Issuu

Краљевски

Година III * Број 166 * 22. март 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МагазИН

МАГАЗИН

22.3.2015.

на свим континентима

Стратегија развоја града до 2020. године (6)

МАГАЗИН

22.3.2015.

РАСПОЛОЖИВИ КАПАЦИ

- Од укупно три милијарде и 777 милиона динара инвестиција у нове капацитете је уложено 744 милиона, реконструкцију, модернизацију, доградњу и проширење више од две милијарде, одржавање нивоа постојећих капацитета 757 милиона, грађевинске радове скоро милијарду и 800 хиљада, а опрему приближно две милијарде. - Вредност домаће опреме премашује милијарду и по динара. – Од десет предузећа у које су улагали страни инвеститори уговори о приватизацији раскинути са четири. - Могућност за инвестирање пружа седам локација, „Каменолом“ Каменица, „Мирин Поток“ у Горњем Чибуковцу, простор код игралишта ФК „Магнохром“ и Јарчујак, „Медиапан“ у Конареву, „Шеовац“ у Адранима и више катастарских парцела на Спортском аеродрому

ИТЕТИ ЗА ИНВЕСТИРАЊЕ

МАГАЗИН

22.3.2015.

одинама у назад у Краљеву се све више потенцира изостанак инвестиција потребних за опоравак посрнуле привреде. Стратегија развоја града до 2020. године потврђује да су, према подацима Агенције за приватизацију, у овај сектор ипак уложена значајна средства, а међу десет предузећа у које су улагали страни инвеститори налазе се „Магнохром“, „Аутотранспорт“, „Фабрика вагона“, „Сикобери“, „Монди Сербиа“, „Аероист“, „Сато“, „Треба“, „Фармад“ и „Гибњара“. Од ових десет уговори о приватизацији раскинути су у случају „Магнохрома“, „Аутотранспорта“, „Фабрике вагона“ и „Гибњаре“ у које су, према истом извору, улагали „Глобал стил“ из Велике Британије, конзорцијум „Драгон“ са Маршалских острва, „Домбас“ из Украјине и „Стирија“ у власништву аустријско-немачке групације „Фројентал“. Од укупно три милијарде и 777 милиона динара у нове капацитете је уложено 744 милиона, реконструкцију, модернизацију, доградњу и проширење више од две милијарде, одржа-

вање нивоа постојећих капацитета 757 милиона, грађевинске радове скоро милијарду и 800 хиљада, а опрему приближно две милијарде. Значајним се чини податак да вредност домаће опреме премашује милијарду и по динара.

Индустријска зона „Спортски аеродром“ Пословно – индустријска зона „Спортски аеродром“ обухвата простор садашњег спортског аеродрома, простор индустрије „Магнохром“, „Фабрике вагона“, „Јасена“ и сервисно магацинску зону „Гвожђара“ и „Копао ника“, а простире се између Западне Мораве и Доситејеве улице. Локација је дефинисана као претежно браунфилд, а састоји се из три дела које чине „Фабрика вагона“ и „Јасен“ са хладњачом и техничком школом, Индустрија „Магнохром“ и Сервисно-магацинска зона која укључује „Фетп“, „Копаоник“ и „Електромонтажу“.

План генералне регулације Индустријска зона - Спортски аеродром, чија површина износи око 359 хектара, потврђује да највећи део отпада на јавне површине, потом пословање, градско зеленило, становање и спортски аеродром. Од укупне површине индустријски капацитети зузимају скоро једну трећину простора. На територији индустријске зоне постоји градска водоводна мрежа, а „Магнохром“ има сопствени водовод са техничком мрежом. Фекална канализација укључује колектор којим се воде из индустријске зоне одводе до постројења за пречишћавање, а изграђен је од бетонских цеви различитог профила и прикључен на главни колектор. Атмосферска канализација постоји у путном појасу Доситејеве улице до старог комплекса „Магнохрома“, а колектор је рађен за потребе одводњавања атмосферских вода са приступних улица и паркинга испред „Магнохрома“. У индустријској зони се налазе електроенергетски објекти напонског

нивоа 10 киловата, каблови, далековод и трафостаница, а у функцији су фиксна и мобилна телекомуникациона мрежа. Иннфраструктуру допуњавају индустрисјки железнички колосек и гасне инсталације.

Индустријска зона „Шеовац“ Индустријска зона „Шеовац“ простире се на нешто више од 153 хектара подручја адранске равнице испод Јарчујка где је нова локација „Аутотранспорта“ и зона планираних терцијар них делатности. Налази се на самом улазу у град непосредно поред Ибарске магистрале, а од центра удаљена око 4 километра. На 8 километара од зоне налази се војни аеродром чија је конверзија у војно-цивилни у току. На делу ове локације налази се „Аутотранспорт“, а урбанистичка документација за део терцијалних делатности у будућем развоју града резервисан је за проширење сервисно магацинске зоне. Током 2007. године за потребе привредника је извршена

изградња потребне комуналне инфраструктуре, а урађени су Генерални и Детаљни урбанистички план. Четири петине земљишта је у приватном власништву, а град поседује парцелу површине 2 хектара која се може понудити потенцијалним инвеститорима. Цена једног ара земљишта на овој локацији креће се између две и три хиљаде евра. На локацији су изграђене електро, водоводна и канализациона мрежа прикључена на постројење за пречишћавање отпадних вода, а у току је изградња саобраћајне инфраструктуре и атмосферске канализације, као и секундарног гасовода. Инвестиционе могућности Краљева допуњава шест комерцијалних и трговинских и две радне зоне, у Ратини и Конареву. Радна зона у Ратини на простору северно од магистралног пута Краљево – Крушевац обухваћена је сервисно-магацинским и производним објектима, а поред дела изграђене обилазнице предвиђена је градња

нових саобраћајница, које треба да представљају инфраструктурне коридоре. У оквиру овог простора налазе се стоваришта грађевинског материјала „Трго Краљево“, „Колосеум“, „Белт“и „Глођовић“, као и мањи производни погони „Максенерго“, „Техноград“, „Мастер Техник“ и „Југометал“. На овом простору су и магацинске хале са изложбеним салонима „Деник“, „Тргомен ПВ“, „ЦСМ Интернационал“, кланица „Сикобери“ и бензинско-плинска станица „Пероктан“. Радна зона у Конареву је самоиницијативно формирана непосредно уз Ибарску магистралу, а најзначајније фирме у овом делу су „Металсервис“, „Техноопрема“ и „Еуротехна“.

Локације за инвестирање Локације за инвестирање су дефинисане Програмом отуђења и давања у закуп грађевинског земљишта у јавној својини, а укључују седам локација, „Каменолом“ Каменица, „Мирин Поток“ у Горњем Чибуковцу, простор

22.3.2015.

МАГАЗИН

код игралишта ФК „Магнохром“ и Јарчујак, „Медиапан“ у Конареву, „Шеовац“ у Адранима и више катастарских парцела на Спортском аеродрому. Локација „Каменолом“ у Каменици састоји се из две катастарске парцеле укупне површине мање од два хектара удаљене 12 км јужно од Краљева у непосредној близини регионалног пута Краљево – Гоч. На овом простору постоји трафостаница, далеководи и мрежа ниског напона, а планирана је изградња нових капацитета. У оквиру насеља постоји локална водоводна мрежа, али не и фекална канализација која се мора изградити системом са биоролом за пречишћавање отпадних вода. Насеље има телекомуникациону инфраструктуру, а подземни кабл приступне телекомуникационе мреже је положен у исти ров са оптичким каблом. На локацији „Мирин поток“ је једна

катастарска парцела, нешто већа од трећине хектара, на 3,5 километра источно од центра града у близини Ибарске магистрале. У овом делу насеља Чибуковац је изграђена трафостаница, далеководи и мрежа ниског напона, а „Електродистрибуција“ планира изградњу нових капацитета. У оквиру насеља постоји градска водоводна мрежа, али не и фекална канализација, а „Телеком Србија“ има телекомуникациону инфраструктуру коју чине подземни кабл приступне телекомуникационе мреже и оптички кабл. Једна катастарска парцела површине 0,34 хектара налази се и на локацији игралишта ФК „Магнохром“, у северо-источном делу града на два и по километра од центра, у пословнопроизводној зони чијом западном страном пролази асфалтни пут, а са јужне је индустријски железнички колосек. У непосредној близини лока-

ције постоји могућност прикључка на сву потребну инфраструктуру. Најближа трафостаница која располаже снагом од приближно 50 КW удаљена је око 200 метара, а прикључак је могућ каблом преко пруге и Доситејеве улице. Део дистрибутивне мреже гаса је удаљен око 200 метара, а водоводна мрежа на дубини од једног до 1,2 метра једним делом пролази кроз парцелу. Фекална канали зациона мрежа није изграђена, али постоји у непосредној близини. Код фудбалског игралишта у Јарчујку на располагању су две парцеле, а налазе се на 3,5 километра источно од центра града, 250 метара од регионалног пута Краљево – Чачак. У овом делу насеља постоји трафостаница, далеководи и мрежа ниског напона, а планирана је и изградња нових објеката у циљу проширења капацитета. Изграђена је водоводна мрежа, а фекална канализација прикључена на

градски систем за прикупљање отпадних вода. Телекомуникациона инфраструктура укључује подземни кабл приступне телекомуникационе мреже, оптички кабл и ваздушну разводну мрежу. У току је израда техничке документације и припремних радова за реализацију гасоводне мреже за широку потрошњу у овом делу града. На локацији „Медиапан“ налази се тринаест грађевинских парцела различите површине, а најближа трафостаница располаже снагом од три мегавата. У случају потребе за коришћења гаса у индустријске сврхе постоји могућност довођења примарног челичног гасовода средњег притиска од главног вода удаљеног 1,5 километар. На овој локацији не постоје инсталације које су у надлежности ЈКП „Водовод“, а систем за снабдевање техни чком водом и колектор отпадних вода су изграђени за потребе постојећих индустријских објеката, али није познато

у каквом су стању. На овом делу постоји индустријски железнички колосек, јавна расвета, пречистач отпадних вода, котларница на чврсто гориво, електрична, водоводна инсталација и изграђене за потребе бивше фабрике „Медиапан“, али није познато у каквом су стању. И на локацији „Шеовац“ постоји шест грађевинских парцела различите површине смештене у северозападном делу града, на 3,7 километара од градског центра. Уз саму локацију пролази новоизграђена улица, која се укључује на Ибарску магистралу, а у непосредној близини постоји могућност прикључка на сву потребну инфраструктуру. До потпуне инфраструктурне опремљености потребно је изградити трафостаницу, а примарна гасоводна мрежа је изведена. Десном страном улице гледано из правца од пута Краљево-Чачак ка насељу Шеовац изгра-

ђена је водоводна и шахте фекалне канализационе мреже. Локација Спортски аеродром састоји се из десет грађевинских парцела, а налази у северном делу града на 2,7 километара од центра у непосредној близини спортског аеродрома, Индустрије „Магнохром“ и пословне зоне коју чине више приватних предузећа. Уз ову локацију планиран је саобраћајни прикључак на будући аутопут „Појате – Прељина“. У зони локације је изведена гасоводна мрежа, али је неопходна изградња нове монтажно бетонске трафостанице са прикључним каблом, а у непосредној близини постоје водоводна и канализациона мрежа које дозвољавају прикључење. Ова локација је део Плана детаљне регулације „Спортски аеродром“, који је усвојен 17. септембра 2010. године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Двадесет трећа седница Градског већа

МАГАЗИН

22.3.2015.

ПАРЕ СПОРТИСТИМА И У

- Вода за пиће из мреже градског водовода у току јануара била је хигијенски исправна. - Средње вредности суспендованих честица биле су испод граничних, а изнад толерантних, вредности током једног дана у јануару, а изнад толерантних вредности чак 19 дана. - Спортским клубовима и отганизацијама паре по прошлогодишњем моделу. - Од следеће године пројектно финансирање спорта. - Подршка Локалном акционом плану за запошљавање и Програму мера подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја.

Фото: М. Радовановић

УДРУЖЕЊИМА ГРАЂАНА

22.3.2015.

МАГАЗИН

о устаљеној процедури међу првим тачкама дневног реда седнице Градског већа на почетку месеца је разматрање извештаја Завода за јавно здравље охигијенској исправности воде за пиће и праћењу квалитета ваздуха и извршеним мерењима имисије за неки од претходних месеци. На 23. редовној седници Градског већа извештај се односио на јануар ове године, а он потврђује да је Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље узорковао на основни преглед 145 узорака воде за пиће из градског водовода и 12 узорака сирових вода са црпних станица. Анализом јеутврђено да су узорци из мреже водовода били бактериолошки и физичко-хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је узоркована вода Ибра на фенолне материје, а сви узорци су спектро-фо-

тометриском методом анализирани четири пута након чега је установљено да вредности фенолних материја нису прелазиле вредности прописане Правилником о хигијенској исправностии воде за пиће. На основу свега се изводи закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току јануара била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање сумпор и азот диоксида, чађи и суспендованих честица, таложних материја и тешких метала у њима. Из последњег извештаја тешко је закључити када се мерење врши, јер је наведео да је то најмање у току једне године, а мониторинг се спроводи у централној урбаној зони и Рибници. Док су средње дневне вредности сумпордиоксида биле испод граничних и толерантних вредности количина

чађи у ваздуху је варирала. Тако су на мерном месту Завода за јавно здравље у Рибници премашивале максимално дозвољене вредности по два дана, а у Пљакином шанцу девет дана. На овом мерном месту је изнад граничних, а испод толерантних, вредности током једног дана била измерена вредност азотдиоксида. Средње вредности суспендованих честица биле су испод граничних, а изнад толерантних, вредности током једног дана у јануару, а изнад толерантних вредности чак 19 дана. Изнад граничних и толерантних вредности по један дан су биле и средње вредности тешких метала и фракције суспендованих честица. Измерене вредности никла биле су изнад граничних и толерантних, а олова и кадмијума испод њих. Све ово је мала утеха за грађане

машује два милиона и 214 хиљада динара, а губитак из ранијих година је на крају исте године достигао 27,7 милиона динара. Програмом пословања за 2013. годину који је усвојила Скупштина града предвиђено је да се добит из ове распореди за покриће губитка из претходног периода што је био повод да се за то затражи сагласност Градског већа. Пред члановима Градског већа нашао се Нацрт одлуке о усвајању Локалног акционог плана запошљавања за ову годину и предлога Програма мера подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја. Градско веће је усвојило одлуку по којој учешће у финансирању спортских клубова, спортских организација и удружења у првом кварталу ове године остаје на нивоу прошлогодиш-

њег, а комисија која је одлучивала при расподели се водила сазнањем да још није донета одлука о пројектном финансирању у овој области. Уколико буде донета пре усвајања буџета за наредну годину нов начин учешћа локалне самоуправе у финансирању примењиваће се од почетка 2016. Разлог за стари начин поделе средстава правда се и чињеницом да су средства већ опредељена буџетом за ову годину, али се оставља могућност да након ребаланса дође до извесних промена. Средства по пројектима удружења грађана подељена су за прву половину године, а на дневном реду се нашло и неколико предлога решења о давању саласности Предузећу за телекомуникације „Телеком Србија“ за установљење права службености пролаза на одређеним катастарским парцелама.

Т. Радовановић

који после месец и по дана сазнају да су удисали ваздух који може негативно да се одрази на здравље, посебно оних са респираторним проблемима. Извештај Завода за јавно здравље доставља се градоначелнику Краљева, Одсеку за заштиту животне средине, Републичкој инспекцији за заштиту животне средине , Министарству пољопривреде и Институту за заштиту здравља Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Јавно комунално предузеће „Чистоћа“ је Одељењу за скупштинске послове доставило одлуку Надзорног одбора о покрићу дела губитка из 2011, а из нераспоређене добити остварене у 2013. години за шта је потребна сагласност оснивача предузећа. По редовном финансијском извештају за 2013. годину утврђена добит пре-

МАГАЗИН 22.3.2015.

Занимање народни посланик: Зоран Бојанић (3)

ПОНОВЉЕНО ПОВЕРЕЊЕ БИРАЧА

МАГАЗИН

22.3.2015.

- У предлогу буџета за ову годину 95 милиона динара намењено плаћању судских трошкова због лоше приватизованих предузећа. - Међу тим предузећима је и „Магнохром“ који је процесу приватизације уништен, исечена је једна тунелска пећ, исечено 70% капацитета који су продати и кроз старо гвожђе инсталирани на Косову и Метохији. - После тако успешне приватизације Србија ће морати да плати чак и судске трошкове Индијцима који су у то време били власници

нализа иступања краљевачких посланика у Народној скупштини показује да Зоран Бојанић спада у ред активнијих што је повод да два пута узастопно буде биран за представника у највишем законодавном органу.

15.12.2014. Десета седница Другог редовног заседања, Заједнички начелни претрес о предлозима закона из тачака 1, 2, 3, 4. и 5 дневног реда Десете седнице Другог редовног заседања Уважени председавајући, колегинице и колеге народни посланици, тешко је након овако надахнутог изла-

гања, госпође гувернерке, било шта рећи. Но, осврнуо бих се на оно што је данас провејавало у свим дискусијама, данас када расправљамо о два сасвим нова закона, о измени и допуни три закона. Оно што ми смета јесте накнадна памет оних који су у претходном периоду имали све инструменте, који су могли све ове измене и допуне, све ове нове законе сами да примене, они који су уништили банкарски систем, који сада причају о томе како немамо новца, како нема ни грађанство новца, нема ни привреда новца. Надам се да ћемо овим предлозима закона створити и поправити економски амбијент и доћи у ситуацију да применимо све ове добре предлоге у овим законима. За разлику од расправе у претходних пет сати, вратио бих се мало на

смисао ових данашњих предлога закона, за разлику од појединаца, који не знају да нацрт закона и треба да буде на јавној расправи, а тек након нацрта закона, предлог закона долази у Скупштину на разматрање. Десет година након доношења Закона о осигурању, након измена и допуна које су доношене у више наврата све до 2013. године, дошло се до сазнања да је потребно урадити потпуно нови Предлог закона, а пре свега због уочених недостатака у процесу примене истог, као и због преузетих обавеза у поступку преговора са СТО, који се односе на либерализацију сегмента услуга осигурања, као и на усклађивање наших прописа са прописима ЕУ, а који се тичу ове области. Циљ Предлога закона је и унапређење ове области, који је у претходном

Зоран Бојанић

Фото: М. Радовановић

22.3.2015.

МАГАЗИН

периоду у многоме поправила свој статус, како кроз долазак нових учесника на тржишту осигурања са већинским страним капиталом, тако и кроз повећање дисциплине, пружање нових услуга и повећање заштите корисника услуга осигурања. Приликом израде овог предлога закона водило се рачуна да се на најбољи могући начин пренесу и уграде правне тековине ЕУ из области осигурања. Сем основних одредби о осигурања, саосигурању, реосигурању и посебан нагласак је стављен на поступак контроле ризика, тј. утврђена је обавеза друштва за реосигурање до одређених услова, део ризика изнад лимита реосигурања у земљи и иностранству, а оно што је посебно значајно, у време великих елементарних непогода, могућност преноса целокупног ризика на друштво за реосигурање у земљи или иностранству. Сагласно одређеним директивама ЕУ извршена је подела на животно и неживотно осигурање, али су утврђене подгрупе неживотног осигурања, а пре свега ради прецизирања послова које ће друштво обављати из појединих подгрупа осигурања. Посебно је дефинисано којим прописима се уређују области обавезног осигурања у саобраћају, а којим добровољно здравствено осигурање, јер је то додатним прописом регулисано у ЕУ. Сем што је Предлогом закона прописано да НБС врши надзор над овом делатношћу, утврђена је обавеза друштва, посредника, заступника у осигурању, реосигурању да обезбеди заштиту права осигураника, тј. корисника осигурања и оштећених лица. Такође, прописано је да НБС врши заштиту корисника услуга осигурања. Оно што бих посебно истакао је да је задржан принцип одвојеног обављања послова животног од послова неживотног осигурања, што смо, у једном тренутку, данас помислили да није тако добро, слушајући колеге са друге стране, осим законом утврђених изузетака. То се мисли на друштва за осигурање која су у тренутку доношења овог предлога закона имала дозволу за обављање послова из обе

групе, што је добра пракса у ЕУ. Из разлога да једна врста посла не би покрила обавезе друге врсте осигурања, све ово у циљу заштите и сигурности, пре свега корисника услуга осигурања. Што се тиче послова реоосигурања, друштво може обављати послове реоосигурања за обе групе осигурања. Предлогом закона дефинисан је поред значајног и контролног учешћа, поред појма учешћа у капиталу или права гласа, појам повезаних лица, обавеза претходне сагласности у циљу стицања или увећања квалификованог учешћа у друштву за осигурање, услов је и испуњености које Народна банака Србије цени, као и начин о одлучивању добијају претходне сагласности, случај којим се одбија захтев, поступак отуђења, односно умањења стеченог квалификованог учешћа, изрицање одговарајућих мера од стране Народне банке Србије, правне последице за случај стицања без сагласности Народне банке Србије. Оно што бих посебно нагласио је предлог ступања на снагу закона и то је била тема о којој смо данас много дискутовали, где се наводи да закон ступа на снагу осмог дана од објављивања у „Службеном гласнику“, са применом шест месеци од тог датума, осим одредбе која се односи на страно друштво за реоосигурање, које ће се примењивати од дана приступања Светској трговинској организацији и чланова који се односе на страна друштва за осигурање који се примењују након истека четири године од приступа Светској трговинској организацији и одредаба које ће се примењивати од дана приступања ЕУ, а такође се тичу либерализације услуга осигурања, односно реоосигурања. За разлику од неког претходног периода када су у наше име потписивали унапред да ћемо примењивати неке законе, иако се не зна када ћемо приступити, ово говори о ономе колико сте одговорно приступили решавању ових проблема и заштитили пре свега кориснике услуга у РС. Рекао бих још пар речи и о осталим законским предлозима, пре свега о

Предлогу закона о платним услугама. Убрзан технолошки разлог и нове платне услуге и инструменти, тенденција унапређења тих услуга на глобалном нивоу, као и све већа употреба савремених метода плаћање у Србији, пре свега мислим на раст електронског банкарства и употребу платних картица, условили су промене Закона о платном промету који је важио од 2002. године. Сматрам да је овај свеобухватан и целовит Предлог закона управо решио сва питања и проблеме који су уочени у области пружања платних услуга, као и права и обавезе корисника и пружалаца платних услуга. Овим Предлогом закона и тзв. небанкарским пружаоцима услуга омогућено је да се баве овим послом. Такође, овим законом дефинисан је и појам електронског новца, као и издаваоца истог, чиме смо омогућили нашим грађанима и привреди да користе овај савремени вид плаћања. Овим Предлогом закона извршена је модернизација и прилагођавање нашег платног система ЕУ, створени су услови за унапређење пословања и конкуренције платног система, обезбеђена је и повишена заштита корисника платних услуга. Да не бих дужио јер има још доста колега који ће се јавити за реч, у сваком случају, ове предлоге закона СНС ће подржати у дану за гласање и гласати. Хвала.

22.12.2014. Једанаеста седница Другог редовног заседања, Заједнички начелни и јединствени претрес о предлозима закона из тачака 1. до 12. дневног реда седнице Уважени председавајући, поштовани чланови Владе, улазимо у петнаести сат данашње расправе и стварно ћу се трудити да не будем ни опширан и да се не понављам. Јер, задовољство ми је било, ово је већ трећи-четврти пут како радим на бу-

МАГАЗИН

22.3.2015.

џету. Први пут је комплетна Влада била овде и на сва постављена питања дали сте квалитетне и ваљане одговоре. Поновио бих само речи уваженог колеге Арсеновића, ко је чуо – чуо је, ко је схватио – схватио је, а ко неће – неће ни у следећих 15 сати. Да бих мало пластично проговорио коју реч о Предлогу буџета, бићу локал патриота и коментарисаћу ставку Министарства привреде – 95 милиона динара на име судских трошкова због лоше приватизованих предузећа. Међу тим предузећима је и „Магнохром“ из Краљева, за кога врло добро знамо да је у процесу приватизације уништен, исечена је једна тунелска пећ, исечено 70% капацитета и ти исти капацитети су продати и кроз старо гвожђе инсталирани на Косову и Метохији. После тако успешне, после тако добре приватизације, овај буџет и ова Влада Републике Србије ће морати да

плати чак и судске трошкове управо оним Индијцима које је председник Владе помињао на почетку свог излагања. Да ова Влада мисли и на социјални део говори и део у буџету који се односи на урбану регенерацију, односно на опоравак једног дела града Краљева након катастрофалног земљотреса после четири пуне године. У Предлогу буџета налази се осам милиона евра и почетком 2015. године биће започети и радови на том виталном пројекту за град Краљево. Надам се, са тиме ћу завршити, да ће се и у оном разделу где се налази 111 субјеката, односно пројеката из Националног инвестиционог плана, наћи и налази се сигурно, а мислим да министар привреде то и зна, и Завод за јавно здравље и трећа фаза завршетка објекта који је такође уништен у катастрофалном земљотресу. Толико. Хвала вам.

26.1.2015. Четврто ванредно заседање, Заједнички начелни претрес о тачкама дневног реда Четвртог ванредног заседања Господине министре, госпођо и господо из Министарства одбране, за разлику од колега који су данас приметили велики број униформи, мени је изузетно задовољство да оволико високих званичника Војске Србије учествује у данашњој расправи, на челу са господином министром. Ја сам био доста добар војник. Након донетих закона 2007. године и њихових измена и допуна у октобру 2009. године, уочених проблема и недостатака, отклањање истих или сличних надлежности, допуне надлежно сти које су нејасно или непрецизно уређене или уопште нису уређене,

приступило се изменама и допунама наведених закона, а све у циљу обезбеђења јединственог и ефикасног функционисања система одбране и ефикаснијег командовања и руковођења Војском Србије, као и ефикаснијег функционисања исте. Јаван расправа о нацртима оба закона, односно оба законска предлога обављена је почетком 2014. године у више градова у Србији. Оно што бих посебно истакао у оба предлога измена и допуна закона је следеће: предлог да се Војска Србије структурно дели на родове и службе, родови и службе на врста, а врсте на специјалности. Изменом и допуном закона предвиђено је да се поједини родови Војске Србије групишу у видове при чему су предвиђени видови Војске Србије: копнена војска, ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана. Посебно истичем, као и већина мојих колега у расправи, да

је због традиције поново враћен назив – Ратно ваздухопловство и ваздухопловна одбрана. У јавној расправи је било сасвим супротних и изнетих примедби на онај назив „ратно“, као и да укажем на то, обзиром да Војска Србија има речне јединице, на повратак морнаричких чинова овим предлогом закона. Предлогом закона родове и службе одређује председник Републике на предлог министра одбране, док врсте и специјалности родова и службе Војске Србије одређује министар на предлог начелника Генералштаба. Предлогом закона је наведено да се организационе промене Војске Србије реализују у складу са одредбама дугорочног развоја система одбране, стратегијског предлога одбране Србије, као и средњорочног плана и програма развоја система одбране. Законом о одбрани уређује се систем одбране, надлежности државних

органа и Војске Србије у одбрани, као и права и дужности државних органа, локалних управа, поједина, тј. грађана, привредних друштава и других правних лица и предузетника у одбрани. Законом о војсци уређује се организација, састав и начин деловања, положај и надлежности Војске Србије, специфичности обављања војне службе, командовања и руковођења. Такође, предлогом закона уређују се чинови и звања у Војсци Србије, обележје и симболи, војни празници, јавност рада, демократски цивилна контрола, верска служба и многа друга питања од значаја за Војску Србије. Оно што бих на крају посебно истакао је предлог да они који проведу девет година без прекида, као професионални војници, могу без конкурса бити примљени у оружане снаге, као цивилна лица, уколико се за то укаже потреба, као и на предлог да се породиље и труднице не разрешавају дуж-

ности док су на породиљском и трудничком одсуству, већ да по завршетку се врате на своје радно место. Убеђен да ће ове измене и допуне побољшати свеукупно стање у Војсци Србије и очување светлих традиција њене богате прошлости, у дану за гласање подржаћу измене и допуне предложених закона. У овом тренутку поменуо бих жетон, који смо данас помињали. Видео сам жетон и он ми много личи на неки жетон који сам давно добио од бивше америчке амбасадорке у Србији. Једино што није имао четири оцила, него је имао орлове. Хвала.

МАГАЗИН

22.3.2015.

10.2.2015. Шесто ванредно заседање, Заједнички начелни претрес о тачкама дневног реда Шестог ванредног заседања

Госпођо министарко, саветниче, колегинице и колеге, пред нама се налази сет предлога закона о изменама и допунама закона из области поморства и пловидбе. Бићу врло кратак, с обзиром да смо доста тога чули данас и доста тога је позитивно изречено о сва три предлога закона. Рећи ћу пар речи о Закону о изменама и допунама Закона о државној припадности, који има само три члана. Његове измене и допуне су проузроковане пре свега потребом усклађивања овог закона са одредбама Закона о прекршајима, и то у делу који се тиче поступка односно поступања комисије за прекршај у пловидби у првом степену, којим се бришу овлашћења исте за вођење прекршајног поступка, те се на тај начин она и укида, као и одредбе члана 54. Закона којим се ближе одређује да код запошљавања странаца које поседује сва потребна документа у складу са Законом о поморској пловидби није потребно одобрење за боравак, у складу са законом којим је дефинисан боравак и кретање странаца, као ни дозвола за рад, по закону о запошљавању странаца. Следећи предлог закона је Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, којим се пре свега врши усклађивање домаћег законодавства са одредбама Конвенције о раду помораца, који је и ова Скупштина ратификовала 2011. године, као и још 37 земаља. Овим предлогом приоритет је да се реше проблеми српских држављана помораца на које они наилазе у свакодневном раду и да

се ближе дефинишу и ускладе одредбе које се тичу рада особа млађих од 18 година, обавезе бродара да закључе полисе осигурања за случај повреда или смрти поморца, обавезе нашег послодавца да обезбеди периодичне здравствене прегледе помораца, обавезе здравственог прегледа пре ступања на брод, а све о трошку послодавца. Ово повлачи и обавезу здравствене установе да лиценцира лекаре који обављају специјалистичке прегледе помораца. Предлогом закона ближе се уређује и изглед и облик поморске књижице, који су прописани Конвенцијом о идентификационој картици поморца међународне организације рада, како би наши поморци несметано обављали своје послове под заставама страних држава, тј. да не би долазили у ситуацију да им се забрани привремени излазак на копно тамо где се захтева да поморац поседује и идентификациону карту поморца, као и у случају промене брода и трансфера преко територија држава које захтевају поседовање виза у путној исправи. Када поморац не поседује индентификациону карту, он онда мора поседовати визу, што ствара велике проблеме. Предлогом закона поморска књижица се дефинише као јавна исправа поморца којом се, између осталог, доказује оспособљеност, здравствено стање, идентитет и наше држављанство. Оно што је поменуто код предлога претходног закона, и овде је извршено усклађивање са Законом о прекршајима. На крају, треба истаћи да ће се одређене одредбе Предлога закона, члан 15, а које се тичу овлашћења за рад помораца, овлашћења о оспособљености, примењивати од тренутка пријема Србије у ЕУ. И на самом крају, Предлог закона о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама у унутрашњим водама. Рећи ћу само то да је пре свега извршено усклађивање закона са Законом о прекршајима, Законом о планирању и изградњи и Законом о транспорту опасних терета. У делу утврђивања способности бродова за пловидбу, усклађивање наших прописа са европским Споразумом о међународном превозу опасних терета на унутрашњим пловним путевима и европским Споразумом о главним унутрашњим воденим путевима од међународног значаја, те Уредбом о трансевропској транспортној мрежи. Хвала лепо. Т. Радовановић

МАГАЗИН

22.3.2015.

13. април у 18,00 Полазак испред Цркве Свете Тројице 14. април Долазак у Солун, обилазак Цркве Светог Димитрија и Српског гробља, спавање у Јерисосу 15. април Одлазак у Манастир Хиландар, спавање у Хиландару 16. април Повратак из Манастира Хиландара, спавање у Јерисосу 17. април Одлазак на славу Манастира Каково, спавање у Јерисосу 18. април Обилазак око Свете Горе бродом, повратак за Краљево 19. април Долазак у Краљево

Распршена идилична слика

МАГАЗИН

22.3.2015.

ЈАВАШЛУК У УСТАН

- Од почетка месеца у Краљеву одржано на десетине књижевних, ликовних, музичких и позоришних дешавања која су окупила велики број гостију што доказује да је град веома зрео и да има квалитетне ствараоце. - Јавне установе из области културе уложиле максимум напора да би тих дана од Краљева направиле српску кутурну престоницу. - За последњих пет година у Историјски архив примљено 15 радника од којих ни један не испуњава минималне услове за рад. – Уз три историчара запослени су пољопривредни, угоститељски, и хемијски техничари, има трговаца и других структура само не онога што је потребно. – Професор кинеског језика директор Историјског архива? – Највећи кривац Скупштина града

Фото: М. Радовановић

НОВАМА КУЛТУРЕ?

Милољуб Арсић

МАГАЗИН

22.3.2015.

а на културу као и све остало може да се гледа са различитих страна доказују с времена на време припадници појединих политичких странака. И док опозиција у први план ставља бројне неправилности, првенствено у вези начина запошљавања и прекомерног броја запослених у установама културе чији је оснивач град, представници владајуће гарнитуре понављају да Краљево нема ништа репрезентативније и успешније од културе. Хвалоспеви делују још лепше кад их изговори песник, овом приликом члан Повереништва Српске напредне странке и одборник у Скупштини града Милош Милишић који није ни покушавао да сакрије разочарање чињеницом да је ставове напредњака о стању у култури снимала само једна телевизија. Данима пред одржавање меча Светске групе Дејвис купа између тениских рептрезентација Србије и Хрватске напредњаци су указивали на

богат културни програм намењен пре свега гостима који су тих дана очекивани у Краљеву. У њиховим редовима еуфорија се још није стишала јер се и даље труби како је у Краљеву одржано на десетине књижевних, ликовних, музичких и позоришних дешавања која су окупила велики број гостију што доказује да је град веома зрео и да има квалитетне ствараоце. У исто време јавне установе из области културе су уложиле максимум напора да би макар тих дана од Краљева направиле српску кутурну престоницу. На челу списка оних које обогаћују културну понуду је Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ јер је током прошле године организовала тристотинак различитих програма и издала петнаестак књига углавном из области поезије. За бибилиотеком не заостаје ни Народни музеј са репрезентативним изложбама као што су Шумадијска дивизија, У име народа или филигран-

ски радови Горана Ристовића. Милишић подсећа да је Краљевачко позориште извело пет премијера, зарађено прилично пара и повећан број људи који посећују позориште. Лепе вести из позоришта и све већа зарада на најбољи начин потврђују успешан рад што је добар повод да се део средстава која се из градског буџета издвајају за позориште усмери мање профитабилним културним дешавањима, а таквих сигурно има. Да слика има и другу страну сведочи податак да су у кратком периоду, баш некако око Дејвис купа, отказане три помпезно најављиване представе гостујућих позоришта. У ред успешних напредњаци убрајају и Завод за заштиту споменика културе који је током последње године дана реализовао низ значајних пројеката. У њих се убраја Карађорђев конак у Студеници вредан око милион и 700 хиљада динара, обновљена црква брвнара у Врби, мозаик са архео

лошког локалитета Небеске столице на Копаонику, спомен костурница у Закути, Споменик ибарским јунацима у Полумиру и прва фаза на фрескама цркве Светог Саве у Жичи. У току су радови на обнављању спомен звонаре Цркве Светог Илије у Сирчи, прва фаза обнове спомен комплекса у Љубићу код Чачка вредна преко пет милиона динара, обнова куће Милунке Савић и други. Напредњаци подсећају да је Градско веће донело одлуку о суфинансирању пројеката удружења грађана од којих је за 31 из области културе издвојено нешто више од три милиона динара што потврђује како Српска напредна странка води рачуна о овом веома важном сегменту живота. Летимичан поглед на списак потврђује да су највише пара, ако се изузму културно уметничка друштва, добили Удружење ликовних и примењених уметника Краљево и Књижевни клуб чији су водећи људи на конференцији

за медије напредњака имали задатак да величају улогу ове странке у развоју културе. Милишић подсећа да град суфинансира и пројекте из области информисања. Заборавио је да напомене да то не чини због тога што то желе напредаци, него што их на то обавезује закон. Како ће бити подељено 14,5 милиона динара који су за ту намену опредељени буџетом града још се не зна, а из различитих кругова стижу различите информације. Иако се тврди да ће паре бити подељене према правилнику који је усвојило ресорно министарство индикативно звучи сазнање да је неким од четрнаест учесника на конкурсу наложено да допуне документацију. И овом приликом је пренебрегнута чињеница да у конкурсу децидно пише да се предлози пројеката са непотпуном документацијом неће разматрати. Све наводи на закључак да би средства поново могла да буду подељена и по бабу и по стри-

чевима, а да нека документација треба само да послужи као покриће доносиоцима одлука. Међу злобницима већ круже приче да непотпуну документацију имају баш медији наклоњени напредњацима. Идиличну слику о стању у култури у знатној мери је распршио вршилац дужности директора Историјског архива Милољуб Арсић који се на овој дужности налази од почетка фебруара. Краљевачки Историјски архив се до пре неколико година убрајао у пет најбољих које има Србија. Овакав рејтинг обезбедило је пет архивских саветника, звањем које се изједначава са звањем доктора наука, колико није имала ни једна слична установа ван Београда. Ситуација се променила након 2009. године кад су на чело установе једна за другом дошле три особе од којих ни једна није испуњавала било који услов да може да ради овај посао. Основни задатак им је, каже Арсић,

22.3.2015.

МАГАЗИН

био да запошљавају рођаке и партијске другове због чега се списак запослених у установи попео на 36. Нормативи и стандарди који у струци важе више од тридесет година потврђују да архив, на основу количине грађе и броја регистратура које покрива, може да има максимално 15 радника. - За последњих пет година је примљено 15 радника, а ни један од њих не испуњава минималне услове за рад у архиву. Основни услов је школска спрема, а ти људи немају одговарајућу. Контрола фондова који су сређивани показује да је неким радницима било боље да не долазе, и немају контакт са архивском грађом, него што су годину дана радили и потпуно упропастили фондове. Ни један нормативни акт Архива није у складу са законом, а систематизована су радна места која буквално не постоје. То је била само улазница да неко буде запослен, а чим је дошао тражио је да ради нешто друго. Бивши

директор је систематизовао радно место менаџера, градоначелник му то одобрио, сам себи направио решење и постао менаџер. Кад је месец дана седео и видео да нема посла на своју руку је узео да сређује фонд – каже Арсић подсећањем да је промена радног места могућа само на основу решења директора установе. Нагомилани проблеми у овој установи, а опозиција одавно упозорава да ништа боље стање није ни у многим другим, не даје много оптимизма да би могли да буду решени у кратком периоду. Основни разлог томе је што вршилац дужности директора нема подршку оних који су обавезни да стриктно примењују закон. И док Министарство за државну управу и локалну самоуправу захтева да се број радника смањи за још осам изостала је подршка општинских органа. Одељење друштевних делатности, Буџетска инспекција и Инспекција рада знају за проблем али се, каже Арсић, праве невешти. Никоме не смета ни што ди-

ректор који је разрешен 31. јануара још није направио извештај за претходну годину а садашњи, и поред најбоље воље, по закону то не може да учини за период кад није био руководилац. Претходном директору се на тарет ставља и то што је свесно фалсификовао статут установе. - Чланови Закона о култури који морају да буду саставни део статута, кад је у питању разрешење директора због његове неспособности, избачени су из највишег правног акта установе. Избачен је услов да директор мора да има стручни испит, а уместо што је потребно да буде историчар тамо стоји било који факултет друштвених наука, па чак и професор кинеског језика може да буде директор Историјског архива – каже Арсић уз подсећање да од запослених није могао да добије ни потврду шта су и где завршили и које су испите полагали. Установу културе не чини ни зграда ни материјална средства већ кадрови. Краљевачки Историјски архив има са-

мо три историчара, а сви остали запослени су пољопривредни, угоститељски, и хемијски техничари, има трговаца и других структура само не онога што је потребно. Запослени у Архиву су у нову календарску годину ушли без плана рада, а након што га је по ступању на дужност направио Арсић пружају отпор у примени. Смета им и што морају на време да долазе на посао, јер то годинама у назад нико није контролисао. Иако акт о систематизацији обавезује раднике да воде евиденцију о урађеном у току дана они то не чине, јер како ништа не раде намају шта ни да упишу у дневник. Врхунац борбе са ветрењачама је што у по бела дана, при сунчаном времену и отвореним прозорима, никоме не пада на памет да искључи светло, па се тог посла прихватио вршилац дужности директора. Највећим кривцем за све Арсић сматра Скупштину града Краљева и надлежну правну службу који су дозволили да се пренебрегава број рад-

ника и њихова стручна спрема што је тачно прописано још важећим законом. - Историјски архив је био приватна установа једног човека, прво тадашњег градоначелника Љубише Симовића, после тога Бранка Капларевића. То су њихове приватне установе у којима су прво запошљавали своје рођаке и партијске другове не ценећи да ли имају одговарајућу школску спрему, па су сви незаконито запослени. Међутим, немогуће им је дати отказ, јер суд не интересује како је неко примљен. Он испитује услове под којима је тај добио отказ. Направио сам два решења о отказу, а министар културе је интервенисао за радника који је незаконито примљен. С обзиром да ми један министар тражи смањење броја радника, а други да примам, тражио сам да се они усагласе у влади и да ми писмено доставе налог са печатом и потписом, па ћу онда да размислим шта да радим. У програму Српске напредне

странке се каже да на чело јавних предузећа и установа морају да се поставе стручни људи. Ја сам у струци достигао врх, и сасвим је нормално било да будем директор архива, а странка ме није подржала зато што сам члан партије него што су проценили да могу тај посао успешно да радим. Од момента именовања није ме позвао нико из Српске напредне странке да интервенише за било шта, а звали су ме одборници и локални политичари, претили и наређивали шта да радим. Ако тако буду наставили њихова имена ћу прочитати овде на следећој конференцији – одлучан је Арсић. Ма колико напредњаци стављали у први план допринос развоју културе треба да, као стожер коалиције, прихвате и део одговорности за овакво стање а оно, наговештава се, није много боље ни у неким другим установама. А све то плаћају грађани Краљева. Т. Радованови Фото: М. Радовановижћ

МАГАЗИН 22.3.2015.

Без длаке на језику: Др Драган Арсић (3)

МАГАЗИН

22.3.2015.

СРБИЈА ЗЕМЉА ПРИВИДА

- Представаници власти немају идеје, а нису спремни ни да примене позитивна искуства из других средина. - Негативна селекција генератор свега лошег у локалној заједници. - Узрок све већег општег пропадања је стрампутица којом се крећемо без и мало жеље да изађемо на прави пут. - Основа за договор са другим политичким опцијама су програми као темељ заједничке стратегије за деловање на локалном нивоу. - У сукобу интереса великих сила највише страда народ, а доносиоци одлука као да су премало мислили о томе. - Србији је потребна много рационалнија спољна политика од оне коју спроводи актуелна власт. – Неадекватна политика се одражава на све веће задужење, а плодно тло је нашла у Србији као земљи која се, због великог броја политички необразованих људи, показала као погодно тло за стварање привида. - Највећи број становника безрезервно верује свему што се пласира преко телевизије што је добар начин да се бирачи држе у покорности контролом над средствима информисања

Др Драган Арсић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

22.3.2015.

раљевачка политичка сцена је однедавно богатија за још једну опцију, Народни покрет Србије који се са великим амбицијама припрема да учествује на следећим локалним изборима. Ово је само један у низу покрета који се све чешће јављају због немогућности да, у складу са Законом о политичким странкама, испуне услове потребне за регистрацију. Почетак борбе за освајање дела власти на локалном нивоу темељи се на пропустима које чине актуелни носиоци, а полазна тачка увек поређење са начином на који се проблеми локалне заједнице решавају у другим срединама. То је повод за уверење да највиши представаници власти поред тога што немају идеје нису спремни ни да примене позитивна искуства из других средина. Повод за такав став лежи у сазнању да је пре мање од две године иницирана сарадња са македонским градом Прилепом у коме је боравила привредно-политичка делегација Краљева, а њени чланови била у прилици да се увере како је овај град за само неколико година, вођен тимом младих људи, почео да се убрзано раз-

Народни покрет Србије залаже се: 1. За очување породичних вредности и повећање наталитета. 2. За референдум о најважнијим питањима која се тичу живота сваког појединца. 3. За развој домаће привреде кроз посебне подстицаје. 4. За развијену пољопривреду кроз успостављање професионалног задругарства и обезбеђивање сигурног пласмана робе. 5. За стимулативне пакете за младе – за сопствени бизнис и куповину стана. 6. За промену образовног система и усклађивање са потребама тржишта рада и за побољшање статуса запослених у просвети. 7. За поштовани бели мантил и задовољног пацијента. 8. За праведан однос према развоју свих делова Србије. 9. За грађанску Србију у којој сви грађани имају једнака права. 10. За европски пут по мери ин-

тереса Србије и њених грађана. Народни покрет Србије неће: 1. Нећемо да највећи извозни производ Србије буду младост и интелигенција. 2. Нећемо смањење плата и пензија, јер је то само привид стабилизације и штедње. 3. Нећемо да све важне одлуке доносе појединци, већ независне и уређене институције. 4. Нећемо таблоидно, већ поштено судство и полицију. 5. Нећемо да се за труднице дневно издваја мање новца него за затворенике. 6. Нећемо да у земљи „пуној“ реформи будемо међу последњима у свету по ефикасности и пословној клими. 7. Нећемо да Србија производи и увози ГМО производе. 8. Нећемо политизацију спорта и хулигане на стадионима. 9. Нећемо цензуру.

вија. Изостанак инвестиција у дужем периоду у Краљеву се оцењује као резултат неповољног привредног окружења које не нуди довољне гаранције за улагање. Насупрот томе је искуство Прилепа из индустријских зона са минималном ценом закупа по хектару, и изградња станова за младе стручњаке по изузетно повољним условима. Све то гледали су гости из Краљева, а сазнање да ништа позитивно није примењено у локалној средини наводи на размишљање да нису разумели неке ствари. Слична је ситуација и у другим областима, а др Драган Арсић, с времена на време, понавља ставове о стању у оној коју најбоље познаје, здравству. Они показују да је још пре седам година у Куманову отворена приватна поликлиника која запошљава пет лекара и два стоматолога, има сопствену лабораторију и апотеку, а опслужује десет хиљада регистрованих пацијената. у Краљеву се по том питању још није кренуло са мртве тачке. Проблем Краљевчана који путујући по свету траже најповољнији модел за

град је, верује др Арсић, у негативној селекцији као генератору свега лошег у локалној заједници. Резултат је прегломазна скупштина, Градско веће, велики број саватника и помоћника челних људи у граду. - Када смо са бившим градоначелником разговорали о укључењу Клуба привредника у рад локалне самоуправе, како би заједнички стварали планове уз услов да двојица истакнутих постану чланови Градског већа, одговорено је да то не дозвољава коалициони споразум. Да сам на месту градоначелника ја бих најкрупнијим словима Клубу привередника писао молбу да нам у Градско веће да три, а не само два угледна члана. Молио бих и преклињао, а њих се то не дотиче. Чак су рекли да ми стварамо паре, а они само троше, и поручили да на изборима изађемо на црту како би могли и ми да трошимо. Узрок све већег општег пропадања је стрампутица којом се крећемо без и мало жеље да изађемо на прави пут – каже др Арсић подсећањем да он, а ни истомишљеници, нема право на ћутање и апстиненцију.

Глас Народног покрета Србије усмерен је према свима који су се успавали али, ма колико да је сазрело уверење да је актуелној власти неопходна алтернатива, нема места насилним методама и пиштаљкама на улицама. Искуство из ранијих времена потврђује да локални покрети немају значајних изгледа на успех сем у случају да се уједине и наступе заједнички у легалној борби за власт. То је и повод да њихови представници са посебном пажњом ослушкују гласове који долазе са различитих страна настојећи да у њима препознају ставове сличне својим. Тврдња о спремности за сарадњу са свима није новина на краљевачкој, али ни српској, политичкој сцени и све више личи на добро познат став о договорима, али под нашим условима. Основа за сваки договор су ипак програми политичких групација као основа заједничке стратегије за деловање на локалном нивоу. - Ако се програмски договоримо да имамо исту стартегију, и поставимо заједничке циљеве, можемо да разговарамо на локалном нивоу, а наш циљ

МАГАЗИН

22.3.2015.

је да пробудимо успавану свест бирача. Са друге стране мислим да ћемо пробудити и раздрмати ове на власти, јер је то добро и за њих. И они се спремају за изборе, али им је лакше јер већ имају у рукама много тога. Ако је гласачима добро нека гласају поново за њих, ако не нека препознају друге људе за које верују да могу да направе корак напред. Анимираћемо привреднике и грађане да нам се придруже, а не само удружења, јер верујемо да има нових људи са идејама који до сада нису припадали ни једној политичкој опцији, а ми тражимо највредније међу њима који су привржени стваралаштву. Због будућности морамо да очувамо неке вредности. Нећемо да лажемо оне који гласају и тако стварамо привид као ови који су добили велики број гласова на политици коју не проводе. Да ли је неко веровао да ће овде да дође Тони Блер који за Србију представља оличење зла. Да није било ње-

говог инсистирања можда по нама 1999. године не би ни падале бомбе – каже др Арсић Одступањем од политике која је на садашње позиције довела акуелну власт др Арсић сматра и потписивање Бриселског споразума уверен да би свако други ко би га прихватио трпео несагледиве последице. У сукобу интереса великих највише страда народ, а доносиоци одлука као да су премало мислили о томе. Због тога је Србији потребна много рационалнија спољна политика од оне коју спроводи актуелна власт. Таква је водила ка много чвршћим позицијама у међународним односима баш као у време владавине Зорана Ђинђића чак и кад је заговарао поделу јужне покрајине. Властима се замера и што под притиском са стране пристају на све чак о и оно чему су се у прошлости жестоко противили. Креатори новог светског поретка боље су од домаћих снага проценили ко на овим просторима може на

најбољи начин да спроведе политику чија је реализација отпочела деведесетих година прошлог века, а у Народном покрету Србије верују да се најбоље реализује ангажовањем саветника премијера Србије као што су Алфред Гузенбауер и Доминик ШтросКан. Неадекватна политика се одражава на све веће задужење земље, а плодно тло је нашла у Србији као земљи која се, због великог броја политички необразованих људи, показала као погодно тло за стварање привида. Све то је повод за став о неопходности политичког просвећивања и описмењавања кроз различите видове радионица, али и помоћ медија. Ово се првенствено односи на оне који би естрадне садржаје могли да замене онима који би допринели подизању нивоа политичког образовања. Он је до те мере низак да највећи број становника безрезервно верује свему што се пласира преко телевизије што је добар начин да се би-

рачи држе у покорности контролом над средствима информисања. То је увек лакше онима који су заузели одговарајуће позиције у власти, па најчешће пласирањем новца преко јавних предузећа обилато награђују медије који им помажу да врше утицај на начин који обезбеђује останак на власти. Посебно важним у Народном покрету Србије сматрају чињеницу да су две трећине присутних на оснивачкој скуштини у Београду чинили млади људи, они који би у наредном периоду требало да воде земљу. Скупили су се уверени да још има наде за Србију из које, у настојању да обезбеди сигурнију егзистенцију, одлази све већи број младих. Наду пружа и настојање премијера Србије Александра Вучића, коме поред добрих намера, недостаје подршка интелектуалне елите. Она је потребна због сазнања да најближи сарадници нису у стању да на адекватан начин испрате све што се од њих оче-

кује. - Њима може да буде разредни старешина, али мени не може јер бих напустио владу кад би подигао тон. За мене је ауторитет Новак Ђоковић, неки грађевинац који је створио велелепну грађевину, мајстор или инжењер, лекар, добар хирург, а не неко само зато што је председник. Краљево тренутно сви виде као долину глади, оно што је некада био Крагујевац. Зато је обавеза свих људи да се окупе око стваралачке идеје, а ми имамо обавезу да направимо неку другу причу. Ја сам се и раније жестоко супростављао неправилностима ризикујући своју позицију у Републичком фонду за здравствено осигурање и Министарству здравља, али сам донео инвестицију од шест и по милиона евра. Други су ћутали и понашали се удварачки, па се сада здравственим радницима дугује много за неисплаћене зараде, не могу да одржавају опрему, а ни зграда

Интернистичке болнице није завршена. Свуда је слична прича, јер су се окупиле интересне групе које не можете да разбијете – каже др Арсић Све указује на потребу што скоријег окупљања око здраве идеје као основе за избор најбољих кадрова. У Народном покрету су чврсто уверени да ништа не може да се догоди само по себи, а промене су услов да се заустави даље пропадање. Народни покрет Србије очекује изградња инфраструктуре у што већем броју локалних заједница. До тада предстоји представљање платформе на којој се тражи поверење бирача на наредним локалним изборима. Иницијативни одбор у Краљеву има задатак да створи повољно окружење за задобијање поверења бирача, а потом формира градски одбор. До краја године очекују се агресивнији наступи који би кулминацију требало да достигну у предвечерје локалних избора. Т. Радовановић

МАГАЗИН 22.3.2015.

Пут до средстава из европских фондова

МАГАЗИН

22.3.2015.

ТАКО БЛИЗУ, А

- У периоду од 2016. до 2020. године Србији доступна средства из предприступних фондова Европске уније. – Средства намењена производним и прерађивачким капацитетима и набавци механизације додељују се тек након реализације у висини до 70 одсто вредности пројекта. – Формиран тим за праћење конкурса, припрему документације и подношење пројеката који се финансирају из међународних донација, локалних, републичких и фондова Европске уније у области пољопривреде и других делатности. – Удруживање услов за конкурентнији наступ на светском тржишту

риближавање Европској унији повод је за размишљање како да се на најбољи начин искористе средства предприступних фондова због чега је на територији Рашког управног округа формирана мрежа релевантних институција из различитих области. Мрежу чине Школска управа у Краљеву, представници градова Краљево и Нови Пазар, општинa Тутин, Рашка и Врњачка Бања, представници Државног универзитета у Новом Пазару, Медицинског факултета у Крагујевцу, Факултета за машинство и грађевинарство у Краљеву, Агрономског факултета у Чачку, Високе школе

струковних студија у Алексинцу, Факултета за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи. Уз њих су укључени представници предшколских установа, основних и средњих школа са подручја округа, Регионалне привредне коморе у Краљеву, Националне службе за запошљавање, Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању у Чачку и представника невладиног сектора. Мрежом ће руководити начелник Рашког управног округа Небојша Симовић и начелник Школске управе у Краљеву Жарко Милосављевић, а посебно је формиран тим за израду пројеката у области по-

љопривреде са идејом да се допринесе унапређењу квалитета пољопривреде кроз сарадњу свих релевантних институција. Задатак тима је да помогне у праћењу конкурса, припреми документације и подношењу пројеката који се финансирају из међународних донација, локалних, републичких и фондова Европске уније у области пољопривреде и других делатности. Свим заинтересованим намењена је обука о начину припреме пројектних апликација, прикупљању потребне документације и процедури конкурисања за донације и средства из доступ

Фото: М. Радовановић

ИПАК ДАЛЕКО

22.3.2015.

МАГАЗИН

них фондова. Уверење да је најзначајнија привредна грана на територији округа баш пољопривреда, уз гајење крупне и ситне стоке воћарска и повртарска производња, довољан је мотив да се припреме квалитетни пројекти потребни за аплицирање код различитих фондова, а све у циљу да се она оживи и стане на чврсте ноге. Пут до остваривања права на коришћење средстава није једноставан и подразумева испуњење одређених услова, међу првима усвајање стратегије развоја и програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта из којих проистичу одговарајући акциони планови. Сви они треба да буду усклађени са националном стратегијом развоја пољопривреде до 2020. године. Главни проблем свих организационих јединица на територији Рашког управног округа је разједињеност пољопривредних произвођача који самостално нису у стању да произведу довољну количину одређених произ-

вода као услов за коришћење средстава различитих фондова. Због тога се приоритетним сматра обједињавање пољопривредних произвођача и формирање радног тела са задатком да ради на њиховој едукацији. У Краљеву је већ отпочела реализација неколико пројеката између осталих и за формирање агро центра као места где би, у складу са законом, пољопривредни произвођачи имали све оно што им тренутно недостаје. Иако је и до сада одржавана сарадња са Пољопривредно-саветодавно стручном службом, и другим институцијама које се баве пољопривредом, ограничавајући фактор за коришћење значајнијих средстава је био изостанак одговарајуће стратегије развоја. У периоду од 2016. до 2020. године из предприступних фондова Европске уније корисницима ће бити доступно 175 милиона евра. То је повод да током ове године Министарство пољопривреде, шумарства и заштите животне средине организује обуку стручних служби како би на најадек-

ватнији начин могле да аплицирају за средства. Специфичност предприступних фондова Европске уније састоји се у томе да се средства не додељују унапред, већ тек након реализованог пројекта до 70 процената укупне вредности. Средства нису намењена набавци приплодног и садног материјала већ само изградњи објеката производних и прерађивачких капацитета и набавци механизације потребне за повећање обима производње и профита. Значајну помоћ потенцијалним корисницима средстава за развој пољопривреде обећава и Службе за управљање пројектима и локални економски развој у Градској управи града Краљева. Служба редовно прати расписивање конкурса, а информације о њима спремна је да уступи свим заинтересованим структурама на територији округа. Осим тога нуди и подршку припреми апликација у складу са правилима која постоје у процесу конкурисања за средства. Основне надлежности локалне са-

моуправе укључују стратешко планирање, планирање и развој пољопривредне инфраструктуре што подразумева изградњу пијаца, репро центара, агро центара, места за откуп и развој инфраструктурних пројеката на сеоском подручју у смислу руралног развоја, развој задругарства, едукативне програме и слично. Помоћ у припреми пројеката је додатна повољност у припреми за наредну годину кад се очекује прилив средстава из предприступних фондова Европске уније. Значајним за развој пољопривредне производње на територији Рашког, Моравичког и Расинског округа сматра се за половину године најављено отварање Аеродрома „Морава“, посебно карго центра чија се изградња планира у непосрасној близини. Као највећи у Србији Рашки округ има велике капацитете у области воћарства, повртарства и узгоја стоке, што представља значајну развојну могућност читавог краја. Али, као неоп-

ходност се поставља питање уједињавања малих и средњих произвођача како би се као значајнији факктор појавили на светском тржишту, јер са малим капацитетима и количинама нису интересантни великим системима и извозним предузећима. Да има интересовања за производе са овог подручја сведочи прошлонедељна посета Ремзија Вула, једног од најбогатијих људи Турске, и разговори о производњи органске хране и квалитетног меса. Са њим се, као и са другим бизнисменима, разговорало и о изградњи карго центра. Начелник Рашког управног округа Небојша Симовић најављује и скори завршетак деонице аутопута до Прељине што би у значајној мери требало да омогући бржи транспорт пољопривредних производа до великих тржишта. На развој пољопривредне производње у негативном смислу су утицале прошлогодишње поплаве које су причиниле велику штету бројним домаћинствима. Иако је велики број

власника поплављених поседа успео да обнови производњу још се са сигурношћу не може говорити о дугорочним ефектима и последицама које је оставила велика количина воде. Ма колико да предстоји четворогодишњи период у коме је могуће аплицирати за средства намењена развоју пољопривредне производње на коначан исход ће у највећој мери утицати способност пројектних тимова да убеде инвеститоре у оправданост издвајања средстава. Челници округа и локалне самоуправе обећавају политичку подршку, а да ли ће она бити довољна могло би да буде познато већ следеће године кад отпочне додела средстава. Чињеница је да средства нико неће дати без добро образложених пројеката, а само јак тим стручњака различитих профила може да рачуна на равноправну утакмицу са бројним другим заинтересованим који имају исте циљеве. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Помоћ становницима поплављеног подручја

МАГАЗИН

22.3.2015.

У ПРАВ

- Тридесет породица из села са поплављеног подручја Адрана, Грдице, Витковца, Витановца, Раванице и Чукојевца стекло право на помоћ од хиљаду евра у динарској противвредности за куповину ђубрива, горива, семена и механизације. - Услов за право на помоћ да су домаћинства претрпела директну штету од поплава, да су носиоци млађи од четрдесет година и да им је пољопривреда основно занимање. – Дистрибуција помоћи до 27. марта

д 2004. године кад је успостављена сарадња локалне самоуправе Краљева са одговарају ћом из италијанске аутономне области

Тренто реализовано је педесетак различитих пројеката углавном едукативног карактера. Прошлогодишње пролећне поплаве, и сазнање да је

највеће последице претрпело пољопривредно становништво, повод је да из локалних фондова ове области буде издвојено 30 хиљада евра помоћи за

ВИ ЧАС

ридесет породица са поплављеног подручја. На основу критеријума коју су дефинисани у сарадњи са Одељењем за пољопривредне делатности, увида у стање на терену и предлога председника месних заједница, изабрано је 30 најугроженијих породица из шест села у околини Краљева, Адрана, Грдице, Витковца, Витановца, Раванице и Чукојевца. Услов за право на помоћ био је да су домаћинства претрпела директну штету од поплава, да су носиоци млађи од четрдесет година и да им је пољопривреда основно занимање. Додела помоћи повод је за боравак

у Краљеву директора Асоцијације Трентино за Балкан Мауриција Цамина који је са градоначелником Краљева Томиславом Илићем, и његовим сарадницима, разговарао о различитим видовима будуће сарадње са посебним освртом на пољопривреду, али и о могућности за братимљења два града. Асоцијација Трентино за Балкан је представник трентинске федерације задруга што је посебан повод да се стави акценат на сарадњу у области пољопривредне производње за шта постоји расположење и у Краљеву. Свако од изабраних домаћинстава ће пред пролећну сетву моћи да ра-

чуна на ђубриво, гориво, семе или пољопривредну механизацију за износ од хиљаду евра у динарској противвредности, а планирано је да помоћ буде дистрибуирана најкасније до 27. марта. Цамино дугогодишњу сарадњу оцењује значајном и подсећа да је последња посета Краљеву била прилика да се колегама из области менталног здравља представи трентински модел решавања проблема више због жеље да се развија сарадња у тој области него да се намећу готова решења. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 22.3.2015.

Скупштина Удружења учесника радних акција и волонтера Србије

МАГАЗИН

22.3.2015.

КРАЉЕВО ПЕРЈАНИЦА

- У готово сваком већем месту у Србији постоји удружење акцијаша од којих нека трају десетинама година, најдуже Удружење градитеља Новог Београда живи читавих пола века. – Прича о раднима акцијама поново се наметнула након поплава које су током пролећа прошле године погодиле Србију. – Сваки динар уложен у превенцију штеди седам динара у санацији. - Грађани су се у мају прошле године плебисцитарно изјаснили и показали да има на десетине хиљада оних који би учествовали у радним акцијама. - Два милиона омладинаца у изградњу земље уложило више од милијарду и 200 хиљада радних сати. - Из већине криза се излазило јавним радовима у којима би требало да се нађе места и за добровољни омладински рад

ДОБРОВОЉНОГ РАДА

прил је деценијама, почев од завршетка Другог светског рата па до распада земље почетком последње деценије прошлог века, био време почетка добровољних радних активности усмерених пре свега на уређење локалних средина. Била је то својеврсна припрема за оно што следи тек неки дан након завршетка још једне школске године, одлазак на једномесечне омладинске радне акције какве су организоване широм земље. Након паузе од скоро четврт века у Краљеву је током претходне године организована прва радна акција насељског типа што је био повод да се баш у овој средини одржи четврта по

реду скупштина Удружења учесника радних акција и волонтера Србије. Да волонтерски дух у Србији никад није замро потврђује и председник Управог одбора овог удружења Зоран Матовић подсећањем да је Краљево изабрано као место у које су овог суботњег дана дошли бројни учесници некадашњих радних акција како би узели пелцер и у својим срединама, у сарадњи са локалним самоуправама, обновили интерес да се ангажују грађани, пре свега млади, на радовима важним за локалну средину. Искуство из ранијег периода на најбољи начин сведочи о томе колики је интерес из дружења, васпитања и ширења са-

радње у том периоду имала Србија. Онима који су и једном учествовали на некој од великих радних акција овај вид ангажовања недостаје од тренутка кад су престали да буду акцијаши, а колико недостаје сведочи податак да у готово сваком већем месту постоји неко удружење акцијаша од којих нека трају десетинама година, најдуже већ читавих пола века Удружење градитеља Новог Београда. Бурна дешавања током последње две деценије потиснула су у други план причу о раднима акцијама, а она се поново наметнула након поплава које су током пролећа прошле године погодиле Србију. Повод за то било је

22.3.2015.

МАГАЗИН

сазнање да се на позив премијера Александра Вучића одазвало више од 10 хиљада људи из свих крајева земље. - Ми смо мислили да је преломни тренутак настао кад су се високи државни функционери утркивали хвалећи радне акције. Зато смо иницирали различите активности и дали низ предлога шта би требало учинити да се грађани, а пре свега млади, масовно ангажују на обнови и изградњи земље. Наша скупштина има за циљ да се договоримо како да поново подстакнемо ову врсту рада и да се припремимо за пети по реду Сабор акцијаша који се одржава у Дому омладине Београда. Са њега ћемо упутити позив држави да се изјасни за овај вид рада кад нас и премијер уверава да динар уложен у превенцију штеди седам динара у санацији. Хајде да уложимо у превенцију оно што треба, а грађани су се у мају прошле године плебисцитарно изјаснили и показали да има на десетине

хиљада оних који би учествовали у радовима – каже Матовић уз подсећање да осведочени акцијаши могу у доброј мери допринети знањем и искуством из неких ранијих времена. Доказ су Краљевчани који су се, након свега што се дешавало прошле године, први организовали испровоцирани активностима омладине која је на примеру поплављене Грдице, и других делова града, исказала спремност да помогне. То је био додатни мотив да се само месец дана касније, уз помоћ пријатеља из Марибора, организује десетодневна радна акција насељског типа којој су се прикључили некадашњи акцијаши из Охрида, Беле Цркве и Руме. Учесници Омладинске радне акције „Краљево 2014“ из три државе показали су да се данашња младост, ма колико да млади имају неке друге интересе и погледе на свет, не разликује битно од оне која је до пре четврт века градила земљу. Ово сазнање и став владе о потреби јавних

радова представљало је додатни ветар у леђа, а очекује се да потврда исправности ставова о добровољном раду буде имплементирана у сет закона чије се усвајање очекује ускоро. Пре официјелног дела заседања делегатима Скупштине, који су пристигли из различитих крајева земље, приказан је филм о добровољном омладинском раду омладине Краљева у ранијем периоду и други о прошлогодишњој акцији. Идеја да се обнови активност везана за радне акције потекла је са једног од ранијих скупова бивших акцијаша који се већ 15 година одржавају на Копаонику и другим местима, али је требало да прође неколико година док се на нивоу земље није дошло до најадекватнијег модела који би обухватао сва питања од интереса за Удружење учесника радних акција и волонтера Србије. Тридесет девет делагата је акламацијом потврдило жељу да се након из-

вештаја о раду током протекле, и програма рада за ову годину, верификују елементи за израду нацрта закона о добровољним радним акцијама и јавним радовима и опште упутство о организовању добровољних радних бригада. Уз информацију о припремама за обележавање 1. априла, који је некада означавао почетак добровољних радних активности, делегатима су предочене измене и допуне статута и других пратећих докумената. Иако преовладава уверење да се између две скупштине урадило доста има мишљења да је могло и више, а све због чињеница да се покрет подиже, да се о њему разговара и да је присутан у јавности. Четврта по реду скупштина и пети Сабор акцијаша оцењују се као значајан помак након онога што је пропуштено деценијама уназад након што је два милиона омладинаца у изградњу земље уложило више од милијарду и 200 хиљада радних сати. Оно што је изграђено траје и данас, а

ни под дејством стихије нису попустили насипи на Морави и Сави. Позитивним се оцењује контакт са готово свим релевантним министарствима, а посебан акценат ставља на елементе за израду два значајна закона који укључују начине за покретање акција и реализацију програма усвојених на скупштини. Како би сазнање о специфичном виду организовања трајало што дуже неопходним се сматра организовање изложби и музејских поставки, а све у циљу да се млади подсете на оно што је урађено, али и подстакну на сличне активности. - Нама је већи проблем да се повежемо са неким организацијама цивилног друштва него да дођемо до министарстава. Свако ко се позиционирао на неком буџету, или на неком пројекту, плаши се да то не дели са неким другим, па се парцијални интерес подређује општем. Направили смо удружење да би могли да артикули-

шемо ставове, иако оно не постоји у форми у којој смо некада имали омладинску организацију. Доста смо дуго ћутали јер се нисмо добро снашли у новим условима и то би требало да нам буде поука.Требало би да се фокусирамо на стварање политичке воље, јер колико год били организовани то неће бити могуће без система и довољно политичке воље. Треба да уверимо државу о потреби јавних радова, јер је познато да се из већине криза излазило јавним радовима у којима би требало да се нађе места и за добровољни омладински рад. Код наших људи постоји ентузијазам. Он није нестао, још има воље, а омладина је показала спремност да ради. Пример Краљева је добар, а кад бригаде у целој Србији ураде нешто на локалном нивоу нико неће моћи да каже да народ није за то – порука је учесника четврте скупштине Удружења учесника радних акција и волонера Србије. Т. Радовановић

МАГАЗИН 22.3.2015.

Након тениског меча између Србије и Хрватске

- Поред репрезентације Србије, која је надмоћ над тенисерима Хрватске показала максималном победом од пет према нула, апсолутним победником се сматра нова спортска дворана у Рибници која је потврдила спремност да угости учеснике највећих спортских догађаја на светском нивоу. - Провејава уверење да град није у најбољој мери искористио шансу која му је пружена. - Кад у непосредној близини за коју годину буде завршен затворени базен, а еветуално у пристојно стање за одржавање трка доведен аутодром на Берановцу, овај део Србије би могао да представља значајан спортски центар

Фото: М. Радовановић

ДВОРАНА ПОЛОЖИЛА ИСПИТ

МАГАЗИН

22.3.2015.

уфорија која је пратила одржавање тениског меча Светске групе Дејвис купа између репрезентација Србије и Хрватске већ је спласнула, па за највећи број Краљевчана овај догађај представља далеку прошлост. Ових дана се тек с времена на време помене у стручним круговима, више у контексту значајног испита који је положио нови спортски објекат него као резултатски важан спортски догађај. И док је пажња Међународне тениске федерације и Тениског савеза Србије пре меча била усмерена на безбедност учесника овог значајног догађаја у Краљеву се више стрепело од понашања објекта који никада до тада није био под потпуним оптерећењем, а да страх није био оправдан сведоче похвале које су стизале са свих страна. Тениски савез је за сваки случај ангажовао пензионисаног техничког директора београдске Арене под чијим су будним оком дежурали мајстори различитог профила које су обезбедила краљевачка предузећа „Амига“ и „Мираја“. Данима пре меча баратало се са цифром од неколико стотина домаћих и страних новинара којима је у прес центру требало обезбедити оптималне

услове за рад. Поред сале за конференције, и посебног телевизијског студија за екипу Међународне тениске федерације, обезбеђена су места са прикључком на интернет за сваког новинара. Посебне линије брзог интернета отворене су за новинаре, фоторепортере, телевизијске сниматеље, Тениски савез Србије и Међународну тениску федерацију. Иако се реално очекивало присуство 150 новинара и фоторепортера после меча је објављена цифра од 170 међу којима је и 75 чланова екипе Радио-телеви-

зије Србије која је сва три дана вршила директан пренос. Према реалним проценама број новинара се кретао око половине очекиваног иако се међу њима нашао и велики број оних којима ту није место. Прописи за одржавање оваквих мечева тачно одређују температуру која је свих дана одржавана помоћу топлотних пумпи на потребном нивоу са толеранцијом од једног степена. Посебно значајним сматра се вентилација чији звук ни у једном тренутку није могао да одвуче пажњу учесника

догађаја иако је у дворани током три дана било више од десет хиљада посетилаца. Посебан акценат стављен је на безбедност због чега је ангажован велики број припадника полиције, жандармерије и државне безбедности. Повод да краљевачки буде проглашен мечом високог ризика лежи у сазнању да су репрезентативци Србије приликом сличног у Сплиту имали проблема, па се стрепело од ревашизма. То је и био разлог што се посебна пажња поклањала подели улазница, па су на најве-

ћем броју исписана имена људи од којих се очекивало да гарантује за понашање сваког коме буде додељена. Обавеза домаћина била је да их пре свега обезбеди онима који су у значајној мери допринели да спортски објекат буде доведен у стање које прописује Међународна тениска федерација, а и поред најбоље воље ни то није било могуће. Много је речи изговорено о начину поделе, а накнадну проверу евентуалних злоупотреба вршили су и припадници Министарства унутрашњих

послова. Сви који су на било који начин били укључени у организацију меча сложни су у оцени да тако нешто није било могуће, а да су улазнице на црно тржиште могле да дођу једино преко оних који су их легално купили на билетарници. Да тенис није спорт за широке народне масе потврђује финале Дејвис купа у београдској Арени када је од 22 хиљаде улазница у слободну продају пуштено тек четири. Значајан удео у расподели има Тениски савез Србије као удружење грађана и Међународна тениска федерација са статусом приватне компаније. Да је задатак обављен на најбољи могући начин сведочи податак да се током три дана меча, а појединачни сусрети су трајали и по неколико сати, није чуо ни један звиждук што је највише изненадило хрватске репрезентативце. То је само неколико минута након меча против Новака Ђоковића на конференцији за медије изјавио млади тенисер Марин Делић. Проблем улазница у непосредној је вези са капацитетом хале, а Тениском савезу Србије је пре коначне одлуке сугерисано како може да прими четири хиљаде посетилаца. Све што се касније дешавало везано за капацитет

спортове попут борилачких вештина или стоног тениса. Онима који су добили објекат на управљање преостаје да то искористе на најбољи могући начин, а колико ће у томе успети показаће време. Градски челници ефекте организације меча, у који је из градске касе издвојено једанаест милиона динара, очекују у наредном периоду. Осим уверења да је највећа корист то што се током неколико дана, посебно у време одржавања меча, Краљево помињало у различитим медијима у први план се истиче податак да у хотелима није било празног места. Тешко је утврдити колико су користи имали трговци, и колико је повећан прилив средстава од

МАГАЗИН

22.3.2015.

потврђује да је меч Светске групе Дејвис купа велики догађај, а да хала у потпуности задовољава потребе Краљева. О томе се размишљало приликом изградње на основу сазнања да би за изградњу дворане капацитета пет хиљада посетилаца требало обезбедити 80 одсто више средстава. Да је рачуница исправна потврђује податак да је са осам милиона и 100 хиљада евра обезбеђено 3.200 места, а да је у градњу београдске Арене која прима шест пута више гледалаца утрошено десет пута више пара. На 4.000 квадрата корисног простора краљевачке дворане има места за различите садржаје, ресторан, продавнице, простор за куглану и мале

Најстрожије захтеве је организаторима меча између реперезентација Србије и Хрватске поставила екипа Радио телевизије Србије. иако је према ранијим договорима платформа за камере била постављена у десетом реду источне трибине непосредно пред одржавање меча је затражено да буде премештена на западну. Требало је демонтирати 12 седишта што је неминовно утицало на грешку у нумерацији на улазницама. Платформа је спуштена ред ниже па ће и убудуће бити у правцу средине терена у деветом реду западне трибине. Екипа стручњака ангажованих за рад на популарном „hawk eye“ уређају којим се у сваком тренутку доказује положај спорне лопте су читаву ноћ, од 19 увече до 4 сата ујутру, са великим стрпљењем подешавали камере како би резултати били што тачнији.

пореза на додату вредност, али је неспорно да је на бензинској пумпи поред спортске дворане у току само једног дана продато 350 сендвича што је више од количине која се прода за годину дана. Ма колико било познато да су после битке сви генерали провејава уверење да град није у најбољој мери искористио шансу која му је пружена. У делу културне јавности све чешће провладава уверење да је ово била изузетна прилика за повезивање са културним институцијама Хрватске, гостовање њихових позоришних и других група у Краљеву и узвратне посте краљевачких кад се за то укаже прилика. Изостао је и организованији при-

хват новинара, ма колико да их је било, и шанса да им се представе привредни, културни, па и спортски потенцијали којима располаже град. Само пола сата након жребања које је пред први меч одржано у великој сали Мултимедијалног центра „Кварт“ са друге стране улице, у Свечаној сали Градске управе, отворен је Сајам врхунске хране. Нико се од организатора није сетио да на овај догађај позове неколико десетина новинара, па су отварању присуствовали само локални медији. Разговори са колегама из Хрватске потврђују да су по једна екипа посетиле манастире Жичу и Студеницу, али не по препоруци домаћина већ по за-

датку који су од својих редакција добили пре доласка у Краљево. У том контексту треба посматрати и неповољну слику града који је пренео један хрватски портал, а на коју сем неколико њихових новинара у прес центру није реаговао нико из Краљева. Поред репрезентације Србије, која је надмоћ над тенисерима Хрватске показала максималном победом од пет према нула, апсолутним победником се сматра нова спортска дворана у Рибници која је потврдила спремност да угости учеснике највећих спортских догађаја на светском нивоу. Поред тога пружа и посебне повољности за припреме спортиста у зимском периоду, одржавање конгреса, семи-

нара, сајмова. Кад у непосредној близини за коју годину буде завршен затворени базен, а еветуално у пристојно стање за одржавање трка буде доведен аутодром на Берановцу, овај део Србије би могао да представља значајан спортски центар. Општи утисак домаћина на основу тврдњи бројних релевантних фактора потврђује да је Краљево, а пре свега нова спортска дворана, положило испит. Сумњу у то потврђује одлука Тениског савазе Србије да више пута помињан меч ФЕД купа између репрезентација Србије и Парагваја 18. и 19. априла буде одигран у Новом Саду.

МАГАЗИН 22.3.2015.

Терен Дуго се пре одигравања меча калкулисало на којој ће подлози бити одигран меч а домаћини су до последњег тренутка крили карактеристике које утичу на брзину и одскок лоптице. Није тајна да Тениски савез Србије има у власништву рукорт подлогу одговарајућих димензија, исту ону на којој је 2010. године освојен Дејвис куп, а три године касније препуштен другима. Иста подлога је била монтирана и за меч који је репрезентација Србије играла у Нишу и Новом Саду, али није било познато којом врстом акрилне смесе ће бити премазана специјална гума. Баш тај премаз који одређује одскок и брзину лоптице је оно што највише интересује играче и руководства екипа, пре свих гостујуће. Пре првог тренинга хрватских тенисера Ивица Петек из загребачке фирме „Спорт концепт“ која је ову

подлогу монтирала пре свих мечева репрезентације Србије, али и у многим другим земљама, потврдио је да се подлога након сваког постављања посебно премазује и прилагођава. Гума се на подлогу лепи по шавовима и премазује према жељи домаћина који има обавезу да о свим карактеристикама у прописаном року обавести Међународну тениску федерацију. Петек потврђује да три варијанте премаза омогућавају да се игра на спором, средње брзом или брзом терену. Нова спортска дворана у Рибници пружа тенисерима посебне повољности јер је паркет нов, идеално раван и нема угибања која би неповољно утицала на одскок лоптице. У другима, као што је београдска Арена, пре постављања рукорта неопходно је преко читавог терена поставити мобилне паркет плоче како би се обезбедила равна површина за постављање тениског терена. Задовољство су већ првог дана

по доласку у Краљево показали хрватски тенисери, одмах за њима и репрезентативци Србије. Загребачки „Спорт концепт“ покрива подручје бивше Југославије и Совјетског Савеза, а значајне инфраструктурне пројекте реализовао је и у другим европским земљама, а осим турнирских поставља и фиксне терене. За одигравање званичних такмичења која организује Међународна тениска федерација неопходно је да се испоштују строги захтеви којима се дефинишу димензије игралишта. За одржавање такмичења у Дејвис купу укупна површина терена мора да буде најмање 20,11 пута 40,23 метра што износи више од 800 квадрата. за разлику одо ових тениска игралишта за клупска такмичења могу да буду на површини од 670 квадрата иако се оквир ефективног дела на коме се игра не разликује и износи 10,97 пута 23,77 метара. Т. Радовановић

Сајам високог образовања

МАГАЗИН

22.3.2015.

ЛАКШЕ ДО Ф

- Једнодневни Сајам високог образовања, уз присуство представника двадесет три факултета са простора целе Србије, прилика да се бруцошима представе све предности студирања, али и услови које треба да испуне пре него постану академски грађани. – Организатор Сајма Савет за младе града Краљева уз помоћ Канцеларије за младе и подршку локалне самоуправе и Рашког управног округа

рај сваке школске године пред велики број ученика средњих школа, посебно матуранте и њихове родитеље, доноси велики број проблема од којих се најзначајнији односе на наставак школовања. Сем избора занимања у складу са постигнутим успехом последњих го-

дина се у веће проблеме сврстава избор места за студирање, а све због сазнања да је материјална ситуација родитеља из дана у дан све сложенија. До доношења коначне одлуке треба прикупити што више релевантних информација и мада оне постоје на сајтовима факултета велики број бу-

дућих студената настоји да их добије од надлежних служби високошколских установа. У настојању да што већем броју њих олакша потрагу за правим информацијама Савет за младе града Краљева је организовао једнодневни Сајам високог образовања, уз присуство представника двадесет три фа-

култета са простора целе Србије, како би будућим бруцошима представили све предности студирања, али и услове које треба да испуне пре него постану академски грађани. Сајам образовања је замишљен као сусрет матураната који желе да наставе образовање и факултета чија би понуда требало да помогне при одлучивању о будућем позиву. Велики одзив на позив повод је за став да би следеће године сличну манифестацију требало организовати на неком другом месту, а градоначелник Краљева Томислав Илић обећава подршку одржавању сајма и наредне године. - Циљ локалне самоуправе је да од овде присутних факултета у Краљеву

отворимо барем неко одељење и тако олакшамо школовање студентима и родитељима – каже Илић. Сајам је реализован уз помоћ Канцеларије за младе и подршку локалне самоуправе и Рашког управног округа, а организатори очекују да постане традиционалан. Настао је као резултат међусекторске сарадње Савета за младе, као саветодавног тела Скупштине града, Канцеларије за младе, представника власти, Националне службе за запошљавање и краљевачких средњих школа. Савет за младе је формиран 2014. године са идејом да умрежи све релевантне факторе који се тичу живота младих, а састављен је од представника локалне самоуправе, невладиних

организација, Националне службе за запошљавање, студената и здравствених установа. Основан је са задатком да подстиче и усклађује активности везане са развојем, остваривањем и спровођењем омладинске политике, даје мишљење о значајним питањима, иницира учешће града у пројектима и програмима у циљу унапређења положаја и права младих. Савет подстиче сарадњу између града и омладинских организација и даје подршку у реализацији њихових активности, а у рад се по потреби укључују и стручњаци из појединих области. У план рада Савет је укључио учешће у изради Локалног акционог плана као и проналазак решења за формирање Омладинског центра.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ФАКУЛТЕТА

МАГАЗИН 22.3.2015.

22.3.2015.

МАГАЗИН

Владица Станојевић

Краљевачка музичка сцена: Владица Станојевић (4)

ЗБОГ МУЗИКЕ ВРЕДИ ЖИВЕТИ

Фото: М. Радовановић

- Алкохол посебно негативно делује на млађе људе па не успевају да обуздају узбуркане страсти што доводи до туча. - Најжешћа је ипак била на свадби у околини Краљева кад су се чланови две породице толико сукобили да су једни дохватили секире, други ножеве, а појавили су се пушке и пиштољи што је наводило на помисао да више од весеља треба водити рачуна о спасавању главе. – Дневна зарада члана оркестра далеко је премашивала износ данашње просечне зараде у земљи. - Месец и по дана за куповину новог аутомобила марке „рено“. - Музика оплемењује дух боље него било шта друго, усмерава човека да воли лепо, да се понаша лепо, да ужива у лепом, зна да цени лепо, представља богатство духа, нешто због чега вреди живети. - Бављење уметношћу је начин за дружење и излазак из жабокречине која се скупља и вуче наниже чинећи живот све више сивим због испод просечног нивоа културе

МАГАЗИН

22.3.2015.

ако се на први помен музичке сцене под њом подразумевају дешавања у продукцији грамофонских плоча и дискова, затим концертни и наступи на телевизији, постоји и други много распрострањенији део који укључује различита породична весеља. У овом делу је присутан много већи број учесника који у директном контакту са публиком настоје да испуне што већи број жеља, успут зараде, а не замере се никоме. То није увек било могуће, поготово не током последње деценије прошлог века кад су из заборава почеле да се извлаче песме које су величале Равногорски покрет. На другој страни биле су оне које је у свести народа требало да очувају присуство актуелне власти. У таквим околностима није било ретко да на породичним весељима блокове жеља једних замењују дијаметрално супротни захтеви других, а извођачима било тешко да убеде и једне и друге да су ту само да би испуњавањем жеља свих зарадили за живот. И после четврт века још је свеже сећање на весеље при коме је домаћин забранио извођење четничких песама, а његови најближи сродници захтевали управо то. Да парадокс буде већи и једне и друге песме изводиле су се уз исту мелодију, а разликовале само по тексту. У то време није било необично ни да неко припуца из ватреног оружја, а рикошетирано зрно пролети у непосредној близини музичара. На један сличан случај и после много година подсећа комад стакла од разбијене флаше који се до те мере зарио у дрвени корпус хармонике да ни до данас није могао да се извади. Да на весељима није све непријатно сведоче бројни занимљиви догађаји који у сећању остају као пријатна успомена на дане кад живот није у мери колико данас био оптерећен великим проблемима. Покушавали су весели сватови да пронађу што више различитих начина за исказивање одушевљења, па су од музичара тражили да свирају лежећи на простирци која је донета из куће. Једно време је, прича Владица Станојевић, било модерно да се свира са хармони-

ком подигнутом изнад главе, или пешкира пребаченог преко клавијатуре. Знало се и да друштво напуни флашу парама и музичарима остане да свирају за флашу не знајући колико у њој има новца. Било је током више деценија свирања оних који су знали да се веселе, и дали лепе паре за музику, али и оних других. - У сећању увек дуже остају они који су нас малтретирали и покушавали да докажу да смо отпевали само две или три строфе песме, некад и читаву песму мање са списка. По неком неписаном правилу на сваком весељу мора да буде бар један такав, вероватно зато што не зна други начин на који би се истакао. У сваком селу запамтиш онога ко прави проблем, па следећи пут обратиш више пажње на њега – каже Станојевић. Неизоставни део сваког весеља је алкохол који различити људи подносе на различите начине. Управо он је био повод за различите непријатности посебно у односу на певачице од којих је тражено и нешто што је угрожавало интегритет. У свакој од спорних ситуација требало је довољно стрпљења и преговарачке вештине да се задовоље сви затеви и ни на који начин не наруши весеље. Алкохол је посебно негативно деловао на млађе људе који нису успевали да обуздају узбуркане страсти што је доводило до туча, најчешће на испратницама. Најжешћа је ипак била на свадби у околини Краљева кад су се чланови две породице толико сукобили да су једни дохватили секире, други ножеве, а појавили су се пушке и пиштољи што је наводило на помисао да више од весеља треба водити рачуна о спасавању главе. Ма колико то чудно звучало током деведесетих година се добро зарађивало, посебно у околини Гроцке и Пожаревца где се славило и по неколико дана, а весеље почињало дан пре венчања када су окупљени гости са музиком кроз село одлазили до куће кума или старог свата. Иако се весеље завршавало у првим сатима новог дана имали су музичари разумевање за по којег члана породице која организује весеље па су остајали и дуже. Колико

је овакав став наилазио на одобравање сведочи зарада са једног таквог весеља која је била пет пута већа од оне на свадби следећег дана на другом месту. У том крају су увек били солидни хонорари, а и бакшиш од поруџбина, па је зарада по члану оркестра далеко премашивала износ данашње просечне зараде у земљи. У време кад су на свадбе долазили гастарбајтери зарађивало се и више. Ма колико било незахвално говорити о цифрама којима се мери радни учинак сведочи податак да је један колега за месец и по дана зарадио за куповину новог аутомобила марке „рено“. На срећна времена подсећају свадбена весеља која су одвојено правиле породице младе и младожење. Нешто мања по обиму женска свадба настављала би се до касно у ноћ и након одласка младе да би тек сутрадан сви заједно отишли у првече. И док су у време кад је музичку каријеру започињао наш саговорник родитељи уговарали посао са музичарима појава турбо фолка утицала је на промену и све већи уплив младенаца у читаву причу. - Деведесетих година млади почињу да играју и турбо фолк осваја. Младенци постају самосталнији у одлучивању и инсистирају да се свира забавна и рок музика, па се полако стварају бендови способни да удовоље новим захтевима. Ми смо били класичан оркестар за свадбе и весеља и свирали само викендима, а између два наступа скупимо се само кад се појаве нове песме. Забавна музика почиње да осваја, појављују се оркестри који у ресторанима свирају сву врсту музике и почињу наступи и у дискотекама. Класични оркестри губе примат, испратница више нема, али се слави 18. рођендан, а гости су деца коју не занимају Сафет Исовић и Лепа Лукић. Знају да траже и по неку лепу стару песму, али је то свега 20 посто уз 10 посто забавне музике – прича Станојевић који се половином шездесетих година, кад је почињао да свира, сврставао у ред ретких школованих хармоникаша, ако се изузму они који

22.3.2015.

МАГАЗИН

су у музичким школама свирали класику. Сви остали су били самоуки, а неки се касније описмењавали уз рад. У данашње време, каже наш саговорник, 90 одсто бендова чине момци који мају завршене музичке академије. Музику Шумадије и Босне карактерисала су скромна хармонска решења што није било компликовано за свирање. Са турбо фолком се појавио компликованији ритам и мелодијске линије, а са њима и много сложенија хармонијска решења. Композиције су знатно компликованије, па је самоуком хармоникашу много теже да их интерпретира јер музика има законито сти које у много већој мери познају они који су завршили високе школе, а то све друге доводи у подређен положај. У непосредној вези са губљењем примата у овој врсти музике је и коли-

чина посла што се неминовно одражава на стални састав оркестра чији чланови настоје да све што недостаје надоместе у другим саставима. Тек с времена на време појави се потреба за наступом, а оркестар саставља од музичара који су тренутно слободни. Све се одражава на квалитет што ономе ко је оставио значајног трага у овој области музике не иде на руку и то је био основни разлог да прекине са активним наступима. - Појављује се много нових песама, а ако ниси свирао три месеца треба и до 15 дана да увежбаш. Ја нисам био менаџер који има младу екипу којој обезбеђује посао. То је требало да урадим пре 15 година, а тада сам највише волео да узмем хармонику и свирам. Сад свирам само кад дођу пријатељи, углавном за уже друштво уз певача кога поведем. Вратио сам се тамо одакле сам почео, свирам на суво за друш-

тво малој сали за тридесетак људи, или после свадбе кад се скупи комшилук – каже Станојевић. И после много година остаје сазнање о сплету околности који је допринео да постигне више и од квалитетнијих хармоникаша, међу њима и оних из Краљева који и данас суверено владају музичком сценом. У време кад је шездесетих година то била реткост Зоран Пејковић је већ имао завршену академију, а и поред тога свирао у оркестру Краљевчанина Жарка Јосиповића Шкуле. У Сокобањи су на најпрестижнијем такмичењу у овој области, као солисти или у дуету, побеђивали бројни краљевачки хармоникаши. Најзначјнија места у народној музици и данас заузимају Миша Мијатовић, Влада Пановић и Александар Софронијевић. Велико искуство стечено током више од пола века дружења са хармо-

ником довољно је за закључак да је могао да оствари и више, јер му је таленат омогућавао да без много вежбе одсвира и најкомпликованије композиције. Након оваквог сазнања долази неизоставно питање докле би стигао да је уз њега уложио и довољну количину рада, а није тајна да су данашњи врхунски хармоникаши у усавршавање уложили и до педесет пута више. - Времена су се променила, али оно што ми је до тридесете године омогућила хармоника не верујем да би могло било шта друго. Дружио сам се финим људима и иза себе оставио много лепих успомена. Могао сам тада и на други начин да зарадим милионе, али нисам могао да одем у Кину. Могу и сада да зарадим милионе, али не могу да станем поред неког као што је био Сафет Исовић. Зато млади треба да се посвете било којој уметности, или спорту, јер је то сегмент који до-

носи много лепих тренутака у животу. Музика оплемењује дух боље него било шта друго, усмерава човека да воли лепо, да се понаша лепо, да ужива у лепом, зна да цени лепо, представља богатство духа, нешто због чега вреди живети – каже Станојевић. То је повод за савет младима да поред редовног школовања развијају сваки таленат, јер само тако могу да унапређују правилан однос према лепом, да се срећу са другачијим људима и интересовањима. Велики је број оних који су током дужег периода истраживања настојали да на што бољи начин осликају краљевачку музичку сцену. Ставови готово свих потврђују да музика обогаћује и ма колико се бавили само једном омогућава да се развије правилан однос и према другим врстама музике. Ма колико је таленат важан за бављење уметношћу било које врсте

бројни саговорници заговарају тезу да у врхунским резултатима учествује са тек неколико процената. За све остало потребан је велики рад због чијег су изостанка са музичке сцене готово нестали, или бар нису достигли жељене домете, многи талентовани млади људи. Искуство показује да је уз довољну дозу талента, и многоструко више рада, неопходно имати јасну представу о ономе што се жели у животу и одредити циљ коме се тежи. Он не мора неопходно да буде врхунски домет, али свакако треба да постоји како би се на путу ка њему вршиле потребне корекције. Ако ништа друго бављење уметношћу је начин за дружење и излазак из жабокречине које се скупља и вуче наниже чинећи живот све више сивим због испод просечног нивоа културе. Т. Радовановић

МАГАЗИН 22.3.2015.

Светски дан поезије

ПРЕСТОНИ ПЕСНИЧКИ ГРАД

Фото: М. Радовановић

- Краљевачка Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ прошле године објавила 15 песничких књига, а за ову планира бар још толико уз три броја часописа „Повеља“. - Објављивање песничке књиге у „Повељи“ је одавно постало ствар престижа. - Током последњих тринаест година књиге објављене у „Повељи“ су осам пута добиле једно од најзначајних награда те врсте у земљи која носи име Бранка Миљковића. - Људи који читају песме мисле и осећају, а то је оно што се у данашње време сматра најпотребнијим

22.3.2015.

МАГАЗИН

рганизација за науку и културу Уједињених нација је 1999. године прогласила 21. март за Светски дан поезије са циљем промовисања читања, писања, објављивања и проучавања овог вида књижевног стваралаштва широм света, а на проглашењу празника речено је да треба одавати признање и подстицај националним, регионалним и интернационалним поетским покретима. Према подацима Националног комитета за прославу Дана поезије, који је смештен на Флориди, Светски дан поезије се у другом облику славио још од 1505. године. Углавном се славио у октобру, најчешће петог, али је крајем двадесетог века славље померено на петнаести. И поред тога празник је до званичног проглашења за Светски дан поезије наизменично слављен у октобру и новембру. Традиција обележа-

вања одржала се до данас у многим земљама света, међу њима и у Србији, а краљевачка Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ ове године Светски дан поезије обележава са три пригодна програма чији су гости најзначајнији савремени аутори. Један од њих је Енес Халиловић, ствараоц који годинама привлачи пажњу читалачке, књижевно-критичке и теоријске јавности, а чија је књига „Зидови“ прошле године добила награду Меша Селимовића. Други је Дејан Алексић и његова песничка књига „Бити“ која се појавила пре две године, али до сада није представљана у Краљеву. Алексић је за њу прошле године добио значајну и престижну Змајеву награду. Другог дана обележавања значајног датума предастављен је песник Живорад Недељковића о чијим је књи-

гама „Таласи“ и „Улазак“ говорила Данијела Ковачевић, а трећег едиција поезије „Данас“ и „Посед поезије“. Љубитељима лепе писане речи представљени су аутори песама Никола Вучић и Радмило Лазић, као и писац есеја Мирослав Максимовић чија се књига „Скривени посао“ прошле године појавила у едицији „Посед поетике“. Аутор у књизи на духовит и ироничан начин описује место песника и поезије у савременом свету, а неки од есеја су насловљени као „Поезија и светска криза“, „Поезија и транзиција“, „Поезија и паре“, „Поезија и награде“, „Поезија и политика“, „Поезија и рат“, „Поезија и земљотрес“. Приближавање значајног дана повод је за подсећање да је краљевачка Бибилотека прошле године објавила 15 песничких књига, а за ову планира бар још толико уз три броја

часописа „Повеља“. Због књига које су објављене, али и оних чије се објављивање планира, Краљево слови као престони песнички град у Србији. Поезија се показала као најефикаснији начин за исказивање најтананијих човекових осећања што је Библиотека, као један од најугледнијих издавача песничких књига, препознала и наставила да негује песничку реч. Све то је чини важним фактором у јавном културном животу града и земље у контексту књижевне продукције, посебно песничке која представља незаобилазну тачку на културној мапи земље. Да је Библиотека значајан издавач потврђују бројне награде којима су овенчане књиге објављене у издавачкој продукцији, али и велики број најугледнијих српских песника који објављују песничку књигу у „Повељи“

што је одавно постало ствар престижа. Током последњих тринаест година књиге објављене у „Повељи“ су осам пута добиле једну од најзначајнијих награда те врсте у земљи која носи име Бранка Миљковића. Приликом недавно одржаног жирирања за одлуку у вези са наградом Меша Селимовић, која се додељује на основу гласова педесет најугледнијих и најутицајнијих критичара и књижевних теоретичара у земљи, најчешће помињан издавач је била Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ и њена издавачка делатност „Повеља“. Резултати истраживања сведоче да се име краљевачког издавача помиње чак 46 пута, а највећег издавача у земљи „Лагуне“ тек 25. Иако се добре песничке књиге објављују и даље на књижевној сцени нису толико видљиве због чињенице да се читају неки други жанрови, и

књиге које имају бољу видљивост, јер је књига у последњих неколико деценија постала роба. И поред тога преовладава уверење да људи који читају песме мисле и осећају, а то је оно што се у данашње време сматра најпотребнијим. Сазнање да није довољно видљива је и један од повода да УНЕСКО прогласи 21. март за Светски дан поезије са циљем да се она не представи само као продукт минулих времена већ нешто што постоји и данас. Осим жеље да постане видљивија у јавности, а друштво охрабри да чита поезију која помаже у тражењу сопственог идентитета, установљење Светског дана поезије треба да допринесе неговању усменог говорења поезије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 22.3.2015.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

22.3.2015.

Трилогија Различити: Побуњени

Након што су разоткривени као Различити, људи који се не уклапају ни у једну од пет фракција беже од вође класе Ерудита жедне моћи. Када издајничке трупе Неустрашивих опустоше рушевине Чикага Трис и Фоур, окупљајући Различите, покушавају у граду да пронађу савезнике међу фракцијама Искрених, Добронамерних и Неустрашивих као и међу онима који не припадају ниједној фракцији. Тужна и оптерећена кривицом због насилне смрти родитеља и пријатеља, Трис покушава да открије тајну због које су се жртвовали и која објашњава зашто вође класе Ерудита неће одустати док је не улови. Очајнички настојећи да избегне бол и губитак вољених Трис се суочава с најмрачнијим изазовима и страховима тражећи кључ тајни из прошлости и будућности њиховог света. „Трилогија различити: Побуњени“ наставља се три дана након радње

филма „Дивергент“, када Трис и Фоур једва успевају да избегну истребљење фракције којој припадају. Трис ће претрпети губитак родитеља, а бити присиљена да убије пријатеља након напада под дејством серума који утиче на мозак. Радња се догађа у футуристичком Чикагу у коме су преживели подељени у пет фракција које су одређене људским особинама, а становници се морају понашати у складу с нормама фракције у којој живе. Добронамерни су брижни, Искрени су пре свега одани истини, Неустрашиви су храбри, а Учени теже знању, а пета фракција је Порицање. Трис која је одрасла у фракцији Порицања откриће да је Различита, што значи да има обележја више фракција, а Различити су самостални, независни и не могу се контролисати па су сматрани опаснима. Бестселер Побуњена написала је Вероника Рот, а њен је први роман 2011. одмах дошао на врх лествице новина Њујорк Тајмс, а по избору чланова клуба читалаца проглашен за омиљени роман те године.

Филм се у краљевачком биоскопу приказује од 18 сати.

Теорија свега Филм „Теорија свега“ доноси причу о једном од највећих умова света, познатом астрофизичару Стефену Хокингу, и двоје људи који су се љубављу борили против немогућих изгледа. Филм се темељи на мемоарима Џејн Хокинг Пут у бесконачност. Хокинг је 1963. године као студент космологије на Универзитету Кембриџ, одлучан да пронађе једноставно, елоквентно објашњење свемира, а његов свемир се отвара кад се заљуби у студенткињу уметности Џејн Вајлд. У 21. години здрав и активан младић сазнаје потресну дијагнозу, болест моторичких неурона због које ће страдати његови удови, способност кретања и говор, због које ће умрети у року од две године. Џејн га подржава љубављу, одлучношћу и непоколебљивошћу која води ступању у брак. Док Стефен одбија да прихвати дијагнозу Џејн га охрабрује

да заврши докторат који укључује првобитну теорију о стварању свемира. Са стеченим докторатом Стефен се баца на најамбициознији научни рад и проучава управо оно чега има најмање – време. Док му тело бива све ограниченије, ум наставља истраживати спољне границе теоријске физике. Филм се приказује у термину од 22 сата.

Енклава Филм Горана Радовановића бави се животом Срба у малим изолованим заједницама на Косову и Метохији које су једине у Европи, а припадници полиције Уједињених нација и Европске уније неопходни су да би очували ове територије. Приморани на живот без слободе, ограничени скученим простором, Срби који су остали да живе на Косову и Метохији егзистирају у веома тешким, гетоизираним условима. Проблем се јавља и кад неко у енклави премине, а гробље се налази ван ње, на непријатељској територији. У овој причи ће, уз много перипетија, један

осамдесетогодишњи старац бити сахрањен захваљујући десетогодишњем унуку који се усудио да учини нешто немогуће за две завађене заједнице на Косову, да заволи и стекне пријатеља на супротној страни. Кроз призму одрастања дечака у специфичним условима после погрома марта 2004. године, кроз њихов однос и драму коју преживљавају лако се увиђају и осећају основне идеје филма, а особине покајања, опроста и љубави упечатљиво се препознају и осећају у порукама које филм носи у себи. Енклава речима деце говори о суштини живота и јединим исправним начинима решавања проблема и конфликата. Критика потврђује да на Фесту српски филм одавно није имао толико моћних филмова као ове године, а уз „Ничије дете“, „Енклава“ се издваја по естетици, целовитости и укупном утиску. Филмова на тему скорих дешавања на Косову нема много у историји новије српске кинематографије, је су се аутори устручавали да изнесу личне

ставове проговоре чекајући историјски отклон да би заузели став. Кад се неко и усудио да проговори прича се углавном бавила избеглицама из јужне покрајине и њиховим животом на просторима централног дела земље. Срби који су остали да живе на простоу Косова и Метохије најчешће су раштркани, а међу њима има доста деце. Фим говори о њима кроз лик десетогодишњег Ненада, али и о албанској деци с којом долази у контакт заокружујући слику битисања на простору који је некад био заједнички. Критика сматра да је једна од највећих врлина филма то што комбинује болан доживљај уз наговештај надахнућа, доносећи гледаоцима племенито-оспокојавајућу катарзу. Поред суза у очима, и кнедли у грлу, тамо негде затитра и сјај наде да је живот један велики изазов који очврсне у достојанствености. Филм се приказује до 25 марта у пројекцијама које почињу у 20 сати. Најмлађим посетиоцима је и даље омогућено да виде „Пепељугу“ у пројекцијама које почињу 16. сати.

МАГАЗИН 22.3.2015.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 22. F 28. МАРТА

МАГАЗИН

22.3.2015.

22. март

238. — Гордијан I и његов син Гордијан II проглашени у Картагини за цареве против легитимног римског цара Максимина I Трачанина. 1312. — Папа Климент V укинуо француски монашки витешки ред Темплара, основан у Палестини 1118. ради заштите поклоника Христовог гроба. 1622. — Индијанци су убили око 350 белих насељеника у Вирџинији. То се сматра првим индијанским масакром над европским колонистима у Северној Америци. 1794. — Парламент Велике Британије је усвојио Закон о маркама, који је захтевао да многи штампани материјали у Тринаест колонија носе фискалне марке. 1794. — Конгрес САД усвојио закон којим се америчким бродовима забрањује превоз црних робова из Африке у Америку. 1848. — Побуњена Венеција про-

гласила независност од Аустрије. 1895. — Пионири филма браћа Огист и Луј Лимијер демонстрирали су у Паризу први пут покретне слике, употребивши целулоидну траку. 1904. — У лондонском листу "Дејли илустрејтид Мирор" објављена, на насловној страници, прва новинска фотографија у боји. 1917. — САД прве признале привремену владу Александра Керенског, успостављену након Фебруарске револуције којом је свргнута монархија у Русији. 1919. — Летом између Париза и Брисела једном у седмици, успостављена је прва авионска међународна линија у свету. 1945. — Египат, Ирак, Јордан, Либан и Сирија основали су у Каиру Арапску лигу. 1979. — Припадници ИРА убили су у Хагу британског амбасадора у Холандији Ричарда Сајкса. 1980. — Највиша индијска награда "Драгуљ Индије", уручена је мисиона-

рки Мајци Терези. 1983. — Кандидат Лабуристичке партије Хаим Херцог изабран је за председника Израела. 1991. — Ирак је ослободио 1.150 Кувајћана заробљених током Заливског рата и затражио да се убрза пуштање на слободу 60.000 заробљених Ирачана. 1992. — На другим вишепартијским изборима у Албанији убедљиво је победила Демократска странка, чиме је окончана владавина комуниста и њихових наследника. 1995. — Руски космонаут Валериј Пољаков вратио се на Земљу после 437 дана проведених на свемирској станици Мир, поставивши рекорд за најдужи лет у свемир. 1996. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио тројицу босанских Муслимана и једног босанског Хрвата за убиства, тортуре и злостављање Срба 1992. у логору Челебићи код Коњица. То су биле прве оптужнице за злочине над Србима почињене током Босанског рата. 2001. — САД су донеле одлуку о протеривању око 50 руских дипломата под сумњом да су се бавили шпијунажом. Русија узвратила протеривањем четворице америчких дипломата. 2002. — Врховни суд Велике Британије уважио је молбу жене, квадраплегичара и дозволио да се апарати који је одржавају у животу искључе, чиме је по први пут у Енглеској нека особа добила право да умре. 2004. — У ракетном нападу израелске војске убијен је духовни вођа и оснивач радикалног палестинског

покрета Хамас Шеик Ахмед Јасин, након што је изашао из џамије у Гази. У том нападу погинуло је још седам особа. 2006. — Југозападну Србију погодио земљотрес јачине 4,5 степени Рихтерове скале. опширније Поплаве, клизишта и одрони угрожавају бројна насеља и путеве у Србији. Најтежа је ситуација на подручју Богдања. На територији општине Трстеник проглашено је стање елементарне непогоде.

23. март 1765. — Парламент Велике Британије донео Закон о таксама, намећући дажбине и америчким колонијама. 1801. — У завери дворских официра убијен руски цар Павле I Петрович Романов. Наследио га син Александар I. 1861. — Уједињена Италија формирала прву Владу, први премијер постао гроф Камило Бенсо ди Кавур, истакнут борац за уједињење Италије. 1903. — У демонстрацијама око 5.000 студената, ђака и радника насилно демонстрирало против, по њиховом мишљењу, апсолутистичког режима српског краља Александра Обреновића, које су организовали студенти-социјалисти Димитрије Туцовић и Триша Кацлеровић јер им није дозвољено одржавање промарксистичког скупа, у Београду у сукобу с полицијом погинуло пет, рањено шест људи. Ухапшено више од 120 демонстраната, против 27 подигнута оптужница, а Туцовић и Кацлеровић емигрирали. 1912. — Завршен шаховски турнир у Сан Себастијану, Шпанија. Победио је Артур Рубинштајн. 1918. — Гигантски немачки топ "Дебела Берта" у Првом светском рату бомбардовао Париз с више од 100 километара раздаљине. 1919. — Бенито Мусолини у Милану основао Фашистичку партију. 1923. — У Нишу потписан споразум између Краљевина СХС и Бугарске у вези са међудржавним поблемима ове две државе.

1945. — Почела битка на Рајни у Другом светском рату. Сукоб савезника и Немачке завршен у априлу победом савезничких снага. 1950. — Конвенција о оснивању Светске метеоролошке организације ступила на снагу. Тај дан се обележава као Светски дан метеорологије. 1956. — Пакистан, према новом Уставу, постао Исламска Република. 1966. — Кантерберијски надбискуп састао се у Риму с папом. То је био први сусрет два црквена поглавара од оснивања Англиканске цркве, 400 година раније. 1999. — Председник Југославије Слободан Милошевић одбио, после вишедневних преговора с међународним посредницима, укључујући специјалног изасланика САД Ричарда Холбрука, мировни план за Косово и размештање страних трупа у Покрајини. Генерални секретар НАТО потом активирао наредбу о почетку ваздушних удара на Југославију, који су почели наредног дана. 2001. — После петнаестогодишње мисије у свемиру, руска свемирска станица Мир, уништена је потапањем у Тихом океану. 2002. — Египатски суд осудио свог држављанина, инжењера Шерифа ал Фалалија, на 15 година затвора уз тежак рад због шпијунаже за Израел. Председник Хосни Мубарак претходно одбацио раније донету ослобађајућу пресуду. 2003. — Преко 92 одсто грађана Словеније се на референдуму изјаснило за улазак земље у Европску унију. 2006. — Објављен аматерски снимак како четири члана ДПС-а покушавају да поткупе једног гласача да на референдуму гласа за независност Црне Горе

24. март 1401. — У походу кроз Азију и Средоземље татарски војсковођа Тамерлан освојио Дамаск. 1603. — Краљ Џејмс VI од Шкотске је наследио престоле Енглеске и Ирске, постао Џејмс I од Енглеске и по први пут ујединио круне краљевстава.

1603. — Токугава Ијејасу је добио титулу шогуна од цара Го Јозеја, чиме је успостављен шогунат Токугава. 1707. — Потписани су Закони о унији из 1707. којим су краљевства Енглеска и Шкотска уједињени у Велику Британију. 1869. — Војске последњег маорског вође Титоковаруа су се предале влади Новог Зеланда, чиме је окончан његов устанак. 1882. — Немачки бактериолог Роберт Кох објавио да је изоловао бактерију која изазива туберкулозу. 1891. — Велика Британија и Италија постигле споразум о границама колонија у подручју Црвеног мора. 1944. — Немачка окупациона војска је убила 335 особа у Риму као одмазда за партизански напад на СС полицијски пук претходног дана. 1945. — Америчке и британске трупе у Другом светском рату прешле реку Рајну и наставиле надирање у унутрашњост Немачке. 1945. — У Београду потписан споразум Владе Демократске Федеративне Југославије и Управе Уједињених нација за помоћ и обнову. Споразумом предвиђено да УНРА помогне у храни, лековима, обући и одећи и да упути стручњаке за обнову пољопривреде, индустрије и саобраћаја. 1972. — Велика Британија успоставила директну контролу у Северној Ирској да би спречила сукобе паравојних група римокатолика и протестаната. 1976. — У Аргентини власт преузела војна хунта генерала Хорхеа Виделе, а председница Изабела Перон ухапшена. 1989. — У водама Аљаске брод "Ексон Валдез" испустио више од четири милиона тона нафте. 1990. — Шри Ланку напустило 2.000 индијских војника, последњих из контингента од 50.000, који су две и по године безуспешно покушавали да савладају оружану побуну тамилских герилаца против централних власти у Коломбу. 1993. — Езер Вајцман изабран за седмог председника Израела. 1999. — У пожару који је захватио око 30 возила у тунелу испод Монблан

МАГАЗИН

22.3.2015.

погинуло 39 људи. 1999. — НАТО је отпочео нападе на СРЈ без дозволе Савета безбедности, што је било прво војно ангажовање савеза у његовој историји. 2000. — Лидери Европске уније на састанку у Лисабону усагласли нову стратегију на Балкану, односно јачање веза са опозицијом и грађанским друштвом у Србији у циљу постизања демократског преображаја у Југославији. 2002. — Први пут у седамдесетечетворогодишњој историји "Оскара", двоје црнаца добило награду за најбољу мушку и женску улогу. Дензел Вошингтон награђен за улогу у филму "Дан обуке", а Хале Бери за филм "Бал монструма". 2003. — Жупанијски суд у Ријеци осудио хрватског генерала Мирка Норца на 12 година затвора за злочине над Србима у Госпићу 1991. "Клонејд", компанија која тврди да је успела да направи пет клонираних људских бића, први пут објавила фотографију бебе за коју се тврди да је клонирана. 2008. — Партија мира и напретка Џигмеа Тинлија је освојила 45 од 47 места у Народних скупштини Бутана на првим икада општим изборима у држави.

њем независности Грчке. 1844. — Проглашен Српски грађански законик, који је одиграо значајну улогу у правном и друштвеном животу Србије. 1923. — Слетањем авиона на линији Париз-Цариград на аеродром у Панчеву Југославија постала део тада малобројне породице држава повезаних ваздушним саобраћајем. 1924. — у Грчкој са престола збачен краљ Ђорђе II Грчки, а Грчка је проглашена републиком. 1937. — Италија и Краљевина Југославија склопиле споразум о међусобној мирољубивој политици, „Ускршњи пакт“.

којем је 1. јануара 1958. основано Европско заједничко тржиште. Организација касније названа Европска економска заједница, данас Европска унија. 1975. — У Ријаду убијен краљ Фејсал. Убица, краљев братанац, принц Фејсал Мусаид, јавно погубљен у Ријаду у јуну, а нови краљ Саудијске Арабије постао Фејсалов брат Халид Ибн Абдул Азиз. 1991. — Према никад потврђеним информацијама, председници Србије и Хрватске Слободан Милошевић и Фрањо Туђман се на тајном састанку у Карађорђеву договорили о подели Босне и Херцеговине и рушењу ре-

1941. — Краљевина Југославија приступила Тројном пакту Немачке, Италије и Јапана. Протокол у Бечу потписали председник Владе Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар Марковић. 1957. — Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија потписале Римски уговор по

формске Владе Југославије, на челу с предсдником Антом Марковићем. Одржавање састанка и постигнут договор никада нису званично потврђени, али бројни извори касније саопштили да за то имају чврсте доказе. 1993. — Вишемесечни преговори о Босни и Херцеговини у Њујорку завршени неуспехом. Мировни план ко-

25. март 1196. — Велики жупан Рашке Стефан Немања одрекао се престола у корист средњег сина Стефана Првовенчаног, којем је дао Рашку на управу. 1306. — Роберт Брус је постао краљ Шкотске. 1584. — Сер Волтер Рајли је добио патент да колонизује Вирџинију. 1655. — Кристијан Хајгенс је открио Титан, највећи сателит Сатурна. 1802. — Потписан је Амијенски мир између Француске и Уједињеног Краљевства. 1807. — У Уједињеном Краљевству је забрањена трговина робљем. 1821. — Грци на Пелопонезу почели устанак против Турака, који је после 12 година завршен признава-

председника Међународне конференције о Југославији Сајруса Венса и лорда Дејвида Овена потписали босански Хрвати и Муслимани, а председник Републике Српске Радован Караџић то одбио, сматрајући предложене мапе неприхватљивим за Србе. 1994. — Неонацисти бацили бомбу на синагогу у Либеку, што се сматра првим таквим инцидентом од краја Другог светског рата у Немачкој. 1999. — Влада Југославије прекинула дипломатске односе са САД, Великом Британијом, Француском и Немачком због агресије НАТО на Југославију. После првих ваздушних удара на подручју Приштине и још осам гра-

дова у Србији, у центру Београда демолирани су културни центри САД, Немачке, Француске и Велике Британије. 2002. — У снажном земљотресу у Авганистану и северозападном Пакистану живот изгубило око 1.800 људи, преко 2.000 повређено. 2003. — Влада Србије одлучила да

распусти Јединицу за специјалне операције, чији су припадници били и осумњичени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића и друга убиства.

26. март 1199. — Саладин је крунисан за емира Египта. 1199. — Енглески краљ Ричард I Лавље Срце је смртно рањен приликом опсаде неименованог замка у Француској. Умро је 6. априла од по-

следица гангрене. 1830. — Први пут је штампана Мормонова књига, свети текст покрета Светаца последњих дана. 1881. — Румунија постала краље-

вина, Карол I из немачке династије Хоенцолерн-Сигмаринген проглашен за краља. 1913. — После дуге опсаде и уз помоћ српске војске Бугари у Првом балканском рату освојили турски град Једрене. 1913. — У покушају да се пробију у Палестину, Британци су претрпели пораз од османске војске у првој бици за Газу. 1939. — Националистичке снаге су започеле своју последњу офанзиву у Шпанском грађанском рату, на чијем крају су контролисали скоро целу Шшанију. 1945. — После тешких борби, америчке трупе у Другом светском рату освојиле пацифичко острво Иво Џима. Американци изгубили више од 4.500 војника, а око 22.000 Јапанаца погинуло или заробљено. 1953. — Амерички микробиолог Џонас Солк објавио да је изумео вакцину против дечје парализе. 1971. — Шеик Муџибур Рахман прогласио Источни Пакистан независном државом Бангладеш. 1979. — Председник Египта Анвар ел Садат и премијер Израела Менахем Бегин у Вашингтону потписали мировни уговор, први мировни споразум јеврејске државе и неке арапске земље. 1984. — Југословенски писац Бранко Ћопић, један од најплоднијих и најпопуларнијих писаца у периоду

22.3.2015.

МАГАЗИН

после Другог светског рата, извршио самоубиство, скоком са моста на Сави у Београду. Хумориста, аутор родољубиве и дечје поезије, Ћопић се сматра настављачем традиције сеоске приповетке српског реализма Кочића, Ћоровића и Веселиновића. 1992. — Бивши боксерски шампион у „тешкој“ категорији Мајк Тајсон осуђен на шест година затвора због силовања. 1993. — Савет безбедности Уједињених нација изгласао слање 30.000 мировних трупа у Сомалију, у дотад највећој и најскупљој мировној операцији УН. 1997. — У Калифонији на различитим местима нађено 39 слично одевених тела припадника секте „Рајска капија“ који су извршили самоубиство. 2001. — У пожару у спаваоници једне школе у Кенији живот изгубило 58 ученика, а тридесетак задобило лакше и теже опекотине. Савет безбедности УН усвојио резолуцију о слању међународних посматрача ради заштите цивила на подручју Западне Обале и Газе. 2002. — У серији земљотреса у провинцији Баглан у Авганистану погинуло око 1.000 људи. Трибунал у Хагу подигао оптужницу против бившег начелника безбедности у Главном штабу Војске Републике Српске Љубише Беаре, за геноцид и друге злочине у Сребреници, у јулу 1995. Беара се предао српским властима 9. октобра 2004. и потом изручен том суду. 2003. — Светска трговинска организација саопстила да су америчке челичане повећањем цена производа кршиле правила те организације. Повећање цена америчка тешка индустрија правдала заштитом од стране конкуренције.

27. март 1713. — По завршетку рата за шпанско наслеђе, Шпанија је, према Утрехтском уговору, предала Великој Британији Гибралтар и Менорку. 1802. — Потписан Амијенски мировни уговор којим је окончан рат из-

међу Велике Британије и Француске и њених савезника, Шпаније и Батавске Републике. Британија је задржала Тринидад, преузет од Шпаније, и Цејлон, који је преузела од Холандије. 1847. — Америчке трупе у Америчко-мексичком рату, почеле опсаду утврђења Вера Круз, у којем је било 5.000 Мексиканаца. Утврђење је пало након шестодневних борби. 1941. — Војни пуч од 27. марта 1941. — После приступања Југославије Тројном пакту, у Београду је војним ударом свргнут регент кнез Павле Карађорђевић и на престо је доведен малолетни краљ Петар II Карађорђевић. Збачена је и влада Драгише Цветковића и Влатка Мачека и образована нова с генералом Душаном Симовићем на челу. 1945. — Немци, у Другом светском рату, лансирали последњу ракету „V-2" на Велику Британију. Пројектил испаљен из холандског града Хаг пао је на Орпингтон, југоисточно од Лондона. У експлозијама тих ракета током рата погинуло је 8.958 Британаца. 1958. — Никита Хрушчов заменио је на положају председника совјетске владе Николаја Булгањина. 1968. — У авионској несрећи, у тренажном лету у близини Москве погинуо руски космонаут Јуриј Гагарин, први човек који је у априлу 1961. васионским бродом „Восток“ облетео Земљу. 1970. — У земљотресу у западној Турској, погинуло је више од 1.000 људи, а 90.000 је остало без домова. 1977. — У најтежем удесу у историји ваздухопловства, погинула су 583 од 644 путника и члана посаде када су се два "боинга 747", холандске компаније КЛМ и америчке „Пан-Ам“, сударила на писти аеродрома Тенерифе на Канарским острвима. 1980. — У норвешком делу Северног мора потонула је нафтна платформа „Александар Киланд“. Погинуло је 147 људи. 1983. — У Југославији почело да се примењује летње рачунање времена. 1992. — Последње јединице бивше Југословенске народне армије напустиле су Бившу Југословенску Репуб-

лику Македонију. 1996. — Израелски суд осудио је Јигала Амира на доживотни затвор због убиства израелског премијера Јицака Рабина у новембру 1995. 1999. — Југословенска противваздушна одбрана оборила је, током напада НАТО-а на Југославију, амерички бомбардер "Ф-117 Ноћни соко". Авион „ноћни јастреб“ је пао у атар села Буђановци у Србији. 2000. — Владимир Путин је победио на председничким изборима у Русији са више од 52 процента гласова бирача. 2002. — Тужилаштво у Сплиту подигло оптужницу против осморице бивших војних полицајаца за ратне злочине против цивилног становиништва у сплитској луци Лора 1992. године. 2003. — У покушају хапшења у близини Београда убијене вође „Земунског клана“ Душан Спасојевић и Миле Луковић, осумњичени за учешће у убиству премијера Србије Зорана Ђинђића.

28. март 193 — Преторијанска гарда је убила римског цара Пертинакса и потом продала римски престо најиздашнијем понуђачу, сенатору Дидију Јулијану. 364 — Римски цар Валентинијан I именује брата Валенса за свог источног савладара. 1776 — У Москви основан театар „Бољшој“, велики театар опере и балета, по угледу на Санкт Петербург, у којем су од четрдесетих година XVIII века извођене оперске представе. 1800 — Парламент Ирске усвојио закон о уједињењу Ирске са Енглеском. 1881 — У Бечу потписана „Железничка конвенција“ о изградњи пруге Београд-Ниш. Пруга дуга 243,5 километара изграђена 1884, а уз финансијску помоћ страних конзорцијума у Србији до 1890. изграђено 1.060 километара пруге до аустроугарске, бугарске и турске границе. 1930 — Два највећа турска града, Константинопољ и Ангора, добили нове називе, Истанбул и Анкара.

1939 — Републиканска војска предала Мадрид снагама генерала Франка, чиме је окончан Шпански грађански рат. Генерал Франко 1. априла објавио крај рата који је трајао 986 дана и у којем је погинуло преко милион људи. 1941 — Британске поморске снаге у Другом светском рату нанеле тешке губитке италијанској морнарици у бици код рта Матапан. Енглеска књижевница Вирџинија Вулф извршила самоубиство. Убраја се међу најзначајније енглеске романописце XX века. 1942 — Британци изненадним нападом са копна, мора и из ваздуха уништили француску луку Сен Назер, у којој су били усидрени немачки ратни бродови. 1945 — САД признале владу Демократске Федеративне Југославије. 1970 — У земљотресу који је разорио турски град Гедиз и околна села у западној Анадолији погинуло најмање 1.100 људи. 1973 — Амерички глумац Марлон Брандо одбио да прими "Оскара“ за главну улогу у филму „Кум“, а на церемонију за доделу награде послао индијанску глумицу Сачин Литлфедер да опише патње америчких Индијанаца. 1979. — Због делимичног топљења језгра у нуклеарној електрани Острво три миље код Харисбурга у околину је пуштено око 1,59 PBq радиоктивног криптона. 1989 — У Београду проглашени амандмани на Устав Србије, којим је покрајинама одузета могућност вета на уставне промене у Србији и део законодавне, управне и судске функције. Ревизија Устава на Косову пропраћена масовним демонстрацијама Албанаца, у сукобима демонстраната с полицијом погинула 22 демонстранта и два полицајца. 2003 — На Фрушкој гори нађено тело бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића, отетог 25. августа 2000. Полиција ухапсила четири припадника распуштене Јединице за специјалне операције МУП-а Србије осумњичених за то убиство.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

22.3.2015.

Б Е З Б ЕД Н О С Н О М

руга недеља марта отпочела је знатним смањењем броја евидентираних кривичних дела, па је он са 33 из претходне недеље мањи за трећину, а свих 21 припадају области општег криминала. У односу на укупан број у процентуалном износу је приметан већи учинак инспектора криминалистичке полиције у откривању починилаца. О томе сведочи податак да су им познати извршиоци шест кривичних дела. Број прекршаја у области јавног

реда и мира је идентичан прошлонедељном, али се запажа разлика у структури, а огледа у минимално смањеном броју туча и за исти износ повећаном броју прекршаја који се третирају као остали. Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева у периоду између 9. и 15. марта бележи знатно мирнију ситуацију у саобраћају о чему сведочи податак да су евидентиране тек три саобраћајне незгоде у којима није

било повређених лица, а чији се исход мери материјалном штетом од 160 хиљада динара. Минула недеља остаће упамћена и по много израженијем непоштовању саобраћајних прописа о чему се закључује на основу 489 прекршаја које су евидентирали припадници саобраћајне полиције. Припадници ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали су у гашењу једног мањег пожара у коме је причињена штета од педесет хиљада динара. Т.Р.

МИ ИРНИЈА НЕДЕЉА

Полицијска асоцијација „Европски полицајци ромске националности“, Министарство унутрашњих послова и Центар за истраживање јавних политика, уз финансијску подршку Канцеларије за људска и мањинска права Владе Републике Србије, реализују пројекат „Инклузија Ромкиња и Рома у сектор безбедности – ка већој пролазности на основну полицијску обуку“. Циљ заједничког пројекта је подстицање младих припадника ромске популације да конкуришу за рад у полицији и пружање одговарајуће подршке и оријентационе обуке за успешније полагање пријемних тестова приликом конкурисања за пријем у Центар за основну полицијску обуку. У склопу пројекта ће у просторијама Полицијске управе Краљево,

у Улици војводе Путника бр. 3, у уторак бити одржана радионица на којој ће представници Центра за основну полицијску обуку заинтересованима представити врсте квалификационих тестова, начин њиховог полагања и дати објашњења инструмената који се користе за утврђивање психофизичких способности. То је повод да Полицијска управа упути позив припадницим ромске националности заинтересованим за рад у Министарству унутрашњих послова да присуствују једнодневној радионици. Услов је да буду млађи од 25 година, имају завршену средњу школу у четворогодишњем или трогодишњем трајању и одговарајућу висину, особе женског пола најмање 163 а мушког 170 сантиметара. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

РОМИ У ПОЛИЦИЈИ

МАГАЗИН 22.3.2015.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs