MagazIN 169

Краљевски

Година III * Број 169 * 12. април 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МагазИН

МАГАЗИН

12.4.2015.

на свим континентима

2

3

4

МАГАЗИН 12.4.2015.

Српска Православна Црква својој духовној деци о ВАСКРСУ 2015. године ИРИНЕЈ по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни ВАСКРШЊИ поздрав:

hristos vaskrse! Ако си и у гроб сишао, Бесмртни, но разорио си силу пакла и васкрсао си као победитељ, Христе Боже, женама мироносицама говорећи: Радујте се! и Својим апостолима мир дарујући, Ти који палим смртницима дајеш Васкрсење!

o

ву песму бесмртности, драга наша децо духовна, певамо неућутно у ове дане у којима прослављамо Христово Васкрсење, које се догодило, како сведоче древни тајновидци Божји, у исти онај дан у који је Бог у почетку, ни из чега, створио небо и земљу. У исти тај дан, сагласно истим тајнозналцима, избавио је Господ Свој изабрани народ из египатског ропства; зато се он и зове Пасха – то јест прелаз из ропства у слободу у Господу кроз Црвено море. Пуноћа Божјег присуства у Њего вој творевини открива се управо у тајни Христовог Васкрсења, овога светога дана у који Му појемо: У гробу телесно, у аду с душом као Бог, у рају с разбојником, и на Престолу био си, Христе, са Оцем и Духом, све испуњавајући, Неограничени. Очевидно је, да се Васкрсење Христово јавља и показује не само као победа над смрћу и пролазно шћу, него и као откривење пуноће Божанског промисла о свету и

човеку. Најдубља чежња човекова јесте чежња и вапај за слободом и бесмртним животом. Но, истинска слобода човекова је само она слобода која га ослобађа од тираније пролазности и смрти – свака друга и другачија слобода представља чежњу за њом или просто привид слободе. Сила, пак, Христовог Васкрсења јесте управо квасац једине истин ске слободе, као квасац и залог бесмртности и вечног живота. Том силом и божанском светлошћу се обједињује Бог и човек, обасјава небо и земља, анђели и људи, вре ме и вечност. Светлошћу Васкрслог Христа и Љубављу Божјом, прожети и загрљени, постају једно у Христу Васкрсломе преци и потомци, сва људска покољења, и сва творевина сабрана у Цркви као Његовом Богочовечанском телу. Ми Хришћани смо по томе Хришћани што смо сведоци и носиоци тог вечног и непролазног људског достојанства, поставши, по

благодати, „синови Светлости и Дана“. Отуда је празновање Христовог Васкрсења – празновање Живота вечног и непролазног. Земаљски жи вот је само семе за тај вечни живот. То семе се зачиње у материној утроби, силом и дејством једног за свагда делотворног Божанског благослова: Рађајте се и множите се, и напуните земљу. (в. 1. Мој 1,28). У светлости Христовог Васкрсења – свако зачеће, рођење, и свако људско биће има вечни смисао, представља рађање за вечност, као и нашу вечну људску одговорност за њега. Васкрсли Христос, „Који је смрћу смрт уништио и онима у гробовима живот вечни даровао,“ основа је човекове пробуђености за одговорност за свако људско биће, не само у времену него и пред вечношћу. Исповедајући Васкрсење Христово и верујући у опште Васкрсење мртвих, ми испо-

5

6

МАГАЗИН 12.4.2015.

ведамо и постајемо свесни своје непролазне одговорности за светињу сваког људског бића и сваког створења, и празнујемо неуништивост вере и људске наде у вечни смисао живота, у Христу, Богу љубави, Жртвованом „за жи вот света“. Данас, као и одувек, самољубље и саможивост прете да униште значај ове и овакве несебичне саможртвене Христове љубави, на чијем пламену се греју сва бића и сва створења. Само вера у човекову бесмртност и вечну одговорност за свој живот и дела сажиже својим пламеном самож ивост као лажно начело живота, откривајући, да је у саможртвеној љубави према Богу и ближњем, нашем вечном брату и сабрату, излаз и спас из свих човекових заблуда, мрака и безизлаза. Само душе обасјане и обновљене светлошћу Васкрсења Христовог и надом у опште Васкрсење мртвих ослобађају се себичности и непо-

штења, страха и грамзивости; задобијајући стид и доброту, налазе праву меру свега што је пролазно и равнотежу између светиње општег и заједничког добра и личних потреба; уче се братском дељењу добара и срдаца у тајни ломљења хлеба живота, то јест, у Тајни Причешћа Телом и Крвљу Христовом. Славећи Васкрсење Христово, „у Коме живимо, крећемо се и јесмо” (Дап 17,28), руковођени пастирском бригом, позивамо вас, браћо и сестре, да исповедате и чувате своју веру православну, и то, не речима, већ животом – делатно и истрајно. Чувајмо се свих оних који „долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви” (Мт 7,15). У миру и љубави похађајмо своје храмове и своје светиње, учествујући у богослужењу и причешћујући се Божанским Тајнама Христовим. Знамо добро шта значи држати се здравог учења о побожности, а шта, пак, значи и куда води залудно препирање, „од чега настаје завист,

свађа, хуљења, лукава подозрења, празна надмудривања људи изопаченог ума и лишених истине, који мисле да је побожност извор добитка” (1. Тим 6,4-5). Зато, у заједничкој молитви, „сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо!” Једним устима и једним срцем пева се молитва јединства вере и заједништва Духа Светога, на славу Свете Тројице и очување православне црквено-народне саборности. Помолимо се Господу Васкрсломе да се мир врати свуда одакле је протеран, на првом месту у наша срца и у наше домове. Чувајмо светињу хришћанскога брака, јер је она основ узвишене, здраве и честите хришћанске породице. Велики руски старац, Свети Серафим Саровски, све своје посетиоце је увек поздрављао речи ма: „Христос васкрсе, радости моја,!” показујући тиме да Црква Христова и њени светитељи живе у реалности Васкрсења. Дај Боже да и ми бу-

7

12.4.2015.

МАГАЗИН

8

демо сведоци те истине, и да у нашим душама и на нашим лицима непрестано блиста радост Васкрсења. Поздрављајући вас, браћо и сестре, најрадоснијим Васкршњим поздравом, позивамо вас да живите у љубави према Богу и ближњима, ходећи тако путем који води у вечни живот, јер ћемо само тако постати и бити синови и кћери Васкрсења. Стога, чувајте у љубави тајну живота коју је установио и осветио Сâм Бог. Ово ради благостања и угледа нашега, ради наше деце – највећега блага, због којих живимо и радимо. Искрена верност и узајамно праштање да не изостане. Кад знамо да је Господ са нама и у нама, треба Њему и да се обратимо, Њему своју тугу и муку да исповедимо. Он ће нас утешити, ојачати и кроз овоземаљски живот водити. Чувајмо тај Божји дар у себи, и чувајмо се да Господа не увредимо својим гресима. Кад нас непријатељ нападне, завапимо попут Апостола Петра: „Господе, спаси ме!“ (Мт 14,30). У животу ћемо доживети многе невоље, неправде и жалости, али знајмо да Господ – уколико смо са

Њим – и највећу жалост претвара у радост, и да је Својим ученицима и Апостолима, а преко њих и свима нама рекао: „У свету ћете имати жалост; али не бојте се, Ја сам победио свет“ (Јн 16,33). На овај Празник над празници ма, обрадовани радошћу Васкрсења Христовог, поздрављамо све: мајку која чува чедо под срцем и нагнуту над колевком свога болесног детета; поздрављамо оне који страдају и пате, прогнане правде Божје ради; поздрављамо све презрене и понижене, и сужње у тамници; поздрављамо трудбенике и раднике, путнике по сухом, мору и ваздуху; поздрављамо учене и неуке и све оне који трагају за вечним смислом и тајном живота; поздрављамо све болесне и напаћене; поздрављамо све људе поздравом вечне победе: Христос васкрсе – веру, наду, љубав и вечни живот донесе, тугу и смрт однесе! Овим поздравом, обрадујмо нашу браћу и сестре на Косову и Метохији који данас са нама славе победу Добра над злом, Живота над смрћу, Христа Васкрслога над силама таме. Обраћамо се свим нашим синовима и кћерима, духовној деци

наше Цркве која живе на свим континентима, али са којима смо у молитви сједињени, да се са нама радују Васкрсењу Христовом, које нас позива да чувамо јединство Свете Цркве Христове, да у љубави и слози једни са другима чувамо „јединство Духа свезом мира” (Еф 4,3), и да никада своје земаљске интересе не стављамо изнад интереса Цркве и свеопштег добра нашег народа. Нека мука и тескоба наших дана узмакне пред светлошћу и радошћу Васкрсења Христовог! И никада не заборавимо да Васкрс значи почетак, сигурни залог и темељ нашега Васкрсења. У радости Васкрсења Христовог загрлимо једни друге и сва створења, и запевајмо свету песму вечног живота и Светлости: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт победивши и онима у гробовима живот даровавши. Христос Васкрсе!

Васкрсе!

Ваистину

Дано у Патријаршији српској у Београду, Васкрсу 2015. године.

9

Срдачно честитамо Празник над празницима и Славље над слављима, свету Пасху Господњу, свим синовима и кћерима богоспасаване Епархије жичке. Оно што је душа људска одувек желела и за чим је непрестано чезнула, то нам се данас радосно објављује – живот после смрти. Васкрсењем Господа Христа живот је објављен као стварност. Како да се не радујемо овом спасоносном догађају и како да молитвено не помогнемо покајницима да дођу у познање Истине, како би новим животом својим у Васкрслом Христу задобили смисао живота и залог будућег века. Са таквим молитвеним жељама, срдачно вас поздрављамо поздравом који у себи сажима целокупно Јеванђеље нашега спасења весело кличући, ХРИСТОС ВАСКРСЕ ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

МАГАЗИН

12.4.2015.

У Краљеву о Васкрсу, лета Господњег 2015.

10

+ЕПИСКОП ЖИЧКИ

11

Поштовани суграђани, У данима смо највећег хришћанског празника - Васкрсења Христовог. У овим тешким и суморним временима светлост Васкрса испуњава наше душе и обавезује нас на пожртвовање за добробит града Краљева и свих његових житеља. Искушења су велика, па нас и она упућују на прегор и заједништво. У нади и вери да ћемо наредни највећи хришћански празник дочекати с мање брига, желим да овај васкрс проведете у здрављу и добром расположењу. Христос васкрсе! Градоначелник града Краљева

МАГАЗИН

12.4.2015.

Томислав Илић

12

13

На захтев трећине опозиционих одборника

МАГАЗИН

12.4.2015.

ВАНРЕДНА СЕДНИЦА

14

- Једина тачка дневног реда ванредне седнице Скупштине града Извештај о до сада предузетим мерама и предлог мера и активности на плану трајне заштите плавног подручја месних заједница Грдица, Адрани, Мрсаћ, Бапско поље, Сирча, Опланићи, Милочај и Поповићи

а протестног скупа становника насеља која су у мају прошле година била поплављена потекла је иницијатива о сазивању посебне седнице Скупштине града од које се очекује да одговори на питање докле се стигло у стварању услова за трајну заштиту плавног подручја. Позивајући се на члан 46. Пословника о раду Скупштине града председник Месне заједнице Грдица Раде Ерац је 26. марта уз подршку довољног броја одборника поднео захтев за сазивање ванредне седнице локалног парламента. Захтев су подржали одборници Покрета за Краљево, Покрета Двери, Демократске странке, Либерално демократске партије и двојица независних. Након што се један од њих из непознатих разлога предомислио и повукао захтев није испуњен минимум

С

услова па скупштина није заказана, а предлагачу преостало да подршку затражи међу преосталим одборницима опозиције. Кад је испуњен процедурални услов, а 31. марта упућен нови захтев, заменик председника Скупштине града Ненад Марковић је за среду 15. априла заказао двадесет девету седницу са само једном тачком дневног реда Извештај о до сада предузетим мерама и предлог мера и активности на плану трајне заштите плавног подручја месних заједница Грдица, Адрани, Мрсаћ, Бапско поље, Сирча, Опланићи, Милочај и Поповићи. У поновљеном захтеву се подсећа да Пословник о раду Скупштине града ни једним чланом не предвиђа могућност повлачења потписа на сагласност о сазивању ванредне седнице, па ни рокове у којима је то

могуће чинити.

-Но, с обзиром да је у конкретном случају, јасно препознатљив „потпис политичке уцене“ зарад бежања од проблема који би за сваку нормалну власт био приоритетан, овим актом тражимо да приступите по принципу правне аналогије, уколико је правно допустиво „повлачење потписа“, онда је утемељено и „накнадно додавање“. Наравно, ценећи чињеницу да грађани са плавног подручја, због опасности која им поново прети већ месецима, мирно не спавају, о скандалу везаном за уцењивање одборника, дужни смо да обавестимо ширу јавност – истиче се у захтеву који је, у име Савета Месне заједнице Грдица, потписао председник Месне заједнице и одборник у Скупштини града Раде Ерац. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

А СКУПШТИНЕ ГРАДА

15

16

МАГАЗИН 12.4.2015.

Председник Скупштине града Краљева Сретен Јовановић

17

Стратегија развоја града до 2010. године (9)

МАГАЗИН

12.4.2015.

КОМУНАЛНА ИН

18

- Значајан ресурс територије града Краљева представља мрежа важних друмских саобраћајница које одређују повољан саобраћајни положај. - На територији града постоји око 600 километара путева од којих на савремени коловоз отпада нешто више од 431 километар, а путну мрежу чини 128 километара путева првог и 140 државних путева другог реда. - Јавни градски и приградски саобраћај не испуњавају основне критеријуме равномерног опслуживања целе површине града, поузданост, безбедност, комфор и економичност.

- Аеродром „Морава“ се налази на стратешки изузетно повољној локацији, регистрован је као војни, али је урађена његова конверзија тако да је сада војно-цивилни

Фото: М. Радовановић

НФРАСРУКТУРА

19

идови континеталног саобраћаја на територији града Краљева су друмски, железнички и ваздушни, а најзначајнијим се чини друмски, па се у последње време све више потенцира чињеница да је изостанак инвестиција на овом подручју последица неадекватне путне инфраструктуре, пре свега аутопута који би обезбедио бржи транспорт робе и путника.

В

Путна инфраструктура

МАГАЗИН

12.4.2015.

Према нацрту стратегије развоја града до 2020. године значајан ресурс територије града Краљева представља мрежа важних друмских саобраћајница које одређују повољан саобраћајни положај. Два најбитнија правца чине Ибарска и „западно-моравска“ магистрала. Прва од Београда преко Прељине и Краљева води према

20

Рашки, одакле се одваја крак којим се преко Новог Пазара стиже на црногорско приморје, док други води према Косвској Митровици и даље ка Скопљу и Грчкој. Западно-моравска магистрала повезује Босну и Херцеговину и Западну Србију са европским Коридором десет, а на овај путни правац се укључује пут који преко Крагујевца чини најкраћу везу са том европском саобраћајницом. Према подацима Републичког завода за статистику из 2013. године на територији града Краљева постоји око 600 километара путева од којих на савремени коловоз отпада нешто више од 431 километар, а путну мрежу чини 128 километара путева првог и 140 државних путева другог реда. Саобраћајну инфраструктуру употпуњава и 326 километара општинских путева од којих се 186 сматра савременим коловозом.

Укупна дужина државних путева првог реда износи 106,5 километара, а карактерише је велико саобраћајно оптерећење, пролазак кроз насеља без обилазница, велики број прилазних путева и прикључака, посебно у зонама насеља, екстремно велика угроженост заштитних појасева грађењем пословно – стамбених објеката, кретање великог броја пешака, пољопривредних машина и бициклиста, посебно у околини насеља, укрштање пута првог и другог реда с пругама у нивоу и појава клизишта и осулина. Саобраћајни потенцијал читавог краја у знатној мери би могла да повећа најављена изградња државног пута првог реда чија дужина на територији града Краљева износи 31,534 километра. Укупна дужина државних путева другог реда на износи 172,8 километара, а мрежу карактерише просечно

стање коловозног застора уз одржавање које се своди на делимичну замену хабајућег слоја, недовољна носивост постељице и доњих носећих слојева, неефикасна евакуација површинских вода путним каналима, пролазак кроз насељена места, незадовољавајуће стање путних објеката у смислу трајности, велика угроженост заштитних појасева грађењем, посебно у подручјима насеља и велики број, већином непрописно изграђених, прилазних путева и прикључака. Мрежу од 323,239 километара општинских асфалтираних некатегорисаних путева карактеришу грађење без пројектне документације, недовољна ширина коловоза без изграђених проширења за мимоилажење, појава оштећења коловозног застора, веома лоша прегледност због растиња, непостојање вертикалне сигнализације и сл.

Стратегија развија града потврђује да јавни градски и приградски саобраћај не испуњавају основне критеријуме равномерног опслуживања целе површине града, поузданост, безбедност, комфор и економичност због тога што су аутобуска стајалишта неуређена, и без надстрешница, док је информисање путника у систему јавном градском саобраћају потпуно занемарено, а на крајњим станицама нема ни адекватних окретница. Бициклистички саобраћај карактерише непостојање површина за коришћење бицикла као превозног средства, неискоришћене просторне могућности за њихову изградњу у склопу попречних профила многих саобраћајница у градском подручју, а приметно је да је бициклистички саобраћај у рекреативне сврхе изражен на државним путевима другог реда. Пешачки саобраћај је интензиван у

деловима града у којима није адекватно организован јавни градски превоз, што се односи на већину приградских насеља. Превоза до њих нема зато што улице у тим насељима углавном нису довољно широке, а немају ни тротоара, што негативно утиче на безбедност пешака. Стационарни саобраћај за путниче аутомобиле организован је у склопу недовољног броја површинских паркиралишта на уличним профилима и самосталних паркинг-скупина, а паркиралишта за теретна возила као засебне целине нису организована сем у индустријској зони Шеовац и на локацији „Аутотранспорта“. Теретни терминали као засебне целине не постоје, осим у индустријској зони Шеовац, а путничким се сматра аутобуска станица у ужем центру града и близини железничке станице. Станичне зграда је стара око 30 година

21

има 13 наткривених перона, а кроз станицу дневно прође око 600 аутобуса, од којих су 150 транзитни. Иако постојећи простор није довољан за оволики број полазака и долазака уз аутобуску станицу нема просторних могућности за проширење.

Железничка инфраструктура

МАГАЗИН

12.4.2015.

Железничку мрежу чини 125,1 километар од којих 80,4 једноколосечне магистралне пруге која од Лапова води према Косову Пољу и 36,7 километра пруге Сталаћ – Пожега уз око 8 километара индустријских колосека. Пружни објекти на територији града су у лошем стању, па се развојним програмима планира реконструкција. Железничка станица је отворена за све облике превоза путника и робе, а у саобраћајном смислу је ранжирно-распоредна и техничко-путничка станица са депоом за одржавање возних средстава.

22

Ваздушни саобраћај На територији града Краљева налазе се два аеродрома, војни у Лађевцима и спортски на периферији града у близини индустрије „Магнохром“ регистрован као спортско-рекреативни са школом летења. Спортски аеродром је уврштен у актуелни Просторни план Републике Србије, а заштитна зона око њега је релативно лоше очувана. Аеродром „Морава“ се налази на стратешки изузетно повољној локацији, регистрован је као војни, али је урађена његова конверзија тако да је сада војно-цивилни.

Водовод и канализација И поред чињенице да је смештено на ушћу Ибра и Западне Мораве, а да се у близини града налази још неколико водотока, питање водоснабде-

вања у Краљеву није решено на одговарајући начин. Водоводним системом покривено је шире подручје града и мањи број села дуж цевовода који од Груже води до Краљева, док се остала насеља снабдевају водом из локалних бунара и каптажа, без обзира да ли су у питању индивидуални корисници, групе домаћинстава или цела насеља. Систем водоснабдевања чини систем бунара и дренажа са сабирним цевоводом и две црпне станице за потис воде у дистрибутивну мрежу. У циљу повећавања издашности, у условима ограниченог простора, у функцији је и део система за вештачку инфилтрацију, који се састоји из црпне станице за захват воде и 3 инфилтрациона базена. Капацитет изворишта износи око 340 литара воде у секунди, а на дистрибутивну мрежу дугу око 300 километара прикључено је око 24 хиљаде потрошача. На сеоском подручју има око 1.307 сеоских водовода преко којих се водом снабдева поло-

вина сеоског становништва, а остало као извор водоснабдевања користи бунаре, хидрофоре и ручне пумпе. Сеоским водоводима не управља нико, јер није успостављен систем праћења и контроле квалитета воде.

Отпадне воде Досадашње третирање отпадних вода везано је за ужи део града, евентуално са приградским насељима, и функционише по сепаратном систему. Канализациона мрежа је изграђена у ужој градској зони града, као и насељима Јарчујак, Грдица, Ковачи и Рибница, за део насеља Адрани и Јарчујак је пројектована а изградња је у току. Краљево има три главна колектора, једну црпну станицу за препумпавање и недовршено постројење за пречишћавање отпадних вода на левој обали реке Ибар. На фекалну канализацију су прикључена приградска насеља, или само њихови делови, у којима је изграђена

канализација, док делови са лошом конфигурацијом терена и даље нису прикључени. На сеоском подручју је изграђено 15 канализационих мрежа без одговарајућих пречистача, којима не управља нико, а на осталом делу отпадне воде се сакупљају у индивидуалне септичке јаме или се неконтролисано изливају у путне канале, канале за одвод атмосферских вода или реке.

Атмосферска канализација Читав град висински доминира над двема рекама, Ибром и Западном Моравом, које се појављују као природни рецепијент свих вода. За сада има неколико излива атмосферских вода према реци Ибар, а из индустријске зоне према Западној Морави. Једини већи проблем има насеље Рибница јер се налази у депресији према Ибру која је заштићена одбрамбеним насипом.

Систем даљинског грејања

На даљински систем грејања је прикључено 5.000 што чини четвртину укупног броја краљевачких станова. Топлота се производи у пет котларница инсталисане снаге 65 мегавата, у четири петине капацитета за производњу топлоте се користи природни гас, а у осталих 20 одсто течно гориво. По критеријумима густина површине насеља, било би веома економично удвостручити обим даљинског грејања у граду што је ограничено недостатком капитала, ниском економском моћи становништва и посебно неадекватном политиком државе у овој области. Због тога се потребном сматра модернизација система техничког управљања и наставак развоја система даљинског управљања. Стратегија потврђује да даљинско грејање у будућности треба развијати коришћењем првенствено земног гаса, али и биомасе и спаљивањем смећа. Т. Радовановић

23

24

МАГАЗИН 12.4.2015.

Краљевски

МАГАЗИН

25

Занимање народни посланик: Иван Јовановић (2)

МАГАЗИН

12.4.2015.

СПОЈ МЛАДОСТИ И ИСКУСТВА

26

По анкетама, 33% послодаваца мисли да отпусти људе у наредној години и ми нећемо имати пораст запослености, а то је горући проблем у Србији и треба реаговати на конкретни начин него што је 160 милиона улагања у Ер Србију, ако се зна да је само у прошлој години Ер Србија дуплирала губитак. - По званичним подацима број формално запослених опада и у односу на 2012. годину је за 35.000 мањи. - Када се ради о тржишној вредности Телекома приватизацијом се неће постићи већа цена од 800 милиона за 40% акција. - Профит Народне банке је 2010. године је био 5,9 милијарди, од тога је 4,2 милијарде уплаћено у буџет Републике Србије. Године 2011. тај профит је био скоро 4 милијарде, а та средства сам предвидео на позицији Министарства привреде, подршка малим и средњим предузећима.

Иван Јовановић

27

Фото: М.Радовановић

28

МАГАЗИН 12.4.2015.

24.12.2014. Једанаеста седница Другог редовног заседања, Закон о буџету Републике Србије за 2015. годину Поштовани председавајући, поштовани чланови Владе, даме и господо народни посланици, мој амандман на члан 1. предвиђа додатне приходе у буџету за 2015. годину и то по позицији непореских прихода, дакле 2 милијарде добити Народне банке за коју сматрам да нисмо добили објашњење и образложење зашто је од 2013. године престало да се уплаћује у буџет Републике Србије. Подсетићу, 2010. године, 5,9 милијарди је био профит Народне банке, од тога је уплаћено 4,2 милијарде у буџет Републике Србије. Године 2011. тај профит је био скоро 4 милијарде, тачније 3,98 милијарди. Предвидео сам ова средства на позицији Министарства привреде, подршка малим и средњим предузећима. Госпођа Табаковић је боравила овде у Народној скупштини на расправи приликом сета закона о Народној банци и рекла је да није одговорност монетарне политике зато што нема профита, односно зато што Народна банка има губитак од 44 милијарде и посредно оптужила фискалну политику за тај губитак. Сада питам вас, господине Вујовићу, да ли је фискална политика одговорна за тај губитак или је Народна банка лоше пласирала средства? Зашто немамо уплату профита Народне банке у овој и нећемо имати у наредној години и који су то фактори стабилности, односно нестабилности на европском тржишту утицали, они који нису били 2010, 2011, 2012. године, а били су 2013. и 2014. године? Јавност би то желела да зна, ми би желели да знамо као народни посланици и да ли је лоша фискална политика и лоша политика бивше Владе Александра Вучића, бившег режима и садашњег, утицала на то? Наравно да треба да се отвори расправа, пошто имамо потпуно дијамет-

рално супротна образложења него што је имала госпођа Табаковић. Што се тиче колеге из владајуће већине, ја само да кажем да увек је неко други крив, чини ми се, за све оно што је лоше – или је крив неки тамо режим бивши или је крива финансијска ситуација у ЕУ или у Аргентини или у Зимбабвеу. Никад нема тога да је крива већина, власт коју врши, пре свега, СНС. Када се преузима одговорност и за фискалну и за монетарну политику? Које су компоненте развоја? Шта нудите да запослите људе – „Ер Србија“, фабрика чипова. То не функционише три године. То је потпуно јасно. Дајте неки одговор, дајте неко решење, да причамо о озбиљним стварима, а да се позивамо вечито да је неки други крив, мислим да неће од тога имати ни грађани, ни нико овде у сали. Заиста не намеравам да браним никог раније, нити то желим, али хоћу да кажем 700 милиона за нова запошљавања у Народној банци су од 2013. године. Дакле, то није нешто што је било раније, то је ново и то је, између осталог, разлог за, додуше, мали проценат од тога, али све то кад се погледа на ниво централне државе долазимо до разлога зашто држава емитује обвезнице и емитује по каматној стопи далеко већој него што успева да обезбеди ту камату за пласмане. Потпуно јасно. Поштовани председавајући, чланови Владе, даме и господо народни посланици, ово је логичан наставак амандмана на члан 1. којим сам предвидео повећане приходе од две милијарде по основу добити Народне банке. Мислим да је реалније. Амандман је одбијен из разлога да је нереалан извор финансирања и мислим да је далеко реалније од претпоставке да ће ЕПС направити већи профит, што се каже у образложењу дела да ће од јавних предузећа доћи више новца него ове и претходне године и потпуно је јасно да до тога не може доћи, ако се знају биланси ЕПС од прошле године и на који начин је остварен профит.

Оно за шта сам мислио да се употребе средства су две милијарде за мала и средња предузећа за набавку опреме. По анкетама, 33% послодаваца мисли да отпусти људе у наредној години и ми нећемо имати пораст запослености, а мислим да је то горући проблем у Србији и да треба реаговати на конкретни начин него што је 160 милиона улагања у Ер Србију, ако се зна да је само у прошлој години Ер Србија дуплирала губитак. Мислим да недостаје развојна компонента у овом буџету и да нема идеје у овом буџету и политици Владе на који начин ће се људи запослити. Мислим да методологија анкета неће допринети да заиста људи у Србији нађу посао, јер ако знамо да по званичним подацима број формално запослених опада и у односу на 2012. годину је рецимо за 35.000 мањи, онда не видимо начина да може то стање да се промени у наредној години. Мислим да је једино решење да се заиста омогући да привредници дођу до новца, да се омогући да купе потребну опрему и да на тај начин запошљавају људе. Мислим да улагање у проблематичне пројекте који немају успут ни студију исплативости, као што је Ер Србија, јер ниједном нисмо чули шта се конкретно очекује, колико запослених, колико …

15.1.2015. Прво ванредно заседање, Заједнички начелни и јединствени претрес о предлозима закона из тачака 1. до 3. дневног реда Првог ванредног заседања Поштовани председавајући, даме и господо народни посланици, господине министре, измене Закона о привредним друштвима мало закаснило стижу у Народну скупштину, пошто тај рок који је био 31. децембра је могао да буде испоштован и онда не бисмо ушли у ретроактивност која сада постоји и у будуће правне проблеме које можемо имати као држава, управо зато што, како смо чули у вас, улази се

29

12.4.2015.

МАГАЗИН

30

у поступак приватизације, а питање је на који начин ће након те приватизације, када једино мерило, тржишна, а не књиговодствена вредност, буде оно што је важно. Да ли ће бити задовољни мањински акционари и да ли ће неко оспоравати легалност ретроактивности? То вас питам да одговорите, јер у питању је велика имовина и мислим да је на други начин могао да буде решен овај проблем. Зашто је било спорно да држава пренесе власништво од 10% акција „Телекома“ на неки свој други ентитет, правно лице? Могло је то да се уради, било кроз јавни дуг. Задуживали смо се, чули смо и од колега, и за много мање значајне ствари. Мислим да је значајна имовина у питању и да не смемо према њој да се односимо на овај начин. Када је ваша странка, господине министре, 2011. године говорила да ће поднети кривичне пријаве за оне који спроводе приватизацију „Телекома“, односно покушавају да приватизују „Телеком Србије“ за готово две милијарде евра, тада се говорило о томе да је „Телеком“ породично сребро и да не треба да се продаје. Ја се ту слажем. Шта се ту изменило у економској политици владајуће странке? Шта се то изменило на тржишту телекомуника-

ција за три године толико значајно да сада „Телеком“ треба продати, да је сада једино важно приватизовати ово акционарско друштво? Мислим да нема велике разлике и мислим да неће бити постигнута много већа цена од две милијарде. Да ли ће онда бити поднете кривичне пријаве против оних који су покренули поступак приватизације? Други проблем који видим у овим изменама је законско регулисање у корист једног друштва, макар било оно државно. Ако тежимо слободном тржишту, ако смо за тржиште где се држава неће мешати кључно, а телекомуникације у нашој земљи су такве, како можемо онда један закон доносити само за једно друштво? Зашто менаџмент „Телекома“ три године, од тога ова Влада има представнике у Надзорном одбору две и по године, није раније реаговао? Зашто није „Телеком“ у складу са законом отуђио акције у корист државе? То је могло да се уради. Није имало потребе да се улази у овај проблематичан законски поступак. Понављам, може доћи до проблема након приватизације, јер будући купац ће можда да се жали на ово, можда ће мањински акционари, који ће можда сматрати да ће бити оштећени и то ће створити, сигуран сам,

велике проблеме. Мислим да је то могло да се избегне да смо били темељни, правовремени и да су људи из менаџмента „Телекома“, из Владе Србије на време реаговали. Ове измене стварају изузетак. Изузеци никада нису добри, нарочито ако се спроводе реформе у економском и финансијском сектору. Мислим да ове измене осликавају комплетну реформу о којој говори Влада. Мислим да оне нису темељне, да су недовољно законски утемељене и не мислим да ће донети оно о чему се највише говори, бољи живот. Господине министре, стварно није примерено да тако одговарате народним посланицима, да сам у новинама прочитао нетачну информацију да смо до 31. децембра имали рок, зато што је опште позната ствар да је 31. децембра 2011. године потписан уговор у Атини о куповини акција ОТЕ-а. Три године након тога је 31. децембар 2014. године. Не можете на тај начин одговарати народним посланицима. Што се тиче изношења акција на берзу, не 20%, било је довољно 10% акција да се изнесе и држава је могла, ако је хтела да гарантује цену, да изађе кроз друго привредно друштво и да изврши постизање цене коју жели. Хвала.

19.1.2015. Прво ванредно заседање, Закон о изменама и допуни Закона о привредним друштвима Поштовани председавајући, поштовани министре, даме и господо народни посланици, говори се о томе да је овај закон реформски, како сам разумео. Ми сматрамо да није реформски зато што се прави изузетак и то смо објаснили у самом образложењу. Не видимо зашто посланици већине не желе то да прихвате. Ако се мењају правила у сред неког процеса, онда то није слободно тржиште и о томе смо говорили већ. Министре, ви сте навели да нема ретроактивног дејства, на самој седници приликом расправе у начелу. У образложењу стоји јасно да постоји повратно дејство овог закона. Где су прелазне и завршне одредбе у којима се дефинише на које делове се старог закона односи још ова измена и шта се дешава са мањинским акционарима? Када се ради о вредности Телекома, тржишној, нисам сигуран да ћете садашњом приватизацијом постићи већу цену од 800 милиона за 40% акција. То је две милијарде за Телеком, када се погледа укупна вредност, стопроцентна акција. Шта се променило од 2011. године до данас

на тржишту телекомуникација? Није се променило ништа, нити је вредност Телекома већа, нити је тржиште у Србији веће и нема никакве разлике. Ако сте тада, када сте били опозиција, подносили кривичне пријаве због приватизације, ја сам сигуран да ће оне пуноправно дејство стећи када ви сада продате Телеком Србије. Хвала. Поштовани председавајући, поштовани министре, даме и господо народни посланици, мислим да је решење које су предложиле колеге из посланичке групе СДС елегантније, мање се ремете односи на тржишту унутар самог акционарског друштва и мислим да порука коју је држава Србија и њена економија добила снижавање рејтинга реномиране агенције „Фич“, трајно снижавање, и довођење у ред Србије са неким афричким земљама довољна порука и за нашу Владу. Мислим да у времену у коме предстоји, како Влада најавила, супротно ономе што је владајућа странка говорила док је била у опозицији, приватизација „Телекома“, ово нам не иде у прилог. Не иду нам у прилог ни финансијски показатељи у „Телекому“. Малопре је колега из владајуће већине говорио о великим успесима ове компаније у односу на период у 2012. години. Дакле, ево финансијског

биланса „Телекома“ за 2013. годину. Јасно се каже – стална имовина је смањена шест милијарди, обртна имовина смањена 10 милијарди, пословни приходи, врло значајно, три милијарде мањи него 2012. године, приходи од продаје мањи три милијарде, пословни расходи повећани милијарду и по, даље, приливи готовине смањени 2,2 милијарде. Где се крије трик са профитом? Финансијски расходи су наравно мањи зато што је у 2012. години извршена куповина акција од ОТЕ-а и то је та прича са тим великим растом профита. Мислим да то неће бити важно ниједној компанији која буде учествовала у приватизацији „Телекома“. Биће им важни ови показатељи, биће им важан прилив готовине, који је дупло мањи. То ће бити показатељи који ће се вредновати, а ми можемо овде говорити разне податке, који нису тачни или су делимично тачни, да би бранили некакве политике, али мислим да то реалног утицаја на продају „Телекома“ неће имати. Мислим да треба да се држите своје политике коју сте прокламовали као опозиција, да нико не сме да продаје породично сребро, то је „Телеком“. Тада сте говорили да ћете поднети кривичне пријаве. Мислим да треба да останете на тој позицији. Хвала.

31

32

МАГАЗИН 12.4.2015.

33

Политички барометар за април

МАГАЗИН

12.4.2015.

БЕЗ ПРОМЕНА НА ВРХУ

34

Фото: М. Радовановић

- Степен поверења у политичке личности и странке показује изузетну доминацију напредњака који су на прошлогодишњим изборима значајно одскочили у односу на друге. - Актуелна политика владе би могла да створи проблеме социјалистима који су поверење бирача стекли на залагању за социјалну правду и неосоцијалиситички модел вођења економије и државе. - Рад владе се цени кроз конкретне мере, а то је углавном стезање каиша. - Међу бирачима влада велико незадовољство радом опозиције. – На политичкој сцени се дуго налазе иста лица, не мења се начин комуникације са грађанством, нема свежих идеја и конкретних решења. - Степен поверења у пуну интеграцију Србије у Европску унију је у озбиљној кризи. - Уз много захтева мало је видљивих и проверљивих користи од европских интеграција што генерише евроскептицизам који ће јачати све док Европска унија не покаже недвосмислене знаке да Србија има европску перспективу

35

генција за истраживање јавног мњења Фактор плус годинама у назад настоји да утврди праву слику стања на политичкој сцени Србије и о томе правовремено обавештава јавност. У том циљу је и покренут дугорочни пројекат под називом Политички барометар којим је у априлу, методом случајног узорка, обухваћено 1.150 пунолетних испитаника са територије Србије без Косова и Метохије. Саставни део Политичког барометра је рејтинг политичких странака у Србији, потом поверење у водеће политичаре, владу и опозицију, а од испитаника се тражило мишљење и о у последње време актуелној теми која се односи на захтев Хашког трибунала о повратку Војислава Шешеља у Хаг. Резултати истраживања потврђују да у дужем периоду нема већих промена у рејтингу странака, да Српска напредна странка држи стабилно прво место са натполовичном предношћу, а да се међу оне које би на изборима прешли цензус налазе социјалисти и демократе, да су близу радикали, евентуално Двери и Социјадемократска странка Србије. Утврђени поредак се, по аналитичарима, не доводи у питање и поред сумњи у резултате истраживања које испољавају странке којима редослед не одговара. Бројне од њих су сличне сумње исказивале и пред прошлогодишње ванредне парламентарне изборе након којих су се тачним показала предвиђања Фактора плус. Политички аналитичар Дејан Вук Станковић потврђује да степен поверења у политичке личности и странке показује изузетну доминацију напредњака који су на прошлогодишњим изборима значајно одскочили у односу на друге везујући се за борбу против корупције чиме су се учинила најкредибилнијим политичким фактором у земљи. Овакав продор последица је више фактора од којих аналитичари пресудним сматрају харизму њиховог лидера Александра Вучића и његову способности да у дугом периоду одржи позитивну идентификацију са бирачким телом. Уз то је приметна и

МАГАЗИН

12.4.2015.

А

36

способност да генерише позитивна очекивања и дисциплинује бирачко тело у погледу опредељивања што се сматра посебно важним у светлу чињенице да би свега 47 посто бирача сигурно гласало. Није необично да су странке на власти у повољнијем положају у односу на опозицију, па у земљи бременитој социоекономском и политичком кризом грађани у континуитету дају примат двема водећим које чине власт. Иако је уочена несразмера у популарности два кључна актера власти показало се да и далеко мање популарна Социјалистичка партија Србије има стабилно бирачко тело. На чињеницу да је Демократска странка направила помак у односу на претходни период, јер је рејтинг од 7,1 више до онога што је освојила на парламентарним изборима, утицао је изостанак унутрашњег партијског сукобљавања што се рефлектовало на бираче и повратак поверења у странку. У поређењу са рејтингом из 2012. демократе имају тек трећину популарности што је резултат поделе странке због унутарпартијских сукоба и размилоилажења. Станковић потврђује да значајан потенцијал за прелазак цензуса показују радикали који су удвостручила рејтинг у односу на мршав изборни резултат из претходне године. На рејтинг од 4,8 пресудно је утица повратак председника странке др Војислава Шешеља у земљу, неконвеционални полтички наступ и спсобност да поларизује јавност говором који никога не оставља равнодушним. Упркос томе будући рејтинг ће зависити од судбине лидера која се у овом тренутку чини неизвесном. Један од фактора који утичу на то је могућност повратка у Хаг, а други тешко здравствено стање због чега ће странка морати да уложи много енергије и труда како би се организационо уздигла и значајније подигла потенцијал за политичку борбу. На српској политичкој сцени се уочава буђење странака деснице што потврђује стабилни рејтинг дверјана који би заједничким наступом са Демократском странком Србије могли да

пређу цензус са малим изгледима да значајније утичу на политички живот. Све већа криза, повратак тема које захтевају јаку националну реторику уз висок степен евроскептицизма, стварају повољан амбијент за рад десно оријентисаних странака, па иако се њихов проценат није дрматично подигао околности упућују на став да би десница могла да има репрезенте у парламенту. Солидним се оцењује рејтинг странака које предводе Борис Тадић и Расим Љајића, а добар потенцијал као значајан коалициони партнер показује ПУПС. Вечита тема у Србији су увек нови избори, а предмет посебне пажње учесника изборне трке у првом реду је 27 одсто неопредељених бирача. Уз тридесетак посто који нису превише заинтересовани да поклоне поверење било коме сматра се да и даље постоји резервоар грађана који би могли да утичу на промену успостављених односа снага на политичкој сцени. У оцени процеса који се одвијају у земљи грађани највеће задовољство изражавају према борби против корупције. Солидну оцену добили су здравство и правосуђе, а нешто слабију енергетска стабилност, инфраструктура, образовање и економски развој за који је везан највећи број негативних одговора. Овакав резултат тумачи се дужим временом перманен тне економске кризе у којој је сваки дан тежи за преживљавање, а аналитичари потврђују да се незадовољство генерише и из великог очекивања позитивних помака. Висок степен незадовољства јавља се у односу на образовни систем, с обзиром на штрајкове који паралишу нормално функционисање школа, па се оправданим намеће питање почетка регуларног одвијања наставних активности као предсуслова за стицање образовања. Кад су у питању појединци натполовичан број испитаника исказује задовољство радом Александра Вучића, незадовољно је 29 одсто, а неопредељено свега 15. Бројна истраживања показују да се

Фото: Медија центар

Дејан Вук Станковић

37

12.4.2015.

МАГАЗИН

38

80 одсто бирача за странку опредељује због лидера што потврђује тезу о персонализацији политике као саставном делу савременог политичког тренутка. Демократска политичка структура се везује за јаке личности, а мање за идеологију странака као стабилних институција. Ово је посебно карактеристично за младе демократије и политичку културу која се везује за личност као носиоца политичких идеја и ставова. У том контексту се посматра и позиција лидера опозиције Бојана Пајтића и Бориса Тадића. Дејан Вук Станковић оцењује да Пајтић плаћа политичку цену чињенице да као регионални лидер води странку са великим аспирацијама на националном нивоу, па тешко може да изврши ширу политичку мобилизацију и води кампању изван Војводине. Са друге стране уз Бориса Тадића је више задовољних због чињенице да је дуго година фигурирао као неприкосновени лидер ев-

рореформске политичке опције из чега следи закључак да би Демократска странка пре требало да генерише јасну поруку бирачима него да се превише ослања на име лидера. Већа популарност председника владе него рејтинг саме владе резултат је његове неприкосновене популарности међу напредњацима. И док је међу њима 80 посто анкетираних задовољно радом владе код социјалиста је оно тек неколико процената изнад половичног, уз потврду да скоро трећина није показала жељу да учествује у изјашњавању. Актуелна политика владе би у наредном пероду могла да створи проблеме социјалистима који су повере ње бирача стекли на залагању за социјалну правду и неосоцијалистички модел вођења економије и државе. Са друге стране актуелна влада нагиње позитивним тековинама Међународног монетарног фонда уводећи земљу

у зону капиталистичког привређивања што социјалисте доводи у раскорак са очекивањима бирача навиклих на социјалистичку политику и реторику. Индекс задовољства радом владе одражава сложеност политичког тренутка и показује како грађани реагују на оно што се дешава, а резултати анкете показају да су подељени по питањима политике и мера које спроводи влада. Док 48 одсто изражава задовољство 38 је незадовољно, а 22 неутрално, што може да делује контрадикторно. Овакав закључак произилази из става да се рад владе цени кроз конкретне мере, а то је углавном стезање каиша. Иако то већина грађана прихвата не значи да су и задовољни па не показују спремност да активно подрже супростављање, нити изазивају масовне демонстрације. На велика звона најављена реформа у готово свим сферама живота

види у великом незадовољству све више се намеће закључак да нема оних који би могли да га артикулишу на политички прихватљив начин што се одражава и на изостанак озбиљних кадровских промена. Последња анкета потврђује да је степен поверења у пуну интеграцију Србије у Европску унију у озбиљној кризи, а аналитичари разлоге виде у низу различитих фактора. И док су једни интерног карактера значајним се сматра став Европске уније да неће бити скоријих проширења што ствара сумњу у могућност пријема у наредних пет до десет година. Ма колико да је цела деценија протекла у лицитирању са датумом све је чвршће уверење да је он исувише далеко. На став о Европској унији у значајној мери утиче и њен однос према балканским државама, пре свих Грчкој која је пуноправна чланица, а сазнање да се ни она не може похвалити статусом изазива сумњу да

би Србија могла да прође много горе, а да чланство не мора да значи улазак у зону слободе и благостања. Није без значаја ни податак да је пројекат Европске уније, која се налази пред раскршћем, у кризи због чега нико са сигурношћу не може да потврди како ће она изгледати у наредном периоду. Ма колико да у Србији постоји вештачки стварано, а изневерено, очекивање да ће земља постати чланица Европске уније евидентна је реалност која то демантује. Пред руководство земље су постављени тешки изазови решавања регионалних конфликата са Косовом, учешће у решавању уставних проблема у Босни и Херцеговини, питање оноса са НАТО. Уз много захтева мало је видљивих и проверљивих користи од европских интеграција што генерише евроскептицизам који ће јачати све док Европска унија не покаже недвосмислене знаке да Србија има европску перспективу.

Т. Радовановић

озбиљно је угрожена штрајковима због чега политичка сцена осцилује, у њој постоје велике тензије, па се јављају сумње у лако спровођење реформске агенде иза које су безусловно стали влада и премијер. Међу бирачима влада велико незадовољство радом опозиције, а на рејтинг би могла да утиче њена способност да пронађе одговоре на бројне изазове. Анализа политичке сцене потврђује да се на њој дуго налазе иста лица, да се не мења начин комуникације са грађаством, нема свежих идеја и конкретних решења што не генерише сигурност да давање гласа тим странкама представља нешто рационално и исплативо. У таквим околностима они који су незадовољни радом владе остају пасивни, а други препознају жељу за позитивном идентификацијом са премијером, владом и њеном политиком. Ма колико да се простор за јачи утицај опозиције

39

40

МАГАЗИН 12.4.2015.

41

Без длаке на језику: Младен Обрадовић (1)

МАГАЗИН

12.4.2015.

ВИЗИЈА СРБИЈЕ СА ОБРАЗОМ

42

- Србски образ, је богољубива и родољубива организација која се бори за Србију са образом, за поносну, усправну, часну, богату и снажну земљу која ће ослободити и ујединити све српске земље и створити српство какво желе сви Срби. - Борба за Србију са образом смета онима који од 2000. године владају земљом у име газда из Брисела и Вашингтона. - Срби као народ нису далеко одмакли на путу сопствене духовне и моралне обнове због тога што су предуго роптали и грцали под тешким временом комунизма и безбожништва и нису из тог периода извукли одговарајуће поуке. - Према свим истраживањима јавног мњења око 40 посто грађана Србије је изричито против уласка Србије у Европску унију, а тих 40 посто грађана немају ни једног јединог представника у српској скупштини. - Куповина гласача по мањим местима у Србији за џак брашна, литар уља, или бесплатне наочаре

Младен Обрадовић

43

Фото: М. Радовановић

Зашто србски?

МАГАЗИН

12.4.2015.

ПИТАЊЕ: Стручњаци за једначење по звучности пребацују вам што придев српски упорно пишете као србски. Зашто не поштујете фонетско правило у том случају? ОДГОВОР: Зато што смо Срби, а не „српи“. И зато што је тако писао Свети владика Николај Велимировић, највећи Србин после Светога Саве. И зато што су тако чинили Петар II Петровић Његош и Лукијан Мушицки, савременици Вука Караџића и најобразованији Срби свога доба. И зато што тако чине најелитнији савремени србски мислиоци и духовници. И зато што уважавамо увиде најприсебнијих србских истраживача и језикољубаца да је такозвана Вукова реформа, пресецањем свих веза са старосрбским наслеђем, нанела много више штете него користи србском језику, култури, традицији и будућности. И на крају, али не и последње, зато што је србски језик огледало србског бића.

44

еђу великим бројем странака, или покрета, које су се током две деценије вишестраначја појављивали на политичкој сцени Србије по много чему се издвајао Отачаствени покрет Образ, можда и због тога што се сврстава у ред малог броја оних који су одлуком Уставног суда забрањени. Након све учесталијих захтева Министарство за људска и мањинска права и Републичко јавно тужилаштво су у септембру 2009. године званично затражили забрану Образа, а Уставни суд донео позитивно решење са образложењем да организација крши људска и мањинска права и изазива националне и верске мржње. Отачаствени покрет Образ је оцењен као ултрадесничарска организација која се залагала за успостављање српске православне монархије на простору од Купе до Вардара и од Дунава до Јадранског мора, а његовим члановима се приписује да су спречили одржавање већег броја различитих манифестација са чијим се садржајем не слажу. Након забране организација је поново регистрована као Србски образ, а њен председник Младен Обрадовић приликом боравка у Краљеву потврђује да је то богољубива и родољубива организација која се бори за Србију са образом, за поносну, усправну, часну, богату и снажну земљу која ће ослободити и ујединити све српске земље и створити српство какво желе сви Срби. Разговор са њим је прилика да се разјасне недовољно јасни детаљи и утврди истина о некадашњем, али и тренутном деловању Образа. Да би ствари биле јасније није на одмет напоменути да је Отачаствени покрет Образ настао 1999. године, а да га је основао Небојша М. Крстић који је под чудним околностима страдао у саобраћајној несрећи на Ваведење 2001. године, а међу његовим следбеницима је и даље уврежено уверење да је убијен. Оснивач Образа није једина жртва борбе за слободну и достојанствену Србију из редова ове организације. Жртва је и Краљев-

М

чанин Марко Симеуновић који је трагично настрадао 2009. године кад је нападнут у парку код железничке станице где су га двојица припадника ромске националности убили ножем. Одлуком Уставног суда од 12. јуна 2012. године Образ је избрисан из регистра иако против председника, нити било ког другог члана Образа, није постојала ни једна правоснажна судска пресуда на основу које би неко могао да захтева забрану организације.

- Никаквог суштинског основа није било.То је само маска и покушај да се Образ представи у лажном светлу. Образ је најоклеветанија српска организација, а са друге стране нема организације која је од самог почетка била толико чиста и доследна у свему за шта се залагала и борила, а на крају платила крвљу свог председника и још једног члана и затворским искуством многих других укључујући и мене – каже Обрадовић потврдом да борба за Србију са образом смета онима који од 2000. године владају земљом у име газда из Брисела и Вашингтона. Гарнитуру која је након демократских промена 2000. године дошла на власт у Образу сматрају продуженом руком НАТО пакта и западних непријатеља Србије која је помогла да се оствари оно што није постигнуто бомбардовањем. О томе како је дошло до промене власти у Србији октобра 2000. године постоје различите информације, а у Образу баратају онима по којима је у рушење власти уложено 70 милиона долара да би се земља разарала изнутра. Прво је разарана државност уз помоћ власти која се под притиском са запада одрекла континуитета СФРЈ и пристала да пред Уједињеним нацијама доказује легитимитет и правни субјективитет.

- То је био први корак. Касније је иста власт пустила из српских затвора око 2.000 шиптарских терориста. То је учинио Војислав Коштуница који се без икаквог основа приказивао као велики патриота и националиста, а заправо је био Тројански коњ преко

кога су Ђинђић и сви остали из тог друштва дошли на власт. Захваљујући њима ми смо лишени готово свих полуга власти на Косову и Метохији, а што је још горе српска власт на то добровољно пристаје. Отцепила се и Црна Гора, а све се догодило након што је ДОС дошао на власт. Слободан Милошевић није био довољно одлучан, а највећа мана му је била да није схватао значај духовних вредности и потребе да држава и нација, бар када је реч о Србима, буду засноване на вери у Бога и на поштовању традиција наших предака. То је оно што руски председник Владимир Путин одлично разуме и због његовог инсистирања на обнови духовности данас се читава Русија обнавља у сваком смислу, економском, политичком и војном. То нажалост Милошевић није разумео тако да, и поред тога што је био патриота, није имао довољно унутрашње духовне снаге да се одупре притисцима, али је у једном био потпуно у праву. То је она чувена реченица „Не нападају Србију због Милошевића, него нападају Милошевића због Србије“ – објашњава Обрадовић. Исти сценарио примењен је у Сирији, Либији, Украјини, чак и Русији где су западне силе 2011. и 2012. покушале да изврше преврат. Обрадовић потврђује да је Милошевић био у праву и верује да су они после њега доведени на власт искључиво да би уништили, распарчали и распродали све што је вредно. У таквој ситуацији грађани су пропустили да ураде оно што им је завештао свети владика Николај Велимировић који се сматра највећим Србином после Светога Саве. Пропустили су да се врате Богу и себи. Из тога произилази утисак да као народ нису далеко одмакли на путу сопствене духовне и моралне обнове због тога што су предуго роптали и грцали под тешким временом комунизма и безбожништва и нису из тог периода извукли одговарајуће поуке. И данас кад се све већи број њих суштински и истински враћа вери

45

46

МАГАЗИН 12.4.2015.

много је оних који православље посматрају пре свега на нивоу традиције и обичаја, оду понекад у цркву и запале свећу зато што се тако ваља не схватајући да је однос према православњу однос према себи самима.

- Бог није неко апстрактно биће које нема никакве везе са оним што се збива на планети Земљи. Бог је отац свих људи, тај који све нас неизмерно воли и жели да и ми њега волимо и чинимо оно што нам даје као лек за спас сопствене душе, бољитак, лични, породични, друштвени и национални. Те речи садржане су у чувеној реченици Исуса Христа „чините другима оно што желите да други чине вама“, а за све нас би требало да буду свакодневна опомена, путоказ и упутство. Нажалост, велики број Срба и не зна за те речи, а и ако их зна питање је да ли се управља према њима. Многи од нас се управљају оним несретним „да комшији цркне крава“, многи од нас гледају како ће испунити само неки сопствени тренутни краткорочни интерес, а заборављају на потребу очувања општег заједничког интереса. Не могу да кажем како је довољно да само мени буде добро, а другима како буде. Не може мени да буде добро ако нама није добро. То је образац нашег успеха кога морамо постати свесни, јер не постоји лична срећа без заједничке среће. Не може ни један појединац бити задовољан, и остварен у свом животу, ако и његови ближњи, и читав народ коме припада, нису задовољни и остварени. Све остало може бити само заваравање, нека лажна срећа, али суштински не може никоме донети бољитак – каже Обрадовић. Упориште за овакве ставове види на примеру Русије у којој, упркос санкцијама које су жестоко удариле по њеној привреди и кампањи коју запад води против председника Путина његов рејтинг данас износи невероватних 88 посто и скоро се удвостручио у односу на период од пре две године. То доказује да је руско друштво сазрело, да су сазрели појединци али и народ кад су схватили колико је важно борити се за опште интересе. Због сазнања да нешто тако у потпуности није

заживело у Србији дешава се све због чега народ трпи тешке последице. Због заборава важних духовних, националних и културолошких вредности које гаји српски народ је дошао у ситуацију да Србијом, по дубоком уверењу председника Србског образа, управљају најгори. Као доказ томе истиче да је „на месту министра одбране керамичар, на месту министра унутрашњих послова човек са лажним докторатом и лажним факултетом, на месту председника државе човек који је фалсификовао диплому и на месту најмоћнијег човека у држави, премијера и шефа најјаче владајуће странке, човек који је издао све у шта је уверавао српски народ“.

- Преокрет који је направио Александар Вучић је нешто јединствено у српској историји, а можда и у светској. Не знам да је неко са толико ватрености и жара проповедао одређену идеју као он док је био секретар Српске радикалне странке, док је био највећи јастреб, најгрлатији, најзагриженији поборник своје визије српства да би након што му је запад понудио новац, моћ и власт, потпуно променио плочу, окренуо се за 180 степени и сада све нас покушава да убеди да је потребно да и ми променимо свест и постанемо издајници. Успели су то комбинацијом више чинилаца и полуга моћи које поседују и преварили народ представљајући себе као патриотску опцију. Слагали су грађане да ће поништити све противуставне споразуме везане за издају Косова и Метохије које је потписао Борко Стефановић и Тадићев режим. Слагали су Србе са Косова и Метохије, како је то говори Томислав Николић, да се неће мирити док се Србија поново у потпуности не врати на Косово и Метохију. Клели су се чак и господом Богом и на основу тога слагали српски народ. Чим су се докопали власти почели су да злоупотребљавајју медије на најстрашнији могући начин, па данас ни у једном великом медију са националном фреквенцијом не можете да видите, ни чујете, ни једну емисију у којој би се сучелили највиши представници владајућих странака са

представницима патриотске опозиције и јавности која мисли другачије. Према свим истраживањима јавног мњења око 40 посто грађана Србије је изричито против уласка Србије у Европску унију, а тих 40 посто грађана немају ни једног јединог представника у српској скупштини. Да ли је могуће да ни државна телевизија, нити било која друга приватна, не може да организује ТВ дуел између премијера као гласноговорника запада и било ког од истинских патриота на српској политичкој сцени. Укинули су грађанима Србије могућност да у сучељавању процене чији су аргументи исправнији, па постоји изузетно јака кампања и пропагада која пласира само одређени угао погледа на свет и лажну слику коју нам одашиљу о себи као некаквим патриотама – каже Обрадовић. Актуелној власти се приговара и куповина гласача по мањим местима у Србији за џак брашна, литар уља, или бесплатне наочаре. Ма колико да су то у неким временима радиле и друге странке на власти, а годинама у назад било је доста речи о овој појави и у Краљеву о чему сведоче честе промене састава одборничких група у Скупштини града, то не може да се прихвати као оправдање, јер на најгори могући начин потврђује колико су ниско пали српски политичари. Опозиционим првацима посебно тешко пада сазнање о блокади медија, пре свеге електронских са националном фреквенцијом, за које се сматра да су много затворенији него у време владавине Бориса Тадиће коме се приписује ореол западњака који се није превише китио патриотским перјем. У Србском образу преваром значајног дела бирача сматрају податак да они и даље мисле како су најистуренији експоненти актуелне власти поборници чвршћег везивања за Русију и чувања српских традиционалних вредности. Насупрот томе постоји сумња у постојање тајног плана који спроводе у наводном покушају да се спаси што се спасити може и тако лавирају водећи српски брод кроз олује светске политике. Т. Радовановић

47

48

МАГАЗИН 12.4.2015.

49

Дан цивилних жртава рата

МАГАЗИН

12.4.2015.

ПОШТА НЕВИНО СТРАДАЛИМ

50

- Краљево је током Другог светског рата бомбардовано више пута, а осим немачких бомбардера у више наврата се нашло и на мети савезничке авијације. - Последице Другог светског рата мере се бројем од 1.800 цивилних инвалида рата у Краљеву и срезу Жичком.

– Током НАТО бомбардовања 1999. године погинуло је више од хиљаду припадника војске и полиције и две и по хиљаде цивила од којих су 89 била деца, а десет хиљада цивила је рањено и повређено.

- Подручје општине Краљево је током ваздушних напада на мети НАТО авијације било 54 дана. - У 172 напада на ову територију је бачено више од шест стотина различитих пројектила, тешке или лакше повреде задобило је 37 цивилних лица, а оштећено је или уништено 1.700 објеката

51

Фото: Фото:М. М.Радовановић Радовановић

дружење цивилних инвалида рата Краљева и Врњачке Бање традиционално обележава Дан цивилних жртава рата парастосом и полагањем венаца на хумке стрељаних 1941. на Спомен гробљу. Тако је било и у понедељак 6. априла када је двадесетак чланова овог и Удружења учесника ратова од 1991-1999. године упркос киши одало пошту свима који су страдали у ратовима, а нису били директни учесници војних операција. Савез Удружења цивилних инвалида рата Србије меморијално обележава 6. април у знак сећања на дан када су приликом бомбардоавња Београда 1941. године у необјављеном рату пале прве цивилне жртве. Тог дана су авиони Трећег рајха бомбардовали Београд и друге незаштићене градове у Србији, а страдао је до сада неутврђени број цивилног становништва. Шести април се, у знак сећања на цивилне жртве фашистичког терора, обележава широм земље, а у Краљеву и на све који су страдали у масовном

МАГАЗИН

12.4.2015.

У

52

стрељању октобра 1941. године. Краљево је током Другог светског рата бомбардовано више пута, а осим немачких бомбардера у више наврата се нашло и на мети савезничке авијације. Страдање цивилног становништва настављено је и након окончања ратних дејстава, а у ослобођеној земљи су од заосталих експлозивних средстава страдали бројни цивили, међу њима највише деца. Поред више од две хиљаде оних који су стрељани у октобру 1941. године последице Другог светског рата мере се и бројем од 1.800 цивилних инвалида рата у Краљеву и срезу Жичком. Агресија на Србију коју су у току Другог светског рата извршиле силе осовине настављена је пред крај века нападом НАТО снага које је предводила војска Сједињених Америчких Држава. Од 24. марта 1999. године кад су пале прве бомбе на територију Србије земља је на мети НАТО авијације била пуних 78 дана све док операција „Милосрдни анђео“ 9. јуна није окончана потписивањем Кума-

новског споразума. Током војне операције која се у Удружењу цивилних инвалида рата сматра злочиначком и геноцидном погинуло је више од хиљаду припадника војске и полиције и две и по хиљаде цивила од којих су 89 била деца, а десет хиљада цивила је рањено и повређено. Једна од првих испаљених крстарећих ракета пала је првог дана бомбардовања у 19,30 на аеродром Лађевци, а подручје општине Краљево је током 78 дана на мети НАТО авијације било 54 дана. У 172 напада на ову територију је бачено више од шест стотина различитих пројектила, тешке или лакше повреде задобило је 37 цивилних лица, а оштећено је или уништено 1.700 објеката. Најчешће су бомбардовани Богутовац, Витановац, Самаила, Берановац, а готово да нема места на подручју оштине где није пао ни један пројектил. Током НАТО бомбардовања на подручју општине Краљево тешко је повређено 16 грађана од којих троје старих између седам и тринаест година.

Удружење цивилних жртава рата Краљева и Врњачке Бање броји седамдесет чланова са телесним оштећењима између двадесет и сто посто. Као хуманитарна организација социјалне оријентације Удружење усмерава активности на праћење соција лног, материјалног и здравственог стања и друге потребе цивилних инвалида рата, а помаже им код надлежних органа власти и локалне самоупра ве да редовно остварују законска пра ва. Удружење покреће иницијативе и даје предлоге за решавање социјалног и материјалног положаја цивилних инвалида и жртава фашистичког терора, подстиче личне и заједничке активности у унапређењу личности и њихово удруживање у друштвени живот, а све активности се одвијају према годишњем програму који доноси скупштина. Уз моралну и скромну материјалну подршку локалне самоуправе рад удружења подржавају Црвени крст и Српска православна црква, а веома успешним га оцењује и Извршни одбор Савеза удружења цивилних инвалида

рата Србије.

На Београд пало 440 тона бомби Немачка је 6. априла 1941. године без објаве рата напала Краљевину Југославију снажним ударима ваздухопловних снага, специјалним дејстви ма и брзим продорима оклопно-механизованих јединица, а главни циљ напада немачког ваздухопловства је био разарање Београда, деморалисање војске и народа и уништење југословенских ваздухопловних потенцијала. Одлуку да се бомбардује Београд још 27. марта је донео Адолф Хитлер разјарен вестима о демонстрацијама против потписивања Тројног пакта. Извршење задатка је поверено 4. ваздушној флоти под командом генерал пуковника Александра Лера, а операција уништења, у којој је учествовало 234 бомбардера и 120 ловаца, носила је назив „Страшни суд“. Град је током дана бомбардован у четири налета, а напади су настављени 7, 11. и 12. апри ла. На Београд је изручено око 440

тона разорних запаљивих бомби, а погинуло је, како се процењује, више од 2.500 људи и уништено више стотина зграда, међу њима Народна библиотека Србије. Југословенску престоницу је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд, а пилоти Шестог ловачког пука су током одбране Београда 6. и 7. априла 1941. године оборили између 42 и 48 немачких авиона. У борби против многоструко моћнијег непријатеља 6. априла су погинули браниоци престонице Милош Жунић код Панчева, Карло Штрбенк код Глогоњског рита, Добрица Новаковић код Београда и Живица Митровић код Шида док је авион којим је управљао Душа Борчић пао у Сарајевску улицу. Следећег дана је код Манастира Крушедол погинуо Михо Клавора, код Бешке Јован Капешић, код Ковиља Миливоје Бошковић, код ушћа Тисе у Дунав Милутин Петров, а међу страдалим браниоцима је и Бранислав Тодоровић. Т. Радованоовић

53

Делегација индијске железничке компаније у „Фабрици вагона“

МАГАЗИН

12.4.2015.

МАЛО СВЕТЛА Н

54

- Делегација индијске компаније „Рајтс“ посетила „Фабрику вагона“ истог дана као и пре две године амбасадор Белорусије Владимир Чушев као претходница привредника који су у Краљеву пет месеци касније затекли празне хале. – Заједнички наступ две компаније на тржиштима трећих земаља. – Могућа сарадња ослоњена на 200 радника и још по којег од оних који штрајкују скоро две године. – Изостало присуство представника локалне самоуправе. – Иако прва посета не даје довољно повода за закључке о значајнијој сарадњи евидентна је жеља да се успостави, али тек након исцрпне анализе поруџбина, цена и рокова испоруке ндијску компанију „Рајтс“ основала је влада ове земље са задатком да у оквиру националних државних железница реализује њихове пројекте у иностранству и јача међународну сарадњу. Компанија је показала

И

интересовање за развојне пројекте из области железничког саобраћаја, унапређење односа са „Железницама Србије“ и предузећима из области српске железничке привреде. То је био повод да представници компаније „ Рајтс“и партнерске компаније АФИИ

посете „Железнице Србије“ како би се упознали са актуелним стањем и најзначајнијим пројектима модернизације чија је реализација у току, као и са бројним српским инфраструктурним компанијама. Делегација је радним возом

обишла делове пруга Београд-Нови Сад – Суботица и Београд-Рума-Шид, а осим посете „Фабрици вагона“ индијски привредници су боравили и у смедеревском „Желвозу“. Приликом посете краљевачким вагонџијама чланови делегације индијске железничке компаније су обишли погоне ове фабрике и са домаћинима, у присуству представника „Железница Србије“, разговарали о могућностима привредне сарадње. Генерални директор „Фабрике вагона“ Зоран Миновић очекује заједнички наступ две компаније на трећим тржиштима, а у овом тренутку најзанимљивијим се сматра оно у Африци. У реализацији заједничких пројеката индијска компанија би испоручивала делове опреме која се не производи у Србији, а „Фабрика вагона“ израђивала потребне челичне конструкције. Гостима из Индије је посебно интересантан податак да „Фабрика вагона“ има сопствени развој што би у знатној

мери, сем афричког, олакшало наступ на тржиштима Блиског Истока и Азије. Иако највећи број производних радника „Фабрике вагона“ штрајкује скоро две године у овом колективу верују да би, уз 200 производних радника на које рачунају сигурно, у случају отварања значајног посла интерес за радним ангажовањем исказали и многи од оних који још штрајкују. Интересантним се чини податак да је индијска делегација посетила „Фабрику вагона“ истог дана кад и пре две године амбасадор Белорусије Владимир Чушев као претходница привредника који су у Краљеву пет месеци касније затекли празне хале. Много тога се није променило ни до данашњих дана сем што је изостало присуство представника локалне самоуправе што су злобници искористили да подсете како их судбина овог колектива и не интересује превише. Генерални директор „Фабрике вагона“ потврђује да су гости из Индије

делимично упознати са стањем у краљевачком колективу, а сем информације да послују са минималним капацитетом није било речи о узроцима за такво стање. Индијска компанија „Рајтс“ се сврстава у ред највећих светских железничких компанија и ретке која сама производи возна средства због чега је посебно заинтересована за вагоноградњу, а сем што се бави извозом возних средстава у делокруг рада се убраја и консалтинг. Иако има велике производне капацитете производња је ограничена због фиксиране ширине колосека, па се сарадња са краљевачким вагонџијама чини интересантном из разлога да могу да покрију различите ширине. Иако прва посета не даје довољно повода за закључке о значајнијој сарадњи евидентна је жеља да се успостави, али тек након исцрпне анализе поруџбина, цена и рокова испоруке. Т. Радовановић

Фото: Г. Шљивић

НА КРАЈУ ТУНЕЛА

55

Сајам запошљавања

МАГАЗИН

12.4.2015.

ПОНУДА ВЕЋА О

56

- На тридесетак штандова Сајма запошљавања који је организовала краљевачка филијала Националне службе за запошљавање највећа потреба за занатским занимањима. – На педесет сличних сајмова прошле године посао тражило 46 хиљада незапослених. – Ове године се на 59 сајмова очекује више од 50 хиљада особа. – Две милијарде и 800 милиона динара за ангажовање лица која трагају за послом раљево знатније него бројне друге градове оптерећује више од тринаест хиљада незапослених са евиденције Националне службе за запошљавање од којих је велики број прилику за радним ангажовањем

К

потражио на једнодневном Сајму запошљавања. О алармантној ситуацији у овој области сведочи велики број оних који су прилику за запослење тражили на неком од тридесетак штандова у две сале Дома Војске Србије.

Какав такав посао тражили су припадници различитих генерација од оних који су из средње школе изашли пре непуну годину дана до бројних који су без посла остали у другој половини радног века. Већу шансу за запослење

ОД ПОТРАЖЊЕ

на неком од стотинак радних места, за којима су интересовање исказали послодавци, имале су занатлије, док су они са вишим степеном образовања принуђени да посао потраже на неком другом месту. Иако би се на основу понуде и потражње могло сумњати у ефекте овакве манифестације у Националној служби за запошљавање верују да су они значајни. На то указује податак да је на територији Србије прошле године одржано педесетак сличних сајмова које је посетило 46 хиљада неазпослених лица. Међу десет хиљада запослених је и две и по хиљаде оних који су шансу за то добили код послодаваца који су учествовали на неком од

сајмова. Значај сајмова огледа се и у чињеници да пружају шансу великом броју незапослених за директну комуникацију са послодавцем, а у Националној служби за запошљавање најважнијим сматрају активацију незапослених да у тој комуницији провере конкурентност на тржишту рада. Током ове године се на 59 сајмова очекује више од педесет хиљада незапослених од којих би посао могло да пронађе знатно више њих него протекле године. Сајмови запошљавања представљају само једну од мера активне политике запошљавања, а важном се сматра и чињеница да су већ расписани сви јавни позиви за

њено спровођење. У Националној служби за запошљавање очекују велико учешће послодаваца јер су сви програми усмерени према приватном сектору, па постоји добра шанса да значајна средства од око две милијарде и 800 милиона динара буду уложена у њега како би се ангажовао што већи број лица која трагају за послом. За разлику од ранијих година када су јавни позиви упућивани и јавном и приватном сектору ове године је приоритет дат приватном уз нагласак на циљ који подразумева укључивање близу 25 хиљада људи. Т. Радованоовић Фото: М. Радовановић

57

Светски дан Рома

МАГАЗИН

12.4.2015.

НОВА ДЕКА

58

- Стамбено питање десет ромских породица решено изградњом стамбене зграде са исто толико комфорних станова уз помоћ Комесаријата за избеглице, а осталих осам откупом пољопривредних домаћинстава. Ромска деца похађају школу, има и оних који су се уписали на факултете, а ствара се амбијент и за запошљавање у полицији. – Једанаест сипендија за краљевачке средњошколце из редова ромске популације. Сарадњом локалне самоуправе и хуманитарне организације Хелп обезбеђена средства у износу од 1.500 до 2.400 евра за 16 ромских породица које отпочињу сопствени бизнис

АДА РОМА

ако је од проглашења декаде Рома 2005. године учињено много на побољшању положаја ромске популације у Србији, и даље је недовољно да би припадници ове категорије грађана били у равноправном положају са осталима. На ову констатацију се подсећа сваке године пред 8. април који се обележава као Светски дан Рома. Значајан датум за ромску популацију повод је да градоначелник Краљева Томислав Илић са сарадницима прими представнике Канцеларије за ромска питања Националног савета Рома, Центра за социјални рад, Црвеног крста, Основне школе „Јован Цвијић“ из Сирче, менторку која под-

И

ржава ромску децу добитнике стипендија Министарства просвете и представнике Социјалдемократске партије Србије који раде на унапређењу положаја Рома. Шеф канцеларије за ромска питања Рашког округа и председник ромског удружења „Руке пријатељства“ Зоран Петровић сведочи о успесима у решавању бројних проблема ромске популације сарадњом за локалном самоуправом која субвенцијама помаже реализацију различитих пројеката. Овакав став према проблемима Рома значајним сматрају и донатори који учествују у решавању њихових проблема, а на донацију се лакше одлу-

чују кад знају да је у партнерски однос укључена локална самоуправа и друге институције. Поред бројних проблема који оптерећују ову по многим показатељима најрањивију популацију најакутнијим се сматра положај породица које су, након решавања стамбеног питања расељених лица са Косова и Метохије, остале на локацији некадашњег шаторског насеља. Преговори са председником Извршног одбора Националног савета Рома крећу се у добром правцу, а очекује се да резултирају куповином монтажне куће за једну од угрожених породица уз услов да град обезбеди локацију и потребне

59

12.4.2015.

МАГАЗИН

60

дозволе за постављање објекта. Положај преосталих породица на простору некадашњег шаторског насеља погоршава сазнање да имају велики број деце. Проблем Рома у два највећа насеља додатно су погоршале велике падавине које су, и поред напора да се током протекле године ситуација стабилизује дренажом, активирале клизи шта која угрожавају стамбене објекте пет породица. У Канцеларији за ромска питања очекују помоћ локалне самоуправе у смислу обезбеђења механизације којом би велики део проблема могао бити решен. На територији Краљева делују различите организације које настоје да допринесу побољшању положаја Ро ма, а најуспешнијом се чини „Руке пријатељства“ која у складу са усво јеном стратегијом за територију Србије константно ради на инклузији ромске популације у друштвене токове. Представницима локалне самоуправе су добро познати проблеми Рома, посебно породица са локације шаторског насеља за чије решење се тражи квалитетан начин. То потврђују градоначелник и његов заменик Ми лун Јовановић спремношћу да учествују у заједничком решавању проблема, посебно ако се потврди тачност информације о обезбеђењу монтажне куће уз помоћ Националног савета Рома. Покушај да се живот чланова ових породица бар мало олакша обезбеђењем електричне енергије није уродио плодом, јер су радници Електродистрибуције констатовали да за то не постоје услови а да би решавање овог проблема за кратко време до расељавања било економски неоправдано. На локацији некадашњег шаторског насеља краће или дуже време провела је 21 ромска породица. Стамбено питање десет расељених је решено изградњом стамбене зграде са исто толико комфорних станова уз помоћ Комесаријата за избеглице, а осталих осам откупом пољопривредних домаћинстава. Три су откупљена на територији града Краљева, а пет на простору других општина и градова.

Како је пројекат решавања стамбеног питања укључивао само интерно расељена лица кроз њега није могао бити решаван проблем домицилних ромских породица са овог локалитета. Декада Рома резултирала је повећаним уписом ромске деце у основне и средње школе, а Министарство просвете је обезбедило и стипендије за једанаест краљевачких средњошколаца из редова ромске популације. Уз то обезбеђен им је и ментор са задатком да прати рад у школи, али и друге аспекте као што су учлањивање у библиотеку, посета позоришту и слично. Краљево се сврстава у ред градова који, за разлику од многих других, имају позитивнији однос према припадницима ромске заједнице. Ромска деца похађају школу, има и оних који су се уписали на факултете, а ствара се амбијент и за запошљавање у полицији што сведочи о ширењу простора за нормалан живот. У том процесу има размимоилажења због различитих ставова о бројним питањима, али се проблеми решавају заједничким ангажова њем локалне самоуправе и ромских организација. Кад је давне 1971. године у Лондону одржан први конгрес Рома донете су значајне одлуке, усвојена химна Ђелем, ђелем и застава плаво зелене боје са црвеним точком у средини који означава путовања и честе миграције становништва. Осми дан априла је као Светски дан Рома установљен 1990. године на четвртом конгресу у Пољској и од тада се обеле жава у читавом свету. Краљевачки Роми подсећају да је овај дан прилика да цео свет размишља о интеграцији и побољшању услова живота Рома. Ове године се завршава прва декада инклузије Рома која је имала за циљ унапређење њиховог живота у области здравства, становања, образовања и запошљавања, а како нису остварени очекивани резултати одмах за њом почиње и друга која треба да траје до 2025. године. Ма колико представници краљевачких Рома били задовољни до сада учињеним сматрају да би положај могао у знатној мери да буде побољшан кад би имали већи

утицај на одлучивање, а верују да би то могло да буде остварено присуством у скупштинским комисијама.

- Учињено је доста у смислу подршке образовању, здравственој заштити, укључивању здравствених медијатора и персоналних асистената у систем. Урађено је много на потпуном обухвату ромских ученика, спровођењу имунизације и осталог што се тиче здравствене заштите, а у плану је да се анагажују асистенти који ће, као наши представници, бити укључени у рад центара за социјални рад да би акценат био стављен на побољшање стамбених услова. Уверени смо да малим средствима, кроз сарадњу са центром и пројекте, можемо да помогнемо у побољшању услова живота једног броја породица и здравственог стања деце. Због чињенице да нема ромске породице у којој бар једно дете, или старији члан, није болесно стављамо акценат на план да са минималним средствима општине, Канцеларије за ромска питања и Национал ног савета направимо пројекат којим ћемо решавати ове проблеме – каже Петровић истичући као пример добре праксе одлуку ресорног министарства да додели пет стотина стипендија од којих је једанаест припало краљевачким средњошколцима из редова ромске популације. То је повод за предлог да и локална самоуправа следи исти пут и обезбеди бар неколико једнократних помоћи за најбоље ученике како би се и други подстакли на већи рад. Ромским ученицима је олакшан упис у средње школе и на факултете, а могу да рачунају и на субвенције за запошљавање јер су сарадњом локалне самоуправе и хуманитарне организације Хелп обезбеђена средства у износу од 1.500 до 2.400 евра за 16 ромских породица које отпочињу сопствени бизнис. Према подацима Канцеларије за ромска питања у Краљеву живи 2.100 припадника ромске заједнице, од којих већина будућност види у земљама Западне Европе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Зоран Петровић

61

62

МАГАЗИН 12.4.2015.

Међу становницима некадашњег Шаторског насеља

- Са мало пара у џепу, и најосновнијим стварима које су могле да стану у по коју торбу, кренули су Султана и Азем Арифи са децом у неизвесност и читава три дана путовали до Краљева где је остао највећи број оних који нису имали пара за даље. - Повод за одлазак са огњишта био је све већи страх од реваншизма дојучерашњих комшија код којих је растао отпор према свему што није албанско. - У време кад није било прилике за било какву зараду Комесаријат за избеглице је обезбеђивао средства за хигијену, воду, један оброк дневно, огревно дрво и по које ћебе. - Ако се заради 500 динара дневно на месечном нивоу то може да изнесе читавих 12 до 13 хиљада, али само под условом да се устане пре осталих. јер је конкуренција због великог броја сакупљача изузетно јака.

- Инфаркт од узбуђења због сазнања да се из контејнера селе у комфорне станове

Фото: М. Радовановић

КОНАЧНО ПОД СВОЈИМ КРОВОМ

63

64

Азем Арифи

МАГАЗИН 12.4.2015.

ве док са првим летњим данима 1999. године, након потписивања Кумановског споразума, није отпочело повлачење јединица војске и полиције са простора Косова и Метохије Султана и Азем Арифи су живели са децом у Липљану, у насељу од око 150 ромских кућа окружених све ратоборнијим комшијама Албанцима. Аземов деда се ко зна када у овај крај доселио из Дренице а мноборојне ромске породице, неке и са по више од десет чланова, у овом делу годинама некако састављале крај са крајем сналазећи се на различите начине. Пуних шеснаест година, пре него је у страху за опстанак породице кренуо према северу земље, Азем је новац за подмирење основних потреба све веће породице зарађивао свирајући кларинет и саксофон. Посла је било некад мање некад више, а откад је почело бомбардовање као да је све пресахло. До тада су наступали на различитим местима, суботом на породичним весељима а недељом у кафани. У односу на бројне сународнике који су се бавили мање атрактивним занимањима могло је да се живи добро, а да се није заратило и Арифи су могли још дуго овде да живе

С

скромно, да имају сопствену кућа и подмирују обавезе које иду уз њу. Последњу годину живота на подручју Косова и Метохије безбедност су осигуравали припадници војске и полиције, а први наговештај да би могли да се повлаче био је и сигнал да главе свих ромских породица донесу једногласну одлуку и крену са њима. Повод за то био је све већи страх од реваншизма дојучерашњх комшија код којих је растао отпор према свему што није албанско. Војска и полиција обезбеђивали су и добар део сигурности при повлачењу што је био додатни мотив да се искористи последња прилика да се, бар до железничке станице, стигне у сигурној организованој колони. Основни циљ био је да се сачека неки од возова који је водио ка Косову Пољу. До железничке станице се путовало углавном пешице, само по неко аутомобилом у коме је било горива тек толоко да је црвена лампица, у онима у којима је радила исправно, стално упозоравала на опасност. Са мало пара у џепу, и најосновнијим стварима које су могле да стану у по коју торбу, кренули су Султана и Азем са децом у неизвесност и читава три дана путовали до Краљева где је остао

највећи број оних који нису имали пара за даље. Међу расељеним Ромима било је породица из Урошевца, Косова Поља, Приштине, Липљана... Након небројано непроспаваних ноћи у сталном страху од опасности из ваздуха од НАТО авијације, и албанских сепаратиста са земље, ноћ у краљевачком парку деловала је као хотелски смештај, а лепо време током лета омогућавало безбрижан живот уз мало хране за децу која је добијена од локалног становништва.

- Близу аутобуске станице су биле неке празне бараке, па смо решили ту да се склонимо пред зиму. Следећег јутра је дошао директор „Елмос стана“ и тражио да изађемо, али кад је видео да смо преузели одговорност на себе да чувамо објекат да би деца спавала под кровом дозволио је да останемо. Тад сам имао четворо деце, а сада осам, и ту нас нико није дирао пуних осам месеци, па смо све време чували стражу и водили рачуна да не дође неко са стране и направи штету. Комесаријат за избеглице нас је обавестио да су поставили неке шатори па смо дошли као Индијанци, а кад деца изађу да се играју не знају да се врате у свој шатор – прича Арифи.

65

МАГАЗИН

12.4.2015.

У почетку је у Шаторском насељу у близини краљевачке депоније било четрдесетак породица са око две стотине чланова различитог узраста, највише деце. Како је ко успевао да обезбеди бољи смештај, или услове за живот у другом месту, напуштао је насеље остављајући празан простор, а међу прогнанима нашле су се и три породице локалног становништва. У време кад није било прилике за било какву зараду Комесаријат за избеглице је обезбеђивао средства за хигијену, воду, један оброк дневно, огревно дрво и по које ћебе. Било је и несугласница међу различитим карактерима који нису могли да бирају животно окружење, а тешки услови живота утицали су на погоршање здравственог стања мање отпорних особа од којих неке нису доживеле да дочекају крај Шаторског насеља.

- Прву зиму смо провели у шаторима који су имали димњак, па смо колико толико могли да се угрејемо. Недељу дана пре Нове године од Лекара без граница смо добили контејнере у којима смо могли да заложимо ватру и први пут од доласка

66

мирно посматрамо децу како дишу док спавају. Били смо много задовољни, јер смо сваке године добијали дрва, а сваког дана око десет сати кувано јело и пола килограма хлеба по особи – каже Арифи. Највећи број становника Шаторског насеља зарађивао је за живот сакупљањем секундарних сировина, понекад покушавали да продају нешто на пијаци, али без много успеха. За робу је требало путовати и до Београда, оно што се не прода бацити, а у сакупљање отпада се не улаже ништа. Ако се заради 500 динара дневно на месечном нивоу то може да изнесе читавих 12 до 13 хиљада, али само под условом да се устане пре осталих. јер је конкуренција због великог броја сакупљача изузетно јака. Пуних шест година је становницима овог насеља обећавано коначно решавање стамбеног питања, а све док пред Божић ове године десет породица није добило кључеве нових станова у Стадионској улици мало ко је веровао да ће то и да се деси. И на дан кад је примио кључеве, и први пут ушао у стан у коме су чекали нов шпо-

рет и машина за прање веша, Азему се учинило да сања. Било је и оних, каже, којима је претио инфаркт од узбуђења кад су сазнали да се из контејнера селе у комфорне станове. Када је почетком прошле године почело да се прича о изградњи прве зграде за смештај десет породица из Шаторског насеља, иако се није знало ко би могао да добије стан, сви који су га прижељкивали били су задовољни да бар угледају багер како ради на рашчишћавању терена и са посебним интересовањем пратили сваки од камиона који је одвозио ископану земљу. Све што су знали било је да почиње градња станова за нека лица која живе под шаторима. Локална самоуправа је решавала стамбено питање једне по једне породице из шаторског насеља, па су након анкетирања неке збринуте откупом сеоских домаћинстава на територији града Краљева, а неке у другим деловима Србије. Размишљао је и Арифи да купи сеоско домаћинство, али није могао да пронађе довољно велико које би задовољило потребе многочлане породице. Обилазио је околна села, тражио податке преко интернета и на крају одустао. Само двадесет дана након што је расписан конкурс, и предата потребна документација, објављена је листа оних који испуњавају услове, а на њој је било и име Азема Арифија. Последњих дана Шаторског насеља књига се свела на десет расељених породица којима је припало исто толико станова нове зграде грађене средствима града и хуманитарних организација. Поред депоније су још неко време остали празни контејнери и три ромске породице домицилног становништва чији ће смештај локална самоуправа решавати на други начин. Породица Азема Арифија броји 14 чланова, а поред супруге и деце у њој су две снахе и њихова деца што је било довољно да добију два стана. Браћа и снахе су сложни, па влада уверење да неће бити проблема са расподелом стамбеног простора. Остаје још да се уштеди који динар како би опремили станове, јер од покућства које су кори-

стили у контејнерима ништа не могу да искористе. Много тога су оштетили пацови, а накотиле су се и бубашвабе. Дан када су добили станове био је и последњи у коме су бивши становници Шаторског насеља добили бесплатно следовање хране. Од сада ће за то морати да се сналазе сами, баш као и за плаћање станарине и комуналних услуга што би могло да буде проблем за неке породице, првенствено оне у којима има старијих и болесних чланова. Проблем ствара и недостатак простора за смештај огрева, па нови станари већ размишљају о градњи помоћних објеката у које би поред дрва и зимнице могли да сместе бар бицикл.

- Живимо као нормални свет, деца су почела да иду у школу, а скоро ће и унуци у први разред. Трпели смо много јер је и овде, као и на другим местима, било добрих и лоших људи. Било је и оних који су нас вређали, па сагнемо главу и трпимо да их не наљутимо јер нам по некад затребају. Дошли смо овде само са једом торбом, а опет смо се накако снашли, па смо захвални граду који нас је примио – каже Арифи. До пре десетак година Азем је по мало свирао и зарађивао по који динар, али је с временом губио зубе, а без њих не може да се свира ни један дувачки инструмент. За нове зубе треба пет стотина евра а тих пара нема, поготово сада кад, уз све трошкове, треба опремати стан. Као самоук музичар Азем жали што не познаје боље ноте без којих нема добре музике. Досадашњи услови смештаја онемогућавали су стално вежбање, а и учење нових песама да би обогатио репертоар. Азем током ове навршава педесету годину живота, а већ не може да се бави послом који се деценијама одржавао као породична традиција. Музичари су били прадеда, деда и отац, и свих петоро браће од којих је један са Аземом у Краљеву, а тројица у Косову Пољу где имају куће, па немају намеру да се селе иако им је ограничена слобода кретања. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

67

68

МАГАЗИН 12.4.2015.

Уз Светски дан здравља

Фото: М. Радовановић

ЗДРАВА ХРАНА ЗА ЗДРАВ ЖИВОТ

- Један од основних предуслова за очување и унапређење здравља је обезбеђење довољних количина здравствено безбедне хране одговарајуће нутритивне вредности. - Дијареје изазване загађеном храном, или водом, у свету сваке године проузрокују смрт око два милиона људи, укључујући и децу. - Здравствено небезбедна храна може у једном друштву да изазове друштвено-економске последице које оптерећују систем здравствене заштите, а могу да нашкоде националној економији, туризму и трговини. - Посебну опасност ствара сазнање да период инкубације, од конзумирања намирница до појаве симптома, може да буде у распону од 30 минута до 50 дана

69

ао и ранијих година Институт за јавно здравље Србије „Милан Јовановић Батут“, уз подршку Министарства здравља и Канцеларије за Србију Светске здравствене организације, и ове је обележио 7. април као један од значајнијих датума у Календару јавног здравља. Како безбедност хране представља област јавног здравља чији је приоритет акција за заштиту становништва од ризика тровања храном, и храном изазваних акутних или хроничних болести, овогодишњи Светски дан здравља посвећен је безбедности хране а обележен је под слоганом „Од њиве до трпезе здравствено безбедна храна“. То је и повод да о значају безбедности хране проговоре примаријус др Драгана Тендјера Милићевић, начелница Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље Драгана Негојевић, епидемиолог Завода за

МАГАЗИН

12.4.2015.

К

70

јавно здравље и начелница Центра за превенцију и контролу болести Верица Ђукић и начелница Службе за здравствену заштиту одраслог становништва Биљана Марјановић. Познато је да небезбедна храна може довести до низа здравствених проблема који се манифестују као дијареја или вирусне болести, а може довести и до репродуктивних и развојних проблема, па чак и малигних болести. Претње за безбедност хране јављају се због промена у производњи, дистрибуцији и потрошњи, промена у окружењу, развоја нових бактерија и токсина или антимикробне резистенције, а све то повећава ризик од контаминације. Полазећи од чињенице да је безбедност хране заједничка одговорност Светска здравствена организација помаже и подстиче земље чланице да спрече појаву болести изазваних храном пра-

вовременим откривањем и проналажењем адекватних одговора на њу. Зато је и Светски дан здравља ове године прилика да се на значај безбедности хране упозоре владин сектор, произвођачи, дистрибиутери и јавност, јер свако од њих може да допринесе да храна буде безбедна за исхрану. Као основни циљ овогодишње кампање постављено је унапређење знања о значају здравствене безбедности хране за здравље људи. Ништа мање значајно није јачање капацитета јавног здравља у циљу обезебеђивања здравствено безбедне хране и превенција настанка болести које се преносе храном, што се постиже унапређењем мултисекторске сарадње и програмских активности у области безбедности. Искуство показује да је један од основних предуслова за очување и уна-

пређење здравља обезбеђење довољних количина здравствено безбедне хране одговарајуће нутритивне вредности. Незебедном храном сматра се она која садржи штетне бактерије, вирусе, паразите или хемијске супстанце и може изазвати више од 200 различитих болести у распону од дијареје до малигних обољења. Поразно делује податак да дијареје изазване загађеном храном, или водом, у свету сваке године проузрокују смрт око два милиона људи, укључујући и децу. Према документима Светске здравствене организације безбедност хране је неотуђиво право сваког појединца. Због тога су активности сектора јавног здравља, и свих одговорних у ланцу од произвођача до потрошача, усмерене на процену ризика за безбедност хране и смањење ризика од појаве болести.

Најзначајнијим се сматра дефинисање институционалног оквира као битног у процесу производње, прераде и продаје хране која треба да стигне безбедна до конзумента. Иако је дефинисање законског оквира и усклађивање са регулативом Европске уније у току из Завода за јавно здравље потврђују да има још доста тога да се уради, па се веома значајном оцењује потреба за међусекторком сарадњом свих који утичу на безбедност хране. За одржавање живота и очување доброг здравља неопходно је обезбедити довољне количине здравствено безбедне и нутритивно квалитетне хране, јер конзумирањем оне која не задовољава ове услове може доћи до појаве болести чији изазивачи могу бити физички, хемијски и бактериолошки. Ако се конзумира недовољно безбедна храна, или вода, у организам

могу да се унесу разни микроорганизми, бактерије, вируси или хемијски елементи који доводе до обољевања. Патогени микроорганизми могу да изазову више од 250 обољења, хемијске материје, као продукт природе или људске делатности, да изазову акутна и хронична обољења, а дужим конзумирањем да доведу и до тежих последица које се манифестују као малигна обољења. Завод за јавно здравље врши редовну контролу намирница у микробиолошком и хемијском погледу у објектима за производњу хране, објектима за промет, објектима друштвене исхране као што су школске кухиње, дечја обданишта, болнички и раднички ресторани, здравствене установе... Она се спроводи систематски и свакодневно, а поред контроле која је основ за показатеље здравствене исправности намирница, врши се и кон-

71

МАГАЗИН

12.4.2015.

трола хигијене предмета опште употребе и материјала који долазе у додир са храном, посуђа, прибора и хигијене радника који раде са животним намирницама. Током претходне године извршена је контрола 1.615 узорака намирница од којих 1.477 домаће производње и 138 из увоза. Микробиолошка анализа извршена је код 1.268 узорака, код 753 хемијски преглед, а резултати показују да је микробиолошки било неисправно 3,1 а хемијски 9,66 одсто испитаних производа. Све присутнија глобализација, и кретања прехрамбених производа преко више националних граница, чини да они од произвођача до потрошача пређу огроман пут, па је неопходна сарадња државних институција, произвођача, потрошача и свих који су задужени за контролу намирница да би се повећала безбедност хране. Ово је потребно јер здравствено небезбедна храна може у једном друштву да изазове друштвено-економске последице које оптерећују систем здравствене зашите, а могу да нашкоде националној економији, туризму и трговини.

72

Пријављивање заразних болести је законска обавеза примарне здравствене заштите, пре свега оних које као последицу узимања контаминиране хране изазивају епидемију. Искуство показује да је последњих година на територији под конролом краљевачког Завода за јавно здравље смањен број случајева оболелих од контаминиране хране. Без обзира на то, али и превентивне активности које се спроводе деценијама уназад, неопходан је стални надзор и спровођења заштите на свим нивоима. Ово се првенствено односи на хигијенску исправност воде за пиће као неопходног услова за базбедност хране, али и на правилно руковање од почетка процеса производње преко припреме, дистрибуције, транспорта и обраде намирница у јавним ресторанима и другим објектима. Све је актуелнији више пута помињани проблем глобализације који због лаких путева дистрибуције ствара ризик од уношења у земљу недовољно безбедних намирница различитог порекла што указује на потребу релевантних институција да буду спремне и спречавају појаву епидемија великих размера.

Епидемије различитог интензитета су присутне у земљи скоро сваке године, најчешће у дечјим ресторанима, предшколским и школским установама у којима се јављају гастроентеритис и ентероколитис вирусног порекла. Епидемиолог Завода за јавно здравље начелник Центра за превенцију и контролу болести Верица Ђукић потврђује да је такву врсту епидемије тешко доказати због чињенице да је узрочнике немогуће изоловати у лабораторији. Узроци загађења хране могу бити различити, примарно од оболеле животиње чије се месо, или други производи, користе и секундарно ако је клицоноша, или носилац бактерија, особа која ради са храном. Највећи број епидемија изазван је салмонелама, а појединачна шигелама и вирусима. Подаци Завода за јавно здравље потврђују да је ранијих година регистрована трихинелоза свињског меса било да потиче од дивљих свиња или домаћих које нису прегледане. Отуда се приоритетним сматрају ветеринарска и санитарна контрола на свим нивоима, од производње до услуживања, која треба да

буде у складу са новим законом и правилницима тако да се, у тренутку надзора и спречавања било које врсте епидемија, зна како предузети потребне мере на прави начин. Епидемиолози указују на потребу посебне бриге о исправности хране и воде за пиће која се обезбеђује редовном контролом, али и контролом радника који рукују животним намирницама. Најважнијом се чини едукација свих који долазе у контакт са животним намирницама од почетка процеса производње док се она не унесе у организам. Одговорности треба да буду свесни сви у том ланцу у коме свака од карика може да угрози здравље мањег или већег броја људи. Због тога се сваких шест месеци врши редовна контрола на клицоноштво свих особа које учествују у производњи и промету животних намирница. Ма колико се многима у овом низу санитарни прегледи чинили бесмисленим и непотребним они су једини начин утврђивања да ли су они који рукују намирницама клицоноше одређених бактерија. Уколико се утврди да јесу, а тиме представљају опасност за велики број оних који се

налазе у даљем ланцу потрошње, неопходно је да се искључе са посла до обескличења. За све инфекције и интоксикације карактериситичне су мучнине, повраћања, проливи, повишена температура, код неких дупло виђење, болови у мишићима, отежано гутање, а може да дође и до смрти. Посебну опасност ствара сазнање да период инкубације, од конзумирања намирница до појаве симптома, може да буде у распону од 30 минута до 50 дана, па епидемијска крива може да буде развучена или нагла. Најсумњивијим и најризичнијим у највећем броју случајева показале су се намирнице са јајима и месом, млечни производи и оне које нису термички обрађене. У последње време све већи значај имају воће и поврће зато што се заштита биља врши различитим хербицидима, па је неопходно да се пре употребе што је могуће боље исперу у чистој води како би се смањио ризик од обољевања. Опасност посебне врсте представљају поплаве за које се показало да могу бити значајан узрок у смањењу безбедности хране. Све указује на потребу што чешће

присутности контролора Завода за јавно здравље на свим местима на којима се врши производња, транспорт, припрема и дистрибуција хране, а посебан значај придаје сталној контроли квалитета воде за пиће. Редовна контрола подразумева стално испитивање воде из градског и мањих локалних водовода на сеоском подручју, а ситуацију у знатној мери отежава сазнање да над бројнима од њих не постоји титулар због чега немају обезбеђену дезинфекцију, ни редовну контролу. Редовне контроле показују да исправност воде за пиће из градског водовода, и других који се контролишу, ни у једном тренутку није била угрожена ни у време катастрофалних поплава током пролећа прошле године. Индивидуални водни објекти који су били угрожени поплавом пописани су и, у сарадњи са локалном самоуправом, предузете хигијенско-санитарне и техничке мере да се отклоне недостаци, изврши чишћење, а оно што је уништено доведе у исправно стање. Т. Радовановић

73

МАГАЗИН

12.4.2015.

Велика недеља у Народном музеју

74

БУЂЕЊЕ ВАСКРШЊЕ РАДОСТИ

Фото: М. Радовановић

- Тродневна радионица фарбања ускршњих јаја за ученике петих разреда основних школа са територије града Краљева. - Радионица је прилика да се деца упознају са догађајима везаним за ускрснуће Исуса Христа и традицију фарбања ускршњих јаја. - Иако су у различитим културама и традицијама симболи Христовог васкрсења различити заједничко је фарбање јаја. - Јаје се, као симбол живота, фарба на Велики петак како би се сачувала успомена на Христа.

- Суштина фарбања је да се сопственим учешћем допринесе сећању на радостан догађај који се догодио пре више од две хиљаде година

75

76

МАГАЗИН 12.4.2015.

едеља пред највећи хришћански празник Ускрс је време кад краљевачки Народни музеј традиционално организује радионицу бојења ускршњих јаја за ученике основних школа. Ове године се радионица организује трећи пут, а учесници су ученици петих разреда основних школа „Олга Милутиновић“ из Годачице, „Јован Цвијић“ из Сирче, „Браћа Вилотијевић“ из Краљева и „Доситеј Обрадовић“ из Врбе. Радионица је осмишљена тако да деца кроз игру, забаву и дружење искажу креативност и умеће у традиционалном осликавању јаја. Аутор радионице кустос етнолог Народног музеја Виолета Цветаноска потврђује циљ да се код деце створи навика и сензибилитет за културну баштину, јер већ на том узрасту треба да знају нешто о највећем хришћанском празнику. Током три радна дана Велике седмице са децом су били иконописац Бојан Миљковић, академски сликар Душица Јованчевић Радосављевић и професор књижевности Вишња Костић која је демонстрирала традиционални начин украшавања јаја воском. Сво троје су са великим ентузијазмом преносили на малишане стечена знања из ове области и уз неопходне смерници допустили дечјој машти да се разигра. На дрвеним јајима бојеним акрилним бојама доминира крст, а сва

Н

су додатно украшена фломастерима, шљокицама и другим материјалом који се нашао при руце. Након три дана озбиљног рада по традицији следи оцењивање учињеног а задатак историчара уметности је да, без обзира што није најважније, изаберу три јајета за која сматрају да су достигла највиши домет. Сва јаја постају део уметничке збирке у сталној поставци краљевачког музеја, а Цветаноска верује да ће свака наредна година бити успешнија и да ће збирку обогаћивати све вреднији радови. Након три године затворен је круг од дванаест основних школа па следеће отпочиње нови, а у музеју поред основаца очекују и друге старосне категорије заинтересованих за овај начин рада. Осим бојења ускршњих јаја радионица је и повод да се деца упознају са догађајима везаним за ускрснуће Исуса Христа и традицију, а Вишња Костић подсећа да је Велика, или Страсна, недеља право време за то поготово када се чини да јењава интерес за овај део историје човечанства. Велика недеља је повод да се сваког од седам дана подсети на по један догађај од Христовог уласка у Јерусалим до спасоносног страдања за човечанство. Само седам дана након тријумфалног уласка, кад су га одушевљени његовим чудима са општим одушевље-

77

12.4.2015.

МАГАЗИН

78

њем дочекали становници Јерусалима, Исус Христ је ухапшен, потом осуђен и на крају распет на Голготи за искупљење читавог човечанства - После најстрашније смрти коју је човечанство доживело, смрти Бога, показало се да то није крај живота, јер се већ трећег дана дешава васкрсење као највећа радост читавог света због сазнања да је побеђена смрт и постављена основа за веру какву данас имамо. То је вера у вечни живот која је могуће само кроз живот са Христом. На Голготи Велики петак није био крај, па зато са радошћу чекамо највећи празник над свим празницима, а то је васкрсење Христово и нада за вечни живот свих нас – објашњава Костић. Кроз векове су се о чудесном догађају испредале различите приче, а сведочење о Христовом вакрснућу

записано је и у Јевађељу. Кад су жене мироноснице по јеврејском обичају дошле да помажу Христово тело затекле су празан гроб што је додатно појачало тугу са спаситељем. Кад се на гробу појавио анђео и упитао зашто траже живог међу мртвима било им је јасно да је васкрсао, а још важније да је обезбедио вечни живот. Од тренука када су се вратиле са гроба и почеле да шире радосну вест о васкрснућу хришћани се у дане Ускрса поздрављају речима Христос васкресе, ваистину васкресе. Христос се после васкрсења у неколико наврата јављао својим ученицима потврђујући чудо које се десило, па се међу њима, првим хришћанима и апостолима, развија веровање које живи вековима а потврђује могућност васкрсења читавог човечанства.

Иако су у различитим културама и традицијама симболи Христовог васкрсења различити заједничко је фарбање јаја о којем постоји више легенди. По једној је Марија Магдалина дошла пред цара да посведочи како је Христос васкрсао, а овај пристао да поверује у то уколико јаја у корпи поред њега поцрвене. Кад се то догодило почела је традиција фарбања јаја на Ускрс. Иако постоје различите варијанте приче свима је заједничко јаје као симбол живота, а фарба се на Велики петак како би се сачувала успомена на Христа.

- Од првог века па до данашњих дана Велики петак није крај живота, па фарбање јаја има посебан симболички значај са поруком да на дан када тугујемо, и сећамо се тешке смрти нашег Господа, као и кроз читаву хришћанску

веру, није све тужно. То се потрђује фарбањем јаја, јер знамо зашто их фарбамо и знамо да долази дан када ће васкрснути Христос и читаво човечанство. Тако се припремамо за Христово васкрсење, а исповедамо васкрсење читавог света, оно што чекамо читавог живота – каже Костић. До не тако давних времена за фарбање јаја су се користиле природне боје, луковина, кора цвекле или других биљака које дају боју, са циљем да буду весела, шарена и другачија од свакодневних јер се зна да симоблишу радост. Иако у новије време постоје различите вештачке боје, и бројни украси који јајима дају атрактиван изглед, битном се сматра суштина да се сопственим учешћем допринесе сећању на радостан догађај који се догодио пре више од две хиљаде година.

Значај је још већи кад се зна да се сваким даном обесмишљавају различите ствари, па је важно да се у недељи пред Ускрс што више људи, првенствено најмлађих, присети страдања и васкрсења, укључи породица у прославу и допринесе да се не заборави оно што се дешава, да се обнавља и јача вера, а у срцима деце буди васкршња радост кроз поступак бојења и припремања за велики празник. На основношколском узрасту инсистира се на дружењу и стварању које у срцима деце буди прву ватру љубави према Христу. Отуда и порука да се фарбање јаја не организује ради јаја, нити Ускср слави само ради Ускрса. Све што се у недељи пред празник дешава има за циљ да подсети на живот и васкрсење Христово, па су због тога и празници везани за његово име ра-

досни и породични. Ма колико да постоје бројни уметници који у недељи пред Ускрс увек изненаде новим сликама на јајима, чак иконама и орнаментима, учесницима овогодишње радионице је приближен стари обичај сликања пчелињим воском. Вишња Костић потврђује најбитнију ствар, квалитет воска којим се постижу јасније ивице исцртаних фигура. И ове године је свако од деце у рад унео посебну креативност и показао инвентивност у настојању да баш његово јаје изгледа најлепше. Без икаквог ограничења у начину изражавања расположења озбиљно су приступили послу са јединим циљем, да јаја буду лепа и шарена и да доносе радост. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

79

Нова авантура краљевачког глобтротера

МАГАЗИН

12.4.2015.

БИЦИКЛОМ ДО ТОКИЈА

80

- Двадесет хиљада километара дуго путовање од Краљева до Токија у трајању од седам месеци. – Деветог маја на војној паради у Москви.

– Застава Србије и Краљева на вулкану Фуџијама. – Драган Шибалић превезао седам и по хиљада километара до Москве, а потом преко Краснодара и Истамбула до Краљева. – Освојен највиши врх Шпаније и Иберијског полуострва Сијера Невада висок 3472. метра. – Три хиљаде и седам стотина километара до Мадрида. – Увек са спортистима београдског Партизана

81

амо сат пре поднева на Ускрс 12. априла краљевачки бициклиста Драган Шибалић упутио се у још једну авантуру, 20 хиљада километара дуг пут бициклом до Јапана који би требало да траје између шест и седам месеци. Крајњи циљ краљевачког глобтротера је врх вулкана Фуџијама на коме би половином новембра ове године требало да се завијоре српска и застава града Краљева. Уз помоћ бројних спонзора и подршку локалне самоуправе пут води преко Мађарске и Украјине према главном граду Руске Федерације Москви, а потом преко Казахстана и Монголије до Јужне Кореје и Јапана. Драган Шибалић планира да сваког дана пређе између 100 и 150 километара, а ноћи проводи у шатору посебно на пропутовању кроз ретко насељене делове Русије у којима раздаљина између два града износи више стотина километара. Ма колико да се бициклизмом бави тек три године име Драгана Шибалића је познато и ван граница Србије, јер јер на два точка већ обишао добар део старог континента од крајњег југа у Шпанији до централних делова Русије на северу Европе. Већ након превезених првих 150 километара схватио је да вожња на дугим релацијама не представља проблем посебне врсте, па је свака следећа тура бивала све дужа. Први бициклистички километри водили су према Трстенику и Манастиру Велуће, а потом у планинске пределе овог краја. Са сваким километром расла је жеља да иде даље и упознаје до тада непознате пределе, а пут је водио до Овчар Бање, потом до Црне Горе и Бањалуке у Републици Српској. Временом је расло сазнање о све већим могућностима, али и жеља да пређе хиљаду километара које је надмашио у октобру 2012. кад се преко Мађарске и Словеније упутио у Италију. Крајња дестинација био је 1.263 километра удаљен Милано где су фудбалери београдског Партизана играли утакмицу против домаћег Интера. Драган Шибалић је страствени навијач београдских црно-белих, а наступ било

МАГАЗИН

12.4.2015.

С

82

које од њихових екипа повод је за размишљање о поласку на пут ма где наступали у Европи. И сви чланови Партизана, било да су фудбалери, кошаркаши или и навијачи овог клуба, добро познају Шибалића па их не изненађује посебно кад се сретну испред неког од борилишта. Тако је било и у Милану, у који је стигао дан пре утакмице, уз потврду да на путу до највећег града са севера Италије није било већих проблема. Ма колико да је у почетку све било ново и необично временом се ослобађао страхова посебно оних за безбедност бицикла којим путује. Искуство са последњих путовања у знатној мери утиче на сигурност и самопоуздање, а и бицикл се увек добро веже на неком сигурном и добро осветљеном месту, баш као у Милану кад је то учинио у близини карабињера. Немирни дух и све јача жеља за освајањем нових пространстава водили су на хиљаду и пет стотина километара дуг пут кроз Босну и Херцеговину према хрватском приморју, а онда обалом ка Црној Гори из које се упутио у Албанију да би се преко територије Косова и Метохије вратио у Краљево.

- Свуда сам изазивао интересовање, људи су ме заустављали и распитивали ко сам и одакле, лепо ме примали и позивали у госте. Ноћи сам најчешће проводио у шатору, у већим местима и по хотелима. На путу кроз Албанију замолио сам једног домаћина да поставим шатор у његовом дворишту, али он то није дозволио већ ме је позвао у кућу да преноћим. Распремили су ми кревет, показали купатило и спремили вечеру, а ујутру ми је његова супруга поклонила три лименке кока-коле да ми уз пут послуже као освежење. Готово да нисмо проговорили ни једну реч, јер ја нисам знао његов језик а ни он мој, али смо се добро разумели. Наставио сам пут преко Проклетија, обишао Пећку патријаршију и Високе Дечане и вратио се у Краљево – прича Шибалић. После толико километара у ногама ни пред знатно дуже релације нису потребне посебне припреме сем по који

одлазак на два или три дана до неке од планина. Са посебном пажњом Драган Шибалић размишља о свакој новој дестинацији и помно прати сва збивања везана за Партизан. Када је пред крај 2013. године био познат распоред утакмица кошаркаша Партизана у оквиру Евро лиге родила се идеја да присуствује свакој од три утакмице ван земље, а време између два гостовања било је довољно да стигне од једног до другог града у коме су очекивали српске кошаркаше. Да би стигао у Москву до 13. марта, кад је требало да почне утакмица између Партизана и домаћина ЦСКА, кренуо је са Трга српских ратника још 23. фебруара. Пут је водио преко Украјине укојој је тек почињао да се разбуктава ратни сукоб, а после првих 2.400 километара до главног града Руске Федерације било је тек трећина укупне руте дуге седам и по хиљада километара. Наредне две недеље било је потребно возити до Краснодара где је Партизан играо другу утакмицу против истоименог клуба. Након утакмице упутио се преко Грузије и Кавказа прем Истамбулу на уткамицу против Галатасараја, а потом преко Бугарске назад до Краљева у који је стигао након пуних 56 дана пута.

- Током целог пута ме пратило лоше време, киша снег и ветар. Иако сам углавном спавао у хотелима, и нисам имао већих проблема, до одредишта увек и поред добре заштите стигнем потпуно мокар. На једном месту ме ухватила мећава, прст пред оком се није видео кад један Рус заустави аутомобил, изађе, раскопча тренерку и покаже ми мајицу са Партизановим грбом. Помогао ми је да некако спакујем бицикл у аутомобил и одвезао до тридесетак километара удаљеног хотела, а кад сам два дана касније стигао у Вороњеж сачекао ме је са пријатељима и угостио – прича Шибалић. Добро очишћени путеви довољно су сигурни за вожњу и у време великих падавина, па није било тешкоћа ни кад је падао снег, а опасност се најчешће јавља у тренуцима кад човек помисли

Драган Шибалић

83

12.4.2015.

МАГАЗИН

84

да је најсигурнији. Успомене из готово свих крајева у којима је боравио су фотографије у најразличитијим ситуацијама. Зато се Шибалићу учинило да би атрактивно могла да изгледа фотографија на једном од два коња која су јахала двојица дечака у Грузији. Чим се попео на коња схватио је да то може бити проблем јер је један од дечака почео да бежи са његовим бициклом. Ненавикнут на јахање скочио је са коња и појурио за крадљивцем коме се придружио и онај други. Тешко је сетити се шта се у тим моментима врзмало по глави, а кад је приметио да се враћају помислио је да је све само успела шала двојице мештана. Да није тако схватио је у тренутку кад је иза њих приметио полицијски аутомобил. Кратак разговор са полицајцима био је прилика за упозорење да се упути другим путем, јер је планина испред њега завејана снегом. Сазнање да поново јаше бицикл било је довољно да одагна разочарање што мора да се врати стотинак километара у назад. Оно од чега страхују сви путници у непознатим и далеким пределима је помисао да би могли да се разболе, а баш то се десило на једном делу пута, срећом док се налазио у хотелу. Потрудили су се домаћини да позову локалну службу хитне медицинске помоћи након чега је пет шест здравствених радника носилима унело болесника у санитетско возило које се са укљученим ротационим светлима упутило према болници. Тамо су лекари снимили главу, прегледали срце и све што су могли код болесника са којим никако нису могли да се споразумеју све док се неко није досетио да донесе лаптоп и преко Гугл преводиоца, у коме је свако куцао на свом језику, некако успоставе контакт. Након што је примио инјекцију и са свима се фотографисао у препознатљивом црно-белом дресу буквално се нашао на улици. Срећном околношћу и данас сматра сазнање да је градић на црноморској обали био довољно мали, па није било превише тешко да нађе пут до хотела. И у Москви и у Краснодару Шибалић је стизао до аеродрома како би сачекао кошаркаше Партизана. У Истамбулу је закаснио али је током утакмице све време ватрено навијао и бодрио своје љубимце. Из дружења са кошаркашима Партизана родила се идеја о путу до Шпаније до које су на Светско првенство српски репрезентативци стигли са великим амбицијама. Да се не би досађивао код куће током лета Шибалић је одлучио да још једном крене на пут, овога пута дуг три хиљаде и 700 километара. Преко Републике Српске, Хрватске Словеније и Италије стигао је до Азурне обале и наставо уз море до Барселоне, Валенсије и Гренаде у којој је национални тим Србије играо квалификационе утакмице. Када су после пет утакмица у групи изборили право за учешће у финалном делу такмичења кренуо је на шестодневни пут до главног града Шпаније Мадрида одакле се после утакмице против Сједињених Америчких Држава румунским аутобусом вратио до Темишвара. Интересовање за утакмице све до финала није било

претерано велико, па је увек могла да се добије по која слободна улазница. Овога пута се први пут у авантуру упутио без помоћи спонзора, а сваког од педесетак дана је требало имати бар десетак евра за храну. Пут до Шпаније остаће запамћен и по освајању Триглава али и највишег врха Шпаније и Иберијског полуострва Сијера Неваде где се на 3.472 метра надморске висине завијориле српска и застава Краљева које су обавезна обележја на свим путовањима. Већ након повратка из Шпаније половином прошле године Шибалић је најавио пут до Владивостока. Кад је при проучавању географских карата схватио да ни Јапан није далеко пала је коначна одлука, крајњи циљ Фуџијама.

- Планирам да у Москву, највероватније у друштву једног бициклисте из Београда, стигнем пре 9. маја кад се на Црвеном тргу организује парада поводом Дана победе над фашизмом. На путу кроз Русију даље идем кроз градове Нижњи Новгород, Уфа, Чељабинск и Астана где намеравам да се задржим неколико дана и одморим након првих пет хиљада километара. Пут даље води у Новосибирск, па преко Алтајских планина до Монголије и преко пустиње до Улан Батора где планирам да се задржим два до три дана. Монголија је специфична по томе што има само 800 километара асфалтираних путева и углавном ћу да возим по макадаму у пустињи. Из Улан Батора преко Западног Сибира идем до Владивостока који је од Краљева удаљен 15 хиљада километара. Крајем септембра ћу наставити бродом до Јужне Кореје, а након 1.500 километара кроз ту земљу опет бродом до Јапана. Око острва ћу да направим круг од неких 3.500 километара, у октобру да се задржим у Токију десетак дана, и попнем на Фуџијаму високу 3.776 метара. Уколико буде остало пара могуће је да скокнем до Индонезије, а потом авионом вратим до Будимпеште одакле ћу наћи неки превоз, а могу и бициклом да затворим пут од укупно око 20 хиљада километара – каже Шибалић. Након што је добро простудирао географске карте и уз помоћ интернета проверио каква је ситуација на путевима, где може да нађе храну и воду, преостао је тежи део припрема, да пронађе спонзоре. Овом приликом највише је помогла локална самоуправа, потом Штампарија Кварк, Хотел Турист, Адидас, Теленор, Краљево онлајн, Планинарска опрема, Позитив, Мобил хаус, Марић центар, Евротехна, Ауторемонт, Водовод, Путеви, Херба лајф, Дрвопласт, Пан спорт, Икстрим џим... Оптмистичким се чини сазнање да на добром делу пута може да сретне наше људе међу којима има и Краљевчана. Бицикл који вози тек две године у солидном је стању, а уз камп опрему ту је и нешто резервних делова, како рече, за не дај Боже. У стандардну опрему спадају још фотоапарат и лаптоп, а сем МагазИНа који ће пратити цео ток пута детаљније информације могу да се добију на Фејсбук профилу и Твитеру. Од велике помоћи током овог необичног путовања је бесплатни роминг дар Теленора. Т. Радовановић

85

86

МАГАЗИН 12.4.2015.

87

Краљевачка музичка сцена: Мирослав Николић Бели (1)

МАГАЗИН

12.4.2015.

КРАЉЕВЧАНИН ИЗ НИША

88

- Пријатни разговор у опуштеној атмосфери посебна је прилика за евоцирање успомена из незаборавног периода живота који је обележило вишечасовно увежбавање нових композиција, најчешће по подрумима стамбених зграда. - То време је најбоље описао Бора Ђорђевић стихом „Комшије ће да ме бију због прегласног рокенрола“.

- Музичка каријера започета у просторијама месне заједнице настављена је у нишкој тврђави на игранкама којима је присуствовало и по хиљаду посетилаца стицајем околности је кренула у другом смеру.

- Врхунски музичари ангажовани преко естрадних удружења отварали су програм једносатним блоком евергрин композиција, а настављали оним што је било примерено времену у коме се слушала квалитетна музика

ФотоЧ М. Радовановић

Мирослав Николи Бели

89

раљевачку музичку сцену деценијама у назад профилишу најразличитији појединци углавном из редова домицилног становништва. Вишегодишњи покушаји да се она осветли и детаљније истражи прилика је за откривање нових чињеница и сведочанстава о људима који су дошли из других средина и ту остали. Међу њима има оних који су у ове крајеве стигли пре него што су почели да се професионално баве музиком, али и других који су стигли већ формирани и доказани музичари. У такве се убраја Нишлија Мирослав Николић Бели на чији је останак у Краљеву пресудно утицао кратки ангажман у некада чувеном Хотелу „Жича“ У Матарушкој Бањи. Позив за разговор о музичкој каријери, посебно делу везаном за боравак у Краљеву, прилика је за подсећање на прве кораке у Нишу кад је још као основац заволео гитару. Бели је тек пошао у други разред основне школе кад је деда Душан из Сићева пре свих уочио неизмерну жељу

МАГАЗИН

12.4.2015.

К

90

једног од близанаца из породице да се бави музиком. Отац Миладин није био претерано одушевљен синовљевом идејом, јер се почетком шездесетих година прошлога века бављење музиком није сматрало посебно озбиљним послом. Ово сазнање додатно је подупрто искуством које је стекао радом у угоститељству, касније и као председник Привредног суда. Душан је био имућан човек а као сваки деда осетљив на унуке од којих се Бели одлучио за гитару, а Бане за бубњеве. Иако је прва гитара више личила на мало бољу играчку него озбиљан инструмент није било тешко приметити да је Бели не испушта из руку и да, уз по коју песму, покушава сам себе да прати. Случај је хтео да у истој згради станује гитариста познате нишке групе „Фрапе“ у кога су, док вежба, биле упрте и очи и уши младог комшије све до тренутка док се није осмелио да затражи помоћ у савладавњу првих акорда. Подршка старијег колеге била је посебан подстрек за почетак озбиљнијег бављења музиком а

за бољу гитару поново задужен деда. У време кад је светском музичком сценом, бар кад је у питању гитара, суверено владао Џими Хендрикс није било необично да постане идол генерацијама оних који су тек улазили у свет музике, а у њих се сврставао и Бели. Поред Хендрикса у омиљеније извођаче сврставао се Чак Бери, са домаће музичке сцене Еди Декенг, Елипсе и Силуете које је предводио Зоран Мишчевић. Браћа Николићи, Дуле Хендрикс и неколицина другара окупили су се са жељом да изађу на велику сцену и са ње почисте бар вршњаке са сличним амбицијама. Идеално место за наступе у то време су на територији целе земље углавном биле просторије месних заједница, а у једној таквој су се први пут појавили „Клошари“ и браћа Николић са композицијом „Поносна Мери“ популарних Криденса и „Хеј Џо“ Џими Хендрикса, - Били смо главни у улици све док нисам прешао у Групу „Икс“ која је победила на зајечарској Гитаријади 1969.

године. У то време наступале су јагодинске „Поноћне лампе“ које је предводио Јоца Кликер, „Анђели“ из Бора и касније широм Југославије популарни бенд „Златни прсти“ из Зајечара. Још као клинци смо пустили косе и били врло атрактивни, па смо привлачили пажњу свуда где смо се појавили.

Кад сам са познатим гитристом Цигом направио групу „Мама рок“ почео сам да свирам бас гитару и као басиста на различитим местима наступао читавих тридесет година. У Нишу су тих година били популарни „Далтони“ и ми као „Викторија“ пре него смо узели име „Мама рок“. Тек касније су се појавила

„Лутајућа срца“, „Вокс“, Гоце Николовски као солиста из „Далтона“. Свирали смо све што је у то време било популарно, а кад смо довољно сазрели снимили и две песме које је продуцирао Горан Бреговић у време док је служио војску у Нишу – прича Бели. „Бијело дугме“ је већ било најистакнутији бенд југословенске музчке сцене, а боравак фронтмена Горана Бреговића у Нишу прилика за нова искуства. Основ за то је било пријатељство са Николићима због чега је био чест гост у њиховом дому, посебно приликом не тако ретких излазака у град и сазнања да је код њих крио цивилно одело. Ма колико трајало служење војног рока одсуство са музичке сцене и кратко време претило је да угрози наставак каријере. Горан Бреговић је то схватио на време, па је са члановима бенда у изнајмљеној кући у Нишкој Бањи, кад год се за то укаже прилика, радио на албуму „На задњем седишту мог аута“. Можда би били и далеко плодотворнији да се на путу Горана Бреговића по који пут није ис-

91

12.4.2015.

МАГАЗИН

92

пречио строги капетан Кисић који није имао превише разумевања за било шта сем војне службе. Све оно што су популарни „дугмићи“ урадили пре Бреговићевог одласка у војску валоризовано је за то време солидном зарадом што је било повод да још као војник у нишкој царинској испостави купи раније заплењен аутомобил марке „јагуар“, Бреговићев боравак у Нишу „Мама рок“ користи да сними две песме, „Ева“, коју је у новије време снимио Амадеус бенд, и „Наручићу мала буђење у седам“ која је остала да живи и после толико деценија. Направили су их Цига, Бане и Бели ,а обе у једном од нишких студија продуцирао Горан Бреговић. Пријатни разговор у опуштеној атмосфери посебна је прилика за евоцирање успомена из незаборавног периода живота који је обележило вишечасовно увежбавање нових композиција, најчешће по подрумима стамбених зграда, То време је, каже Бели, најбоље описао Бора Ђорђевић стихом „Комшије ће да ме бију због прегласног рокенрола“. Свако време има своје јунаке, али и проблеме којих се актери некадашњих збивања радо сете у ретким тренуцима опуштања, баш као што је овај у

коме се Бели са посебним задовољаством сећа својих почетака. То време обележио је и покушај да музичко знање учврсти у музичкој школи али је, као што то често бива у годинама када младог човека интересују многе ствари, тежиште интерсовања пребачено на спорт, у Николићевом случају на карате. А баш тих година се, прво стидљиво а потом све агресивније, карате наметао као спорт који привлачи све више младих људи. Значајну улогу у популаизацији имали су браћа Владимир и Илија Јорга, а међу првима који им се придружио у Нишу био је Бели. Одушевљење новим спортом било је толико да је деценијама касније остао активни члан нишког „Омладинца“. И док је карате након освајања неколико мајсторских звања полако потискиван у други план све више се као животно опредељење наметала музика, а као рекреативна активност риболов по чему Белог и данас препознају у Краљеву. Музичка каријера започета у просторијама месне заједнице настављена је у нишкој тврђави на игранкама којима је присуствовало и по хиљаду посетилаца стицајем околности је, а један од разлога увек био начин да се заради, полако кретала у другом смеру. Жерж Станковић је 1968. године по-

бедио на такмичењу најбољих хармоникаша у Соко бањи, а Бели прихватио понуду да наступа са њим искључиво по хотелима. Три године су радили заједно и свирали све што је било примерено елитним нишким и лесковачким хотелима, грчку, шпанску и наполитанску музику, рокенрол и евергрин. Врхунски музичари ангажовани преко естрадних удружења отварали су програм једносатним блоком евергрин композиција, а настављали оним што је било примерено времену у коме се слушала квалитетна музика. Некако у то време је у потрази за послом из Кладова у Ниш стигао клавијатуриста Љубиша Стојановић касније познат као Луис - Свирали смо у групи „Мама рок“ и узели га за наступе на игранкама, јер је одлично изводио композиције Ајзака Хејса. У време кад су тражили омладинца да пева на неком фесивалу у Јапану он се пријави и прође као Љубиша, а Бане му каже да изгледа као да га је правио Луис Армстронг. Узмемо кевину поњаву, разрежемо и ставим преко њега, затим и неке брошеве, а пошто је био ћелав Бане му обрије главу, стави на њега још неке завесе са прозора и каже зваћемо те Луис. Тако Љубиша постане Луис, и са нама остане пуних осам година док

није отишао у београдску Еуридику, а ја добио понуду да свирам у Швајцарској – прича са све већим одушевљењем Бели. Последњи сусрет двојице пријатеља, пре него је Луис трагично страдао, догодио се у краљевачком Ресторану „Сунце“. Ангажман у Базелу се одужио а на сваких неколико месеци дошао би Бели на неко време у Ниш. Један од долазака резултирао је познанством са музичарима из Трстеника са којима је почео да свира у Аранђеловцу. Двомесечни боравак у овом граду био је прилика за познанство са многима који су по хотелима тражили добру музику. Једно такво учинило се судбоносним након што се на позив директора Хотела „Жича“ обрео у Матарушкој Бањи. Познанство са Виолетом резултирало је браком који је Белог у Краљево дефинитвно преселио 1982. године. Од почетка је свирао са домаћим музичарима Кимијем и Коцком, и хармоникашем Љубом из Смедеревске Паланке, најчешће у врњачкој „Партизанки“ у којој су били присутни пуне три и по године све док није добио понуда за наступ у Аустралији. Клуб Југословена у Сиднеју био је место окупљања исељеника из свих република, а долазили су и њихови

пријатељи из целог света, а скоро три године лаганог рада и добре зараде биле су довољан повод за размишљње о останку у овој земљи. Уз помоћ амбасадора су прибављени потребни папири за стални боравак, али се испречила Виолета која није била спремна да напусти Краљево. Повремено су у Сиднеј долазили и популарни певачи као што су Мирослав Илић, Добривоје Топаловић, Ера Ојданић, Раде Петровић, Ангел Димов, Лепа Лукић, Злата Петровић ... Добра зарада и довољно слободног времена били су прилика за путовања, па је током трогодишњег боравка обишао целу Аустралију. Кафану „Коштана“ која је важила као место окупљања српске емиграције држао је човек из Сирче, а упошљавао особље из ових крајева. Радио је у њој и конобар из Матарушке Бање чији су стричеви били истакнути чланови југословенског клуба у Сиднеју. Наступи на овом месту су приликом доласка у Краљево били повод за позив у СУП са циљем да објасни зашто свира у четничком клубу.

- Ишао сам да свирам српску славу у Сиднеју. То је врх, јер људи плачу кад те виде. Кад сам изашао из авиона на аеродрому ме је сачекало пет девојчица у народним ношњама и још четрдесетак људи од којих нисам по-

знавао никога. У време док је још на снази било братство јединство изводили смо песме из свих крајева земље, а најпопуларнија је била „Од Вардара па до Триглава“ – каже Бели. Повратак породици поново је прилика за наступ са „МП Кими бендом“. Из старог састава недостаје једино Лепа Бајовић која је у међувремену престала да пева. Музичари су принуђени на честа путовања, а Белог је након Аустралије и кратког задржавања у Краљеву пут повремено водио према Швајцарској и Немачкој да би се завршио у Паризу. Организатор боравка у Француској био је Краљевчанин Зоран Милинковић који у Паризу има ресторан и грађевинско предузеће. Само неколико месеци пре НАТО агресије на Србију Бели је пред 200 новинара из целог света на гитари пратио Дану Додић из Милутовца која је рецитовала стихове својих песама, а врхунац одушевљења изазвало је инструментално извођење песме „Креће се лађа француска“. У време кад је већем делу света било јасно да се спрема бомбардовање Бели се затекао у Швајцарској. Кад су први авиони из Авијана кренули према Србији био је сигуран знак за повратак кући где га је чекала породица. Т. Радовановић

93

94

Драган Пешић

МАГАЗИН 12.4.2015.

Пред деведесети рођендан „Абрашевића“

- Иако је последњих деценија „Абрашевић“ синоним за фолклор у њему су се за овом, једна за другом, формирале и друге секције, па већ годинама успешно раде драмска и хорска секција, народни оркестар и певачка група. – Субвенције локалне самоуправе подмирују само трећину трошкова за несметан рад. – Дугови „Абрашевића“ из ранијих година мере се износом од два милиона и 650 хиљада динара од којих највећи део отпада на неисплаћене зараде бивших и садашњих радника. - Култура једног народа чини тај народ, а народ који изгуби културу губи и идентитет. - Стање у култури никада није било сјајно чак ни у временима која се оцењују просперитетним

Фото: М. Радовановић

МАЛО ПОВОДА ЗА ОПТИМИЗАМ

95

коро деведесет година је краљевачки „Абрашевић“ стециште културних посленика који на различите начине изражавају креативност, чувају традицију и брижљиво негују бројне културне вредности. Девет деценија након што су се око уметничке групе са истим именом први пут окупили заљубљеници у хорско певање и глуму „Абрашевић“ слови као жариште културних дешавања и место са кога је потекла култура ово града. Из редова овог културно-уметничког друштва потекли су бројни солисти, играчи, певачи и инструменталисти, а Уметничка група „Абрашевић“ је и клица из које је 1947. године почела да се развија институција која данас егзистира као Краљевачко позориште. Иако је последњих деценија „Абрашевић“ синоним за фолклор у њему су се за овом, једна за другом, формирале и друге секције, па већ годинама успешно раде драмска и хорска секција, народни оркестар и певачка група. Сви они чине велику породицу која функционише складно у мери у

МАГАЗИН

12.4.2015.

С

96

којој то дозвољавају тренутни услови на које пресудно делује време пуно турбуленција које повремено битно угрожавају егзистенцију. Најтежим се оцењују неколико последњих година посебно због сазнања да је све теже исфинансирати бројне активности по којима је „Абрашвић“ био препознаван као драг гост на пет континената. Вршилац дужности управника Драган Пешић потврђује да је оснивања па надаље и краљевачки „Абрашевић“ с поносом носио име којим се данас дичи тек неколико сличних друштава у земљи. Није занемарљив ни податак да су из овог потекла и друга културно-уметничка друштва у граду. У свету аматеризма краљевачки „Абрашевић“ се препознаје по велики успесима о којима сведоче бројне награде и признања. Значајним се чини да су из његових редова потекли бројни познати и признати уметници, Предраг Живковић Тозовац, Весна Змијанац, Влада Пановић и бројни други из света културе који су израсли под овим кровом, а кад су прерасли

локалне оквире отишли даље. До пре једне деценије, кад почиње све израженија криза и урушавање бројних институција у друштву, фолклорни ансамбли „Абрашевића“ су изазивали бурне аплаузе, не ретко и по коју сузу, на готово свим светски меридијанима. На то време подсећају само још скоро пожутеле фотографије старијих чланова који су наступали на бројним позорницама у Аустралији, Кини, Бразилу... До 2009. године у „Абрашевићу су постојали само фолклорни ансамбли и оркестар. Када је те године после вишедеценијске паузе поново почела да ради драмска секција међу онима који су глумачко знање преносили нам лађе генерације нашао се и актуелни вршилац дужности управника. Поред констатације да се ова година у историји друштва сматра значајном по новим садржајима није на одмет подсетити да је то време кад се мења и правни статус па културноуметничко друштво функционише као удружење грађана. Ова чињеница ће пресудно утицати на руководство које

је средства за даљи рад, за разлику од ранијих времена, морало да тражи на тржишу. И ма колико да је том тржишту могло да се понуди много више различитих садржаја него до тада свеопшта криза је допринела да је са много мање средстава рад неупоредиво тежи. Стара изрека „колико пара толико музике“ на најнегативнији начин се показала истинитом прво у области културе ма колико у јавности било присутно уверење о великим парама и сигурним платама запослених. О ситуацији у „Абрашевићу“, а много боље није ни у сличним друштвма, најбоље сведочи податак да је од 12 запослених из 2008. године ове на платном списку свега три радника, а ни они нису успели да наплате све заостале зараде. Интензитет кризе се јасно огледа на платном списку на коме је 2009. године било осам имена, следеће шест, а због све већих финансијских удара од 2012. године на три особе у сталном радном односу. То су уметнички руководилац фолклорне секције, корепетитор и гардеробер.

- Систем финансирања удружења грађана је такав да се шестомесечно конкурише код локалне самоуправе за средства, а надлежна комисија одлучује колико ће новца коме да додели. По мени систем вредновања није баш најјаснији, јер је у неравноправном положају у односу на друге најстарија институција у граду која постоји деведесет година. У таквој ситуацији, на основу не знам којих параметара, у повољнијем положају при одређивању количине новца којим се субвенционише рад може да буде много мање значајно удружење. Управо због тога, и чињенице да је количина средстава у односу на ранији период преполовљена, „Абрашевић“ функционише са само три запослена због чега није у могућности да оствари ефекат као и кад их је било четири пута више. „Абрашевић“ се упркос свему свих година водио пре свега квалитетом, а не само квантитетом. Гурнути смо у малу бару да пливамо са пуно крокодила и гледамо како да преживимо у

таквој ситуацији – каже Пешић. Међу тридесет једним пројектом којим се конкурисало за средства девет долази из културно-уметничких друштава, а на полугодишњем нивоу она се крећу у распону од 150 до 400 хиљада динара. Максималан износ су добила два културно-уметничка друштва од којих је једно „Абрашевић“ што је повод за неку врсту задовољства, али и разочарања због сазнања да није ни приближно довољно за нормалан рад у првих шест месеци. Ситуацију додатно отежава сазнање да су уговори потписани последње дана првог квартала што значи да је иза „Абрашевића“ четвртина године без значајнијих прихода. За несметано функционисање једног друштва какав је тренутно „Абрашевић“, исплату зарада запослених и режијских трошкова, неопходно је око 200 хиљада динара месечно што на годишњем нивоу достиже скоро два и по милиона. Под условом да и у другој половини године из градске касе стигне иста количина пара као и у

97

12.4.2015.

МАГАЗИН

98

првих шест месеци и даље недостају две трећине потребних средстава. Значајан извор представљају чланирине које плаћа око 300 чланова друштва што у најбољем случају, под условом да их уопште плаћају, може да достигне половину потребних средстава. Кад се све сабере можда би и могло да се преживи да није заосталих дугова из ранијих година, а они се мере износом од два милиона и 650 хиљада динара од којих највећи део отпада на неисплаћене зараде бивших и садашњих радника. Драган Пешић срећном околношћу сматра то што нико до њих, због свега лепог што је доживео у „Абрашевићу, није ни покушао да стечена права реализује уз помоћ суда што би, ако се урачунају и камате, на дужи период могло да блокира даљи рад и додатно угрози егзистенцију. Највећи део дуга односи се на зараде, затим хонораре ангажованих сарадника, потом превоз, па тек онда друга дуговања. И поред свега рачун „Абрашевића“ никада није блокиран мада има злобника који то прижељкују и већ шире информације сличне садржине. Након дугог периода монопола појединих институција културе све више је присутно сазнање да и у овој области постоји конкуренција која је у условима кризе све жешћа. Ма колико је и у „Абрашевићу“ сматрали генератором квалитетнијег рада неспорно је да има и оне која се не би могла назвати лојалном, а то највише смета

онима који деценијама деле парче хлеба купљено средствима из заједничке касе.

- Није добро ако неко бије битку на начин да унизи конкуренцију како би истакао своје квалитете. Лојална и здрава конкуренција треба да постоји, али и стално улагање у себе уз спремност за константним преиспитивањем поступака. То је начин да тражиш парче неба под капом небеском улагањем у квалитет рада о коме треба да суде они због којих постојимо, а то је публика. Проблем се огледа у томе да култура једног народа чини тај народ, а народ који изгуби културу губи и идентитет – каже Пешић свестан да стање у култури никада није било сјајно чак ни у временима која се оцењују просперитетним. Сем што је огољена у материјал-

ном смислу култура је унижена јефтиним садржајима који се народу пласира најчешће преко телевизијских екрана. У тренутку кад није било превише спремних да преузму кормило пољуљаног брода на узбурканом мору највише храбрости је имао Драган Пешић свестан да није свемоћан и нема чаробни штапић којим би у једном тренутку решио све проблеме. Прихватио је обавезу уверен да би мотивацијом на заједнички рад свих којима је „Абрашевић“ у срцу могло да се дође до успеха. Основним задатком се чини финансијска консолидација уз настојање да се обезбеди редовно плаћање чланарине, а пред деведесети рођендан „Абрашевића“ неопходно је закуцати на многа врата, чак и она у Министарству културе. Из перспективе полум-

рака највећом срећом се чини сазнање да би бар она три радника ускоро могла да рачунају на редовне плате ма колике оне биле. До тога води рационално коришћење средстава којима се располаже и максимална штедња на свим нивоима. Да ни остална друштва која носе име Косте Абрашевића, а у Србији их има 16, нису у много повољнијем положају сведочи недавни сусрет њихових представника у Крагујевцу. Ово сазнање је и повод за иницијативу да се оснује заједница друштава која носе исто име са циљем да се као чланови породице узајамно помажу и користе заједничке техничке, уметничке, саветодавне и друге ресурсе, а заједнички наступају и пред ресорним министарством. Иако финансијска ситуација не пружа много повода за оптимизам у

„Абрашевићу“ вредно раде и планирају бројне активности до краја године. Колико ће све што је замишљено бити и реализовано зависи од много фактора од којих не треба занемарити ни онај материјални због чега се више и не планирају велике турнеје које изискују велике трошкове.

- Имаћемо пете јубиларне сурете ветерана фолклора 18. априла у Дому Војске Србије, са учешћем до дванаест ансамбала са пар стотина учесника. Имамо у плану одлазак на фолклорни фестивал који се у јулу одржава у Грчкој, а члановима првог извођачког ансамбла бих понудио пут у Амстердам. Другог дана маја на Опленцу једночасовним програмом учествујемо на манифестацији која траје три дана, а 9. смо гости имењака из Крагујевца који обележава стоту годину постојања.

Вредно ради и драмска секција која 29. априла премијерно изводи нову представу за децу „Ко је сместио вуку“ по тексту Ђурђе Глигорић. То је модерна бајка, а ако је судити по томе како су деца загризла на прву лопту усудио бих се да кажем како ће то бити представа коју ће публика волети – каже Пешић. У првој половини јуна све секције очекује традиционално „Лето код Абрашевића“, а убрзо затим и наступ на међународном Фестивалу пријатељства у Горажду. У току су преговори и за друга гостовања, али је о њима тешко причати из перспективе друштва које се бори са великим проблемима. Значајним ресурсом у „Абрашевићу“ сматрају богат фундус у коме се налазе најразличитије народне ношње као део заоставштине из много срећнијих времена. Вршилац дужности управника са посебним поносом истиче констатацију да је међу њима велики број оригиналних примерака. То је и повод за размишљање о изложби народних ношњи која би била уприличена поводом овогодишње Ноћи музеја, У тешком времену у „Абрашевићу“ најважнијим сматрају потребу да што већи број људи посећује друштво и да говори о њему. За све друго побринуће се чланови и ново руководство спремно да се са великим амбицијама упусти у решавање проблема који су нагомилавани годинама. Т. Радовановић

99

На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН

12.4.2015.

За краља и отаџбину

100

После великог успеха телевизијске серије „Равна гора“, првог циклуса Драмске трилогије 1941-45, која је после 70 година једноумља и идеолошких забрана први пут проговорила о драматичним историјским догађајима 1941. године, који су одредили судбину српског народа у деценијама касније, Contrast Studios је, у сарадњи са Радио телевизијом Србије, започео реализацију друге фазе овог пројекта, снимање играног филма „За краља и отаџбину“, аутора Радоша Бајића. Филм „За краља и отаџбину“ прати судбину старог српског ратника Милисава Јањића, бившег каплара, који се током Другог светског рата против немачког окупатора борио као припадник Равногорског покрета. Кроз вешто преплитање његових успомена и сећања на прошлост и

ратна дешавања у пролеће 1941. године са савременим тренуцима, аутор приповеда о нападу фашистичке Немачке, Априлском рату и слому Краљевине Југославије, о недаћи која је задесила српски народ, губитку слободе, појави ослободилачких покрета у Србији и о једном српском војнику, који се после 70 година изгнанства у Америци, враћа у отаџбину где поново среће Милену Штајнер, коју је као шестогодишњу девојчицу спасао у априлу 1941. ... Догађаји прате више стотина хиљада официра, припадника и симпатизера Равногорског покрета после завршетка Другог светског рата, који су били принуђени да трајно напусте Србију и оду у изгнанство у САД, Канаду, Аустралију... Прича се фокусира на судбину подофицира Војске Краљевине Југославије Милисава Јањића, кога Априлски рат 1941. затиче као во-

зача ђенерала Боривоја Мирковића. Ношен ратним вихором Милисав постаје посилни пуковника Драгољуба Михаиловића и у мају 1941. са Александром Мишићем, сином војводе Мишића и тридесетак припадника Брзог одреда који нису хтели да се предају немачким окупаторима, долази на Равну гору. Филм као нека врста ламента над епохом Другог светског рата, и одјава од теме којом се Радош Бајић бавио последњих пет година, носи снажну антиратну и хуману поруку. Посвећен је свим родољубима и патриотама који су 1941. године бранили своју земљу и одаје почаст најбољим слободарским традицијама и тежњама српског народа, ма како он у Другом светском рату био организован. Филм се приказује у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Ничије дете У пролеће 1988. међу вуковима у босанским планинама пронађен је дивљи дечак кога називају Харис и шаљу у сиротиште у Београд, где о њему брине старатељ Илке. Харис се зближава са другим дечаком Жиком и полако показује знаке напретка. Иако су медицинске прогнозе лоше, васпитач Илке на сваки начин покушава да помогне дечаку. Први знаци напретка постају видљиви када се Харис веже за другог дечака из сиротишта, Жику. Међутим, по Жику долази отац и он напушта дом, па Харис поново остаје сам. Док чека Жику да испуни обећање и врати се по њега, Харис изговара прве речи, потом полази и у школу, где се додатно социјализује. Након што га је отац отерао од куће, Жика се враћа у дом, али више ништа није као пре. Пошто више не може да се врати у дом, неспособан да

се носи са новонасталом ситуацијом, он се убије... Четири године касније у дом стиже писмо од локалних босанских власти којим се захтева Харисов брзи повратак. Илке покушава да задржи Хариса и крије га код своје куће, али полиција га проналази и шаље назад у ратом захваћену Босну. По повратку Харис нема где да оде и док бесциљно лута наилази на групу војника која га води са собом, додељује пушку и шаље у борбу. Једне ноћи, после крваве битке, Харис први пут у свом животу доноси одлуку. Оставља пушку и враћа се на планину на којој је нађен. Одлази све даље и даље од рата и хаоса, долази до потока и огледа се у њему. Вади кликер који је понео са собом, окреће га ка небу и гледа кроз њега… Филм „Ничије дете“ базиран је на истинитој причи а у биоскопу се приказује до 15. априла у пројекцијама

које почињу у 20 сати.

Зашто нисам појео свог тату Филм „Зашто ни(сам) појео свог тату“ враћа гледаоца у период од пре два милиона година, а приказује борбу мале групе праисторијских људи у северној Африци док покушавају да држе корак испред мајке природе. Како би преживео након пада са стабла, главни јунак Едвард се усправља и измишља ходање на две ноге, а након неког времена удвостручује своју генијалност. Открива ватру, лов, модерне станове, љубав и наду… Група праисторијских људи имала је бриге које имају и људи данас, како пронаћи савршену пећину за целу породицу, како одржати савршен брак и шта се тачно деси кад „Тата“ случајно запали оближњу шуму? Пројекције почињу у 16 сати.

101

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

12.4.2015.

ВИСОКА ЦЕНА НЕПАЖЊЕ

102

рву недељу другог квартала ове године обележило је 42 кривична дела која су евидентирали инспектори криминалистичке полиције. Иако је укупан број ових дела незнатно мањи него седам дана раније о размерама причињене штете се не може закључивати само на основу статистичких података Полицијске управе Краљево. Статистика потрђује да се од укупног броја кривичиних дела само три карактеришу као дела привредног криминала док остала имају карактер општег. И док је укупан број незнатно смањен успех у откривању починилаца је знатно мањи, јер су познати извршиоци само осам кривичних дела.

П

Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 30. марта до 5. априла сведочи и о погоршању у области јавног реда и мира. О томе се закључује на основу повећаног броја прекршаја у чијој структури туче као и претходне недеље учествују са 13, а пораст се бележи код оних који су полицијској терминологији познати као остали. Број од две саобраћајне незгоде више не би требало много да брине да последице нису биле знатно теже него у претходном периоду. Извештај саобраћајне полиције потврђује да је од укупно десет саобраћајних незгода пет као последицу имало по-

вређена лица, а исто толико само материјалну штету која је нешто мања него седам дана раније. Закључак о тешким последицама саобраћајних незгода огледа се у једном изгубљеном животу, једном лицу које је задобило тешке телесне повреде и четири код којих су оне окарактерисане као лакше. У исто време је повећан и број прекршаја које су направили несавесни возачи, а чији се број зауставио на 466. Посла су имали и припадници Ватрогасно-спасилачке јединице који су учествовали у гашењу два пожара и констатовали да је ватра причинила штету од 540 хиљада динара. Т. Радовановић

ПАЛИ НА ШВЕРЦУ ЦИГАРЕТА Припадници Министарства унутрашњих послова су на подручју Врњачке Бање запленили пет хиљада паклица цигарета што је био повод да против три особе поднесу кривичне пријаве. Приликом контроле путничког возила марке „шкода“ београдске регистрације, на државном путу Врњачка Бања – Александровац припадници полиције су у пртљажнику пронашли 5.000 паклица цигарета „мерилин“ без акцизних маркица и неопходне документације. Цигарете и путничко возило су привремено одузети, а против возача „шкоде“ из Новог Пазара и сувозача из Сопота биће поднета кривична пријава због сумње да су извршили кривично дело недозвољена трговина у саизвршилаштву. Припадници Министарства унутрашњих послова поднеће кривичну пријаву и против возача „фиата“ из Новог Пазара, због сумње да је помагао у извршењу овог кривичног дела. Он се терети да је возио испред аутомобила у коме су биле цигарете и јављао о локацији полицијских патрола на путу.

103

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs