера у које је предложена пројектна активност подобна да оствари јавни интерес у области јавног информисања на основу које се посебно оцењује у којој мери је вероватно да ће предложене пројектне активности довести до остваривања постављеног циља (могу се утврдити на основу начина на који је објашњена веза између активности и циљева, прецизности индикатора успеха, квалитета предложеног метода евалуације, претходног искуства кључних фактора пројектног тима и других чинилаца које може да одреди орган који распи-

сује конкурс). Наиме, циљеви пројекта нису јасно дефинисани и није јасно дефинисан број медијских садржаја које ће произвести.“ Имајући у виду наведено, Комисија за оцењивање пројеката за остваривање јавног интереса у бласти јавног информисања на територији града Краљева у 2015. години донела је предлог као у диспозитиву – пише у решењима која су ових дана стигла на адресе учесника конкурса од којих је тражено да доставе ревидирани буџет усклађен са количином одобрених средстава. Најмање што је локална самоуправа могла да уради је да на званичном сајту града објави све предлоге пројеката како би сви они које то интересује, а изгледа да их није превише, проценили колико је ко у праву кад је доносио одлуку о трошењу 14,5 милиона динара све сиромашнијих грађана Краљева. Помогло би то и учесницима у конкурсу да створе реалнију слику и не изводе закључке на

основу чаршијских прича које, показало се то много пута, нису увек валидан фактор за доношење закључака. Они који су пажљиво слушали предавања на часовима логике у средњој школи упамтили су да се на основу погрешних претпоставки не могу изводити исправни закључци. То што се у школи за образовање трговаца не изучава логика не може бити оправдање за доношење накарадних закључака чак ни некоме ко је, са ко зна каквим референцама, постао члан једне овакве комисије. Медијским кућама преостаје да сачекају уговоре којим ће бити прецизно дефинисане обавезе у складу са предлогом пројекта и количином одобрених средстава. Према досадашњој пракси није нереално очекивати да би у униформним уговорима исте обавезе имали предлагачи који су добили милионске износе као и они којима је припало тек по 240 хиљада динара. Да ће, по многима накарадне, одлуке комисије у значајној мери ути-

цати на пад квалитета информисања потврђују ових дана бројни учесници друштвеног живота на чије се позиве медији не одазивају. То потврђује и председник Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић сматрајући чудним што таква комисија уопште постоји. Према њему то доказује да Градско веће и Кабинет градоначелника нису довољно компетентни да направе адекватни увид у рад локалних медија и изврше валоризацију и степен потребних услуга које се пружају локалној самоуправи. - Ко је добио колико новца и да ли је требало сви да добију новац. Ради се о медију који излази као електронски, а некад је био штампан, а добија 500 хиљада динара, али о детаљима морате да питате шта га је навело да се са тим бави. Поента је да је један шкакљив кромпир, један врућ камен који се налазио у његовим рукама, градоначелник препустио некој комисији. Врло је ружно да немате право жалбе. Комисија је одредила то је тако, а то не

постоји у демократским друштвима и цивилизованим државама, нити институцијама које су настале на демократским принципима. Могао је неко да направи забавну емисију и каже како фаворизује народни плес из Поморавља, или Надибра, и да то буде врло важна ствар од које нам зависи егзистенција, будућност, приходи, радна места. Према томе, очигледан је проблем адекватног информисања. Једини пројекат који је могао да дође у обзир је праћење актуелности и истраживачко новинарство и други која треба да фаворизује град и његове потенцијале. Поједине колеге су врло фаворизоване последњих 20 година од стране власти, а то вероватно има и своју цену. Уколико пођемо унутар тих 20 година могли би много шта да видимо, ко је шта добио, какве кредите, какве путеве, какве награде и за шта – каже др Јовашевић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 17.5.2015.

Знаменити Краљевчани: Вилијем Тербо

МАГАЗИН

17.5.2015.

ЧУВАР СЕЋАЊА НА НИКОЛУ ТЕСЛУ

- Никола Тесла за живота био један од најпознатијих људи у целом свету због чињенице да је много више него било ко други допринео просперитету човечанства. - Стицајем различитих околности име Николе Тесле готово да није помињано деценијама након смрти 1943. године у Њујорку. - Акција за прикупљање средстава којима би био обновљен торањ у Ворден Клифу вођена је преко интернета, а у њу се ситним прилозима укључило више од 35 хиљада људи. - Највећи прилог од 33 хиљаде 333 долара уплатио је један од богатијих Срба због симболике бројева који се везују за Теслино име, а чије значење никад није у потпуности разјашњено. - У Холивуду постоји бар шест идеја за снимање филма о Тесли

Вилијем Тербо

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 17.5.2015.

уго је у српском народу присутно уверење да је човек оданде одакле му је супруга. Вођени том логиком са довољно самоуверености многи Краљевчани суграђанином сматрају последњег живог рођака Николе Тесле који овамо долази кад год му то дозволе прилике. Иако због поодмаклих година за то има све мање могућности Вилијем Тербо је, приликом последње посете у априлу ове године, потврдио да и са 85 година има више енергије него многи двадесетогодишњаци. Вилијем Тербо је унук Ангелине Трбојевић, најстарије сестре Николе Тесле, која је због превелике везаности за брата и свом сину дала име Никола. Поред Вилијема Никола је имао још једног сина који је преминуо као тринаестогодишњак, а тада шестогодишњег Вилијема овај догађај много година касније посебно везао за Теслу који је доживео сличну судбину. Рођен у центру америчке аутомобилске индустрије Детроиту Вилијем је одрастао у породици познатог проналазача који је дао значајан допринос развоју појединих склопова који се и данас користе у аутомобилима. Мада у детињству о томе није посебно размишљао кренуо је очевим стопама и након дугогодишњег школовања, а каже да је трајало до 25. године живота, постао инжењер који ће после само годину и по рада у Детроиту кренути према западној обали Америке и Лос Анђелесу. Некако у то време у Калифорнији се све интензивније развијао свемирски програм, а Тербо дуго радио на ракетама и програму чији је циљ био да пошаље прву ракету на Месец. Управо то, и тајност програма на којима је радио, била је препрека да путује, поготово не у земље Источног блока, па је у Југославију први пут стигао тек 1979. године. Пријатан разговор после две године, колико је прошло од последње посете Краљеву, још једна је прилика за подсећање да је Никола Тесла за живота био један од најпознатијих људи у целом свету због чињенице да је много више него било ко други допринео просперитету човечанства. У

време Другог светског рата кад је пажња целог света била усмерена на питање преживљавања, опстанка држава, појединих народа и милиона појединаца Тесла је 1943. године преминуо у Њујорку потпуно заборављен. Стицајем различитих околности, Вилијемова супруга Бојана верује и због тога што је Србин и православац, име Николе Тесле готово да није помињано деценијама. Интерес је полако почео да расте пре пуних 45 година, а Вилијем верује да је и он у знатној мери допринео томе током готово четири деценије напора да укаже на значај улоге свог деде у развоју цивилизације. - Американци су се пробудили, али не и држава. Стручна јавност и народ су схватили шта је Тесла урадио и колико човечанство лакше живи због њега, па су почели да га цене и све више помињу – објашњава Вилијем, а Бојана додаје да ни један Американац није раван Тесли што је и разлог да се о њему мало говорило. Значајно место у животу једног од највећих светских проналазача има Ворден Клиф на Лонг Ајленду где је била смештена лабораторија у којој је Тесла дошао на идеју о дистрибуцији електричне енергије. Велики поштоваоци његовог дела, а таквих је све више, годинама покушавају да прикупе довољно новца како би обновили велики торањ и друге просторије и ту отворили музеј као место трајног сећања на Николу Теслу, а власник компаније за производњу електричних аутомобила који носе Теслино име издвојио је за ову сврху више од милион долара. Од укупно два милиона долара колико је прикупљено милион и по је потребно за откуп земљишта на коме се налазила лабораторија. Остатак је довољан тек за почетак радова на обнови надалеко познатог Теслиног торња. У време кад се барата са вредношћу пројекта између сто и двеста милиона долара илузорно је говорити о роковима у којима би нешто значајније могло да буде урађено. Зато се размишља о фазном раду, прво реконструкцији торња као места на коме би

посетиоци могли ближе да се упознају са радом Николе Тесле, а научни радницим имали у виду преостали историјски материјал. Изградња музеја се чини много захтевнијим пројектом, а зависи једино од новца који би могао да буде прикупљен. Због тога су у овом тренутку очи упрте у неког од значајнијих донатора како би уопште могло да се приступи изради коначног пројекта. Вилијем Тербо је укључен у рад Тесла центра који одржава сећање на великог проналазача и добро је упознат са свим активностима које се планирају. Сусрет са бројним значајним личностима из целог света повод је за ширење истине о Николи Тесли али и сазнање да је овај научник посебно цењен у Русији, а према информацијама које долазе из Москве питање времена је кад ће и председник Владимир Путин примити последњег изданка породице која још носи Теслину крв и јединог живог сведока који је познавао Николу. Акција за прикупљање средстава којима би био обновљен торањ у Ворден Клифу вођена је преко интернета, а у њу се ситним прилозима укључило више од 35 хиљада људи. Највећи прилог од 33 хиљаде 333 долара уплатио је један од богатијих Срба због симболике бројева који се везују за Теслино име, а чије значење никад није у потпуности разјашњено. Један од повода за последњи долазак у Србију је промоција филма о Николи Тесли у београдском Сава центру, а други судбина урне са његовим пепелом за коју се припрема посебно место у Храму Светог Саве на врачарском платоу. И поред кратког времена за рекламу пројекцији филма сниманог у Њујорку и на Лонг Ајленду присуствовало је 1.600 гледалаца. Први двадесетпетоминутни део посвећен је изградњи торња у Ворден Клифу, који за Теслиног живота није завршен због недостатка пара, а други прикупљању средстава за откуп земљишта и реконструкцију. Редитељ и продуцент Роберт Серковски је заљубљеник у рад Николе Тесле што је и био повод да

17.5.2015.

МАГАЗИН

сними филм који је пре Београда премијерно приказан у Њујорку и Торонту. Филм није намењен приказивању на редовном биоскопском репертоару, а о местима где би у будућности могао бити приказан још нема довољно сигурних података. Вилијем Тербо, који је учествовао у снимању, потврђује жељу да као једини живи крвни сродник објасни везу са Николом Теслом, да ову тему приближи што већем броју људи и привуче пажњу филмске индустрије и стваралаца који би евентуално направили целовечерњи играни филм о животу славног научника. Више до чињенице да недовољан број људи зна о Тесли бар онолико колико је неопходно значајна је она којом се потврђује да су сазнања о њему код већине других углавном погрешна, а Вилијем признаје да му је јединствени циљ да изношењем сопственог мишљења разјасни бројне недоумице и погрешна сазнања о Николи Тесли. У овом тренутку постоје информације да у Холивуду постоји бар шест идеја за снимање филма о Тесли. Чињеница да је за ангажовање познатог глумца који би тумачио лик српског научника било потребно бар милион долара, а за целу продукцију и сто пута више, доводи продуценте у ситуацију да добро меркају и процењују у којој би мери уложена средства могла да се врате. - Мислим да смо данас много ближи реализацији филма него пре десет или петнаест година, јер има више врло познатих режисера који имају идеју за снимање филма о Николи Тесли. Само се процењује да ли ће филм донети новац онима који су инвестирали у њега, или ће изгубити. Током боравка у Београду срели смо се са многим значајним људима, председником Србије Томиславом Николићем, патријархом Иринејом, градским менаџером Гораном Весићем који има интересантне идеје да Музеј Николе Тесле буде комфорнији, јер је садашња зграда мала и не одговара величини знаменитог проналазача –

каже Тербо подсећањем да је о његовом лику говорио приликом посете редакцијама Вечерњих новости, Политике и листа Данас, приликом гостовања у Жикиној шареници на програму Радио-телевизије Србије, Телевизији Коперникус, Матици Српској у Новом Саду. Двадесетак интервјуа за само десет дана боравка у Србији осамдесетпетогодишњаку се чини напорним, али је дуг према Николи Тесли довољна мотивација да не одбије никога ко би пожелео да сазна још по који детаљ из његовог живота. Иако је циљ посете патријарху Иринеју био судбина урне са пепелом Николе Тесле, о којој је током претходне године било много полемика у јавности, Вилијем није спреман да много говори о овој теми, тим пре што коначна одлука још није донета. Много је говорљивија Бојана која објашњава да коначну реч о даљој судбини ипак треба да донесе њен супруг. Значајним се чини и став патријарха Иринеја који је, као човек модерних схватања, показао приврженост модернијем схватању религије. - Времена су тешка, а он то не схвата јер на све гледа другачије. Србија је пала на дно, а Тесла почиње да се диже и једина је нада да спасе ово мало Срба што је остало јер ће због њега свет да дође да нам се поклони – каже Бојана. Четрдесет година упорног рада са циљем да се широм света утемељује сазнање о значају Николе Тесле је обавеза коју је прихватио Вилијем који тврди да она ипак није толико тешка како би могло да изгледа. И ма колико да има и тешких тренутака све у доброј мери у заборав потискује задовољство због сазнања да је учинио нешто добро. Краткотрајни боравак у Србији скоро сваке године довољан је за све чвршћи став о тешкој економској ситуацији. И поред тога Београд се чини као космополитски град много више него пре само двадесет година. Иако је до првог долака у Србију током 1979. о историји земље знао тек по нешто, а у каснијим годинама сазнавао много

више, признаје да и даље не може мериторно да суди о њој, јер и даље нема довољно података. Јасно је једино да има много жеља и планова, а мало могућности због економије која се срушила у време велике инфлације. То би, каже Вилијем, била катастрофа и за много јачу земљу него што је икада била Србија. Иако се на основу онога што види на улицама не стиче утисак о величини кризе депресивно делује сазнање о изостанку енергије потребне да се земља издигне из ње и подигне стандард становништва. Још поразнијим се чини сазнање да те енергије нема ни код младих људи што се сматра погубним за сваку земљу. Криза је у великом делу света, и у Сједињеним Америчким Државама, с том разликом што администрација обезбеђује довољну количину новца за преживљавање оних који остају без посла. - То не може да траје вечно. Разлика је и у томе што су Американци стално радили веома напорно, а то овде не видим. Некада су Европљани долазили у Америку, радили тешко и стварали за себе и државу, а сада долази шљам. Америка је задужена, нема довољно новца, а велико је питање шта може да уради Србија. Зато су млади разочарани, како они са школом тако и они без ње, па напуштају земљу. Ја не могу да их саветујем. Лако је саветовати људе који имају амбиције и хоће нешто да учине, али је тешко саветовати оне који неће и које ништа не занима – каже на крају Тербо уз потврду да у Србију није дошао да би говорио о политици. У низу пријатних утисака које ове године носи из Србије је онај о дочеку какав је брачном пару у Хотелу Москва приредио Миле Драгић. Београдски хотел Тербо сматра врхунским и пореди са њујоршком Валдорф Асторијом. Посебно импонује однос власника према последњем носиоцу гена Николе Тесле због кога је један апартман у хотелу од ове године понео име славног научника. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

17.5.2015.

22. мај у 12,00 Трг српских ратника

Шест и по деценија Народног музеја у Краљеву

МАГАЗИН

17.5.2015.

УСТАНОВА КУЛТУРЕ ОД

- Рад Народног музеја је током шест и по деценија карактерисала стална тежња ка сарадњи са установама културе у Краљеву и бројним другим музејима, архивима, факултетима и институцијама широм Србије. - Министарство културе и информисања је све значајније активности Народног музеја уврстило у своје програме. – Богат програм активности у оквиру манифестације Музеји Србије, десет дана од 10 до 10. - Данас и сутра стручно вођење кроз Сталну поставку, изложбу посвећену Милораду Јовићу и шеширима као модним детаљима

Фото: М. Радовановић

НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА

17.5.2015.

МАГАЗИН

д првог дана маја 1950. године, кад је основан као завичајни музеј комплексног типа, Народни музеј Краљево је прешао дуг пут до статуса установе културе од националног значаја. Да тај пут није био ни мало лак потврдио је директор Драган Драшковић на скромној свечаности уприличеној поводом шездесет пете годишњице постојања којој су присуствовали представници Српске православне цркве, политичког живота, Војске Србије, Полицијске управе, Жандармерије, сарадници и пријатељи Музеја. За оно што је постигнуто током шест и по деценија поред музејских радника заслужни су броји појединци и установе без којих сигурно не би били остварени резултати којим се ових дана дичи краљевачки Народни музеј. Зато је обележавање значајног јубилеја уједно и повод за изражавање захвалности, пре свега локалној са-

моуправи као оснивачу али и Министарству културе и информисања које је све значајније активности овог музеја уврстило у своје програме. Рад музеја је свих ових годинама карактери сала стална тежња ка сарадњи са установама културе у Краљеву и бројним другим музејима, архивима, факултетима и институцијама широм Србије. Посебно место заузима Жичка епархија, манастири и цркве који су, сем свакодневног рада, увек били блиски сарадници у реализацији многих заједничких подухвата. Директор музеја Драган Драшковић посебно истиче значајну улогу Војске Србије, Полицијске управе и Жандармерија који су увек били најсигурнији ослонац у многим активностима које захтевају посебне мере обезбеђења. Реализацију многих програма су, без обзира на све потешкоће и услове рада, помогла бројна предузећа показујући тако, поред љубави према култури, и по-

требу меценства. Све то је још један разлог да се поводом јубилеја свима уруче пригодне захвалнице у уверењу да ће сарадња потрајати и до неког од следећих, а све због важности да се мрежа сарадника шири и негује. Обележавање значајног јубилеја пада у недељи када се одржава манифестација Музеји Србије, десет дана од 10 до 10, под покровитељством Министарства културе и информисања и подршку Секретаријата за културу и информисање АП Војводине. Организатори су национални музеји Србије, Народни музеј у Београду, Етнографски музеј, Музеј примењене уметности, Историјски музеј Србије, Музеј историје Југославије, Природњачки музеј у Београду, Галерија Матице српске, Музеј савремене уметности, Музеј науке и технике, а у периоду од 9. до 18. маја обухваћени су бројни важни датуми, 9. мај – Дан победе и Дан Европе, 16. мај – Европска ноћ му-

зеја и 18. мај – Међународни дан музеја. Учесници манифестације су музеји у Србији и сродне институције које се баве заштитом и презентацијом културног наслеђа, уз подршку струковних удружења, Музејско друштво Србије и Национални комитета Међународног савета музеја. Током десет дана маја, између 9. и 18, музеји и сродне институције омогућиле су посетиоцима да у времену од 10 до 22 сата бесплатно прате припремљене садржаје који су реализовани у том периоду. Садржај манифе стације који су одредили сами учесници укључивао је сталне поставке музеја, посебне изложбе, едукативне радионице за децу и одрасле, стручна и ауторска вођења кроз изложбе, предавања, концерте и друго. Манифестација има за циљ јачање капацитета музејских установа, појединачно и у целини, не само кроз бес-

платну доступност музејских садржаја свим нивоима публике, него и чвршћим повезивањем са локалном заједницом током тих дана, од чега се очекује да резултира и већом посетом и интеракцијом између музеја и публике током целе године. Народни музеј Краљево је са великим бројем музеја из Београда, Новог Сада и других градова показао велико интересовање за учешће у овој манифестацији, па је од 9. маја реализован велики део различитих догађања. Обележавање Међународног дана музеја и једанаесте по реду Европске ноћи музеја отпочело је отварањем 41. Дечјег ликовног салона и концертом квинтета Tango Gentlman's, а настављено свакодневним стручним вођењем кроз Сталну поставку и концертом Етно групе Тканица. Након што је 11. маја промовисана књигa Андрије Терзића „Преко пута – истина“, о којој су говорили и Александар Веселиновић и

Ирена Јовановић, отворена је изложба посвећена првом управнику краљевачког музеја Милораду Јовићу. Краљевчани су у музеју могли да присуствују концерту трубача Ивана Благојевића, концерту ученика Музичке школе „Стеван Мокрањац“ и промоцији петнаестог броја часописа „Наша прошлост“ о коме су говорили др Вера Богосављевић Петровић из београдског Народног музеја и др Коста Николић из Института за савремену историју. Шеснаести дан маја посвећен је Ноћи музеја у оквиру које је отворена изложба под називом „Мода и шешири“ и изведен музичко сценски програм „Вече код Абрашевића“ у двори шту испред просторија овог културноуметничког друштва. За данас и сутра је планирано стручно вођење кроз Сталну поставку, изложбу посвећену Милораду Јовићу и шеширима као модним детаљима. Т. Радовановић

МАГАЗИН 17.5.2015.

Тријумф Краљевчана на фестивалу у Бијељини

МАГАЗИН

17.5.2015.

ЗЛАТНИ ГЛАСОВИ НА

Фото: М. Радовановић

АЈМЛАЂИХ ХОРИСТА

- Дечји хор Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ убедљиво најбољи између једанаест других у категорији најмлађих на Хорском фестивалу „Мајске музичке свечаности“ у Бијељини. - Етномузиколошки одсек краљевачке Музичке школе „Стеван Мокрањац“ освојио златну медаљу у категорији ансамбала који изводе традиционалну музику. – Хор „Абрашевића“ пре две године другопласиран на истом фестивалу. – На репертоару више од сто песама на седам језика, руском, грчком, македонском, француском, енглеском, шпанском и италијанском. – Овогодишњу супериорност потврдио председник жирија ставом да најмлађи хор може равноправно да наступа и у старијој групи. - Хорско певање је свето и узвишено певање и више од тога, слављење јединства и заједништва кроз благослов гласа

МАГАЗИН 17.5.2015.

Бијељини се већ четрнаест година одржава Хорски фестивал „Мајске музичке свечаности“ на коме је током претходних тринаест наступило више од 450 хорова са 20 хиљада хорских певача из Србије, Бугарске, Украјине, Аустрије, Немачке, Грчке, Мађарске и Босне и Херцеговине. Овогодишњи фестивал је отворен концертом Српског певачког и црквеног друштва „Србадија“, а епископ зворничко-тузлански Хризостом подсетио да је хорско певање свето и узвишено певање и више од тога. То је слављење јединства и заједништва кроз благослов гласа. Најзначајнији за Краљевчане био је 9. мај, а након што су се на сцени Центра за културу Бијељина измењали дечији, мушки, женски и мешовити хорови и ансамбли који се баве фолклором и традиционалном музиком, потврђено је оно чему су се најмлађи учесници потајно надали. А надали су се да би могли да надмаше успех старије хорске групе овог културно уметничког друштва који су се пре четири године из Бијељине вратили као вицешампиони у својој категорији. Са нескривеним задовољством, златном медаљом око врата и дипломом у руци која потврђује супериорност, диригент Дејана Живковић Кубуровић подсећа да је на овогодишњим Мајским музичким свечаностима учествовало 46 хорова из Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске и Македоније. У конкуренцији једанаест хорова који су се надметали за звање најбољег у најмлађој категорији Краљевчани су потврдили надмоћ, а златна медаља сија посебним сјајем након сазнања да ни један од преосталих десет хорова није добио било какво признање. Квалитет су признали чланови жирија потврдом да би млади Краљевчани равноправно могли да се такмиче и у категорији старијих учесника фестивала. Иако су исто при-

Дејана Живковић Кубуровић

знање у старијој такмичарској категорији освојили ученици Етно одсека Музичке школе „Стеван Мокрањац“ златна медаља Дечјег хора „Абрашевића“ се чини значајнијом, јер је освојена у много јачој конкуренцији. Тринаесточлана музичка експедиција певача старих између шест и десет година је током десетоминутног програма извела три за извођење на том узрасту веома тешке композиције и доказала да је интонативно знатно стабилнија од свих осталих такмичара. Извођење песма „Ноћас нису сјале...“, „Somewhere Over The Rainbow“ и „Процвала је трешњица“ било је довољно да стручни жири потврди супериорност Краљевчана који се по повратку са фестивала са посебним еланом припремају за наступ пред суграђанима почетком следећег месеца у оквиру манифестације „Лето код Абрашевића“. - Ми смо се спремили и надали некој доброј награди, потајно смо желели злато, јер сам пре четири године на овом фестивалу била са групом која је у Бијељини освојила сребро. Деца су феноменално прихватила учешће, а посебно су били срећни након освајања првог места јер су из Краљева понели део треме. Репертоар је био разнолик, било је лепих композиција, а председник жирија је потврдио да смо интонативно били најчистији, бољи чак и од средње групе старости од 12 до 18 година – каже Живковић Кубуровић. Хорско певање у Србији није посебно популарно, а дечји хорови постоје углавном у основним и музичким школама. За разлику од њих, где деца наступају углавном због оцене, Дечји хор КУД „Абрашевић“ окупља оне који воле да певају, а љубав према овој врсти музике је оно што их држи на окупу од 2008. године. Још тада су у „Абрашевићу“ схватили да има довољно најмлађих за-

љубљеника у хорско певање што је био мотив за формирање нове секције у оквиру друштва. Након што је иницијална мала група почела да наступа на концертима појачано је интересовање, а број чланова се на крају прве године постојања попео на 45. Скоро три и по године је хор састављен од деце старости између 7 и 15 година наступао као јединствена формација да би, што због бројности а што све веће разлике у годинама између најмлађих и најстаријих, био подељен у две групе. - Са млађима је због програма требало више радити, док су старији брже капирали па сам их разделила у две групе. Певали смо на седам језика, руском, грчком, македонском, француском, енглеском, шпанском и италијанском, а на репертоару имамо више од сто песама. Млађи хор не пева све песме као и велики, мада често траже да буду изједначени са старијим друговима. И поред тога на репертоару имају четрдесетак песама прилагођених њиховом узрасту и извођачким могућностима – објашњава Живковић Кубуровић уз потврду да места оних који из различитих разлога временом изгубе интерес за певањем увек попуњавају нови. Класичних аудиција нема, сваки нови члан се укључује у хор а време већ после неколико проба потврђује да ли има слуха или нема. Искуство показује да са новим члановима увек треба радити мало више па су им, поред редовних, посвећене и посебне пробе. Резултат оваквог рада верификован је најсјајнијим одличјем са бијељинског фестивала а у „Абрашевићу“ жале што нема чешћих одмеравања снага са вршњацима из различитих делова региона. Ограничење је по који пут и став организатора фестивала да право учешћа имају само хорови који долазе из школа, а не и они други ма колико били бољи. Т. Радовановић

МАГАЗИН

17.5.2015.

Трећи фестивал д

дечјег фолклора

МАГАЗИН 17.5.2015.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Побеснели Макс: Аутопут беса Редитељ Џорџ Милер, зачетника пост-апокалиптичног жанра који стоји иза легендарног серијала Побеснели Макс, представља нови филм „Аутопут беса“ који нас враћа у свет славног друмског ратника Макса Рокатанског. Иако прогоњен турбулентном прошлошћу верује да је најлакше преживети сам Макс ће се, стицајем околности, прикључити скупини бегунаца које предводи императорка Фуриоса, а беже из Цитаделе коју тиранише Имортан Џо. Како му је одузето нешто од непроцењиве вредности Џо ће у бесу позвати све своје следбенике и чланове банди на немилосрдни прогон одметника након чега почиње високооктански рат. Прошло је 45 година од пропасти цивилизације које се сећа тек мали број људи, нема владавине права, струје, воде ни милости. Највеће светске економије доживеле су потпуни слом, градови уз обалу океана више не постоје, у рату за воду и гориво је мало хране, а ваздух је отрован. Преостали људи лутају у дивљим племенима надајући се опстанку у подножју Цитаделе, док се вода црпи из јединог извора у пространству које се простире километрима. Контролом природних ресурса Цитадела контролише Пустопољину и мења воду за муницију и гориво. У будућности какву види Милер улази се у свет, налик средњовековној прошлости, у коме су људи сведени на пуко преживљавање. Нема части, емпатије ни саосећања, хијерархија је јасна, а моћни су далеко изнад немоћних и морала. У таквом свету живи Макс који покушава да побегне од својих демона. Макс је ветеран пустињског рата и поседује вештине преживљавања, а с временом је научио да осећања у суровом свету воде само у тугу. Хтео би кући, али је нема, нема ничег осим тишине боли и уништења, јер свет више не познаје човечност за

којом тугује. У том свету људски односи имају цену, па иако више не постоји ништа од оног до чега му је стало он није спреман да умре док не истера довољно правде за све што му је одузето. Са скромним буџетом, много мотора и аутомобила и младим непознатим глумцем Мелом Гибсоном у главној улози, Милер је пред крај седамдесетих година прошлог века снимио филм на пустим путевима око Мелбурна у Аустралији и уловио сирову енергију катаклизмичког света у коме стварни људи возе стварне аутомобиле стварним брзинама уз прегршт каскадерских вратоломија. „Аутопут беса“ је подухват који је укључивао рад на свим континентима и трајао више од десет година. Стотине уметника дизајнирало је аутентични свет, коришћене су хиљаде реквизита и костима, а логистички подухват без преседана укључивао је изградњу 150 ручно слаганих возила која су вожена пустињама Намибије током снимања које је трајало 120 дана. Филм се приказује до 20. маја, а пројекције почињу у 19,30.

Дете 44 „Дете 44“ је напети политички трилер о серијском убици смештен у совјетску Русију 1953. године који прати кризу савести агента тајне полиције Леа Демидова. Демидов је изгубио статус, моћ и дом кад је одбио да се одрекне супруге Раисе која је проглашена издајицом. Прогнани из Москве у сиромашну провинцију, Лео и Раиса удружују снаге с генералом Михаилом Нестеровим како би ухватили серијског убицу који вреба дечаке. Њихова потрага за правдом довешће у опасност системско заташкавање злочина које проводи Леов противник и психопат Васили. Лео је приморан да испитује Раису због издаје истовремено кад истражује смрт дечака који је пронађен унакажен на железничкој прузи. Упркос томе што

постоје докази који указују да се ради о злочину принуђен је да дечаковом оцу Алексеју Андрејеву смрт опише као несрећни случај јер, према указу Стаљина, „У рају нема злочина“. Кад Лео одбије да се одрекне супруге обоје су послати у изгнанство у индустријски град Волск и приморани да живе у трошној собици након што су изгубили све привилегије. Лео и Раиса сазнају за многе сличне случајеве дечака који су преминули након „несреће“ близу железничке пруге, готово у истим условима као и Алексејев син. Зато удружују снаге с локалним полицијским начелником генералом Нестеровим како би се потајно вратили у Москву и следили траг убице све до наизглед мирног и пристојног фабричког радника Владимира Малевича. Филм је сниман 15 недеља током лета 2013. у Прагу који је послужио као хладноратовска Москва, а у Народном позоришту и Рудолфинуму снимљене су сцене у којима елитни официри МГБ-а и њихове жене гледају Лабудово језеро московског Бољшој театра. „Дете 44“ се приказује у пројекцијама које почињу у 22,30.

Сунђер Боб Коцкалоне У пројекцијама од 16 и 18 сати и даље се приказује Суђер Боб Коцкалоне. Живот у Коралову није могао да буде бољи за вечног оптимисту Сунђер Боба и његове пријатеље, лојалну морску звезду Патрика, заједљивог Лигњослава, веверице научнице Сенди, и љускара капиталисте, Кеба Крабу. Кад се тајни рецепт за Кебину пљескавицу украде, вечни непријатељи Сунђер Боб и Планктон мораће да удруже снаге и пођу на пут кроз простор и време да би пронашли унутрашње супермоћи и поразили опаког Маснобрадог, који има сопствене планове за овај укусни деликатес. Т. Радовановић

МАГАЗИН 17.5.2015.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 17. E 23. МАЈА

МАГАЗИН

17.5.2015.

17. мај

1102. — Коломан, угарски краљ из династије Арпадовића је крунисан у Биограду за краља Хрватске и Далмације. 1395. — У бици на Ровинама, влашки војвода Мирча I Старији је поразио османску војску. 1814. — Норвешка прогласила независност од Шведске и усвојила нови устав. 1861. — Томас Кук организовао први туристички „пакет аранжман“ у свету, шестодневно путовање из Лондона у Париз. 1903. — У Шпанији национализована имовина цркве и укинуте су црквене школе. 1939. — Шведска, Норвешка и Финска одбиле су Хитлеров предлог да потпишу пакт о ненападању. Пакт су потписале Данска, Естонија и Литванија. 1940. — Трупе нацистичке Немачке у Другом светском рату ушле су у Брисел. 1946. — Премијер Румуније у време Другог светског рата Митри Антонеску осуђен на смрт и стрељан због сарадње с немачким нацистима.

1949. — Велика Британија признала независност Републике Ирске и потврдила припадност Северне Ирске Уједињеном Краљевству. 1954. — Врховни суд САД је оспорио пропис из 1896. да образовање треба да буде „одвојено али једнако“, чиме је формално одбачена расна сегрегација у државном школском систему. 1965. — Први пут пренет ТВ програм у боји из Велике Британије у САД. То је био пренос емисије америчке ТВ мреже НБЦ „Нови поглед на стару Енглеску“ преко америчког комерцијалног телекомуникационог сателита „Ерли Бирд“. 1966. — Основана Математичка гимназија у Београду. 1973. — Специјални комитет америчког Сената почео истрагу о афери Вотергејт у којој су присталице републиканске странке биле оптужене да су пред председничке изборе 1972. ради шпијунаже провалиле у седиште Демократске странке. Администрација тадашњег председника САД Ричарда Никсона оптужена је да омета истрагу, па је покренут поступак за опозив председника. Никсон је у августу 1974. дао оставку, а председнички положај преузео је дотадашњи потпредседник

Џералд Форд. 1974. — У три експлозије аутомобила-бомби у центру Даблина 32 особе су погинуле, а више стотина је рањено. 1987. — Ирачки ратни авион „Ф-I Мираж“ испалио је две „егзосет“ ракете на амерички војни брод „Старк“ који је патролирао Заливом. Погинуло је 37, а рањена су 62 морнара. 1997. — Лоран Кабила је са својим трупама ушао у Киншасу, преузео власт у Заиру и променио назив државе у Демократска Република Конго. Кабила је убијен у покушају државног удара у јануару 2001, а власт је преузео његов син Жозеф. 1998. — Припадници сепаратистичког покрета „Тамилских тигрова“ убили су Сароџинија Јогесварана, градоначелника Џафне, града на северу Шри Ланке. 1999. — Изборе у Израелу добио вођа Лабуристичке партије Ехуд Барак, чиме је окончана трогодишња владавина премијера Бењамина Нетањахуа, лидера десничарског Ликуда. 2000. — Влада Србије преузела београдски радио и телевизију „Студио Б“ упадом полиције у редакције. Власти су у наредним месецима на различите начине онемогућавале рад

независних електронских медија у Србији и истовремено отварале нове под државном контролом и контролом владајућих партија. 2001. — Свих 30 путника, укључујући и иранског министра саобраћаја Рахмана Дадмана и заменике министара из његове делегације погинуло је када се на северу Ирана срушио руски авион Јак-40. 2002. — У Нишу постигнут договор између Српске и Македонске православне цркве. 2003. — У највећој поплави у последњих 50 година, која је после великих киша задесила Шри Ланку, погинуло је око 250 људи, око 55.000 кућа је потпуно уништено, а нека села су збрисана са лица земље. Процењено је да је око 150.000 људи остало без крова над главом. 2008. — У 23 града у Србији одржана културна манифестација Ноћ музеја коју је посетило преко 450.000 посетилаца. Ово је пета година како се Србија укључила у "Европску Ноћ музеја".

18. мај 1803. — Британија објавила рат Француској због Наполеоновог уплитања у унутрашње ствари у Италији и Швајцарској. 1804. — Наполеон Бонапарта проглашен за цара Француске. У децембру крунисан као Наполеон I. 1944. — У Совјетском Савезу почело протеривање више од 200.000 Татара са Крима под оптужбом да су сарађивали с Немцима. 1954. — На снагу ступила Европска конвенција о људским правима. 1974. — Индија извршила прву нуклеарну пробу у пустињи у Раџастану и постала шеста земља која је извела нуклеарну експлозију. 1988. — Почело повлачење совјетских војника из Авганистана. 1992. — Комесаријат Уједнијених нација за избеглице саопштио да је из СФРЈ због рата избегло 1,3 милиона људи, што је створило највећу избегличку кризу у Европи од Другог светског рата.

1996. — Романо Проди постао премијер 55. сазива Владе Италије од Другог светског рата. Под притиском међународне заједнице председник Републике Српске Радован Караџић повукао се са места председника Републике Српске. Дужност председника преузела потпредседница Биљана Плавшић. Међународни суд за ратне злочине у Хагу у новембру 1995. оптужио Караџића за ратне злочине и геноцид. 1998. — Влада САД поднела велику тужбу против корпорације "Мајкрософт", најјаче софтверске компаније на свету, због монопола. 1999. — Влада у Сијера Леонеу и побуњеници договорили прекид ватре, окончане седмогодишње борбе. 2000. — Савет безбедности УН једногласно усвојио ембарго на оружје против Етиопије и Еритреје, као последицу поновног захуктавања њиховог двогодишњег пограничног рата. 2013. Такмичење песме евровизије 2013 финале у шведској у Малмеу.

19. мај 530. — Краља Вандала и Алана Хилдериха свргнуо његов синовац Гелимер чиме је изазвана византијска војна интервенција и освајање северне Африке од стране Јустинијановог војсковође Велизара 534. године. 1635. — Француска у Тридесетогодишњем рату објавила рат Шпанији. 1649. — Први пут употребљен назив Комонвелт, којим је Оливер Кромвел означио енглеску републику. 1802. — Наполеон Бонапарта установио Орден легије части за цивилне и војне заслуге. 1866. — срушена Стамбол капија у Београду 1906. — Италијански краљ и швајцарски председник званично отворили „Симплон“, тунел кроз Алпе којим су повезане Италија и Швајцарска. 1930. — Белкиње у Јужној Африци добиле право гласа. 1945. — Више од 40 америчких бомбардера напало Токио у Другом

светском рату. 1974. — Тесном већином Валери Жискар Д'Естен победио Франсоа Митерана на председничким изборима у Француској. 1989. — Током студентских демонстрација у Пекингу смењен генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг јер се успротивио ванредним мерама и примени силе против студената. 1997. — У Бангладешу у снажном циклону живот изгубило најмање 350 људи, а више од милион остало без кућа. 1998. — Индонежански студенти упали у зграду Парламента у Џакарти, захтевајући оставку шефа државе Сухарта. 2000. — Кина и Европска унија постигле споразум о трговини, Кини отворен пут у Светску трговинску организацију. Кина наредне године примљена у СТО. 2001. — На састанку у Египту министри иностраних послова арапских земаља предложили суспензију политичких контаката с Владом Израела до престанка оружаних напада Израела на Палестинце.

20. мај 325. — У данашњем Изнику почео је са радом Никејски сабор, први васељенски сабор у историји хришћанства. 1347. — Римски народни трибун Кола ди Риенцо прогласио Римску републику протеравши властелу из града. Већ наредне године Риенцо је био писиљен да напусти Рим. Његов лик инспирисао је Рихарда Вагнера за оперу „Риенцо“. 1349. — Донет Душанов законик, којим су утврђена општа начела уређења српске државе. 1498. — Португалски морепловац Васко да Гама стигао у луку Каликат, на југозападу Индије, откривши нови морски пут око Рта добре наде. 1867. — Британска краљица Викторија положила је у Лондону камен темељац за Ројал Алберт хол. 1873. — Леви Штраус и његови партнери патентирали су фармерке.

17.5.2015.

МАГАЗИН

1875. — Представници седамнаест држава су потписали конвенцију о метру којом је основана институција за координирање међународне метрологије и развој метарског система. 1882. — У Бечу потписан уговор о Тројном савезу Немачке, Аустроугарске и Италије. 1902. — Америчке трупе напустиле су Кубу након што је у тој земљи успостављена републиканска власт. Први председник републике био је Томас Естрада Палма. 1922. — Најмање 90 људи је погинуло када је британски брод „Египат“ потонуо након судара у густој магли с француским бродом „Сена“. Брод је носио и злато и сребро у вредности од милион фунти. 1925. — Завршен шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка победом Александра Аљехина. 1927. — Потписивањем мировног споразума у Џеди с краљем Ибн Саудом, Уједињено Краљевство је признало Саудов суверенитет над Хиџасом и Неџдом, који су се касније ујединили у Саудијску Арабију. 1941. — Италија је у Другом светском рату анектирала Боку которску са делом дубровачког котара и назвала је Покрајина Катаро. Почела је Битка за Крит. 1956. — Американци извршили прву експлозију хидрогенске бомбе бачене из авиона изнад пацифичког острва Бикини. 1980. — У Квебеку, на референдуму о независности од Канаде, 60 одсто бирача гласало је против отцепљења. 1985. — Филм „Отац на службеном путу“ југословенског режисера Емира Кустурице освојио је „Златну палму“ на 38. међународном фестивалу у Кану. 1989. —Скупштина Србије донела одлуку о расписивању зајма за привредни препород Србије. Зајам никада није враћен зајмодавцима, а српска привреда је у наредној деценији доживела колапс. 1995. — Заирска влада је успоставила карантин у региону погођеном смртоносним ебола вирусом. 1997. — Турска војска саопштила да је убила 1.300 Курда у једноненедељној офанзиви унутар северног Ирака. 1999. — Ваздушни напади НАТО-а су у Београду за последицу имали разрушену

болницу, погинула три пацијента и неколико оштећених амбасадорских резиденција. 2000. — На донаторској конференцији за Босну и Херцеговину одржаној у седишту ЕУ у Бриселу прикупљено 850 милиона долара. За обнову те бивше југословенске републике након трогодишњег рата (1992-95), укупно је прикупљено 5,1 милијарда долара. Тајван инаугурисао председника Чен Схуи-биана, што је по први пут у кинеској историји да демократски изабран опозициони лидер полаже заклетву као лидер државе. 2002. Источни Тимор званчно прогласио независност, након више од четири и по века стране доминације и 32 месеца власти администрације УН. 2003. Бивши пилот Југословенске народне армије Емир Шишић осуђен у Риму на доживотну робију, због погибије петорице дипломата, од којих су четворица били италијански држављани. Шишић је у јануару 1992. на подручју Хрватске оборио хеликоптер Европске заједнице, који је непријављен летео у зони ратних дејстава. Апелациони суд преиначио је ту казну на 15 година затвора, што је касније потврдио и Касациони суд у Риму.

21. мај 1471. — У лондонском затвору „Тауер“ убијен краљ Енглеске Хенри VI, последњи монарх из династије Ланкастер, свргнут у династичким борбама, „Рату две руже“. Његов лик инспирисао Шекспира за драму „Хенри VI“. Престо преузео Едвард IV. 1502. — Португалци открили ненастањено острво у јужном Атлантику и дали му име Света Јелена. 1894. — Краљ Александар Обреновић укинуо либералан устав из 1888. и вратио на снагу Устав из 1869. 1904. — У Паризу основана Светска фудбалска федерација. 1908. — У Чикагу је премијрно приказан први хорор филм, Доктор Џекил и Мистер Хајд. 1927. — Амерички пилот Чарлс Линдберг први прелетео Атлантик. Лет од Њујорка до Париза трајао 33 сата и

29 минута. На исти дан 1932. Амелија Ерхарт као прва жена прелетела Атлантски океан. 1945. — Сирија и Либан прекинули преговоре с Француском и затражили пуну независност. 1946. — физичар Луис Слотин смротоносно озрачен током експеримента са „демонским језгром“ у Националној лабораторији Лос Аламос. 1967. — Више од 300 људи страдало у пожару у једној робној кући у Бриселу. 1969. — Сирхан Сирхан, који је 1968. убио Роберта Кенедија, брата председника САД Џона Кенедија, такође убијеног у атентату, 1963, осуђен на смртну казну. Казна преиначена у доживотну робију. 1981. — Социјалиста Франсоа Митеран постао председник Француске, а Пјер Морој премијер. 1982. — Британске трупе се искрцале на Фолкландска Острва, која је окупирала Аргентина, у највећој војној акцији Лондона од Суецке кризе 1956. 1989. — Кинески студенти, који су окупирали централни пекиншки трг Тјенанмен тражећи реформе, одбацили захтев Владе да напусте трг. 1991. — Премијер Индије Раџив Ганди убијен бомбом скривеном у букет цвећа, током предизборног митинга у јужној индијској држави Тамил Наду, близу града Мадрас. Етиопски диктатор Менгисту Хаиле Маријам оборен са власти после 14 година владавине и отишао у избеглиштво. 1992. — Сенат САД донео закон којим се Југославији ускраћује свака помоћ САД због умешаности у сукобе у републикама СФРЈ. 1993. — Сенат Венецуеле суспендовао председника државе Карлоса Андреса Переса због оптужбе за корупцију. 1996. — На језеру Викторија, у источној Африци, потонуо је танзанијски трајект. Од око 1.000 људи спасло се њих 114. 1997. — Пољска и Украјина потписале споразум о помирењу и тако и формално окончале вишевековно непријатељство.

1998. — Под снажним притиском масовних демонстрација индонежански председник Сухарто поднео оставку после 32 године диктаторске владавине. 2001. — Савет безбедности Уједињених нација прогласио реку Конго поново отвореном, после двоипогодишњег рата. Затварање реке имало за последицу несташицу хране и лекова за милионе становника те земље. 2002. — Државни секретар САД Колин Пауел саопштио да су САД одлучиле да деблокирају економску помоћ Југославији. 2006. — Црна Гора је прогласила независност

22. мај 1455. — Битком код Сент Албанса у Енглеској почео тридесетгодишњи „Рат двеју ружа“, сукоб династија Ланкастер и Јорк. 1833. — У Чилеу усвојен Устав којим је дата већа власт председнику, а римокатоличка вера проглашена државном. 1914. — Велика Британија од Англо-персијске нафтне компаније преузела контролу над нафтним изворима у Персијском заливу. 1915. — У најтежој железничкој несрећи у Великој Британији, у судару два воза у Шкотској, погинуло 227 људи. 1918. — Немачки авиони бомбардовали Париз у Првом светском рату. 1939. — Јоахим фон Рибентроп и Галеацо Ћано су потписали „Челични пакт“ о десетогодишњем војном и политичком савезу Немачке и Италије. 1943. — У Москви саопштено да је распуштена Комунистичка интернационала. Сматра се да је то био Стаљинов гест добре воље према западним савезницима у Другом светском рату. 1960. — У Чилеу се догодио најснажнији икад забележени земљотрес, магнитуде 9,5 степени Рихтерове скале. 1969. — Лунарни модул Апола 10 је пролетео 16 km од површине Месеца.

МАГАЗИН

17.5.2015.

1972. — Председник САД Ричард Никсон срео се у Москви с председником Врховног совјета СССР Леонидом Брежњевим, као први председник САД који је посетио Совјетски Савез. Цејлон постао република у оквиру Британског комонвелта, под називом Шри Ланка. 1975. — Родезија искључена са Олимпијских игара због расистичке политике владајућег режима. 1985. — У експлозији аутомобилабомбе у једном предграђу Бејрута погинуло 60, повређено 190 људи. 1989. — Индија испробала своју прву ракету „земља-земља“ средњег домета. 1990. — Мајкрософт је објавио оперативни систем Windows 3.0. 1992. — Генерална скупштина Уједињених нација у пуноправно чланство примила три бивше југословенске републике Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину. Истог дана у Сарајеву постигнут споразум представника ЈНА и Председништва БиХ о мирном повлачењу војника и питомаца, држављана Југославије, из војних касарни у Сарајеву и Пазарићу.

1994. — Побуњеници у грађанском рату у Руанди заузели међународни аеродром у Кигалију и кључну касарну владиних снага, отклонивши највећу препреку у походу на главни град. 1997. — Пола милиона Пољака похрлило да види свог земљака, Папу Јована II, током његове десетосатне посете тој земљи. Председник Русије Борис Јељцин сменио министра одбране и неколико генерала пошто су одбили да смање буџет и изврше реорганизацију војске. 1998. — Гласачи у Северној Ирској изгласали мировни уговор којим је окончана двадесетогодишња борба простестаната и католика. За уставне промене гласало близу 95 одсто гласача. 1999. — У највећем таласу избеглица са Косова и Метохије око 7.700 Албанаца прешло у Македонију. 2000. — Израелске судије обориле закон који је бранио женама да се моле испред арабески Тора на Западном зиду, јеврејском свештеном месту. 2001. — Скупштина Француске одобрила контроверзан предлог закона којим би острво Корзика добило

више права. Протести сепаратиста на том острву против Париза трајали 20 година. 2002. — Бивши члан Кју клукс клана Боби Френк Чери проглашен кривим за убиство четири младе црнкиње. Девојчице су погинуле 1963. у експлозији динамита који је он поставио у цркви у Бирмингему. 2003. — Савет безбедности УН укинуо тринаестогодишње санкције Ираку, истовремено дајући САД и Великој Британији велика овлашћења у вођењу те земље и њене нафтне индустрије. Седамдесетогодишњи Јапанац Јуићиро Миура успео да се попне на Монт Еверест и тако постао најстарији човек који се икада попео на највишу планину у свету.

23. мај 1430. — Јованка Орлеанка заробљена и предата Енглезима, који су је потом извели на црквени суд и 1431. осудили на смрт и спалили на ломачи. 1498. — На ломачи спаљен ита-

лијански доминикански калуђер Ђироламо Савонарола, политички и верски реформатор у Фиренци. 1514. — У Мађарској почела сељачка буна под вођством племића Ђерђа Доже. Четири месеца касније устанак угушен, Дожа убијен. 1526. — Папа Клемент VII приступио Светој лиги Француске, Венеције и Милана против римско-немачког цара Карла V. 1533. — Кентерберијски надбискуп Томас Кренмер објавио да је поништен брак краља Хенрија VIII с Катарином Арагонском и да је његово венчање са Аном Болен легално. То је довело до раскида Енглеске цркве и Ватикана. 1618. — Побуном Чеха у Прагу против хабзбуршког цара Фердинанда II почео Тридесетогодишњи рат. Разљућени грађани кроз прозор Градске већнице избацили цареве намеснике, сматрајући их кривим за рушење две протестантске цркве код Прага. Присталице реформације потом протерале језуите и организовале своју војску. 1706. — Битка код Рамија током Рата за шпанско наслеђе.

1915. — Италија објавила рат Аустроугарској, напуштајући неутралност у Првом светском рату. 1920. — Основана Комунистичка партија Индонезије, прва таква политичка организација у Азији. 1934. — У Лујзијани у окршају с полицијом убијени Бони Паркер и Клајд Бароу, озлоглашен разбојнички пар. 1939. — Парламент Велике Британије усвојио план о стварању независне палестинске државе до 1949, а у којој би заједно живели Арапи и Јевреји. 1945. — Немачки нацистички лидер и шеф Гестапоа Хајнрих Химлер извршио самоубиство дан пошто су га Британци заробили. Ухапшен Хитлеров наследник, адмирал Карл Дениц. 1949. — Основана Савезна Република Немачка, с Боном као главним градом. 1960. — Агенти израелске тајне службе Мосад ухватили у Аргентини ухватили нацистичког ратног злочинца Адолфа Ајхмана. На суђењу у Јерусалему Ајхман осуђен на смрт вешањем. 1971. — У земљотресу који је разорио град Бингол у источној Турској по-

гинуло најмање 1.000 људи. 1977. — отворен Музеј афричке уметности (Београд) 1994. — Кандидат демохришћана Роман Херцог постао председник Немачке. 1997. — Председничке изборе у Ирану добио предводник умерене политичке струје Мохамад Хатами. 1999. — Кандидат Социјалдемократске партије Јоханес Рау изабран за председника Немачке. Авиони НАТО „графитним“ бомбама изазвали нестанак струје у готово целој Србији. 2002. — У таласу врућина у Индији умрло 1.030 људи, највише у јужној држави Андра Прадеш. Температура достигла рекордних 51 степен Целзијуса. 2007. — Оливер Дулић из Демократске странке изабран за председника Народне скупштине Србије. 2008. — У Бразилији је, договором 12 држава Јужне Америке, успостављена Унија јужноамеричких нација.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

17.5.2015.

МАЛО ТОПЛО М

оком прва четири месеца ове године стање безбедности на подручју Краљева варира по систему топло хладно о чему сведоче редовни недељни статистички подаци Полицијске управе. Тако увек кад дође до значајног побољшања, бар кад је у питању број евидентираних кривичних дела, као по правилу уследи нагли скок што потврђује и најновији преглед стања безбедности за период од 4. до 10. маја. Он потврђује да је број евидентираних кривичних дела различи-

тог степена опасности по становништво више него удвостручен, а свих 43 се сврставају у обаст општег криминала. Успех инспектора криминалистичке полиције у откривању починилаца је у процентуалном износу истоветан као и претходне недеље, па су познати извршиоци тек трећине ових дела. У јавности преовладава уверење да би у догледно време могли да буду познати и починиоци друге две трећине, или 29 кривичних дела.

Област јавног реда и мира бележи благо погоршање јер је 27 прекршаја за два више него недељу дана раније. У Полицијској управи је евидентирано 13 туча, што је за једну више од протеклог статистичког периода, и 14 осталих прекршаја чији је број увећан скоро за четвртину. Како се најтеже последице бележе у области безбедности саобраћаја може да радује податак да је број од десет саобраћајних незгода за два мањи него недељу дана раније. Шест

МАЛО ХЛАДНО

од њих су као последицу имале повређена лица, а четири само материјалну штету која је са процењеним износом од 880 хиљада динара више него удвостручена. И поред мањег броја незгода већи је број повређених лица, па је од њих девет три особе задобило тешке телесне повреде док су оне код преосталих шест окарактерисане као лаке. Стиче се утисак да лепо време у многоме доприноси повећаном броју прекршаја у саобраћају који са 551 за само недељу дана достиже рекорд у

овој години. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице нису имали прилику да интервенишу.

Покушај убиства Припадници Министарства унутрашњих послова су ухапсили и, по налогу вишег јавног тужиоца у Краљеву, задржали до 48 сати деветнаестогодишњег Ј.Н. из Краљева због сумње да је извршио кривично дело које се тре-

тира као убиство у покушају. Осумњичени се терети да је у Омладинској улици, након вербалног сукоба, ножем нанео тешке телесне повреде двојици суграђанина који су хоспитализовани у Општој болници у Краљеву. Полицијски службеници ће осумњиченог, у законском року, привести вишем јавном тужиоцу у Краљеву. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић њ

МАГАЗИН 17.5.2015.

С Трећи м крат

СЕПТЕМБАР 2015. међународни фестивал кометражног филма

Финале трећег Купа Србије у шаху „Светозар Глигорић“

МАГАЗИН

17.5.2015.

ПОРАЗ СЛОГЕ У

раљево је ових дана домаћин још једног значајног такмичења, финала трећег по реду Купа Србије у шаху „Светозар Глигорић“ за 2015. годину које се од 16. до 20. овог месеца игра у Хотелу „Турист“. Право учешћа на такмичењу стекло је 12 клубова Прве лиге Србије за мушкарце, по четири првопласиране екипе са такмичења за Куп на територији такмичар ских подручја Београда, Војводине и Централне Србије, победник Купа ШС Косова и Метохије и клубови коју су се

пласирали међу првих осам на прошлогодишњем такмичењу, а нису чланови Прве лиге. До 11. маја, кад је истекао рок за пријављивање, учешће је потврдило десет екипа, бранилац Купа Раднички Водовод из Крагујевца, Југовић из Каћа, Омладинац из Нових Бановаца, Металац Таково из Горњег Милановца, Новосадски шах клуб из Новог Сада, Стара Пазова из истоименог места, Трепча из Косовске Митровице, Србобран из Србобрана, Борац из Чачка и

екипа домаћина Слога Турист. Финале Купа Србије започело је симултанком на Тргу српских ратника на тридесетак табли које је одиграла државна репрезентативка велемајстор Марија Ракић, промотерка Шах клуба „Јелица и студент мастер студија на Високој школи за пословну економију и предузетништво која је и покровитељ клуба. Куп Србије је друго по важности такмичње у шаху, одмах после Прве лиге, а победник стиче првао учешћа

на Купу Европе. Игра се у мушкој и женској кокуренцији која је ове године изостала због малог броја клубова, финансијских проблема и учешћа шахисткиња на турнирима ван земље. У време кад се општа економска криза у великој мери одражава и на стање у спорту, а због недостатка средстава бројни клубови у разним такмичењима одустају од такмичења, веома значајним се сматра допринос Високе пословне школе ПЕП која у свему подржава Шах клуб „Јелица“. Резултати

нису изостали а „Јелици“ је пре две године за длаку измакла медаља на Купу Европе, јер је у веома јакој конкуренцији поклекла у претпоследњем колу и после пораза такмичење завршила на шестом месту. У првом колу овогодишњег Купа Србије екипа краљевачке Слоге Турист, у саставу Бошко Абрамовић, Александар Симоновић, Владимир Тасић и Зоран Јаблановић, поражена је маскималним резултатом 0:4 од екипе Југовића. У осталим сусретима Трепча и

Новосадски шах клуб су играли нерешено 2:2, Металац је победио Стару Пазову са 3,5:0,5, а истим резултатом је завршен и меч између Омладинца и Србобрана, док је крагујевачки Раднички Водовод био убедљив против Борца и савладао га са 4:0. Данас су на програму сусрети другог кола у коме се састају Раднички Југовић, Омладинац - Металац, Новосадски шах клуб – Слога, Стара Пазова – Трепча и Србобран – Борац. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

У ПРВОМ КОЛУ

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs