MagazIN 165

Краљевски

Година III * Број 165 * 15. март 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МагазИН

МАГАЗИН

15.3.2015.

на свим континентима

2

3

МАГАЗИН

15.3.2015.

Стартегија развоја града до 2020. године (5)

4

УВОЗ ВЕЋИ ОД ИЗВОЗА

- Према подацима Агенције за привредне регистре на крају 2012. године у 1.143 краљевачка привредна друштва било је запослено 13.483 особе. - У највећем броју привредних друштава запослено је мање од десет радника, у просеку мање од три. - У 267 привредних друштава уз оснивача нема ни једног запосленог. – На простор који покрива Регионална привредна комора Краљево укупна спољнотрговинска размена привреде у 2013. години за 25 милиона премашила милијарду долара од којих је од извоза инкасирано 483.260.086, а на увоз потрошено 542.189.967 долара. - У укупној спољнотрговинској размени привреде Србије у 2013. години Регион Краљево учествује са мање од три одсто

5

МАГАЗИН

15.3.2015.

Фонд за развој пољопривреде

6

Фонд за развој пољопривреде основала је Скупштине града у децембру 2011. године, а као индиректни буџетски корисник финансира се из буџета. У току 2013. године за рад Фонда су планирана средства од скоро 60 милиона динара, а програмом рада и финансијским планом дефинисани услови и критеријуми за њихово коришћење, обим, поступак и начин коришћења од стране непосредних корисника. Програмом рада Фонда у току 2013. године за регресирање трошкова осигурања усева, плодова, младих вишегодишњих засада, расадника и животиња планирано је 15, а за регресирање трошкова вештачког осемењавања уматичених крава и јуница 10.5 милиона динара дин. Десет милиона је утрошено на суфинансирање камата за пољопривредне кредите, а 18 за подстицање развоја пољопривредне производње, побољшање квалитета живота и ширења економских

активности на селу кроз субвенционисање у минималном износу од 30% као накнаду дела трошкова за пројекте из области примарне пољопривредне производње. Од овог износа четири милиона је утрошено за суфинансирање пројеката из области узгоја животиња, шест за суфинансирање пројеката из области повртарске производње за пластенике, системе за наводњавање, садни материјал и заштита биља, седам за пројекте из области воћарства за системе за наводњавање и садни материјал и милион динара за суфинансирање пројеката из области органске производње, пчеларства, рибарства и производње печурака За набавку висококвалитетних приплодних јуница сименталске расе Пољопривредно саветодавно стручној служби је додељен 1,5, а за спровођење програма саветодавних и стручних послова у пољопривреди кроз едукацију пољопривредних произвођача још два милиона.

Шумарство Шумски ресурси обухватају скоро половину укупне површине града, што је скоро два пута више од републичког просека. Ови подаци показују да је територија града Краљева богата шумом која је, према подацима Републичког завода за статистику, у 2012. години обухватала је 72.538 хектара. Током 2012. године лишћарима је у шуми пошумљено 16,02, а четинарима 24,07 хектара и још 11 хектара ван шуме. Према стању с краја 2011. године под лишћарима је било скоро 70 хиљада хектара, а остатак до пуног износа под шумом припада четинарима.

Привредна друштва Према подацима Агенције за привредне регистре на крају 2012. године у 1.143 привредна друштва било је запослени 13.483 особе. У највећем броју, или 714 привредних друштава, запослено је мање од десет радника а податак да их има укупно 2.015 по-

тврђује да је просечан број радника по предузећу мањи од три. Другу велику категорију чини 267 привредних друштава која уз оснивача немају ни једног запосленог. Највише је запослених у предузећима која ангажују између 10 и 50 радника, а податак да их у 127 друштава има 2.808 потврђује да је просек мањи од 20. Само седамнаест привредних друштава запошљава између 50 и 100 радника, десет између 100 и 250, а шест има више од 250 а мање од 500. У по једном предузећу је према подацима Агенције ангажовано 529, односно 3.384 радника.

Спољнотрговинска размена Подаци Регионалне привредне коморе Краљево потврђују да је укупна спољнотрговинска размена привреде у 2013. години за 25 милиона премашила милијарду долара од којих је од извоза инкасирано 483.260.086, а на увоз потрошено 542.189.967. Исти извор потврђује да је извоз у односу на исти период претходне године пове-

ћан за 18, а увоз за 10, одсто што чини да укупна спољнотрговинска размена бележи повећање од 14,0%. У укупној спољнотрговинској размени привреде Србије у 2013. години Регион Краљево учествује са мање од три одсто с тим што извоз учествује са 3,3, а увоз са 2,6%. Привреда Краљева извезла је производа вредних 69, а увезла нешто више од 94 чиме је достигла дефицит од 25 милиона долара. На територију Косова и Метохије пласирано је 15 одсто производа који се сврставају у извоз, а следе Црна Гора са 13, Немачка са 10, Босна и Херцеговина 9 и Руска Федерација 7 одсто, док је остатак од 46 одсто пласиран у друге земље. Увоз производа из Црне Горе достиже 16 одсто укупног, са Косова и Метохије долази 12 одсто, из Немачке 11, Босне и Херцеговине 9, Руске Федерације 8, а свих осталих земаља 44 одсто. На првом месту листе земаља из којих се највише увозило је Немачка са 12 одсто, а следе Италија и Турска са по десет, Кина и Чешка Република са по 9

и остале земље са 50 одсто. У посматраном периоду највећи суфицит је остварен са Косовом и Метохијом, потом Црном Гором и Руском Федерацијом, док на листи земаља са којима се бележи дефицит предњаче Турска, Чешка Република и Грчка. Листу земаља из којих су највише увозила предузећа са територије града Краљева предводи Босна и Херцеговина, а следе Грчка, Италија, Немачка, Кина, Еквадор, Бугарска, Пољска, Румунија и Македонија. У истом периоду највише робе је извезено у Црну Гору, потом територију Косова и Метохије па Руску Федерацију, Белгију, Немачку, Француску, Аустрију, Босну и Херцеговину, Словенију и Италију. У структури извоза највише су заступљене одећа и прибор за одећу, осим плетених и кукичаних производа, котлови, машине и механички уређаји и њихови делови, пластичне масе и производи од пластичних маса, производи од гвожђа и челика и други непоменути разни производи. Следе екстрати за штављење или бојење, танани и њихови деривати, боје, пиг-

7

МАГАЗИН

15.3.2015.

менти и остале материје за бојење, боје и лакови, китови и остале масе за заптивање, мастила, оружје и муниција, њихови делови и прибор те разни производи за исхрану. На листи извозних артикала су и електричне машине и опрема и њихови делови, апарати за снимање и репродукцију звука, телевизијски апарати за снимање и репродукцију слике и звука, делови и прибор за те производе, дрво и производи од дрвета и дрвени угаљ. У стуктури увоза најзаступљенија су возила и њихови делови и прибор, пластичне масе и производи од пластичних маса, гвожђе и челик, котлови, машине и механички уређаји и њихови делови и реактори. Следе плетени или кукичани материјали, памук, екстрати за штављење или бојење, танани и њихови деривати, боје, пигменти и остале материје за бојење, електричне машине и опрема и њихови делови, апарати за снимање и репродукцију звука, телевизијски апарати за снимање и репродукцију

8

слике и звука, делови и прибор за те производе, одећа и прибор за одећу, осим плетених и кукичаних производа. Прво место на листи највећих извозника заузима „Радијатор инжењеринг“ са 291 запосленим радником, а

следе „ГИР“ који запошљава 236 и „Амига“ са 529 радника. На листи извозника следе „Монди Сербиа“, „Пантелић“, „Магнохром“ и „Вирџинија“ у којој раде само 33 радника. Увознике предводи три предузећа

која се баве трговином на велико дрветом, грађевинским материјалом и санитарном опремом. То су „Електроводомонт“, „Д&М Интернационал“ и „Белт“, а следе „Ацико комерц“, „Техноград инжењеринг“, „Обнова“ и „ГИР“.

Приходи и примања градског буџета У време кад је припреман нацрт Стратегије развија града укупан приход буџета у 2012. години износио нешто више од три милијарде и 322 милиона динара од којих на сваког становника отпада 26.648 динара. Одлуком о буџету за 2014. годину планирани ау укупни приходи и примања од продаје нефинансијске имовине у износу од 3.339.801.000, док су укупни расходи и издаци за набавку нефинансијске имовине утврђени у износу од 3.528.551.000 динара, чиме је планиран буџетски дефицит од 188.750.000 динара, а укупан фискални

дефицит од 176.750.000 динара представља корекцију буџетског дефицита по основу продаје финансијске имовине. У истом периоду су планирани расходи од 3.615.051.000 динара, од чега се на текуће односи 2.842.926.000, издатке за набавку нефинансијске имовине 685.625.000, а отплату главнице и набавку финансијске имовине 86.500.000 динара.

Установе На основу Статута града Скупштина је оснивач јавних предузећа или друштва капитала као и служби, установа и организације у области основног образовања, културе, физичке културе, спорта, дечије и социјалне заштите и туризма. Јавне установе чине Туристичка организација Краљева, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљевачко позориште, Дечје одмаралиште „Гоч“, Спортски центар „Ибар“, Историјски архив Краљева, Народни

музеј Краљево, Културни центар „Рибница“, Дом културе „Ушће“, Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“ и Центар за социјални рад.

Јавна предузећа Град Краљево је оснивач јавних комуналних предузећа „Водовод“ у коме је према подацима из августа 2014. године било запослено 259 радника, „Чистоћа“ са 264, „Пијаца“ 89, „Путеви“154 и „Топлана“ 73. На листи јавних предузећа су Дирекција за планирање и изградњу Краљево са 68 запослених и Општинска стамбена агенција која запошљава 25 радника.

Финансијске институције Финансијске услуге грађанима Краљева пружају 24 пословне банке, а покретну и непокретну имовину осигурава осам осигуравајућих друштава. Т. Радовановић

9

10

Зоран Бојанић

МАГАЗИН 15.3.2015.

Занимање народни посланик: Зоран Бојанић (2)

- Од предузећа која су приватизована већина више и не постоје. - Не постоје више ни „Слово“, не постоји ниједно велико трговинско предузеће из оне старе Југославије, а то су били „Технометал“, „Тргопромет“, „Папирпромет“, „Пољопромет“, која су била велика предузећа у трговинској сфери на нивоу Југославије, оне из осамдесетих година. - Након неуспешне приватизације једна од тунелских пећи у „Магнохрому“ је исечена, продата као старо гвожђе и преко две суседне државе завршила на КиМ. - Фабрика вагона је још ружнија, још црња прича.

- Фабрика која има стогодишње искуство, фабрика која има капацитете и која је имала капацитете продата је корпорацији из Украјине.

- Уз фабрику смо том добром приватизацијом продали и Стратиште, продали смо и место где су 1941. године многи Краљевчани стрељани, продали смо и школу, продали смо фудбалско игралиште. - Толико смо добро и квалитетно водили рачуна о приватизацијама да нисмо знали шта смемо а шта не смемо да продамо

Фото: М. Радовановић

ПОНОВЉЕНО ПОВЕРЕЊЕ БИРАЧА

11

29.7.2014. Седмо ванредно заседање, Заједнички начелни претрес о предлозима закона из тачака 1; 2. и 3. дневног реда

МАГАЗИН

15.3.2015.

Поштовани министре, драге гошће и гости, колегинице и колеге, пред нама се налази сет од три закона – Предлог закона о приватизацији, Предлог закона о изменама и допунама Закона о стечају и Предлог закона о изменама и допунама Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре. Рећи ћу само једну једину реч за овај трећи закон, то је у ствари усклађивање норми овог закона са новим законом о рачуноводству. Оно о чему треба много више и детаљније говорити је пре свега Закон о стечају. Закон о стечају, то су донета два закона 2009. и 2011. године, доста добри и коректни, али време је показало да се морају мењати у одређеним сегментима. Пре свега, дужина трајања стечаја три до четири године, како је мало пре ко-

12

легиница и рекла, а у многим ситуацијама и до 10 година. Овим предлогом закона сматрамо да ће се сигурно скратити рокови трајања процеса, доћи ћемо до много боље транспарентности самог стечајног поступка. Много више пажње се поклонило овим предлозима закона, пре свега правима поверилаца и овим предлогом закона сам процес ће бити много бржи и једноставнији. Оно што посебно треба истаћи и напоменути то је избор стечајних управника. До сада је то у већини случајева био случај да стечајни судија бира стечајног управника. Закон о коме је данас највише речи и било у току расправе је управо Предлог закона о приватизацији. Сви претходни закони који су донети од 1989. године које смо поменули, по мени онај из 1989. чини ми се да је био један од бољих закона, с тим што је имао једну велику мањкавост, није имао рочност, односно није имао обавезујући карактер, но је дозвољено да се приватизује по том закону онај који је сматрао да треба и може се приватизовати. Сва она предузећа где смо данас чули о успесима неке привати-

зације пре свега су и приватизовани по том закону из 1989. године који је био много бољи и транспарентнији од овог закона који је био пре нас. Више пута смо чули у данашњој расправи да је остало још 584 предузећа у процесу приватизације, од тога 161 предузеће у реструктурирању. Нажалост, из града из кога ја долазим, из Краљева, ту су пет предузећа на листи предузећа за реструктурирање, и што је још већа жалост, ту су два предузећа која пре свега искључиво запошљавају инвалиде МАК-ДИ и „Пласт Метал“. Претходна приватизација, макар на примеру града Краљева говори колико је лоше и несавесно изведена. Рећи ћу да од предузећа за које ја знам да су приватизована већина више и не постоје. Ту је један велики гигант „Јасен“ који постоји, и даље ради под истим именом, али не постоје више ни „Слово“, не постоји ниједно велико трговинско предузеће из оне старе Југославије, а то су били „Технометал“, „Тргопромет“, „Папирпромет“, „Пољопромет“, која су била велика предузећа у трговинској сфери на нивоу Југославије, оне из осамдесе-

тих година. После ове приватизације ни једно једино предузеће од њих не постоји ни именом ни презименом. Имовина предузећа је подељена након две или три године, колика је била обавеза по закону, и сви они, а обично су то била удружења која су се јављала на аукције и тендере, поделили су имовину, продали су све локале које су могли да продају и на тај начин су се намирили за она средства која су уложили. Што се тиче радника, ни један једини није остао у радном односу. Посебно бих поменуо овде проблем „Магнохрома“ који је поменуо и колега Неђо Јовановић на почетку данашњег излагања, индустрије која и дан данас и у Европи и у свету им пласман за своје производе, а пре свега мислим на фабрику ватросталних производа. Највећа трагедија, а о томе сам говорио својевремено и излагао у једном посланичком питању, је да је након крајње неуспеле приватизације где се „Магнохром“ продао некој индијској фирми, позивали су се на Митале, ону велику светску корпорацију која се бави челиком, вероватно и јесу били по презимену само

из исте породице. Када помињем челик, управо и јесте прича да је индустрија челика у кризи, али „Магнохром“ са својом ватросталном производњом и данас када је индустрија челика у кризи има обезбеђено тржиште. Шта се десило? Након неуспешне приватизације једна од тунелских пећи у „Магнохрому“ је исечена, продата као старо гвожђе и преко две суседне државе завршила на КиМ. Исти они који су је расклопили тамо су је и склопили. И то су успешне приватизације? Молим вас, где је ту била контрола, где је шта ко гледао? Шта ради „Магнохром“? Ради један мали део сада који се бави производњом пре свега електротермичких производа, бави се опет неким производима за које вероватно, зато што је то и прљава технологија и прљава производња, у Европи нико и не ради, а то су грејне плоче за шпорете. Бави се једним делом производњом ТА пећи. Шта се дешава са Фабриком вагона? Фабрика вагона, још ружнија, још црња прича. Фабрика која има стогодишње искуство, фабрика која има

капацитете и која је имала капацитете продата је корпорацији из Украјине. Хајде што је продата фабрика, него уз фабрику ми смо том добром приватизацијом продали и Стратиште, продали смо и место где су 1941. године многи Краљевчани стрељани, продали смо и школу, продали смо фудбалско игралиште. Значи, толико смо добро и квалитетно водили рачуна о приватизацијама да нисмо знали шта смемо а шта не смемо да продамо. Да не причам да и у овом тренутку и за Фабрику вагона и за „Магнохром“ постоје и стратешки партнери, постоје и понуде, постоје и тржишта. Да се не бих враћао више у историју, само ћу рећи да управо овај закон о коме сада расправљамо и који предлажемо има следеће циљеве – стварање услова за развој привреде, обезбеђивање јавности и транспарентности онога што нам је највише и недостајало до сада, онемогућавање корупције, формирање продајне цене према фер тржишним условима и стварању услова за социјалну стабилност. Закон пре свега не намеће унапред метод приватизације, као што је био

13

15.3.2015.

МАГАЗИН

14

случај са претходним законом, већ ће се накнадно процењивати шта је најбољи модел, да ли продаја капитала, продаја имовине, стратешко партнерство или пренос капитала без накнаде. Оно на шта ћу посебно указати је и мишљење Фискалног савета где се веома позитивно изразио о предложеном закону о приватизацији. Да бих омогућио и колегама иза мене да нешто кажу, у сваком случају СНС ће у Дану за гласање подржати овај предлог закона. Хвала.

27.10.2014. Шеста седница Другог редовног заседања, Заједнички начелни претрес о предлозима закона из тачака 1; 2. и 3. дневног реда Спремио сам се мало више да говорим о Закону о легализацији. Но, након три инспиративна говора мојих колегиница, пре свега Катарине Ракић, Бранке Бошњак и Сузане Спасојевић,

врло мало ми је и времена и простора остало да нешто ново кажем и да не поделим све оно што су рекле и њих три. Оно о чему бих у пар речи нешто рекао, то је оно што се десило пре неких пола сата, да је једна мала група посланика напустила ово заседање, па онај ко нема аргументе и онај ко заборавља да су њихови министри негде од 2003. године, чини ми се, господин Шумарац 2003. године, па до господина Оливера Дулића, управо били људи који су писали закон и 2003. и 2006. године итд, не желе да поделе са свима нама осталим посланицима, а видим да је велика већина овде сагласна и да смо сви спремни да усвојимо ову измену и допуну закона и да продужимо, а оно што је најгоре је што та мала група није ни схватила шта је намера ових измена и допуна. Нон стоп су причали о продужењу рока за легализацију. Нико није продужавао рок за легализацију. Причали смо сво време о шест месеци, да оним људима који су поднели захтев за легализацију омогућимо да тај поступак и заврше.

Поменуо бих нешто друго. Сам процес легализације није само наш наук, није нешто што су измислили у Србији. Све земље бивше Југославије имају тај проблем. Већина тих земаља је донела неке законе. Чак мислим да је Хрватска донела закон врло сличан закону који смо ми донели 31. октобра 2013. године и сви имају сличне проблеме. Можда је једно од бољих решења, а то је оно што ћемо радити, надам се, након ових шест месеци и након овог продужења рока, то је оно што је урадила некада давно Република Италија 1969. године, када је донела закон, општу легализацију, само тамо где те легализације можемо спровести и након тога било каква бесправна изградња и било какво бесправно деловање било је најоштрије кажњавано и није дозвољавано човеку да направи кућу, па му рушити. Мислим да је врло тешко некоме дозволити да направи кућу, па му ту исту кућу срушити. Значи, ако бисмо кренули у том правцу да тај будући закон буде закон који ће бити у једном делу и правичан према оним људима који су легално

радили, а да финансијски много не утиче на оне који нису до сада легализовали, јер је вероватно већина управо због тих финансијских проблема и избегавала поступак легалне градње. Сматрам да доношењем новог закона треба предвидети и репресивне мере, најстроже мере за оне који би у будућности бесправно градили. Да не бих више задржавао вашу пажњу, захваљујем.

6.11.2014. Седма седница Другог редовног заседања, Закон о изменама и допунама Закона о финансирању политичких активности (претрес у начелу) За дивно чудо, данас сам очекивао више јединства и истих тонова када је у питању дискусија по овом закону. Но, некима одговарају ове предложене измене, некима не одговарају. Заклањају се иза разних објашњења и тумачења,

али из свих дискусија које су биле у току данашњег дана, односно преподнева, преовладава један закључак да некима смета што ће имати много мање средстава за финансирање из јавних извора. Као један од потписника Предлога измена и допуна овог закона, сматрам да закон доноси нешто добро, нешто ново. Ако неко сматра да је уштеда од 350, 360 милиона на годишњем нивоу нешто мало, није. Уважени колега Обрадовић је то доста добро образложио на примеру мог града Краљева. Помињао је буџет града Краљева и одређене уштеде, а ја ћу се придружити тој његовој дискусији и рећи ћу да је то отприлике трансфер средстава са републичког буџета на нивоу града величине Чачка и тог економског капацитета Чачка. Што се тиче свих других дискусија које се тичу имовине и омогућавања да политичке организације себи на овај начин обезбеде на легалан и легитиман начин и пословни простор и некретнине, сматрам да је то у реду и сасвим исправно. За разлику од неких

странака које су до имовине долазиле одузимањем туђе имовине, никада кирију, закупнину нису платили, СНС сваког месеца измирује 260.000 динара на име закупа. Сасвим је легитимно право, као што је то рекао уважени колега Зоран Бабић, за неке будуће генерације, за неке друге људе који ће радити у СНС, да обезбедимо пословни простор и простор у коме могу да раде и да битишу и то је нешто што је јавно и свима видљиво. Такође, морам да истакнем да је ово један мали допринос и нас као предлагача, а надам се и свих народних посланика, који ће, убеђен сам, у дану за гласање бити јединствени и гласати да са овим малим доприносом, да са тих 353 милиона у овом тренутку помогнемо опоравку наших јавних финансија, 350 милиона овде, 350 милиона на десет места, то ће много значити. Да би остале колеге, а знам да их има доста пријављених, имали и времена и мотива да нешто кажу, захваљујем се.

15

16

МАГАЗИН 15.3.2015.

17

Тежак пут до организације меча Дејвис купа

МАГАЗИН

15.3.2015.

ПРЕКО ТРЊА ДО ЗВЕЗДА

18

- И игра кликера изеђу Србије и Хрватске би могла да представља ризик у безбедносном смислу, а камоли меч два фаворита за освајање титуле светског првака у тенису. – Негативно лобирање допринело да Краљево право на организацију значајног догађаја добије тесном већином.

– Одлучило залагање Новака Ђоковића. – Краљево показало да спорт може да се одвоји од политике. - Дивљење су изразили хрватски навијачи и амбасадор, а на питање да ли Србија у Хрватској може да очекује истоветно поштовање према химни и репрезентацији признао да је то немогућа мисија. - Краљево је високо подигло степеницу за организацију сличних мечева не дозволивши да се он претвори у политички дефиле различитих интереса. - Најмлађи хрватски репрезентативац потврдио да му није жао што је изгубио скоро добијен меч, јер је доживео да му у центру Србије аплаудирају на сваки освојен поен. – Први међународни лет са Аеродрома „Морава“

Небојша Симовић

19

Фото: М. Радовановић

но што је великом делу Србије, и љубитељима тениса у 48 земаља, током три мартовска дана било само спортски догађај и прилика за уживање великом тиму Краљевчана је био терет који је с рамена збачен тек након што су сви учесници значајног спортског догађаја напустили град. Иако се последњих месеци доста говорило о мечу првог кола Светске групе Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Хрватске мало је познато да се на идеју да Краљево истакне кандидатуру за организацију дошло половином прошле године. У то време се већ поуздано могло тврдити да ће нова спортска дворана у Рибници бити завршена, а рачунало се да би то могло да буде за три или четири месеца, најкасније до краја календарске године. Иако се знало да пружа квалитетне услове за одвијање такмичења у различитим спортовима, а размишљало се о тенису, у то време још нико није могао да претпостави да би то могао да буде меч високог ризика против репрезентације Хрватске. Кад су Милан Вучковић и Предраг Петронијевић, након што се Боба Живојиновић уверио у капацитет и могућности хале која одговара светским стандардима, дошли на идеју да се организује меч првог кола Светске групе Дејвис купа још се није знало ко ће бити противник најбољим тенисерима Србије. Начелник Рашког управног округа Небојша Симовић, који је од првог дана био укључен у организацију значајног спортског догађаја, потврђује да су се први проблеми јавили у тренутку кад је жребом одлучено да се у првом колу састану Србија и Хрватска. Сусрет традиционалних ривала на бројним пољима потенцијално је значио утакмицу високог ризика због јаког националног набоја и емоција које оптерећују односе две земље. У таквој ситуацији би, каже за МагазИН, и игра кликера могло да представља ризик а камоли меч два фаворита за освајање титуле светског првака у тенису. Уверење да би и београдска Комбанк арена током сва три дана меча са Хрва-

МАГАЗИН

15.3.2015.

О

20

тима била пуна, а да је кандидатуру истакао и Нови Сад, у одређеним круговима је стварало сумњу да је мала средина дорасла организацији великих догађаја. На предлог Тениског савеза Србије да Краљево буде домаћин такмичења за Дејвис куп негативно је реаговало руководство репрезентације Хрватске због сумње да би могло да буде организатор једног овако значајног меча. Код њих је постојао страх да би се поновила ситуација из Сплита у коме су српски тенисери, у време меча против Хрватске у оквиру истог такмичења, имали доста непријатности и проблема. Додатни страх појачавало је сазнање да у Краљеву има доста расељених лица и избеглица из Хрватске, али и људи који су учествовали у ратним дејствима у овој земљи. У таквој ситуацији почели су да лобирају против избора Краљева уверени да би и у Београду и у Новом Саду били безбеднији и осећали се комфорније. Овакав закључак произилази из става да су већ играли у овим градовима, док се Краљево чинило недовољно познатом средином. Правила Међународне теиске федерације предвиђају да се мечеви у оквиру овог такмичења играју у местима која нису више од 200 километара удаљена од најближег аеродрома и да се до њих стиже за два сата. Због тога је приликом прве контроле возач морао да вози мало агресивније како би доказао да Краљево испуњава и овај услов. Инспекција Међународне тениске федерације је пред будуће организаторе меча поставила најтежи услов и потврду да ће меч у Краљеву протећи безбедно. Иако се у том тренутку учинило да би ово могао да буде најтежи део приче састанак са органима Министарства унутрашњих послова и других служби са њиховим представни цима потврдио је да ће, уз максимални професионализам и одговорност, све бити стављено у функцију безбедности учесника и посетилаца значајног спортског догађаја.

- Кад су добили гаранције пред-

ставник Међународне тениске федерације је отишао за Лондон где је било гласање приликом кога је дошло до проблема пошто други представници нису били сигурни да Краљево то може да уради. Они који су лобирали против Краљева тврдили су да смо петнаести град у Србији, да немамо довољно квалитетне смештајне капацитете и потребну инфраструктуру, а Боба Живојиновић то одлучно демантовао и потврдио да су у близини Врњачка Бања и Копаоник који пружају све што је потребно. Утицао је да се гласање одложи а представници ИТФ врате у Србију да би обишли „Соларис“ и неке друге хотеле у Врњачкој Бањи и са извештајем отишли у Лондон где је Краљеву тесном већином потврђена кандидатура. До гласања не би ни дошло да Новак Ђоковић и други чланови репрезентације нису прихватили да играју овде, чиме су поставили задатак Тениском савезу да се бори за Краљево. Да је први играч света у било ком тренутку посумњао да може да се игра у Краљеву не би могли ни да се кандидујемо – објашњава Симовић. Потврда кандидатуре била је сигнал да у Краљево допутује представник Тениског саваза Хрватске како би се упознао са организаторима и условима смештаја њихове екипе. Први долазак био је и повод да потврди како је организација овако значајног меча сувише крупан залогај за град као што је Краљево пре свега због важности сусрета две екипе које су се прерано нашле једна наспрам друге на самом старту престижног такмичења. Уз пут се с неверицом насмешио на тврдњу домаћина да се Хрвати ни на ком другом месту не би осећали безбедно као у Краљеву. Случај је хтео да подлогу на којој се игра меч поставља хрватска фирма, а радници који су ангажовани на овом послу хрватским тенисерима буду главни извор информација о стању у Краљеву. Намера челних људи града и округа био је да се значајан спортски догађај искористи за промоцију привредних и

21

МАГАЗИН

15.3.2015.

туристичких капацитета целе регије, па је прво формиран тим са задатком да обогати културну понуду. Организоване су изложбе, позоришне представе, једно вече у библиотеци посвећено историјату тениса у Краљеву који се игра од тридесетих година прошлог века и одштампани флајери са свим информацијама које би могле бити од користи гостима у време одржавања меча Дејвис купа. Дан пре почетка такмичења организован је сајам привреде на коме се појавило 37 излагача прехрамбених производа са подручја Рашког, Моравичког и Расинског округа уз логистичку подршку Градске управе која је обезбедила простор. Ма колико да је спортска дворана велика код овако значајних сусрета не може да задовољи све апетите што је створило мали проблем код дистрибуције улазница за шта је био одговоран Тениски савез.

- Кад се сазнало да ће Дејвис куп бити одржан у Краљеву уследили су позиви привредника из земље и иностранства који су желели да тих дана

22

буду овде. Због жеље да што више њих дође ја сам резервисао 200 карата, а искористио 134 да би остале отишле у продају. Ни једну нисам добио бесплатно, а карте сам резервисао за људе који су дошли из Немачке, Швајцарске, Италије, Републике Српске, Македоније. Били су овде, упознали се са привредним капацитетима града и округа, а да није било Дејвис купа сигурно да не би дошли у Краљево. Највећи део хале ипак су попунили Краљевчани који су дошли до карата. Најважније је да је Краљево морало да искористи овај догађај за промоцију привредних, спортских и пољопривредних потенцијала. Све је прошло достојанствено и уз аплауз, а ми смо доказали да можемо да одвојимо спорт од политике. Знам да једном утакмицом не можемо да излечимо све наше ране из историје, и проблеме које смо имали у односима са Хрватском, али ово није било место да показујемо неодговорност и да правимо било какав ексцес који би у свет послао ружну слику о Србији и Краљеву. Дивљење су изразили хрватски

навијачи и амбасадор, а на питање да ли можемо да очекујемо да ћемо и у Хрватској доживети овако поштовање према нашој химни и репрезентацији признао да је то немогућа мисија – каже Симовић. Више од тога како ће се понашати навијачи организаторе је бринуло како ће функционисати хала, да ли ће бити добро озвучење, да ли ће нестати светла, да ли ће се укључити климатизација? Као одговоран човек начелник округа потврђује да је за све заслужан град и тим људи који су били укључени у организацију целог пројекта, безбедносне структуре, начелници служби које су контролисале исправност хране и пића, али и рад ресторана како не би повећавали цене супротно закону. Само три дана након последњег сета значајног меча склон је уверењу да у поновљеном случају сигурно не би наступио толико храбро као у тренутку кад је прихватио да буде део тима који је успешно реализовао одговоран задатак. Импонује податак да су медији

објавили како је Краљево високо подигло степеницу за организацију сличних мечева не дозволивши да се он претвори у политички дефиле различитих интереса. То је и повод за уверење да је протекли догађај део историје, а да истим путем треба ићи и убудуће.

- Ко год мисли да је могао боље да организује ову причу, да је био храбрији од људи који су били око мене, ја му отварам могућност да то докаже у наредном периоду. Ако је било пропуста ја све примам на себе, а успех делим са свим људима који су учествовали у организацији. Кад је почела прича са утакмицом највећег могућег ризика, и много могућности да ескалира у сасвим другом правцу, направили смо причу какве нисмо ни свесни, а време ће бити најбољи сведок онога што је свако од нас радио. У овом случају победници су Краљево и Србија, а ја мислим да ће се о овоме причати још дуго. Отац Борне Ћорића закључио је да је лоше што је његов син изгубио меч након два сета у џепу, јер би то могло у

будућности да се одрази на психолошком плану. Најмлађи хрватски репрезентативац је потврдио да му није жао, јер је доживео да му у центру Србије аплаудирају на сваки освојен поен. Ако то каже дечко од 18 година који је изгубио добијени меч онда схватите колико смо имали позитивну причу – каже Симовић. Без много провере на организацију су се окомиле опозиционе партије стављајући у први план трошкове вечере на коју су позвани чланови обе екипе. Симовић одлучно демантује улогу града у организацији која по устаљеној процедури припада тениском савезу земље домаћина. Ма колико да је пре меча најављивано да би то могла да буде и донаторска вечера у сврху прикупљања средстава за куповину магнетне резонанце од идеје се одустало кад је донатор из Канаде Миломир Главчић потврдио жељу да сам учествује у финансирању. Сазнање да је Краљево три дана марта било у центру пажње доброг дела светске јавности и на програмима највећих светских телевизијских

мрежа на којима се сваки секунд рекламе плаћа за наше прилике енормним средствима, једанаест милиона динара уложених у организацију, ма колико били велики за сиромашан град, нису толико велики у односу на величину манифестације. Цивилни авион који је у недељу пре подне одвезао Новака Ђоковића према Цириху остаће упамћен као први међународни лет са Аеродрома Морава.

- Ако аеродром буде покретач карго центра, развоја привреде и туризма, ако крећемо са изградњом затвореног базена који ће бити спортска допуна хале, можда и аутодрома, ако радимо све да доведемо инвеститоре не знам шта може да нам се приговори. Иако увек може и боље и више мислим да смо овога пута превазишли себе и да смо дипломирали на овом испиту са оценом десет плус – закључује на крају пријатног разговора начелник Рашког управног округа Небојша Симовић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

23

24

МАГАЗИН 15.3.2015.

25

Добре вести из табора напредњака

МАГАЗИН

15.3.2015.

ОСВЕЖЕЊЕ ПРЕ ЛЕТА

26

- У успехе на половини првог квартала ове године напредњаци убрајају чињеницу по којој земља, као никада у новијој историји, готово да нема дефицита, да су економски показатељи бољи од процена, а наплата пореза већа него у истом периоду прошле године. - Напредњацима су потребни што храбрији и марљивији људи, они који ће опште добро и развој града ставити изнад личних инtереса и привилегија, не мeрећи при том допринос на раду распоредом места и функција које им евентуално могу припасти

раљевачки напредњaци су изборе у месним одборима најављивали и пре него што је половином прошле године распуштен Градски одбор. Слично се догодило и бројним другим одборима у земљи што је на нивоу целе странке створило својеврсну ванредну ситуацији, јер велики број локалних организација функционише на нивоу повереништава. Шта је разлог да месецима не буду формирани нови општински и градски одбори зна само врх странке а њему се, изгледа, и не жури да на руководећа места постави боље људе, или таквих нема. Ко зна колико би оваква ситуација потрајала да мање странке, и све већи број нових покрета, не најављују агресивни наступ пред локалне изборе који се очекују у ово време следеће године. Можда су баш они утицали да се и краљевачки напредњаци тргну из сна и најаве изборе у месним одборима већ до краја пролећа када се очекује и формирање новог градског одбора.

Маја Даниловић

Фото: М. Радоановић

К

27

15.3.2015.

МАГАЗИН

28

Ово је наговестила шефица одборничке групе напредњака у Скупштини града, и члан Повереништва Српске напредне странке у Краљеву, Маја Даниловић уз потврду да пред најјачом и најорганизованијом политичком снагом у земљи стоје важни и озбиљни задаци. Неспорно је да су напредњаци, уз свесрдну подршку бројних коалиционих партнера, добили огромно поверење бирача што је било повод да у своје руке преузму судбину државе и свих њених грађана. Осим избора нових руководстава у месним одборима, и на нивоу града, врх странке најављује и значајне промене у Главном одбору. И у тренутку кад је распуштен Градски одбор краљевачки напредаци су тврдили да су задовољни резултатима рада. То тврде и данас, а став заснивају на уверењу да су при преузимању власtи уместо од нуле кренули од дебелог минуса.

- Затекли смо катастрофалну ситуацију, девастирану привреду и инфраструктуру, висок степен незапосле

ности, сиромаштва, корупције, пад бруто домаћег производа. Захваљујући Влади Републике Србије, и пре свега њеном премијеру Александру Вучићу, подршци странке највећег броја грађана, Србија је почела да мења своје место у свету. Премијер се у последњих десетак месеци срео са више шефова држава, премијера, шефова дипломатије, него што су то учинили његови претходници за претходних десет година. У потрази за инвеститорима обишао је Финску, Аустрију, Немачку, Шведску, а ништа мањи значај у том погледу нема дипломатска активност и резултати председника Србије Томислава Николића, министара и других људи који се налазе на важним и одговорним функцијама у држави – каже Даниловић. Доказ да су добро радили, и да заслужују поверење, напредњаци виде у одлуци Међународног монетарног фонда да Србији одобри трогодишњи аранжман у вредности од милијарду и 200 милиона евра, а признање и поштовање рада актуелне владе пред-

ставља и резолуција коју је током недеље усвојио Европски парламент. У успехе на половини првог квартала ове године напредњаци убрајају чињеницу по којој земља, као никада у новијој историји, као да нема дефицита, да су економски показатељи бољи од процена, а наплата пореза већа него у истом периоду прошле године. Уз све то, каже Даниловић, грађени су мостови економске и политичке стабилности без којих нема политичког напретка, а радило се и на сарадњи и јачању добрих комшијских односа Србије са суседима и другим земљама. Меч Светске групе Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Хрватске у спортским круговима већ потискују бројни други догађаји, у тениском свету мастерс турнир у Индијан Велсу, а из напредњачког табора на организацију догађаја који се оцењује историјским гледају као на светионик који је осветлао образ грађанима и целој земљи, и то не само када је реч о спорту.

- О том догађају се много говорило претходних дана, а говориће се и убудуће, с поштовањем, уважавањем, с највећим оценама и похвалама. На нама је да одјек и атмосферу са таквог догађаја искористимо на најбољи могући начин не само за спорт и културу него и за привлачење нових инвестиција у свим гранама привреде од туризма до пољопривреде – каже Даниловић. У том контексту се гледа и на овонедељну посету америчког амбасадора Мајкла Кирбија која се оцењује као снажан импулс привредној сарадњи. Мешовит капитал је уложен и у хладњачу у Врдилима која планира даље проширење капацитета и стимулише примарну производњу. И привредне активности напредњаци повезују са изборима након којих ће они који добију поверење морати да раде више, снажније и упорније него што је то било до сада. Управо због тога су, каже Даниловић, напредњацима потребни „што храбрији и марљивији људи, они који ће

опште добро и развој града ставити изнад личних интереса и привилегија, не мерећи при том допринос на раду распоредом места и функција које им евентуално могу припасти“. Ма колико се већ навелико прича о изборима из табора напредњака нема потврде о томе да се разговарало о кадровским решењима. Науспрот томе у први план се истиче став да свако има право да се кандидује за најважније функције у градском одбору, али тек након што се заврши изборни процес у месним одборима. Главну реч ће ипак дати Извршни одбор Главног одбора напредњака који треба да одреди и дан за одржавање изборне скупштине. Долазак америчког амбасадора је повод за тврдњу напредњака како је он само претходница делегација неколико америчких компанија које се у Краљеву очекују у блиској будућности. На промену прилично суморне привредне слике бар мало треба да утиче отварање производног погона у инустријској зони Шеовац који на-

предњаци држе у тајности. У питању је италијанска компанија, а више до тога Маја Даниловић није била овлашћена да открива. Ипак је наговестила преговоре са потенцијалним партнером за покретање производње на локацији Медиапана - Не могу да откривам детаље, јер је то жеља инвеститора, али желим да кажем да град и округ чине све што је у њиховој моћи да се обезбеде најбољи могући услови да он не може да нас одбије, или каже да постоји нека препрека за улагање у Краљево. Преговори су врло озбиљни, већ се назире епилог, а о свим детаљима ћемо благовремено обавестити јавност. Некоме је требало, мислим на наше претходнике, десет година да уништи све што је било здраво у нашој земљи. За три године не можете да очекујете апсолутни опоравак, али помака има и ради се на оснаживању привреде и јавних финансија – каже Даниловић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

29

30

МАГАЗИН 15.3.2015.

31

Без длаке на језику: Др Драган Арсић (2)

МАГАЗИН

15.3.2015.

ОДЕ МАСТ У ПРОПАСТ

32

- Током преговора о ступању Србије у Европску унију поглавље које се односи на здравствену заштиту неће бити отворено све док се не обезбеди конкуренција у примарној здравственој заштити јер садашњим стањем нису задовољни ни лекари ни пацијенти. – Санација штете на згради Интернистичке болнице касни предуго, рокови су продужавани због промене пројекта, а неки предвиђени радови никада нису завршени. - Кад се одлучивало о избору извођача радова краљевачка предузећа нису успела да добију посао због десетак милиона више понуде иако је и даље далеко нижа од коначног износа који треба платити за радове. – Основни циљ Народног покрета Србије да се позитивном селекцијом кадрова створе јаке институције и коначно рашчисти са партократијом, а спољна политика усмери ка равноправном чланству у Европској унији и другим организацијама, али не удварачком политиком која понижава. – Администрација рак рана целог система. - Седамдесет одборника у Скупштини града Краљева дупло је више од потребних

33

ред скоро сваке изборе политички субјекти који претендују на учешће у власти обећавају да ће коначно стати ногом за врат корупцији као највећем злу сваког друштва. Такве ставове дели и Народни покрет Србије који је минуле недеље поновио покушај да Краљевчанима представи програм пред локалне изборе који се очекују најкасније у пролеће наредне године. Да је монопол најбоља подлога за развој корупције, а стварање конкуренције најбољи начин за њено спречавање, потврђује ових дана др Драган Арсић тумачећи основе на којима Народни покрет Србије покушава да придобије поверење бирача. Дугогодишње искуство на руководећим местима у здравству, и захтев међународне заједнице за увођење конкуренције у примарној здравственој заштити, повод су за енергично залагање да се у овој области уведе концесија на пружање услуга. Сазнање да је стање горе него икада наводи на потребу промене законске регулативе која се односи на обавезно здравствено осигурање, између осталог и због захтева Европске уније у току преговора за приступање Србије у пуноправно чланство. Др Арсић верује да поглавље у преговорима које се односи на здравствену заштиту неће бити отворено све док се не испуни овај услов. Разлог за то је сазнање да је примарна здравствена заштита скупа и неефикасна, а њом нису задовољни ни лекари ни пацијенти. Новца у здравству никад није било довољно, али би оно мало средстава које се у њега улаже могло дати много боље ефекте кад би се на бази конкуренције распоредила правилније. Све би требало да допринесе бар за трећину већем квалитету услуга без додатних улагања, јер се трећина пара и сада слива у приватне руке. Ништа од овога није ново и примењује се у Словенији, Аустрији, Француској и другим земљама, о чему сведоче искуства из посета њиховим здравственим установама. Све оне су далеко испред Србије јер су задовољнији и пацијенти и здравствени радници којима је нов начин расподеле средстава довољна

МАГАЗИН

15.3.2015.

П

34

мотивација за пружање квалитетнијих услуга. О свему се у јавности мало зна као и о томе шта се дешава у краљевачким здравственим установама.

- У јавности се мало зна да је у време мог мандата у болницу уложено око 6,5 милиона евра кроз три велика и десетине мањих пројеката. Кад се догодио земљотерс који је оштетио Интернистичку болницу ја сам агресивно наступио преме ресорном министарству, а министар Томица Милосављевић био расположен да помогне али је смењен. Дошао је овај несрећни Станковић који је живео у теорији завере и те године Министарству финансија вратио милијарду и 400 милиона динара од којих је могло да се реновира 14 интернистичких болница. Ми смо тражили само сто милиона, а ја ушао у сукоб са њим кад сам пријавио неке малверзације у Републичком фонду за здравствено осигурање у вези тендера за набавку средстава за дијализу. Веровао сам да заиста жели да реши неке ствари у вези високе корупције, а он се врло брзо удружио са интересним групама у Фонду и кренуо у напад на мене. Због тога сам га тужио, Виши суд је у два наврата донео пресуду у мом интересу, а сада се чека коначна реч Апелационог суда – каже др Арсић. Почетком новембра ове године навршиће се пет година од катастрофалног земљотреса од кога се у Краљеву није опоравила једино још зграда Интернистичке болнице. Дуго се чекало да почну радови на санацији последица и реконструкцији зграде, сви рокови су одавно прошли, а још нема назнака када би болница могла да прими прве пацијенте. Разлог оваквом стању др Арсић види у низу негативних појава чији се узрок налази у партократским ставовима због којих радови касне више од годину дана. Анексима уговора су померани рокови, пројекат мењан, а неки предвиђени радови никада нису завршени. Реконструкција је плаћена скупо и према информацијама које поседује др Арсић премашује 115 милиона динара иако је почетна цена била тек 90. У време кад се одлучивало о избору

извођача радова краљевачка предузећа нису успела да добију посао због десетак милиона више понуде иако је и даље далеко нижа од коначног износа који треба платити за радове. Сем тога све је чвршће уверење да би они одавно били приведени крају.

- Логично је да би овдашње фирме много брже урадиле реконструкцију. Овако нико не зна докле се стигло ни зашто се не усељава, а тиме би озбиљно требало да се позабави и тужилаштво, пре свега да би се истражило ко је профитирао на рачун грађана који су платили највећу цену јер се лече у изузетно лошим условима. У земљотресу смо се изванредно снашли да успоставимо систем рачунајући да ће болница врло брзо да се реконструише. Годину и по дана од рока још се не усељава иако Интерно одељење, психијатрија и неурологија раде у изузетно скученим просторима – каже др Арсић. Све ово и много тога другог повод је за приступање Народном покрету Србије који је основан у Београду пре само месец дана, а више од свега радује сазнање да је оснивачка скупштина у Сава центру окупила велики број младих људи. Све њих привлачи тежња ка окупљању што више људи привржених стваралаштву који су већ направили неке резултате. Основни циљ је да се позитивном селекцијом кадрова створе јаке институције и коначно рашчисти са партократијом, а спољна политика усмери ка равноправном чланству у Европској унији и другим организацијама, али не удварачком политиком која понижава. Др Арсић негира недавно изречене ставове са врха државе да у Србији нема довољно радних и способних људи који би могли да воде значајне привредне системе. Изванредни лекари, инжењери, радници, пољопривредници и други ограничени су лошим политичким системом који је створио прескупу државу, парламент са 250 посланика које прате одговарајуће службе, више од двадесет министарстава и стотину различитих агенција у којима још нико није утврдио тачан број оних који троше паре из

35

15.3.2015.

МАГАЗИН

36

државне касе. Више од трошкова које праве смета сазнање да стварају врло лошу слику због гомилања администрације која представља рак рану целог система, а све то је много пута до сада могло да се избегне да је било политичке воље. Огроман административни апарат оптерећује и локалну самоуправу, а седамдесет одборника у Скупштини града Краљева дупло је већи од потребног. Ефекат њиховог рада би био много бољи кад би у парламенту били правилније заступљени сви делови прилично разуђене територије, јер би тако и становници руралног подручја имали већи број представника у овом органу. Партократија се показала као глани генератор негативне селекције, па се на челу града најчешће налазе они који ништа конкретно нису створили током професионалне каријере. На ситуацију у свим облицима организовања државе у значајној мери утиче и стање образовног система који

није прилагођен потребама привреде, а у оквиру ње значајно место је резервисано за пољопривреду која захтева нов приступ. Велико незадовљство је последњих месеци изазвала одлука о смањењу пензија и плата у јавном сектору, а од једног лекара, који је последице осетио на сопственом џепу, и не треба очекивати да их подржи.

- Ипак би се јавно одрекао да ми још десет година буде мања и плата и пензија кад бих знао да уштеђене паре иду у пољопривреду, јер знам да ће се то кад тад вратити. Тај новац треба да иде у развој, да пољопривредници добију неповратна средства уз обавезу да произведу више, уложе у наводњавање, одводњавање, противградну заштиту и тако даље. Сама штедња, и смањење плата и пензија, сигурно води рецесији због мање потрошње која се директно одражава на производњу. Ако влада остане само на овим мерама штедње то је као кад мачка

јури свој реп и стално трчи у круг. Сама штедња не даје ефекте, јер је само потрошња подстицај за повећану производњу – каже др Арсић. На челу Народног покрета Србије је председник општине Трстеник Мирослав Алексић који се, иако млад, доказао као способан привредник окупивши око себе људе привржене стваралаштву, а у шездесет градова Србије, међу њима и Краљеву, већ су формирани иницијативни одбори који сукцесивно постају градски. До локалних избора на пролеће следеће године очекује се да буде заокружен тим људи који желе не само да гласају него и да буду бирани. Из њихових редова изабраће се они који ће бити спремни да прихвате одговорност за безусловну реализацију програмских циљева. Повод за агресиван наступ на политичкој сцени је уверење да актуелна власт мора да има алтернативу у ситуацији кад се њеним јединим резултатом оцењује трошење заједничких

пара. Све друго започели су неки други, а изостанак значајнијих инвестиционих подухвата тумачи се неспособношћу да се за то мотивишу они који би могли да уложе значајна средства. У таквој ситуацији изостала је и подршка републичке власти која није показала довољно интересовања за развој овог дела земље. И слаб учинак краљевачких представника у највишем законодавном органу је резултат неадекватног изборног система који је у великој мери заслужан за пропадање земље. Прилике за запошљавање сем у јавним предузећима која опстају профитабилно једино уз помоћ градског буџета, а изостало је и јавно приватно партнерство као начин за успешније пословање. Важнијим од свих дешавања која су ових дана у жижи интересовања јавности др Арсић сматра запошљавање у краљевачким приватним предузећима уз финансијску подршку за повећање капацитета.

- Петнаест хиљада радника из „Магнохрома“, „Фабрике вагона“ и „Јасена“ је остало без посла и ником ништа. Да ли премијер има неки анимозитет према овој власти, или неким људима у својој странци, па се толико бори за смедеревску железару чиме потврђује селективни приступ и различите стандарде, јер му је власт важнија од државе. У Србији нема много кадрова, али и оно што има дистанцирало се јер неће да се прљају са партократијом и оваквом политиком. Зато је потребно створити нову енергију и мотивисати људе, јер оде маст у пропаст. Ја сам уверен да је дошао последњи тренутак да се мобилише оно што има позитивне идеје и капацитете за стваралаштво и да се удруже, али не ради смене са власти најмоћније странке у коју је највећи број људи отишао из интереса. Неминовно је да им се деси исто што и демократама, само је питање колико ће њихова власт дуго да траје и колико ће то да кошта гра-

ђане Србије – каже др Арсић. Резултат политике коју оцењује неодговорном манифестује се и штрајком просветних радника који траја исувише дуго да не би оставио трајне последице на образовање и квалитет кадрова који излазе из школа. За стање у Краљеву које се оцењује таквим да горе не може да буде у Народном покрету Србије имају решење. У ситуацији кад је илузорно очекивати интензивнији развој индустрије шанса се назире у туризму, пре свега здравственом у Матарушкој Бањи која би могла да постане регионални центар за лечење стерилитета, а то се може уз мала улагања и обавезу новог власника да природно лечилиште развија у овом правцу. Исту шансу имају здравствени туризам, пољопривреда и мала и средња предузећа уз довољно подстицајних средстава из развојних фондова. Т. Радовановић

37

Амерички амбасадор у Краљеву

МАГАЗИН

15.3.2015.

НОВА РАДНА МЕ

38

- Велика предност квалитет радне снаге, изузетно добра сарадња са локалном самоуправом и расположивост сировинама. - Апел пољопривредним произвођачима из окружења да неискоришћене остатке након бербе кукуруза и других житарица, које остају на њивама, продају компанији као полазну сировину за производњу еколошких панела применљивих у грађевинарству и другим сферама живота.

- Америчком абасадору представљени привредни потенцијали града ад су пред крај прошле године јавности приказани први резултати вишемесечног рада фабрике Нобл енвајеронментал у Тавнику најављена је скора посета америчког амбасадора који је у ову америчко-швај царску компанију стигао тек средином минуле недеље. Обилазак производ-

К

них погона био је прилика за подсећање на изузетну сарадњу локалне самоуправе и компаније која поред постојећег гради још један пословни објекат с намером да отвори велики број нових радних места. Задовољство посетом су исказали власници компаније, али и представници локалне са-

моуправе и Рашког управног округа, а амбасадор Кирби посебно истакао важност чињенице што компанија у процесу производње користи само природне материјале који ни на који начин не утичу негативно на животну средину. Оснивач Роберт Нобл обећава да

ЕСТА У ТАВНИКУ

ће по завршетку нове хале површине пет хиљада и двеста квадрата производња панела од новог еколошког материјала бити најмање пет пута већа него сада, а планови за будућнсот су такви да капацитет компаније искористи као добар пример посетиоцима који се очекују са Блиског Истока, Сједињених Америчких Држава и Кине.

- Велико ми је задовољство да будем у америчкој компанији која производи еколошки производ и што постоји добра сарадња између руководства компаније и локалне самоуправе. Драго ми је што америчка компанија има прилику да помогне у ономе што је у Србији највећа потреба, а то су нова радна места, али не само зато Србији требају нова радна места. Они то раде овде у Краљеву зато што

је квалитет ваше радне снаге изузетно висок, што је сарадња са локалном самоуправом изузетно добра и што су им сировине на располагању – истакао је Кирби. Чињеница да је компанија после само неколико месеци рада спремна да вишеструко повећа производњу показује да се ради о изузетној сарадњи са локалном заједницом, доброј радној снази и довољној количини сировина. То је и повод за апел пољопри вредним произвођачима из окружења да неискоришћене остатке након бербе кукуруза и других житарица, које остају на њивама, продају компанији као полазну сировину за производњу еколошких панела применљи вих у грађевинарству и другим сферама живота. Након састанка са представницима

локалне самоуправе америчком амбасадору су представљени привредни потенцијали града са жељом за проширењем сарадње чему треба да допринесу буџетска средства како би будућим инвеститорима били обезбеђени што повољнији инфраструктурни услови. Пре скоро две године у Тавнику је отпочела градња производног погона површиине 1.300 квадратних метара, а током прошле покренута производња еколошких панела од рециклираног папира. Пред крај године је отпочела градња нове, по површини четири пута веће производне хале. Инвеститор је до сада уложио 2,5 милиона евра, а у нове инвестиције планира више од 8,5 милиона. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

39

40

МАГАЗИН 15.3.2015.

41

Агресивнија борба против сиве економије

МАГАЗИН

15.3.2015.

ПОЈАЧАНА КОНТРО

42

- Борба против сиве економије треба да допринесе равноправној конкуренцији свих привредника на тржишту и помогне брже пуњење буџета. - Наредне недеље почиње пооштрена контрола привредних субјеката на територији Рашког управног округа. - Решавање проблема сиве економије услов за стварање легитимног правног система. – Поред редовне контроле по привредним гранама већ следеће недеље почеће и територијално. - На територији округа се очекује долазак до 200 инспектора којима ће подршку пружити припадници полиције Пореске управе и Тржишне инспекције. - Током претходног месеца откривено 850 непријављених радника

ОЛА РАДА НА ЦРНО

43

44

Бојан Јоцић

МАГАЗИН 15.3.2015.

ива економија у најширем смислу означава економске активности над којима држава нема одговарајућу контролу и које се налазе на ивици закона или у такозваној сивој зони. У ужем смислу под тим се подразумевају економске активности везане за робе и услуге које нису законски пријављене, а укључују ангажовање радника на црно, неплаћање пореза на купопродају и слично. Сива економија је део привреде који се не појављује у службеним статистикама, није опорезована и не доприноси бруто домаћем производу државе, а људи који раде у овом облику економије немају социјалну помоћ или социјално осигурање које држава обезбеђује пореским обвезницима. Борба против сиве економије, увођење финансијске дисциплине и стварање позитивног пословног амбијента стална је тежња надлежних органа у циљу да се омогући нормалан рад свим привредним субјектима, а посебно онима који редовно измирују пореске и друге обавезе према држави. То је и повод да у Краљеву борави директор Инспекције рада Бојан Јоцић како би са представницима локалне самоуправе и Рашког управног округа указао на потребу решавања проблема сиве економије као услову за стварање легитимног правног система у коме ће сви плаћати порезе. Након састанка је најављено да већ средином следећег месеца предстоји поновни састанак, овога пута са привредницима, начелницима иснспекцијских служби, градоначелницима и председницима општина са територије округа. Интензивирање рада инспекцијских органа у смислу увођења у легалне токове што већег броја непријављених радника повод је за закључак да се у државну касу не слива довољна количина пара потребних за нормално функционисање. Елиминисање сиве економије, или бар свођење на најмању могућу меру, значајним се сматра и за локалне самоуправе које, као и држава, кубуре са

С

пуњењем буџета што је у Краљеву посебно било изражено током претходне године. Циљ најављеног састанка је упознавање привредника и предузетника са новим законским прописима чије се изгласавање очекује у Народној скупштини како би на време могли да се припреме за оно што их очекује. Није ништа ново, а поновљено је и овом приликом, да свако ко ради мора да плаћа порез. По ко зна који пут је поновљен и став о настојању да се укине сива зона у којој велики број радника без посла ради за мале паре, док они који их ангажују остварују профит. Жеља државе је, каже начелник Рашког управног округа Небојша Симовић, да привредницима који раде легално омогући да буду контролисани, али да немају нелојалну конкуренцију у сивој зони. Састанку су присуствовали и директори јавних комуналних предузећа који су спремни да примене инструкције директора Инаспекције рада и сарађују са инспекторима чије се појачано присуство на терену очекује већ почетком наредне недеље. Очекује се да до половине априла буду познати први резултати нових мера усмерених ка бољим пуњењем буџета из кога се финансирају сви пројекти које финансира локална самоуправа. Инспекција рада је контролни орган државе, а састанак у Краљеву пример превентивног деловања у циљу заједничке борбе против сиве економије, пре свега у делу који подразумева рад на црно. Основни мотив за појачану контролу је сазнање о почетку нове грађевинске сезоне која по правилу укључује велики број непријављених радника. Више од чињенице да се на њихово ангажовање не плаћају порези и доприноси забрињава сазнање да се сврставају у ред безбедносно најугроженије категорије запослених. Тако је само у последњих шест месеци минуле године смртно страдало двадесет радника који су били ангажовани ван легалних токова. Инспекцијски органи настављју

континуирану контролу свих субјеката, а поред ротације инспектора који су вршили контролу ван матичног округа уводе се и нови видови. До сада је контрола вршена по привредним гранама, а већ од следеће недеље почеће и територијално, па се на територији округа очекује долазак и до 200 инспектора којима ће подршку пружити припадници полиције Пореске управе и Тржишне инспекције. Иако је нови Закон о раду послодавцима пружио одређене повољности, и омогућио лакше запошљавање, контроле показују да је заступљеност рада на црно и даље велика. Тако је само током претходног месеца приликом контрола откривено 850 радника који нису пријављени. Лакшој контроли треба да допринесе и приступ бази централног регистра обавезног социјалног осигурања. Њој инспектори рада преко интернета могу да приступе у сваком тренутку и дођу до основних података о сваком легално запосленом раднику. Кад са списком свих запослених дођу у контролу врло лако на лицу места могу да утврде број оних из сиве зоне и према послодавцима предузму одговарајуће мере.

- Ми делујемо са два основна аспекта, а то су безбедност и борба против рада на црно. У прошлој години преко 60 посто људи који су страдали нису били пријављени. Непријављене људе смо затекли у свим областима, у кладионицама које смо контролисали прошлог месеца и угоститељским објектима на Копаонику, Златибору и Старој планини који су били предмет контроле током зимске сезоне – каже Јоцић. Ни један од досадашњих видова борбе против сиве економије није дао очекиване резултате. Није познато да ли због боље организованости оних који раде у сивој зони или неадекватног рада инспекцијских органа. Колико ће нове мере које се најављују из Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања бити делотворније могло би да се види врло брзо. Т. Радовановић

45

46

МАГАЗИН 15.3.2015.

47

Четврт века Еколошког покрета „Ибар“

МАГАЗИН

15.3.2015.

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА НА ИЗДИСАЈУ

48

- Будући развој могућ само ако у стратегију преживљавања буду укључене одржива енергетика, одржива индустријска активност и нова демографска политика, штедња ресурса, социјална правда и могућност за развој будућих генерација. - Материјална потрошња је довела до огромног трошења еко система што је утицало на оштећење биосфере, промену климе и потрошњу природних ресурса што је угрозило опстанак човечанства. - Планета Земља је готово истрошена и стигла у стање које прети катаклизмом и потпуним уништењем. - Индустријализација је довела до суровог капитализма, а цивилизација сама себе поткопава умањујући шансе за будућност, док највећи број људи није ни свестан колико понашањем помаже да се забије још по неки клин у мртвачки сандук. - Еколози упозоравају на крајње време за човечанство да се позабави климатским променама, јер се планета великом брзином приближава тачки са које нема повратка

49

15.3.2015.

МАГАЗИН

50

Мирослав Павловић

ако најстарија регистрована еколошка организација у Србији Еколошки покрет „Ибар“, који је ових дана обележио двадесет пету годишњицу постојања, никада није прекидао рад. Покрет је настао пре четврт века на прву појаву фенола у Ибру као одговор грађана који су били свесни да без воде нема живота. Још тада је као основни циљ истакнута тежња ка одрживом развоју која пуних четврт века представља идеју водиљу за преживљавање и заштиту животне средине. На уверењу да основу одрживог развоја представља интергенерацијски приступ заснован је став да је будући развој могућ само ако у стратегију преживљавања буду укључене одржива енергетика, одржива индустријска активност и нова демографска политика, штедња ресурса, социјална правда и могућност за развој будућих генерација. На дан значајног јубилеја директор Еколошког покрета Мирослав Павловић подсећа на осамдесете године прошлог века када се присуство фенола у водама Ибра осетило и у градском водоводу у количинама које су вишеструко прелазиле максимално дозвољене вредности. То је утицало да двестотинак најнезадовољнијих, могло би се рећи за то време и најхрабријих међу којима су превладавали студенти Машинског факултета, са транспарентима изађе на улице како би указало на опасност која прети здрављу грађана. У то време неуобичајеном догађају највећу пажњу су посветили локални медији, а протест изазвао приличну пажњу грађанства која је изненадила и представнике локалне власти. Они који су се тих дана нашли на улици нису тражили ништа више сем права на здраву и чисту воду као услов опстанка и то се показало као добитна комбинација, јер су градски челници са вишег нивоа власти добили прекор што расположење грађана нису каналисали пре ескалације и појаве

И

на улицама. Иако је од тада постојала тежња за регистровањем покрета који би артикулисао расположење грађана везано за одрживи развој и здраву животну средину до тога није дошло све до марта 1990. године кад је демократија закуцала на многа врата у Србији у којој су почеле да се оснивају прве политичке партије. Десетог мартовског дана у сали Краљевачког позоришта окупило се 200 људи од којих су бројни водили жучну полемику око тога да ли нову организацију регистровати као покрет или политичку партију. Павловић сведочи да је превладала мирнија струја која се залагала за очување тековина хумане идеје о заштити вода и биодиверзитета. Четврт века касније и даље егзистира покрет који је изнедрио девет генерација еколога.

- Једна од највећих врлина у време кад су се сви цепали је да Еко покрет никад није имао конфликтних ситуација, а ако је било мањих увек је нашао начин да их превазиђе. У 21 век смо ушли са великом неизвешношћу, носећи проблеме из прошлих времена и ратних сукоба, а та агресивност се пренела и на природу. Материјална потрошња је довела до огромног трошења еко система тако да смо оштетили биосферу, променили климу, потрошили природне ресурсе и угрозили опстанак човечанства, а знамо да немамо резервну планету. Живот је конфликт, а превазћи га је умеће коме су нас учили наши стари који су имали мало више мудрости. Стигла су нова времена и уместо да имамо више мудрости и памети ми то немамо. Да смо за ових 25 година имали само групу људи који се нису свађали ништа друго није требало да урадимо, а урадили смо доста на формирању еколошке свести. Скупљање папирића и одржавање чистоће у граду је посао за чистаче, а екологија сасвим друкчија прича, глас разума да еколошка свест допре до сваког од нас. Живимо у

врло турбулентном времену економске кризе са којом се преплиће еколошка криза. Својеврстан парадокс је сазнање да смо на светском нивоу сведоци промене биосфере, постојања озонских рупа, уништавања биљака, животиња и земљишта, а томе не придајемо значај – каже Павловић. Ма колико се чинило да нестанак и најмање биљке или животиње може да буде предмет интересовања само заљубљеника у природу он је све више проблем читавог човечанства. У природи је све повезано, а пуцање и најмање карике неминовно доводи у опасност прву већу, и тако редом. Поразно звучи сазнање да је планета Земља готово истрошена и стигла у стање које прети катаклизмом и потпуним уништењем. Писана историја сведочи о више од 250 генерација од постанка цивилизације, а све до пре 200 година земља је сама успевала да репродукује и обнови оно што је уништавано. Еколози упозоравају да су током интензивне индустријализације и урбанизације направљени трагови који се виде из васионе. Улога човека на планети своди се на трансформисање енергије и материје у неке друге облике, а не стварање нових светова. Индустријализација је довела до суровог капитализма, а цивилизација сама себе поткопава умањујући шансе за будућност, док највећи број људи није ни свестан колико понашањем помаже да се забије још по неки клин у мртвачки сандук. Ма колико на опасност упозоравале Уједињене нације и друге светски значајне институције често нема много разумевања за опасност, јер има и научника који су плаћени да заступају супротно мишљење. Еколози упозоравају на крајње време за човечанство да се позабави климатским променама јер, се планета великом брзином приближава тачки са које нема повратка. Повод за такав став лежи у сазнању да природа на оно што јој се чини одговара великим

51

15.3.2015.

МАГАЗИН

52

елементарним непогодама.

- Она се само стресе, а кад се стресе на оно што радимо то боли. Доживели смо цунами који је поткачио и нуклеарке Фукошиме, па се утицај утростручио иако се тврдило да је сигурна. Требало би да управљамо технологијом, а показало се да смо мало побркали цивилизацијске токове. Еколошки отисак доказује да свако даје допринос загађењу без обзира да ли је то појединац, или већ групација преко регије до државе. Планета Земља је потрошена седамдесетих година прошлог века и дошла до тачке кад више не може да се репродукује. Кад смо почели квантитативно да меримо еколошки отисак укапирали смо да Хрвати троше 1,8 планете, у Србији је то 1,7, а да би живели ко просечни Американци треба нам скоро 12 планета, па је очигледно да нешто мора да са мења – каже Павловић. Полазећи од става да је право на побуну једно од основних људских права Еколошки покрет „Ибар“ се неколико година уназад енергично про-

тиви изградњи десет хидроцентрала на Ибру које би директно угрозиле водоснабдевање града Краљева. Конфликт око изградње ових хидроцентрала забележен је и публикован на Међународној мапи еколошке правде чиме је превазишао границе Србије, па је уврштен међу 200 светских еколошких проблема. Сем што озбиљно угрожава квалитет воде за пиће великог броја становника пројекат се оцењује сулудим и због сазнања да би корист од њега имало мање од једног стотог дела процента укупног становништва. Сазнање да је вода најважнија ствар у животу човека, а да они који кроје политику државе одбацују могућност изјашњавања становништва на референдуму, довољан је повод за стотине страница текста са примедбама приликом јавне расправе организоване у Ушћу. Чињеница да је, како би се испоштовала процедура, јавна расправа одржана далеко од очију јавности указује на намеру оних који подржавају пројекат да градњу провуку на мала врата.

Иако је тешко поверовати да би Еколошки покрет „Ибар“ могао значајније да утиче на поништење међудржавног уговора о градњи, потписаног између Србије и Италије, активности не престају због уверења да још нису исцрпене све правне радње. После сваке од њих преостаје неколико месеци за реаговање, а еколози најављују и радикалније мере у чему имају подршку умних људи из целог света. Преграде на рекама представљају превазиђен концепт и више се не раде, а десет малих хидроцентрала у кумулативном смислу могу да направе већу штету него једна велика. Упркос томе при Електропривреди Србије већ постоји предузеће са задатком да гради хидроцентрале на Ибру.

- Осим Кине свуда су забрањене преграде на рекама, јер замуљавају и затрпавају бране, па после 50 година не знате шта ћете са њима кад направе већу штету него корист. Говоримо о основном постулату да сто и нешто хиљада људи неће имати здраву воду и

цији чишћења корита Ибра и језера Газиводе у Рибарићу. Помагали су им еколози из Новог Пазара, братство манастира Црна река, ученици основних школа и грађани Рибарића. У највећој акцији током прошле године из воде је извађено на тоне различитог отпадног материјала, а Павловић потврђује да се еколози спремају да ове године отпочну чишћење Ибра од изворишта у Црној Гори. Сазнање да Ибар извире у Црној Гори, тече преко територије Косова и Метохије, а највећим делом кроз централни део Србије, до ушћа у Западну Мораву, наводи на сазнање да река представља међународни проблем. Пажња краљевачких еколога усмерена је ка одрживом развоју као једином одговору на постојеће и проблеме који тек следе. Он подразумева другачији поглед на привредну активност, али и проблеме везане за енергетику као највећег загађивача.

- Еколошки покрет наставља борбу коју водимо 25 година, а ове се враћамо на почетак и размишљамо да ли да се ангажујемо политички, или само

посредно молимо политичаре да нас уваже што је много тежи, али поштенији и хуманији пут. Од грађана очекујемо да буду на страни Еко покрета у коме већ постоји струја која се залаже за ангажовање на локалним изборима следеће године како би кроз скупштину могли значајније да утичемо на остваривање наших циљева. Ово уверење је већ довољно зрело, па истомишљенике тражимо у другим неформалним групама како би заједно прешли цензус, ушли у локални парламент и скренули пажњу јавности. Сазрело је мишљење да морамо да применимо и неке друге облике борбе кроз Зелену еколошку партију која је врло активна у Војводини где има више од 40 одбора. Имамо велики потнецијал у околним градовима и верујемо да у стратешки документ, који сматрамо добрим, треба уградити и одрживи развој. На то обавезује и закон који предвиђа да град са преко 50 хиљада становника мора да има процену стања одрживог развоја који је једини спас за садашњост, али и будућност – каже Павловић.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

то је суштина. Има ствари које економски могу да се измере, а и оних које не могу као кад је у питању вода. Има ставова да решење за снабдевање Краљева здравом водом треба тражити на Гочу, али и оних који говоре о Лопатници и Студеници. Нисмо ми априори против изградње хидроцентрала на мањим водотоцима, мада још нисмо разопутили шта су то мале, а шта мало веће централе. У Европској унији постоји утврђени поступак који говори о томе да треба да имате предрадњу, документа, јавност, рад, мониторинг, а код нас се све то претрчава без реда и смисла. Ради се под притиском, и преварама, па се стратешка провера стања ради у Ушћу где смо морали да идемо и дискутујемо, јер то може само тамо тада и никад више. У супротном правимо прекршаје, узбуњујемо народ и може неко да нас окриви за то – каже Павловић. Да Еколошки покрет „Ибар“ ради и конкретне ствари потврђује податак да су његови чланови половином протекле године учествовали у великој ак-

53

54

МАГАЗИН 15.3.2015.

55

15.3.2015.

МАГАЗИН

56

Владица Станојевић

Краљевачка музичка сцена: Владица Станојевић (3)

- Почетком седамдесетих година почињу да се јављају бројни нови певачи, снима се све више песама, уводи озвучење, а са њим нова врста музике. - Коло више није модерно, јер младим генерацијама које су прерасле игранку више није занимљиво. - Траже песме уз које може да се игра нон-стоп, а продукцијске куће увиђају да се боље продају плоче са модернијим ритмовима. - Озбиљнија конкуренција новом таласу нису могли да буду ни одавно доказани Цуне Гојковић и Тозовац. - Половином осамдесетих година преовладавао је нови талас у народној музици и са музичке сцене збрисао педесет одсто старијих хармоникаша

Фото: М. Радовановић

ОСВАЈАЧ МОНТ ЕВЕРЕСТА

57

сваком послу, па и у музици, ток догађаја у великом броју случајева одређују интереси појединаца или група које се формирају у складу са потребама. Исто правило важи и кад је у питању формирање оркестра чије чланове дуже или краће време држи најчешће само интерес. Један такав су имали Боки Милошевић и Бранимир Ђокић, а кад је он почео да буде препрека даљем раду и Ђокић напустио оркестар, појавила се потреба за ангажовањем хармоникаша који би као други у оркестру пратио Новицу Неговановића. Била је то прилика да члан реномираног састава постане Владица Станојевић који је и раније, као вечита резерва, замењивао по ког познатијег хармоникаша, најчешће Ђокића и Љубишу Павковића. У београдским музичким круговима био је довољно познат посебно након бројних наступа у Народном оркестру Радио-телевизије Београд, великог броја снимљених плоча и

МАГАЗИН

15.3.2015.

У

58

телевизијских емисија. Угледу у свету музике доприно је успешан рад са бројним еминентним уметницима између осталог и Владетом Кандићем који је пратио Сафета Исовића. Ма колико да је шестомесечни рад са Милошевићем био прилика за снимање плоча и телевизијских емисија Станојевић ни у једном тренутку није прекидао везу са Краљевом. Кад год је у Београду наступио застој у послу у Краљеву би се нашао неки на весељима на којима је најчешће наступао Циго Корићанац из Дедеваца. Све време док је мењао по којег колегу на снимањима или концертима наступи су били на ивици између аматеризма и професионалног бављења музиком које има строго утврђена правила, па је и улазак у оркестар Бокија Милошевића био корак ближе професионалним водама. Плоче су снимали у то време изузетно цењен Гвозден Радичевић, потом Мухарем Сербезовски, Шабан Шаулић, Недељко

Билкић, Љубомир Ђуровић... Да није тачна изрека по којој љубав вечно траје Станојевић се уверио после шест месеци кад су почели први неспоразуми са шефом оркестра због којих је одлучио да напусти музичку дружину. Као и у многим другим областима и у музичком свету се вести брзо шире, а телефонски позив само неколико дана касније у великој мери ће утицати на даљи пут двадесетчетворогодишњака. Ма колико му се глас чинио познатим у првом тренутку није био сигуран све док није потврђено да је са друге стране жице краљица народне музике Лепа Лукић. Само неколико минута било је довољно да се договоре о детаљима да би већ 5. јануара 1974. године отпочела прва професионална турнеја.

- Почнемо да радимо, хонорари одлични, а дневно већи него месечна рата за стан. Зарађивале су се велике паре, али нисам сачувао ништа јер су све отишле исто онолико лако као што

су и дошле. Имао сам 24 године и жељу да све видим и купим кад већ имам могућности не размишљајући много о будућности. На првој турнеји по Западној Европи у екипи је био Аца Матић, а после дошао Цуне Гојковић. Другу су чинили Силвана Арменулић и Тозовац, а трећи био певач почетник Слободан Мулина. Велика југословенска турнеја укључује низ концерата од Словеније до Македоније где сам доживео да нам војска прави кордон како би могли да уђемо у салу у којој наступамо. Тад први пут одлазим на три месеца Америку. Време се много разликовало од данашњег кад музичари дођу на већ постављену сцену. Имали смо два концерта дневно, сами намештали разглас, а после наступа све паковали и ишли на друго место. Први концерт је покривао трошкове пута и организације, а други резервисан за хонораре. Били смо на црногорском приморју, популарност расте, цела плажа иде за нама, и то почиње да ми се не свиђа, али су велике оба-

везе, нон-стоп путовања, стално сам уморан и ништа не могу да планирам. Ипак остајем са Лепом две и по године до јула 1976. године кад одлазим у војску – прича Станојевић. Рад са Лепом Лукић обележило је неизмерно пријатељство и узајамно помагање кад год је то било потребно. У време кад је била на врхунцу Лепа Лукић је пунила сале у којима је наступала, а у онима са више од хиљаду места на прсте су могла да се изброје она која су остајала празна. Ма колико се све чинило лепим сурови професионализам није оно у чему је јунак наше приче видео будућност која је усмерена ка завршетку студија и дипломи која се због већих обавеза чинила све даљом. Кад је требало мислити и на формирање породице није било времена да се у довољној мери посвети себи, нити планира било шта, јер је све зависило од оних који су уговарали професионалне обавезе. Иако се кретао у елитном друштву, што је у тим годинама посебно импо-

новало, све више се учвршћивало уверење о бескомпромисној борби за посао, посебно онај који је доносио релативно лаку зараду. Данас кад се са сетом сећа догађаја од пре четири деценије довољно самоуверено потврђује да уз таленат не иду увек и друге способности које доприносе да се он валоризује, а Станојевићу је уз неспорни таленат недостајала способност да то што зна уновчи на адекватан начин. Свестан чињенице да није био врхунски хармоникаш, али је увек био довољно квалитетан да у сваком тренутку замени било ког од њих, потврђује да су и многи слабији од њега направили изузетно успешне каријере. Квалитет у то време младог хармоникаша први је уочио легендарни шеф Народног оркестра РТБ Раде Јашаревић и безброј пута му предлагао да сними плочу, бар са два кола, можда још по којим које би направили Павковић, Ђокић, Боки Милошевић...

- Тад сам могао да снимим шта сам хтео, али ако већ не могу да снимим

59

15.3.2015.

МАГАЗИН

60

кола која ће да остану и дуго се памте зашто да уопште снимам. Тако сам размишљао све до одласка у војску, а након повратка се већ охладио. Прошао сам све што је могло да се прође, био сам на највишем нивоу, освојио сам Монт Еверест, свирао на телевизији кад тамо нико није могао да дође. Пратио сам најпознатије певаче, прошао цео свет, две и по године свирао са легендом и шта сам више могао да очекујем. Размишљам озбиљно о стварању породице и одлучим да се вратим кући, седнем да завршим факултет, оженим се и почнем овде да правим оркестар. Три године сам свирао са различитим музичарима, а по једну пре и након што је победио у Сокобањи са Мишом Мијатовићем који је тек почео да прави каријеру – прича Станојевић уз подсећање да је након што је дипломирао на Факултету политичких наука добио стално запослење у „Ибарским новостима“ и у други план ставио наступе на телевизији и снимање плоча. Контакт са музиком одржавао је наступом на породичним весељима којих је у то време било довољно. Половином осамдесетих година, кад је са већ великим музичким искуством добро загазио у четврту деценију живота, импоновало је сазнање да га сврставају у старије музичаре. Најбољи из млађе генерације хармоникаша који су остали у Краљеву, у време кад је Миша Мијатовић већ отишао у Београд да гради каријеру, био је Зоран Сеничић. Као и много пута пре тога пред Станојевићем је дилема, правити оркестар врхунског квалитета са исто толико врхунским музичарима, али и њиховим врлинама и манама, или са пријатељима на које може да се ослони у сваком тренутку. Владица Станојевић се определио за другу варијанту а пријатеље нашао у Верољубу Радаковићу, Зорану Сеничићу, Драгану Станковићу, Звонку Трифуновићу. За бубњевима су се мењали Ранко Дидић, Иван Тот и други а уз бројне певачице у оркестру је као певач најдуже остао Љубинко Пурић.

Пријатељство започето у то време траје и после три деценије.

- Никад се нисам покајао што сам изабрао ту варијатну. Имао сам доста искуства са врхунским музичарима у Београду, али се показало да нису толико добри људи као што се мислило у јавности. Иако превладава мишљење да популарни немају мана испоставило се да их имају много више него они други. Свирали смо у Краљеву, лепо зарађивали и дружили се. Кад сам почињао да свирам пред крај шездесетих година, док још није било разгласа, на весељима се није много певало јер није није било много певача. Није било ни много песама, а сваке године би се појавила тек једна или две плоче. Ручак је на весељима обично сервиран на отвореном, или под тремом који је штитио од кише. Док траје два хармоникаша и басиста иду низ совру, крену од младенаца, кума и старог свата, па низ ред до краја. Чим се заврши ручак, негде иза куће где је равније, почиње игранка и траје целу ноћ – прича Станојевић. Почетком седамдесетих година почињу да се јављају бројни нови певачи, снима се све више песама, уводи озвучење, а са њим нова врста музике. Нови талас предводе „Јужни ветар“, Драгана Мирковић, по мало и Шабан Шаулић, а са новим таласом почињу да се траже другачије песме. Млади су све незадовољнији, коло више није модерно као до тада јер новим генерацијама које су прерасле игранку више није занимљиво. Траже песме уз које може нон-стоп да се игра, а продукцијске куће увиђају да се боље продају плоче са модернијим ритмовима. Хтели не хтели музичари су принуђени да се прилагођавају новим условима и удовољавају захтевима најмлађих који су најбољи конзументи музичких садржаја. Сазнање да се музиком баве због зараде јаче је од настојања да се негује традиционална музика, па су сви принуђени да повлађују укусу публике која постаје најмеродавнији фактор који одлучује о опстанку на музичкој

сцени. Колико права народна музика полако посустаје и губи дугогодишњи примат могао је да се увери Владица Станојевић кад се са десетак нових песама појавио у „Југодиску“ у коме је о ономе што ће да се снима одлучивао Новица Неговановић. Закони тржишта су неумољиви, а успех продукције мерио се само количином продатих плоча. Процена да од ових, ма колико биле квалитетне и у духу традиционалног мелоса, не може да се прода више од хиљаду комада био је довољан разлог за одбијање у време кад су хит певачи добијали златне плоче за продатих сто хиљада примерака. Ништа боља ситуација није била ни у Продукцији грамофонских плоча РТБ у којој је уредник признао да од једне плоче Драгане Мирковић може да обезбеди шестомесечне зараде запосленим радницима. У таквој ситуацији озбиљнија конкуренција новом таласу нису могли да буду ни одавно доказани Цуне Гојковић и Тозовац.

- Изнервиран одем у Радио Београд пошто сам познавао Радмилу Трифуновић која је била уредник, а као добар познавалац народне музике настојала да очува тај мелос. Тражио сам да на нивоу удружених радио станица Србије, барем у програму у коме ми бирамо, независно од поздрава и жеља које су биле све популарније, пустимо квалитетнију музику. Слушаност је све обезвредила, то није прошло и већ половином осамдесетих тај талас је превладао и са музичке сцене збрисао педесет одсто старијих хармоникаша. Они су углавном свирали кола, песме из Шумадије и Босне, а кад су се појавили нови модерни ритмови већ су почели да климају, јер је требало свирати хиљаде песама. Почели су да губе примат, али и да се јављају млади хармоникаши. На велику срећи био сам довољно талентован и писмен да ме то није посебно погодило. Нисам превише свирао кола, више сам био окренут певачима тако да сам се релативно добро снашао, трајао и активно свирао до пре три четири године – каже Станојевић. Т. Радовановић

61

62

МАГАЗИН 15.3.2015.

63

15.3.2015.

Последња трибина у оквиру пројекта „У име народа“

МАГАЗИН

ПРОГОН ЦРКВЕ И СТРАДАЊЕ СВЕШТЕНСТВА 64

Фото: М. Радовановић

- Комунисти су убили више од 400 свештеника, а на вишегодишње робије осудили најмање њих 600. - Један свештеник Епархије жичке привођен 244 пута пре него што му је суђено. - Чинили су злочине којих би се и сам ђаво постидео. - Први пут се најтрагичније жртве крштене историје не сахрањују у породичне гробнице и гробља, него на изложбама и књигама које и пре читања постају буквари историје српског народа. - Најстрашнији порази су битке добијене против сопственог народа. - Усташе су у Независној Држави Хрватској убили пет српских владика и 214 свештеника, а комунисти на подручју свих српских земаља скоро пет стотина свештеника. - Сазнање да је убијање српских свештеника настављено и после званичног завршетка Другог светског рата потврђује да је рат био завршен за све осим за Српску православну цркву

65

ројекат „У име народа“ настао је као део студије групе људи који су сматрали да треба учинити нешто за велики број страдалих у првим годинама комунистичке власти након ослобођења земље у Другом светском рату. Повод за то је сазнање да се великом броју страдалих не знају ни гробна места, али и да је много већи број оних који су прошли кроз затворе и логоре у којима су мучени, а да се о свему што се догађало између 1944. и 1953. године углавном ћутало. Први циљ аутора пројекта био је да се страдалници овековече како не би били заборављени, а други да се кроз низ трибина баци више светла на недовољно познат период послератне историје. Показало се да је разговор о тешкој теми добар начин за суочавање са истином, а све у циљу помирења како се сличне ствари никада не би поновиле. Након трибине посвећене Одељењу за заштиту народа као мачу револуције у Народном музеју је одржана и друга посвећена прогону цркве и страдању свештенства у послератној Србији о чему су говорили главни секретар Синода Српске православне цркве протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић и новинар, књижевник и политички осуђеник Антоније Ђурић. Тврдња да су у комунистичком времену људи дељени на оне који су ухапшени и друге које тек треба ухапсити повод је за сведочанство о том времену не да би у нечијим жилама узаврела крв, или се у нечије срце унела мржња, већ да се чује истина која ће спасити жртве, али о оне који су чинили злочине. Прота Јовић потврђује да су комнисти убили више од 400 свештеника, а на вишегодишње робије осудили најмање 600 за које он има податке, а сурови подаци говоре да је само један свештеник Епархије жичке привођен 244 пута пре него што му је суђено. Најдуже од свих робијао је свештеник Сава Банковић, а оштрицу мача револуције осетио је и Милутин Продановић из Годачице. У послератном периоду је поред

МАГАЗИН

15.3.2015.

П

66

бројних свештеника страдао и народ, а најбољи пример је Љубо Михајловић који је у Баћевцу код Београда убијен само зато што је на литији носио крст. Уместо да буде ухапшен убица приведени су сви учесници литије која је наводно била забрањена.

- Да говоримо истину обавезује нас Перо Тривуновић, дивна личност и изузетан карактер, који је осуђен на 14 година робије. У деветој години робије на Божић прибавио је једну малу свећу, запалио је и запевао, па је одмах дошла полиција и цела затворска управа тражећи да угаси свећу. Перо Тривуновић као Мојсије, као апостол Петар, као неки човек из другог света миран сталожен, очи му пуне радости, али одлучан. Каже изволите, нека неко угаси свећу. Стоји полиција, стоји цела затворска управа и гледају Перу како се гологлав на Божић моли Богу и како она мала свећа сагорева. Онај мали пламичак је био толико јак да подигне читаву затворску управу и цели затворски апарат. Перо се прекрсти, а кад је свећа сагорела пред њима крене у самицу. После тога је био у мрачари годину и по дана, а мрачара је просторија где се на зна ни кад је дан, ни кад ја ноћ. Неколико месеци после мрачаре се упокојио - сведочи прота Саво Б. Јовић подсећањем да о времену које се и даље идеализује омладина не зна ништа. Невероватно звучи сведочење о свештенику коме су стављали жар на прса, Варнави палили бензин у носу, а кад пламен изађе напоље смејали се и говорили да је свети човек који суче светлост. Прота Саво сведочи о свештенику коме су ископали оба ока и под крваве дупље ставили Свето писмо да би га читао. Чинили су, каже он, такве злочине којих би се и сам ђаво постидео. И ваш зато су потребна сведочења како се овакве ствари не би заборавиле, нити икада поновиле. Као парох Српске православне цркве протојереј-ставрофор Велибор Џомић је Координатор правног савета Митрополије црногорске приморске, подгорички парох, доктор правних наука, члан удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Црне

Горе. На основу решења Министарства унутрашњих послова средином фебруара ове године морао је да напусти Црну Гору. Изложба „У име народа“ повод је да пред документима и фотографијама часних и честитих људи жртава комунистичког терора застане дах и онима који се годинама баве истраживањем злочина над српским народом у име народа. Изложба са бројним књигама о злочинима комуниста над српским народом представља најнеобичнији споменик најтрагичнијим жртвама крштене историје у којој се први пут мртви не сахрањују у породичне гробнице и гробља, него на изложбама и књигама које и пре читања постају буквари историје српског народа.

- Налазимо се испред огромне оптужнице злу, братоубиству и идеолозима који су један део нашег народа повели у небивало коло убијања браће, кумова комшија и својих сународника. Шта се то догодило у овом народу и шта се то пореметило у њему те мртве после 70 година сахрањујемо у књигама, изложбама, а не у гробовима гробљима и гробницама? Колико књига и каква изложба о њима, и њиховом нечовештву, треба да се направи? Јесу ли ово први свештенослужитељи, четници, јунаци, слободари, прве жртве у нашој крштеној историји који су након толико деценија сахрањени у књиге и на изложбама? Да ли је ова изложба само потврда истине да су најстрашнији порази заправо битке добијене против сопственог народа? Питамо ли се какав је то човек који мртвом, па и противнику, није дао право на гроб и на споменик? Док су Јевреји годинама и деценијама прикупљали и објављивали имена својих страдалника у Другом светском рату дотле су српски и југословенски комунисти затуцали имена српских новомученика и свештеномученика њихових жртава. Док су Јевреји деценијама и годинама човеченству указивали на злочин који су Хитлерови нацисти починили над њиховим прецима у Другом светском рату дотле су српски и југословенски комунисти го-

Саво Б. Јовић

67

Фото: М. Радовановић

15.3.2015.

МАГАЗИН

68

Др Велибор Џомић

динама и деценијама прикривали пре свега своје, а потом и усташке, злочине над српским народом – каже др Џомић. Управо због тога нема Јеврејина који не зна размере страдања свога народа јер се то учи у њиховим школама, а свака књига и прича почиње, и завршава се, причом о холокаусту. О ситуацији у Србији најбоље сведочи податак да је тек пола века након извојеване слободе почело пребројавање и попис комунистичких жртава. Др Џомић подсећа да су усташе у Независној Држави Хрватској убили пет српских владика и 214 свештеника, а комунисти на подручју свих српских земаља скоро пет стотина свештеника. Убијали су их у манастирима, црквама, јамама, потоцима, кречанама, точилима, јаругама, барама, авионским рупама, пећинама, бунарима, трњу, земуницама, шумама, каменим просецима, рекама, двориштима, на постељама, кућним праговима, путевима, мостовима, планинама и пиланама, па нема села, града и варошице без масовне гробнице. Др Џомић је испитивао начине на које су убијани и утврдио да је то најчешће било стрељањем у потиљак, черечењем, сечењем на парче, растрзањем трком кола, вађењем очију, печењем усијаним гвожђем, стављањем руку и ногу жртава у кључалу воду, тестерисањем живих људи, набијањем на колац. кастрирањем, вађење нерођене деце из утробе мајки. Живи људи су закопавани у земљу, бацани у јаме, клани, убијани маљевима, будацима и другим тупим предметима. Међу страдалима је и велики број свештеника и монаха са простора који покрива Епархија жичка.

- Не смемо заборавити прогон и клеветање светог владике Николаја, ни мучење и заточење митрополита скопског Јосифа у манастиру Жичи, а ни суђење епископу жичком Василију. Свештеник Милан Пашић једна је од првих жртава такозване Ужичке републике 1941. године, а његов син

богослов Душан Пашић је убијен 1945. у Ужицу тако што су џелати у њега измрцвареног и пребијеног испалили три метка. Један у главу за Бога, други у срце за краља и трећи у стомак за отаџбину. Јереј Јанко Поповић из Брекова је убијен 1941, тако што му је разбијена лобања, а свештеник Љубисав Ђулаковић из Милутовца је стрељан 1944. на Багдали у Крушевцу заједно са сином Светиславом. Игуман Игњације Марковић из манастира Лепенца је бачен у јаму 1944. године у Ђерекарама, богослов Драгољуб Миловановић убијен 1944. у Савинцу, а исте године је убијен и свештеник Методије Петровић парох Жубачки. Јереј Душан Поповић из Велућа код Трстеника је кастриран па убијен. Убијен је, а претходно мучен, и богослов Сретен Сретић из Висибаба, а јеромонах Антоније Драговић из Манастира Жиче је пример ранохришћанског мученика. Измрцварен до крајњих граница трпео је чак и забадање игала испод ноктију на рукама и ногама, а онда је намазан људским изметом и бачен у септичку јаму код данашње Основне школе „Вук Караџић“ у Рибници. Жички јеромонаси Михајло Ђустић и Јован Рапајић, два бисерна интелектуалца тога времена, убијени су 1945. у Сарајевском пољу, а свештеник Добривоје Бунарџић из Пољне код Трстеника, села у коме је после рата сахрањиван Бог, убијен је код Фоче исте године. У току 1945. су убијени свештеник Милоје Јанковић из Блажева, свешетеник Божидар Караџић из Брекова, богослов Милан Луковић из Конарева, свештеници из Краљева Милан Сретеновић и Драгослав Обућина и свештеник Добривоје Стајњаковић из Горњег Милановца. Прота Милан Туцовић убијен је 1945. године у Чачку ударцем будака у главу и сахрањен у полуседећем положају. Ратка Радибратовића из Чајетине, богослова и председника Равногорске омладине, мучили су тако што су му и руке и ноге стављали у кључалу воду, а потом га по цичи зими у

јануару 1945. водили на ужичку реку Ђетињу да га крсте његове убице и џелати. Након тога убијен је свирепо, а гроб му се ни до данас не зна, а јеромонах Јелисеј Поповић из Манастира Свете Тројице у Овчарско-кабларској клисури је убијен и бачен у Мораву. После рата је претучен и жички монах Јаков Арсовић, предратни доктор наука са Сорбоне, коме су ових дана у манастиру у Браничевској епархији откривене нетрулежне мошти, као и свештеник Миодраг Арсенијевић из Мрчајеваца – истако је др Џомић само нека имена страдалих свештених лица из Епархије жичке. Сличних примера било је и у другим тако да нема ни једне у којој комунисти нису убили неког свештеника, монаха, монахињу или богослова. Карактеристичан је пример митрополита Јоаникија који је 1945. из Словеније доведен у штаб Прве армије у Загребу. Након шпто су му одузели владичанске инсигније послали их у цетињски манастир са пропратним актом у коме је писало да су панагија и крст пронађени код разбојника, бившег митрополита Јоаникија. Из Згреба су измрцвареног митрополита довели у Аранђеловац где је био сав у гнојавим ранама, а један од убица се касније хвалио да му је непосредно пре убиства донео пун путир свеже крви убијених четника и на силу га причестио том крвљу. Убијен је више од месец дана након завршетка Другог светског рат, а за гроб му се не зна ни до данас. Сазнање да је убијање српских свештеника настављено и после званичног завршетка Дргог светског рата потврђује да је рат био завршен за све осим за Српску православну цркву. Зато пописивање имена страдалих и уписивање у диптихе и помионике, опојавање и сахрањивање њихових мученичких лобања и костију, није ништа друго до највећи дуг садашњих генерација и доказ да се враћајући њима враћамо Богу и долазимо себи, подсетио је др Џомић. Т. Радовановић

69

МАГАЗИН

15.3.2015.

13. април у 18,00 Полазак испред Цркве Свете Тројице 14. април Долазак у Солун, обилазак Цркве Светог Димитрија и Српског гробља, спавање у Јерисосу 15. април Одлазак у Манастир Хиландар, спавање у Хиландару 16. април Повратак из Манастира Хиландара, спавање у Јерисосу 17. април Одлазак на славу Манастира Каково, спавање у Јерисосу 18. април Обилазак око Свете Горе бродом, повратак за Краљево 19. април Долазак у Краљево

70

71

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 15. G 21. МАРТА

МАГАЗИН

15.3.2015.

15. март

72

44. п. н. е. — Републикански завереници које су предводили Брут и Касије у Сенату убили римског доживотног диктатора, чувеног државника, војсковођу и историчара, Гаја Јулија Цезара.

351. — Римски цар Констанције II именује свог брата од стрица Констанција Гала за свог савладара цезара и повера му контролу над источним делом Царства.

1311. — Битка код Орхомена: Одметнута плаћеничка Каталанска компанија односи победу над Волтером V Бријенским и преузима латинско Атинско војводство.

1493. — Кристифор Колумбо довео седам Индијанаца Аруак са Хаитија у Шпанију. То су били први становници Новог света који су крочили на Стари континент.

1536. — Султан Сулејман I Величанствени наредио убиство свог великог везира и најбољег пријатеља Ибрахимпашу.

1603. — Француски морепловац и истраживач Самјуел де Шамплен испловио према Новом свету. 1608. основао град Квебек и организовао француску колонизацију Канаде.

1776. — Други континентални конгрес донео одлуку о укидању зависности тринаест колонија од британске круне. Независност проглашена 4. јула 1776.

1848. — Улични протестима у Будимпешти почела је Мађарска револуција.

1883. — Београд добио прву "телефонску станицу", седам година пошто је изумљен телефон, а први телефонски разговор су водили министар војни и капетан палилулске жандармеријске станице. Концесије за увођење теле-

фона у Србији 1882. добио Панта Михајловић, пријатељ Николе Тесле.

1907. — У Финској жене први пут изабране у Парламент.

1917. — Под притиском револуционара абдицирао последњи руски цар Николај II, чиме је после три века окончана владавина династије Романов.

1922. — Египатски султан узео титулу краља као Фахд I. 1927. — Основана Фабрика аероплана и хидроавиона Змај 1937. — Прва централна банка крви, у којој је крв за трансфузију чувана замрзавањем, основана у болници у Чикагу.

1939. — Пошто је, под претњом напада и уништења Прага, председник Емил Хаха у Берлину потписао акт о предаји земље Трећем рајху, немачке трупе окупирале Чешку. Словачка и Моравска проглашене немачким протекторатима.

1991. — Председник Председништва Југославије и представник Србије у том телу Борисав Јовић поднео оставку јер је Председништво одбило да објави ванредно стање у земљи после демонстрација 9. марта.

2000. — У насељу Бошњачка махала у северном делу Косовске Митровице дошло до жестоких сукоба српских становника и припадника Кфора који су успостављали безбедносну зону у том граду подељеном на албански и српски део. У сукобима рањено 15 Срба и два француска војника.

2001. — Сукоб наоружаних албанских екстремиста и македонских снага безбедности ескалирао када су се борбе први пут пренеле из раштрканих насеља дуж границе с Косовом у предграђе Тетова, другог по величини македонског града.

2003. - У Београду сахрањен пре-

мијер Србије Зоран Ђинђић, убијен у атентату три дана раније.

- На стотине хиљада људи на улицама Токија, Бејрута, Париза, Вашингтона и у другим градовима широм света демонстрирало против рата у Ираку.

2004. — Одлуком међународног представника у Босни и Херцеговини Педија Ешдауна Мостар поново постао јединствен град. Мостар од рата у БиХ био подељен на два дела, бошњачки, источни, и хрватски, западни.

2006. — Тело Слободана Милошевића допремљено у Београд.

16. март 1521. — Португалски морепловац Фердинанд Магелан стигао на Филипине, где је крајем априла погинуо у сукобу с домороцима. После три године пловидбе око света, у Шпанију се 1522. од пет бродова његове експедиције вратила само „Викторија“ са 18 чланова посаде. Тим путовањем је први пут опловљена Земља.

1792. — Шведски краљ Густав III смртно рањен током маскенбала у „Ројал опери“ у Стокхолму. Преминуо је 29. марта. Тај атентат био је инспирација Вердију за оперу „Бал под маскама“.

1827. — У Њујорку изашле прве америчке новине за црнце „Freedom's Journal“.

1851. — Шпанија закључила конкордат с Ватиканом, према којем је римокатолицизам постао једина вера у Шпанији, а образовање и штампа су стављени под контролу цркве.

1861. — У Бечу почео излазити дневни лист „Ост унд Вест“. Лист је покренуо и уређивао Карловчанин Имбро Игњатијевић Ткалац, а потпомагали су га српски кнез Михаило Об-

реновић и бискуп Јосип Јурај Штросмајер.

1926. — Амерички физичар Роберт Годард извео је прво успешно лансирање ракете на течно гориво. Ракета је достигла 56 метара удаљености за 2,5 секунде.

1934. — У Риму потписан италијанско-мађрско-аустријски протокол којим је формиран „Дунавски блок“ против „Мале антанте“ Чехословачке, Румуније и Југославије.

1935. — Хитлер издао декрет којим је немачкој армији осигурао 500.000 наоружаних војника. Тиме је потпуно одбацио Версајски уговор склопљен после Првог светског рата којим је Немачкој дозвољено само 100.000 људи под оружјем.

1953. — Јосип Броз Тито допутовао у Уједињено Краљевство, што је била прва посета шефа југословенске државе једној западној земљи после Другог светског рата.

1967. — У загребачком листу „Вјесник“ објављена је „Декларација о називу и положају хрватског језика“ коју су подржали Матица хрватска, Друштво књижевника Хрватске и 16 других установа и организација. Растући хрватски национализам, оличен у овом документу, добио је одговор у „Предлогу за размишљање Друштва књижевника Србије“, који су потписала 42 српска писца.

1968. — Током Вијетнамског рата амерички војници масакрирали су најмање 347 цивила у селу Ми Лај.

1978. — Припадници терористичке организације „Црвене бригаде“ киднаповале су у Риму истакнутог италијанског политичара и бившег премијера Алда Мора, захтевајући да се пусте на слободу ухапшени чланови њихове организације. Терористи су Мора држали у заточеништву до маја 1978, а потом су га убили. Више од 250 хиљада тона нафте исцурело у близини Портсала у Француској након хаварије брода „Амоко Кадиз“.

1985. — У Бејруту отет амерички новинар Тери Андерсон. Он је пуштен на слободу 4. децембра 1991, након готово седам година заточеништва.

1988. — Ирачке власти су хемијским оружјем убиле око 5.000 цивила Курда у граду Халабја, на северу земље. Током те године армија ирачког председника Садама Хусеина извела је осам војних операција у том делу Ирака.

1991. — Председник Србије, Слободан Милошевић, у телевизијском обраћању грађанима поручио да се Србија повлачи из рада Председништва СФРЈ, након што је оно одбило предлог генералског врха ЈНА о увођењу ванредног стања у Југославији.

1993. — У експлозији подметнуте бомбе у индијском граду Калкута погинуло је 69 људи.

1998. — Ватикан изразио жаљење због тога што поједини припадници римокатоличке цркве нису учинили довољно да током Другог светског рата помогну Јеврејима изложеним нацистичком прогону, али је одбацио захтеве да осуди понашање тадашњег папе Пија XII. 1999. — Свих 20 чланова Европске комисије, највишег извршног тела Европске уније, поднело је оставке због оптужби за преваре, корупцију и лоше управљање финансијама. То су биле прве оставке од оснивања тог тела 1958.

2002. — У експлозији у селу Лучане, крај Бујановца, настањеним већнским албанским становништвом, уништена је последња српска кућа.

2004. — Хрватски премијер Иво Санадер посетио је Јасеновац. Он је положио венац на обновљени споменик и одао пошту жртвама усташког концентрационог логора из доба Независне Државе Хрватске (НДХ), који је ту био од 1941. до 1945. године.

2006. — Председник Црне Горе Филип Вујановић изјавио да је преузео врховну команду над свим родовима Војске Србије и Црне Горе на територији Црне Горе. Тадић и Станковић оспорили овај потез, Влада Србије затражила објашњење од Маровића. више информација... Београд проглашен за „Град будућности јужне Европе” у такмичењу Фајненшл тајмса.

73

2014.- За овај дан су најављени парламентарни избори у Србији и локални избори у Београду.

МАГАЗИН

15.3.2015.

17. март

74

45. п. н. е. — Јулије Цезар је, у бици код Мунда у Шпанији, тешко поразио снаге предвођене двојицом синова Гнеја Помпеја Великог, који су изгубили више од 30.000 војника.

1190. — У Јорку у Енглеској масакрирано је више од 500 Јевреја.

1526. — Француски краљ Франсоа I ослобођен је из ропства. Краљ је заробљен у фебруару 1525. када је, код италијанског града Павије, шпанска армија, предвођена маркизом од Пескаре, победила француско-швајцарске трупе под његовом командом.

1649. — Енглески парламент распустио је Дом лордова (Горњи дом) у време владавине Оливера Кромвела, победника у грађанском рату у којем је 1648. поражен краљ Чарлс I. 1861. — Парламент уједињене Италије прогласио је краљевину, а Виторија Емануела II краљем Италије.

1921. — У Пољској је проглашен устав којим је уведена парламентарна владавина.

1944. — Нападом више од 200 бомбардера на циљеве у Бечу почело је савезничко бомбардовање Аустрије у Другом светском рату.

1948. — Велика Британија, Француска и земље Бенелукса (Белгија, Холандија и Луксембург) потписали су Бриселски уговор о 50-годишњем савезу против оружаних напада у Европи и о економској, социјалној и војној сарадњи, што се сматра заметком Европске уније.

1958. — Из Кејп Каневерала САД су лансирале у орбиту око Земље „Вангард I“, други амерички сателит.

1963. — У ерупцији вулкана Агунг на индонежанском острву Бали живот је изгубило најмање 11.000 људи.

1968. — Испред америчке амбасаде у Лондону избио је суког између полиције и демонстраната који су протестовали против Вијетнамског рата. Ухапшено је 300 демонстраната, а 90

полицајаца је повређено.

1969. — Голда Меир, близак сарадник Бен Гуриона у борби за стварање државе Израел, постала је прва женапремијер Израела. Због несугласица у коалиционој влади 1974. је поднела оставку.

1973. — Камбоџански ваздухопловни официр је украденим авионом бомбардовао председничку палату у Пном Пену. Председник Лон Нол је остао жив, али је погинуло најмање 20 људи.

1991. — Већина совјетских грађана изјаснила се на референдуму за очување савеза држава под новим именом Заједница Независних Држава.

1992. — Експлозија аутомобилабомбе разнела је зграду израелске амабасаде у Буенос Ајресу. Погинуло је 29 људи, а рањено 252. На референдуму у Јужној Африци белци су надмоћном већином подржали реформе за окончање система апартхејда.

1995. — Војска Азербејџана је, након жестоких борби, угушила дводневну полицијску побуну у северним предграђима главног града Бакуа. Побуну против председника Хејдара Алијева предводио је заменик мунистра унутрашњих послова Ровшан Јавадов.

1996. — Талас пљачки и паљевина захватио је Грбавицу, два дана пре него што је то последње српско предграђе у Сарајеву, у складу с Дејтонским споразумом, предато полицији Федерације БиХ.

1998. — Џу Ронгђи, врхунски кинески економиста и реформатор, постао је премијер Кине.

1999. — Шест чланова Међународног олимпијског комитета избачено је из те институције због примања мита за Зимске олимпијске игре 2002. у Солт Лејк Ситију.

2000. — У Уганди 530 људи, чланова секте „Десет божијих заповести“, извршило је колективно самоубиство спаљивањем у цркви.

2002. — Петоро људи је убијено, а 45 рањено када су двојица нападача убацила бомбе у протестантску цркву у дипломатском насељу у Исламабаду,

у Пакистану. Већина убијених и рањених били су странци.

2003. — У 13-минутном говору из Беле куће председник САД Џорџ Буш поставио је ултиматум ирачком председнику Садаму Хусеину да у року од 48 сати напусти Ирак са својим синовима или ће се суочити са ратом.

2004. — На Косову избиле масовне демонстрације Албанаца, поводом утапања двојице албанских дечака у реци Ибар, код села Чабра, које су потом прерасле у дводневно насиље током којег је 19 лица убијено (11 Албанаца и осам Срба) а повређено више од 900 особа, међу којима су и припадници међународне и косовске полиције. Уништено је или оштећено око 800 кућа на Косову, 29 цркава и манастира, а више стотина Срба је напустило своје домове. Због напада на српске енклаве у градовима у Србији избили протести више хиљада људи, а у центру Београда и Ниша запаљене су џамије.

18. март 1229. — Римско-немачки цар Фридрих II крунисао се за краља Јерусалима, током Шестог крсташког рата.

1241. — Монголи разорили Краков.

1314. — Жак де Моле, 23. и последњи велики мајстор Темпларског реда спаљен на ломачи.

1848. — У Милану избила побуна против Аустрије. Аустријски фелдмаршал Јохан Јозеф Радецки морао да повуче трупе из града.

1850. — Кнез Александар Карађорђевић одобрио Пројекат устројења артиљеријске школе. Реорганизацијом артиљеријске школе 1880. године створена је Војна академија са Нижом и Вишом школом. До Другог светског рата тај датум је обележаван као празник војних школа. Данас је 18. март Дан Војне академије.

1871. — У Паризу, радници почели прву пролетерску револуцију, познату као Париска комуна, чији је непосредан повод био француско-пруски рат. Наоружани радници, „комунари“, створили Националну гарду, Централни комитет као врховно тело, расписали

изборе и прогласили комуну. Побуна угушена крајем маја.

1921. — Бољшевици војном интервенцијом окончали побуну морнара у Кронштату, главној бази руске Балтичке флоте. Кронштатски морнари и лучки радници, који су 1917. снажно подржали Октобарску револуцију, побунили се крајем фебруара 1921. против бољшевичке власти захтевајући економске реформе.

1922. — Британске колонијалне власти осудиле Махатму Гандија, вођу индијског покрета за независност, на шест година затвора због кампање грађанске непослушности.

1948. — Совјетска влада опозвала војне стручњаке из Југославије, наредног дана и цивилне, што је био први јавни знак разилажења југословенског комунистичког лидера Јосипа Броза Тита и совјетског Јосифа Стаљина.

1962. — Потписан Евијански мировни споразум којим је окончан осмогодишњи рат за независност Алжира од француске колонијалне власти.

1965. — Током лета васионског брода "Васход 2" совјетски космонаут Алексеј Леонов изашао из летелице и постао први човек који је „прошетао“ свемиром.

1967. — Брод „Тори кањон“ испустио 80.000 тона нафте близу обале Велике Британије.

1970. — Генерал Лон Нол извео државни удар у Камбоџи док је шеф државе, принц Нородом Сиханук, био у посети Москви.

1993. — Српске снаге су у босанском рату блокирале хуманитарне конвоје Уједињених нација за Сребреницу и извршиле један од најтежих артиљеријских напада на опкољено Сарајево.

1994. — Босна и Херцеговина и Хрватска у Вашингтону, у присуству председника САД Била Клинтона, потписале споразум о муслиманскохрватској федерацији у БиХ, која је касније, Дејтонским споразумом, постала један од два ентитета у бившој југословенској републици БиХ.

1999. — Косовски Албанци потписали, на преговорима у Рамбујеу код Париза, мировни споразум. Српска де-

легација одбила војни део споразума. Шест дана касније снаге НАТО почеле ваздушне операције против Југославије.

2003. — Скупштина Србије, после убиства Зорана Ђинђића, за новог премијера Србије изабрала тадашњег функционера Демократске странке, Зоран Живковић.

2004. — Хашки трибунал осудио пензионисаног адмирала Југословенске народне армије Миодрага Јокића на седам година затвора због гранатирања Дубровника у децембру 1991.

2006. — У Пожаревцу сахрањен Слободан Милошевић.

19. март 1563. — Миром у Амбоазу завршен први верски рат у Француској након којег су хугеноти добили ограничену слободу вероисповести. Хугенотски ратови раздирали су Француску више од 30 година.

1628. — Енглези у Америци основали колонију Масачусетс.

1796. — Република Француска донела Декрет о слободи штампе, који је по доласку Наполеона на власт две године касније престао да важи, а штампа је подвргнута строгој цензури.

1812. — Шпански парламент у Кадису усвојио либерални устав, који је постао идеал слободоумних тежњи грађанске класе у европским државама. После повратка на престо 1813. краљ Фернандо VII је укинуо устав и обновио феудално-апсолутистички поредак, али је после избијања устанка 1820. био присиљен да га врати на снагу.

1861. — Енглези су, након вишегодишњих борби, угушили побуну домородачког становништва Маора на Новом Зеланду и они су се повукли у унутрашњост острва.

1920. — САД одбиле да потпишу Версајски уговор после Првог светског рата и да се прикључе Друштву народа, због бојазни од увлачења у рат у случају напада на неку чланицу Друштва.

1945. — Велика Бритнија признала владу Демократске Федеративне Југо-

75

15.3.2015.

МАГАЗИН

76

славије на челу с Јосипом Брозом Титом. Након Велике Британије, ДФЈ су признале и САД (18. марта) и ШСР (29. марта).

1948. — Амерички председник Хари Труман постхумно је одликовао генерала Драгољуба Михаиловића Легијом за заслуге првог степена, који одговара чину Главног команданта. Одликовање је додељено јер је генерал Михаиловић био „ главнокомандујући југословенских оружаних снага и касније као министар војни“, када су његове јединице спасле многе америчке авијатичаре и уз образложење да су снаге ЈВуО „борећи се под најтежим околностима, допринели знатној савезничкој ствари и дали свој удео крајњој победи савезника“.

1970. — Шефови влада Источне и Западне Немачке Вили Брант и Вили Штоф сусрели су се у Ерфурту. То је био први сусрет високих званичника две земље од поделе Немачке 1949.

1991. — Народна скупштина Србије преузела је овлашћења распуштене Скупштине Косова и разрешила дужности Ризу Сапунџију, члана Председништва СФР Југославије са Косова.

1996. — Полиција Федерације БиХ ушла је у Грбавицу, последњу сарајевску општину коју су у босанском рату држале српске снаге. Тиме је завршен трансфер власти у сарајевским општинама које су према Дејтонском споразуму припале Федерацији БиХ. Највећи део српског становништва је два дана раније напустио Грбавицу, а према подацима Ифора, током трансфера власти из Сарајева се иселило око 60.000 Срба.

1996. — У главном граду Филипина Манили у пожару у једној дискотеци

погинуло је најмање 150 људи.

1999. — Либија се сагласила да шкотском правосуђу до 6. априла 1999. преда двојицу Либијаца осумњичених да су у децембру 1988. изазвали експлозију америчког путничког авиона "Боинг 747" изнад Локербија у Шкотској у којој је погинуло 270 људи. Након неуспелих преговора Срба и косовских Албанаца у Паризу, председник САД Бил Клинтон изјавио је да је „праг прекорачен“ и да проблем Косова угрожава америчке националне интересе. Дипломате западних земаља почеле су да напуштају Београд, а међународни верификатори Косово.

2001. — Социјалиста Бертран Делано је, победивши на изборима, постао први градоначелник Париза из редова левице.

2002. — Зимбабве је на годину дана суспендован из Комонвелта.

2006. — Александар Лукашенко поново победио на председничким изборима у Белорусији. опширније

20. март 1602. — Основана холандска Источноиндијска компанија, која је монополом на трговину из Индонезије, Малаја и Цејлона постала једна од најмоћнијих компанија на свету. Расформирана 1796, њени поседи постали део холандског колонијалног царства.

1913. — Код Скадра је погинуо пилот - наредник Михајло Петровић. Наредник Петровић се налазио у саставу Приморског аеропланског одреда. Несрећа се догодила након извиђања турских положаја око опкољеног Скадра, када је снажан термички

удар избацио пилота из авиона. У то време падобран није био стандардни део опреме пилота. Наредник Петровић је прва жртва у српском ваздухопловству и један од првих пилота на свету који је погинуо у борбеним дејствима.

1933. — Немачки нацисти у Дахауу отворили први концентрациони логор. Током Другог светског рата број логора у Немачкој и окупираним земљама достигао 2.000, а у њима убијено око 11 милиона људи, од тога шест милиона Јевреја.

1945. — На подручју Лике и хрватског приморја југословенска војска почела завршне операције за ослобађање Југославије у Другом светском рату.

1956. — Француска признала независност Туниса, с Хабибом Бургибом као првим председником.

1970. — Поред обала Шведске у заливу Тралвет излило се 57.000 тона нафте у судару бродова "Империјал" и "Отело".

1972. — У снежној лавини на планини Фуџи, у Јапану, погинуло 19 алпиниста.

1991. — Халеда Зија изабрана за премијера Бангладеша, у првом мирном демократском преносу власти од настанка те земље 1971.

1994. — Тунис добио први вишепартијски парламент.

1995. — Око 35.000 турских војника упало у Ирак, у операцији против курдских побуњеника.

1995. — Припадници јапанске верске секте АУМ Шинрикјо пустили су нервни гас у токијску подземну железницу, од чега је умрло 12 људи, а више од 5.500 повређено.

1995. — Армија БиХ покренула, током босанског рата, снажну офанзиву против српских снага на Мајевици и Влашићу, 40 дана пре истека четворомесечног примирја, закљученог уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера.

1996. — Британска влада први пут јавно потврдила да болест "лудих крава" може бити пренета на људе.

1997. — Београдски студенти шетњом центром града прославили испуњење свог последњег захтева, оставке ректора и студента-проректора. То је био и последњи дан Студентског протеста, који је почео 20. новембра 1996. због фалсификовања резултата локалних избора у Србији. Студенти постигли светски рекорд са 119 дана свакодневних протеста и саопштили да су спремни да поново изађу на улице ако буду угрожене демократске институције, Устав, закони и воља народа.

1999. — По повлачењу 1.380 верификатора ОЕБС-а, на Косову на подручју Србице и Подујева појачани сукоби српских снага безбедности и припадника самозване Ослободилачке војске Косова. Војска Југославије послала појачање, полиција блокирала све главне саобраћајнице, а на хиљаде цивила пошло у избеглиштво.

2003. — САД и Велика Британија почели војну операцију против Ирака пошто је ирачки председник Садам Хусеин одбио ултиматум САД да напусти Ирак. Америчке и британске трупе ушле су у Ирак из Кувајта, преко граничног града Ум Каср, на око 50 километара јужно од Басре. Бивши амерички пилот, наредник Брајан Риган, осуђен на доживотну робију јер је покушао да прода америчке

одбрамбене тајне Кини и Ираку.

2006. — Србија и Црна Гора се званично повукла са Песме Евровизије 2006.

21. март 1556. — Кантерберијски надбискуп Томас Кренмер спаљен на ломачи као јеретик у време римокатоличке реакције краљице Мери I. Као главни заступник верске реформације у Енглеској увео литургију на енглеском језику и саставио „Општи молитвеник“ на енглеском.

1804. — Ступио на снагу Наполеонов кодекс, француски кривични и грађански закон, којим је цар Наполеон I, тада „доживотни конзул“, реформисао правосуђе.

1829. — У земљотресу у Шпанији погинуло 6.000 људи.

1871. — Канцелар Ото фон Бизмарк отворио прву седницу Рајхстага новог Немачког царства.

1918. — Последњом немачком офанзивом у Првом светском рату почела друга битка на реци Соми у Француској.

1919. — Под вођством комунисте Беле Куна у Мађарској оборена Влада и проглашена Мађарска Совјетска Република. Совјетска влада поднела оставку 1. августа, а власт преузели десно оријентисане социјалдемократе.

1921. — Декретом уведена Нова економска политика у Совјетској Русији.

1945. — Британски авиони у Другом светском рату бомбардовали седиште Гестапоа у Копенхагену, у којем

је погинуло више од 70 немачких нациста. Грешком погођена и француска школа, погинуло 86 деце и 10 калуђерица.

1952. — Кваме Нкрумах постао премијер Златне Обале, касније Гане, као први Африканац јужно од Сахаре на положају председника Владе.

1960. — У јужноафричком граду Шарпвил убијено најмање 79 људи, рањено преко 180, када је полиција отворила ватру на мирне демонстрације црнаца против расистичког режима.

1963. — Трансфером 27 последњих заточеника затворен "Алкатраз", по максималној безбедности чувен затвор у заливу Сан Франциска, у којем је некада био затворен гангстер Ал Капоне.

1975. — Привремено војно веће Етиопије на челу с вођом пучиста, потпуковником Менгистуом Хајле Маријамом, укинуло 3.000 година стару етиопску царевину.

1991. — На седници Председништва СФРЈ постигнут договор да председници република почну преговоре о будућности савезне државе. Први од шест сусрета одржан 28. марта у Сплиту.

1998. — Косовски Албанци одржали друге паралелне, нелегитимне парламентарне и председничке изборе. За председника непризнате Републике Косово изабран Ибрахим Ругова, најистакнутији лидер косовских Албанаца у борби за независност Косова од Србије.

1999. — У нападу албанских екстремиста на полицијску патролу у центру Приштине убијена четири српска полицајца.

77

78

МАГАЗИН 15.3.2015.

79

МАГАЗИН

15.3.2015.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

80

Човек птица Домаћа биоскопска публика је у оквиру Феста имала прилику да погледа највише награђивани филм у претходној години „Човек птица“ који се ових дана приказује и у Биоскопу „Кварт“. „Човек птица“ је црна комедија о глумцу који се прославио у улози суперхероја и његовој борби да се уздигне кроз представу на Бродвеју. Док га прогања лик који га је прославио на почетку каријере у данима и ноћима до премијере наставља да се бори са својим егом и покушава да поврати породицу, каријеру и себе. Главни јунак

фантастичне сатире шоу бизниса је Риган Томсон, глумац кога сви годинама гледају искључиво као суперјунака Човека птице због специфичне улоге коју је једном одиграо. Како би се напокон одлепио од жутог птичјег костима, посрнули Риган планира да на Бродвеју постави представу за коју је сам написао сценарио, њен је редитељ и један од глумаца. Али, пут до поновне славе није ни мало лак. Филм мексичког редитеља Алехандра Гонзалеса Ињаритуа „Човек птица“ је на овогодишњој додели освојио четири Оскара. Престижну награду је добио за режију, оригинални сценарио, фотографију и најбољи филм го-

дине. Поред Китона Ињариту је окупио изузетну глумачку екипу, Едварда Нортона, Зака Галифијанакиса, Ему Стоун и Наоми Вотс. „Човек птица“ представља необичан преокрет у Ињаритуовој каријери, не само што је редитељева прва комедија, већ је и технички захтеван будући да је састављен из веома дугих кадрова неприметно монтираних како би деловало да је цео филм један непрекинут кадар. Подвиг би био немогућ без директора фотографије, сјајног Емануела Лубецког за који је добио Оскара. Филм се приказује од 22,15. Поред два нова на репертоару биоскопа су још филмови „Овчица Шоне“

који се приказује од 16 и „Бићемо прваци света“ од 20 сати.

Пепељуга

Прича прати згоде и незгоде младе Еле након што се њен отац после смрти супруге ожени другом женом. Желећи да подржи оца Ела ће оберучке прихватити маћеху и њене ћерке Анастазију и Дризелу, aли ће се кад отац неочекивано премине наћи у милости и немилости љубоморне и сурове нове породице. Пошто је постала само обична слушкиња, прекривена пепелом и злобно прозвана Пепељуга, лако је могла да изгуби наду али је, упркос злоби којом је окружена, од-

лучна да испоштује речи мајке која јој је на самрти поручила да буде храбра и љубазна. Препуштеној на милост и немилост злим сестрама и маћехи једини пријатељи су јој мишеви и друге животиње о којима води бригу, а излаз из туге и несреће види у бекству од куће и удаји за принца. Ела неће очајавати ни презирати оне који се лоше понашају према њој, а онда ће једног дана упознати очаравајућег младића у шуми. Не знајући да је он заправо принц, већ шегрт у палати, Ела ће помислити да је нашла сродну душу. Њена срећа ће се можда променити кад палата пошаље отворену позивницу за све даме да дођу на бал, јер ће се понадати да ће опет ви-

дети шармантног Кита. Маћеха ће јој забранити да присуствује балу и безобразно поцепати хаљину али, као и у свакој доброј бајци, помоћ стиже у виду добре просјакиње која ће се појавити са бундевом и пар мишева и заувек променити Пепељугин живот. Класична прича добија свој модерни изглед, а у глумачкој постави су Хелена Бонам Картер, Кејт Бланшет, млада Лили Џејмс... Пепељуга је играни филм темељен на класичној истоименој бајци и анимираном ремек делу из 1950. године, а на репертоару је до 18. марта у пројекцијама које почињу у 18 сати.

81

82

МАГАЗИН 15.3.2015.

Фото: М. Радовановић

The Churlians

83

84

МАГАЗИН 15.3.2015.

Фото: М. Радовановић

85

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

15.3.2015.

ДЕЈВИС КУП СМИРИ

86

реме одржавања меча првог кола Светске групе Дејвис купа обележено је присуством већег броја припадника безбедносних структура у граду што се одразило и на стање јавне безбедности о чему на најбољи начин сведочи последњи седмични статистички преглед Полицијске

В

управе Краљево који се односи на период од 2. до 8. марта. Према њему је број евидентираних кривичних дела у односу на претходну недељу смањен за више од четвртине, а у структури свих 33 преовладавају она која се сврставају у област општег криминала, док само једно спада у привредни. У

процентуалном износу је знатно повећан број оних чији су починиоци познати, па је инспекторима кримина листичке полиције остало да открију само још извршиоце преосталих 26 евидентираних кривичних дела. Мирније је било и у области јавног реда и мира а од укупно 18 прекршаја,

ИО И КРИМИНАЛЦЕ Заплењен дуван намењен црном тржишту

што је за четвртину мање него седам дана раније, мање од половине се односи на туче. За петину је мањи и број саобраћајних незгода, а од укупно осам три су као крајњи исход имале повређена лица и пет само материјалну штету. Пет лица је лакше повређено, штета је

процењена на 350 хиљада динара, а евидентирано је и 219 прекршаја оних који се нису придржавали прописа о понашању у саобраћају. Број прекршаја је дупло мањи него седам дана раније што би могло да се тумачи и повећаним бројем припадника саобраћајне полиције на градским улицама

посебно онима које воде према спортској дворани у којој је одржан меч Дејвис купа. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали су у гашењу једног пожара и констатовали да је причинио штету од 50 хиљада динара. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Да дуван постаје све курентнија роба доказују резултати активности припадника Полицијске управе Краљево усмерене ка откривању оне која је намењена црном тржишту. Резултат једне такве активности, којом су припадници Mинистарства унутрашњих послова у Рибници пресекли још један ланац трговине акцизном робом, је заплена 292 килограма резаног дувана. Полицијски службеници су у четвртак, приликом контроле путничког моторног возила „рено канго“ регистарских ознака Старе Пазове, пронашли 16 џакова са 292 килограма резаног дувана, без неопходне документације, намењеног продаји на подручју града Краљева. Возило и дуван су уз потврду привремено одузети, а против двадесетшестогодишњег возача и двадесетседмогодишњег сувозача из Шапца биће поднете кривичне пријаве због основа сумње да су извршили кривично дело недозвољен промет акцизних производа.

87

Дани тениса у Краљеву

ТРИЈУМФ СПОРТА едам дан након завршетка меча првог кола Светске групе Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Хрватске, који су домаћини добили максималним резулта том пет према нула, тек ту и тамо се препричава по који детаљ онога што се у Краљеву дешавало почев од првог дана марта. Недељама уназад стварана је позитивна клима везана за одржавање великог спортског догађаја који је у многим круговима оцењен историјским ма колико на цео догађај

МАГАЗИН

15.3.2015.

С

88

сенку бацила продаја улазница. Сазнање да се тек мали број појавио на билетарници нове спортске дворане последњег петка у фебруару, кад је продато тек неколико десетина комплета по цени од пет хиљада динара, било је повод за реакцију Међународне тениске федерације, потом и најбољег српског играча Новака Ђоковића који је наговештавао покретање кривичне одговорности против оних који су умешани у нешто што је добијало призвук махинација.

Хрватски тенисери су приспели у Врњачку Бању у вечерњим сатима првог мартовског дана да би се на тренингу појавили већ следећег. Прво обраћање новинарима селектора репрезентације Хрватске Жељка Крајана потврдило је да се све одвија по плану мада је подлога за игру спорија од очекиване што би, по његовом уверењу, могло да одговара и једној и другој екипи. Мада се у Краљеву данима ишчекивао долазак првог рекете Дејвис куп репрезентације Хрватске

У ХАЛИ КРАЈ ИБРА рима. Иако су најављени Новак Ђоковић и Ненад Зимоњић се нису појавили у Краљеву на првом тренингу српске репрезентације у уторак, а сусрет чланова домаће и гостујуће екипе између два тренинга обележили су срдачни загрљаји који потврђују изузетне односе тенисера. Виктор Троицки и Филип Крајиновић су уз асистенцију селектора Богдана Обрадовића и тренера Душана Вемића одржали лакши тренинг чији је циљ више од разраде

неких тактичких варијанти требало да послужи за упознавање са тереном који је оцењен изузетним првенствено због онога што се налази испод рукорт подлоге. За разлику од многих других места паркет нове спортске дворани у Рибници је нов, и изузетно раван, па нема опасности од неконтролисаних одскока лоптице од тек неколико милиметара дебеле пластичне подлоге. Одушевљење Краљевчана је изазвала одлука руководства репрезентације Србије да следећег дана одржи

Фото: М. Радовановић

Марина Чилића већ тада је Крајан дипломатски наговештавао да су изгледи за његов наступ све мањи. Иако је репрезентација Србије и пре доласка у Краљево проглашавана фаворитом Хрвати су гајили потајну наду да би након првог дана резултат могао да буде нерешен, а по једну победу извојују Новак Ђоковић и Борна Ћелић. Услов за победу у мечу био је ова и евентуално у дублу следећег дана. Све остало би могло бити немогућа мисија, поручио је Крајан новина-

89

15.3.2015.

МАГАЗИН

90

јавни двочасовни тренинг и бар тако амортизује нагомилано незадовољство због малог броја улазница у продаји. Огласио се и Тениски савез Србије саопштењем којим се потврђује да је, захваљујући брзој реакцији истражних органа који су испитали спорне моменте код дистрибуције и продаје карата, затим и коначном саопштењу министра полиције да малверзација и злоупотреба није било, стављена тачка на дводневну кампању која није силазила са насловних страна више медија у Србији. Иако је жеља Тениског савеза била да репрезентативци Србије, на челу са Новаком Ђоковићем, у Краљеву промовишем нову халу, али и тениски спорт, због техничко-организационих и безбедносних разлога капацитет хале је мањи него што се првобитно очеки-

вало. Ако се узму у обзир обавезе у расподели карата које припадају Међународној тениској федерацији и њеним спонзорима, хрватској репрезентацији, спонзорима Тениског савеза, граду који је координатор скупа, јасно је да је број карата који може бити пуштен у продају знатно мањи од интересовања које објективно постоји. Наглашено је да је недељу дана раније у продају стављен мањи део карата, а да ће у недељи одржавања меча бити још 150 комплета. И поред тога остаје горак утисак да је бачена сенка на двомесечно ангажовање свих структура у Краљеву да се један овакав догађај припреми, на њихову спремност да угосте најбоље играче две репрезентације, као и да покажу да је град заслужио да има овакав спектакл. У саопштењу се наводи да је велики број људи приведен на информативни разговор након чега

је констатовано да није било злоупотреба приликом продаје карата. Ово се пре свега односи на више пута помињаног председника Тениског саваза Западне Србије Предрага Петронијевића који је после детаљне истраге ослобођен свих сумњи. Потврђено је и да су Тениски савез Србије и град Краљево привели крају све припреме, уз констатацију да је новоизграђена хала недовољно велика да прими све гледаоце који су исказали интерес да присуствују овако важном догађају што је оцењено основним разлогома за проблеме у дистрибуцији улазница. Мада није пракса да тренинзи у Дејвис купу буду отворени за публику, Новак Ђоковић је желео да овим гестом барем мало изађе у сусрет свима који нису успели да обезбеде улазнице за предстојеће мечеве. Пуна два сата пре заказаног тре-

нинга репрезентације Србије у среду већ су почели да се стварају редови испред оба улаза у халу спортова. У истој мери колико је било одушевљење оних који су успели да уђу било је и разочарање других, а по неким проценама било их је и више, који су погнуте главе морали да се врате кући разочарани више што нису били у ситуацији да виде Новака Ђоковића него друге чланове репрезентације. Најсрећније је, чини се, било стотинак деце из сеоских основних школа међу којима око 70 из 12 села брдскопланинског подручја Студенице, Рудна и села подно Гледићких планина. Први пут је једном великом спортском догађају присуствовало седморо ђака из Мланче, али и истуреног одељења студеничке Основне школе „Стефан Немања“ у селу Река и из Лопатнице које имају само по три ученика. Компанија НИС која као вишегодишњи генерални

91

15.3.2015.

МАГАЗИН

92

спонзор Тениског Савеза Србије подржава најбоље српске тенисере у Дејвис и ФЕД купу, промовишући тако највише спортске вредности, тимски дух и врхунске резултате, овом приликом је за све малишане припремила лепе поклоне. У оквиру програма „Енергија спорта“ и стратегије друштвено одговорног пословања, НИС се, као партнер Тениског савеза Србије, активно укључио у промоцију здравог живота и анимирање младих талената. Дан пре почетка меча у продају је пуштена још једна количина улазница, а они који су успели да дођу до комплета стигли су пред спортску сворану тек један сат иза поноћи. Читавих седам сати су по снегу, који је почео да пада, стрпљиво чекали да се у осам сати отвори шалтер. Прво представљање репрезентације у којој су, поред већ доказаних Новака Ђоковића, Виктора Троицког, Ненада Зимоњића и Филипа Крајиновића, били Илија Бозољац и Предраг Крстин потврђена је спремност за меч против репрезентације Хрватске и добро расположење међу члановима изабраног тима. Да се као репрезентација дуго у гостима нису осећали тако пријатно као у Краљеву потврдио је и селектор репрезентације Хрватске Жељко Крајан. Ма колико се до последњег тренутка очекивало да би у помоћ пред важан меч могао да прискочи и Чилић коме је поверење пружено након свега што је током протекле године пружио, посебно у мечу против Холандије, све наде у то су распршене сазнањем да немају реалну основу. Хрвати су у Краљево стигли у саставу који је у овом ренутку једино могућ а поред Борне Ћелића, који је само неколико дана раније на турниру у Дубаију елиминисао Ендија Марија, представљен је други сингл играч Марин Делић и пар Марин Драгања - Франко Шкугор. Свесни чињенице да би при прижељкиваном вођству од један према нула у другом мечу притисак на домаћег играча био већи Хрвати су прижељкивали да се сутрадан на терену први појаве Борна Ћелић и Виктор Троицки. Све наде распршио је представник спонзора

Дејвис купа Иван Доламић кад је у присуству главног судије меча Сорена Фримела извукао лоптицу са именом Новака Ђоковића. На жребању у великој сали Мултимедијалног центра Кварт два тениска савеза представљали су Фрањо Луковић и Слободан Живојиновић, а Међународну тениску федерацију Крис Дент. Након пријатељских стисака руку, фотографисања за успомену и одвојених конференција за медије два тима селекторима је преостало да поведу екипе на одмор и још једном размотре тактику за следећи дан.

Први такмичарски дан Већ на прилазу хали спортова могли су се уочити они који су последњу наду да би могли доћи до улазница за меч између репрезентација Србије и Хрватске полагали у евентуално одустајање неког од срећника који ју је купио на време или добио на поклон, а било је и таквих. И док су Краљевчани углавном преко ибарског моста хитали пешице гости из околних градова су покушавали да место за паркирање пронађу у некој од споредних улица, јер је према паркингу испред хале могло да се прође једино уз акредитацију. Уз за један спортски догађај неуобичајено велики број припадника полиције приметно је и присуство њихових колега из комуналне полиције који су на прилазима хали преслишавали продавце навијачких реквизита, углавном државних застава и шалова уз по коју маску са ликом Новака Ђоковића која је вредела тричавих сто динара. Највећем броју посетилаца неуобичајеним се чинила и строга контрола на улазу у дворану, детектори за откривање метала и рендгенска контрола свега што се у ташнама уноси у салу, а контроле нису поштеђени ни новинари којима је било дозвољено кретање само у посебно одређеним деловима спортског комплекса. Они који су у дворану ушли први могли су да присуствују загревању Виктора Троицког коме је свесрдно пома-

гао Филип Крајиновић. На неуобичајене мере безбедности за локалне прилике указивали су бројни припадници полиције у црним јакнама и акредитацијама на којима је уместо фотографије одштампана полицијска значка. Дан пре одржавања меча било је наговештаја да би химне две земље могли да отпевају четири ученице Музичке школе „Стеван Мокрањац“, али је њихово учешће отказано због ангажовања хора који води естрадна звезда Драгица Радосављевић Цакана. Идеја да певају на плеј бек одбачена је у тренутку кад су гости дан пре церемоније отварања затражили да се емитује дужа инструментална верзија њихове химне. Пажљивијим посматрачима је утолико чудније деловала појава хора испред мреже на средини терена непосредно пред почетак свечаног отварања. Први утисак са тренинга Троицког и Крајиновић и жестоко ударање у лоптицу, о каквом се нема права представа током телевизијских преноса, наговештавао је бескомпромисну борбу од првог ударца. Контрола посетилаца на улазу у дворану је у многоме утицала на брзину којом се пуни хала, па се у једном тренутку учинило да до заказаног почетка велики број њих неће ни стићи да уђе. Сазнање да је кретање током меча дозвољено само између гемова и сетова додатно је појачавао сумњу да би добар део седишта могао остати празан. Тек неки минут иза поднева завршено је загревање Виктора Троицког да би техничко особље хале спортова јаким усисивачем настојало да покупи све што би могло сметати тенисерима. Уобичајене формалности при свим тениским сусретима подразумевају последњу контролу висине мреже, и столице главног судије. У гледалишту је све већи број гледалаца међу њима и оних који су по образима исцртали националну заставу, а на челу исписали назив Србије. До почетка церемонијала није се значајно напунила ни ВИП ложа иако је већ стигао председник Србије Томислав Николић у друштву председника Тениског савеза Вука Јеремића.

Након што је осам минута пре 13 сати најављен почетак церемонијала на терен је прво изашло 18 униформисаних девојчица и дечака који скупљају лоптице и 22 линијских судија, а потом репрезентативци Хрватске поздрављени бурним аплаузом присутних, за нијансу слабијим од оног намењеног домаћим тенисерима. На источној трибини је и даље више од стотину празних столица, а у новинарској ложи коментари да вероватно чекају оне који улазнице за меч нису платили. Незадовољство је приметно и у новинарској ложи због сазнања да нема довољно места за седење само због тога што се врзмају и они којима ту није место. Новак Ђоковић је био срећније руке при избору сервиса којим ће бити започет меч, а громогласно навијање постајало све јаче на сваки помен његовог имена. Више гледаоцима поред малих екрана него посетиоцима у сали могло је да смета што су се обојица тенисера појавила у дресовима идентичних боја. Кад је Ђоковић само осам минута после 13 сати сервисом од 192 километра на сат погодио поље противника мало ко је очекивао да ће Делић добити прва два поена. Ас и сервис винер водили су до изједначења, а потом вођства пре него се отишло на први одмор. Хрватски репрезентативац није био срећне руке у првом сервис гему, па је Ђоковић после само шест минута већ водио са два нула, да би три минута касније потврдио брејк. Делићева офанзива у четртом гему показала је квалитет који ипак не може да се мери са најбољим играчем на свету, а смањен резултат мала је утеха пред оно што следи. То је низ добрих поена и не тако брз сервис од 159 километара на сат којим је, после 29 минута, резултатом 6:3 окончан први сет. И други сет је отпочео вођством Ђоковића од два према нула, а све до 3:2 Делић је покушавао да покаже како игра растерећен јер нема шта да изгуби. Два добијена гема било је све што је могао да освоји до краја сета који је приведен крају након 55 минута игре. Овај сет остаће упамћен и по че-

93

МАГАЗИН

15.3.2015.

тири дроп шота Ђоковића од којих је само један био неуспешан. У другом сату игре почетком трећег сета најбољи играч света је заиграо лежерније, па је младом хрватском репрезентативцу препустио четири гема. У 22. минуту другог сата најбољи српски тенисер је имао две меч лопте, али је до победе морао да сачека још шест минута када је трећи сет добио резултатом 6:4. И у овом сету одиграо је два дроп шота, а публика посебно бурно поздравила последњи. У време док су новинари у прес центру очекивали да чују Новакове утиске о мечу Виктор Троицки је брејком почео свој меч против Борне Ћорића. Почетно одушевљење публике је брзо спласнуло, па је најмлађи члан хрватске репрезентације врло брзо надокнадио разлику и направио

94

још један брејк који је водио ка 6:4. на крају првог сета. У другом је био још убедљивији и Троицком препустио само један гем. Кад је међу посетиоцима већ почело да сплашњава расположење, а Хрвати почели да назиру прижељкивану победу и изједначење, Троицки као да се пробудио из сна и почео да ређа поене. Тако је у трећем сету противнику препустио само три гема, а у следећа два још толико. Већ у трећем сету било је приметно да Ћорићу понестаје снаге и ма колико да је добар играч чини се да још није на нивоу да може истим интензитетом да одигра пет сетова. Четврти сет је почео након пуна два сата игре, а све уморнији Ћорић чешће тражио прилику за одмор, па је после трећег и четвртог сета напуштао терен. У једном тре-

нутку се учинило да има проблема са ногом што је показивао и на тренингу првог дана. Тек у петом гему трећег сета успео је да надигра Троицког и то је све што је могао да учини тенисер који се током неколико последњих месеци поносио победама над Рафаелом Надалом и Ендије Маријем.

Други такмичарски дан Већ након вођства Србије од два према нула калкулисало се да ли ће уопште трећег дана у синглу наступити Ђоковић ма колико да су, према поузданим изворима, стизале информације да би се тиме на најбољи начин одужио краљевачкој публици. Показало се да оно што је прижељкивала публика није био и део плана селектора Богдана Обадовића који је у про-

писаном року за дубл меч пријавио Зимоњића и Ђоковића. Веровало се да је овакву одлуку донео и због сазнања да је Ђоковић првог дана одиграо лакши меч и да је одморнији од Троицког који се лавовски борио пет сетова и из меча изашао као јунак дана. Време пред меч другог дана било је резервисано за 16 најмлађих тенисера који су на четири попречно постављена терена увежбавали основне елементе тениске игре. Кад су на крају тренинга маниром великих асова избацили по једну лопту у гледалиште било је јасно да се приближава меч од кога се очекивало да потврди надмоћност домаћина. Непуних пет минута пре 14 сати на терену су се појавили Марин Драгања и Франко Шкугор пропраћени аплаузом какав не би доживели ни прили-

ком наступа у сопственој земљи. Баш овакав однос публике према гостима је оно што је обележило и први дан такмичења након кога нису штедели речи хвале према домаћинима. Искуство из неких ранијих мечева спортиста две земље одисало је другачијом атмосфером, па се члановима хрватског тима невероватним чинило да се приликом интонирања химне, а ни касније, у хали спортова није зачуо ни један звиждук. Ударцем Новака Ђоковића по лопти која је полетела брзином од 164 километра на сат први сет је почео вођством репрезентације Србије, а први гем добијен већ после два минута и ас сервиса брзином од 197 километара на сат. Гости су изједначили, а Зимоњић асом отворио трећи гем и завршио га на исти начин кад

противнички играчи нису могли да реагују на лоптицу која је достигла брзину од 202 километра на сат. После 3:3 уследила је серија добрих поена а сет након 37 минута игре завршен резултатом 6:3. Франко Шкугор је у паузи између два сета имао проблема са десном ногом која је морала накнадно да се бандажира, а након доброг сервиса Драгање гости су у 43. минуту повели са 1:0. Уследило је изједначење и брејк у тренутку кад гости нису освојили ни један поен на свој сервис да би критичан моменат наступио у 52. минуту игре кад се после несрећног пада Новак Ђоковић дочекао на руку. Читири минута је трајала пауза пре него је потврђен брејк у гему који су обележиле дуготрајне размене удараца са обе стране терена. Свака екипа је до-

95

15.3.2015.

МАГАЗИН

96

бијала гем на свој сервис до резултата 5:4 да би после 40:0 у последњем Ђоковић ставио тачку на сет асом брзине 195 километара на сат. Трећи сет је обележило одушевљење гледалаца након атрактивних лоб удараца и чињеница да гости након брејка и резултата од 2:1 више нису добили ни један гем. Након другог такмичарског дана Србија је обезбедила пласман у четвтфинале, па је остало да се сачека следећи противник након меча између Бразила и Аргентине. Новак Ђоковић, Виктор Троицки, Ненад Зимоњић, Илија Бозољац, Предраг Крстин и Филип Крајиновић дружили су се после меча са најмлађим члановима Тениског савеза Србије

који су уз подршку компаније НИС имали прилику да уживо на терену виде умеће најбољих српских тенисера. Да је са децом најважније радити од најранијег узраста, усмеравати их на спорт и праве вредности и подучавати фер игри потврдио је и председник Управног одбора Тениског савеза Србије Топлица Спасојевић. Могућност за то пружа само стабилан партнер, а то је Нафтна индустрија Србије која шесту годину заредом успешно сарађује са Тениском савезом Србије и на тај начин улаже у развој професионалног и рекреативног спорта. Кроз програм „Енергија спорта“, компанија са Савезом већ четири године организује „Отворену школу тениса“, која великом броју деце из целе Србије омогућава

бесплатно учење првих тениских корака и на тај начин шири свест младих о важности бављења спортом и здравом начину живота.

Трећи такмичарски дан Већ од поднева трећег такмичарског дана на терену су се поново појавили најмлађи тениски таленти којима се овог пута придружио и Виктор Троицки. Србија је претходног дана обезбедила пласман у четвртфинале што је значило да ће два последња меча бити играна у два добијена сета. Кад су се неколико минута пре 13 сати на терену појавиле линијске судије било је јасно да ускоро почиње меч. Франко Шкугор се праћен аплаузима

атрактивног дроп шота. Крајиновић није искористи прву меч лопту након сат и 17 минута игре, али му је то пошло за руком само један минут касније. Петнает минута пре 15 сати отпочео је последњи меч првог кола Светске групе Дејвис купа измеђи Виктора Троицког и Марина Делића. До резултата 4:4 водила се равноправна борба да би Троицки повео са 5:4, у последњем гему направио брејк и добио први сет резултатом 6:4. Други сет је Виктор Троицки отпочео најбржим сервисом у свих пет мечева, који је достигао брзину од 207. километара на сат. Делић је изједначио и то је било све што је учинио до резултата 5:2. До краја је успео да до-

бије још један гем и противнику пружи руку након 6:3 у сету којим је потврђена супериорност Србије и победа максималним резултатом од 5:0. У преосталих седам мечева првог кола Светске групе Дејвис купа вођена је огорчена борба са неизвесним исходом о чему сведочи податак да су сви завршени резултатом 3:2. Најузбудљивије је било у сусрету Бразила и Аргентине, који је обележен најдужим трајањем једног меча у историји такмичења за Дејвис куп од пуних шест сати и 43 минута. Због тога је последњи меч, који је одлучивао о победнику, настављен тек следећег дана, а након 3:1 Аргентина изборила право да буде домаћин екипи Србије од 17. до 19. јула ове године.

Т. Радовановић

публике појавио на терну само два минута касније, а за њим и Филип Крајиновић који је меч почео брејком и брзом потврдом након чега је повео са 2:0, па дозволио да Шкугор изједначи. Средишњи део сета обележиле су дуготрајне размене удараца са различитим исходима да би после атрактивног дроп шота и доброг сервиса у 27. минуту меча Крајиновић повео са 4:2. Размењивали су се добри и мање добри ударци, двоструке сервис грешке и сервис винери, а до краја читавог гема Крајиновић је јурио резултат да би у петом направио брејк повео са 3:2 и до краја није дозволио изненађење. До 5:2 је дошао ас ударцем, а до 6:2 поенима добијеним након дупле сервис грешке Шкугора, потом и

97

98

МАГАЗИН 15.3.2015.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs