MagazIN 160

Краљевски

МАГАЗИН www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Година III * Број 160 * 15. фебруар 2015. * Излази недељом

15.2.2015.

МагазИН

МАГАЗИН

на свим континентима

2

3

Двадесет прва седница Градског већа

МАГАЗИН

15.2.2015.

ПОДУГАЧАК СП

4

Градско веће разматрало жалбе грађана по решењима различитих инспекција приспелих током неколико последњих година. - Највећи део жалби везан за решавање комуналних проблема. - Највиши извршни орган власти интервенисао како би се деблокирао рачун Дома здравља након правоснажне пресуде о исплати зарада радницима Стоматолошке службе

Г

радско веће као највиши извршни орган локалне власти расправља о бројним значајним питањима за функционисање града, а од конституисања последњег сазива половином претходне године до последње је одржано двадесет што редовних што ванредних седница. Последња се од бројних ранијих разликовала и по томе што се на дневном реду нашло више од стотину жалби грађана поднетих овом органу претходних година. Велики број жалби које је нова власт на-

следила од претходне, и оне које су стигле за њеног мандата, био је повод за покушај да се на свакој од седница Градског већа размотри бар део. Чини се да то није дало очекиване резултате, па је током последње недеље одржана посебна, двадесет прва по реду редовна седница Градског већа, посвећена ономе на шта су се последњих година жалили грађани Краљева, а жалили су се на решења бројних органа локалне самоуправе којима су им ограничавана одређена права.

Међу сто једном жалбом прва се пред члановима већа нашла она која се односи на решење Одељења за инспекцијске послове у вези емитовања музике у летњим баштама угоститељских објеката, на шалтерима објеката брзе хране, на јавним површинама, унутар угоститељских објеката и другим отвореним просторима, затим на решења Комуналне полиције у вези заузећа јавне површине – парковске стазе, постављањем металних стубића, изливања отпадне воде из пословног

простора, непокресано растиње, корена ораха из дворишта комшије и депоновања отпадне грађе. Жалби је било и на закључак Комуналне инспекције у вези постављања мањих монтажних објеката на јавним површинама, заузећа јавне површине, одржавања комуналне хигијене и уређења насеља, постављање киоска без одобрења надлежног органа, затрпавања путног канала на некатегорисаном путу, уклањања бесправно постављених предмета, ствари на јавној површини, уклањања објеката, ствари и домаћих животиња са јавне површине. Грађанима Краљева смета и испуштања отпадних, фекалних вода из стамбеног објекта на површину јавне намене, уклањање домаћих животиња и живине са ужег реона града, држање кока носиља, држање паса, искључење атмосферских вода из система јавне канализационе мреже, ремећења ко-

муналног реда, испуштања отпадних и фекалних вода у бунар, поштовања радног времена угоститељског објекта. Док су једни тражили да им се додели финансијска помоћ било је и оних који су тражили отпис камате на дуг по основу комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору, а више грађана је имало примедбе у вези уклањања бесправних прикључака унутрашњих инсталација канализације грађана са колектора фекалне канализације, али и на висину комуналних такси и пореза на имовину. Групу жалби везаних за социјалне потребе допуњавају оне које се односе на утврђивања обавезе учешћа у насталим текућим трошковима боравка у објекту намењеном социјалном становању у заштићеним условима. Одређен број жалби односи се на решења надлежних служби у вези инспекцијског надзора такси превоза, неодржавања линијског превоза, контроле

радног времена, са непрописаним паркирањем и истоваром теретних возила уз продавницу мешовите робе. Известиоци по жалбама грађана су председник Радног тела за разматрање предмета по жалбама, начелници Одељења за инспекцијске послове, Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности, Одељења за пореску администрацију, Одељења за друштвене делатности, представник Центра за социјални рад у Краљеву, ЈП Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ и шеф Одсека за послове Градског већа. Чланови Градског већа подржали су предлог да се из буџета издвоје средства како би се одблокирао рачун Дома здравља Краљево након одлуке суда да запослени у стоматолошкој служби имају право на исплату зарада које су им укинуте пре издвајања ове установе из Здравственог центра „Студеница“. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ПИСАК ЖАЛБИ

5

МАГАЗИН

15.2.2015.

Занимање народни посланик: Марија Јевђић (2)

6

ЗАКОН О СПРЕЧАВАЊУ ДОПИНГА И ЗОЈИН ЗАКОН - Од конституисања последњег сазива парламента три обраћања посланицима, поводом извештаја о поплавама у Србији и начелног претреса закона о спречавању допинга у спорту као и Закона о превенцији и дијагностици генетичких болести; генетички условљених аномалија и ретких болести. – Подршка предлога свих аката о којима се тражило изјашњавање народних посланика. – Изостала спремност да се директно допринесе примени Конвенције Савета Европе у спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици

7

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

15.2.2015.

В

8

елики несклад између онога што о активности краљевачких представника у највишем законодавном органу мисле грађани, посебно припадници опозиционих странака, и сами посланици повод је за покушај да се истражи њихова активности од конституисања последњег сазива Народне скупштине. Најмлађи представник Краљева у парламенту је народна посланица Јединствене Србије Марија Јевђић, чланица Одбора за дијаспору и Србе у региону. Са списка од 147 закона о којима је расправљала Народна скупштина подршку је дала свима сем једном за који, из непознатих разлога, није гласала. Као и свим народним посланицима и на адресу Марије Јевђић стигло је питање у вези са Конвенцијом против насиља према женама које је упутио Аутономни женски центар. На молбу да попуни упитник којим се потврђује активност да директно допринесе примени Конвенције Савета Европе у спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, није одговорила иако јој је, према тврдњи директорке центра Слободанке Мацановић, штампана верзија послата поштом. Марија Јевђић се посланицима обратила три пута од конституисања последњег сазива парламента. Први пут је то било 16. јула прошле године током шестог ванредног заседања кад је на дневном реду заседања био Заједнички начелни и јединствени претрес о Предлогу закона о отклањању последица поплава у Републици Србији и Извештај о елементарној непогоди поплави, која је задесила Републику Србију и мерама које су предузете ради спасавања становништва и одбране угрожених места од поплава. Други пут је говорила на трећој седници Другог редовног заседања 2014. године поводом начелног претреса Закона о спречавању допинга у спорту, а последњи пут почетком ове на трећем ванредном заседању године кад је начелно претресан Закон о превенцији и дијагностици генетичких болести; генетички условљених ано-

малија и ретких болести.

Закон о спречавању допинга у спорту - Поштовани председавајући, министре, колеге народни посланици и грађани Србије, на самом почетку свог излагања желим да нагласим да ће посланичка група Јединствене Србије у дану за гласање подржати Предлог закона о спречавању допинга у спорту. Сви знамо да је одавно у спорту престала да важи парола како је само важно учествовати. Да је тако, не би у спорту на свим нивоима владала толика средства и са значајних места у различитим екипама смењивали они који не остварују очекиване резултате. Из овога изводимо закључак да је више од учешћа важна победа, пре свега да би се оправдало све оно што је уложено у спорт. Ако је тако, онда се не бирају средства да се дође до победе, а начин да се до ње дође је и коришћење стимулативних средстава, све чешће и оних забрањених. Допинг је тема о којој се мало прича, али се чини да је највећи број обичних људи, а што је поразно и спортиста, о томе врло мало и зна. Иако се под овим појмом првобитно сматрало само побољшање учинка на неком такмичењу, коришћењем стимулативних и наркотичких средстава током времена је допинг добио много шире значење, па га је и Међународни олимпијски комитет дефинисао као коришћење, узимање и давање људском организму страних супстанци или веће количине супстанци које организам нормално садржи са циљем да се на вештачки начин стимулишу, односно повећају такмичарске способности, што је у супротности са спортском етиком, физичким и менталним интегритетом спортисте. Први подаци о допингу у спорту потичу из античке Грчке, где су стари Грци у време олимпијских игара користили одређене врсте гљива да побољшају физичке перформансе, а Астеци су у исте у сврхе конзумирали људско срце.

Допинг су, наводно, користиле неке војске у ратовима, да би на вештачки начин подигле храброст и издржљивост својих војника. Коришћење допинг средстава и метода за повећање издржљивости је присутно међу врхунским спортистима, али и код аматера и рекреативаца. Посебно разочаравајуће делује сазнање да је присутно и код све млађе популације. У спорту се користи и све већи број различитих супстанци са циљем да се побољшају резултати, смањи нервна напетост, повећа мишићна снага и маса, губитак тежине, отклони умор и оствари бржи опоравак или замаскира нека друга супстанца приликом тестирања. Посебно је забрињавајуће што спортисти узимају допинг средства чак и по цену властитог здравља, а због тежње за самодоказивањем због утицаја родитеља, тренера или других чинилаца, а све у циљу стицања славе и новца. Да би се спречило негативно дејство ових супстанци по организам, међународна организација, владе готово свих земаља, националне и спортске федерације и МОК су се мобилисали да стану на крај овом пороку. У том циљу је основана и Светска антидопинг агенција у циљу популаризације спорта без допинга и заштите спортиста од нежељених последица. Направљена је и листа забрањених супстанци и пронађени поступци за њихово откривање посебним хемијско-технолошким лабораторијским испитивањима. Предложени закон прецизира дисциплинске мере које подразумевају дисквалификацију спортских резултата, привремену суспензију, забрану учешћа на такмичењу, забрану обављања послова у области спорта. У казненим одредбама пише да ће онај ко спортисти да или пропише, изда или на спортисти примени допинг средство, наведе га, помогне му или му на други начин омогући да употреби допинг средство, бити кажњен затвором од шест месеци до пет го-

9

15.2.2015.

МАГАЗИН

10

дина. Ако је спортиста малолетник или је реч о више лица или је то изазвало нарочито тешке последице, учинилац ће бити кажњен затвором од две до десет година. Све ово, као и многе друге одредбе су у реду само ако се обезбеди поштовање закона. Посебно желим да нагласим и поручим свим спортистима и младим људима који желе да се баве спортом, а из угла спортисте који је већ 20 година у спорту, да се врхунски резултати постижу само вредним радом, тренингом, здравим разумом и храбрим срцем. На крају, као што сам и рекла, посланичка група ЈС ће подржати предложени закон, уз напомену да је потребна мобилизација целокупне заједнице и свих који се баве спортом и младима да код њих развију спортски дух у пуном смислу тих речи и да их уче да се до врхунских резултата до-

лази само мукотрпним радом и одрицањем, а не коришћењем стимулативних средстава, јер су онда резултати тренутни, а последице, нажалост, трајне. Хвала.

Зојин закон - Поштовани председавајући, колеге народни посланици, поштовани родитељи мале Зоје, на самом почетку свог излагања желим да нагласим да ће народни посланици посланичке групе ЈС у дану за гласање подржати Предлог закона о генетичким и ретким болестима. Морам признати да ме је Предлог закона о превенцији, дијагностици генетичких болести, генетички условљених аномалија и ретких болести, популарно назван Зојин закон, према трагично преминулој Зоји Миросавље-

вић, подстакао да се више заинтересујем за ову материју, посебно након сазнања да је његово стављање на дневни ред заседања Народне скупштине изазвало бурну реакцију јавности. Све оно што је везано за здравље, посебно деце, изузетно се рефлектује на расположење грађана, који су се и овом приликом оглашавали на различитим местима. То потврђују коментари, реакције на друштвеним мрежама који нам не иду у прилог, а и петиција за коју сам сазнала у припреми за ову седницу, а коју је за мање од 20 дана на интернету потписало више од 3.700 људи. То је, на пример, више него што је потребно да се пређе праг локалног парламента у Краљеву и освоје четири одборничка мандата. Нисам стручњак за медицину, па не могу да се изјашњавам о појединим ставкама дефинисаним Предлогом за-

кона, али као родитељ не могу да не подржим овакав закон који ће, верујем, више него многи други допринети да се спасу животи оболелих од непознате болести. Када у ретким тренуцима слободног времена погледам неки од програма једне од четири локалне телевизије у граду из кога долазим, примећујем да се свакодневно оглашавају особе које траже помоћ за лечење у иностранству. Готово где нема места за лепљење плаката у граду на коме нема бар једног позива за прикупљање средстава потребних лечењу. Апели за помоћ стижу из информативних емисија, а не ретко и на програмима јавног сервиса Србије. Организују се различите хуманитарне акције, прикупљање новца по школама, а није реткост да неко покуца на врата тражећи помоћ за лечење. Оним другима, као што је Зоја Миросавље-

вић, шанса да знају од чега болују није пружена или није пружена на време, а због чињенице да им је ускраћено људско право да знају од чега болују морали су да плате највећу могућу цену. Још нико тачно није пребројао колико је ретких болести присутно у Србији, нити колико има оболелих. Само се на основу светске статистике да се оне јављају код једног од две хиљаде становника грубо процењује да овде има око 450 хиљада оболелих, мада има стручњака који те процене сматрају претераним. Иако за већину ретких болести још нема лека, сматра се да квалитет живот особа са ретким болестима и њихових породица више зависи од доступности лечења и служби за подршку него од саме тежине лечења. Посебно потресно је на мене деловала изјава родитеља који су били у ситуа-

цији да им доктори за само три сата кажу пет различитих дијагноза, врло озбиљних, али без икакве конкретне потврде. То што лутају, за родитеље не може бити прихватљиво у ситуацији када морају да оду кући, и гледају како им дете умире. До сада, деца са ретким болестима су била невидљива, чак су се и родитељи те деце на друштвеним мрежама регистровали као невидљиви људи. Зато доношењем Зојиног закона ова деца ће бити видљива и за државу и за друштво. Колико смо сами споро реаговали доказују амерички лекари потврдом да ће генетска терапија за Батенову болест бити названа Зојина терапија. На крају, због свега што сам навела, у дану за гласање посланичка група ЈС ће подржати усвајање Предлога закона о којем данас расправљамо. Хвала.

11

12

МАГАЗИН 15.2.2015.

Без длаке на језику: Владимир Пајовић (2)

- Циљ владајуће гарнитуре није делотворнији рад локалног парламента.

– Коалиција на власти се бави искључиво кадровским питањима у покушају да у јавним предузећима запосли што већи број својих чланова. – Пре доласка на власт Српска напредна странка жустро критиковала изградњу моста преко Ибра. - Краљево је град социјалних случајева у коме горе не може да буде. – Локална самоуправа не сме да буде неми посматрач. - Магнохром не може да се врати на пут старе славе, систем не ради већ девет година, гро радника је отишао у пензију, а млађи отишли трбухом за крухом. - Аутопута није било ни пре четврт века у периоду кад је град доживљавао економски просперитет.

- Од пресудног значаја за инвеститоре је величина тржишта, куповна моћ становништва, политичка стабилност, квалификациона структура и цена радне снаге, бирократске процедуре и функционисање правне државе у правом смислу те речи

Фото: М. Радовановић

НОВЧАНИК МЕРИЛО УСПЕШНОСТИ

13

МАГАЗИН

15.2.2015.

Н

14

астојање да се створи реална слика о стању у Краљеву усмерено је најчешће према онима који креирају политички живот граду а недељама у назад били су то припадници различитих политичких опција које имају представнике у Скупштини града, али и они који то тек намеравају да постану. Велики број саговорника, поготово припадници опозиционих странака, константно упућује оштре критике на рачун оних које чине већину у локалном парламенту сматрајући их најодговорнијим за стање које се у бројним круговима оцењује алармантним. Такав став дели и одборник Покрета за Краљево у Скупштини града Владимир Пајовић потврдом да највећи проблем града представља сазнање да власт не раде ништа, а разлог за то је чињеница да потребну већину стожеру коалиције обезбеђују странке које су такву улогу имале и у мандату претходне локалне власти. То је довољан разлог за закључак да се суштински ништа није променило, па се и даље спроводи иста политика. Због тога Покрет за Краљево са пет одборника након последњих локалних избора није препознат као странка која може да учествује у власти чија су се програмска начела битно разликовала, па није било ни минимума могућности за заједничко деловање. Пајовић потврђује да је и у таквим околностима на почетку изостала активна критика због уверења да новој власти треба дати довољно времена пре него почне да ради. Након тога почело је указивање на све што није добро, а Покрет за Краљево показује да не спада у ред странака које критикују без чврстог основа. Доказ да је критика утемељена и поткрепљена адекватном аргументацијом су и наступи њихових одборника у локалном парламенту који су, амандманима на предлоге важних докумената, нудили решења за превазилажење значајних проблема. Поразно делује сазнање да за тако нешто није било слуха, па је све што долази из ове политиччке групације унапред одбацивано што наводи на за-

кључак да чланови Градског већа и не читају материјале који им се достављају пред почетак седнице, а гласају по унапред договореном диктату страначких врхова. Све указује да се од 2008. године, с изузетком кратког периода власти када је Покрет за Краљево са коалиционим партнерима покушавао нешто да промени, принцип рада није променио - Главна замерка владајућој коалицији је то што не раде ништа сем што се баве самим собом. И поред најава о забрани партијског запошљавања, и наводној борби против тога, мислим да су превазишли оне претходне и да више у јавним предузећима и установама буквално нема столица где ти запослени да седе. То је политика хипокризије, једно се прича а сасвим супротно ради, а контролишу се и медији. Они имају своју телевизију, а ове друге су врло опрезне јер систем финансирања иде директно из буџета града. Ту нема независног новинарског деловања, јер мораш да слушаш оног ко те плаћа, а ако не слушаш дешава се оно што се дешава – каже Пајовић. Тврдња о томе да се неадекватно ради поткрепљена је податком да се седнице Скупштине града заказују ретко због чега је дневни ред углавном преобиман. Много целисходнијим се сматра чешће одржавање седница са мањим бројем тема на дневном реду о којима би могло много озбиљније да се разговара, а у прилог овоме иде и чињеница да одборници надокнаду за рад ионако примају сваког месеца. У Покрету за Краљево сматрају да би оваква заседања парламента била много делотворнија, а Пајовић верује да баш то није циљ владајуће гарнитуре која се искључиво бави кадровским питањима у покушају да у јавним предузећима запосли што већи број својих чланова. У прилог владајућој коалицији не иде ни сазнање да нема нових инвестиционих подухвата, јер су они који су током претходне године приведени крају започети пре њиховог доласка на власт. Пајовић подсећа да је Српска напредна странка пре освајања власти,

исто онолико жустро колико и Покрет за Краљево, критиковала изградњу моста у продужетку Скопљанске улице. Ову тврдњу заступа на основу предизборних материјала ове странке у којима је, како каже, јасно речено да ће се борити за заустављање пројекта који је планиран према урбанистичком плану из 1979. године када је ово била периферија града.

- Најављивана су у медијима потенцијална хапшења и разноразна прања новца, а на крају ништа. Тресла се гора родио се миш. Хала спортова је само привидно завршена, нема још ни једног запосленог радника, а не знамо ни колико ће да нас кошта одржавање. Све око ње је погрешно осмишљено, јер ће бити неисплатива, коштаће много и морати да се финансира из буџета града што је главна замерка. Хала као хала да, али је начин на који је замишљено да се њом управља потпуно погрешан. Најављивали су престанак политичког запошљавања, разне ревизије, испитивање пословања и кривична гоњења. Ни једно ни друго обећање се није испунило, него се претворило у своју супротност. Запошљавања у јавна предузећа никад нису била већа, а ако и исплива по неки извештај ревизора он се потпуно дискредитује. Тако имамо функционера Српске напредне странке који јавно каже како ревизор не зна ништа, па питамо чему уопште служе ревизори. Зашто се шаљу у та предузећа и коју тежину има њихов извештај кад по њему не поступа нико. Оно што смо на претходној седници Скупштине чули о Топлани у једној правно уређеној држави би било довољно да тужилац аутоматски крене у испитивање нечије одговорности – каже Пајовић налазећи упориште за овакав став у понашању републичке

15

15.2.2015.

МАГАЗИН

16

власти која се карактерише као арогантна и самовољна у демонстрирању силе. Покрет за Краљево се сматра једином правом опозицијом у Скупштини града и аутентичним представником бирача због чега у ситуацији кад нико не поштује закон чешће од осталих користи скупштинску говорницу као једино место са кога у директном телевизијском преносу може да се обрати бирачима. Да је конструктивна опозиција, а не само жестоки критичар, доказује спремност да похвали све потезе власти, без обзира ко је чини, уколико су у складу са програмом и идејама Покрета за Краљево. То се потврдило подршком доброг предлога Српске напредне странке да на место директора Културног центра „Рибница“ постави свог кандидата, али не одбацују могућност да се и на ову особу обруше свом жестином уколико не буде радила како треба. Добрим потезом се сматра и најава градоначелника о имплементацији идеје да Краљево постане универзитетски центар. Ову идеју је још пре 15

година покушао да реализује председник Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић али до тога није дошло, јер није било довољно слуха међу тадашњим коалиционим партнерима. У свести нашег саговорника Краљево слови као град социјалних случајева у коме је толико лоше да горе не може да буде. Привредни системи који су запошљавали хиљаде људи уништени су, приватизације после којих су људи остали без посла оцењене су пљачкашким, а проблем локалне самоуправе је у томе што нема снаге ни воље да учини оно мало што је у њеном домену. А она, каже Пајовић, не сме да буде неми посматрач. Њени представници би морали да искористе везе унутар владајућих странака да се положај становника поправи.

- Наш став је следећи. Требало је радити на томе да град добије ту имовину у власништво. На тај начин бисмо добили комплетну инфраструктуру а то је, кад причамо о Магнохрому, око 70 хектара. Као град кубуримо са индустријским зонама, а сем Шеовца немамо неки већи простор где можемо да развијамо привреду. Магнохром

више не може да се врати на пут старе славе, јер тај систем не ради већ девет година, гро радника је отишао у пензију, они млађи су отишли трбухом за крухом и ко ће да ради у тој фирми. Паметније је 70 хектара инфраструктуре превести у власништво града и онда да покушамо да привучемо инвеститоре. Пословни амбијент је такав какав је, намети привредницима огромни, а ни једна једина мера републичке ни локалне власти по том питању није одрађена – каже Пајовић. Искуство сведочи да ни једна прича о стратешком партнерству до сада није дала очекиване резултате. Интерес стратешког партнера је профит, па ће уложити само ако може да га увећа. Тако фирма која не може да оствари профит неће имати стратешког партнера који би уложио новац са идејом да је оспособи за рад. Најчешћи изговор генерација локалних политичара да је недостатак аутопута основни разлог због кога је изостало интересовање страних инвеститора за улагање у опоравак постојећих, или отварање нових, производних капацитета у Покрету за

Краљево сматрају недовољно валидним аргументом. Доказ таквој тврдњи је чињеница да аутопута није било ни пре четврт века у периоду кад је град доживљавао економски просперитет. Не занемарујући важност квалитетне инфраструктуре за бржи приступ робе светским тржиштима преовладава уверење да има много значајнијих параметара који утичу на одлуку потенцијалних инвеститора да уложе новац у изградњу нових капацитета. Од пресудног значаја је величина тржишта, куповна моћ становништва, политичка стабилност, квалификациона структура и цена радне снаге, бирократске процедуре и функционисање правне државе у правом смислу те речи. Показала су то бројна истраживања на која се позива наш саговорник, али и разговори са не малим бројем инвеститора из западних земаља. То је и повод да се аргумент као што је аутопут схвати као само једна у низу демагошких заврзлама, а најбољи пример шта он значи потврђује Велика Плана која се, иако је смештена тик уз саобраћајницу првог приоритета, сврстава у најнераз-

вијеније општине. Више од свега одборнике опозиционих странака брине сазнање да се Краљево не помиње у наступима највиших државних функционера, а и кад се помене то је у негативном контексту. Због тога је све присутније уверење да је то последица унутарстрана чких размирица у владајућој странци.

- То је свакоме јасно. Јавна је тајна да се ради о релацији поделе на Вучићеве и Томине. Ми имамо ту врсту несреће да Краљево у овом тренутку спада у оне Томине и зато премијер неће ни да чује за овај град, па смо слепо црево – каже Пајовић. Приступање Покрета за Краљево патриотском фронту потврда је залагања за превремене парламентарне изборе. Први корак у деловању је за данас најављен почетак кампање против продаје Телекома због процене да би се тиме произвела непроцењива штета по државу и националне интересе. У активности на локалном нивоу убраја се озбиљна кампања пред локалне изборе који би требало да се одрже најкасније до пролећа наредне године. До тада остаје да се види да ли

ће на њих изаћи у оквиру патриотског блока, самостално или на неки трећи начин. Без обзира на то учвршћено је уверење да нешто мора да се промени, а решења постоје.

- Ми знамо како и то смо записали у економском програму за Краљево тако да смемо да се упустимо у трку за улазак у власт. Српска напредна странка је у кампањи причала како има решења за излаз из кризе. Онда су схватили да решење не постоји и цео мандат прође у изговорима како претходни нису радили добро, па је због тога овако лоше. Када уђете у предизборну трку улазите са програмом и решењима који нудите бирачима, а не да прође четири године како би се неке упознао са проблемима, па му треба још два мандата да их реши. То је неозбиљно, а бирачи су преварени. Ја не спорим висок рејтинг Српске напредне странке, али хоћу да њихови бирачи погледају у очи и виде где је било шта од онога што су обећали. Нека отворе новчаник као најбоље мерило рада Српске напредне странке и целе њихове коалиције – каже Пајовић. Т. Радовановић

17

МАГАЗИН

15.2.2015.

Радикалска слава Три јерарха

18

ОДЛУЧУЈУЋА БИТКА НА ПРОЛЕЋЕ

Фото: М. Радовановић

- Први пут после дванаест година радикали су обележили страначку славу Три јерарха без стрепње за судбину председника Војислава Шешеља који је исто толико провео у затвору Хашког трибунала.

– Одлучујућа битка за српске националне интересе водила се пред хашком аждајом, глобалистичким монструмом који је кренуо да уништи и самеље све што је српско. – Радикали настављају борбу за остварење идеја и визије о бољој и другачијој Србији, напреднијој и јачој од Србије каква данас није. – Трагично преминулом председнику Градског одбора Витомиру Дмитровићу постхумно додељена захвалница Градског одбора

19

15.2.2015.

МАГАЗИН

20

К

ућа српског национализма, патриотизма и родољубља била је место где су се у четвртак окупили краљевачки радикали да са пријатељима запале воштаницу свећу, залију вином пресечен славски колач и уз мирис тамјана, онако како су то чинили славни преци, обележе страначку славу Три јерарха. Председник Градског одбора Српске радикалне странке Иван Дамљановић је, обраћајући се присутнима, изразио уверење да ће генерације које долазе и убудуће наставити ово што су данашње наследиле од предака. Први човек краљевачких радикала потврђује да су страначке колеге одувек предњачиле у борби за одбрану

српских националних интереса, а да ће увек веровати у Бога, Мајку Русију и државу Србију. Први пут после дванаест година радикали обележавају Три јерарха без стрепње за судбину председника Војислава Шешеља који је исто толико провео у затвору Хашког трибунала. Тамо је, каже Дамљановић, отишао на прву борбену линију на којој се данас, а и у време док је био у затвору, „водила одлучујућа битка за националне интересе пред хашком аждајом, глобалистичким монструмом који је кренуо да уништи и самеље све што је српско“.

- Били смо радосни што смо послали најбољег и најспремнијег међу

нама и он је то показао у Хашком трибуналу. Јуначки, како доликује четничком војводи, пркосио је монструму, тој аждаји, и успео да јој зада одлучујући ударац, да их победи и да се врати међу нас. Ово нам је најрадоснија слава, јер је војвода међу нама. Овде сам да му желим срећу и здравље да издржи све што је пред њим и да обећам да ћемо га ми српски радикали следити у свему и борити се да остваримо наше идеје и визије о бољој и другачијој Србији, напреднијој и јачој, од Србије каква данас није. Данас Србију воде они који су издали, они који су се одрекли свега за шта се ми боримо и окренули се вредностима које нису српске, нити су у

српском интересу. Они су до пре пар година били са нама. Променили су ћурак и нека им Бог опрости за оно што што чине, односно не чине, овој нашој предивној земљи – истакао је Дамљановић. Пред српским радикалима су велики задаци због којих је потребно да збију редове око Војислава Шешеља и припреме се за пролеће за када најављују одлучујућу битку за рушење режима који сматрају ненародним. Основ за задатак који сматрају најважнијим је уверење да Србија све више пада, и нестаје, чему треба да се стане на пут. Краљевачки радикали су уверени да у тој борби могу да се ослоне на значајне пријатеље од утицаја на

светској политичкој сцени. Први међу њима је председник Руске Федерације Владимир Путин, али и све земље које „прате праведну борбу против западних моћника који желе да згазе све што је православно, све што верује у Христа и жели да донесе напредак свету“. Радикалску идеју су у Краљеву сачували људи спремни да издрже и најтеже притиске. Међу њима је и трагично страдали председник Градског одбора Витомир Дмитровић коме је постхумно додељена посебна захвалница коју је из руку актуелног председника Градског одбора примила његова супруга Марина. Овим чином краљевачки радикали потврђују да не

заборављају ни једног од чланова који су у значајној мери допринели да се одржи идеја око које су се окупили. Слава Три јерарха је прилика за подсећање да се у старо јато полако враћају бројни бивши чланови. Овогодишње обележавање је ипак остало у сенци због сазнања да пада на дан жалости због погибије српских радника на градилишту у Русији где су отишли трбухом за крухом да зараде средства како би прехранили и одржали породице. Због тога је након сечења славског колача изостало громогласно интонирање радикалске химне, али се она ипак током дана зачула у просторијама Градског одбора. Т. Радовановић

21

22

МАГАЗИН 15.2.2015.

23

Отписани на старту изборне трке

МАГАЗИН

15.2.2015.

НЕОПХОДНО РЕСЕТОВАЊЕ СИСТЕМА

24

Фото: М. Радовановић

- Највећим кривцима за то што се данас Краљево оцењује отписаним градом без икакве концепције који као да не постоји оцењују се они који су се половином деведесетих година прошлог века декларисали као народне вође. - У граду у коме су већ дуже време у центру пажње спортски и културни догађаји нико не говори колико има умоболних, богаља, инвалида, незапослених и гладних који могу да се окарактеришу као отписани. - Највећи добитници транзиције су они који су пре ње представљали друштвени отпад, а губитници честит и поштен народ и све оно што је у њему вредело. - Гдегод има искре може да букне ватра, а та искра још светлуца међу отписанима увереним да увек постоји нада да би нешто могло да се промени

25

МАГАЗИН

15.2.2015.

Д

26

уго најављивана велика трибина удружења грађана „Отписани 2014“ одржана је у великој сали Градске управе на дан када је обележаван други месец постојања. Иако је од оснивања најављивано велико интересовање за учлањење на трибини се појавило тек педесетак грађана који су били у прилици да чују више пута поновљене ставове о мотивима за окупљање у широки фронт пред локалне изборе који се очекују најкасније до пролећа наредне године. Идеја о формирању удружења грађана датира од пролећа претходне године, а заснована је на неопходности ресетовање политичког система који привилегијама повлашћених омогућава легалну пљачку. Отписани истомишљенике траже међу људима који никада нису били чланови политичких странака због чега не могу да остваре ни једно фундаментално право загарантовано највишим правним актом земље. Педесетак присутних, ма колико то било мало, организатори трибине оцењују веома значајним. Да су у праву потврђује сазнање да ни скупови политичких странака са много дужом традицијом најчешће не могу да окупе значајнији број учесника. Пете фебруарске вечери репер за поређење су били грађански протести од пре двадесетак година када је прве

вечери на тргу у центру града на почетак чекао само један Краљевчанин. Поглед у назад показује да се из тога изродила лавина од десет до петнаест хиљада људи који су више од два месеца, из вечери у вече, настојали да изврше притисак на власт оптужену за крађу гласова на изборима. Много значајнијим од броја присутних организатори сматрају креативност у главама оних који су дошли и сазнање да ће их, кад покажу колико знају да раде оно због чега су кренули у политичку борбу, бити много више. Међу отписанима преовладава уверење да је све мање оних који знају да мисле својим главама мирећи се са све тежом ситуацијом и прихватајући фактичко стање „као орлови међу кокошкама којима нико није рекао да могу да узлете, да се вину, погледају како изгледа живот и буду оно што им је природа дала“. У таквој ситуацији живот у Краљеву се оцењује непримереним људском бићу, а још поразније делује сазнање да није добро говорити истину. Став да код великог дела становништва још постоји жеља за променама, како би се живот приближио оним каквим га живе цивилизовани народи, заснован је на уверењу да је данашња ситуација последица онога што се дешавало пре двадесетак година. Највећим кривцима за то што се

данас Краљево оцењује отписаним градом без икакве концепције који као да не постоји оцењују се баш они који су се половином деведесетих година декларисали као народне вође. Констатације једног од таквих, коме се на терет ставља промена десетак странака пре него је поново постао посланик, да је Краљево слепо црево Отписанима више звучи као дијагноза него песничка метафора.

- Слепо, дебело, танко, неко црево јесте, а човек није заслужио да живи као пантљичара, или цревни паразит, него животом људског бића. Мирити се са судбином слепог црева је погубно. Ово је јад, беда и потпуна катастрофа библијских и епских размера – само је једна од порука упућених отписанима. У граду у коме су већ дуже време у центру пажње спортски и културни догађаји нико не говори колико има умоболних, богаља, инвалида, незапослених и гладних који могу да се окарактеришу као отписани. У времену кад је изостала било каква жеља да се побуне, а како се чуло немају ни коме, о њиховој судбини одлучују неки други. У таквим околностима град је упоређен узгајалиштем клонова који се хемијским, или другим, третманима доводе у стање потпуних поданика који не мисле својим главама, већ

раде онако како им се сугерише. Кривица за то се индиректно ставља не терет онима који нису успели авионима, бомбама и осиромашеним уранијумом да униште народ па то раде на фин, безболан и перфидан начин тако што налазе следбенике међу вођама демократских промена 1996. године. Они се карактеришу као особе без икакве идеолошке варијанте које везује само идеја да свако за себе учини оно што сматра најбољим док се они који себе сматрају отписаним упућени сами на себе. Узроци тешком стању виде се у транзицији и ставу међународних фактора који указују да после седамдесет година паразитског живота у заблуди следи повратак на прави колосек. Пре тога морају да буду кажњени за све што су радили мимо онога што је прописивала такозвана светска заједница креирајући нови светски поредак. У транзицији која се сматра највећом од свих светских криза промењено је све, од мишљења појединца до правних норми, па ни народ више није онај који је био до не тако давно. Отписани верују да су највећи добитници они који су пре транзиције представљали друштвени отпад, а губитници честит и поштен народ и све оно што је у њему вредело. Уз то не оспоравају ни варијанту да је ситуација и гора него што изгледа из њихове визуре насупрот сазнању да Краљево

није ни мало безазлен град као што се представља, град са духовним, умним и физичким потенцијалима. Управо ти потенцијали допринели су да половином деведесетих година прошлог века буде перјаница демократских промена. Можда је баш због тога током много година граду и његовим становницима наношено толико зла, па су од њега остале само кулисе, а од онога што памте бројни становници није остало ништа. И опет горка констатација да су се људи повукли, а кулисе остале. Њихова места попунили су неки други људи са новим интересима и капиталом који им је омогућио да постану много моћнији од домицилних. Ма колико било јасно да на сцени није сукоб једних и других међу отписанима преовладава уверење да је дошло до сукоба две концепције у којој је домицилна након пораза изгубила битку, а са њом и даљу перспективу. Они мало оптимистичнији верују да гдегод има искре може да букне ватра, а да та искра још светлуца међу отписанима увереним да увек постоји нада да би нешто могло да се промени. Уколико не буду могли да ураде нешто значајније преостаје једино признање да су заведени само они који се сматрају отписанима, а таквих је по слободној процени бар 60 хиљада. У граду који сматрају умирућим От-

писани нуде оно што није нико до сада, прво укидање плата и дневница одборницима Скупштине града на које се, уз трошкове чланова Градског већа, градоначелника, његовог заменика и бројних помоћника, и чланове разноразних скупштинаких комисија, троше милиони динара годишње који би могли много корисније да се употребе. Међу онима без идеологије нема левих ни десних и сви су на истој таласној дужини која се дефинише као пљачка народа. То и јесте повод за залагање о ресетовању система и укидање свих јавних предузећа и установа пре него се формирају нова на здравим основама. Отписани верују да би након наредних локалних избора, најкасније у априлу наредне године, у сали у којој их се ове фебруарске вечери окупило педесетак, могли да имају бар 36 одборника бираних међу људима који се нису бавили политиком, нити имали додирних тачака са лоповским системом. До тада треба добро усталасати мртво море и убедити бираче у исправност и искреност ставова, а то неће бити ни мало лако. Први велики скуп Отписаних потврдио је вишеструко веће интересовање за чланске карте од оног за присуство трибини, а интересовање сем Краљевачке телевизије нису показали други локални медији. Т. Радовановић

27

Стратегија развоја града Краљева (2)

МАГАЗИН

15.2.2015.

НАМА ДОБРО, А

28

- Нацрт стратегије је представљен грађанима на 11 округлих столова и јавних трибина, након чега је припремљен коначан нацрт и достављен координационом телу на разматрање. - Територија града Краљева обухвата 92 насељена места у којима по попису из 2011. године живи 125.488 становника, а подручјем града обухваћене су 84 катастарске општине, поједине само са по два насеља. - Међу 275 радника Градске управе, просечне старости која се приближава 47. години, 256 има статус запосленог на неодређено време, а у структури преовладава 116 са високом стручном спремом. - Списак запослених допуњава 30 радника са вишом стручном спремом, 87 са средњом, један висококвалификован радник, седам квалификованих и 15 без квалификација

А НИКОМЕ ЗЛО

П

оследња седница Скупштине града, када се једном од примарних тема сматрало разматрање предлога стратешког документа који се односи на развој града до 2020. године, потврдила је да одлука за израду Стратегије развоја града Краљева датира из далеке 2008. а да се на допуне и измене чекало пуних пет година. Увидом у текст стратешког документа долази се до сазнања да је, у складу са пројектним задатком, рад на изради Стратегије развоја града отпочео у септембру месеца 2013. године, а да је до марта 2014. Градско веће, као тело за координацију процеса израде, усвојило oвaj задатак, дефинисало приоритетне области и

формирало радне групе, након чега је одржана серија њихових састанака. Нацрт стратегије је представљен грађанима на 11 округлих столова и јавних трибина, након чега је припремљен коначан нацрт и достављен координационом телу на разматрање. Стратешки документ се заснива на чињеници да Краљево заузима простор око доњег тока реке Ибар, и средњег тока реке Западне Мораве, а по површини представља највећу јединицу локалне самоуправе у земљи. Град се налази на раскрсници важних друмских и железничких саобраћајница, са изграђеним цивилновојним комплексом Аеродрома

„Морава“ на 180 километара јужно од Београда, а према подацима Републичког завода за статистику обухвата простор од 1.530 квадратних километара што чини мање од два одсто површине Србије. Територија града Краљева обухвата 92 насељена места у којима по попису из 2011. године живи 125.488 становника, а подручјем града обухваћене су 84 катастарске општине, поједине само са по два насеља. Катастарске општине су основане премером земљишта у периоду успостављања катастра у Србији, између 1930. и 1937. године, и њима је обухваћено земљиште које је том у моменту припадало становницима насеља. У циљу

29

15.2.2015.

МАГАЗИН

30

бољег вршења одређених послова у надлежности локалне самоуправе територија града је подељена на 68 месних заједница и 25 месних канцеларија. Од укупног броја насеља шест припада ужој територији града док се 86 сврстава у остала. Просечна површина на којој се простиру насеља је око 16,6 квадратних километара док је површина катастарских општина 18,21 квадратни километар. Аутори стратегије су сматрали да њен саставни део треба да чине и подаци о локалној самоуправи коју чине Скупштина града, градоначелник, Градско веће и Градска управа. Скупштина града као највиши орган врши основне функције локалне власти утврђене Уставом, законом и Статутом. Она доноси Статут града и Пословник о раду Скупштине, буџет и завршни рачун, програме развоја града и појединих делатности, урбанистички план, уређује коришћење грађевинског земљишта, оснива службе, комунална јавна предузећа, установе и организације утврђене законом и врши надзор над њиховим радом. Скупштина утврђује градске таксе, и друге локалне приходе који јој по за-

кону припадају, накнаду за уређивање и коришћење грађевинског земљишта, прописује радно време угоститељских, трговинских и занатских објеката, даје мишљење о законима којима се уређују питања од интереса за град, а обавља и друге послове утврђене Уставом, законом и Статутом. Скупштину чини 70 одборника које грађани на непосредним изборима бирају тајним гласањем, а у актуелном сазиву већину, према резултатима на последњим изборима 2012. године, чини коалиција СНС, НС, ПСС, УСС - СПС, ПУПС, ЈС, УРС, ДСС и Сложно за Краљево. Градоначелник, који уз Градско веће представља извршни орган локалне самоуправе, представља и заступа град, предлаже начин решавања питања о којима одлучује Скупштина, наредбодавац је за извршење буџета, усмерава и усклађује рад Градске управе, доноси појединачне и друге акте за које је овлашћен законом, Статутом или одлуком Скупштине, закључује колективне уговоре за предузећа, установе и друге јавне службе чији је оснивач град. Уз све то овлашћен је да образује стручна саветодавна радна тела за поједине послове, поставља и разрешава помоћнике, представља са-

зива и води седнице Градског већа, закључује уговор о донацији од физичког или правног лица, а врши и друге послове утврђене законом, Статутом и актима града. У исто време Градско веће, које уз градоначелника и његовог заменика чини још 11 чланова, предлаже Статут, буџет и друге одлуке и акте, непосредно извршава и стара се о њиховом извршавању, а доноси одлуку о привременом финансирању у случају да Скупштина не донесе буџет пре почетка фискалне године. Градско веће врши надзор над радом Градске управе, решава у управном поступку о правима и обавезама грађана, предузећа, установа и других организација у управним стварима из надлежности града, поставља и разрешава начелника Градске управе, доноси Пословник о раду, обезбеђује организацију и начин обављања јавног превоза путника и ауто-такси превоза на територији града. Обавеза Градског већа је да доноси Процену угрожености, План заштите и спасавања у ванредним ситуацијама и План заштите од удеса, утврђује штете настале од последица елементарних непогода и других несрећа. У надлежности овог органа је и

доношење одлуке о давању у закуп и заснивању хипотеке на непокретностима и залагању покретних ствари, давање сагласности за реконструкцију објеката који су у јавној својини града, а који су дати у закуп, као и друге сагласности за извођење грађевинских радова. У надлежност Градског већа спада и утврђивање предлога одлуке о давању сагласности и усвајању предлога пројекта јавно-приватног партнерства без елемената концесије и утврђивање предлога одлуке по предлогу за доношење концесионог акта Градска управа, која се образује за вршење управних послова у оквиру права и дужности града и одређених стручних послова за потребе Скупштине, припрема нацрте прописа и других аката које доноси Скупштина, градоначелник и Градско веће, извршава њихове одлуке, решава у управном поступку о правима и дужностима грађана, предузећа, установа и других организација у управним стварима из надлежности града. У списак надлежности спадају и послови управног надзора над извршавањем прописа и других општих аката Скупштине, извршавање закона и других прописа, обављање стручних и других

послова које утврде Скупштина, градоначелник и Градско веће, а извештај о раду на извршавању поверених послова најмање једном годишње, по потреби и више пута, доставља градоначелнику, Градском већу и Скупштини града. Вршење сродних управних, стручних и других послова Градске управе обавља се преко унутрашњих организационих јединица у које се поред кабинета градоначелника и председника Скупштине сврстава и једанаест посебних одељења. То су одељења за скупштинске послове, општу управу, друштвене делатности, привреду и финансије, управљање имовином и информационе технологије, урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности, заједничке и инспекцијске послове, пореску администрацију, комуналну полицију и послове одбране и ванредне ситуације и инжењерско-геолошке и сеизмичке послове. Списак организационих јединица допуњава Служба за управљање пројектима и локално-економски развој. Међу 275 радника Градске управе просечне старости која се приближава 47. години 256 има статус запосленог

на неодређено време, а у структури преовладава 116 са високом стручном спремом. Списак запослених допуњава 30 радника са вишом стручном спремом, 87 са средњом, један висококвалификован радник, седам квалификованих и 15 без квалификација.

Грб града Грб града са црвеном подлогом, симболом краљевског порекла, украшава седам круна које подсећају на исто толико крунисања и једну од најлепших легенди о седмовратој цркви Светог Спаса у Жичи где је за сваког владара лозе Немањића, пре устоличења, отваран нов портал. Слику успона српске средњовековне државе, постојање племства, изгубљених врлина витештва и јунаштва допуњује соко раширених крила, а прапорци на његовим ногама означавају верно служење, али не и безусловно покоравање. Порука на грбу „Нама добро, а никоме зло“ је израз жеље за личним благостањем и благостањем за све који у град пристижу са добрим намерама. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

31

МАГАЗИН

15.2.2015.

Отворена нова спортска дворана у Рибници

32

НООВО ЛИЦЕ ГРАДА

Фото: М. Радовановић

- Циљ владе Србије је само један, да се живи боље. – Одржавање тениског меча Светске групе Дејвис купа добра прилика да се промовишу различити производи овог краја, и организује донаторско вече за прикупљање средстава потребних за куповину магнетне резонанце.

- Објекат од капиталног значаја треба да ради и након Дејвис купа како би оправдао велика улагања и допринео да се Краљево даље развија

33

15.2.2015.

МАГАЗИН

34

П

ресецањем црвене траке на улазу у нову спортску дворану у Рибници стављена је тачка на неизвесност која траје неколико месеци након завршетка радова. Објекат је на последњој седници Скупштине града предат на управљање Спортском центру „Ибар“, а међу злобницима и даље провејава уверење да би се на званично отварање чекало још дуго да се не примиче одржавање тениског меча Светске лиге Дејвис купа између Србије и Хрватске до кога је преостало двадесетак дана. Жеље напредњака да, након што је председник Србије Томислав Николић отворио мост преко Ибра у продужетку Скопљанске улице, траку на вратима хале у Рибници пресече функционер приближно истог ранга, а дуго се калкулисало да би то могао да буде председник Владе Александар Вучић,

показале су се неоснованим па је овај капитални објекат званично отворила потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић. Иако је њен долазак у Краљево најављен недељу дана раније дан пре пресецања траке на улазним вратима јавност није била упозната са свим детаљима посете. Тек вече пре тога на Телевизији Краљево се појавила, и цело вече понављала, информација којом се грађани позивају да следећег јутра у 9 сати присуствују свечаности у Рибници. Колику конфузију понекад изазивају локални медији потврђује податак да се исти натпис, о сутрашњем отварању хале, вртео и цело пре подне следећег дана. Да је отварање значајног спортског објекта у преподневним сатима, кад му време није, било важно посебно

напаредњацима сведочи податак да су се међу присутнима препознавали претежно припадници ове странке. Као што је то обичај у оваквим ситуацијама министарака је потврдила да се градњом нових објеката, а спортска дворана се сврстава у ред оних какви се не отварају сваки дан, мења инфраструктура и изглед града и тако врше промене које су кључ промена сваког појединца и земље у целини.

- Ово је успех целог Краљева, а један успех настаје збиром много свакодневних напора и рада и зато пре свега честитке свима који су радили на овом објекту, граду, округу и онима који су учинили све да ово место постане домаћин не само спортистима и грађанима Краљева и овог округа, него Србије и других држава. Омогућили смо да ова хала буде шанса за све будуће младе спортисте који ће једног

дана да играју под заставом наше земље. На данашњи дан не мењамо само Краљево, идемо даље и помоћићемо да се Србија развија, јер је циљ владе Србије само један, да се живи боље – истакла је Михајловић. Да је спортска дворана отворена како би се припемила за значајан спортски догађај почетком марта потврђује и начелник Рашког управног округа Небојша Симовић. Руководство града је предузело све потребне мере да велики спортски догађај протекне у најбољем реду, а посебни тимови се баве припремом различитих културних догађаја који ће у Краљеву бити одржани тих дана. У време одржавања међународног тениског меча очекује се долазак значајних људи из различитих области живота, а у Краљеву се са посебним интересовањем очекују они из сфере

привреде. Влада уверење да ће то бити добра прилика да се промовишу различити производи овог краја, а начелник округа најављује и донаторско вече за прикупљање средстава потребних за куповину магнетне резонанце.

- Хала ће бити потпуно спремна. Људи из Тениског савеза Србије су долазили, припреме су у току и надам се да ћемо до 6. марта бити спремни за оно што нас очекује. Хотели су већ распродати, интересовање за долазак у Краљево је велико и ми ћемо ту шансу искористити – поручио је Симовић. Све време градње су пласиране информације о високо софистицираним ситемима у спортској дворани којима треба да управљају посебно обучени стручњаци различитих профила. У вези са тим у делу јавности се јавила сумња о запошљавању великог броја нових

људи, а баратало се са цифром од око четрдесет, што би додатно оптеретило све сиромашнији градски буџет. Страх је појачан и сазнањем да овакав објекат неће бити у стању сам себе да издржава, а постоји и забрана запошљавања у јавном сектору док Спортски центар „Ибар“ нема потребне кадрове за несметан рад овог спортског објекта. Дилему је отклонила министарка Михајловић потврдом о могућности прерасподеле већ запослених у граду. У случају да за поједине специјалности такви не могу да се нађу међу запосленима у јавним предзећима и установама размотриће се могућност да буду запослени и нови, јер објекат оваквог значаја треба да ради и након Дејвис купа како би оправдао велика улагања и допринео да се Краљево даље развија. Т. Радовановић

35

Први корак у реформи градске администрације

МАГАЗИН

15.2.2015.

БРЖЕ И ЛАКШЕ ДО ГРА

36

- Како би се повећала ефикасност и побољшао квалитет услуга локалне администрације Градска управа ће по службеној дужности прибављати потребна документа од осам јавних предузећа, Катастра и других организација. - Успостављањем обједињене процедуре унапредиће се рад и убрзати добијање потребних дозвола у области грађења.

- Пројекат који спроводе Краљево, ОПТИМУС – Центар за добро управљање и Стална конференција градова и општина Србије финансијски подржава Швајцарски државни секретаријат за економске послове – SECO

И

зменама Закона о планирању и изградњи из децембра 2014. године, уведена је обавеза успостављања обједињене процедуре која

представља иновативни механизам у раду локалне самоуправе и осталих институција у процесу издавања дозвола из области изградње. Закон оба-

везује Министарство, покрајински секретаријат и локалне самоуправе, да успоставе обједињену процедуру 1. марта 2015. године.

АЂЕВИНСКЕ ДОЗВОЛЕ Један од значајних проблема са којима се сусрећу привредници и грађани у процесу изградње је прибављање великог броја докумената која издају јавна предузећа, Служба за Катастар и друге организације. Град Краљево је препознао проблем и у сарадњи са ОПТИМУС-ом, иницирао потписивање Споразума о сарадњи на основу кога ће градска управа прибављати по службеној дужности потребна документа од осам јавних предузећа, Катастра и других организација, како би се повећала ефикасност и побољшао квалитет услуга локалне администрације. Потписивање Споразума је значајан корак у успостављању законски обавезујуће обједињене процедуре којом ће се смањити кораци, трошкови и време изградње грађевинских објеката.

- Успостављањем обједињене процедуре унапредићемо рад и убрзати добијање потребних дозвола у области грађења, што је изузетно важно, не само због изградње већег броја објеката у нашем граду, већ и због привлачења нових инвестиција - рекао је градоначелник Краљева Томислав Илић, а заменица директорке ОПТИМУС-а Катарина Милановић потврдила да успостављање обједињене процедуре уводи Краљево, и остале стране потписнице, у мали круг институција које на овај начин унапређују пословање и преузимају обавезу прикупљања потребне документације у име странака. Потписивање Споразума о сарадњи представља нови корак у реформи градске администрације и осталих органа кроз унапређивање ко-

муникације, координације, размене информација и документације између страна потписница чиме се поједностављује процес издавања дозвола, сагласности, решења и одобрења, скраћује време чекања за странке и документација коју странке непосредно прибављају. Ова иницијатива се спроводи у оквиру пројекта „Унапређење пословног окружења на локалном нивоу кроз регулаторну реформу“ који се реализује у Краљеву од новембра 2012. године. Пројекат који спроводе Краљево, ОПТИМУС – Центар за добро управљање и Стална конференција градова и општина Србије финансијски подржава Швајцарски државни секретаријат за економске послове – SECO. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

37

38

МАГАЗИН 15.2.2015.

39

Цивилни летови са Аеродрома „Морава“ од половине године

ОЗБИЉНА ВАЗ

МАГАЗИН

15.2.2015.

- Полетно-слетна стаза дужине 2.200 и ширине 30 метара према распореду и облику испуњава услове „3Ц“ што подразумева да у постојећим условима на аеродрому могу да саобраћају ваздухоплови са распоном крила до 36 метара. - Планским актом је предвиђено да аеродром прима све авионе до категорије у коју спада „боинг 747“.

– Формирање привредног друштва Аеродроми Србије у следећа два месеца. – Први цивилни летови од лета ове године. - Напори владе усмерени су првенствено на подизање конкурентности Србије, и сваког региона понаособ, а све у циљу да се боље живи

40

ЗДУШНА ЛУКА

41

Г

МАГАЗИН

15.2.2015.

еографски положај Краљева на раскрсници важних садашњих, а и будућих, путева био је основни мотив да Влада Србије усвоји закључак као основу за инвестирање у изградњу Аеродрома „Морава“. Планирана категорија „4Е“ аеродрома подразумева извођење инфраструктурних радова како би аеродром испуњавао услове да слетање и узлетање авиона типа „боинг 737“. Опредељење за закључак Владе је сазнање да у кругу од 35 километара постоје три велика града, а у кругу полупречника сто километара живи скоро два милиона људи. Аеродром „Морава“ је смештен на војном комплексу површине 170 хектара, а планирано је да се на овом простору независно једна од друге развијају три целине. Прва се односи и на досадашњу војну функцију аеродрома, друга на транспорт робе и путника, док би трећу заједнички користиле цивилне и војне институције. Радови на изградњи аеродрома су отпочели 2010. године и били добар повод тадашњим властима да пред парламентарне изборе 2012. најаве брзо пуштање у редован саобраћај. Полетно-слетна стаза дужине 2.200 и ширине 30 метара према распореду и облику испуњава услове „3Ц“ што подразумева да у постојећим усло-

42

вима на аеродрому могу да саобраћају ваздухоплови са распоном крила до 36 метара. Планирано је да се радови до пуштања у редован саобраћај одвијају у три фазе од којих је прва, изградња и опремање пристанишне зграде, завршена а око ње је урађена комплетна помоћна инфраструктура како би овај део аеродрома могао самостално да функционише. Урађен је термоенергетски блок са потребним агрегатима и уређајима за напајање, грејање и хлађење. Аеродром има једну писту и једну рулну стазу, урађен је план детаљне регулације, а за објекте грађене према свим прописима потребним у овом домену грађевинарства издата употребна дозвола. План детаљне регулације не ограничава даљи развој аеродрома, а ако то буде потребно остављено је довољно површина и простора како би могао да прерасате у објекат више категорије за шта већ постоје захтеви. Аеродром је и локацијски на изванредном месту, у самом центру ужег дела Србије, а осим нишког на југоистоку нема ни једног другог оваквог квалитета. У долини Западне Мораве писта је оријентисана од северозапада према југоистоку, а аеродрому погодују и метеоролошки услови овог под-

небља у коме се тек повремено јављају магле. У ресорном министарству потврђују да би додатним опремањем, које није претерано захтевно, били обезбеђени услови за одвијање саобраћаја и у условима смањене видљивости. Котленик са источне стране, Јелица са запада и планински масиви Копаоника и Гоча на југу довољно су удаљени за изузетно квалитетан приступ класе авиона који су планирани за ово подручје. Помоћник министра за ваздушни саобраћај Зоран Илић потврђује да је планским актом предвиђено да аеродром прима све авионе до категорије у коју спада „боинг 747“.

- У тренутку кад је припреман плански акт ми смо мало проширили приступ који је подразумевао задовољење минимума од услова да бар некакав авион може да дође. Плански акт мора да искористи максимум који пружа локација, а аеродром ће се користити у складу са потребама и могућностима и тако се ширити. Успели смо благовремено да реагујемо и обезбедимо перспективу за даље ширење, направили пристанишну зграду која је добро опремљена инфраструктуром и свиме што треба, а постоји и платформа за маневар авиона па не морамо да купујемо тегљаче тако да ће моћи одмах

да функционишу нормално - каже Илић уз потврду о могућности слетања и полетања авиона типа „Ербас 319“ који припада класи летелица са распоном крила до 36 метара. Представници ресорног министарства су већ имали низ састанака са представницима региона, локалних самоуправа овог подручја и потенцијалним инвеститорима. Ма колико да се од аеродрома очекује да поспеши развој туризма на Голији, Гочу и Копаонику значајним се сматра заинтересованост инвеститора за стављање у функцију за карго саобраћај. До почетка редовног саобраћаја следи формирање привредног друштва Аеродроми Србије које би објединило аеродроме који тренутно функционишу, а до застоја је дошло због недоумице да ли у њега укључити и београдски с обзиром да је започето дефинисање будуће концесије за Аеродром „Никола Тесла“. Идеја о формирању привредног друштва везује се за доминантне сервисе који ће пружати аеродроми, а односе се за лоукостере, чартер летове, превоз робе и друге, јер сваки аеродром не може да задовољи све потребе. Формирање таквог предузећа треба да обезбеди контролу над саобраћајном инфраструктуром у ваздуш-

ном саобраћају, омогући правилно одржавање и стварање услова који би обезбедили довољан степен конкурентности у односу на окружење. На тај начин ће се домаћем авио превознику, од кога се очекује да користи и овај аеродром, обезбедити сви услови за нормалан рад. Министарка Михајловић потврђује да ће привредно друштво Аеродроми Србије бити формирано у наредна два месеца. Влада већ неколико месеци ради на томе, а резултати су већ видљиви и мерљиви.

- Што се тиче овог аеродрома који има фантастичан положај тренутно радимо на конверзији из војног у војноцивилни. Потрудићемо се да у марту са Министарством одбране договримо све што је потребно и донесемо одлуке које грађане могу мање да занимају од онога када ће ово да постане цивилно-војни аеродром – каже Михајловић уз потврду да би то могло да буде већ до лета ове године. Недостајућа опрема се очекује са Аеродрома „Никола Тесла“, а Директорат цивилног ваздухопловства са ресорним министарством завршава свој део посла како би већ ове године били организовани први цивилни летови. Напори владе усмерени су првенствено на подизање конкурентности

Србије, и сваког региона понаособ, а све у циљу да се боље живи, потврдила је министарка. Ма колико се најважнијим сматра настојање да аеродром и званично постане војно-цивилни преовладава уверење да би у пуном сјају требало да засија тек кад на њему свакодневно буде људи који ће користити његове услуге. Кад буде почео са основним функцијама аеродром ће моћи да изађе на тржиште аеродрома и авио компанијама понуди ваздухопловну инфраструктуру за одвијање саобраћаја. У исто време аеродром се отвара према тржишту, а искуство других сведочи да овакви објекти пружају посебне повољност за развијање бројних послова. Значајном се сматра и завршетак деонице аутопута до Прељине које је најављено за половину наредне године, али и крак који би преко Краљева долином Западне Мораве требало да га повеже са аутопутем који до Београда води према Нишу. У овом тренутку аеродром може да прима авионе типа боинг 737, Ербас 319 и 320, и друге који примају између 120 до 180 путника у зависности од врсте сервиса. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

43

МАГАЗИН

15.2.2015.

Ц КАО

44

Слободанка Раденковић

Цео радни век у Царинарници Краљево

ЦАРИНАРНИЦА О ДРУГА КУЋА У

времену све веће отуђености ретке су прилике за дружења чак и чланова најуже породице, посебно за бројна друга каква су карактерисала дужи период живота у Краљеву. Генерације Краљевчана памте дружења различитим поводима, посебно она у друштву колега са посла. Овај обичај је временом потпуно изостао, па је готово невероватно деловао позив управника Царинарнице Краљево Мирка Симеуновића упућен некадашњим радницима да заједно обележе педесету годину постојања. Сусрет у згради у којој су провели добар део радног века посебно емотивно је доживела Слободанка Раденковић која је у Царинарници провела пуне 32 године, а у пензију отишла са места шефа опште и финансијске службе. Повод за то је сазнање да је прошло пуних дванаест година од од-

ласка у пензију током којих је изостао контакт са бившим колегама, сем у ретким приликама кад су на пут до вечне куће испраћали оне који више нису живи. У таквој ситуацији се и двоумила да ли да се уопште одазове позиву, али је попустила под притиском мужа који је у истој установи провео пуних 37 година. Кратак разговор је прилика за подсећање на почетак осме деценије прошлог века када је као млад правник конкурисала за приправничко место у Царинарници. Између три озбиљна кандидата избор је пао на старијег колегу који је већ имао породицу што је у то време давало извесну предност онима који су конкурисали за посао. Ни у то време није било лако доћи до посла, а Слободанка није била спремна да превише чека, па је прихватила посао у Рашки до које није било лако путовати сваког дана.

Фото: М. Радовановић

- За разлику од бројних колега Слободанка и Верољуб Раденковић су Царинарницу сматрали другом кућом упркос бројним примедбама пријатеља и родбине који нису имали довољно разумевања за такав однос према послу. – Седамдесетих година прошлог века у Царинарници је радило 28 радника, али су стизали да заврше све послове у старим просторијама са по троје и четворо у канцеларијама, некад и по ходницима

45

МАГАЗИН

15.2.2015.

Најлепшим новогодишњим поклоном у децембру 1970. године и данас сматра обавештење да се већ 4. јануара наредне јави на посао у Царинарници. Овакав став заснива се на сазнању да ће прелазак у Краљево, где је живела са родитељима и братом, пресудно утицати на даљи ток њеног живота. Није сметало ни то што је пред њом још једна и по од укупно две године приправничког стажа. Случај је хтео да буде распоређена у службу за вођење управног поступка на чијем се челу налазио Верољуб Раденковић који је на ово место дошао као стипендиста Савезне управе царина. Свакодневно дружење на послу било је добра прилика за упознавање, а само два месеца довољно да Слободанка схвати како је поред ње емотиван човек и вредан радник који са посебном пажњом испуњава преузете обавезе. Од дана када је ступио на посао у Царинарници Верољуб је током наредних 37 година радио на готово свим пословима закључно са местом помоћника управника на коме је провео пуних 14. Три месеца познанства било је довољно за одлуку да

46

ступе у брак.

- Било је лепо од првог дана на послу. Допуњавали смо се, научила сам много од колега, положила царински испит и постала цариник. У то време жене због терена нису радиле царинске послове, већ у другим службама као што су општа и финансијска. Ја сам у општој служби прво била сарадник за радне односе, извршне послове и статистику. Опште послове сам боље познавала од других, али су ми колеге помагале па сам до краја радног века успела да постанем шеф опште и финансијске службе. После 32 године радног стажа и 57 година живота остварила сам право на пензију 1. јануара 2003. године – прича Слободанка. За разлику од бројних других запослених Раденковићи су Царинарницу сматрали другом кућом упркос бројним примедбама пре свих пријатеља и родбине који нису имали довољно разумевања за такав однос према послу. У знатно неповољнијем положају од осталих била је Слободанка првенствено због чињенице да јој је супруг

дуго био помоћик управника, уједно најстрожији према њој због чега је повремено помишљала да промени радну средину. Са дванаестогодишњим пензионерским стажом сматра да је боље што је остала, јер је током радног века научила много тога што не би на другим местима. Време проведено у Царинарници Краљево памти се по бројним незаборавним дружењима на које подсећају многе фотографије. Годинама уназад запослени су заједно обележавали различите празнике, од рођендана преко дана службе и државних празника до Нове године. Повод за славље били су извештаји интерне ревизије Савезне управе царина који су потврђивали успех у раду. Царинарница Краљево је дуго покривала велики део Србије, а имала испоставе у Прибоју, Ужицу, Чачку, Горњем Милановцу, Крушевцу, Трстенику и Крагујевцу. Временом су се једна по једна одвајале и постајале независне, а последње су се осамосталиле ужичка и крушевачка. Све до тада рад је обележило дружење, каткад и вишедневна туристичка путовања по

европским земљама. Фотографије из породичног албума сведоче о пуовањима у Москву, Лењинград, Кијев, Атину. Путовали су цариници у Мађарску, Чехословачку, Пољску, Аустрију, Бугарску... увек кад су то дозвољавале обавезе на послу. Сваког 15. новембра обележава се Дан цариника, а запослени у краљевачкој Царинарници су га са колегама обележавали на Голији, у Катићима, Ариљу, на Златибору, у Александровцу, Врњачкој Бањи. У најлепшој успомени остала је прослава пре пуних двадесет година у Богутовачкој Бањи када је Царинарница обележавала три деценије рада. Ма колико да је у послу било проблема сви су решавани успешно захваљујући и управницима почев од првог Сава Рајчевића, потом Зорана Чеперковића, Зорана Вукадиновића, Јовице Чукаловића... Велика одговорност због преузетих обавеза, и породична ситуација, у многоме су утицали на одлуку да се раније него се то могло очекивати повуче у мирнији живот. Слободанка данас верује да би остала још коју годину да није било притиска због обавеза које

су се односиле на финансијско пословање. У време кад је индустрија на простору који покрива Царинарница Краљево доживљавала експанзију увоз и извоз бројних предузећа обављао се уз контролу њених испостава. У велике извознике убрајају се краљевачки „Јасен“, „Фабрика вагона“ и „Магнохром“, „Рудник“ из Горњег Милановца и бројна друга предузећа.

- Краљево је до 1969. године држало целу територију Косова и Метохије, а радници одавде проводили тамо у сменама и по више од месец дана. Царинили су опрему за монтирање термоелектране у Обилићу и све што је извозила „Трепча“ из Косовске Митровице. Све су овде водиле општа и финансијска служба, а најтеже је било финансијској због књижења, јер је за једно предузеће било и по 40 картица. Кад сам дошла у Царинарницу било је запослено 28 радника, али смо све стизали да завршимо у старим просторијама са по троје и четворо у канцеларијама, некад и по ходницима. Нисмо имали ништа од апарата књижили смо на картицама и све радили

ручно. Овим радницима данас је много лакше него нама – каже Слободанка. Први компјутери стигли су у последњој години рада, а интензивније бављење њима отпочело тек након одласка у пензију. Пензионерске дане улепшавају деца кћери Јелене, унука студент прве године права и тринаестогодишњи унук још основац. Двоје деце има и млађи син Владимир, седмогодишњу кћи и трогодишњег сина.

- Имам четворо унучади и ја сам срећна мајка и бака. Супруг има велики хоби и од 1975. године пчелари у Богутовцу, а ја одлазим суботом и недељом. Он је велики оптимиста пун харизме, а пресудно је утицао да данас дођем у Царинарницу – каже Слободанка. Онима који су наставили да раде оно што је започела пре пуних 45 година поручује да воле посао и док га обављају не размишљају о другим стварима, јер само тако могу да напредују. То је, верује, у данашње време много лакше него кад је она почињала. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

47

48

МАГАЗИН 15.2.2015.

49

15.2.2015.

МАГАЗИН

50

Новица Неговановић

Краљевачка музичка сцена: Новица Неговановић (3)

- Између седамдесетих и осамдесетих година прошлог века свака плоча Новице Неговановић коју је издао загребачки „Југотон“ била је два пута златна. - Тиражи грамофонских плоча са песмама „Ти анђео, а ја ђаво“ и „Прође лето тридесето“ примакли се бројци од 300 хиљада примерака.

- Ансамбл који је предводио Новица Неговановић са подједнаким успехом је пратио извођаче и народне и забавне музике. – Пре наступа Новице Неговановића са екипом југословенских певача најакустичнија дворана на свету Опера хаус у Сиднеју, која прима 2.700 посетилаца, била напуњена само два пута

Фото: М. Радовановић

ШЕСТ И ПО ДЕЦЕНИЈА ДРУЖЕЊА СА ХАРМОНИКОМ

51

Д

МАГАЗИН

15.2.2015.

еценије проведене на естрадној сцени обилују бројним догађајима којих се тешко сетити у току само једног разговора ма колико се неко за њега припремао. Али, има и оних на које сећање не бледи, а у такве Новица Неговановић убраја турнеју по Русији у време док је још био на одслужењу војног рока. Обучени у морнарске униформе Новица и Недељко Билкић су били део деветочлане екипе речне морнарице која је узвраћала посету колегама из црноморских јединица. Дани турнеје представљали су прави одмор после оних проведених у касарни, а више од свега годило је сазнање да су били ослобођени ношења тешких војничких чизама. Иако интензивнији концертни наступи почињу након одслужења војног рока било их је и раније. Мића Стојановић је организовао троипомесечне турнеје по целој Југославији, а певаче попут Лепе Лукић, Недељка Билкића, Кевсер Селимове, Ђорђа Желчевског и других пратио оркестар испред кога су били Драган Матић Жилић и Новица Неговановић. Ма колико су наступи на два концерта у два различита града сваког дана представљали посебно оптерећење много је

52

веће било задововољство обиласка јадранске обале од Копра до Улциња. И поред очекивања да после победа на такмичењу најбољих хармоникаша у Соко Бањи уследе позиви за снимање плоча тога и даље није било па су се наступи, сем повремених турнеја, сводили углавном на различита породична весеља. У то време познат и цењен певач Спасоје Дукић је наступао са „Распеваном Шумадијом“, а сарађивао са Драганом Алексићем, Сидом Марковић и Обреном Пјевовићем из Мрчајеваца. Кад је у Новици препознао оно што немају други хармоникаши уследио је позив да га, након бројних породичних весеља, позове на снимање плоче са правом момачком песмом „Пролази нам младост, све лето за лето“. Више од сазнања да је пробио лед значило је оно да ће на омоту плоче бити и његова фотографија са назнаком да је победник такмичења за Прву хармонику Југославије. Врло брзо ће се Новица Неговановић појавити и као композитор песме „Ах, зашто те пре не сретох“, за коју је написао и музику и текст, након које су на основу других текстова уследиле „Камено срце“, „Све бледи, све нестаје“ и небројано других.

Значајним догађајем након победе у Сокобањи Новица оцењује велики концерт на Ташмајдану на коме су певаче пратила у то време три најпознатија оркестра, Буце Јовановића, Радојке и Тинета Живковића и Секстет Душана Радетића. Улога победника сокобањског фестивала била је да наступи као солиста, без пратње оркестра. Осећајући се као перце на ветру отпочео је стидљиво, а случај је хтео да додатни ветар у леђа пружи бас гитариста оркестра Буце Јовановића Славко Стојановић, аутор песме „Дај да зора никада не сване“. Значај тренутка су схватили и остали чланови окестра и прихватили пратњу, а Новица засвирао још агресивније. Слика о „запаљеном“ Ташмајдану је посредством телевизије допрла до

свих делова земље. Бројни саговорници који су сведочили о стању на музичкој сцени потврдили су постојање строгих правила за снимање на носаче звука, а креирали су их еминентни музички стручњаци у које се, кад је народна музика у питању, убрајао Властимир Павловић Царевац. Ма колико да су народну музику карактерисале једноставне хармоније, а правила морала да се поштују и сваки тон одсвира тачно, необуздан темперамент је утицао да се Новица поигра са нотама на свој начин, јер је осетио да може да употреби нове акорде, па су због нових хармонских решења прве песме препознатљиве и данас Учешће на великом фестивалу у Паризу обележила је победа Зорана Ка-

лезића који је поверење публике задобио након што је отпевао песму Новице Неговановића. Случај је хтео да продуцент „Југотона“ пред наступ направи рокаду, па Новици додели песму Обрена Пјевовића која је прошла незапажено, а слично је било и следеће године када се једини пут појавио на фестивалу Илиџа. Сатисфакција је уследила исте године кад је на Београдском сабору у Дому синдиката тријумфовао захваљујући гласовима свих југословенских радио станица након што је маестрално извео композицију „Не враћам се више у туђину клету“ Радослава Грајића. Београдски сабор те године памти се и по познанству са краљем севдаха Сафетом Исовићем.

- Већ су биле популарне моје песме „Прође лето тридесето“ и „Једна река у мом крају“, а као солиста на хармоници снимио сам за ПГП РТБ једну плочу кола. И поред инсистирања Недељка Билкића уредник Мића Ђорђевића, који је продуцирао кола, одбије ме као певача иако није ни чуо снимке. Билкић је био упоран па оде у „Југотон“ код продуцента Обрада Јодловић и тако крене сарадња са овом кућом.

Прва песма снимљена седамдесетих година прошлог века била је „Зна једино једна жена“, после тога „Прође лето тридесето“, а током наредних десет година свака моја плоча била је по два пута златна – прича Неговановић. За данашње прилике невероватном се чини тврдња да су се тиражи песама „Ти анђео, а ја ђаво“ и „Прође лето тридесето“ примакли бројци од 300 хиљада примерака. Био је то повод за покушај да ПГП убеди Неговановића да се врати старом јату. Задатак да га убеди добио је глумац Жика Николић коме није било тешко да пред све популарнијим Адранцем пусти по коју сузу при помисли да не могу да наступају заједно. Првих педесет хиљада плоча са песмом „Једна река у мом крају“, снимљеном за ПГП РТБ, врло брзо је продата па је наштампано и више од 250 хиљада. Колико је квалитетна сведочи сазнање да се пева и у данашње време. После много година понекад на површину исплива сумња да је одлазак из „Југотона“ био погрешан потез. Један од мотива у то време било је и сазнање да београдска продукција поклања више пажње промоцији и еми-

53

54

МАГАЗИН 15.2.2015.

товању на телевизији него загребачка. Са дистанце од неколико деценија Новица је склон веровању да превише рекламе по некад и није најбоље што може да се догоди, тим пре што је „Југотон“ био изузетан по питању исплата, али и организације концерата у иностранству где је Неговановића уз авионску карту по правилу чекао мерцедес и смештај у најбољим хотелима. Ма колико био познат и популаран у великом делу поштовалаца добре народне музике наилазио је и на препреке као кад портир на улазу у зграду београдске телевизије није хтео да га пусти унутра само зато што је заборавио да понесе личну карту. Хит песма Новице Неговановића била је „Брзо живим“, а почетни кадрови телевизијског спота за њу снимљени на центру стадиона Црвене звезде пред пуним трибинама у паузи једне од утакмица. Након позива да гостује у Београдском програму био је убеђен да треба да отпева баш ту песму. У свечаном тамном оделу, и белој кошуљи коју је красила лептир машна, појавио се јунак наше приче пред уредником програма Слободаном Вујасиновићем и редитељем Јованом Ристићем. Као гром из ведра неба деловао је захтев да се пред камерама појави са песмом „Поји Миле волове на реци“ у којој се помињу високи партијски функционер Слободан Пенезић Крцун и партизани. Сазнање да ни једна од дотадашњих композиција није имала везе са политиком, а да би ова могла негативно да утиче на добар део публике, била је добар повод за одлуку да не наступа на телевизији док њен програм креирају ова двојица. На стваралаштво продуктивног аутора између 1970. и 1980. године у највећој мери су утицали трговачки путници који су по целој земљи прадавали нова издања грамофонских плоча, па је сваке године Новица Неговановић снимио бар једну, који пут и по две. Ма колико да је желео останак у родном месту превелике обавезе утицале су да се 1974. године коначно пресели у Београд. Током вишедеценијске плодне каријере готово да нема значајније об-

ласти на земљиној кугли, ако се изузму Африка и Јапан, у којој није гостовао. Посебно напорне биле су северноамеричке турнеје на релацији од Ванкувера до Торонта између којих се путовало седам дана, а сваког од њих био један концерт у неком од градова на овој рути. Између два наступа требало је прећи и по хиљаду километара, а кратко време због преузетих обавеза утицало је да се ноћи проводе у комбију док се учесници смењују за воланом. Посебно узбудљивим чинио се пут кроз Стеновите планине са много дивљачи због којих је морало да се чека на путу док прођу медведи или муфлони. Веома значајним Новица Неговановић оцењује наступ групе југословенских певача и инструменталиста у Опера хаусу у Сиднеју. На аустралијску турнеју пре четрдесет година из Југославије је путовао бар по један представник из сваке од република, а међу њима Марко Новосел, Радојка Шверко, Бора Дрљача, Зоран Калезић и други. Предност ансамбла који је предводио Новица Неговановић састојала се у томе што је са подједнаким успехом пратио извођаче и народне и забавне музике. До тог тренутка велика и најакустичнија сала на свету, у којој пред максимално 2.700 посетилаца наступају само највећа имена светске естраде, била је пуна само два пута. Први пут је успео да их привуче Френк Синатра, други пут неко чијег се имена Новица више и не сећа, а трећи пут југословенски уметници. Велики успех на домаћој, и међународној, музичкој сцени био је повод за понуду да први пут у животу ступи у стални радни однос, а позив је стигао из „Београд диска“ који ће врло брзо наставити рад као „Југодиск“. У тешком периоду, али продуктивним и добрим за браншу, захваљујућу угледу који је уживао међу интерпретаторима Новица је успео да под исти кров доведе највредније извођаче народне музике међу којима су били Сафет Исовић, Тозовац, Тома Здравковић, Бора Сужић Квака, Душица и Недељко Билкић, Хашим Кучук Хоки, Лепа Лукић, Предраг Гојковић Цуне...

- Пре него што су ме позвали да снимим плочу „И ја имам душу људи“ фирма је била пред затварањем због минуса од две милијарде динара. У „Београд диску“ је постојао материјал са снимцима фестивала Илиџа који никад није објављен. па сам направио 150 лонг-плеј плоча и исто толико касета са по десетак песама, а уз моју прву плочу, која је била спасоносна за фирму, трговачки путници су кренули са новим издањима, након чега су почеле да стижу паре од којих су запосленима куповани станови. Код нас су већ били Рокери с Мораву, а дошао је и Шабан Шаулић – прича Неговановић. По ко зна који пут се показало да је у добру лако добар бити, а да се на муци познају јунаци. За дотадашњи крах нико није био крив, а успехе су почели да својатају сви што је био основни повод да напусти предузеће. Због великих обавеза у продукцији изостали су концерти, а током дана кроз канцеларију Новице Неговановића пролазило на стотине људи. По завршетку редовног радног времена до касно у ноћ време је проводио у студију што је било изузетно напорно ма колико волео посао и безгранично му се предавао. Све што није могао сам радили су школовани симфоничари који су добро познавали ноте и неколико аранжера међу којима издваја војног музичара Драгана Кнежевића. Екипу врсних уметника допуњавао је Петар Сам који је безброј пута пратио Ђорђа Марјановића на турнејама по Совјетском Савезу. Искуство показује да су у то време опстајали само најбољи. Тачно се знало шта је забавна, шта народна или староградска музика, ко се бави једном, другом или трећом врстом, а иако је сваки од уметника био амбициозан и трудио се да буде најбољи, није било сујете. На то време сећају успомене на дружења, седељке, концерте и сарадњу са глумцима међу којима се посебно истичу Миодраг Петровић Чкаља, Јован Јанићијевић Бурдуш, Живка Матић, Жика Миленковић, Љуба Мољац, Ратко Сарић, Љуба Степановић познат као Стевка Божуревка. Т. Радовановић

55

56

МАГАЗИН 15.2.2015.

57

Репресија у Србији 1944-1953. године

МАГАЗИН

15.2.2015.

У ИМЕ Н

58

- Изложба „У име народа репресија у Србији 1944-1953. године“ у краљевачком народном музеју до краја марта. – У периоду од 12. септембра 1944. године у Србији убијено 56 хиљада људи међу којима је и 258 жртава послератног комунистичког режима у Рашком округу. - Изложба „У име народа“ током прошле године је била најпосећенија изложба у Србији. – У Србији нема политичке воље да се обележе места на којима у тајним гробницама леже побијени. – На њима су паркови, касарне, школска дворишта, фудбалски терени, насеља... - Током наредних недеља у Народном музеју се очекује још интересантних гостију и програма везаних за ову тему. - Преседан у српској историји је 56 хиљада људи колико је изгубило живот, а стотине хиљада осуђено и прошло затворе зато што су мислили другачије и што су критиковали Тита

Фото: М. Радовановић

НАРОДА

59

МАГАЗИН

15.2.2015.

„У име народа!“ је прва изложба о жртвама комунистичког режима у Србији непосредно после Другог светског рата која на мултимедијалан и интерактиван начин говори о дугогодишњим табу темама: ликвидацији, суђењима народним непријатељима, Голом отоку и другим логорима, страдању сељака у време принудног откупа и колективизације као и стаљинистичкој политичкој култури која је имитирана у Србији и Југославији до средине педесетих година прошлог века. Изложба је само део пројекта који говори о политичким суђењима многим људима који су критички мислили и говорили, о мучилиштима у којима су издржавали дугогодишње казне и под тортуром били приморавани да мењају мишљење. Али, говори и о обичним малим људима, сељацима и њиховим породицама које су страдале у вихору револуционарног заноса у првој деценији иза рата. Изложба је оригинално постављена у Београду где је трајала три и по месеца да би након скоро два месца у Крагујевцу била и пред Краљевчанима

60

током нешто више од месец дана почев од 12. гебруара. Аутор изложбе др Срђан Цветковић потврђује циљ да посетиоцима приближи истину и факта, али не да би они изазивали нове поделе већ да би се људи, на основу факата и страшних судбина, замислили над њима без обзира које су вере и идеологије како се тако нешто никада не би поновило међу грађанима Србије у име било које идеологије. Жеља аутора је да рехабилитује неправедно осуђене и утиче на стварање нове политичке културе у Србији. Др Цветковић подсећа да апсолутне слободе нема нигде у свету, па ни код нас, ма колико је основни задатак интелектуалаца да се боре за њу и да што је могуће више одшкрину њена врата како би је применили у друштву. Државна комисија формирана са задатком да открије непозната места страдања након 12. септембра 1944. године прегледала је бројна документа које је Државна безбедност предала Архиву Србије и на основу расположивих податка установила да је после овог датума страдало око 56

хиљада људи, велики број стрељањем а остали на друге начине и у логорима. Др Цветковић потврђује да ово није коначан број, али ни да га не треба увеличавати, како је то био случај у неким ранијим временима.

- Не треба преувеличавати жртве ни у Краљеву ни у Крагујевцу, нити правити митове, већ рећи колико је људи страдало. И хиљаду људи за Србију је огроман, а две хиљаде превелик број. Државна комисија је де факто укинута иако постоји само на папиру, а главна корист је допринос да се попише одређен број људи који никада не би били пописали. Што се ексхумација и обележавања места у којима ти људи и данас леже побијени, у тајним гробницама по Србији где су паркови, касарне, школска дворишта, фудбалски терени, насеља, не постоје спомен обележја али ни политичка воља да се, барем оно што је цивилизацијски, обележе – каже др Цветковић. Ова изложба у Народном музеју служи да се о томе говори. И док су на карти Србије изложеној на поду музеја обележене бројне од тих локација, са

Др Срђан Цветковић

61

15.2.2015.

МАГАЗИН

62

фотографија на зиду у посетиоце су упрте очи знаних и незнаних људи који су ликвидирани после рата, а осуђени јер су се усудили да критикују тадашњу власт или да формирају партију другачију од владајуће.

- Утврђивање имена, података и гробова жртава увек је замашан и велики подухват настао из потребе да се страдалници и њихове судбине не забораве. Изложба је настала као истраживачки пројекат историчара др Срђана Цветковића из Института за савремену историју у Београду, а испред Државне комисије која је утврђивала све ове податке. Радили су суочавајући се са многобројним опасностима и табуисаном темом и допринели да се утврде подаци о жртвама и тајне гробнице настале после 12. септембра 1944. године. Суочавање са темом која је представљала табу резултирало је прављењем велике базе података где је по окрузима утврђен списак страдалника међу којима и за Рашки округ у броју до сада утврђених 258 жртава послератног комунистичког режима.

Можемо остати наднети над историјске изворе, усредсређени на њихове анализе, све то публиковати у уже стручним, или ширим, публикацијама. То је само слаб начин да се имена и судбине страдалника спасу од заборава и од времена које брише и најупорније сећање. Спас сећања визуелно изражен кроз овакве тематске поставке намењене широј публици потврђују се као најбоља осуда злочина и репресија у меморијалној пракси као и поимању савремене епохе – каже историчар Народног музеја Силвија Крејаковић. Изложба „У име народа“ је током прошле године била најпосећенија изложба у Србији, а да и у Краљеву постоји велико интесовање за ову тему показује велики број присутних на самом отварању. Захваљујући ауторима изложбе, др Срђану Цветковићу и Зорици Маринковић, у време прикупљања података обиђене су и локације у Краљеву за које се сумњало да су места страдалих у првим годинама после Другог светског рата, Попов поток на Ратарском

имању и Немачко гробље. Директор краљевачког Народног музеја Драган Драшковић потврђује наставак процеса прикупљања података, сазнања, фотографија, докумената и усмених казивања како би се утврдило што више облика репресије и наставио процес рехабилитације и реституције. Током наредних недеља у Народном музеју се очекује још интересантних гостију и програма везаних за ову тему.

- Желели смо после седам деценија од страшних догађаја да у државним институцијама, музејима, тамо где је место, први пут проговоримо о тешком вемену, али не да би се свађали, делили међу собом и проверавали ко је био на којој страни, већ да би суочили са чињеницма и измирили. На основу ових чињеница треба да проговоримо јавно и кажемо ко није био добар међу нама да се ово никад не би поновило. Ова изложба говори о неким стварима о којима се дуго ћутало, које су биле забрањене, због којих су неки људи ишли у затворе, на робије, где је овакве трибине прекидала полиција, а људе одводили у затворе да би ро-

бијали по неколико година само зато што су причали јавно. Она говори о ликвидацијама тајне полиције, политички монтираним судским процесима, противницима политичког система, онима који су другачије мислили. Говори о комунистима који су страдали од истог тог режима, сељацима који су страдали у време откупа и колективизације, обичним људима и породицама које се нису снашле у тешком времену – каже Цветковић уз потврду да су репресивне мере примењиване и према онима који су лажно потказани, а потказао их је неко ко је можда био уцењен или на то приморан због тортуре. Искуство показује да су људи признавали и кривицу за дела која нису чинили само да би тортура престала. Репересија није новина у историји Србије. Постајала је у време владавине Карађорђевића и Обреновића, касније и у време кад су формиране прве политичке странке, а страдало је на стотине људи, жена и деце. Убиствима су обележени почетак двадесетог, али и двадесет првог, века а и у међуратном

периоду је било прогона, јер су се јавиле две иделогије које су дејствовале насиљем и терором у политици и друштву. Једна је била комунистичка, а терор и насиље користила да освоји власт, да би касније истим насиљем настојала да преобликује човека зарад боље будућности.

- Насиље је било срж њихове идеологије као што је срж нацистичке и фашистичке идеологије политичко насиље. У тим условима је било прогона и убистава и пре Другог светског рата, а десетине хиљада људи је у Србији ликвидирано без икаквих суђења. Они се налазе на 211 локација. Преседан у српској историји је 56 хиљада људи колико је изгубило живот, а стотине хиљада осуђено и прошло затворе зато што су мислили другачије и што су критиковали Тита. Били су жртве тортуре само зато што су мислили другачије, а никад нису изведени на суд. Уз ове на Голом отоку и сељаке већ имамо 250 хиљада људи који су страдали на овај или онај начин. Ту треба додати сељаке који су затварани у време колективизације, а када све то

сабереме добијемо цифру од 300 хиљада људи плус њихове породице које су испаштале. У том систему није крив само појединац. Ако је он крив крива је и његова жена, па мора да се разведе од њега, крива су и његова деца и не могу да студирају шта желе, па су целе породице грађани другог реда, а после рата нико није хтео да им се јави – каже др Цветковић. Све је трајало првих неколико деценија након завршетка рата да би временом било заборављено ,а остало само сећање на угоднији део живота у социјализму. Остало је сећање на најпросперитетнији период шездесетих и седамдесетих година прошлог века све до појаве кризе почетком осамдесетих и потпуног расула током деведесетих. Убиства, губитак имовине и уништавање читавих породица потиснуто је у заборав новим проблемима. И управо због тога ова изложба има задатак да подсети и на такво време, како се нешто слично никад не би поновило. Т. Радовановић

63

64

МАГАЗИН 15.2.2015.

Сећање савременика: Љубиша Ајдић

ЦРНИ И ЦРВЕНИ ТЕРОР

Н

ападом устаника на окупирано Краљево пре 74 године завршен је трагични раскол двеју устаничких војски. Над окупираним Краљевом није грануло сунце слободе. Данас овде под кровом Народног музеја града Краљева отвара се ослободилачка историјска изложба баш на истом судбинском месту сусрета двају времена, овог садашњег и оног из 1941. године, ту испред, на тргу где је и замро устанак и докле су најдубље била продрла два усамљена устаничка тенка без пратеће пешадије јуришника. Многи мртви остали су на прилазима града, ту код Старе чаршије и горе десно на заравни брда код пусте Ратарске школе. Ова изложба у организацији Музеја историје Србија ауторско је дело др Срђана Цевтковић и Зорице Маринковић, научних сарадника Музеја историје. Она говри о мртвима, она говори о невино страдалима. Ова изложба није реваншистичка. Она истовремено није ни сентиментална у смислу ношења увеле маслинове гранчице мира на олтар невино страдале жртве. Ова изложба је отрежњење. Она је опамећење и напор да се измире страсти и

да се крене другим путем, путем уједињеног националног српског бића и тела. Ова изложба је истовремено и исцелитељска. Исцелитељска је снагом историјске истине која је скривана тачно 70 година, истине која је скривана и заташкавана. Овом приликом разоткривају се праве истине које говоре шта се дешавало и како се дешавало. Да би се разумело ово дешавање, као и време од 1945 до 1953. на које се односи ова изложба, нужно је посматрати узрочно последично и са временом непосредно пре овога, па чак и са временима која су касније долазила и у којима смо и ми сви истовремено живели. Говорећи о страдањима у Краљеву у назначеном периоду неукусно би било не споменути страдања из 1941. године, не само што су се она одиграла као таква него зато што су та страдања била у времену црног фашизма. Тај црни фашизам у овом граду убијао је по страховитој норми од сто према један. За једног убијеног немачког војника стрељано је сто Срба. После тога дошло је црвено време очекивано са надом због слободе, због тога што је нестао

тај фашизам. Треба имати на уму да у то црвено време, које је донело пуно трагичности о којима говори ова изложба, треба извагати однос између црног фашизма и црвеног комунизма. Црни фашизам је аждаја своје врсте, а црвено време комунизма у историјском смислу има једно историјско плус и два велика историјска минус. Једина позитивна мисија комунизма је у томе што је то била једина међународна снага у Европи која је била у стању да порази аждају црног фашизма. Основна негативност комунизма као таквог састоји се у томе што је у борби за слободу заменио борбу за слободу борбом за влашћу. Не само што је та жудња за влашћу превагнула над идејом слободе него зато што је чак изгубљена нада у револуцију као облик стицања слободе што је такође једна од великих мана комунизма. Пропале су револуције у Југославији, пропала је и бољшевичка револуција. Присталицама тог начина досезања слободе једино је остала као светионик још само Француска револуција. Ово што се кроз ову изложбу говори је снага историје као науке. Овде се говори снагом историјске истине,

Фото: М. Радовановић

- Црни фашизам је аждаја своје врсте, а црвено време комунизма у историјском смислу има једно историјско плус и два велика историјска минус. - Једина позитивна мисија комунизма је у томе што је то била једина међународна снага у Европи која је била у стању да порази аждају црног фашизма. - Основна негативност комунизма као таквог састоји се у томе што је у борби за слободу заменио борбу за слободу борбом за влашћу. - Историја не може победника да претвори у пораженог, а још мање пораженог да претвори у победника

65

66

Љубиша Ајдић

МАГАЗИН 15.2.2015.

али историја не може победника да претвори у пораженог, а још мање пораженог да претвори у победника. Зато историјска истина може и мора да скине љагу са невино пале жртве пораженог, као што може и мора да жигоше недостојног победника уљуљканог влашћу и снагом моћи. Што се тиче детаља на овој изложби који су везани за тло краљевачког простора могу споменути три детаља из тог времена који су врло битни. Одмах после рата, у јесен 1945. године, на краљевачки трг код споменика дошао је један камионет са шаторским крилима, а унутра су, у седећем положају, била три убијена четника. Вероватно су стављени у смислу броја три са везом на опасне четничке тројке као ударне песнице тог покрета. Тај путујући циркус смрти одигран је пола године после завршетка рата. Они нису хтели да се одрекну пушке, и нису се предавали, а тај циркус смрти који је ходао из места у место, из села у село, дошао је и овде на трг у Краљеву. Највише су посматрала деца. Одраслих је на овом тргу било мало. Дошао је тај камионет, открила би се шаторска крила као позоришна представа. Ту су била три леша у седећем положају са коцем који је имао дужину већу од дужине њихове кичме. Колац би се ударао мацолом, подизао би се врх и забацивала глава и врх браде тако да је добијана статика. Мртво тело је са раширеним ногама и коцем под брадом могло да издржи чак путовање из места у место и чак труцкања преко турских калдрма. Оно што је запањујуће у 45. години у слободи наједном се поново појављује, преполовљен али ипак турски колац у комунистичком слободном времену. Следећи детаљ који је врло битан за простор Краљева је био говор маршала Тита 1946. на истом том тргу. Држећи говор у једном тренутку застанка он је подигао руку према споменику и рекао: „Шта ће вам ту тај споменик у срцу града? Ша ће вам тај војник ту. Он је служио ненародним режимима“. Настао је тајац. И није важно што је настао тајац на митингу, него је убрзо после тога црвено руко-

водство Краљева изместило споменик и положило га на цивилно гробље у граду. Тог победника из ослободилачких ратова, балканских и Првог светског рата изместио је бивши аустријски каплар прерушен у партизанску униформу врховног команданта. Значи, пуцало се не само у живе људе него се пуцало у историју. Тај победник је завршио међу цивилима и тамо је одлежао све до фараонове смрти, а тек после тога је Краљево нашло снаге па је поново враћен и сада је на свом месту. Трећи детаљ је одбрана имена места, одбрана Краљева да се зове Краљево. На врхунцу моћи црвеног тријумвирата Кардељ, Тито, Ранковић, у ходу ка што већем успеху, ка што већој владавини сопственом моћи су дошли до идеје да градови по републикама понесу и имена живих руководилаца. Тако је Краљево добило има Ранковићево. Сад се десило нешто што је врло интересантно и задивљујуће. У времену тоталитаризма, у времену узлазне моћи црвене власти Краљево није правило протестне митинге, није правило никакве демонстрације и штарајкове, тад се није ни смело домонстрирати и штрајковати, али са осмехом на лицу грађани су спонтано на пијаци, по школама, свуда ишли са једном једином реченицом, интимном као да је то нека парола, али је њена снага била у природности. „Хоћемо Краљево, хоћемо Краљево“. Ништа се друго није говорило осим тога, хоћемо Краљево. Тај протест је успео и Краљевчани су одбранили краљевско име своме граду. Та окренутост Краљевчана према животу, према радостима живота, лепо се огледа и у називима краљевачких кафана. Имена су давана према резултатима из Првог светског рата из пријатељства према Француској. У центру Краљева је неизбежан Хотел „Париз“, који и данас постоји, у оном времену не само рата, него нарочито пре рата, био је симбол радости и раскоши живота. Тамо је обавезан био и оркестар у коме су свирали бели Руси који су исто тако завршили на стратишту Фабрике вагона.

Преко пута је био Хотел „Европа“, узан хотел са три спрата. У приземљу је био ресторан, а горе хотелске собе, а за време рата је служио за смештај немачким официрима. Вероватно је тај разлог, а мислим да се говорило како у њему није могао да се направи лифт јер је био сувише узан, био повод да се сруши и на истом месту сагради Хотел „Турист“. Ту је била и неизбежна „Југославија“ на линији где је била стара општина. Оптимизам у Краљеву има крупне резултате у смислу одбране краљевског имена и у спремности да се живи живот у најлепшој институцији српске културе, у спонтаној и радосној кафани. Ово је изложба Срђана Цветковића и Зорице Маринковић. Зорица Маринковић је покрила део о Голом отоку, а све остало је ауторство Срђана Цветковића. Кад је говорио о мотивима настанка изложбе Срђан Цветковић је пре отварања изложбе у Београду, а да иначе је из питомог места Долово са простора духовно зреле и родољубиве Војводине, рекао да у фамилији није имао жртава ни на левом ни на десном крилу историје и да је све радио по ставралачком надахнућу, с моралношћу у осећањима, али са неприкосновеном историјском истином. Зорица Маринковић је ваша суграђанка, ту са простора краљевачког окружења, из села Сирче. Мени који сам детињство провео овде и данас у мозгу стоји једна парола, једна стравична немачка казнена парола. Кад је пропао устанак Немци су почели да чешљају просторе долином Ибра и Мораве и послали казнену експедицију која је жарила и палила по околним селима. Највише је страдала Сирча и чак темељито паљена. Мислим да је била плакатирана та истина и та парола. Одрасли дечаци и девојчице су са забринутошћу шапутали, а она је гласила „Село Сирча сравњено са земљом“. После толико времена, и једне овакве изложбе, кад имамо овако храбре људе из Војводине и Сирче комотно можемо узвикнути „Ко то каже, ко то гебелсовски лаже да је село Сирча сравњено са земљом“.

67

68

МАГАЗИН 15.2.2015.

69

Премијера документарног филма Бориса Малагурског

МАГАЗИН

15.2.2015.

ТЕЖИНА ЛАНАЦА 2

70

- Након светске премијере 20. новембра прошле године, у оквиру фестивала Монтекасино у Јоханезбургу у Јужноафричкој Републици, филм „Тежина ланаца 2“ приказан је у Шведском филмском институту у Стокхолму, потом у Мексико Ситију, Ванкуверу, Торонту, Инсбруку, Штутгарту, Берлину, Бањалуци, Суботици, Београду, Новом Саду и Краљеву. - „Тежина ланаца 2“ анализира институције које се понашају као економске убице кроз концепт неолиберализма који је значио уништење економија многих земаља широм света. – Пре избијања светске економске кризе 2008. године еминентни економски стручњаци, међу којима има и Нобеловаца, тврдили су да је економија у савршеном стању и да нема потребе за бригом, јер је све под савршеном контролом. - У Србији ни једна телевизијска станица није показала интерес да филм уврсти у редовни програм

П

осле свега што је о распаду Југославије потврдио документарни филм Бориса Малагурског „Тежина ланаца“ са нестрпљењем се у различитим круговима, а и у Краљеву, очекивао наставак под истим именом. Прилику да буде приказан у Биоскопу „Кварт“ пружио је Покрет Двери поруком да је филм намењен онима који се

не разумеју претерано у економску тематику, али се стално питају због чега све лошије живе. Аутор филма је широм света постао познат по оригиналном приступу темама које обрађује, и изузетним документарцима насталим на темељу резултата опсежних истраживања, а сазнање да се Краљево још једном показало као бастион

слободне мисли, у време медијске цензуре у Србији, довољан је повод да дверјани организују сусрете са људима који на прави начин могу да кажу оно што сматрају важним. Краљевчани су показали изузетно интересовање, о чему сведочи препуна сала Мултимедијалног центра „Кварт“, а филм би ускоро требало да

71

15.2.2015.

МАГАЗИН

72

се нађе и на редовном репертоару биоскопа. Након светске премијере 20. новембра прошле године, у оквиру фестивала Монте касино у Јоханезбургу у Јужноафричкој Републици, филм је приказан у Шведском филмском институту у Стокхолму, потом у Мексико Ситију, Ванкуверу, Торонту, Инсбруку, Штутгарту, Берлину, Бањалуци, Суботици, Београду, Новом Саду и Краљеву. Аутор потврђује да су средства за снимање обезбеђена из неколико различитих извора, претежно приватних донатора широм света који су помогли да се прикупи 42 хиљаде канадских долара. На исти начин је финансиран и први део филма након чега се у фази продукције наставка укључила Канцеларија за Косово и Метохију, а у постпродукцију град Београд и Министарство омладине и спорта. Податак о пројекцијама у различитим деловима света потврђује сазнање да је баш из тих средина пристигло највише средстава да би пројекат „Тежина ланаца 2“ могао да буде приведен крају. Док су пре краљевачке премијере представнике медија посебно интересовали проблема са којима се сусретао током рада на филму аутор је потврдио да више него прича о препрекама настоји да их премости. Досадашње искуство потврђује да то ради успешно без обзира што не доводи у питање критике које му се упућују из одређених средина. У светлу чињенице да је једини начин за избегавање критике тотална пасивност, током које се не ради ништа, Малагурски изводи закључак да је сваки рад изложен суду оних који га подржавају, али и других који су пре склони да га осуђују. Чак ни у таквим околностима није искључиви противник различитих ставова поготово ако је критика конструктивна.

- У здравом демократском друштву је врло важно да критикујемо и да се чује свачије мишљење. Ако је критика конструктивна ја је прихватам па ћу се, кад ми неко докаже да грешим, захвалити и нећу да се љутим на особу која ми помаже да неке ствари схватим

боље. Моји филмови никада немају циљ да ставе тачку не неку причу, већ да отворе дијалог и да мало отвореније и искреније причамо о неким темама. У Тежини ланаца сам интервјуисао Џона Перкинса, који је написао бестселер књигу „Исповест економског убице“, након чега су људи широм света прочитали како функционише систем у коме говорим у филму. „Тежина ланаца 2“ анализира институције које се понашају као економске убице кроз концепт неолиберализма који је значио уништење економија многих земаља широм света. Концепт који је код нас спровођен од 2000. године па на овамо кроз политику Вашингтонског консензуса врло је пластично објашњен у филму који покушава да на духовит начин ту тематику приближи и онома који можда нису студирали економију, и можда се не разумеју претерано у ту сферу, а питају се зашто и даље лоше живимо. Уместо да само критикујемо и кукамо хајде да видимо како то можемо да решимо проблем, а овај филм нуди и нека конкретна решења – каже Малагурски. У филму „Тежина ланаца 2“ између осталих говоре Ноам Чомски, Оливер Стоун, Карла дел Понте, Карл Парент, па чак и један од бивших директора ЦИА. Иако до њих није било претерано лако доћи били су расположени за интервју након што им је до детаља објашњена идеја филма. Ситуација са домаћим актерима се унеколико разликује, јер се у коначној верзији нису појавили сви које је аутор желео да упита за мишљење. Разлози томе су различити, до неких није могло да се дође, а други нису били превише мотивисани за учешће у пројекту који је требало да одговори на бројна неразјашњена питања. Једно од њих односи се на дешавања на овим просторима посебно након наговештаја еминентних економских стручњака пре 2008. године кад су тврдили да је економија у савршеном стању и да нема потребе за бригом, јер је све под савршеном контролом. То можда и не би било чудно

да само неколико месеци пре него је криза закуцала на велика врата ово нису говорили највећи економски стручњаци света, неки од њих и добитници Нобелове награде за економију. А управо та економија је доживела крах на који је указивао само мали број оних који су упозоравали да је неолиберални систем неодржив и да ствара мехур који кад тад мора да пукне. Ово сазнање било је основ за став да прилику којом се исказују и овакве тврдње треба пружити и људима који су указивали на погубност пута којим се кренуло. Од свих лидера политичких странака који су позвани на београдску премиејру, а позвано је много њих, дошли су само челници Покрета Двери и Демократске странке Србије Бошко Обрадовић и Санда Рашковић Ивић. Потврду да им се први део филма свидео аутор је добио од бившег министра спољних послова Вука Јеремића и некадашњег председника Србије Бориса Тадића, а има информација да је у време приказивања позитиван став исказао и актуелни председник Владе Србије Алекдсандар Вучић.

- „Тежину ланаца“ сам лично предао Томи Николићу, и препоручио му да погледа кад стигне, али не знам да ли је погледао. Ја имам лакшу позицију у односу на људе који се баве политиком, јер имам могућност да кажем оно што примећујем и не размишљам о томе да ли ће ми то донети добар или лош рејтинг. У политици ствари функционишу мало другачије – каже Малагурски. Филм Тежина ланаца је приказан на програму телевизијског канала „Русија данас“ пред 664 милиона гледалаца. Овај је одмах иза Би-Би-Си-ја најгледанији канал у Сједињеним Америчким Држвама, а фим су видели гледаоци на простору од Ванкувера до Владивостока. У исто време у Србији ни једна телевизијска станица није показала интерес да филм уврсти у редовни програм. Прва по броју донација за снимање и овога пута је била српска дијаспора без које не би било могуће снимити ни

један од два филма под називом „Тежина ланаца“. Аутор посебно значајним сматра период живота проведен изван Србије који је у многоме допринео да се издигне изнад приче о дневној политици, у којој је заробљен највећи део становништва које коментарише бројне догађаје без превише везе са животима грађана. У таквим околностима је често немогуће од дрвета видету шуму, па је могућност да се на ситуацију у земљи баци поглед из другог угла прилика да се боље сагледају неке ствари. Након краљевачке премијере филм „Тежина ланаца 2“ је наставио пут према Чачку, Гаџином Хану, Нишу и Сомбору. Крајем месеца биће приказан у Линцу и Бечу, а потом и већим градовима Републике Српске. Интересантност теме је и повод за питање аутору да ли размишља о наставку трилогије.

- Кад сам снимио први део „Тежина ланаца“ већ сам размишљао о другом, а и сада већ мозгам о трећем делу јер, нажалост, још увек има довољно материјала за то. Ако довољан број људи види овај филм, ако схвати поруку и почне да делује према поруци коју има филм неће ни бити потребе за трећим делом, па ћемо моћи да се бавимо неким лепшим темама – поручује на крају Малагурски. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

73

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

15.2.2015.

Педесет нијанси - Сива

74

Откад је пре пет година ауторка Е. Л. Џејмс објавила прве епизоде приче на Интернету трилогија Педесет нијанси прерасла је у једну од највећих и најбрже продаваних књижевних серијала, продатих у више од 100 милиона примерака на 51 језику. У краљевачком биоскопу почиње приказивање филмске адаптације чији је трејлер прошле године био најгледанији на Јутјубу. Улогу милијардера Кристијана Греја игра Џејми Дорнан, а знатижељну студенткињу Анастасију Стил Дакота Џонсон. Филм говори о Кристијановом искупљењу и ослобађању неискусне Ане кроз чије ликове су читаоци добили прилику да истраже властите рањиве стране, машту и тежње. Еротична и аутентична љубавна прича ауторке, чије је право име Ерика Мичел, води у дубине богатог и мистериозног света који искрено истражује однос између мушкарца и жене. Роман који истражује однос између енигматичног двадесет седмогодишњег милијардера и сексуално неискусне студенткиње је изузетно

провокативна љубавна прича која се бави границама, посебно сексуалним, њиховим постављањем, поштовањем и прекорачивањима. Филм доноси једноставну љубавну причу о неискусној девојци која упознаје мушкарца болне прошлости. Уједно прича о снази безусловне љубави која води до оздрављења. Ради се о двоје људи који се заљубљују и преговарају шта ће, и шта неће, радити једно за друго, чега ће се, и чега се неће, одрећи једно због другога. Ана се заљубљује први пут и одмах у јако сложену особу, а Кристијан први пут почиње да осећа, дише и учи о љубави. Филм се приказује до 18. фебруара у пројекцијама од 19,30 и 22,00, а након тога до 25. само од 22 сата.

Кингсман: Тајна служба Филм је заснован на познатом стрипу Тајна служба, а редитељ Метју Вон доноси причу о тајној шпијунској организацији која регрутује грубог, али обећавајућег, младића са улице и даје му прилику да учествује у програму обуке са најјачим могућим конкурентима у време појаве велике глобалне

претње произашле из ума злог технолошког генија. Када отац петогодишњег детета жртвује живот на дужности током тајне војне операције, његова породица добије телефонски број који може да позове само једном у случају да им затреба помоћ. Седамнаест година касније Егси је незапослен и животари у мајчином стану. Након што га ухапсе због крађе аутомобила, искористиће број како би се извукао из затвора, а спасиће га лукави шпијун који његовом оцу дугује живот. Разочаран тиме како Егси живи, а импресиониран његовим способностима, шпијун ће му дати прилику да промени живот и пронађе место у супертајној обавештајној служби Кингсман. До тада мора да прође велики број тешких тестова, а све време је присутна психолошка борба с осећањем мање вредности, јер су његови конкуренти добро образовани, углађени и имају добре везе. Филм се лукаво поиграва са шпијунским жанром у причи о углађеном шпијуну који помаже младићу да се издигне из живота на улици и учи га тајнама шпијунаже. То је прича о промени животног пута и преласку из јед-

ног света у други у коме опасност вреба на сваком кораку. Филм се приказује у периоду између 19. и 25. фебруара од 19,30.

Меси Када су једног од најзначајнијих шпанских редитеља, Алекса де ла Иглесију, позвали да направи документарац о фудбалској звезди Лионелу Месију, он је одлучио да не направи филм о спорту, већ да истражи мистерију која се крије иза њега. Био је уверен да ће, ако буде истрајан у истраживању, моћи да открије како је могуће да је Меси постигао да постане један од највећих фудбалера свога времена. Док је правио филм, де ла Иглесија је све време размишљао о легендарном „Грађанину Кејну“ Орсона Велса и причи о дечаку са санкама који постаје свемоћни медијски магнат кад порасте. Де ла Иглесија је био очаран начином на који Меси поларизује мишљења упркос невероватном таленту због тврдње да га једна половина света воли, а друга га мрзи, док средина не постоји. Тако је створио изузетно дина-

мичну и фасцинантну документарноиграну слагалицу која се састоји од сцена вечере са неким од фудбалских икона, Месијевим најближим пријатељима и људима из његове младости и детињства, као и од архивског материјала и посебно режираних играних сцена заснованих на стварним догађајима. Идеја вечере проистекла је из Вуди Аленовог филма „Бродвеј Дени Роуз“, у коме се група старих комичара присећа човека по имену Дени Роуз који оживљава у њиховим анегдотама. Филм је на репертоару до 18. фебруара од 17,30.

Снежна краљица Трол Орм је годинама сањао о томе да се прослави, а прилику да постане херој добио је кад је Северни ветар отео принцезу Марибел и свету запретио вечном зимом. Принцеза и краљевство тролова припашће ономе ко успе да је спаси из снежног затвора. Орм је једном већ победио Зиму уз помоћ пријатеља, а сада то жели сам. Зато носи оклоп од металних лонаца, његови ратници су преплашени тролови, а чека га опасно путовање до

Снежне краљице. Пријатељи се на њега нису наљутили, па га храбра Герда, стидљиви Каи, храбра Алфида и весели Лута неће оставити самог кад се нађе у невољи, а сви заједно ће се наћи у невероватним пустоловинама. Након првог дела филма аутори нису желели растанак са омиљеним ликовима, јер су имали осећај да заслужују нове пустоловине и да се прича може наставити. У првом делу филм прати изворну причу Ханса Кристијана Андерсена, а други је проширен новим заплетим и визуелним ефектима. Слуга Сњежне краљице трол Орм, је био један од најзанимљивих ликова у првом наставку што је било повод да постане главни јунак другог дела филма. Анимирани филмови су још увек углавном жанр за децу, а циљ аутора је био да их забаве и опчине, али и подстакну на размишљање па свако може лако схватити Ормову причу. Иако је лаж нешто што нико не може избећи потребна је способност да се признају слабости, па је због тога ово и прича о искупљењу. Филм је на репертоару од 16 сати. Т. Радовановић

75

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 15. C 21. ФЕБРУАРА

МАГАЗИН

15.2.2015.

15. фебруар

76

399. п. н. е. - Атински филозоф Сократ осуђен на смрт.

590. — Хозроје II Парвез крунисан за краља Сасанидске Персије.

1115. — Папа Паскал II признао ред Малтешких витезова, основан у Јерусалиму, где су поред цркве светог Јована имали самостан и азил за болеснике и путнике. Касније добили задатак да бране Свету земљу.

1637. — Фердинанд III постао цар Светог Римског царства.

1763. — Мировним уговором у Хубертсбургу окончана непријатељства Аустрије и Пруске у Седмогодишњем рату. Пруска задржала Шлезију коју је преузела од Аустрије и постала једна од водећих европских војних сила.

1764. — Основан је град Сент Луис.

1879. — Амерички председник Радерфорд Б. Хејз је потписао закон који омогућава женама адвокатима да заступају случајеве пред Врховним судом Сједињених Америчких Држава.

1889. — Бојни брод УСС Мејн је експлодирао и потонуо у Хавани усмртивши 274 особе. Овај догађај је дао повод САД да објаве рат Шпанији.

1922. — У Хагу одржана прва седница сталног Међународног суда правде који је 1920. основала Лига народа ради решавања спорова међу државама. Нови Међународни суд основан при Уједињеним нацијама после Другог светског рата, по укидању Лиге народа.

1928. — Из Београда према Загребу полетео први авион југословенске цивилне авијације „Потез 29-2“, једина летелица прве југословенске авиокомпаније Аеропут. Први путници били директор авио-компаније и пет новинара.

1942. — Проценивши да нису у стању да одбране град, Британци у Другом светском рату предали Сингапур јапанским снагама, што се сматра највећим војним поразом Уједињеног Краљевства у његовој војној историји.

1944. — Америчке трупе у Другом светском рату заузеле Соломонска острва у Пацифику.

1944. — Британски авиони избацили око 1.000 бомби на Берлин.

1971. — Велика Британија прешла на децимални новчани систем, уместо дотадашњих фунти, шилинга и пенија.

1988. — Председник Аустрије Курт Валдхајм, оптужен да је, као припадник СС-јединица у Другом светском рату, одговоран за ратне злочине у Босни и Грчкој, одбио да поднесе оставку.

1989. — Десет година пошто је Москва послала своје трупе да подрже прокомунистичку владу у Кабулу, последњи совјетски војници напустили Авганистан. У десетогодишњем необјављеном рату погинуло 15.000 совјетских војника и најмање 100.000 Авганистанаца.

1990. — Велика Британија и Аргентина обновиле дипломатске односе, прекинуте 1982. у време рата за Фолкландска Острва.

1993. — Парламент Словачке изабрао економисту Михала Ковача за првог председника новоформиране државе Словачке, после распада Чехословачке.

1996. — Влада Босне и Херцеговине саопштила да је у рату, од 1992. до 1995. — нестало око 30.000 људи, од којих преко 22.000 цивила и око 2.500 припадника оружаних снага.

1997. — Опозициона коалиција „Заједно“ одржала последњи, 88. дан протеста, пошто је 11. фебруара испуњен њен основни захтев, признање

резултата локалних избора у Србији из новембра 1996..

1999. — У Кенији ухапшен лидер курдских побуњеника Абдулах Оџалан и изручен Турској, где је осуђен на смрт због издаје и пребачен у острвски затвор Имрали.

2002. — Председник САД Џорџ Буш

објавио да његова земља има алтернативан план за смањење емисије гасова, које је регулисано Протоколом о глобалном загревању у Кјотоу 1997. Иако емитују четвртину количине гасова који ствараја ефекат „стаклене баште“, САД одбациле Протокол из Кјота због штете по националну индустрију.

2003. — У таласу демонстрација, највећим од Вијетнамског рата, више од шест милиона људи у више од 600 градова у свету протестовало против напада на Ирак. Ватикан отворио запечаћену архиву о везама те државе с Немачком

од 1922. до 1939., када је Еуђенио Пачели, касније Папа Пије XII, био државни секретар Ватикана. Отварање архива одговор критичарима Папе да није довољно учинио да заустави убијање милиона Јевреја коју је нацистичка Немачке спровела током холокауста.

2008. — Борис Тадић положио заклетву и по други пут ступио на дужност председника Републике Србије.

2013. — Метеор је експлодирао над Русијом, повредивши 1.500 људи како је ударни талас одувао прозора и стена зграде. Ово се десило неочекивано само неколико сати пре очекиваног најближе икада пролаза већег и

неповезаног астероида 2012 DA14.

16. фебруар 1804. — У Сибници пукла прва устаничка пушка. Прва борба Карађорђа са устаницима против Турака, заједно са Сибничанима.

1808. — Наполеон почео напад на Шпанију, коју је после месец дана окупирао и на шпански престо довео брата Жозефа.

1862. — Основано је прво соколско друштво.

1871. — Француска потписала капитулацију и акт о помирењу с Пру-

ском после изгубљеног рата. Мировни уговор, којим је Француска уступила Пруској Алзас и велики део Лорене, уз ратну штету од пет милијарди златних франака, потписан у мају.

1873. — Шпански краљ Амадео I абдицирао због унутрашњих превирања и јачања републиканског покрета. Проглашена прва шпанска република, оборена наредне године, када је војска вратила на власт бурбонску династију с краљем Алфонсом XII. 1932. — На општим изборима у Ирској победила партија „Фијана фејл“, одвојено крило Шин фејна, а њен лидер Еамон де Валера постао председник извршног комитета Слободне Државе Ирске.

1933. — У страху од немачких претњи, Чехословачка, Румунија и Југославија, закључивањем пакта о Малој Антанти и стварањем Већа министара, учврстиле савез створен 1920. против покушаја рестаурације Хабзбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске. Антанта престала да постоји после немачке окупације Чехословачке, у марту 1939..

1936. — На парламентарним изборима у Шпанији победио Народни фронт, коалиција социјалиста, комуниста, републиканаца и других мањих партија. Владу формирао Мануел Асања, враћен демократски устав из 1931.. Покушај војске, у јулу, да обори републиканску владу прерастао у грађански рат завршен 1939. успостављањем диктатуре генерала Франциска Франка.

1945. — Амерички авиони у Другом светском рату почели бомбардовање Токија.

1959. — Вођа герилаца Фидел Кастро постао премијер Кубе пошто је 1. јануара 1959. збацио са власти диктатора Фулгенсија Батисту.

1978. — Кина и Јапан у Пекингу потписали трговински уговор вредан 20 милијарди долара, што је био почетак економског отварања Кине према свету.

— Први јавни ББС 1992. — Заирске снаге безбедности убиле 32 особе када су отвориле ватру

на хиљаде демонстраната који су почели мирне уличне протесте против режима председника Мобутуа Сесе Секоа.

1994. — У планинском подручју индонежанског острва Суматра у земљотресу погинуло најмање 200 људи.

1998. — Приликом пада "ербаса А300" тајванске авио-компаније „Чајна ерлајнс“ близу аеродрома у Тајпеху погинуле 203 особе, односно сви путници и чланови посаде, међу њима и гувернер централне банке Тајвана, и седам људи на тлу.

2000. — Русија обновила односе с НАТО-ом, прекинуте због напада те војне алијансе на Југославију у марту 1999..

2001. — У нападу наоружаних Албанаца на аутобус у близини Подујева на Косову погинуло 10 Срба, а 43 особе повређене.

2003. — У највећим снежним мећавама које су захватиле источну обалу САД умрло најмање 59 људи. Ствара се Википедија на српском језику 2006. - Почетак суђења шесторици бивших политичких и војних челника босанскохерцеговачких Хрвата, на челу са првооптуженим Јадранком Прлићем, заказан је за уторак 25. априла, објављено је у четвртак на Хашком суду. Уједињене нације у извештају на 54 странице осудиле америчко поступање у логору у заливу Гуантанамо, и затражиле да затвореницима буде суђено или да буду ослобођени. Европски парламент усвојио резолуцију о Босни и Херцеговини у којој се релевантни босански политичари позивају да наставе спровођење реформи и измену Дејтонског споразума у корист изградње функционалне државе. Француска је оштро осудила ирански нуклеарни програм.

17. фебруар 1600. — Италијански филозоф, астроном и математичар, Ђордано Бруно, спаљен је у Риму као јеретик, на основу пресуде римокатоличке инкви-

77

15.2.2015.

МАГАЗИН

78

зиције.

1836. — Указом кнеза Милош Обреновића у Букурешту је основано прво српско дипломатско-конзуларно представништво под називом Српска агенција. Шеф агенције био је Михајило Герман, а секретар Јован Гавриловић.

1864. — Јужњачка подморница „Ханли“ је у Америчком грађанском рату у Чарлстону у Јужној Каролини потопила северњачки брод „Хустаник“, што се сматра првим успешним нападом подморнице на ратни брод у историји поморског ратовања.

1916. — Британске и француске трупе заузеле су у Првом светском рату Камерун, немачку колонију у Африци.

1942. — На брду Бубањ код Ниша Немци су као одмазду због побуне у логору Црвени крст, стрељали преко 1000 Јевреја из Ниша источне и јужне Србије.

1966. — Француска је лансирала свој први сателит с полигона у Сахари.

1972. — Доњи дом британског парламента усвојио је закон о приступању Велике Британије Европској заједници (касније Европска унија).

1979. — Реагујући на упад вијетнамских снага у Камбоџу крајем 1978. и збацивање маоистичког режима Црвених Кмера, Кина је напала Вијетнам. Три седмице касније била је присиљена да повуче своје трупе.

1982. — Премијер Зимбабвеа Роберт Мугабе оптужио је некадашњег саборца Џошуу Нкома, за учешће у завери и искључио га из владе. Мугабе и Нкомо водили су седамдесетих година заједничку борбу против расистичке владавине белаца у Јужној Африци.

1990. — Чехословачка комунистичка партија искључила је из чланства бившег председника државе Густава Хусака, бившег премијера Љубомира Штроугала и још 20 високих функционера који су дошли на власт након совјетске интервенције у Чехословачкој 1968.

1992. — Генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали препоручио је размештање 13.000 припадника мировних снага светске организације на територији бивше Југославије.

1995. — Албанци у Тетову у Македонији почели су масовне демонстрације због одбијања власти да призна „албански универзитет“ у том граду. У сукобима с полицијом погинуо је један демонстрант, а већи број је повређен.

1997. — Председник Пакистана Фарук Легхари, који је у новембру 1996. распустио владу Беназир Буто, именовао је Наваза Шарифа за новог премијера.

1999. — Током албанско-српских преговора у Рамбујеу код Париза, НАТО је усвојио оперативни план за упућивање војних снага на Косово под називом „Заједнички чувар"; начелник Генералштаба Војске Југославије генерал-пуковник Драгољуб Ојданић наредио је јачање борбене готовости јединица ВЈ и предузимање мера за заштиту државне границе и одбране интегритета земље.

2002. — Побуњеници у северозападном Непалу напали су владине снаге и том приликом је убијено око 130 полицајаца, војника и цивила. Преласком на евро, Француска се опростила од франка који је 641 годину био национална валута.

2003. — По налогу хашког Трибунала на Косову су ухапшени припадници расформиране Ослободилачке војске Косова (ОВК) и изручени том суду: Харадин Баља, Исак Муслиу и Агим Муртези. То је прво хапшење особа по налогу тог суда које је обавио Кфор. Против Агима Муртезија суд је повукао оптужницу због замене идентитета. У паничном изласку из једног ноћног клуба у Чикагу, 21 особа је погинула, а око 50 је повређено.

2008. — Скупштина Косова и Метохије је усвојила декларацију о независности и тиме једнострано прогласила отцепљење од Србије. Услед овога дошло је до различитих међународних реакција тако да су неке државе подржале а неке осудиле независност Косова и Метохије.

18. фебруар 1478. — Брат енглеског краља Едварда IV, Џорџ, војвода од Кларенса,

осуђен због издаје, убијен је у Тауеру у Лондону тако што је удављен у бурету вина.

1861. — Први парламент уједињене Италије прогласио је сардинског краља Виторија Емануела II за краља Италије.

1865. — Флота Уније, у Америчком грађанском рату, заузела град Чарлстон у Јужној Каролини, једно од најважнијих упоришта јужњачких снага.

1900. — Почела битка код Пардеберга, у којој су Бури претрпели први велики пораз у рату с Британцима. Крајем фебруара 4000 бурских војника предало се британским трупама које су крајем маја ушли у Јоханезбург, а у јуну у Преторију.

1952. — Грчка и Турска су постале чланице НАТО.

1960. — Аргентина, Бразил, Мексико, Парагвај, Перу, Уругвај и Чиле постигли договор о оснивању Латиноамеричког удружења слободне трговине.

1965. — Проглашена независност афричке државе Гамбије у оквиру Британског комонвелта.

1991. — У терористичком нападу Ирске републиканске армије на железничкој станици Викторија у Лондону, у експлозији подметнуте бомбе погинула је једна, а рањено најмање 40 особа.

1996. — У експлозији два аутомобила-бомбе близу главног града Алжира, које су подметнули исламски терористи, погинуло је 12 и рањено 35 људи.

1997. — Центар за мине УН објавио је да се на територији Босне и Херцеговине налази око милион нагазних мина, а према подацима Међународног комитета Црвеног крста од мина је у периоду 1992-97. страдало око 3200 особа, од којих 686 деце.

2000. — На паралментарним изборима у Ирану убедљиво су победили реформисти, блиски председнику Мохамеду Катамију.

2002. — Европска унија одобрила упућивање полицијских снага земаља чланица Уније у Босну и Херцеговину. Те снаге ће наредне године заменити

међународну полицију Уједињених нација која је деловала у БиХ на основу Дејтонског споразума из 1995. Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу, почео је доказни поступак против Слободана Милошевића по оптужници за злочине почињене на Косову. Током овог поступка, који је завршен 13. септембра, тужилаштво је извело 145 сведока.

2003. — У Словенији ухапшен функционер Демократске партије Косова Фатмир Љимај, бивши официр Ослободилачке војске Косова. Лимај је 4. марта изручен Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за злочине против човечности над Албанцима и Србима у логору Лапушник на Косову у лето 1998. У подметнутом пожару у подземној железници у јужнокорејском граду Тагеу, погинуло је најмање 133 особе, а више од 150 је повређено.

2006. — Министарство унутрашњих послова Републике Србије поднело је кривичну пријаву Окружном тужилаштву против Богољуба Карића. Званични Беч је негирао тврдње Карле дел Понте о одбијању сарадње са Међународним судом у Хагу. Скупштина ДС-а изабрала је за председника партије досадашњег лидера странке и председника Србије Бориса Тадића.

1.800 људи је погинуло након што се, због водених бујица, одронио део планине на југу Филипина. Босански филм Грбавица добио главну награду Златни медвјед на Берлинском филмском фестивалу.

19. фебруар 1674. — Потписан Вестминстерски мир којим је окончан Англо-холандски рат, а Нова Холандија, подручје данашњег Њујорка, припала Енглеској.

1797. — Папа Пије VI потписао Толентински уговор с Наполеоном Бонапартом према којем су Болоња, Ромања и Ферара припале Француској.

1807. — Британска флота прошла кроз Дарданеле да би се потом придружила руским снагама у рату против Турске.

1861. — Царским манифестом и Законом о правном положају сељака цар Александар II укинуо кметство у Русији.

1912. — Почео шаховски турнир у Сан Себастијану, Шпанија.

1918. — Совјетски Централни извршни комитет издао декрет о забрани приватног власништва над земљом, водама и природним ресурсима.

1922. — У Загребу изашао први број листа "Борба", иза којег је стајала илегална Комунистичка партија Југославије. Лист забрањен 13. јанаура 1929. Поново излазио у Другом светском рату у Ужицу крајм 1941. и у Босанској крајини од октобра 1942. до фебруара 1943. После рата наставио је да излази у Београду као дневни лист.

1942. — Јапански авиони у првом нападу на Аустралију у Другом светском рату бомбардовали град Дарвин и оближњу војну базу. У нападу погинула 243 Аустралијанца, потопљено осам бродова и уништена 23 авиона.

1942. — Силе Осовине напале су савезничке снаге у Тунису је код Касеринског пролаза.

1945. — Америчке снаге искрцале се у Другом светском рату на пацифичко острво Иво Џима. У борбама које су трајале до 26. марта, када су се Јапанаци предали, погинуло више од 6.800 Американаца.

1959. — Велика Британија, Грчка и Турска потписале у Лондону споразум о независности *Кипра, на којем је годинама трајао устанак против британске колонијалне власти.

1976. — Исланд прекинуо дипломатске односе с Великом Британијом после неуспешних преговора две земље о праву на рибарење у спорним водама и тиме отпочео тзв. "бакаларски рат".

1977. — У Букурешту потписан југословенско-румунски споразум о даљем заједничком коришћењу Дунава и изградњи хидроцентрале "Ђердап 2".

1991. — Борис Јељцин затражио оставку председника СССР Михаила Горбачова, тврдећи да је он жртвовао реформе да би повећао личну власт.

1992. — У Јужној и Северној Кореји ступили су на снагу споразуми о забрани нуклеарног оружја на корејском полуострву.

1993. — Од 1.500 путника и чланова посаде ферибота који је потопљен у олуји поред обала Хаитија спасено 285.

1999. — Убијен верски вођа ирачких шиита велики ајатолах Мохамад Садек ал Садр, с два сина.

2002. — После убиства шест израелских војника, израелске снаге напале седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази и том приликом погинуло 15 Палестинаца.

2003. — Међународни кривични суд за Руанду осудио адвентистичког свештеника Елизафана Нтакирутинама на 10, а његовог сина доктора Жирарда на 25 година затвора за геноцид и злочине против човечности у тој земљи. То је прва пресуда Трибунала једном свештеном лицу. У Немачкојна 15 година затвора осуђен Мунир Ел Мотасадеку, саучесник у терористичким нападима у Њујорку 11. септембра 2001.

20. фебруар 1631. — Немачки протестантски кнезови склопили су савез са шведским краљем Густавом II, чиме је и Шведска ушла у Тридесетогодишњи рат (1618—1648).

1809. — Французи су после дуже опсаде заузели Сарагосу, која је одбила Наполеоновог брата Жозефа за краља Шпаније.

1860. — У Новом Саду је изашао први број "Данице", најзначајнијег књижевног часописа српског романтизма, који је покренуо и уређивао Ђорђе Поповић. "Даница" је окупила стотинак српских писаца, међу којима Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јовановића Змаја, Лазу Костића, Љубу Ненадовића и друге.

1938. — Шеф британске дипломатије Ентони Идн поднео је оставку у знак протеста због попустљиве политике премијера Невила Чемберлена према немачком диктатору Адолфу Хитлеру.

79

15.2.2015.

МАГАЗИН

80

1942. — Јапанци су у Другом свеском рату напали португалски Тимор и острво Бали у холандској Источној Индији.

1962. — После успешних подорбиталних летова с људском посадом, САД су у орбиту око Земље лансирале свемирски брод "Меркјури-Атлас 6", којим је први амерички астронаут Џон Глен три пута облетео око земље. Лет је трајао четири сата, 55 минута и 23 секунде.

1967. — Председник Индонезије Ахмет Сукарно предао је сву извршну власт генералу Сухарту, задржавши само "титулу" председника.

1979. — У ерупцији индонежанског вулкана Синира живот је изгубило 175 људи.

1985. — У Ирској је, и поред жестоког противљења римокатоличке цркве, легализована продаја контрацептивних средстава.

1986. — Верски сукоби између Хиндуса, муслимана и Сика захватили су Индију, а у три индијске државе заведен је полицијски час.

1991. — Усвајањем амандмана 99.

на Устав, којим је Република Словенија дефинисана као самостална држава, Скупштина Словеније покренула је иницијативу за издвајање из СФР Југославије; влада Хрватске поднела је Сабору допуну Устава по коме у Хрватској важе само закони те републике, чиме је суспендован Устав тадашње СФРЈ.

1996. — Зетови ирачког председника Садама Хусеина, генерал Хусеин Камел Хасан и његов брат Садам Камел, вратили су се с породицама у Ирак из шестомесечног избеглиштва у Јордану. Ирачки председник их је помиловао, али су три дана касније обојица убијени.

1999. — На Косову, на подручјима Подујева, Ораховца и Суве Реке, појачани су оружани сукоби између српских снага безбедности и припадника организације косовских Албанаца Ослободилачке војске Косова (ОВК).

2000. — Српска полиција је током седам дана привела 24 активиста студентске организације "Отпор" због лепљења плаката и исписивања графита са антирежимским садржајем. Хапшење активиста "Отпора" и онемо-

гућавање рада независним медијима, обележили су наредни период све до избора у септембру на којима је, победом Демократске опозиције Србије, срушен режим Слободана Милошевића.

2002. — У највећој железничкој несрећи у Египту погинуло је 373 путника, а 66 је повређено, када је избио пожар у возу на линији Каиро-Луксор.

2003. — У пожару који је избио на рок концерту групе Грејт Вајт (Great White) у једном ноћном клубу у Вест Ворику, на острву Роуд (САД), погинуло је 100, а повређено око 200 особа.

2006. — У Бечу почели преговори српских и косовских власти о будућем статусу Косова. БиХ добија Председништво које чине председник и два потпредседника, с ротацијом на челу ове институције сваких 18 месеци. Испитивањима на Ветеринарском факултету у Сарајеву данас је и службено потврђено постојање типа Х5 вируса птичије грипе код лабудова довезених са Малог пливског језера код Јајца.

21. фебруар 1613. — На руски престо ступио Михаил, син московског патријарха Филарета, родоначелник династије Романов која је владала Русијом до 1917.

1848. — Објављен је „Комунистички манифест“ Карла Маркса и Фридриха Енгелса.

1911. — Јапан и САД потписали трговински уговор којим је ограничен прилив јапанских радника у САД.

1916. — Немачким нападом почела битка код Вердена у Француској, најдужа и најкрвавија у Првом светском рату. У бици која је окончана 18. децембра погинуло око милион немачких и француских војника.

1941. — У авионској несрећи погинуо канадски физиолог Фредерик Грант Бантинг, који је с Чарлсом Бестом 1921. изоловао инсулин. 1923. добио Нобелову награду за медицину коју је поделио са својим сарадником Џоном Маклаудом.

1943. — Британски краљ Џорџ VI доделио Русима одликовање "Мач части" за одбрану Стаљинграда у Дру-

гом светском рату.

1958. — Гамал Абдел Насер изабран за првог председника Уједињене Арапске Републике, федерације Египта и Сирије.

1972. — Ричард Никсон допутовао у Пекинг као први председник САД у посети Народној Републици Кини. Тиме почела нормализација америчкокинеских односа и отворен пут за пријем Кине у Уједињене нације и њено стално место у Савету безбедности.

1974. — У Скупштини Југославије проглашен нови Устав којим су дефинисане промене у односима федерације и федералних јединица и устројство федералне заједнице. Републике практично постале националне државе, а аутономне покрајине Косово и Војводина конститутивни елементи федерације, чиме је њихова веза с Републиком Србијом сведена на минимум.

1983. — У етничким немирима после избора у индијској држави Асам погинуло више од 800 људи.

1992. — Савет безбедности Уједи-

њених нација донео резолуцију 743 о упућивању мировних снага УН у Југославију с мандатом од 12 месеци.

1997. — Присталице и симпатизери српске коалиције "Заједно", који су готово три месеца протестовали широм Србије због поништавања резултата локалних избора, окупили се у Београду да прославе конституисање Скупштине града, прве после Другог светског рата у којој на власти нису били комунисти. Тог дана скинута звезда-петокраке, симбол комунизма, са куполе Градске скупштине. За градоначелника изабран лидер Демократске странке Зоран Ђинђић.

2001. — У Кандахару, седишту талибана, више од 1.000 људи присуствовало јавном извршењу смртне казне вешањем две жене оптужене за проституцију.

2002. — Председник САД Џорџ Буш допутовао у званичну посету Кини, у прву посету једног председника САД Кини после 30 година.

2003. — Извршен неуспели атентат на премијера Србије, Зорана Ђинђића, на ауто-путу код Београдске арене.

81

Четврта Сретењска атлетска трка

МАГАЗИН

15.2.2015.

ПРАЗНИК АТЛЕ

82

- На старту четврте Сретењске атлетске трке у Ушћу очекује се више од 250 учесника. - Од ове године трка међународног карактера. – Посебна атракција трка рудара. – За посматраче бесплатан превоз аутобусом до Ушћа и назад

Н

а само педесетак километара од Краљева узводно уз Ибар сместило се Ушће, варошица широм старе Југославије некада позната по кајакашким асовима, али и развијеном индустријом која је запошљавала велики број становника околних места. Годинама је у Ушћу врвело као у кошници поготово током три летња месеца, од почетка до краја деведесетих година прошлог века, када је овде било смештено насеље Омладинске радне акције „Ибар“ чији су бригадири пошумљавали голети у Ибарској клисури. Од тренутка када су се они пре-

селили у Краљево, а онда потпуно нестали са ових простора, Ушће је наставило да тавори надајући се чуду које би их вратило на пут старе славе. Све мањи број ентузијаста ту и тамо покрене иницијативу да бар нешто заталаса устајалу атмосферу овог места, а један од ретких начина је Сретењска атлетска трка која се у недељу 15. фебруара одржава четврти пут. После три године током којих се на старту појављивао све већи број такмичара различитог узраста овогодишња трка се најављује као

међународна, јер ће на њој поред гостију из бивших југословенских република учествовати и четири румунска атлетичара. То је повод да организатор упути позив свима који то још нису учинили да се пријаве и у директном окршају одмере снаге на међународној сцени. Директор трке је и ове године Вучић Ђоковић, бивши државни репрезентативац на дугим пругама и првак Југославије у маратону као најтежој атлетској дисциплини. Најзначајније име међу учесницима и ове године је атлетска принцеза Амела

ЕТИКЕ У УШЋУ Терзић, а постоји могућност да се као гости појаве нека од имена која су обележила историју српске атлетике. Организација такмичења на коме се очекује више од 250 учесника, колико их се на старту трке појавило прошле године, изискује значајна материјална средства која су ове године обезбеђена уз подршку локалне самоуправе, Месне заједнице Ушће, синдиката Ибарских рудника и приватних дародаваца. Као посебно атрактивна и ове године се највљује трка рудара, а из синдиката Ибарских рудника поред атлетске трке најављују подршку и бројним другим збивањима због обавезе коју имају према мештанима овог краја. Осим ушћанских у трци рудара наступиће и њихове колеге из басена Рембас и Лубница, а очекују се синдикални представници Колубаре, Костолца и Републике Српске.

Да трка добије међународни карактер постарао се Бобан Сувочесмаковић који годинама одржава везе Краљева са румунским градом Сибију. Искуство досадашње сарадње на бројним пољима, међу њима и спорту, изродило је идеју о успостављању веза између Ушћа и румунског града Медијаша који се налази у централном делу Румуније Трансилванији у округу Сибију. Град са тек четрдесетак хиљада становника познат по експлоатацији метана могао би већ током наредне две године да буде чвршће везан за Ушће, а први корак на том путу треба да направе четири атлетичара из овог града чији је долазак најављен за недељу. Уз име сваког од њих је дуг списак успеха на бројним домаћим и међународним такмичењима што је додатни мотив домаћим такмичарима да што спремније приступе припремама за старт. Медијаш се у румун-

ским оквирима сматра спортским градом из кога потичу два прволигаша у фудбалској супер лиги и респектабилни кошаркашки клуб који се последњих десетак година налази у првом делу првенствене лествице, а чије је боје бранио и Краљевчанин Марко Димитријевић. Тачно у подне на старту ће се појавити најмлађи такмичари, а онда једни за другим у различитим узрастним категоријама и они старији све до ветерана. За Краљевчане који пожеле да празнични дан проведу у пријатној атмосфери, а метеоролози најављују лепо време, организатори су обезбедили бесплатан аутобуски превоз до Ушћа и назад. Аутобус са станице испред Атлетског стадиона полази у 9,30 а повратак у Краљево је планиран за 15,30. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

83

84

МАГАЗИН 15.2.2015.

85

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

15.2.2015.

НАЈВИШЕ СТРА

86

С

а становишта безбедности прва недеља фебруара указује на повећану сигурност првенствено због сазнања да је, у односу на само седам дана раније, драстично смањен број евидентираних кривичних дела. О томе сведочи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града за период од 2. до 8. фебруара који потврђује да је евидентирано само 37 кривичних дела из области општег криминалитета. Успешнијим него у многим другим случајевима показао се и рад инспектора криминалистичке полиције којима су

познати извршиоци скоро половине од укупног броја, или 16 кривичних дела. За нијансу мирније него претходне недеље било је и у области јавног реда и мира у коме се бележи тек 13 повода за ремећење. И док је број прекршаја који се третирају као остали идентичан о побољшању стања у овој области закључује се на основу смањеног броја туча. Једна саобраћајна незгода више него у претходном статистичком периоду не може да буде повод за закључак о знатнијем погоршању стања у овој области, иако је број незгода са

повређеним лицима повећан. Од укупно десет евидентираних епилог три саобраћајне незоге су повређена лица, а осталих само материјална штета која је процењена на скоро милион динара. Уз констатацију да су повреде код три особе оцењене као лакше следи и она о 411 прекршаја у саобраћају евидентираних за седам дана. Најмирније је, по правилу, било у области заштите од пожара, па припадници Ватрогасно-спасилачке јединице нису имали потребу да интервенишу.

АДАЛА ВОЗИЛА КРТИЦА У ПОЛИЦИЈИ У наставку акције на сузбијању корупције припадници Министарства унутрашњих послова су у Краљеву, у сарадњи са Вишим јавним тужилаштвом, ухапсили пет особа међу којима је и полицијски службеник, због сумње да су извршили кривично дело примање мита и давање мита. Ухапшени су четрдесетпетогодишњи полицијски службеник И.С. из Краљева, адвокат из Чачка Љ.О.

(1962), власник две агенције у Крагујевцу М.М. (1955), и два посредника, радник ове две агенције А.К. (1971) и посредник и Д.З. (1956) из Чачка. Сумња се да је кривично дело извршено у периоду од августа прошле до краја јануара ове године тако што је И.С. адвокату лично, или преко посредника, за новчану накнаду достављао податке о саобраћајним незгодама на подручју Србије, као и податке о повређеним и оштећеним особама у њима, који су му били доступни у обављању послова. По реализацији предмета, и наплати накнаде штете за особе чије је податке доставио, адвокат му је лично, или преко три посредника, плаћала у готовом 20 евра за податке о особама које су лакше повређене, 30 за особе са тежим повредамам, а 50 евра за оне које су настрадале у саобраћајним незгодама. Утврђено је да је И.С. адвокату Љ.О. омогућио да дође до података за више од 40 оштећених особа које су пристале да их она заступа пред надлежним судовима у поступку надокнаде штете од осигуравајућих друштава. Тако је полицајац за услуге добио укупно 310 евра и 41 хиљаду динара и на тај начин прибавио имовинску корист за себе и друге.

87

15.2.2015.

МАГАЗИН

88

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs