MagaziIN 167 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година III * Број 167 * 29. март 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МагазИН

МАГАЗИН

29.3.2015.

на свим континентима

Стратегија развоја града до 2020. године (7)

МАГАЗИН

29.3.2015.

ОЛАКШИЦЕ ЗА

- У погледу стимулисања привредног раста, обвезницима се пружају порески подстицаји и ослобађања. - Законом о порезу на доходак предвиђене су пореске олакшице за запошљавање нових лица и лица са инвалидитетом. - Стопа пореза на приходе од самосталне делатности износи 10, од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине 20, на приходе од капитала 15, осим за онај остварен од издавања сопствених непокретности која износи 20 одсто. - Јединици локалне самоуправе са нивоа Републике припадају приходи од пореза на доходак грађана, пореза на наслеђе и поклона и пореза на пренос апсолутних права

Фото: М. Радовановић

А ИНВЕСТИТОРЕ

а Краљево су веома значајне пословне инвестиције, посебно оне које доводе до отварања нових радних места и унапређења пословање привредног сектора као основе развоја. Иако нема одговарајућу Одлуку о олакшицама за инвестиције у погледу наплате и уређења и коришћење градског грађевинског земљишта и постојећим одлукама о наплати накнаде за ову сврху предвиђено је умањење цене само уколико се плаћање врши у пуном износу једнократно. Приликом утврђивања цене накнаде за уређење градског грађевинског земљишта, предвиђено је умањење цене уколико се ради о изградњи објекта за обављање производних делатности.

Порези

МАГАЗИН

29.3.2015.

Порез на доходак грађана плаћају физичка лица која остварују доходак, а подлежу му зараде, приходи од самосталне делатности, ауторских права,

права сродних ауторском и права индустријске својине, приходи од капитала, капитални добици и остали приходи. Стопа пореза на доходак износи 10% зараде при чему се под њом подразумева она која се остварује по основу радног односа. Законом о порезу на доходак предвиђене су пореске олакшице за запошљавање нових лица и лица са инвалидитетом, а послодавац који запосли приправника млађег од 30 година са евиденције Националне службе за запошљавање ослобађа се обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде за период од три године од дана заснивања радног односа тог лица. Исту повољност, али у периоду од две године, има послодавац који запосли на неодређено време лице млађе од 30 година које је на евиденцији Националне службе за запошљавање било најмање три месеца без прекида. Послодавац који на неодређено време запосли лице са инвалидитетом ослобађа се обавезе пла-

ћања истог пореза за период од три године, а онај који запосли лице старије од 45 година које код Националне службе за запошљавање има статус корисника новчане накнаде за време незапослености, или је код те службе пријављено као незапослено најмање шест месеци без прекида, ослобађа се обавезе плаћања пореза из зараде. Стопа пореза на приходе од самосталне делатности износи 10, од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине 20, на приходе од капитала 15, осим за онај остварен од издавања сопствених непокретности која износи 20 одсто. Капитални добитак, односно губитак представља разлику између продајне цене права, удела и хартија од вредности и њихове набавне цене, остварену преносом стварних права на непокретностима, ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине, удела у капиталу правних лица, акција и осталих

хартија од вредности, укључујући и инвестиционе јединице, осим оних из добровољних пензијских фондова, а стопа пореза на добитак износи 15%. Под осталим приходима сматрају се они које обвезник оствари давањем у закуп опреме, транспортних средстава и других покретних ствари, добици од игара на срећу, приходи од осигурања лица, приходи спортиста и спортских стручњака и други приходи, осим оних који су посебно изузети овим законом. Овим приходима сматрају се и други који по природи чине доходак физичког лица, а стопа пореза на њих износи 20%, уз изузетак стопе пореза од прихода на осигурање лица која износи 15%. Годишњи порез на доходак грађана плаћају физичка лица која су у календарској години остварила доходак већи од троструког износа просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Порески обвезник пореза на добит правних лица је привредно друштво, предузеће или друго правно лице основано ради обављања делатности у циљу стицања добити, али и задруга која остварује приходе продајом производа или вршењем услуга. Стопа пореза на ову категорију добити је пропорционална и једнообразна и износи 15%. У погледу стимулисања привредног раста, обвезницима се пружају порески подстицаји и ослобађања. Уколико порески обвезник, или друго лице, у основна средства уложи више од једне милијарде динара, а средства користи за обављање претежне делатности и додатно запосли на неодређено време најмање 100 лица, ослобађа се плаћања пореза на добит правних лица у периоду од десет година сразмерно улагању. Порез на додату вредност је општи порез на потрошњу који се обрачунава и плаћа на испоруку добара и пружање услуга, у свим фазама произ-

водње, као и на увоз добара, а општа стопа за опорезиви промет износи 20%. По посебној стопи од 10% опорезује се промет хлеба и других пекарских производа, млека и млечних производа, брашна, шећера, јестивог уља од сунцокрета, кукуруза, уљане репице, соје и маслине, јестиве масноће животињског и биљног порекла и меда, свежег, расхлађеног и смрзнутог воћа, поврћа, меса, рибе и јаја, житарица, лекова, ортотичких и протетичких и медицинских средстава, материјала за дијализу, ђубрива, средстава за заштиту биља, семена за репродукцију, садног материјала, комплетне крмне смеше за исхрану стоке и живе стоке. Иста стопа се примењује код промета уџбеника и наставних средстава, дневних новина, монографских и серијских публикација, огревног дрвета, услуга смештаја у хотелима, мотелима, одмаралиштима, услуга које се наплаћују путем улазница за биоскопске и позоришне представе, сајмове, циркусе, забавне

МАГАЗИН

29.3.2015.

паркове, концерте, изложбе, спортске догађаје, музеје и галерије, ботаничке баште и золошке вртове, ако промет ових услуга није ослобођен плаћања. Десет одсто продајне цене плаћа се на промет природног гаса, топлотне енергије за потребе грејања, пренос права располагања на стамбеним објектима, економски дељивим целинама у оквиру тих објеката, као и власничким уделима на тим добрима, услуге које претходе испоруци воде за пиће водоводном мрежом, као и воде за пиће, осим флаширане, пречишћавања и одвођења атмосферских и отпадних вода, управљање комуналним отпадом, одржавање чистоће на површинама јавне намене, одржавање јавних зелених површина и приобаља, превоз путника у градском и приградском саобраћају, управљање гробљима и погребне услуге. Доприносима за обавезно социјално осигурање обезбеђују се средства за финансирање пензијског и инвалидског осигурања, здравственог осигурања и осигурања за случај неза-

послености. Стопа по којој се обрачунава допринос за обавезно пензијско и инвалидско осигурање износи 24%, за обавезно здравствено осигурање12,3%, а осигурање за случај незапослености 1,5%. Када се доприноси плаћају истовремено из основице и на основицу, обрачун се за обавезно пензијско и инвалидско осигурање обрачунава по основици од 13%, за обавезно здравствено осигурање 6,15%, а осигурање за случај незапослености 0,75%.

Примања јединица локалне самоуправе Република је дужна да при сваком преношењу, или поверавању нових, послова јединици локалне самоуправе обезбеди одговарајућа средства, односно изворе прихода, потребне за обављање тих послова. Средства буџета јединице локалне самоуправе обезбеђују се из изворних и уступљених прихода, трансфера, примања по

основу задуживања и других прихода и примања. Изворне приходе јединице локалне самоуправе чине порез на имовину, осим пореза на пренос апсолутних права и пореза на наслеђе и поклон, локалне административне таксе, локалне комуналне таксе, боравишна такса, накнада за коришћење јавних добара, концесиона накнада и друге накнаде у складу са законом. У ову категорију спадају и приходи од новчаних казни изречених у прекршајном поступку за прекршаје прописане актом скупштине јединице локалне самоуправе, као и одузета имовинска корист у том поступку, приходи од давања у закуп, или коришћење, непокретности и покретних ствари у својини Републике Србије, које користи јединица локалне самоуправе, односно органи и организације јединице локалне самоуправе и индиректни корисници њеног буџета. Приходи се остварују од давања у закуп, или коришћење, непокретности и покретних ствари у својини јединице локалне са-

моуправе, продајом услуга корисника средстава буџета јединице локалне самоуправе чије је пружање уговорено са физичким и правним лицима, од камата на средства буџета јединице локалне самоуправе, донација јединици локалне самоуправе и по основу самодоприноса. Стопе изворних прихода, као и начин и мерила за одређивање висине локалних такси и накнада, посебном одлуком утврђује скупштина јединице локалне самопураве.

Приходи од осталих нивоа власти Јединици локалне самоуправе са нивоа Републике припадају приходи од пореза на доходак грађана, пореза на наслеђе и поклона и пореза на пренос апсолутних права. Са нивоа Републике, градовима и општинама припадају трансфери из буџета који може бити ненаменски, а утврђује се на годишњем нивоу на основу оствареног бруто домаћег производа и рас-

подељује локалним самоуправама према критеријумима утврђеним законом, и наменски који се користи за финансирање одређених функција и издатака.

Порез на имовину Скупштина јединице локалне самоуправе утврђује висину стопе пореза на имовину, осим пореза на пренос апсолутних права и пореза на наслеђе и поклон, до висине највише стопе прописане законом којим се уређују порези на имовину. Стопа пореза на непокретности пореског обвезника који води пословне књиге износи 0,40%, а код обвезника који не води пословне књиге 0,30%. За утврђивања просечне цене квадратног метра непокретности, као елемента за утврђивање основице пореза на имовину, према комуналној опремљености и опремљености јавним објектима, саобраћајне повезаности са централним деловима града, односно са радним зонама и другим садржајима у насељу,

одређене су четири зоне.

Локална комунална такса Локална комунална такса се плаћа за истицање фирме на пословном простору, коришћење рекламних паноа, укључујући и истицање фирме ван пословног простора на објектима и просторима који припадају локалној самоуправи, држање моторних друмских и прикључних возила, осим пољопривредних возила и машина, коришћење простора на јавним површинама или испред пословних просторија у пословне сврхе, осим ради продаје штампе, књига и других публикација, производа старих и уметничких заната и домаће радиности, држање средстава за игру, коришћење слободних површина за кампове, постављање шатора или друге објекте привременог коришћења, заузеће јавне површине грађевинским материјалом и за извођење грађевинских радова и резервацију паркинг места на јавним паркиралиштима. Т. Радовановић

Двадесет четврта седница Градског већа

МАГАЗИН

29.3.2015.

ПОВОЉНИЈИ УСЛОВ

- Потенцијални инвеститори за градњу магацинског простора и производних објеката ослобођени плаћања накнаде за коришћење градског грађевинског земљишта. – Грађанима омогућено да накнаду плаћају у ратама. – Усвојен извештај о стању безбедности саобраћаја на путевима на територији града Краљева за прошлу годину. – По 120 хиљада динара за још две породице које су претрпеле штету у прошлогодишњим поплавама. – Ускоро тендер за доделу локација на простору бившег „Медиапана“

ВИ ЗА ИНВЕСТИТОРЕ

лавна тема двадесет четврте седнице Градског већа било је доношење предлога одлука за наредну седницу Скупштине града заказане за следећу недељу које се односе на уређивање грађевинског земљишта, и утврђивање доприноса за уређивање грађевинског земљишта. Овим одлукама је потврђена подела градског грађевинског земљишта у четири зоне у којима ће се накнада за коришћење наплаћивати у складу са посебном одлуком. Грађанима је остављена могућност да обавезе за коришћење градског грађевинског земљишта плаћају у ратама, а повољност онима који планирају да граде магацински простор, или производне хале, представља одлука којом се ослобађају обавезе плаћања. Градоначелник Краљева Томи-

слав Илић потврђује да су одлуке донете у циљу усклађивања локалних прописа са Законом о планирању и изградњи како би се потенцијалним инвеститорима омогућило лакше добијање грађевинске дозволе у прописаном року од највише 28 дана. Последње одлуке највишег извршног органа града имају за циљ стварање повољнијег окружења за инвеститоре који су заинтересовани да улажу у производне капацитете на територији Краљева, а градоначелник најављује скоро расписивање тендера за доделу локација на простору бившег „Медиапана“. Градско веће је усвојило Извештај о стању безбедности саобраћаја на путевима на територији града Краљева за прошлу годину и уз доношење одговарајућег акта утврдило Предлог закључка за седницу Скуп-

штине града, а усвојен је и Предлог исправке Одлуке Градског већа донете по јавном позиву за суфинансирање пројеката удружења грађана за прву половину ове године. Чланови Градског већа су подржали Предлог решења о расписивању јавног огласа за отуђење грађевинског земљишта у јавној својини града и усвојили пет предлога решења о давању сагласности за парцелацију и препарцелацију више парцела ради легализације објеката, изградње улица и спортских објеката. Средстава у укупном износу од 240 хиљада динара по основу појединачних једнократних новчаних помоћи одобрена су за два лица која су претрпела штету услед поплава у августу прошле године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Женска одборничка група у Скупштини града

МАГАЗИН

29.3.2015.

КА ПРАВЕДНИЈЕМ, ХУМАНИЈЕМ

М И ОДГОВОРНИЈЕМ ДРУШТВУ

- На иницијативу Савета за родну равноправност града Краљева, а уз подршку Женске парламентарне мреже, донета је одлука о формирању Женске одборничке групе у Скупштини града. – Главна координаторка одборница Српске напредне странке Весна Милојевић. – Заменице Бојана Бајровић из Социјалистичке партије Србије и Десанка Кастратовић из Демократске страке. – Ротација на челу групе свака четири месеца

МАГАЗИН

29.3.2015.

о угледу на сличне облике организовања у развијеним земљама света у Народној скупштини Републике Србије је 14. фебруара прошле године почела да делује Женска парламентарна мрежа. Формирале су је 82 посланице републичког парламента окупљене око идеје да, без обзира на страначку и идеолошку припадност, заједно раде на остваривању женских интереса у највишем државном законодавном органу. На иницијативу Савета за родну равноправност града Краљева, а уз подршку Женске парламентарне мреже, донета је одлука о формирању Женске одборничке групе у Скупштини града. - Родна равноправност остварује се тамо где се догађа стварни живот, а то је локални ниво, град, месна заједница, насеље из којег долазимо. Кад на том нивоу постигнемо договор у коме је глас жене о томе како ће се развијати наша заједница, шта ћемо финансирати из буџета, коме ћемо пружити помоћ и подршку, једнак као глас мушкарца онда можемо бити сигурни да смо учинили корак ка праведнијем, одговорнијем и хуманијем друштву. Родна равноправност нема за циљ само да жене буду биране, већ да се осети њихов рад у друштвеној заједници и политичком животу и да тај рад даје резултате – поручила је представљајући Женску одборничку групу председница Савета за родну равноправност Лидија Павловић оцењујући овај чин историјским. Овакав став произилази из сазнања да до сада није било сличног облика организовања, али ни жена на било којој од високих функција у граду. Потврђено је да ће Женска одбор-

ничка група деловати као неформална група у Скупштини града што значи да ће се бавити свим питањима битним за друштвену заједницу, за саме жене, децу и интересе града Краљева. Чврсто уверење о будућем учинку чланице Женске одборничке групе заснивају на ставу Маргарет Тачер, која се сматра једном од најмоћнијих жена европске политичке сцене, да је за конкретан рад у политици боље ангажовати жене него мушкарце. Павловић је уверена да је политика исувише озбиљна ствар да би се препустила само мушкарцима, па обећава да ће убудуће стајати раме уз раме са њима како би град напредовао. Свих 22 одборнице Скупштине града подржале су иницијативу за формирање Женске одборничке мреже која је озваничена 21. марта кад је за координаторку изабрана одборница Српске напредне странке Весна Милојевић. На конститутивном скупу формирани су Скупштина и седмочлани Извршни одбор, а поред координаторке изабране две заменице и секретарка. Пословник о раду предвиђа да главна координаторка буде из редова најбројније странке у парламенту, а заменице из оних које

следе по величини. Тако су заменице Бојана Бајровић из Социјалистичке партије Србије и Десанка Кастратовић из Демократске странке. Пословником је предвиђено да се кооринаторке смењују на свака 4 месеца, па ће до навршетка прве године рада свака имати прилику да покаже способност у руковођењу Женском одборничком групом. Весна Милојевић потврђује да чланице Женске одборничке групе не губе политички идентитет, па деловањем у оквиру ње неће нанети штету политичким опцијама којима припадају. Насупрот томе пружа им се прилика да делују и дају већи допринос у раду Скупштине града при решавању проблема који се тичу жена. - Формирање Женске одборничке групе се поклапа са националном стратегијом из 2008. године која предвиђа значајније учешћа жена у процесу одлучивања, побољшању економског статуса, остваривању родне равноправности у образовању, побољшању здравља жена, сузбијању и превенцији насиља над женама као и уклањање стереотипа у медијима везаним за положај жена – каже Милојевић. Т. Радовановић

ПРОГРАМСКА НАЧЕЛА Програмска начела и циљеви Женске одборничке мреже укључују поштовање човека, његовог достојанства, права и слободе без обзира на верску, расну или националну припадност, или социјални статус. Следе заштита права радника и радница, заштита права и слобода запостављених и обесправљених као и лица са инвалидитетом, остваривање равноправности полова, европског стандарда живљења, једновремено унапређење развоја локалне самоуправе и уравнотежен регионални развој.

Весна Милојевић

Тим за израду пројеката у здравству

МАГАЗИН

29.3.2015.

ОРОНУЛО ЗДРАВСТВ

ВО ГЛЕДА КА ЕВРОПИ

авремени начини дијагностике и лечења захтевају опремање здравствених установа скупоценом савременом софистицираном опремом што у знатној мери отежавају све ограниченије финансијске могућности. То је и разлог што се здравство најчешће ослања на донације и средства из различитих фондова. Приближавање Србије Европској унији отвара могућност коришћења средстава из предприступних фондова што је и био повод да се на нивоу Рашког управног округа формира тим за израду пројеката којим би се конкурисало за значајна финансијска средства. Иницијатива начелника школске

управе Жарка Милосављевића да се формира тим за израду пројеката којим би се обезбедила средства за побољшање стања у образовању проширена је и на друге области, па су се након стручњака у области пољопривреде током недеље у Краљеву састали представници здравствених установа и локалних самоуправа са територије Рашког управног укруга. На челу тима за израду пројеката у здравству је директор Опште болнице „Студеница“ др Зоран Мрвић који потврђује задатак да се помогне у праћењу, припреми документације и подношењу предлога пројеката за финансирање из међународних и локалних фондова,

али и људи добре воље из окружења. Констатација да оронуло здравство у Србији нема довољно финансијских могућности да побољша инфраструктуру набавком апарата за дијагностику и лечење пацијената, како би се побољшали услови за лечење, основни је мотив за покушај изналажења могућности да се обједине напори свих заинтересованих структура са територије округа и заједнички наступи пред различитим фондовима. У том смислу се неопходним показала потреба за ангажовањем свих који су спремни да уложе максималне напоре и раде онолико колико је потребно да се ти програми остваре. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

- Након тимова за израду пројеката у области образовања и пољопривреде формиран и трећи са задатком да ради на обезбеђењу средстава из домаћих и међународних фондова

Занимање народни посланик: Иван Јовановић (1)

МАГАЗИН

29.3.2015.

СПОЈ МЛАДОСТИ И ИСКУСТВА

- У кампањи за мартовске изборе прошле године Српска напредна странка је потрошила 942 милиона динара или око 9 милиона евра, Социјалистичка партија Србије 341, Демократска странка 174, Либерално-демократска партија 165 милиона динара. - Укупно је потрошено 2,1 милијарда динара или око 20 милиона евра. – У последње две године грађани не осећају пуно користи од реформи које им пружа Влада Србије. - Политичке партије треба да представе своје идеје и дела која су произашла из тих идеја

ако спада у ред млађих посланика иза Ивана Јовановића је подугачко политичко искуство о чему сведочи податак да је непосредно након демократских промена већ 2001. године биран за председника Клуба Демократске омладине, затим потпредседника истог Клуба, председника Извршног одбора ДС у Краљеву, председника Рашког окружног одбора и председника Градског одбора Демократске странке. Јовановић је био председавајући Парламентарне скупштине Централно-европске ини-

цијативе и шеф делегације Републике Србије у Парламентарној димензији Централно-европске иницијативе. За одборника Скупштине града Краљева биран је два пута, за народног посланика у више наврата, а посланички мандат му је последњи пут потврђен 27. октобра прошле године. Иван Јовановић је члан Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, био председник Управног одбора Дечјег одмаралишта „Гоч“ и један од оснивача већа Европског покрета у Краљеву.

Од 14. децембра 2007. кад се први пут појавио за скупштинском говорницом активност је у сталном порасту, а посебно је изражена током 2012. и 2013. године. 3.11.2014. Седма седница Другог редовног заседања, Заједнички начелни претрес о тачкама 1. и 2. дневног реда Поштовани министре, поштовани председавајући, даме и господо народни посланици, кад год неки ре-

Иван Јовановић

Фото: М. Радовановић

29.3.2015.

МАГАЗИН

формски закон ступи на снагу и почне његова примена, оно што је задатак свих нас политичара, нарочито вас из Владе, господине министре, је да примена тог закона буде у корист грађана, да грађани осете конкретни бенефит од те реформе, тог реформског закона и његове примене. Нажалост, у последње две године грађани не осећају пуно користи од реформи које им пружа Влада Србије. Нисте ви усамљен случај. То се дешава од финансија до легализације. Деси се пожар, сукоби Владе са одређеном друштвеном групом и онда иде измена и допуна закона и то на сваких шест месеци. Оно што је мени посебно занимљиво у овој измени и допуни закона је члан 5. и начин на који је Влада дошла до, или ви дошли до 30% награде која иде држави, односно судовима. На основу којих података сте дошли до тих 30%? Имате ли евиденцију о приходима јавних бележника? Поднео сам амандман где кажем да овај износ треба да буде 50%. Можда ја нисам у праву, али ви требало као власт да нас разуверите, да се прекине дискусија са опозиционим посланицима и да се од њих тражи да кажу колики су ти износи. Не морате да кажете једног нотара, кажите колики је то износ за све нотаре у Србији, за 92 нотара реците колики су приходи, па да онда можемо да проценимо просечно да ли је прикладно да они имају такве приходе у данима када се смањују плате, у данима када се одузимају стечена права пензионера, јер грађани Србије сваког дана могу да дођу до различитих података, који не морају бити тачни, о томе колики су приходи нотара. Хајде да нам ви, као представник Владе, а кажете да Влада држи конце у својим рукама, кажете колики су ти приходи и да прекинемо расправу која никуда не води. Поменули сте пример Француске и да је тамо 90% награде приход државе, 80%, извињавам се. Рекли сте да по-

стоје многа јавна овлашћења нотара у Француској и јавних бележника која нису овлашћења јавних бележника у Србији. Само нисте поменули да у Француској има преко осам хиљада нотара, а у Србији их има 92. Мислим да је ближе Србији, приближније, да се упоредимо са Хрватском. У Хрватској је приликом промета непокретности довољно да се овери потпис код јавног бележника. Није потребан јавно-бележнички запис. То износи седам евра. Какав је живот и стандард у Хрватској, а какав је у Француској и какав је у Србији? Мислим да према томе треба да се води Влада, када предлаже оваква решења. Требало је, господине министре, када сте кренули у примену овог закона да обезбедите већи број јавних бележника. Данас у Србији и грађани и инвеститори чекају по неколико месеци да би добили услугу која им је потребна како би продали или купили одређену некретнину. Долазим из Рашког округа. У Врњачкој Бањи се чека четири месеца, на пример, а знате да је туристичко место и да постоји потреба инвеститора да то буде што пре. То сваког дана ми народни посланици добијамо од грађана. То није податак који долази из било каквих медија, који су негативно настројени према Влади. Оваквом применом закона, господине министре, грађанима се стварају само нови проблеми. Нема новог бенефита за грађане, нема бољег стандарда, нема боље администрације која ће да олакша живот грађанима Србије. То је задатак свих нас у парламенту, вас у Влади нарочито. Влада због тога трпи озбиљне критике које су, наравно, аргументоване, јер не дајете ниједан податак који би такве критике побио. Хвала. Не знам заиста ко је нотар, и не улазим у то, говорим вам о томе какве проблеме грађани имају. Он каже да је раније завршавао за 15 минута, а сада му се заказује за далеко већи неки период, заказује му се да просто заврши ту услугу. О томе говорим, да то треба да буде време које фронтно, као што је било у суду, а не да се толико чека, јер

просто мислим да свако чекање на неки начин грађане доводи у сумњу. Нисам из Врњачке Бање, ја сам из Краљева, али је то тај исти регион. Заиста не знам ни ко је нотар, нити о томе говорим, говорим о томе шта су проблеми грађана на терену. Кажете да можемо да добијемо на основу Закона о доступности информација о томе колики су приходи. То су јавна овлашћења, као и у случају адвоката, с тим, што сада имамо ситуацију и сами сте то рекли, да један нотар односно јавни бележник је задужен за подручје које покрива преко 150.000 грађана. То је проблем. Зато што мали број јавних бележника треба на неки начин да опслужи велики број заинтересованих грађана. То је проблем који постоји и то је нешто што мора да се решава. Не може онда та ситуација да се изједначи. Кажем да би као одговорна власт требали да имате те податке. То не треба да буде никаква тајна, као што није тајна ни колики су приходи били судова за те исте услуге. Сада би требало да имамо неку информацију, барем оквирну колики су приходи нотара и да онда можемо да упоредимо и да знамо колики део награде треба да иде држави и судовима. То је оно што је потребно да се уради и то је било потребно да се коначно утврди како не би наилазили на овакве ситуације, да иде расправа са посланицама опозиције који тврде једно и имају једне информације, као и грађани, а да ви тврдите друго, а при том да немамо праве информације. Требало је као представник Владе да имате ту информацију и мислим да би на тај начин превазишли проблеме. Хвала. 8.11.2014. Седма седница Другог редовног заседања, Закон о изменама и допунама Закона о финансирању политичких активности Даме и господо народни посланици, мој амандман говори о томе да је то у ствари нови став који предвиђа да се укупна средства за кампању за

парламентарне изборе ограниче на пет хиљада просечних месечних зарада. То је негде око два милиона евра по странци. У кампањи мартовској странке су потрошиле следећи износ: СНС 942 милиона динара или око 9 милиона евра, СПС 341, ДС 174, ЛДП – 165 милиона динара. Укупно је потрошено 2,1 милијарда динара или око 20 милиона евра. У случају прихватања мог амандмана уштеде које ће бити учињене по основу мањег трошења пореских прихода и новца грађана Србије биће око 8 милиона евра само за странке које сам побројао. То је дупло већа уштеда од оне коју предлагач нуди. Позивам предлагача, ако му је стварно стало до уштеда, да прихвати овај амандман и да дођемо до суштинске уштеде. Говорио је предлагач када је образлагао закон да се троши новац на море билборда, на скупоцене кампање. Осамдесет посто овог новца је потрошено на маркетиншко представљање, на медијско представљање. Чему све то? Мислим да је СНС могла на много бољи начин грађанима Србије да се представи са много мање новца. Ви сте потрошили 9.000.000 евра да објасните пензионерима како неће бити смањене пензије и у томе сте успели. Нажалост, грађани Србије, пензионери нису успели у томе да сачувају своје пензије. Не видим разлог зашто је то чињено? Политичке партије треба да представе своје идеје и дела која су произашла из тих идеја. Не видим зашто је проблем СНС да представи канал до Солуна, Мерцедес у Србији или фабрику чипова… (Искључен микрофон.) Ми треба да грађанима Србије представимо своје идеје, да њих понудимо током кампање, дела проистекла из тих идеја. Ја сам поменуо нека дела која су остварена. Ја читам у режимским новинама да ми од 2016. године живимо боље. Дакле, потпуно је јасно да не треба 9 милиона СНС да би остварила резултат који очекује и да је потребно мање новца.

МАГАЗИН

29.3.2015.

19.11.2014. Осма седница Другог редовног заседања, Заједнички начелни и јединствени претрес о предлозима закона из тачака 7, 8, 9. и 10. дневног реда

Поштовани председавајући, поштована министарка, даме и господо народни посланици, данас на дневном реду Скупштине Србије је Закон о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда. То је нови закон који мења постојећи, који је у примени од 2009. године. Рекли сте у образложењу овог закона да је он корак унапред и да представља побољшање постојећег решења, али ми се чини управо супротно, мислим да је корак уназад, а објаснићу и зашто. Уколико се заиста поверује у бомбастичне наслове, изјаве министра Вулина, да је запосленост и талас запослености невероватан и да се заиста то дешава у Србији, онда може да се каже да грађани Србије немају времена за риболов и да риболоваца не треба ни да буде. Али, ако погледамо реално стање и чињенице, долазимо до великог броја заинтересованих, 55.000 њих који су купили дозволу у овој години, додуше, тај број се смањује из године у годину, али је свакако велики број. Ако имамо три заинтересоване стране, имамо државу, имамо кориснике рибарских подручја и имамо риболовце, нејасно је зашто је из јавне расправе искључена једна страна. Зашто у јавној расправи нису учествовала удружења риболоваца, Савез риболоваца? Зашто ниједна њихова примедба није прихваћена? Зашто је једина кључна измена та која се односи управо на Удружење риболоваца која су потпуно искључена из овог закона? Она се помињу само у дефиницијама, а при том, никакав други члан се не бави удружењима, нити савезом, а имамо савез који је признат и у свету и који има свог члана у управном одбору Светског удружења риболоваца. Потпуно је нејасно зашто је то учињено. Имамо ситуацију да држава поошт-

рава казнену политику према корисницима. То је можда један од начина. Али, чини ми се да је едукација и правилан надзор далеко бољи. Потпуно је на неадекватан начин екологија присутна у овом закону и то је последица искључења риболоваца из овог закона, јер је потпуно познато на који начин они учествују у овој делатности и како су у претходним годинама учествовали. То не нешто што је лоше и што неће допринети екологији на рекама. Зашто се додатно бирократизује процедура? Можда ви као предлагач сматрате да ће то допринети бољитку рибљег фонда, већим приходима државе, али мислим да свеукупни резултат неће бити бољи, него ће бити лошији. Доста су нејасна поједина решења када се ради о казненим одредбама. Ја сам поднео амандман. Мислим да закон не може да се исправи амандманима, јер је генерално погрешна концепција, искључена цела једна група која је била заинтересована. Али, поднео сам један амандман који се односи на члан 15, где се прети корисницима казнама које су и милион динара и при том, један став који је у следећем тексту – корисник је дужан да извести министарство а за рибарско подручје на територији аутономне покрајине и надлежни покрајински орган о променама на рибарском подручју која су од значаја за коришћење рибарског подручја. Овде се оставља пуно простора за администрирање инспектората, министарства. Не постоји јасан став о томе која је то промена коју корисник треба да евидентира и да обавести министарства. Оставља се могућност да се врши притисак на корисника, оставља се могућност за корупцију, директно. Такве ствари у законима треба избегавати. Не треба остављати ни зрно простора за администрирање. Ако већ имате 12 ставова у овом члану који се баве обавезама корисника, зашто нису могла да буду наведена још три која ће јасно описати наведене промене које треба да региструје корисник и да

онда извести министарство? Мислим да овај члан говори о једној концепцији која је лоша, да имамо кориснике с једне стране, имамо државу с друге стране, која код себе држи и нож и погачу, а онда смо једну групу која је била заинтересована и била у комуникацији са једном и са другом страном, а то су риболовци, потпуно маргинализовали и склонили у страну. Мислим да је то лоше. Говорили сте о томе да је предложени закон у складу са европским интеграцијама, са захтевима европског законодавства. Мислим да је и претходни био и да то у принципу ништа не значи. Али, мислим да су појединачна решења, која су добра, а односе се на посебан рачун који сте поменули, то је могло да се уради изменама и допунама, али би сачували онда удружења риболоваца и риболовце у једном мало бољем облику у садржају овог закона. Мислим да сте могли да се угледате и на примере у Хрватској и Словенији, који имају далеко боље стање и на рекама и у еколошком смислу и да су ти њихови закони и њихова примена могли да буду репер и за наше министарство. Заиста је нејасно зашто је то потпуно другачији концепт него што је када се говори о овим двема земљама, које су доста приближне нашој, у смислу неке традиције и претходног законодавства, када смо били у заједничкој држави. На крају, мислим да овај законски предлог није добар, да треба да се повуче, да се направи једна потпуно целовита концепција која ће од почетка укључити и ову велику групу од 55.000, да кажем, заинтересованих грађана, који на неки начин користе своје слободно време, баве се спортским риболовом, а нису адекватно испоштовани ни у јавној расправи, нити су адекватно заступљени у овом закону. Мислим да законско решење није добро и ако смо желели да нешто унапредимо, да реформишемо, онда ваљда то треба да се реформише да буде боље, а не да буде лошије. Хвала.

Градски одбор Покрета за Краљево

МАГАЗИН

29.3.2015.

КРАЈ ЗИМСКОГ СНА

- Са 14,5 милиона динара, што чини 0,45 одсто буџета за ову годину, Краљево на 105. месту листе по количини средстава која се додељују за суфинансирање информисања од јавног значаја. - Немаштовито обележавање Дана сећања које је из године у годину истоветно што је понижавајуће за жртве и оне који су их познавали и имају поштовање према њима. – Кривична пријава против организатора избора за савете месних заједница због нелегалног коришћења бирачких спискова? – Ракићева улица у Грдици

Срђан Кнежевић

Фото: М. Радовановић

29.3.2015.

МАГАЗИН

уго су најистакнутији чланови ПУЛС-а Србије Покрета за Краљево користили последњи радни дан у недељи да би, након анализе дешавања на политичкој сцени, изрекли суд најчешће о активностима владајуће гарнитуре, чешће да понове по које питање на које нису могли да добију одговор од надлежних органа. Онда су изненада утихнули и термин за обраћање јавности на неки начин препустили све агресивнијем наступу напредњака. После добра два месеца паузе лед је, у ситуацији када напредњаци деле ципеле у Чукојевцу, у првој недељи пролећа пробио заменик шефа одборничке групе у Скупштини града Срђан Кнежевић. Повод за обраћање је Дан новинара Србије који припадници седме силе ове године

обележавају у много тежим условима него свих ранијих. Посебан мотив је сазнање да ни на истеку првог квартала још нема назнака када би медијима могла да буду додељена средства којима се суфинансира информисање од јавног значаја. Значајнијим од кашњења у доношењу коначне одлуке по предлозима пројеката, као мерилу за доделу средстава, Кнежевић сматра чињеницу да она износе мање од половине процента градског буџета што Краљево по висини средстава која се издвајају за информисање ставља око 105. места у Србији. Колико је то депримирајуће потврђује податак да много мање средине као што су Бујановац и Трстеник издвајају 3,9 односно 2,4 одсто. На основу података о количини

средстава којима се помаже рад медија у Покрету за Краљево изводе закључак о намери власти да угуше локалне медије на којима још једино може да се чује по која реч критике о ономе што раде. Све чешће тврдње о медијској блокади, које долазе са различитих страна, потврђује и Срђан Кнежевић ставом да је у у државним медијима „црно без и мало белог, па ту само можемо да видимо великог вођу како нас из минута у минут убеђује како нам је све боље“. Повод за критику власти је обележавање шеснаесте годишњице НАТО бомбардовања када су на великом броју насловних страница штампаних медија доминирале различите старлете. Критике нису поштеђени ни

представници локалне власти којима се замера немаштовито обеле жавање овог дана које је из године у годину истоветно што је „понижавајуће и за жртве и за нас који смо те жртве познавали и имамо поштовање према њима“. Није поштеђен ни начелник Школске управе због сазнања да није ништа учинио да се бар на овај дан на часовима у свим школама прозбори по која реч о НАТО агресији на Србију ако не да се позову ученици и одају пошту палим борцима испред споменика на Тргу Јована Сарића. Покрет за Краљево се сматра једином правом опозицијом, а Срђан Кнежевић најистакнутијим представником који и овом приликом упозорава на кршење закона приликом поновљених избора за чланове савета месних

заједница у срединама у којима тај процес још није окончан. Повод за то је сазнање да ће се на три бирачка места избор вршити убацивањем листића у гласачке кутије уз претходну проверу права гласа у бирачким списковима. Баш су бирачки спискови камен спотицања због става да је законом јасно дефинисано ко може да има увид у њих, а то свакако нису месне заједнице. То је повод за енергично упозорење онима који организују изборе да не користе бирачке спискове, јер се то према закону сматра криминалном радњом. У случају да се то ипак догоди већ првог следећег радног дана обећава подношење кривичне пријаве против лица која су се оглушила о упозорење. - Очигледно је да у овој земљи

може да се врши криминал, а могу да га врше само ни који су на власти и њима све то пролази. Премијер прича како је увео државу у легалне воде, а пада на испиту и изборима за месне заједнице – каже Кнежевић. Да се активност Покрета за Краљево не би свела само на критику потврђује иницијатива да се једна улица у Грдици назове Ракићевом. Повод за то је сазнање да је уређена, има ивичњаке и пешачки прелаз по европским стандардима, а име позајмљује од суседне улице. Да убудуће не би долазило до забуне из Покрета за Краљеву долази иницијатива да се назове Ракићева, по великом српском песнику Милану Ракићу који то, уверени су, заслужује. Т. Радовановић

МАГАЗИН 29.3.2015.

Без длаке на језику: Мирко Вуковић (1)

МАГАЗИН

29.3.2015.

ЧЕТВРТ ВЕКА СПО

- Првих година рада Српски покрет обнове је био много јачи него данас, а снагу црпео из ентузијазма великог броја чланова жељних друштвених промена. – Након тесне победе на локалним изборима 1996. године коалициона власт је успешно функционисала пуне четири године. - Није било прелазака из једног у други табор, нити одступања од идеје која је објединила дотадашњу опозицију. – Кадар Српског покрета обнове чине стручњаци различитог профила, професори, инжењери, правници, економисти, лекари, конгломерат људи са којима би свака странка могла да се поноси. - Пред изборе 2014. године Председништво Српског покрета обнове одлучило да наступи на листи Српске напредне странке зато што је у њој препознао вољу за променама у Србији

Мирко Вуковић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

29.3.2015.

рпски покрет обнове се сврстава у ред политичких странака са најдужим стажом на српској политичкој сцени о чему сведочи податак да је половином марта у београдској централи обележене двадесет пета годишњица од оснивања 1990. године. Краљевачки одбор Српског покрета обнове формиран је само месец дана касније, а 16. априла се руководство спрема да угости оснивача и председника странке Вука Драшковића и обележи значајан јубилеј. Председник Градског одбора Српског покрета обнове у Краљеву Мирко Вуковић је у редове странке ступио већ следеће године у време све већих турбуленција на српској политичкој сцени које ће наредних обележити промене власти и политички мотивисана убиства. Програм странке заснован на залагању за монархистичко уређење од првог дана је готово затворио медијски простор којим је суверено владала Социјалистичка партија Србије као наследник добро уређеног и уиграног комунистичког система. У њему је, признаје наш саговорник, посебно тешко било обезбедити равноправни третман са идејом о монархизму и

промени друштвеног система на капиталистички. Највише је сатанизован сам председник Драшковић коме је приписивано власништво над вилом на Женевском језеру и много других ствари што је у знатној мери отежавало рад, а у појединим ситуацијама доводило у питање и опстанак странке на политичкој сцени. И поред свега Српски покрет обнове је био много јачи него данас, а снагу црпео из ентузијазма великог броја чланова жељних друштвених промена. Већ половином деведесетих година прошлог века био је стожер опозиције која је, после полувековне владавине комуниста, освојила власт и у Краљеву. Као предводник коалиције која се под именом Заједно појавила на локалним изборима 1996. године Српски покрет обнове је био носилац власти оличене у 36 одборника Скупштине општине. Иако са минималном већином, која је за само један премашивала потребан број одборника, коалиција је успешно функционисала пуне четири године током којих није било прелазака из једног у други табор, нити одступања од идеје која је објединила дотадашњу опозицију. Четворогодишња владавина се чини још

значајнијом кад се зна да су на републичком нивоу и даље владали социјалисти уз подршку Српске радикалне странке. Мирко Вуковић потврђује да је коалиција у Краљеву радила добро, а да је буџетски новац трошен наменски чиме се први пут доказало како власт странака које су до тада биле опозиционе може нормално да руководи локалном средином и успешно решава проблеме грађана. Време ове власти обележили су нови избори након две године, потом НАТО бомбардовање и бројни други проблеми које је коалиција као нова снага решавала успешно. Сазнање да председник странке Вук Драшковић ужива велики углед у земљама запада био је довољан повод да 1999. године прихвати место министра иностраних послова у влади Савезне Републике Југославије. - Кад се авет рата надвијао над Србијом сматрао је патриотском дужношћу да ауторитетом и подршком у западним земљама на неки начин спречи рат и бомбардовање. У томе није успео, јер није било довољно воље да се неке ствари решавају на начин који је сматрао исправним. Већ 2000. године догодио се покушај атен-

тата на Вука Драшковића на Ибарској магистрали кад су страдала четворица чланова и најближих сарадника, а он срећном околношћу остао жив. У Будви је поново извршен атентат, а владајућа коалиција пласирала причу о измишљеном догађају ради личне промоције. Све се на ружан начин вратило, па су премијера Зорана Ђинђића убили исти налогодаваци и егзекутори који су покушали да убију Вука Драшковића у Будви – каже Вуковић. Кад је 5. октобра 2000. године, након промена које се називају демократским, Војислав Коштуница постао председник Савезне Републике Југославије Српски покрет обнове је скрајнут и до 2003. није учествовао у власти. Уверење да је са Демократском опозицијом Србије у земљу дошла и демократија у Српском покрету обнове су оценили преваром која се на најбољи начин осликавала у непримереној приватизацији, која се у бројним круговима сматра пљачкашком, а чије се последице осећају и данас. Иако је током последње деценије прошлог века пропао велики број државних предузећа, још већи број њих изгубио тржиште, купце и пословне везе, у Српском покрету обнове

верују да све лоше не треба приписати приватизацији која је ипак могла да буде извршена поштеније и на начин на који то више одговара Србији и њеним грађанима. Када се крајем 2003. године у коалицији са Новом Србијом појавио на изборима Српски покрет обнове је успех мерио бројем од 20 посланика Народне скупштине и 13 одборника у локалном парламенту. И поред медијске сатанизације члан странке др Радослав Јовић је у директном надметању успео да се избори за место председника општине, а до 2008. је власт је функционисала у коалицији са Демократском странком Србије. Највећи број инфраструктурних пројеката реализовало је Јавно комунално предузеће „Путеви“ чије је руковођење преузео Вуковић годину дана пре него је стао на чело Општинског одбора странке у Краљеву. - Радило се много, изграђен је нов имост на Ибру и присутупне саобраћајнице, а „Путеви“ добили велики посао вредан више од 120 милиона динара. Рађене су улице Милоша Великог, Вељка Влаховића, Хајдук Вељкова, Цара Лазара и Цара Душана, а посао смо добили на тендеру у јакој

конкуренцији сличних предузећа из Новог Пазара, Ужица, Трстеника и Крушевца. На републичким изборима 2007. године нисмо прошли цензус, па смо морали да признамо да нисмо парламентарна странка. Кад је дошло до сукоба Тадића и Коштуница уследили су нови избори 2008. године, а Српски покрет обнове се као део коалиције окупљене око Демократске странке вратио у парламент. И овде су одржани локални избори на које смо изашли самостално и освојили шест одборничких мандата – прича Вуковић. Међу припадницима ове странке и даље преовладава уверење да им медијски простор никад није био посебно наклоњен. И поред тога сачуван је кадар који чине стручњаци различитог профила, професори, инжењери, правници, економисти, лекари, конгломерат људи са којима би свака странка могла да се поноси. Њихове идеје претакане у предлоге за конкретна решења најчешће нису добијала подршку владајуће гарнитуре која је, захваљујући значајнијем приступу медијима, имала већу подршку бирача.

МАГАЗИН

29.3.2015.

Турбуленције на локалној политичкој сцени све више карактеришу прелетања одборника са једне на другу страну што се у негативном смислу одражава на стабилност владајуће већине окупљене око Демократске странке. И поред тога коалиција се одржала до мајских избора 2012. године, уз двомесечни дисконтинуитет током 2010. године када је због све веће нетрпељивости дошло до немилих догађаја, па су коначну реч, након интервенције полиције, морали да дају и судови. Поред свих проблема овај период карактерише иницијатива за изградњу значајних инфраструктурних објеката, пре свих нове спортске дворане у Рибници и моста преко Ибра у Скопљанској улици који се наставља приступном саобраћајницом на бедему са десне обале реке до кружне раскрснице на Жичком путу. Мало ко је из коалиције на власти

у то време претпостављао да ће ђурђевдански избори значити крај једне епохе након које долази до значајних промена на врху државе, али и локалном нивоу. Након свега што се дешавало, и краха Демократске странке на свим нивоима, преовладава уверење да њен председник Борис Тадић у то време није вукао довољно мудре потезе. У време док су демократе још имале већину у републичком парламенту очекивало се да, после првог круга председничких избора, брзо формирају владу од странака које би га здушно подржале у другом кругу. - Он се коцкао и изгубио са шездесетак хиљада гласова мањка што може да се тумачи да није на време реаговао у стварању нове коалиције. И у Краљеву се ситуација преокренула, Социјалистичка партија је прешла на страну Српске напредне странке, формирана је нова власт, а ми у локалном

парламенту остали изван ње. Изашли смо на изборе са Либерално-демократском партијом и освојили четири одборничка места од којих је три припало нама. Нисмо задовољни резултатом, а добар део бирача није гласао за нас јер је коалиција била неприродна. Пред изборе 2014. године Председништво је одлучило да наступи на листи Српске напредне странке зато што је препознало вољу за променама у Србији. Српска напредна странка се окренула еврпским вредностима што је реално, јер Србија нема где на другу страну. Око нас су земље чланице НАТО пакта, или оне које претендују да то буду, ми смо у сендвичу и немамо избора јер нам је Русија далеко – каже Вуковић. Као део владајуће коалиције у Скупштини града Краљева Српски покрет обнове од марта прошле године у власти учествује са пет одборника, а подршка напредњацима заснива се на

њиховој спремности да приступе коренитим променама, а у основи је жестока борба против корупције и организованог криминала за шта се Српски покрет обнове залагао деценијама. И баш због тога, каже Вуковић, није било разлога да не подрже идеје, које је његова странка баштинили више од 20 година, само зато што су постале идеје неке друге партије. За узврат није добијено ништа, а једно место у Градском већу није оно што би могло значајније да утиче на локалну политику. Свих ових година на ветрометини је под ударима различите јачине била и краљевачка привреда, а најтеже последице су претрпела највећа предузећа као једина на које је годинама са сигурношћу могла да се ослони целокупна привреда, „Магнохром“ и „Фабрика вагона“. Мала је утеха то што „Магнохром“ тавори са око 150 радника који чекају да се појави стратешки

партнер са интересом за улагање како би фирма примила неопходну инфузију. Ситуација са „Фабриком вагона“, у којој највећи број радника штрајкује скоро две године, је још тежа и крајње неизвесна, а са великим нестрпљењем и зебњом се очекују резултати изјашњавања радника о напуштању предузећа кроз социјални програм. У таквој ситуацији се изузетно значајним чини запошљавање бар неколико стотина радника у било ком предузећу. У Српском покрету обнове свих година преовладава уверење о коректном и поштеном раду који потврђује чињеница да четврт века чланови странке на руководећим положајима у граду нису били укључени ни у какве афере. Иако су највећи допринос дали инфраструктурном опремању града челници ове странке сматрају да то није довољно у време кад су више од свега локалној заједници потребна нова

радна места, пре свега због великог броја младих без посла. То и јесте повод за став да главна преокупација носилаца власти у граду треба да буде усмерена у том правцу. Пут ка остварењу овог циља води преко притиска на владу да што пре пронађе стратешке партнере за две највеће фабрике, потом и остала предузећа у процесу реструктурирања, али и да уређењем расположивих локација створе атрактиван простор за нова инвестирања. На то би у позитивном смислу могла да утиче најављена изградња Моравског коридора између Појата и Прељине, а у склопу њега обилазнице око града и изградња нових индустријских зона. Ма колико да град има велики проблем са транзитним друмским саобраћајем, чак и да изградња ове деонице почне ове, до коначне релизације би требало причекати бар неколико година. Т. Радовановић

Шеснаест година након НАТО агресије

МАГАЗИН

29.3.2015.

СЕЋАЊЕ Н

НЕ БЛЕДИ

- На шеснаесту годишњицу почетка агресије НАТО снага на Савезну Републику Југославију положени венци и цвеће на спомен-обележје страдалим у ратовима између 1991. и1999. године, и касарнама „Јово Курсула“ у Јарчујку и „Рибница“. - Венце су положили представници града, Рашког управног округа, Друге бригаде Копнене војске, полиције, породица погинулих, разних удружења и организација... Током НАТО агресије Краљево је било на мети авијације 19 војно најјачих земаља 54 дана током којих је повређено 37 цивила а уништено, или оштећено, 1.750 цивилних и војних објеката

29.3.2015.

МАГАЗИН

рад Краљево jе, као и свих година након агресије НАТО снага на Савезну Републику Југославију 1999. године, заједно са Удружењем породица палих бораца ратова од 1990. до 1999. године, Удружењем учесника рата од 1991-1999. и Војском Србије обележио Дан сећања на браниоце отаџбине страдале у ратовима током последње деценије двадесетог века. Након пригодног програма у свечаној сали зграде Градске управе на спомен-обележје страдалим у ратовима између 1991. и1999. године, и касарнама „Јово Курсула“ у Јарчујку и „Риб-

ница“, венце су положили представници града, Рашког управног округа, делегације Друге бригаде Копнене војске, полиције, породица погинулих, разних удружења и организација... Пред члановима породица и потомцима оних чије је животе пресекао вихор рата, а у душама оставио ненадокнадиву празнину и болно сећање, градоначелник Краљева Томислав Илић је подсетио да нема већег зла од рата који покрећу моћни, осиони и бездушни, а страдају мали и немоћни. Мала је утеха то што је тако од када је света и века, јер ће тако бити и убу-

дуће. Тек кад замукну топови виде се размере пустоши, а године мира су прилика да се надокнади изгубљено, све осим људских живота као највеће вредности по којој се и мере последице ратова. Различите врсте страдања нису заобилазиле Краљево ни у једном од минулих ратова, ни Првом и Другом светском, а ни у ратовима вођеним на просторима бивше Југославије у последњој деценији двадесетог века. - Окупили смо се овде да се присетимо нарочито оних који су животе на браник отаџбине положили деведесе-

тих година. Они су, као и наши славни преци кроз бурне векове, стали у одбрану отаџбине, али их је стигао метак зле судбине, метак ратног дивљања, пресрео их је убилац који не бира средства да оствари крвави циљ. Поносни смо на херојско и страдално дело наших бранилаца, али и бескрајно тужни јер могло је бити другачије, па да нас уместо помена и болних сећања, окупља радост живота, рађања и стварања. Токови историје су, међутим, нама одредили другачију судбину, херојства

и страдања. Поносни на браниоце отаџбине страдалим у ратовима 1990. до 1999. године и овај дан сећања посвећујемо њима – рекао је Илић. Након парастоса, који су палим Краљевчанима испред спомен обележја на Тргу Јована Сарића држали свештеници Епархије жичке, у касарни Рибница је уприличен обилазак богослужбеног простора и спомен-собе Друге бригаде са експонатима који чувају сећање на погинуле припаднике 252. оклопне бригаде. И овај 24. март је прилика за под-

сећање на имена 86 погинулих која су урезана у спомен плочу, од којих је 77 погинуло у борбама на Косову и Метохији. Током НАТО агресије Краљево је на мети авијације 19 војно најјачих земаља било 54 дана током којих је повређено 37 цивила а уништено, или оштећено, 1.750 цивилних и војних објеката. Међу страдалима су и 24 припадника 252. оклопне бригаде уз још 113 који су претрпели теже или лакше повреде. Т. Радованоовић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 29.3.2015.

Протест становника поплављеног подручја

МАГАЗИН

29.3.2015.

УСТАНАК ЗА

– Након скоро годину дана није ништа урађено на плану трајне регулације тока Западне Мораве која би омогућила да ово више не буде ризична зона. - Носиоци власти глуви на захтеве да учине нешто што је у свакој држави нормално, да раде посао за који су плаћени. - Захтев мештана поплављених села своди се на доношење политичке одлуке којом би се приоритет приликом изградње дела аутопута од Прељине до Појата дао обилазници око Краљева, на потезу од милочајског до камиџорског моста, јер би се тако од поплаве заштитило пет стотина домаћинстава и око три хиљаде кастастарских парцела најплодније моравске земље. - До 15. маја рок властима да коначно почну решавање проблема. – Након тог рока радикализација протеста

Фото: М. Радовановић

А ОПСТАНАК

МАГАЗИН

29.3.2015.

ного пута се показало да народ ништа не може да уједини као заједничка невоља. Полазећи од ове констатације коју је давно изрекао нобеловац Иво Андрић у дворишту основне школе у Грдици окупило се неколико стотина мештана насеља са поплављеног подручја да дигну глас против интертности власти која ни годину дана након поплаве са катастрофалним последицама не чини ништа како би спречила да се нешто слично не понови. Иако је само у Грдици катастрофалне последице поплаве осетило чак 270 домаћинстава још увек није ништа урађено на плану трајне регулације водотока Западне Мораве нити изградњи одбрамбених насипа, бедема и инфраструктуре која би омогућила да ово више не буде ризична зона. За разлику од многих других места која су доживела сличну судбину, а у којима су ра-

дови у току, поразно делује сазнање да се само у Краљеву не догађа ништа. То је био повод да се прво кроз институције система покрене иницијатива за изградњу заштитног бедема на месту и начин који одреде стручњаци у овој области, а како су резултати изостали становници поплављеног пордучја су одлучили да незадовољство искажу на другачији начин. И овога пута их је окупио председник Месне заједнице Грдица Раде Ерац који је половином прошле године данак непослушности већ платио местом шефа одборничке групе Нове Србије у Скупштини града. Прибилижавање датума када се навршава годишњица катастрофалних поплава, у којима је високу цену платило око пет стотина домаћинстава са плавног подручја Западне Мораве на потезу од милочајског до камиџорског моста, још један је од повода за подсећање да медијске и политичке ини-

цијативе, и обраћање са говорнице локалног парламента, нису дале никакве резултате а да су носиоци власти остали глуви на све захтеве да, како се чуло на скупу, „само учине нешто што је у свакој држави нормално, а нормално је да раде посао за који су плаћени“. - У свим другим градовима и општинама на територији Србије, Ваљеву, Тополи, Обреновцу, Лозници, Шапцу, изводе се какви такви радови на заштити људи који су у мају прошле године били у истој ситуацији као и ми. Једино у Краљеву надлежни имају преча посла од овога. Знам да математика отприлике изгледа овако, пет стотина поплављених кућа то је две хиљаде становника. Две хиљаде становника је у односу на 140 хиљада мали број и свака информација која иде не иде због нас овде, јер нас две хиљаде зна и шта је истина и шта је

лаж. Иде због оних 138 хиљада који још увек могу да поверују да је овде све у реду, да је све одрађено како треба, да више нема никаквих проблема. Вас и мене свакога дана срећу људи и питају је ли то тамо завршено, је ли све у реду и је ли нема више никаквих проблема. То је зато што истину о нама зна нас две хиљаде, а 138 хиљада је оних према којима се упућује информација да сте добили девет хиљада кревета, комплетан намештај, да су изграђени бедеми, да се неки много секирају за нас и тако даље – рекао је обраћајући се окупљенима Раде Ерац. Захтев мештана поплављених села своди на доношење политичке одлуке којом би се приоритет приликом изградње дела аутопута од Прељине до Појата дао обилазници око Краљева, на потезу од милочајског до камиџорског моста, јер би се тако од поплаве заштитило пет стотина домаћинстава и

око три хиљаде кастастарских парцела најплодније моравске земље. Сем пољопривредног земљишта и стамбених објеката на овом простору се налазе и значајни привредни капацитети, међу њима и две најзначајније фирме „Радијатор инжењеринг“ и „Амига“. На територији Месне заједнице Грдица су две пекаре које задовољавају 90 одсто потреба за хлебом широког простора на територији Рашког округа, али и два значајна угоститељска објекта. Сви они запошљавају велики број радника што у време све веће незапослености није безначајно, као ни чињеница да у значајној мери утичу на пуњење локалног буџета. То је и повод да становници угроженог подручја затраже да се бар део тог новца врати како би се трајно заштитиле обе обале реке и допринело повећаној сигурности неколико хиљада грађана.

Искуство потврђује да на подручју које се сматра најугроженијим Морава у значајној мери меандрира што при високом водостају, посебно приликом испуштања велике количине подизањем бране изнад Чачка, онемогућава великој количини воде да брзо прође. Људи у невољи, а таквих је скоро две хиљаде, сматрају да би бржем протоку могло да допринесе и неколико рабаџија који би багерима током само једног месеца могли да ураде оно што је потребно. У таквој ситуацији још више иритира инертност оних који се сматрају представницима народа у највишем законодавном органу земље. У више наврата је Ерац са скупштинске говорнице, али и путем различитих медија, указивао на чињеницу да Краљево, за разлику од преко стотине локалних самоуправа које немају ни једног, издржава чак седам посланика Народне скупштине. Јединим њихо-

29.3.2015.

МАГАЗИН

вим успехом за годину дана, али тек кад су притиснути истерани на чистац а град сазнао да уопште постоје, незадовољни грађани сматрају то што су „неки шпаиз у Рашком округу успели да претворе у канцеларију народних посланика, па ће ту да дежурају и примају мученике који траже посао или социјалну помоћ“. Разочарани грађани од оних за које верују да су добро плаћени траже другу врсту ангажмана и помоћ у решавању питања безбедности на овом подручју. - Нама не требају посланици трутови од којих немамо никакву корист. Од њих тражимо две ствари које једна другу искључују, резултат или оставке, јер овај народ нема намеру да од пореза на поплављене куће и имања издржава седам посланика од којих нема вајде. Изашао је један од њих и рекао да је најхитнији проблем који треба решити то што овај град нема затворен базен. Београд има два милиона становника, а два затворена базена и ником не пада на памет да прави трећи, а Лајпциг са немачком привредом и пола милиона становника оду-

стао је од сличног пројекта. Само је један наш посланик изашао на телевизију и рекао дајте да решимо највећи проблем, а највећи проблем је тај што они који се купају лети немају где да се купају зими, па ћемо 159 милиона динара одвојити ове године да неко закопа рупу у предизборној кампањи. Ту рупу неће даље надограђивати онај ко тренутно влада овим градом. Нема времена за то. Онај следећи ће бити у позицији или да задужује овај град, или да затрпава ту рупу, у коју треба да се скрка 690 милиона, као што смо затрпавали ону од станова на Ратарском имању – каже Ерац. Мештани Грдице и других насеља која су претрпела штету од поплава чврсти су у одлуци да не одустају од захтева које сматрају оправданим, а носицима власти остављају рок до 15. маја, кад се навршава година дана од када је висок поплави талас направио пустош у овом крају, да коначно почну да решавају проблем. У супротном наговештавају поновно окупљање и знатно оштрију реакцију него првог пролећног дана ове године. Грдичани су погођени чињеницом

да им се замера што су градили куће на плавном подручју. Градили су их, кажу, зато што нису били у ситуацији да добију станове у центру града и да их после откупљују за безначајне новчане износе. Бивши радници „Магнохрома“, „Фабрике вагона“, „Кабла ра“ и других краљевачких предузећа у том смислу нису ништа коштали државу, па сматрају да имају право да траже бар заштиту од поплава. У ситуацији кад се навршава годишњица велике несреће, чије последице још нису у потпуности саниране, повод за критику је свако трошење пара из градске касе за које се сматра да би биле адекватније искоришћене на другом месту. Због тога је и организација меча Светске групе Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Хрватске повод за нову бујицу речи осуде. Мештани са поплављеног подручја најављују покретање иницијативе за сазивање ванредне седнице Скупштине града са само једним циљем који произилази са скупа испред школе у Грдици, а он се своди на захтев локалном парламенту да заузме кона-

ности.

Подршка привредника Представник Клуба привредника Иницијатива 2012 Бојан Каличанин је окупљенима на протесту у Грдици пренео ставове краљевачких привредника који пружају подршку захтевима за регулацију слива Западне Мораве и изградњу заштитног бедема. Клуб привредника се и раније обраћао локалним властима, и државним органима, и тражио да се овај пројекат реализује. - Буџет пуните ви и ми привредници, па морамо да знамо како се троше паре и ко их троши. Од седморо посланика нисмо чули ни једну реч о поплавама и колико су угрожени Грдица и Краљево, па треба свим снагама да утичемо на њих да промене начин понашања, јер их плаћају грађани и привреда. Клуб привредника броји око 300 чланова, међу њима су и ваши суграђани из Шеовца који дају подршку грађанима да остваре планове онако како су их замислили. Ми ћемо учинити све да утичемо на власт и посланике како би почели да раде

свој посао и да се боре за права грађана и привреде. Они примају плату од нас и морају заслужити ту плату, а то могу ако испоштују захтеве привредника и грађана Грдице – каже Каличанин.

Обилазница

Сем заштите великог броја домаћинстава у најугроженијем делу тока Западне Мораве бедемом би се протезала траса будућег Моравског коридора као дела аутопута између Појата и Прељине. Сазнање да се Краљево сврстава у ред малобројних градова који немају обилазницу, због чега се велики број тешких камиона креће кроз делове централног градског језгра, додатни је мотив за захтев да се што пре приступи релизацији овог пројекта. Трећа корист произилази из сазнања да поред оваквих саобраћајница по правилу ничу производни погони, бензинске пумпе, продајни салони, хотели и други објекти који запошљавају велики број људи. У конкретном случају то би био замајац не само за неколико месних заједница, већ и целу територију града Краљева.

Фото: М. Радовановић

чан став по питању трајног решавања питања поплављених на територији града Краљева. Скуп је завршен протестном шетњом од школе до улице Војводе Степе и десетоминутном блокадом саобраћаја у овом делу града. - Немамо намеру да било коме правимо било какве проблеме. Људи ће десет минута имати проблеме да би неки људи у овом граду, и држави Србији, схватили да не може годинама да се прима плата из буџета, да се лепо живи, а да се ништа не уради за овај град. Има оних који нас годинама представљају у републици, а који данас говоре да смо запећак, да смо слепо црево, да смо жртвован град. Од кога смо ми то жртвовани? Од стране оих који се са дебелим платама нису скидали са политичких јасала свих ових година, а ми тражимо само да одраде свој посао. Ово је наш устанак за опстанак – каже Ерац наглашавајући да је десетак минута блокаде само покушај да се покаже колико мисле озбиљно. Протест грађана Грдице као вид упозорења је и најава нових активности из арсенала грађанске непослуш-

МАГАЗИН 29.3.2015.

МАГАЗИН

29.3.2015.

Иницијатива за покретање производње у „Фабрици вагона“

ПОСЛЕДЊА ШАНСА ЗА СПАС?

Фото: М. Радовановић

- Пред крај осамдесетих година прошлог веке „Фабрика вагона“ је имала 4.950 запослених који су радили у три смене, а годишње производила 1.000 до 1.200 вагона, у појединим периодима по 27 сваког дана. - У „Фабрици вагона“ постоје започети, а заустављени, пројекти а на жалезници послови који се могу поверити краљевачким вагонџијама. - „Фабрика вагона“ је нераскидиво везана за историју града, значајно учествовала у креирању његове физиономије, основала Машински факултет, улагала у Индустријску и Техничку школу. – посебно тежак положај „Фабрику вагона“ довео двогодишњи непотребни штрајк запослених. – По једна фирма из Турске и Немачке заинтересоване за сарадњу са краљевачким вагонџијама. - Оптимизам фабричких ветерана о могућностри брзог покретања производње не деле радници који штрајкују скоро две године

МАГАЗИН

29.3.2015.

нај ко у доба највећег просперитета краљевачке привреде није бар један дан провео у халама „Фабрике вагона“ тешко може да схвати да је током прве четири деценије, од оснивања Железничке радионице 21. априла 1936. године, из хала овог предузећа изашло четрдесет хиљада теретних вагона који би, везани један за други, чинили композицију од Београда до Загреба. Ако се претпостави да је следећих десет година, након којих је почело пропадање, произведено још десет хиљада вагона композиција би била дуга колико и растојање између Београда и Љубљане. Пред крај осамдесетих година прошлог веке „Фабрика вагона“ је имала 4.950 запослених који су радили у три смене, а годишње производила 1.000 до 1.200 вагона, у појединим периодима по 27 сваког дана. Након скоро две године штрајка у који је укључен највећи број производних радника фабрички круг је зарастао у коров. У празним халама се налази незавршен тридесетдвоосовински вагон за превоз тешких терета који се до почетка штрајка сматрао круном рада генерација пројектаната овог колектива. Раскинут уговор о приватизацији, судски спор са бившим власником, смене на челу предузећа и изостанак жеље да се учини било шта пре него држава одреди коначну судбину предузећа повод су да група бивших руководилаца, фабричких ветерана и стручњака из времена када је „Фабрика вагона“ била прави индустријски диносаурус на ширим европским просторима, покрене иницијативу за спас онога што се још спасити може. Неколицина најистакнутијих само су део велике групе стручњака различитих профила који имају намеру да добрим услугама помогну Фабрици да стане на точкове и извуче се из глиба транзиције и лоше приватизације Окупљени око Удружења предузетника ,,Нови хоризонти 2011“ некадашњи помоћник генералног директора за производњу Владислав Милосављевић, генерални директор, а касније министар привреде у Влади

Савезне Републике Југославије проф. др Томислав Симовић, директор „Алатнице“ која је представљала срце „Фабрике вагона“ магистар Јован Спасојевић и секретар удружења под чијим се окриљем окупила ова група ветерана Слободан Мишулић представили су јавности план са којим је раније упознато руководство града и ресорна министарства. Основна жеља покретача идеје је да „Фабрика вагона“ добије јасно дефинисану и препознатљиву позицију у систему друштва, пре свега по питању оправданости оздрављења индустрије као базичног дела привреде. Ветерани су вољни да, без икаквих обавеза града, ставе на располагање знање и искуство како би „Фабрика вагона“ и њени садашњи стручњаци могли да креирају нове програме и перспективни развој. Спремност да се придружи акцији потврдила је и Регионална привредна комора Краљево у смислу да иницијативу повеже са актуелним друштвеним, политичким и привредним структурама, почев од локалне самоуправе до највиших институција у Републици. ,,Грађанска иницијатива-КВ“ је у прелиминарни програм укључила и генералног директора „Фабрике вагона“ Зорана Миновића и понудила му спремност да помогне у области актуелне проблематике онолико колико то треба и колико у овом тренутку може. Некадашњи генерални директор, сада председник Надзорног одбора „Фабрике вагона“ др Томислав Симовић подсећа да први поглед на стање у овом предузећу наводи на закључак да нема наде. Озбиљнија анализа указује да наде има, а то је и повод за окупљање са жељом да се, без политичких притисака, изнађу начини за бар један корак напред. Уверење да још има места за корак напред огледа се у сазнању да у „Фабрици вагона“ постоје започети, а заустављени, пројекти а на жалезници послови који се могу поверити краљевачким вагонџијама. Из уверења да је Србији потребна јака и уређена железница са добрим вагонима произилази став о потреби подршке државе како

би се произвели нови, а поправили и учинили употребљивим, стари вагони. Тај посао железница мора да повери произвођачима вагона, а најквалитетнији у дугој историји вагоноградње су они из „Фабрике вагона“. Остаје још да влада са неколико милиона евра помогне железници. На толико пута помињаном тридесетдвоосовинском вагону за превоз тешких терета, за који се још пре две године тврдило да је скоро готов а рок испоруке одавно прошао, завршено је тек нешто више од половине потребних радова. Сазнање да је овакав вагон неопходан за превоз опреме потребне у градњи термоелектране у Костолцу наводи на потребу да се посао дофинансира са потребних 500 до 700 хиљада евра, што би одговарало износу који се помињао као погрешно прорачунати трошкови приликом уговарања посла. Након најављеног значајног повећања обима производње у смедеревској железари премијер Александар Вучић је потврдио да Србија нема довољно одговарајућих вагона за превоз лимова, а Симовић да се у краљевачкој фабрици налази 25 таквих у чије је довршење потребно уложити минимална средства. - Са те две ствари, и уређењем социјалног програма за који се пријавило 430 од 730 људи, можемо упалити светло, пустити пећ да се угреје нека просторија. Следећа ствар би била поправка 60 до 100 вагона који би попунили потребе за радом до краја године и отварања питања могуће приватизације и нових послова. За приватизацију постоји интересовања а ми смо, са жељом да фабрику учинимо флексибилнијом, договорили да се одмах као посебна правна лица одвоје „Ливница“ и „Термопластика“ које имају послове и купце, па би брзо могле да буду приватизоване. Да се не би поновила глупост коју смо имали при приватизацији са Украјинцима договорили смо да се све што може уступи граду по основу неких ранијих обавеза како не би прешло у власништво неког непожељног – потврдио је др Симовић.

29.3.2015.

МАГАЗИН

Они који су у некадашњем гиганту провели дужи низ година знају да је „Фабрика вагона“ нераскидиво везана за историју града, значајно учествовала у креирању његове физиономије, основала Машински факултет, улагала у Индустријску и Техничку школу. Ма колико се из различитих кругова указује да би привреда требало све више да се ослања на мала и средња предузећа много пута се показало да она тешко могу да опстану без ослањања на велике системе који са заокруженом производњом могу да повуку и остале. Генерални директор „Фабрике вагона“ Зоран Миновић подржава идеју да се овај колектив подигне на ноге после бесмисленог двогодишњег штрајка који га је довео у посебно тежак положај. Да има наде потврђује податак о ремонту осамдесетак вагона који би означио почетак прве фазе новог живота Фабрике вагона. - По завршетку ове фазе иде тендер за 800 до 900 вагона, а стварне по-

требе су око 4.000 оних које треба поправљати. Један од наредних пројеката је специјални вагон који стоји, јер инвеститор не може да настави пројекат, а у контакту са Министарством саобраћаја смо добили одговор да тај пројекат треба да се настави са Железницама Србије коришћењем средстава Европске банке за развој. Од ранијег уговора је остало 25 вагона за превоз лимова који су потребни у овој фази покретања железаре, а чинимо све да покренемо уговор који је стопиран одлуком владе Србије. Све то радимо да побољшамо тржишну позицију у овој фази приватизације – каже Миновић. Од раскида уговора о приватизацији са бившим власником из Украјине тек с времена на време се помене да постоји још неко од заинтересованих инвеститора. Да се од приватизације „Фабрике вагона“ не одустаје сведочи податак да се име колектива није нашло на списку 188 предузећа у којима се покреће стечај. Генерални

директор „Фабрике вагона“ потврђује заинтерсованост две иностране фирме, једне из Турске а друге из Немачке, које су заинтересоване за сарадњу са краљевачким вагонџијама. Турци су послали занимљиво писмо о намерама да направе региоанлни центар за поправку шинских возила и запосле још 150 до 200 младих људи, а Немци допутовали са другим моделом приватизације. Након оног који је примењен при продаји Украјинцима, а који се није показао адекватним, примеренијим се чини модел стратешког партнерства за који интерес показују обе стране. Он обезбеђује производни програм за 4 године, од следеће до 2020, и ангажовање око 150 производних радника. Модел стратешког партнерства подразумева оснивање нове фирме уз докапитализацију и улагање у подизање технолошког нивоа фабрике. Уколико се покаже успешним сличан модел покретања производње могао би да буде примењен и на друга

предузећа у реструктурирању. Оно што је потребно су средства каквих нема у буџету локалне самоуправе, али се верује да га има у државној каси. Од тих пара би требало исплатити дуговања радницима који штрајкују скоро две године, а незадовољство с времена на време,испољавају протестним шетњама улицама града. Акумулирано незадовољство је доживело кулминацију почетком прошле године кад је неколико дана био блокиран железнички путни правац од Краљева према Пожеги. Међу ветеранима преовладава уверење да нормалан рад великих краљевачких колектива у великој мери онемогућава систем па због тога мора да се мења. Верује се да би покретањем производње у „Фабрици вагона“ и „Магнохрому“ врло брзо био опорављен „Аутотранспорт“, потом и друга предузећа. Смишљена и злоупотребљива концепција у друштву свесно је игнорисала потенцијале које је наследила,

омаловажила их и довела до тога да рад нема никакав смисао. Грађанска иницијатива инспирисана некултурном концепцијом друштва, која је угрозила и сам живот, позива грађане који имају било какву прогресивну идеју да се придруже и скрену пажњу на стваралаштво народа, које није занемарљиво, како би се подигао квалитет живота. Оптимизам фабричких ветерана о могућности брзог покретања производње не деле радници који штрајкују скоро две године, а чије је ставове на непримерен и ружан начин артикулисао председник Фабричког одбора Индустријског синдиката Момчило Вилотијевић. Он је уверен да спашавање „Фабрике вагона“ представља немогућу мисију само због тога што менаџмент нема концепцију и неће да схвате да ово нису осамдесете године и време Тита, него време либералног капитализма у коме је тржиште једини показатељ да ли неко може да функционише.

Представљање програма Грађанске иницијативе било је прилика синдикалцима да упуте бујицу ружних речи на адресу актуелног генералног директора уз оптужбе да се, у односу према радницима, служи лажима. - Генерални директор је обмануо запослене са социјалним програмом. Овде је у питању социјални аспект 500 људи који немају хлеба да једу, а држава нуди решење. Ви живите у осамдесетим годинама и не питате да ли пет стотина људи има паре да плати струју, да ли имају за парче хлеба. Два милиона евра је упропашћено и то је рак рана „Фабрике вагона“. Ко може да помогне фабрици? Оставили сте нам бруку да ми носимо тај терет. Скупио се дом пензионера да спаси „Фабрику вагона“, ма немој! Иди у парк и шетај – поручио је ветеранима Вилотијевић поновљеном тврдњом да не може да се живи у осамдесетим годинама. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

29.3.2015.

13. април у 18,00 Полазак испред Цркве Свете Тројице 14. април Долазак у Солун, обилазак Цркве Светог Димитрија и Српског гробља, спавање у Јерисосу 15. април Одлазак у Манастир Хиландар, спавање у Хиландару 16. април Повратак из Манастира Хиландара, спавање у Јерисосу 17. април Одлазак на славу Манастира Каково, спавање у Јерисосу 18. април Обилазак око Свете Горе бродом, повратак за Краљево 19. април Долазак у Краљево

Уз Светски дан шума

МАГАЗИН

29.3.2015.

ГОЧ УЧИОНИЦА

- Непланском сечом дрвећа човек угрожава природу, а према проценама стручњака у свету сваке године нестане око 16 милиона хектара шума. - Гоч је типичан представник српских шума. - Гочка шума је прошле године, због природних карактеристика, проглашена за специјани природни резерват. – На гочу студенти из Русије, Мексика и Азербејџана. - На око 1.300 квадрата Пирамиде конференцијска сала, амфитеатар и ресторански део што омогућава смештај око 150 гостију. – Интензивнија сарадња са Краљевом изостала због честих промена власти

Фото: М. Радовановић

НА ОТВОРЕНОМ

29.3.2015.

МАГАЗИН

Др Милан Медаревић

а намером да укаже на значај шума и њихов утицај на опстанак човечанства, Генерална скупштина Европске пољопривредне конфедерације је далеке 1971. године донела одлуку да 21. март као дан пролећне равнодневнице на северној, а јесење на јужној, Земљиној хемисфери прогласи Светским даном шума. Шуме које покривају нешто више од 30 % укупних копнених површина Земље, а простиру се на око 4 милијарде хектара, пружају различите врсте користи од којих се најзначајнијом сматра чињеница да су фабрике кисеоника. У Србији је под шумама око 3 милиона хектара, или 29 од потребних 41 одсто површина. Непланском сечом дрвећа човек угрожава природу, а према проценама стручњака у свету сваке године нестане око 16 милиона хектара шуме. Упркос свему она је још ту, али јој је све више потребна заштита. Декана београдског Шумарског факултета др Милана Медаревића затекли смо у популарној Пирамиди на Гочу где на огледном пољу проводи већи део године. Шумарски факултет је одлуком Извршног већа Народне републике Србије још 1952. године добио задатак да води рачуна о скоро четири хиљаде хектара ове планине од који се око 300 налази у приватном поседу. Огледно добро се простире на територији две општине, једном трећином квалитетнијих шума на подручју Врњачке Бање и два пута већом површином на екстремнијим стаништима општине Краљево у сливу Гокчанице, која се на петнаестак километара од врха планине улива у Ибар. Гоч је типичан представник српских шума, ако се искључе оне у долинама река. Др Медаревић објашњава да вертикални еколошки стуб почиње деградираним китњаковим шумама на које се надовезују појасеви букових и јелових, а у односу на типичну ситуацију вертикалног распростирања завршава се субалпском буквом на 1.540 метара надморске висине. С обзиром на реалтивно малу величину комплекса ,који почиње на 400 а завршава

на 1.560 метара висинска, амплитуда је врло широка, а поред шуме врло велико богатство овог поднебља представљају воде укроћене у око 130 каптираних извора. Захваљујући врло разнородној геолошкој подлози вода је оплемењена и врло питка што се најбоље одражава у Врњачкој Бањи. Мешовита подлога у којој има гранодиорита, серпентинита и трослојних кварцита, са по мало кречњака, оплемењује воде, а и буква које има у овим крајевима позната је као мајка вода. Из каптираних извора у сливу Беле реке водоводом дугим шест до седам километара, који се креће гребеном до Врњачке Бање, квалитетном водом се снабдева ово туристичко место, а из других сви објекти на краљевачком делу планине. Др Медаревић објашњава да је прошле године гочка шума због природних карактеристика проглашена за специјални природни резерват. - У односу на међународну класификацију, и Закон о заштиту природе, дефинисано је неколико заштићених објеката природе. Највреднији су национални паркови, одмах након тога строги природни резервати, а ово је специјални природни резерват који подразумева нарочит режим коришћења. Да би се помирили неки реални конфликти, у односу на различите апетите и коришћење укупног потенцијала, простор је подељен на три степена коришћења, односно ограничења. Стотинак хектара у првом степену заштите су површине најстрожијег резерватског типа које служе само за научна истраживања и евентуално туризам, а у њих могу да залазе само људи од науке који су заинтересовани за неке карактеристике. Шира посећеност би могла да се толерише до ивице заштићених објеката, јер није дозвољено нарушавати станишни потенцијал. Други степен је са нешто слободнијим режимом, а трећи резервна површина унутар такве градације. Основни вид газдовања шумама је прописан још 1952. године, па иако је у међувремену освежаван суштински је остао исти – објашњава др Медаревић.

Гочке шуме годинама у назад представљају учионицу на отвореном за студенте и ученике шумарске, али и других струка блиских природи, геологији, биологији, најчешће екологији. Поред Шумарског факултета најчешћи корисник је краљевачка Шумарска школа, а чести гости су студенти из Ниша, Крагујевца и Новог Сада. У последње време развијена је сарадња са студентима из Москве, а има прелиминарних договора да овог лета на Гоч дођу студенти из Мексика и Азербејџана. Шумарски факултет има идеју да читав простор у најширем смислу приближи Универзитету у Београду који са 32 факултета и 11 института представља широку образовну лепезу струка чијим би представницима боравак у природи, у односу на урбане услове, представљао освежење за психофизичко стање. Основна истраживања која врши факултет везана су за карактеристике шуме, геолошка истраживања и истраживања воде. У оквиру четири одсека класични шумарски се бави еколошким инжењерингом и заштитом земљишта и вода, поготово у данашње време када обилне кише изазивају покретање клизишта. Предмет проучавања су и воде о чијем је значају за живот илузорно говорити, поготово у светлу чињенице да је њен квалитет на Гочу неспоран. Уз естетски одсек под називом Пејзажна архитектура и хортикултура ту је и ранији који се бавио прерадом дрвета, а сада има модернији назив Технологија прераде дрвета, менаџмент и дизајн. Седамдесетих година прошлог века факултет је располагао само са једном дрвеном зградом у којој су биле четири собе са по осам до 16 лежајева, а уз њу је била професорска зграда са две веће и две мање собе. Када је 1971. године изграђена Пирамида услови за смештај су побољшани, а посебно након проширења десетак година касније. Последњих година је извршена још једна реконструкција улагањем 900 хиљада евра из предприступних фондова Европске уније, а преостаје унутрашње опремање

МАГАЗИН

29.3.2015.

објекта за шта се очекује помоћ људи добре воље и фирми шумарске и других струка. - У односу на капацитет од 45 кревета сад уместо некадашњих 600 имамо активну површину око 1.300 квадрата. Имамо једну конференцијску салу, амфитеатар и ресторански део тако да се може сместити око 150 људи уместо доскорашњих шездесетак. Инсистирамо на сарадњи са комшијама која је доста добра, али се политичари често мењају, па се увек договарамо из почетка при чему се непотребно губи драгоцено време. Наша је идеја да се додатно опремимо потребним алатима јер се у шумарској струци за испитивање здравственог стања стабала, као и у медицини код људи, користе ласерски инструменти. На различитим висинама стабла се поставе сензори који шаљу податке до компјутера на коме се види шта га „боли“ и да ли је при крају жи-

вота – каже др Медаревић. Средства из донација омогућила су опремање савремене сушаре и мини постројења за обраду дрвета различитог типа, а у току је инсталирање постројења одговарајуће снаге за производњу струје и топлоте из дрвета. У реализацију пројекта су укључени краљевачки Факултет за машинство и грађевинарство и београдски технички факултети како би њихови студенти на Гочу боравили у теренској настави. Циљ нам је да се посета планини интензивира, уз посебну бригу о заштити природе, начину коришћења и чувању шуме. У последње време су шуме изложене дејству бројних угрожавајућих фактора везаних за климатске промене, па је у Србији све израженије сушење дрвећа, а један од угрожених локалитета је и Гоч. Ма колико се до прошле године сматрало да је угрожена само јела показало се да је су-

шењу подложна и буква. Основним узроком се сматрају велике суше током 2012. године које су утицале на пад имунитета, а онда су кренуле бубице и гљивице да заврше посао. Искуство указује на бројне примере зелених шума које за само двадесетак дана промене боју до црвене која указује на сушење. Додатни проблем је ове зиме створио лед који је на територији земље проузроковао штету на милион кубика дрвета, али и шумски пожари од којих је посебно угрожен реон Гокчанице. - У центру свега је човек, јер су се и климатске промене десиле због нашег односа према природи. Ако је човек за пола године искористио оно што му припада за годину дана мислим да је решење у уздржавању од алавости. Човек граби за оним што му треба, али и што му не треба, па пробија капацитет жеље у односу на потребу - каже др Медаревић.

Ресорно министарство, Управа за шуме и ресор заштите животне средине покушавају да нађу средства за санацију, а као решење се намеће потреба о интензивирању пошумљавања и обнове угрожених површина. Типична санитарним сеча шуме није дала очекиване резултате, јер је уочено да се негативни ефекти понављају. После зиме 2012. године више од половине засада оморике на Тари се осушило, а мало наде у суморну слику уноси податак да је после шумских пожара у кањону Рзава и реону Заовина прерано сазрела, и родила као никад, покушавајући да спасе генетски потенцијал. Угрожене су и врсте којих има у знатно већим количинама, букве и храстови, па се реалним сматрају претпоставке о померању граница шумских станишта и одумирању неких врста дрвета. Кад је у питању пошумљавање др Медаревић сматра да се довољно ура-

дило дуж Каменичке реке и реону Гокчанице где је пошумљено између шест и седам хиљада хектара четинара, а фото документација на најбољи начин показује разлику у изгледу површина пре и после садње. Невоља се састоји у сазнању да је често рађено стихијски, и без провере, па су најрањивије парцеле где се није погодила врста засада у односу на станиште. Заборављан је и аспект заштите од пожара, па су велике површине знатно угроженије него тамо где су те локације доступним учинили испројектовани противпожарни путеви и пруге. - Надам се да ће Гоч остати Гоч, јер је и у оваквим околностима једна од најквалитетнијих шума у Србији. Због тога је Шумарски факултет овде радо доводио све наше госте шумарске струке. Јесенас смо имали конференцију декана шумарских факултета Европе а они из европских земаља и Русије, које су богате шумом, били су

одушевљени овим амбијентом и објектима који се ту налазе. Факултет мора да инсистира на интензивном коришћењу, али и заштити шуме – каже др Медаревић подсећањем да Гоч сматра другом кућом у којој проводи највише времена. Због тога све болније доживљава сазнање о неадекватном односу великог броја људи према специјалном резервату природе. Трагове на њему остављају мештани, али и бројни посетиоци посебно након првомајских уранака током којих се понашају као да више никад неће да дођу. Иако је право власништва над шумом ограничено не би имало смисла забранити било коме да ужива у естетским карактеристикама и природним ресурсима. Какав је однос према њима потврђује и велико сметлиште на само обали Дрине које чека висок плавни талас па да загади читав слив. Т. Радовановић

Национални дан борбе против рака дојке

МАГАЗИН

29.3.2015.

ПРЕСУДАН ЗНАЧАЈ ПРЕ

- Рак дојке је најраспрострањенији малигни тумор код жена, а забрињавајуће бројке потврђују да у Србији годишње у просеку оболи око четири хиљаде жена, а умре око 1.600. - У свету сваке године оболи милион и 670 хиљада жена од којих умре око 522 хиљаде. - У току прошле године на организовани скрининг преглед је позвано више од две хиљаде суграђанки од којих се одазвало 1.757. - Резултати испитивања показују да је код 35 пацијенткиња резултат био позитиван због чега су у пућене на лечење у Служби онкологије. - Од почетка скрининг програма у Краљеву је прегледано 9.200 жена. - Скрининг програм се тренутно спроводи у 50 општина Србије у којима је свака трећа жена старости од 50 до 59 година позвана на мамографски преглед. - У раној фази је откривени 259 карцинома код жена које нису имале никакве симптоме и које се у овом периоду највероватније не би ни обратиле лекару

Фото: М. Радовановић

ВЕНТИВНИХ ПРЕГЛЕДА

МАГАЗИН

29.3.2015.

пшта болница „Студеница“, Дом здравља „Краљево“и Завод за јавно здравље и ове године су укључени у обележавање 20. марта као Националног дана борбе против рака дојке. Обележавање овог датума има циљ да скрене пажњу на значај раног откривања ове болести и благовременог лечења као услова за веће шансе за коначно излечење и бољи квалитет живота оболелих. Рак дојке је најраспрострањенији малигни тумор код жена, а забрињавајуће бројке потврђују да у Србији годишње у просеку оболи око четири хиљаде жена, а умре око 1.600. Према доступним подацима у свету сваке године оболи милион и 670 хиљада жена од којих умре око 522 хиљаде. Већи број смртних случајева јавља се у земљама у развоју због дијагностиковања болести у касној фази, углавном због недостатка свести о потреби раног откривања, али и недостатака ресурса у здравственим системима. Иако су узроци настанка овог обо-

љења бројни евидентно је да се оно више јавља у старијим популационим групама, али и да се та граница помера наниже. Забрињавајуће делује констатација да сви узроци обољевања још нису истражени, па многобројни фактори ризика за настанак болести у многоме ограничавају активности на примарној превенцији. Ма колико то звучало депримирајуће примарна превенција, која би требало да спречи настанак болести, у овом тренутку није могућа, па је значај раног откривања, и благовременог лечења, једино што се може применити. Због тога стручњаци најзначајнијим сматрају неговање здравих стилова живота који подразумевају деловање на модификујуће факторе ризика за настанак болести. У њих, за разлику од старости, наслеђа и дугог репродуктивног периода, спадају они које је могуће променити. Ово сазнање упућује на обавезу здравствених радника да подсећају жене на неговање здравих стилова жи-

вота који подразумевају уздржавање од пушења, рад и живот у средини без дуванског дима, правилну исхрану са што мање масти и шећера а што више житарица, воћа и поврћа, редовну физичку активност од 30 минута дневно, одржавање одговарајуће телесне тежине и превенцију гојазности, нарочито у периоду менопаузе. Здравствени радници препоручују рађање пре тридесете године живота и дојење као додатну меру везану за понашање и здраве стилове живота. У раном откривању карцинома дојке најзначајнији су редовни превентвини прегледи, а на основу препорука везаних за старост пацијенткиња. Од посебне важности је да се са превентивним прегледима почне што раније, а самопреглед треба почети већ након двадесете године. Самопреглед је најједноставнији начин утврђивања промена, а жена која примети било какву промену, или одступање од уобичајеног стања, треба да се обрати изабраном гинекологу или лекару

опште праксе који ће је упутити на потребне прегледе. У периоду између двадесете и тридесете препоручује се редован клинички преглед гинеколога сваке треће године, а код пацијенткиња са повећаним ризиком у комбинацији са још неком методом. Жене које имају између 30 и 40 година требало би да посете изабраног гинеколога бар једном годишње, а старије да поред тога сваке друге обаве радиолошки мамографски преглед. Начелница Службе за здравствену заштиту жена примаријус др Тамара Анђелковић подсећа да је циљ овогодишње кампање промоција знања међу женама како би знале шта треба, и могу, да учине како би избегле ову опаку болест. Најважнијим се сматра развијање свести о неопходности самопрегледа. Рак дојке представља 25,5 посто свих малигних обољења, а Србија је по смртности жена које су оболелеле на другом месту у Европи само зато што се болест најчешће открије у одма-

клом стадијуму кад промене достигну величину приближно два сантиметра и веће кад постоје метастазе. Циљ оних који брину о здрављу је да се болест открије у раној фази, када су промене мање од једног сантиметра и не могу да се напипају, али се уз помоћ других дијагностичких метода могу благовремено открити. Уколико се болест открије у раној фази шансе за излечење су значајно веће, а са тим дужина и квалитет живота жена. Рак се најчешће јавља под садејством више кофактора међу које треба уврстити и генетске предиспозиције проистекле из сазнања да је неко од предака пацијенткиње боловао од ове болести. То не значи да ће аутоматски и она оболети већ да су у присуству свих других ризичних фактора шансе да оболи значајно веће. Искуство показује да у ризичније групе спадају жене које нису рађале, као и оне које су прво дете родиле у касном животном добу, жене које нису дојиле, које користе хормонску супсти-

туциону терапију, оне које нису физички активне или користе алкохол и цигарете. Иако се рак дојке може јавити код жена свих старосних доби показало се да је највећа учесталост између 50. и 64. године, па се њима пре свих препоручује мамографски преглед. Са друге стране скрининг подразумева медицинске прегледе наизглед здраве популације са циљем да се открију особе које поседују ране знаке, или фактора ризика за настанак неког обољења. - Скрининг може бити опортуни или организовани. Опортуни спроводимо континуирано годинама кад пацијенткиња оде на редован клинички прглед, а доктор је упути на мамографски. Такве прегледе смо у служби радиологије почели пре три године позивом суграђанкама са којима договарамо датум и термин. Кад након прегледа радиолог очита снимак ако је потребно наручује и додатне анализе, а после комплетне обраде уписује

29.3.2015.

МАГАЗИН

налаз у клинички пут, образац који прати пацијенткињу од уласка у скрининг до завршетка испитивања. Тако попуњен образац доставља се Служби за задравствену заштиту жена, а подаци уносе у електронску базу података. Гинеколошки тим, који чине изабрани гинеколог и тимска акушерска гинеколошка сестра, обавештавају пацијенткињу о резултатима прегледа, а уколико је налаз добар то јој се саопштава телефоном. Клинички образац клиничког пута се одлаже у здравственом картону пацијенткиње а она обавештава да ће након две године бити позвана да поново учествује у скринингу. Уколико је налаз позитиван пацијенткиња треба да се јави служби онкологије, а изабрани гинеколог резултате испитивања уписује у протокол скрининга и у здравственом картону. Клинички пут скрининга доставља се

служби онкологије која спровди даље лечење по постојећим протоколима – објашњава др Тамара Анђелковић. У току прошле године на организовани скрининг преглед је позвано више од две хиљаде суграђанки од којих се одазвало 1.757. Резултати испитивања показују да је код 35 пацијенткиња резултат био позитиван због чега су у пућене на лечење у Служби онкологије. Светска искуства показују да је у земљама које организовано спроводе континуирани скрининг програм смртност од рака дојке смањена за 35 одсто, а уједно продужен животни век и побољшан квалитет живота оболелих од ове болести. Онколог Опште болнице „Студеница“ прим др Александра Парезановић потврђује да је у 95 одсто случајева оболелих од рака дојке пол заједнички

фактор ризика који угрожава највећи део популације, али није неуобичајено да оболе и мушкарци. Од почетка скрининг програма у Краљеву је прегледано 9.200 жена од којих су оне са позитивним налазом упућене не додатна испитивања која подразумевају накнадне анализе након којих коначну одлуку о стадијуму болести и начинима лечења доноси одговарајући конзилијум лекара. У Краљеву постоје два стална, интерни који се састаје сваког другог четвртка и други од лекара београдског Института за онкологију и радиологију, који доносе одлуку о томе шта је потребно да се уради да би се доказало о којој се болести ради и детаљно планирала операција. Хируршка терапија је у последње време све мање агресивна, па се све више раде поштедне интервенције

при чему се отклања тумор са околним ткивом да би се додатно лечење планирало у зависности од резултата који се добију комплетном обрадом свих параметара. Лечење може да укључи само један од видова, хемио, зрачну или хормонску терапију мада може да буде и комбинације свих врста. У великом броју случајева је потврђено да је, уколико се открије у раном стадијуму, довољна само хируршка интервенција. Искуство показује да се све више жена одазива на позив за преглед, а да понашање у највећој мери зависи од схватања значаја бриге о здрављу. Зато се неуобичајеним сматра избегавање високо образованих жена да се, бежећи од истине, одазову на позив за преглед. Број оболелих је већи у земљама са вишим стандардом, а стагнација се уочава код оних које су раније

приступиле скрининг прегледима. Осим што се раним откривањем болести постижу бољи резултати у лечењу није на одмет напоменути да се остварују и значајне уштеде у здравственом систему, а закључак се намеће на основу податка да су цитостатици који се користе у лечењу прилично скупи. Ако се зна да се у лечењу веома ретко користи моно терапија, и да је потребна куповина најмање два или три лека уз додатну биотерапију, није тешко закључити да је исплативије уложити средства у масовне скрининг прегледе и рану појаву болести. У таквој ситуацији значајна средства би могла бити усмерена на појаву других болести. Скрининг програм се тренутно спроводи у 50 општина у којима је свака трећа жена старости од 50 до 59 година позвана на мамографски пре-

глед. У раној фази је откривено 259 карцинома код жена које нису имале никакве симптоме и које се у овом периоду највероватније не би ни обратиле лекару. Програм организованог скрининга се наставља и даље са тенденцијом ширења на целу територију земље уз обезбеђивање неопходних услова за спровођење. У Србији се у оквиру кампање поводом обележавања националног дана борбе против рака дојке организује велики број активности од предавања, преко трибина до гостовања у радио и телевизијскм емисијама. У домовима здравља и болницама гинеколози и стручњаци из области јавног здравља и ове године су организовали низ предавања и разговора са акцентом на важност превентивних прегледа. Т. Радовановић

Висока школа за пословну економију и предузетништво

МАГАЗИН

29.3.2015.

КОРАК КА УН

- Степенован систем студија омогућава да студент после само три године стекне звање економисте, након четири дипломираног економисте, а после пете мастера економије. - Студенти Високе школе за пословну економију и предузетништво убедљиво најбољи на такмичењима која окупљају између три и пет хиљада учесника са двадесетак факултета из региона и других европских земаља

Фото: М. Радовановић

НИВЕРЗИТЕТУ

МАГАЗИН

29.3.2015.

ве тежи социјални положај великог броја Краљевчана у знатној мери онемогућава студије у великим универзитетским центрима, а годинама у назад носиоцима власти се приговара што не предузмају кораке за оснивање још које високошколске установе у граду. Недавна најава градоначелника Краљева Томислава Илића да су предузети кораци у том правцу потврђена је доласком представника београдске Високе школе за менаџмент и предузетништво са предлогом меморандума о разумевању којим се потврђује жеља о оснивању ове високошколске установе у Краљеву. Висока школа за пословну економију и предузетништво нуди студентима најновија научна и стручна сазнања из свих области пословне економије, предузетништва, логистике и логистичког менаџмента која су насушна потреба пословних људи, али и свих других корисника и давалаца услуга у јединственом ланцу снабдевања. Зато се приликом структуирања наставних садржаја водило рачуна да буду испуњени основни стандарди квалитета и обезбеди усаглашеност са

сличним студијским програмима у земљи и Европској унији. Наставни кадар и програми студија представљају гаранцију за образовање студената који се могу надати успешној каријери уз образовне профиле који омогућавају лако проналажење радног места и висок квалитет живота. Свеобухватан и целовит студијски програм се састоји од обавезних и изборних предмета, а посебан значај придаје активној партиципацији студената у наставном процесу, сарадњи и интеракцији са наставницима и заједничком креирању и реализацији наставног процеса. Наставу која се одвија у складу са савременим педагошким и дидактичким методама карактерише рад у малим групама, менторски рад и успостављање непосредног контакта са наставницима, повезивање теоријских знања са примерима из праксе кроз анализе студија случаја и тимски рад уз развој интерперсоналних вештина. Студијски програм Високе школе за пословну економију и предузетништво реализује се у складу са Болоњском декларацијом током пет година. Степенован систем омогућава да студент

после само три године стекне звање економисте, након четири дипломираног економисте, а после пете мастера економије. Висока школа за пословну економију и предузетништво је једини факултет у Србији који је званично регистрован у три центра, Чачку, Лозници и Јагодини. До краја ове године очекује се завршетак процеса регистрације школе на даљину у Крушевцу, а тамо где се интерес поклопи са интересом локалне самоуправи и још по која школа ван седишта. У наставном процесу је ангажовано више од 120 људи међу којима и око 90 доктора наука. Гости потврђују да је школа познатија ван Србије него у земљи о чему сведоче бројна такмичења студената у овој области. Како у Србији не постоји начин мерења квалитета школе, па се не може поуздано утврдити да ли су бољи приватни или државни факултети, меродавним се сматрају такмичења у знању која на најбољи начин осликавају колико је ко отишао далеко у реализацији образовног процеса. Досадашњи резултати потврђују да су студенти Високе школе за пословну

економију и предузетништво убедљиво најбољи на такмичењима која окупљају између три и пет хиљада учесника са двадесетак факултета из региона и других европских земаља. Пет екипа су европски прваци у различитим спортовима, а дебатна такмичења показују да су иза студената београдске школе остајали и они са престижног универзитета у Оксфорду. Врхунски домети су резултат преданог рада професора који, поред основне функције да едукују студенте, покушавају да помогну и привреди. Професори Високе школе за пословну економију и предузетништво доказали су се и као аутори бројних пројеката којима су обезбеђена знатна средства из различитих фондова. Факултет који постоји 23 године има два смера, за пословну економију и индустријски менаџмент, а развија се и смер ка неким техничким пољима како би свршени студенти добили звање инжењера. Новина је и школа на даљину, слична бројним које постоје у различитим земљама, а од које се очекује да привуче и одређен број студената из иностранства. Из досадашњег искуства призилази

и жеља да Краљево буде факултетски град. До тада треба уписати довољан број студената што би олакшало испуњавање услова за акредитацију центра и факултета који би, уз Факултет за машинство и грађевинарство, омогућио корак ближе универзитету. Почетак сарадње је меморандум о разумевању са одређеним бројем тема, а од локалне самоуправе се очекује да га допуни новим предлозима у складу са потребама града и привреде. Једна од тема меморандума је сарадња са локалном самоуправом у добијању средстава из фондова Европске уније уз помоћ стручњака који су учествовали у многим пројектима и имају довољно знања и искуства, па могу да буду од велике помоћи онима који су заинтересовани за та средства. Након што представници локалне самоуправе добро размотре све тачке меморандума, и допуне новим предлозима, очекује се потписивање након чега би се анексима и другим уговорима дефинисали сви детаљи који воде до резултата. Стотинак студената из Краљева за почетак довољан су разлог да локална самоуправа прихвати пружену руку и омогући отварање још

једне у низу школа ван седишта. Стицање потребних знања и вештина везаних за развој предузетнштва сматра се значајним за младе, али и старије људе који желе да покрену сопствени бизнис. У том смислу у понуди је бесплатна едукација и провера спремности за даљи рад кроз надметање у изради пословних и бизнис планова. Будућа сарадња чини се извесном и корисном за обе стране. Кроз њу школа стиче нова знања и искуства која даље преноси новим студентима са жељом да се направи најбољи спој теорије и праксе, а они оспособе и добију компетенције да успешно пливају у мутним водама различитих врста бизниса. Велики број од преко три хиљаде студената, колико их је до сада дипломирало на Високој школи за пословну економију и предузетништво, ради у банкама, државној управи, полицији, или су покренули сопствени бизнис. Међу њима има и оних који су професионалну каријеру наставили ван граница земље што је још једна потврда квалитета школе чије се дипломе признају и лако нострификују широм Европе. Т. Радовановић

Такмичење ученика машинских школа

МАГАЗИН

29.3.2015.

ПРОМОЦИЈА ТРОГОД

- Тридесет шест будућих аутомеханичара, аутолимара и бравара са подручја Рашког, Моравичког, Златиборског, Мачванског и Колубарског округа на квалификационом такмичењу у Краљеву пред републичко такмичење у Новом Саду 8. и 9. маја

раљевачка Машинска техничка школа „14.октобар“ и ове године је домаћин једнодневног регионалног такмичења ученика машинских школа за трогодишње образовне профиле аутомеханичар, аутолимар и бравар. За такмичење је пријављено 36 ученика школа са територије Рашког, Моравичког, Златиборског, Мачван-

ског и Колубарског округа, а најбољи у свакој од три дисциплине представљаће своје школе на републичком такмичењу које се 8. и 9. маја одржава у Новом Саду. Тачан број учесника са свих регионалних такмичења биће познат након сумирања резултата, а услов за учешће на такмичењу које ће потврдити титулу најбољег младог ме-

талца Србије је најмање 80 бодова на регионалном такмичењу. Пре него су комисије за оцењивање учинка кандидата на овогодишњем тамичењу приступиле бодовању директор Машинске техничке школе „14. октобар“ Зоран Андријанић је, вођен искуством из претходних година, са довољном дозом оптимизма

очекивао да то право избори седам до осам ученика. Сем настојања да се изаберу најбољи појединци у свакој од три категорије, а тако потврди квалитет рада у школама из којих долазе, циљ такмичења је промоција машинских занимања, и занатског техничког образо вања, међу свршеним ученицима основних школа који размишљају о трогодишњим занимањима. Као што је то био случаји претходних година и ове су се на такмичењу појавили представници различитих приватних компанија које у најбољим младим радницима виде могућност побољшања квалифи-

кационе структуре у својим срединама. Такмичење се састоји из два дела, а први је тест знања из неколико стручних предмета битних за сам занат, који носи само једну четвртину укупног броја поена. Друге три сваки од кандидата може да освоји уколико са максималним учинком заврши практи чни рад. За отклањање задатог квара на путничком аутомобилу будућим аутомеханичарима је одређено пола сата, док су бравари и аутолимари у обавези да рад заврше за највише 50 минута до једног сата. Иако просветни радници у већем

делу земље штрајкују већ четири месеца највећи број часова у школама скраћен на пола сата није битније утицао на припрему кандидата за овогодишње такмичење. О томе сведочи податак да су и школе из најрадикалнијих средина на такмичење дошле са максималним бројем ученика и добром подршком наставника. Број школа које учествују на такмичењу ове године је мањи него ранијих, а организатори верују да је то због мањег броја ученика у занатским занимањима, и материјалне ситуације у школама, а никако због штрајка просветара. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ИШЊИХ ЗАНИМАЊА

МАГАЗИН 29.3.2015.

29.3.2015.

МАГАЗИН

Александар Петровић

Краљевачка музичка сцена: Александар Петровић (1)

- Краљевачки дувачки оркестар у филмовима Црвена земља, Оркестар једне младости, Лепа села лепо горе и Балканска правила. – Последњи у низу наступа у култној телевизијској серији Село гори, а баба се чешља. – Краљевчани аутори истоимене песме која се провлачи кроз цео серијал. - Уз позитивне критике за наступ, признање за најбоље одсвирани марш, треће место у категорији оркестара и награду најбољем басисти финалног такмичења остаје горко сазнање да надметање трубача у Гучи није такмичење у правом смислу те речи. - Уз став да нема објективног оцењивања следи и онај о понижавању кроз квалификације са сеоским оркестрима, па је логична одлука да Гуча остане само кратка епизода у богатој каријери

Фото: М. Радовановић

С МУЗИКОМ ДО ФИЛМА И ТЕЛЕВИЗИЈЕ

МАГАЗИН

29.3.2015.

време формирања грађанског друштва у Србији привилегију за школовање имала су првенствено деца из имућнијих породица и оних које су више од осталих схватале потребу за образовањем. И док је највећи број родитеља усмеравао децу према различитим занимањима, најчешће онима која би наставила породичну традицију, било је и амбициознијих којима је уз то било важно да се баве и уметношћу. Из једне такве породице потиче Александар Петровић који се у Краљеву пре много година неочекивано нашао након завршене средње музичке школе у Нишу. Корени музике која је постала животно опредељење сежу много раније до периода кад су се стицајем околности у Крушевцу упознали Јелена Ђорђевић и Драгиша Петровић. Све до 1927. године, пре него су се преселили у Крушевац и на новом плацу изградили велику кућу, у селу Глегиње Жупског округа учитељ Радомир Ђорђевић и супруга Сава су најзначајнијим сматрали васпитање троје деце, Ратибора,

Маре и Јелене. Ратибор се после гимназије определио за архитектуру, Мара у потрази за срећом обрела у Нишу где је живела са мужем и сином, а најмлађа Јелена после завршених студија права запослила у крушевачком суду. Супруга директора банке Александра Петровића Вука није морала да ради, па је сву пажњу усмеравала на одгајање троје деце, Драгише који ће након завршеног Шумарског факултета започети рад у локалном Шумском газдинству, Мирослава који ће након факултета филмске уметности заувек остати у Београду и Раде која после удаје одлази у Трстеник и ту остаје са супругом и двоје деце. Случај је хтео да Драгиша Петровић и Јелене Ђорђевић наставе заједно животни пут, а 1946. године добију сина који ће понети дедино име Александар. Четири године касније наставиће одрастање у друштву тек рођене сестре Миле, а касније и најмлађег брата Миомира. У кући Јелениног оца Радомира, у којој је живела и тек формирана поро-

дица Петровић, одавно је постојао клавир, а Драгиша у заробљеништву научио да свира виолину, што је био додатни мотив да све троје деце заинтересује за музику. Први је у нижу музичку школу, са дрвеном флаутом која и данас подсећа на то време, пошао Александар, потом Мила која је свирала виолину, па најмлађи Миомир коме је у подели инструмената припао клавир. Тако су Петровићи за разлику од готово свих других крушевачких породица врло рано имали породични камерни оркестар. Нижа музичка школа је одувек трајала шест година, за дуваче само четири што је и био повод да Александар у њене редове ступи са првим данима петог разреда основне школе. Ни овај период, а ни онај током средње школе у Нишу, нису се чинили посебно интересантним јер је, у време кад је са запада Југославију преплавио талас популарних песама раличитих аутора и извођача, акценат стављен на класичну музику. Пред Бранком Младеновићем, директором ниже музичке школе у Кра-

љеву, која је почела да ради само две године раније, појавио се за оно време необичан наставник флауте са подужом косом и брадицом, јер је на путу према мору осетио потребу да испоштује мајчину жељу и провери да ли има шансе за стални посао. Аца Петровић признаје како би заборавио да је уопште био у Краљеву да пред почетак нове школске године на адресу стана у Крушевцу није стигло обавештење да је примљен и да почетком септембра треба да се јави на посао. Школа је од првих дана радила у две просторије на првом спрату Хотела Париз, а у то време пресељена у зграду некадашње Женске занатске школе преко пута „Стотекса“ у којој се данас налазе просторије Дирекције за планирање и изградњу Краљево. Поред директора и секретара школе колектив су допуњавали наставница хармонике и солфеђа и нови наставник флауте. Сви остали наставници су по потреби долазили из Београда. Први ученици музичке школе у класи Александара Петровића били су касније познати краљевачки музичари Света Томић

Каубој, Александар Матић, Жика Антић, Драшко Кошанин, Момчило Станојевић... У време кад је Краљево добило организацију смотре дувачких оркестара требало је на брзину формирати један такав како би и домаћин могао да представи достигнуће у овој области. Одговоран задатак је поверен музичкој школи, а директор Бранко Младеновић расписао пар маршева од којих се један и данас налази на богатом репертоару Дувачког оркестра „27. септембар“. За ту прилику састављен оркестар од тридесетак музичара наставио је да ради након смотре и дуго успешно наступао различитим поводима, седамдесетих година прошлог века најчешће на првомајском уранку, обележавању Дана ватрогасаца Југославије, током Октобарских свечаности и другим приликама везаним за обележавање значајних догађаја из историје. Скроман музички живот допуњавали су годишњи концерти ученика музичке школе који су се са бројних такмичења у земљи враћали као

освајачи значајних признања. Почетком седамдесетих година музичку понуду је, уз већ легендарну Групу „Безимени“ допуњавао „Академик“ састављен од наставника музичке школе. Уз Александра Петровића наступали су хармоникаш Милоје Лазовић, клавијатуриста Верољуб Радаковић и певач Жика Дуловић уз помоћ популарног Шишкинца који је свирао бубњеве. - Скоро свако вече смо свирали у Врњачкој Бањи, повремено у Чачку и Крушевцу, а на репертоару су биле староградска и изворна народна музика. Репертоар је омогућавао да се игра, али и запева, а чланови оркестра су као пророфесори музике врло добро знали како она треба да изгледа, па се у складу са тим и понашали. Са колегом Радаковићем сам изводио и забавну музику, посебно песме Битлса и Ролингстоунса уз по који домаћи шлагер и фестивалске композиције – каже Петровић. Музички живот се тих година, ако се изузму угоститељски објекти, углавном везивао за игранке у великој сали

29.3.2015.

МАГАЗИН

Електрокомбината и Дома ЈНА. Кад је „Академик“ престао да постоји, а свако од бивших чланова отишао на своју страну, Петровић је са саставом који је предводио професор музике Мића Предолац наставио да наступа по врњачким хотелима, највише у „Меркуру“ и посебно популарном „Ропсу“. Као једини Краљевчанин допуњавао је репертоар народњачког оркестра забавним композицијама које је изводио на саксофону. Краљевачки диригент Павле Шкуренко је био задужен за рад ватрогасног оркестра у који су 1977. године прешли готово сви дувачи из музичке школе, Драшко Кошанин, Драган Јанићијевић, Света Раденковић и други. Након његове смрти оркестар је преузео Александар Петровић, а период руковођења обележен је наступом у два дугометражна играна филма,

Црвена земља 1975. и Оркестар једне младости десет година касније. - Те 1975. године у Краљево долази Тори Јанковић и снима филм Црвена земља. Ја сам у оркестру свирао саксофон, а филмски диригент је био Љубиша Самарџић. Десет година касније сам добио улогу диригента у филму Оркестар једне младости Свете Павловића и са радошћу прихватио улогу у филму који је доживео успех и којим се и данас поносим. Дувачки оркестар се појавио и у филму „Лепа села лепо горе“ Срђана Драгојевића 1996. године који је сниман у тунелима око Пријепоља. После тога долазе „Балканска правила“ Дарка Бајића 1997. године и снимање на железничкој станици у Светозареву у коју долази воз са рањеницима, а једна од најупечатљивијих сцена је она у којој се ја пењем у вагон.

29.3.2015.

МАГАЗИН

Коначно 2007. године наступамо у телевизијској серији Радоша Бајића „Село гори, а баба се чешља“ након што је Радош дошао у музичку школу и питао да ли би неко могао да напише музику према тексту који је донео. Чуо је да краљевачки трубачи добро свирају и пожелео да се појаве у серијалу, а Раде Кубуровић прихватио да напише аранжман. Бајић се одушевио кад је чуо шта смо направили, унео у прву верзију мале исправке и допуне, па се песма провлачи кроз цео серијал – прича Петровић. Са већ приличним филмским искуством екипа се обрела у Медвеђи код Трстеника, а млађим члановима оркестра нарочито је пријало дружење са популарним телевизијским ликовима. У посебно пријатној успомени остаје

сусрет са Мирољубом Трошићем, популарним Ђодом из телевизијске серије, који је похађао средњу музичку школу у Нишу у исто време кад и Петровић. Док се, чекајући на ред за снимање, Трошић мучио са укрштеним речима а Петровић понудио помоћ није требало много времена да у њему препозна „Ацу флауту“. Иако је похађао теоретски одсек Трошић се и после много година сећао школских другова, али и нешто старијег Петровића, а дружење је било једна од ретких прилика за подсећање на дане младости. Обновљено познанство је прилика за наставак дружења и након снимања, а Петровић је и неколико година касније драг гост у дому Трошића кад год се за то укаже прилика.

Наступ у популарној серији прилика је и за честа гостовања на телевизији од којих се међу најзначајније сврстава оно у „Жикиној шареници“. Садашњи трубачки оркестар се битно разликује од дувачког из кога је настао, како по саставу инструмената тако и по броју чланова. Састав првобитног се током година мењао, а упражњена места оних који су одлазили из различитих разлога нису попуњавана, па су га на крају чинили углавном старији чланови. Са првобитних тридесетак свео се на три пута мање чланова баш онолико колико је потребно за наступ на такмичењу трубача у Гучи. - Пред такмичење 2000. године пожелимо да одемо у Гучу и видимо како и то изгледа. Чули смо да један бео-

градски музичар припрема орекестре за учешће и има написане арнажмане од којих смо изабрали једну стару изворну песму. На такмичењу се свира по једна изворна песма и коло, или марш, а нама је то одговарало јер смо боље од свих свирали „Марш на Дрину“. Свирање по нотама разликује се од оног по слуху, па ноталном треба да додаш душу и срце какво имају оркестри који долазе из јужнијих крајева. За пар дана смо увежбали све што је потребно и сазнали за проблеме у припреми са оркестрима чији чланови не познају ноте. Свакоме појединачно треба да се отпева деоница коју свира, а док се дође до последњег први је већ заборавио свој део. Ми свирамо по нотама, а душу композицији дајемо уз помоћ диригента који треба да оживи

појединачну композицију – прича Петровић. Пре наступа на најпрестижнијем такмичењу трубача потребно је проћи један или два квалификациона круга у зависности од броја пријављених оркестара. На сваком од њих се између десетак пријављених изаберу један или два од укупног броја од двадесет колико наступа на завршном такмичењу у Гучи. Ма колико се са посебним нестрпљењем очекивао наступ испоставило се да то није оно чему стреми оркестар у коме данас највећи број чланова има значајно музичко образовање. Ма колико да се и пре завршног такмичења наслућује ко би могао да буде победник Гуча има правила која не одговарају оркестрима типа „27. септембра“. Уз позитивне критике за

наступ, признање за најбоље одсвирани марш, треће место у категорији оркестара и награду најбољем басисити финалног такмичења остаје горко сазнање да надметање трубача и није такмичење у правом смислу те речи. Гуча остаје као интересантно искуство и сећање на нешто интересантно, али не толико атрактивно да би наступили поново упркос позивима који су следили. Овакав став темељи се на сазнању да оркестар „27. септембар“ ради много квалитетније од других, а да највећи број публике то и не примећује. Уз став да нема објективног оцењивања следи и онај о понижавању кроз квалификације са сеоским оркестрима, па је логична одлука да Гуча остане само кратка епизода у богатој каријери. Т. Радовановић

МАГАЗИН 29.3.2015.

На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН

29.3.2015.

Ел Нињо

Радња филма смештена је на југ Европе уз саму границу са Африком. Улице Гибралтара пружају много адреналина, новца и ризика свакоме ко је способан да преживи, а ко је у стању да се носи са овим поднебљем, да издржи и таласе мореуза који носе товаре хашиша. Док Ел Нињо и Ел Компи желе да уђу у свет трговине наркотицима, и то доживљавају као игру, полицијски инспектори Хесус и Ева провели су године покушавајући да докажу да су утабани путеви трговине хашишом постали пролаз за уношење кокаина у Европу. Главна мета им је Ел Инглес, човек који влада гибралтарским подземљем, а судбине свих ликова ће се испреплетати кад сукоб њихових светова постане опаснији, комплекснији и морално двосмисленији него што су то могли и да замисле. Безбројни су начини на који се дилери довијају како би прокријумчарили нелегалне супстанце вредне милионе. У неким деловима Гибралтара то је постало и део пограничне културе, а послови се вековима преносе са оца на сина. Онима који се

усуде да се супротставе немирном мору, полицији и закону, обећавају се милионски профити, од којих их дели само 16 километара мореуза који раздваја Европу и Африку. Необична ситуација у којој су се нашле три државе и два континента, и близина која их спаја, довели су до тога да се уједињују људи различитих култура, вера и историје, на обе стране закона. Лајтмотиви оба света су исти, море, хоризонт, привлачност и мистериозни магнетизам мореуза, турбулентни судар Медитерана и Атлантика. Филм је заснован на свим контрастима и борби ликова који живе око ових вода, негде између два континента, између страсти и разума, моралних норми и двоструких стандарда, између искушења. Прича се креће између два пола, од пута емоционалне иницијације групе адолесцената и свакодневне полицијске рутине и њихових опсесивних и параноичних светова. Линије се пресецају пробијајући границе и показујући колико имају заједничког. На самом крају, јунаци овог филма боре се, а да тога нису ни свесни, против нечег много

већег од њих самих, нечег што их хвата, жваће и на крају испљуне, против мора корупције, против нечега широког као океан, који се могу видети са обе стране мореуза.

И даље Елис Елис Холанд је сретно удата мајка троје деце и уважена професорка лингвистике на Колумбија универзитету све док једнога дана не почне да заборавља речи. Када јој је дијагностикована Алцхајмерова болест за њу и породицу почињу права животна искушења. Како болест брзо напредује она почиње да заборавља имена своје деце, кућну адресу, и више није у стању да предаје, а болест која се све више погоршава и почиње да утиче на целу породицу. Алцхајмер се најпре манифестује губљењем по улицама Менхетна, али сувише брзо за њеног мужа и троје одрасле деце значи и много више. Иако ново стање ставља њен брак на пробу, Алис добија прилику да се поново зближи с најмлађом ћерком Лидијом, с којом се никад није слагала. Чињеница да је читавог жи-

вота изучавала језике и комуникацију, постаје моћно средство у борби против менталног пропадања, а то значи да има јединствено додатно узнемирујуће схватање онога што следи. Крадом пише речи, не може да се сети колико јаја иде у рецепт, а сама себи оставља видео-поруку за дане када не буде више могла да одговара на питања.

Стрелац Џим Териер је бивши специјалац кога издаје организација за коју је некада радио, па мора да бежи а пут га води кроз Африку и Европу. Информативне емисије су преплављене вестима о атентату на министра рударства након чега у Конгу почиње геноцид и грађански рат. Годинама касније Џим Териер је на плажи близу афричког села где помаже у снабдевању становништва питком водом док се не појаве наоружани мушкарци који желе састанак. Кад постаје јасно да желе његову смрт Териер успева да побегне свестан да је његова глава уцењена. Уверен је да су налогодавци његови некадашњи послодавци па путује у Лондон како би

се сусрео с посредником Феликсом који га је ангажова за посао, а који је успешан пословни човек. Сусрешће и бившу љубав Ени коју ће склонити на сигурно док открије ко му је сместио игру, а ускоро бити уцењен, Ени или документи повезани с атентатом.

Код куће Када се симпатични неприлагођени створ с друге планете који живи на Земљи, нађе у бегу пред Бувима склопиће неочекивано пријатељство с девојком немирног духа Тиф која је усред сасвим друге авантуре. Кроз низ комичних догађаја Оу ће схватити да је бити друкчији и грешити сасвим људски, а заједно ће открити што значи доиста бити код куће. Филм прати два лика који се не уклапају у своје светове, али ће заједно искусити што значи бити прихваћен и како се сличности могу наћи и код особа за које се то чини најмање вероватним. Тиф је непријатељски настројена према Оу, али ће након што се заједно упусте у авантуру схватити да склапање чврстих пријатељстава са људима који су сасвим различити није

само могуће, већ је и нужно.“ Буви су бића која цене колектив и једноликост и сматрају да се права срећа постиже суздржавањем индивидуалитета. Оу није обични Був. Док су остали једнострани, и сви мисле исто, он пожели да буде најбољи међу њима. Паметан је и вредан, жељан пријатељстава и за разлику од осталих жели и да се забавља. Велика авантура почиње у тренутку кад пошаље међугалактичку поруку и позове пријатеље на забаву. Нажалост, кликнуо је на опцију за слање свима, па је позвао цели свемир, укључујући највеће непријатеље, страшне Горгове. Оу ће морати да бежи, а у бегу ће набасати на Тиф, девојку која живи сама откад су Буви раселили све људе са Земље. Она је паметна и храбра и једина успела да се сакрије од незваних гостију. Вођа Бувија је Капетан Смек који ужива да буде у праву, узима туђе заслуге, верује властитим измишљотинама и именује ствари по себи. Велика је кукавица и добитник три награде Жуто срце за кукавичлук. Т. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 29. G 4. АПРИЛА

МАГАЗИН

29.3.2015.

29. март

1461. — Османско царство је заузело Солун од Византинаца. 1461. — У најкрвавијој бици Рата две руже војска династије Јорк је поразила војску династије Ланкастер, осигуравши тиме енглески престо Едварду IV. 1638. — Шведски насељеници основали су близу залива Делавер прву шведску колонију у Северној Америци, коју су назвали Нова Шведска. 1809. — Шведски краљ Густав IV присиљен да абдицира после више пораза шведских трупа у рату с Данском. 1831. — Почео је Велики босански устанак Хусеина Градашчевића. 1848. — Америчка војска под заповедништвом генерала Винфилда Скота је у Америчко-мексичком рату заузела Веракруз. 1848. — Почео је трогодишњи рат Данске с Пруском у којем су Данци претрпели пораз и изгубили велики део територије на југу полуострва Јиланд. 1849. — Велика Британија на основу споразума с махараџом од Лахореа анектирала Пенџаб и припојила га Индији. 1864. — Грчка вратила суверенитет над острвима у Јонском мору која су била под колонијалном управом Велике Британије. 1867. — Велика Британија од Квебека, Онтарија, Нове Шкотске и Њу Бранзвика формирала доминион Канаду, у који су 1878. укључене остале британске територије Северне Америке, изузев Њуфаундленда. Вестминстерским статутом Канада 1931. постала независна држава британског Комонвелта, а коначне границе добила 1949. прикључењем Њуфаундленда.

1901. — У Аустралији одржани први федерални избори. У првом аустралијском парламенту највише места добила Лабуристичка партија. 1945. — СССР званично признао Владу Југославије, коју су претходно признале Велика Британија и САД. 1946. — Новим уставом Златна Обала, садашња Гана, постала прва британска колонија у Африци са афричком већином у Парламенту, али на пуну независност чекала још 14 година. 1947. — Избио је Малагашки устанак против француске колонијалне власти на Мадагаскару. 1956. — У Новом Саду основане Југословенске позоришне игре, "Стеријино позорје", поводом 150 година од рођења и стогодишњице смрти српског комедиографа Јована Поповића Стерије. 1967. — Поринута прва француска нуклеарна подморница. 1972. — Боливија протерала 119 чланова совјетске амбасаде у Ла Пазу, оптуживши Москву да финансира левичарске побуњенике. 1973. — Последње америчке борбене трупе су напустиле Јужни Вијетнам. 1974. — Амерички вештачки сателит "Маринер 10" снимио прве фотографије Меркура. 1974. — Група кинеских сељака из покрајине Шенси је открила хиљаде глинених статуа које су представљале војску првог кинеског цара Ћин Ши Хуанга. 1990. — Премијер Аустралије Боб Хоук добио изборе, поставши први лабуриста који је четири пута узастопно освојио положај шефа владе. 1994. — Република Хрватска и представници Срба у Хрватској потписали споразум о примирју и разграни-

чењу војних снага на шест од укупно 35 сектора на 300 километара дугом фронту. 1997. — Бежећи пред насиљем које је захватило земљу током крвавих немира, више од 50 избеглица из Албаније утопило се када је њихов брод потонуо после судара са италијанским ратним бродом у јужном Јадрану, близу италијанске обале. 1999. — Бомбардована зграда МУП-а у Приштини. 2002. — Израелске оклопне јединице ушле у Рамалу и блокирале седиште палестинског лидера Јасера Арафата. 2003. — Светска здравствена организација саопштила да је Карло Урбани, лекар који је први идентификовао озбиљни акутни респираторни синдром, САРС, умро од те болести. 2004. — Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија, Словачка и Словенија су постале пуноправне чланице НАТО пакта. 2006. — Десило се делимично помрачење Сунца у Србији. У деловима Азије и Африке - потпуно. 2010. — Најмање је 37 људи убијено, а 62 озлеђено у Москви у две одвојене експлозије у подземној железници.

30. март 1282. — Сицилијанци су почели да се буне против владавине краља Карла I Анжујског и тиме почели Рат Сицилијанске вечерње. 1814. — Британци и њихови савезници у рату против Наполеона Бонапарте тријумфално ушли у Париз. 1842. — Амерички лекар Крафорд Лонг први пут употребио етар као анестетик приликом хируршке интервен-

ције у болници у Џеферсону у Вирџинији. 1856. — У Паризу мировним уговором окончан Кримски рат, вођен од 1853. између Русије и Османског царства. 1863. — Принц Вилијам, млађи син данског краља Кристијана IX, постао краљ Грчке као Ђорђе I. 1867. — Државни секретар САД Вилијам Сјуард је уговорио куповину Аљаске од Русије за 7,2 милиона долара, односно 4,19 долара по квадратном километру. 1912. — Султан Абделхафид потписао је са Француском споразум из Феза, чиме је Мароко као протекторат прикључен француским колонијалним поседима. 1945. — Јапан је поставио Ванга Ђингвеја за председника марионетске владе у Кини. 1945. — Совјетска армија у Другом светском рату заузела пољску балтичку луку Данциг, данас Гдањск. 1967. — НАТО је затворио војне штабове у Француској пошто је председник Шарл де Гол одлучио да повуче земљу из тог савеза. 1972. — Велика Британија је ставила Северну Ирску под директну британску управу. Суспендован северноирски парламент и влада Унионистичке странке Брајана Фокнера. 1973. — Повлачењем последњих америчких трупа и ослобађањем заробљеника формално завршено војно ангажовање САД у Вијетнамском рату. 1979. — Иранци на референдуму убедљивом већином изгласали успостављање Исламске републике. 1981. — Џон Хинкли је у Вашингтону извршио атентат на председника САД Роналда Регана, који је прошао с лакшим повредама. 1987. — Слика Ван Гога "Сунцокрети" продата на аукцији у Лондону за 39,7 милиона долара. 1997. — У бомбашком нападу током политичког скупа у главном граду Камбоџе Пном Пену убијено 10 и повређено више од 100 људи, међу њима и водећи камбоџански опозициони политичари.

2003. — У америчкој држави Њујорк забрањено пушење у ресторанима и баровима.

31. март 1146. — Француски опет Бернард од Клервоа је држао проповед народу у Везлеу, чему је пристуствовао краљ Луј VII, истичући потребу за Другим крсташким ратом. 1282. — У побуни Сицилијанаца против француске власти побијени сви Французи на острву. 1492. — Фернандо V и Изабела I су објавили декрет из Алхамбре наложивши муслиманима и Јеврејима да пређу у католичанство или напусте Шпанију. 1496. — Папа Александар VI са Светим римским царством, Шпанијом, Венецијом и Миланом формирао Свету лигу за борбу против Турака. 1854. — Јапан са САД потписао уговор о отварању лука Шимода и Хакодате за америчке трговце, чиме је прекинуо своју самоизолацију. 1889. — Отворена је Ајфелова кула, тада највиша грађевина у свет, у оквиру Светске изложбе. 1892. — Србија међу првима у Европи донела закон о помагању спорта ван школа. Гимнастика као обавезан предмет у школама у Србији уведена законом из 1883. 1917. — САД од Данске преузеле Западноиндијска острва у Карипском мору и назвале их Девичанска острва. Споразум о куповини тих острва за 25 милиона долара склопљен у августу 1916. 1942. — Због побуне индијских војника против њихових британских официра, јапански војници су заузели Божићно острво без икаквог отпора. 1948. — Конгрес САД усвојио Маршалов план за обнову послератне Европе. 1959. — После неуспешне противкинеске побуне у Ласи, Далај Лама побегао у Индију, где је добио политички азил. 1971. — Амерички поручник Вилијам Кели осуђен на доживотни затвор због масакра цивила током

29.3.2015.

МАГАЗИН

Вијетнамског рата у селу Ми Лај, у марту 1968. Казна касније смањена на 20 година затвора. 1979. — Британски разарач „Лондон“ испловио из луке у Ла Валети, чиме су окончане војне везе Уједињеног Краљевства и Малте. 1983. — У земљотресу који је разорио колумбијски град Попајан погинуло најмање 500 људи, а 3.000 осало без домова. 1986. — Мексички авион "боинг 727", на линији град Мексико-Лос Анђелес, срушио се у планинама централног Мексика. Погинуло свих 166 путника и чланова посаде. 1991. — На Плитвицама у Хрватској избио први сукоб хрватске полиције и наоружаних Срба. Две особе погинуле, а 20 их повређено. На позив Председништва Југославије, хрватске снаге се повукле, а контролу преузеле јединице ЈНА. Наредних дана оружани сукоби избили у околини Винковаца и Вуковара. 1992. — Посетом председника Израела Херцога шпанском краљу Хуану Карлосу обележена 500. годишњица прогона Јевреја из Шпаније. 1993. — Савет безбедности Уједињених нација донео, први пут од почетка рата у Босни и Херцеговини, одлуку којом је овластио НАТО да употреби војну силу против прекршилаца у зони забрањених летова над Босном. 1994. — Израел и Палестинска ослободилачка организација потписали споразум о међународним посматра-

чима у граду Хеброну на Западној обали, чиме је Израел први пут пристао на међународно присуство на окупираним територијама откад их је заузео у рату 1967. 2001. — У Холандији четири пара хомосексуалаца склопила брак на основу закона који је донела Влада. 2002. — У ресторану у Хаифи, лучком граду на северу Израела, бомбашсамоубица усмртио више од 15 особа, 44 ранио. 2003. — Хашки трибунал осудио Младена Налетилића и Винка Мартиновића на 20 и 18 година затвора због прогона муслиманског становништва у Мостару 1993. Близу Поточара у Републици Српској сахрањено првих 600 жртава сребреничког масакра 1995. Сахрани присуствовало око 10.000 Муслимана. 2004. — Хашки трибунал осудио босанског Србина Дарка Мрђу, који је раније признао кривицу, на 17 година затвора због убиства око 200 муслиманских заробљеника на планини Влашић, у августу 1992.

1. април 457. — Јулије Валерије Мајоријан постаје западноримски цар. 527. — Византијски цар Јустин I проглашава свог саветника и сестрића Јустинијана I за наследника. 1572. — Устанком протестаната против шпанског краља Филипа II Холандија почела борбу за самосталност.

У наредним деценијама, Холандија са Енглеском водила беспоштедну борбу за превласт над морима и колонијама против ослабљене Шпаније. 1605. — Алесандро Отавијано де Медичи постаје папа Лав XI. 1814. — у Лондону инсталиране прве лампе плинског уличног освјетљења. 1918. — У Великој Британији основано Краљевско ваздухопловство, РАФ. 1924. — Немачки суд осудио Адолфа Хитлера на пет година затвора због покушаја пуча у новембру 1923, али је већ 20. децембра амнестиран. Хитлер у затвору написао књигу „Мајн кампф“, с концепцијом новог поретка и расне доминације Немаца. 1933. — У Немачкој почео прогон Јевреја бојкотом њихових послова и блокирањем банковних рачуна. 1939. — Окончан трогодишњи грађански рат у Шпанији у којем је погинуло више од милион људи, а више од пола милиона избегло из земље. Шпанија наредних 36 година била под диктатуром генерала Франциска Франка. 1945. — Искрцавањем америчких трупа на јапанско острво Окинава почела последња етапа у продирању савезничких снага према Јапану у Другом светском рату. У тој највећој амфибијској операцији на Пацифику учествовало 183.000 војника, 1.727 авиона и 1.321 ратни брод. У борбама окончамним 2. јула погинуло 7.000 америчких и 100.000 јапанских војника.

1946. — Првом омладинском радном акцијом у послератној Југославији почела изградња железничке пруге Брчко-Бановићи. У изградњи 90 километара пруге учествовало 60.000 младих из целе Југославије. 1948. — Почела совјетска блокада Берлина. 1970. — Београдски радио „Студио Б“ почео емитовање програма из зграде новинске куће „Борба“. 1975. — Председник Камбоџе Лон Нол побегао у Индонезију пошто су Црвени Кмери опколили главни град Пном Пен. 1976. — Стив Џобс и Стив Вознијак оснивају фирму Епл (Apple). 1979. — Ајатолах Хомеини проглашава исламску републику Иран. 1983. — У земљотресу у Колумбији више од 500 људи изгубило живот, а више од 1.500 повређено. 1996. — Спајањем банака „Мицубиши“ и „Токио“ у Јапану створена највећа светска банка. 1999. — У ваздушним нападима НАТО на Југославију срушен Варадински мост на Дунаву у Новом Саду. 2001. — У Београду ухапшен бивши председник Србије и Југославије Слободан Милошевић, под оптужбом да је током десетогодишње владавине злоупотребљавао положај и тиме прибавио личну корист и корист за Социјалистичку партију Србије. Милошевића власти Србије у јуну исте године предале Међународном суду за ратне злочине у Хагу.

2002. — У Републици Српској ухапшен и Међународном суду за ратне злочине у Хагу изручен бивши официр Војске Републике Српске Момир Николић, оптужен за геноцид над Муслиманима у Сребреници 1995. 2003. — Британски суд осудио два Алжирца на 11 година затвора због прикупљања новца за терористичку мрежу Ал Каида, што је била прва пресуда у Великој Британији за везе са Ал Каидом.

2. април 1453. — Отпочела турска опсада Цариграда која је довела до његовог пада у уторак 29. маја. 1792. — Долар је озакоњен као новчана јединица САД. 1860. — У Торину се састао први италијански парламент. 1861. — Благовештенски сабор. 1905. — Отворен је железнички тунел испод Алпа "Симплон" којим је Швајцарска повезана са Италијом. 1917. — Амерички Конгрес објавио је рат царској Немачкој. Пред Војним судом за официре српске војске у Солуну је почео судски процес против групе официра на челу са пуковником Драгутином Димитријевићем - Аписом, оптужених за припремање преврата и покушај атентата на регента Александра. Над Аписом и двојицом његових следбеника извршена је смртна казна стрељањем 26. јуна. Остали су осуђени на затвор-

ске казне. Врховни суд Србије рехабилитовао је Аписа и његове следбенике у обновљеном процесу 2. јуна 1953. 1940. — Немачка војска окупирала је Данску и напала Норвешку. 1944. — Совјетске трупе прешле су реку Прут у Другом светском рату и ушле у Румунију. 1958. — Прва појава Умпах-Пах Индијанца из истоименог стрипа аутора Албера Удерца и Ренеа Гошинија. 1960. — Француска је потписала споразум са Мадагаскаром којим је Мадагаскар постао независна држава, након 64 године француске колонијалне владавине. 1974. — У Титограду (Подгорица) основан је Универзитет Црне Горе. 1979. — Затварањем британске војне базе Малта је стекла пуну независност, чиме је окончано готово 80 година дуго британско присуство на том острву. 1981. — Председништво СФРЈ прогласило је ванредно стање на Косову због демонстрација албанских студената које су почеле 11. марта под паролом "Косово-република". 1982. — Аргентинске војне снаге искрцале су се на Фолкландска Острва, британску колонију у Јужном Пацифику коју су чувала 84 британска маринца. Војном интервенцијом Британија је половином јуна поново преузела Фолкландска Острва. 1999. — Власти у Београду преузеле су независни радио Б92. 2003. — Председавајући Председ-

МАГАЗИН

29.3.2015.

ништва Босне и Херцеговине Мирко Шаровић поднео је оставку због афере извоза оружја Ваздухопловног завода "Орао" из Бијељине Ираку, који је био под санкцијама УН, и "шпијунске афере у Републици Српској". 2004. — Хашки трибунал обелоданио је оптужнице против шесторице хрватских официра и бивших званичника у самопрокламованој хрватској републици Херцег-Босни. За злочине против човечности у западној Херцеговини 1992-1993. оптужени су: Јадранко Прлић, Слободан Праљак, Миливој

Петковић, Бруно Стојић, Валентин Ћорић и Берислав Пушић. Три дана касније сви оптужени су се добровољно предали трибуналу у Хагу.

3. април 33. — Распеће Исуса Христа на крст. 1512. — Турски султан Бајазит II абдицирао у корист сина Селима I. 1807. — У селу Вогањ код Руме почела Тицанова буна, у којој је учествовало 15.000 сељака из 45 села румског и илочког властелинства. Аустријска војска је за 10 дана угушила побуну, а вођа Теодор Аврамовић Тицан ухваћен је и крајем године стрељан. 1922. — Јосиф Висарионович Стаљин изабран за генералног секретара Комунистичке партије Русије. 1930. — Рас Тафарие постао цар Хаиле Селасије I од Абисиније (Етиопија). 1936. — Погубљен Бруно Хауптман, отмичар и убица сина америчког пилота Чарлса Линдберга, који је први сам прелетео Атлантски океан. Овај догађај је био повод да САД донесу Закон о отмици којим је за киднаповање уведена смртна казна. 1941. — Мађарски премијер Пал Телеки извршио самоубиство један дан након што је усвојен немачко-мађарски план за напад на Југославију. Телеки је био члан делегације која је 12. децембра 1940. у Београду потписала

Уговор о вечном пријатељству и миру између Југославије и Мађарске. Мађарска је заједно са Немачком 6. априла 1941. напала Југославију. 1948. — Премијером драме Ивана Цанкара "Краљ Бетајнове" у режији Бојана Ступице, отворено је Југословенско драмско позориште у Београду. Драмски ансамбл је у почетку имао 40 чланова, директор је био писац Ели Финци, а уметнички руководилац Бојан Ступица. 1948. — Председник САД Хари Труман потписао је Маршалов план економске помоћи послератној Европи. 1975. — Руски велемајстор Анатолиј Карпов постао је светски првак у шаху, пошто је дотадашњи првак амерички велемајстор Боби Фишер одбио да брани титулу. 1976. — Први пут је додељена француска национална филмска награда Цезар, која се од онда додељује сваке године. 1979. — У Пакистану погубљен бивши председник владе Зулфикар Али Буто, који је збачен са власти војним ударом 1977. године. 1991. — Савет безбедности УН изгласао резолуцију о прекиду ватре у Заливском рату, наложио размештње мировних снага у региону и затражио од Ирака да уништи оружје за масовно разарање. 1992. — Комунистички лидер и председник Албаније Рамиз Алија поднео је оставку две недеље након избора некомунистичке скупштине. 1995. — Најмање 150 припадника племена Хуту, махом жена и деце, масакрирано у једном селу на североистоку Бурундија. 1996. — У авионској несрећи код дубровачког аеродрома Чилипи погинули су министар трговине САД Роналд Браун, сви путници (29), углавном чланови његове пратње и чланови посаде (шест). 1999. — Авиони НАТО бомбардовали су центар Београда, први пут од почетка ваздушних напада на СР Југославију 24. марта. Погођене су зграде републичког и савезног министарства унутрашњих послова. У Новом Саду срушен је други мост на Дунаву.

2000. — Припадници Сфора ухапсили су на Палама једног од ратних лидера и високог функционера Републике Српске Момчила Крајишника и предали га Међународном суду за ратне злочине у Хагу. 2003. — У Стразбуру државна заједница Србија и Црна Гора примљена у Савет Европе, као 45-та земља чланица те најстарије паневропске организације. Амерички конгрес одобрио близу 80 милијарди долара за финансирање рата у Ираку. 2007. — Француски воз TGV оборио светски рекорд у брзини шинских возила са 574,8 km/h.

4. април 1581. — Енглеска краљица Елизабета I за витеза прогласила Френсиса Дрејка, гусара, потом адмирала, првог Енглеза који је опловио свет. 1721. — Роберт Волпол је ступио на дужност као први премијер Уједињеног Краљевства под краљем Џорџом I. 1812. — Амерички председник Џејмс Медисон је увео деведесотдневни ембарго на трговину са Уједињеним Краљевством. 1841. — Вилијам Хенри Харисон је умро од упале плућа и посао је први председник САД који је преминуо током мандата и председник са најкраћим мандатом. 1905. — У земљотресу у провинцији Лахор, тада делу Британске Индије, погинуло 19.000 људи. 1912. — У Тибету проглашена Кинеска република. 1932. — K. K. Кинг изоловао је витамин Ц на универзитету у Питсбургу. 1936. — Првог дана генералног штрајка студената Београда, Загреба, Љубљане, Скопља и Суботице против фашизације земље и владе Милана Стојадиновића - у сукобу студената-комуниста са члановима националистичке организације „Орјуна“ у згради Медицинског факултета убијен је студент права и члан КПЈ Жарка Мариновића (1911—1936). У знак сећања на тај догађај, данашњи дан се обележава као Дан студената Београдског

универзитета. 1939. — На ирачки престо ступио Фејсал II, после смрти свог оца, краља Газија I. 1945. — Мађарска се ослободила нацистичке власти. Данашњи дан се у Мађарској слави као Дан ослобођења. 1949. — Министри спољних послова САД и 11 западноевропских држава у Вашингтону потписали документ о формирању НАТО пакта. 1960. — Француска и Федерација Мали потписали споразум којим је Федерација Мали стекла независност. 1968. — Амерички борац за људска права Мартин Лутер Кинг је убијен у Мемфису. 1969. — У Хјустону, америчка држава Тексас, извршена прва операција уграђивања вештачког срца у људски организам. Први пацијент с вештачким срцем живео четири дана. 1975. — У паду америчког војног транспортног авиона после полетања из Сајгона погинуло 155 вијетнамске деце, ратне сирочади. 1984. — Амерички председник, Роналд Реган позива на међународну забрану хемијског оружја 1992. — Основана је Полиција Републике Српске. 1998. — У експлозији метана у украјинском руднику угља „Скачинско“, у Доњецкој области, погинула 63 рудара. 1999. — У ваздушним ударима НАТО на Рафинерију нафте у Панчеву погинула три радника рафинерије. У бомбардовању топлане на Новом Београду погинуо чувар топлане. 2001. — Министра одбране Судана и 14 војних функционера погинули у авионској несрећи, у критичном тренутку грађанског рата у земљи. 2002. — Војска Анголе и УНИТА потписали примирје у Луанди, чиме је окончан грађански рат у Анголи. Око милион људи погинуло у борбама Владиних снага и УНИТА-е које су почеле 1975. после стицања независности од Португала. 2003. — Америчке војне снаге заузеле багдадски међународни аеродром „Садам“ и преименовале га у „Багдад интернешенел“.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

29.3.2015.

НЕДЕЉА У З

едмични статистички преглед ста ња јавне безбедности на подру чју Краљева за период од 16. до 22. марта сведочи да је евидентирано 25 кривичних дела што у поређењу са претходним када их је било 21 не представља посебно значајно погоршање. И док су сва кривична дела учињена у претходном статистичком периоду сврстана у област општег криминала последњи извештај сведочи и о два која припадају привредном. За разлику од готово свих недељних извештаја последњи сведочи о натполовичном успеху инспектора криминали стичке полиције у откривању починилаца. Посматрано кроз цифре ни погоршање у области јавног реда и мира није посебно велико јер је прошлоне-

дељних 18 заменило 22 прекршаја. Велика разлика се запажа у структури а забрињавајуће делује податак да је евидентиран рекордан број од 17 туча са последицама о којима нема података. Ма колико неповољно деловала констатација да је број саобраћајних незгода удвостручен шест евидентираних није податак за велику забринутост поготово што су само две имале за последицу повређена лица. Повреде су код три особе окарактерисане као лаке, материјална штета процењена на 100 хиљада динара а припадници саобраћајне полиције су санкционисали чак 524 учесника у саобраћају који се нису придржавали прописа који дефинишу понашање у овој области. Слику стања јавне безбедности

употпуњава податак о три пожара који су причинили материјалну штету мерену износом од 240 хиљада динара, уз додатни да је једно лице задобило лакше телесне повреде.

РАЗБОЈНИШТВО НА УЛИЦИ Припадници Министарства унутрашњих послова расветлили су разбојништво које је извршено у Краљеву 13. марта и, по налогу заменика основног јавног тужиоца, ухапсили и задржали до 48 сати двадесетогодишње Краљевчане У.Б. и Ђ.П. који су у Карађорђевој улици, са капуљачама на главама и уз претњу, одузели новац од старијег малолетника са подручја Ивањице.

ЗНАКУ ТУЧА

У кратком сопштењу Полицијске управе наводи се да ће обојица, по истеку задржавања, бити приведени основном јавном тужиоцу у Краљеву.

ПОЈАЧАНА КОНТРОЛА САОБРАЋАЈА Искуство у праћењу узрока саобраћајних незгода, посебно оних са најтежим последицама, потврђује да је то најчешће непрописна и неприлагођена брзина кретања возила. Научна истраживања широм света показују да се смањењем брзине кретања возила за само једног километра на сат ризик од настанка саобраћајне незгоде са настрадалим лицима смањује за око 3 одсто.

У циљу повећања безбедности свих учесника у саобраћају Управа саобраћајне полиције ће током априла спровести акцију појачане контроле брзине кретања возила под називом „Блиц маратон“. Том приликом ће, у току одређеног дана, 24 часа непрекидно бити ангажовани сви расположиви уређаји за мерење брзине којима располаже саобраћајна полиција, ручни радари, радари у системима видео надзора и уређаји за мерење брзине у возилима без обележја полиције. У току акције уређаји ће бележити видео снимке и фотографије возила која се буду кретала брзином већом од дозвољене, а возачи заустављани и санкционисани за учињени прекршај. Они који не буду заустављени на кућну адресу могу да очекују веродостојне

исправе о прекршају са позивом да плате прописану казну, или надлежној организационој јединици Министар ства унутрашњих послова доставе податке о лицу које је учинило прекршај. Управа саобраћајне полиције због тога позива грађане да најкасније до 3. априла, путем електронске поште или телефона, саобраћајној полицији у подручним полицијским управама пре дложе места контроле брзине кретања возила на којима, по њиховој оцени, најчешће долази до кршења прописа о брзини кретања. Полицијској управи Краљево предлози се достављају путем телефона број 364-014 или saobracajnapolicija.kv@mup.gov.rs. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs