MagazIN 155

МАГАЗИН Година III * Број 155 * 11. јануар 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 11.1.2015.

3

4

МАГАЗИН 11.1.2015.

5

6

МАГАЗИН 11.1.2015.

Божићна посланица Српске Православне Цркве Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2014. године ИРИНЕЈ по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско -карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше Свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни Божићни поздрав:

mir bo`ji hristos se rodi Заиста, велика је тајна побожности: Бог се јави у телу, оправда се у Духу, показа се анђелима, проповеди се незнабошцима, верова се у свету, вазнесе се у слави (1. Тим 3,16) рослављамо, браћо и сестре, и ове године Господње дан Христо вог Рождества, дан у који је Бог сишао на земљу, у који се Јединородни Син Божји оваплотио од Духа Светога и Марије Дјеве да би нас људе, смртне и пролазне, обдарио животом вечним.

p

Божић је дан у који је Бог постао човек, да би људи постали богови по благодати; Божић је дан откривања вечне истине о Богу, човеку и свету; Божић је дан у који се сјединило Небо и Земља, у који је засијала свету вечна светлост богопознања; Божић је дан у који су се људи измирили са Богом и

познали да су синови Божји – да су сви људи браћа и вечна сабраћа, призвана на узајамну љубав, мирење и праштање. Радосна вест о рођењу Сина Божјег благовести нам најпре двоједну истину: истину о Христу Богочовеку, истинитом Богу и истинитом Човеку, Сину човечјем, јед-

7

МАГАЗИН

11.1.2015.

номе и истоме Јединородном Сину Очевом чији је род неизразив и Који је истовремено из царскога рода Давидова. Тако, по богонадахнутим речима Светог Владике Жичког: на Њему се испуњавају обе заповести Божје: ко воли Њега, воли савршеног Бога; ко љуби Њега, љуби савршеног Човека, и у Њему исконску човечност, све људе и сва створења Божја. На Божић нам се јављају, откривају и дарују три основне светиње људског и свеукупног постојања: светиња оца и очинства, светиња мајке и материн ства, светиња детета и детињства. Управо зато Црква, припремајући се за Христово Рождество, слави пред Божић: Детинце, Материце и Оце. Тако, у Христу као Детету младом, Богомладенцу, Предвечном Богу – како Му на Божић певамо – свако зачеће у утроби мајке и свако рођење задобија вечни смисао; свако новорођено дете постаје светиња. Исто тако је светиња и материнство, освештано богоматеринством Пресвете Богородице, јер утроба матере не рађа више децу за смрт и пролазност: свако рођење новог детета после Христовог рођења постаје рођење за вечност. Тако је тиме и земаљско очинство постало

8

светиња, зато што су му корени у небеском очинству Бога Оца, Христовог и нашег вечног Родитеља. Рождеством Христовим, дакле, јавља нам се и дарује величанствена и неизрецива Тајна небеске Заједнице Оца и Сина и Светога Духа, Једнога Бога љубави у Тројици прослављанога. Њиме земни отац, мајка и дете постају огледало те надумне тајне, као Црква Божја и као породица – Црква у маломе. Јединство света и јединство људског рода, јединство и неуништиво заједништво утемељени су у јединству Божјем и вечној Заједници љубави Оца и Сина и Духа Светога. Стварајући видљиви и невидљиви свет, Бог га испуњује Својом љубављу и призива на узрастање у тој љубави и савршенству, по мери Божјег савршенства, нарочито када се тиче разумних бића: „Будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески“ (Мт 5, 48). Тако стварајући свет, Бог већ тада почиње да ствара Цркву као заједницу свега постојећег. А пуноћу тог стварања и свеукупног дела Божјег управо представља Христово Рождество – дан у који се Бог очовечио да би се човек и творевина обожили. Зато је Црква Божја, као тело Христово, место

и заједница остваривања те пуноће, место узрастања и усавршавања „док не достигнемо сви у јединство вере и познања Сина Божјега, у човека савршена, у меру раста пуноће Христове“ (Еф 4,13). Породица је основна ћелија те и такве Цркве Божје, слика Божје тројичне љубави. Зато Апостол народâ Павле, кад говори о светињи брака, исту упоређује са љубављу којом је Христос заволео Цркву, приносећи и жртвујући Себе за њу, и завршава богонадахнутим речима: „Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и о Цркви“ (в. Еф 5,25-32). Када људи поричу и заборављају Бога љубави, распада се породица као њено земно остварење и јављање – то јест, заједница мушког и женског као Света Тајна љубави и рађања за живот вечни. Што је мање вере у Бога, што је мање Бога и Божје љубави у људима, то је све мање љубави у људским односима; све је мање истинске љубави у браку, породици, друштву – то све више међу људима и у људима царује лажна љубав и самољубље. Људско биће је по природи и призвању створено за љубав. А као што људски организам потребује здраву храну, то човек, губећи праву љубав и

здраву храну, замењује их сурогатима љубави и хране. Такав човек постаје неспособан да схвати и прихвати вечну Истину, Којој певамо на Божић: Рождество Твоје, Христе Боже наш, обасја свет светлошћу богопознања; још мање може такав човек да схвати и прихвати речи Бога Који се јавио у телу: „Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу Ја дати Тело је Моје, које ћу Ја дати за живот света“ (Јн 6, 51). Није ли наше доба поново кренуло путем смрти, путем замењивања истине Божје лажју, путем служења твари уместо Творцу? Заиста, човек је данас у опасности више него икада да замени Бога сатаном, лажним божанством и лажним знањем, истинску љубав оним што Свети Јован Боговидац назива „похот телесна, и похот очију и надменост живљења“ (1. Јн 2, 16). А када год је човечанство у историји кретало тим путем, неминовно се налазило у предворју своје катастрофе и пред пропашћу своје цивилизације. Наше слављење Божића, као слављење Бога љубави и истинске човечје љубави, као и светиње рађања за

вечни живот, догађа се у времену човекове употребе али и злоупотребе Божјег давања и дарова. Та злоупотреба неминовно изазива поремећај основног поретка и правила живљења, узрок је зла и многих болести, угрожава здравље како човека тако и природе, и доводи до губљења смисла живота. Одбацивање и гажење древних хришћанских и свечовечанских моралних основа живота, и на њима грађеног истинског људског постојања и достојанства, води поремећају саме наше природе и живота. Христово Рождество позива на повратак исконским моралним вредностима, на уздржање, на целомудреност живота младих, на светињу брака, подвиг, пост и молитву. У овом, дакле, нашем времену, у којем је све на продају – нарочито светиња љубави и смисла живота, Богомладенац Својим Рождеством позива све људе свих времена на задобијање вечне божанске љубави, бесмртног здравља и пуноће живота, у заједници Бога Оца и Сина и Духа Светога, Једног Бога у Тројици слављенога. И овога Божића смо заједно са својом браћом и сестрама на Косову и

Метохији, и поручујемо им да остану и да живе са својим светињама. Молитвено се сећамо и нашег брата и саслужитеља, Архиепископа охридског и митрополита скопског Јована, који у тамници неправедно издржава казну само зато што се определио за јединство Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Такође се молитвено сећамо и свих оних који било где невино пате и страдају. Молимо се новорођеном Христу да у години која долази буде мање немира а више мира, мање мржње а више љубави, мање неслоге а више слоге, и призивамо благослов Божји на вас, децо наша духовна, ма где да сте у свету, да у миру и љубави са Богом и људима прославите Божић, поздрављајући једни друге радосним и древним поздравом: Мир Божји – Христос се роди! Ваистину се роди! Благословена нова 2015. година! Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2014. године.

9

10

МАГАЗИН 11.1.2015.

11

Акција краљевачких радикала

МАГАЗИН

11.1.2015.

БАДЊАЦИ Н

12

- Српски радикали припремили стотинак бадњака за грађане Краљева.

– Година повратка радикала на српску политичку сцену. – Без српских радикала нема демократије, нема парламентаризма ни политичког живота како у Краљеву тако ни у држави Србији

Д

ва дана пред Божић краљевачки радикали су на Тргу српских ратника организовали велику акцију поделе бадњака са циљем да подсете Краљевчане на приближавање Божићних празника, Бадње вечери, Божића и Нове године по

јулијанском календару. Била је то и прилика да се, онима који су на пригодном штанду у центру града примили поклон, у складу са традицијом и обичајима српског народа честита празник и пожели много више свега него у минулој години.

Чланови и симпатизери Српске радикалне странке припремили су стотинак бадњака за исто толико суграђана који су по снежном и прохладном времену прве дане нове године проводили у шетњи централним градским тргом.

НА ПОКЛОН

Годину за нама српски радикали сматрају победничком, јер ју је обележио повратак председника странке др Војислава Шешеља из затвора у Схевенингену у коме је провео пуних 12 година. Повратак Војислава Шешеља у земљу представља и повратак Српске радикалне странке на политичку сцену након великог пораза на ванредним парламентарним изборима у марту претходне године. Председник Градског одбора Српске радикалне странке у Краљеву Иван Дамљановић дола-

зећу годину види као годину повратка радикала у Народну скупштину након нових ванредних парламентарних избора које очекују.

- Ова година је година Српске радикалне странке, повратка на политичку сцену и ослобођења од ненародног режима који српски народ води путем пропасти и безнађа. Живимо много теже пре него што су ови дошли на власт. Томе нема краја, то мора да се заустави, а на томе ће свим силама и свим срцем радити Српска радикална странка. У Краљеву ће де-

ловати снажно опозиционо, опоравиће месне одборе, извршити ревизију чланства и спремати се за ванредне, или редовне, локалне изборе који су пред нама. Ми ћемо бити потпуно спремни да се на велика врата вратимо на политичку сцену, јер је то обавеза нас српских радикала без којих нема демократије, нема парламентаризма ни политичког живота како у Краљеву тако ни у држави Србији – каже Дамљановић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

13

Традиционални опход улицама града

МАГАЗИН

11.1.2015.

У ДУХУ ПРАВО

14

- Традиција гајења коња је вековима била присутна у српском народу.

– Колона највећих заљубљеника у коње са две чезе, три фијакера и више јахаћих коња по седми пут на Божић прошетало улицама Краљева.

– Сличне манифестације на Богојављење, Светог Саву, Ускрс и друге значајне православне празнике. – Удружење љубитеља коња „Столови“ 2. фебруара обележава другу годину постојања

Фото: М. Радовановић

О(Г)СЛАВЉА

15

П

МАГАЗИН

11.1.2015.

уних пет година пре него што је основано Удружење љубитеља коња „Столови“ група од неколико власника ових домаћих животиња кренула је на Божић улицама града привлачећи пажњу малог броја пролазника који су се тада нашли дуж маршруте којом су пролазили. Седам година касније различите врсте запрега, и јахачи на коњима, уобичајена су слика на Божић и друге празнике као што су Богојављење, Свети Сава, Ускрс, али и на манифестацијама „Нарцису у походе“ сваке друге недеље у мају, сабору на Жељину и традиционалној „Фијакеријади“ у Црепаји под Панчева. Број различитих манифестација на којима учествују заљубљеници у коње, са својим мезимцима и запрегама, из године у годину је све већи, а један од зачетника ове идеје Рибничанин Вукомир Марковић потврђује основни циљ, очување традиције гајења

16

коња која је вековима била присутна у српском народу. Идеја зачета пред Божић пре пуних седам година окупила је тада тек троје, или четворо, највећих љубитеља коња којима се из године у годину придруживао све већи број истомишљеника. На старту овогодишњег похода улицама града било је већ десетак учесника, а Марковић верује да би их било знатно више да неповољни метеоролошки услови, снег и ниске температуре, нису омеле бројне од њих, поготово из удаљенијих места, да се придруже. Учесници овогодишње манифестације обећавају одржавање традиције и учешће у обележавању свих празника у духу православља са жељом да љубав према коњима пренесу на млађе генерације и утичу на њих да кроз дружење наставе оно што је започето пре седам година кад је након

окупљања код Пољопривредне школе на Ратарском имању колона коњаника први пут организовано кренула улицама града. Божићне шетње настављене су следеће године уз велико одобравање и подршку пролазника којима је оно што је те године изгледало чудно постајало све уобичајеније. Није реткост да многи од њих у предвечерје празника покушавају да сазнају време одржавања и маршруту како би још једном подржали ову све мање чудну дружину. Прво следеће окупљање очекује се већ 19. јануара када на левој обали Ибра испред Дома технике најхрабрији Краљевчани закораче у воде набујале и хладне реке како би препливали тридесет три метра који симболишу исто толико година земаљског живота Исуса Христа. До маја, када се на Столовима беру нарциси, на дан Светог Саве следи излазак до Са-

вине чесме на падинама Гоча, а затим традиционални ускршњи обилазак града. Другог дана по Ускрсу одржава се традиционална Фијакеријада на Зрењанинском путу у Црепаји, а десетак Краљевчана су од прве по реду редовни учесници. Ова манифестација повод је и за размишљање о организовању сличне у Краљеву. На Божић ове године кренуло је низ 4. црногорску улицу у Рибници десетак учесника у три чезе, два фијакера и остали на коњима према Храму Светог Саве у Доситејевој улици, а потом преко улица Димитрија Туцовића и Хајдук Вељкове до „4. краљевачког батаљона“. Уз нескривене симпатије пролазника наставили су низ Улицу Олге Јовичић Рите до Југ Богданове, па поново Хајдук Вељковом до Кафане „Задужбина“, а онда Улицом Милоша Великог према мосту преко Ибра и по-

лазној позицији у близини Касарне „Рибница“. Овде је за све учеснике и случајне пролазнике приређено дружење и окрепљење уз грејану ракију и прасеће печење, а онда растанак до прве следеће прилике за десетак дана. Вукомир Марковић је задовољан одзивом учесника и чињеницом да током проласка уобичајеном трасом није било проблема са људима и коњима, а ни са осталим учесницима у саобраћају који су на најбољи начин испоштовали уређену колону. Пролаз кроз град је као и сваке године уредно пријављен, па је колону и овога пута пратила патрола саобраћајне полиције. Љубав према коњима повод је за формирање Удружења љубитеља коња „Столови“ које 2. фебруара ове године обележава другу годишњицу постојања. Удружење је основано са жељом да

се што дуже одржи традиција гајења коња, а млађи нараштаји упуте на начин како да је одржавају и даље. Највећи број чланова су млади људи, између двадесет и тридесет година, уз тек двојицу који су закорачили у седму деценију живота. Вукомир Марковић верује да би их било много више да тешка економска ситуација и беспарица нису погубно деловали на многе који себи, и поред велике жеље, нису могли да приуште овакав луксуз. Након још једне успешне акције Марковић упућује захвалност учесницима, али и свим Краљевчанима који су дошли да их подрже. Од оних који су овом приликом били спречени да учествују очекује се да већ на следећој манифестацији присуством допринесу да она засија још већим сјајем. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

17

18

МАГАЗИН 11.1.2015.

19

Буџет града Краљева за 2015. годину

МАГАЗИН

11.1.2015.

РУПА ОД 353 МИЛИОНА

20

- Приходи градског буџета у овој години три милијарде, четрдесет девет милиона 127.167,00 динара. – Планирани расходи у истом периоду три милијарде 402 милиона 127.167,00 динара. - Фискални дефицит од 338 милиона представља корекцију буџетског дефицита по основу фискалне имовине и примања од отплате кредита из ранијих година. - У структури укупних расхода и издатака највеће учешће имају расходи за запослене који се односе на плате, социјалне доприносе на терет послодавца, превоз запослених, социјална давања, јубиларне награде и друго

21

С

МАГАЗИН

11.1.2015.

амо три дана пре истека претходне пред одборницима Скупштине града нашло се разматрање Предлога Одлуке о буџету града Краљева за наредну годину. Бројне примедбе на предлог који им је достављен седам дана раније имали су само одборници опозиције покушавајући да оспоре потребу подршке планираном буџетском дефициту од 353 милиона динара. Према Одлуци о буџету за ову годину планирана средства се заснивају на приходима и примањима у складу са одредбама Закона о финансирању локалне самоуправе који се остварују по основу изворних и уступљених прихода, трансфера, прихода по основу задуживања и других прихода и примања утврђених законом. Према истој Одлуци очекује се да укупни приходи и примања од продаје нефинансијске имовине за више од

22

127 хиљада премаше три милијарде и 49 милиона динара. У исто време планирано је да укупни расходи и издаци за набавку нефинансијске имовине достигну три милијарде и 402,127 милиона динара чиме буџетски дефицит достиже износ од 353 милиона, па укупан фискални дефицит од 338 милиона представља корекцију буџетског дефицита по основу фискалне имовине и примања од отплате кредита из ранијих година. У складу са одредбама Закона о буџетском систему у предлогу Одлуке о буџету дат је преглед капиталних улагања за текућу и наредне две буџетске године сходно пројекцијама буџета у делу улагања који се односи на Програм уређивања грађевинског земљишта за тај период. Буџетом је планирано да се током ове године у реализацију капиталних пројеката уложи 437,5 а у наредне две

још милијарда и 477,6 милиона динара. У складу са дозвољеним издвајањем и одредбама закона планирана је буџетска резерва од 35 милиона за недовољно планиране, или непланиране, расходе код буџетских корисника који нису могли бити сагледани у тренутку доношења Одлуке о буџету.

Приходи и примања Укупна буџетска примања у овој години планирана су сходно утврђеним приходима и примањима у складу са одредбама Закона о финансирању локалне самоуправе, а сагласно оствареним приходима у првих девет месеци минуле године. Сагледавањем свих јавних прихода и примања града Краљева, од продаје

нефинансијске имовине очекује се 3.049.127.167,00 динара што у односу на претходну годину чини смањење од 18,1 милион, или 0,5 одсто. У структури планираних прихода и примања највеће учешће имају порез на доходак, добит и капиталне добитке, порез на имовину, порез на добра и услуге и други од којих се очекује прилив једне милијарде и 744,57 хиљада динара што је за 2,64 одсто више од половине планираних средстава. Највеће учешће у примањима, са више од трећине, има порез на доходак и капиталне добитке, порез на приходе од самосталних делатности, од имовине и друге приходе. Гро од планираних 363,305 милиона динара пореза на имовину чине приходи по основу пореза на имовину физичких и правних лица на територији града Кра-

љева, пореза на наслеђе и поклоне и порез на пренос апсолутних права. Планирана средства по основу прихода од пореза на имовину од физичких лица резултат су сагледавања ненаплаћених пореза у досадашњем периоду с могућношћу наплате у овој фискалној години. Креатори буџета очекују да се од пореза на добра и услуге које укључују комуналну таксу за регистрацију возила, накнаду за промену намене обрадивог пољопривредног земљишта, боравишну таксу и део комуналних такси на забавне игре убере 73,315 милиона динара. Приходи од комуналних такси за истицање фирме на пословном простору, које је сагласно закону прописала Скупштина града, могле би током ове године да донесу у буџет додатних 56,5 милиона. Приходи по основу трансфера од

другог нивоа власти планирани су у укупном износу од 748,8 милиона динара. Док ненаменски достижу 746,3 што је на нивоу буџета из претходне године, други трансфери од 2,5 милиона динара на име расхода планирани су за финансирање расељених лица на локацији Стари аеродром. Очекује се и да би учешће ненаменских и других трансфера у укупним приходима и примањима градског буџета за ову годину могло да достигне 22,59 одсто. Други приходи планирани су у износу од 541.757.167,00 динара, а чине их приходе од имовине, камата, накнада за коришћење или уређивање грађевинског земљишта, комуналних такси, давања у закуп и других прихода од продаје добара и услуга које укључују давање у закуп непокретности, грађевинског земљишта и конверзије

23

МАГАЗИН

11.1.2015.

права коришћења у право својине, као и новчане казне и одузета имовинска корист у износу приближном 542 милиона динара што чини 16,35 одсто укупно планираних. Иако се сагласно закону од 1. јануара прошле године не врши обрачун накнада за коришћење грађевинског земљишта при планирању прихода пошло се од чињенице да наплата заосталих потраживања из претходног периода, и доношења одлуке о репрограму дуга у 2015. години, треба да покаже позитивне ефекте у наплати. На основу тога су и засноване пројекције у делу капиталних пројеката на територији града Краљева у овој години са средствима која достижу 402,8 милиона динара. Од укупно 19,28 милиона динара прихода од новчаних казни и одузете имовинске користи чак 17,5 милиона се очекује од казни са саобраћајне прекршаје, а прикупљена средства су намењена финансирању градског Фонда за саобраћај. Од мешовитих и неодређених при-

24

хода који се превасходно односе на накнаду за рад стручних комисија за технички преглед код пријема објеката чији су инвеститори физичка лица у буџету се очекују пуних 15 милиона динара. Приход од продаје земљишта које отуђује град, у складу са програмом отуђења који је усвојен 2012. године, у градску касу би требало да се слије додатних дванаест милиона динара, а као могућност додатних примања, у складу са одредбама Закона о јавном дугу, планирана су средства на име од задуживања код пословних банака за капиталне инвестиционе расходе. За ову сврху планирано је задужење од 250 милиона динара који би требало да се утроше за почетак реализације пројекта Изградња затвореног базена, проширења капацитета смештаја на Гочу и прибављање земљишта. По основу примања од финансијске имовине планирана су средства од отплате кредита датих домаћинствима у земљи у периоду од 2011. године, а у складу са одлуком о финансијској под-

ршци пољопривредним произвођачима.

Расходи и издаци Предлогом Одлуке о буџету за ову годину утврђени су укупни расходи и издаци од 3.494.127.167,00 динара од чега се на текуће расходе односи 2.683.837.167,00, издатке за набавку нефинансијске имовине 718,29 милиона и за отплату главнице још 92 милиона динара. У структури укупних расхода и издатака највеће учешће имају расходи за запослене који се односе на плате, социјалне доприносе на терет послодавца, превоз запослених, социјална давања, јубиларне награде и друго. За ову сврху би требало да буде утрошено 708,89 милиона динара што чини нешто више од петине укупних расхода. Стални трошкови, трошкови путовања, услуге по уговору, специјализоване услуге, текуће поправке, одржавање и материјал пла-

нирани су на износ од скоро 59 милиона преко милијарде динара, а субвенције нефинансијским предузећима и организацијама 112 милиона или 3,2 одсто. Трансфери вишем нивоу власти за основно и средње образовање, социјалну заштиту и здравство планирани су на износ од 471,2 милиона, или 23,5 осто, а остале дотације и трансфери на 38,6 милиона или 0,1 одсто. Сви остали расходи који укључују дотације, порезе, новчане казне и накнада штете требало би за само 75 хиљада да премаше 112 милиона динара што износи 3,5 одсто укупних трошкова. Планирана средстава по основу издатака нефинансијске имовине за капитално одржавање, издатке за опрему и остала основна средства, износе 718,29 милиона што чини 20,55 одсто укупних расхода и издатака, а ако се узму у обзир и капитални трансфери према вишем нивоу у износу од 62.233.450,00 динара укупна средства по основу издатака за набавку нефинансијске имовине незнатно према-

шују 780,5 милиона што чини 22,35 одсто укупних буџетских расхода и издатака у буџету града за ову годину. У складу са упутством министра финансија и министра за државну управу и локалну самоуправу, у погледу рационализације броја запослених у јавној управи, односно потребе умањења трошкова запослених за другу половину ове године у висини од 5 одсто, за 12 месечних плата запослених који се финансирају из буџета у 2015. години је планирано 563,865 милиона на економској класификацији Плате додаци и накнаде запослених и додатних 108,985 милиона на економској класификацији Социјални доприноси на терет послодавца. Тако укупна средства за плате, додатке и накнаде запослених и социјалне доприносе на терет послодавца достижу 664,823 милиона динара што чини 19,03 одсто укупних расхода и издатака буџета града Краљева. У поређењу са буџетском 2014. годином планирана средства за плате, додатке и накнаде запослених и со-

цијалних доприноса на терет послодавца мања су за 27,155 милиона у односу на претходну годину што представља уштеду од 6,8 одсто. У складу са Законом о буџетском систему на име сталне и текуће буџетске резерве планирано је 35 милиона динара који су предвиђени за непланиране, односно непредвиђене, расходе и издатке буџета града у овој години. У осталим одредбама у нормативном делу општег дела Одлуке о буџету утврђени су директни буџетски корисници, начин коришћења средстава у непосредној зависности од остварених прихода и примања, начин планирања и коришћења буџетских средстава у току буџетске године. Утврђени су наредбодавац за извршење одлуке о буџету као и непосредна одговорност руководилаца директних и индиректних буџетских корисника за закониту, наменску и економичну употребу буџетских средстава. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25

Без длаке на језику: Др Звонко Марковић

МАГАЗИН

11.1.2015.

ПОЛИТИКА С ЈЕДНАКОСТ

26

- Медијска блокада која је присутна на свим нивоима, од републичког до локалног. - Наступ према бирачима заснива се на незадовољству народа које је из дана у дан све веће, а живот тежи због суженог маневарског простора у коме је потребно остварити било какву зараду. - Извршна власт доминира у свим сегментима српског друштва. - Иако нова снага на политичкој сцени Србије социјалдемократе су се сврстале међу четири политичке опције које су успеле да изборе статус парламентарних. - Социјалдемократска странка се ослања на високо образоване људе средњег сталежа из различитих професија који су „обесправљени“ чињеницом да због изостанка стабилне зараде нису у ситуацији да имају сигурну егзистенцију. - Основни услов да се нешто створи је да човек буде сит, јер гладан не може ништа. - Они који тек улазе у свет одраслих, у граду који нема перспективу, углавном су препуштени улици

Фото: М. Радовановић

СОЦИЈАЛНЕ И

Др Звонко Марковић

27

МАГАЗИН

11.1.2015.

Р

28

асписивање ванредних парламентарних избора у марту прошле године изненадило је многе потенцијалне учеснике у изборној трци, па су многи на брзину настојали да пронађу адекватан начин како би заузели какву такву позицију пред старт. Многима је у то време изненађујуће деловала појава Нове демократске странке која се на краљевачкој политичкој сцени огласила непуне три недеље пре избора. Десетак месеци касније број око 150 чланова странке која није имала формиран ни један месни одбор повећао се за више од три пута, а рад се, уз десетак нових одбора и Форум пензионера, одвија и кроз друге органе. Др Звонко Марковић верује да би број месних одбора могао да буде и већи, али је оријентација била да се они прво формирају у околним местима и на крају у ужем делу града. Податак да је након сумирања резултата у Лешеву избројано тек шест гласова подршке новој странци тренутно је у сенци чињенице да месни одбор у

овом месту броји 50 чланова. Брже освајање бирачког тела у многоме је успорено скромним финансијским могућностима, посебно након усвајања закона којим се за трећину умањују средства намењена политичким странкама. И поред тога међу највернијим присталицама председника странке Бориса Тадића у Краљеву је све чвршће уверење да би пролеће могли да дочекају са скоро хиљаду чланова у 20 до 25 месних одбора. Од марта прошле године странка је пролазила кроз различите периоде, а најзначајнијим се сматра коначно дефинисање правца деловања под називом Социјалдемократска странка. Као нова снага на политичкој сцени социјалдемократе, а себе сматрају једином правом опозиционом странком која нигде не учествује у власти, нису у позицији да много обећавају. Да ли ће тако бити и крајем јануара, за када се најављују извесне промене у власти, остаје да се види. Поучени искуством из предизборне кампање,

када је сарадња новајлије на политичкој сцени са другим странкама изостала због различитих врста уцена, следбеници Бориса Тадића нису ни покушавали да ступе у присније односе са осталим актерима краљевачке политичке сцене, посебно не онима које чине власт. У таквим околностима није им преостало ништа друго сем да се боре, првенствено са медијском блокадом која је, каже др Марковић, присутна на свим нивоима, од републичког до локалног. Није тајна да су напредњаци далеко најјача партија на локалној сцени о чему сведочи понашање грађана с почетка претходне године када нису смели ни да приђу путујућем штанду социјалдемократа. Сазнање да се ситуација мења на боље добра је потврда правог пута који је трасирао председник странке на незадовољству бирача заснованог на све тежем животу. До крајњих граница опрезне у наступу социјалдемократе у сваку нову средину одлазе тек кад добро припреме терен, а колико су то добро ура-

дили на најбољи начин потврђује пријем међу мештанима са којима су у контакту. Све политичке странке, сем оних које су заузеле мање или више значајно место у власти, наступ према бирачима заснивају на незадовољству народа које је из дана у дан све веће, а живот тежи због суженог маневарског простора у коме је потребно остварити било какву зараду. Иако је незапосленост, која неминовно генерише немаштину, основни проблем већине грађана социјалдемократе у овом тренутку могу само да је констатују. Да би било шта конкретније могли да ураде на побољшању стања са капацитетима којима располажу неопходно је да буду део власти. Уз могућност лакшег финансирања свих активности са позиције власти, ма како безначајна била, лакше се преко медија допире до бирача, а то је основна преокупација свих политичких субјеката.

- Немамо превише могућности да промовишемо странку у медијима, а

ако уђемо у власт верујем да ће нам то бити лакше јер се показало да десет секунди на телевизији значи више него два сата на трибини. Са друге стране све што радимо мора да буде поткрепљено финансијама, а ми који функционишемо скоро годину дана били би задовољни да нам неко покрије бар трошкове кирије – каже др Марковић. Сви органи су изабрани, а до краја фебруара се очекују локални избори у градовима и општинама када ће бити заокружено формирање странке. Уз др Марковића, који је по функцији члан Главног одбора, у Скупштини као највишем органу странке је још четворо Краљевчана. Првих неколико месеци странка је деловала под изнуђеним именом, јер близина парламентарних избора није давала много маневарског простора за успостављање комплетне инфраструктуре. Сазнање да је актуелни председник Борис Тадић својевремено увео Демократску странку у Социјалдемократску унију, и да је један од високо

позиционираних чланова у овој међународној организацији, било је пресудно у опредељењу за даљи пут усвајањем основних принципа социјалдемократије што неминовно изискује известан период прилагођавања условима на политичкој сцени. Упркос примедби да се сврстава у ред лидерских странака, које следе политику једног човека, социјалдемократе су склоне веровању да напредњаци не би освојили ни 20 одсто гласова бирача да на њеном челу није Александар Вучић. То је реалност од које не беже ни друге странке, поготово нове на политичкој сцени, али се не занемарује могућност да би у блиској будућности могла да се искристалише особа која би заједно са актуелним председником повела напред нове генерације социјалдемократа међу којима преовладава уверење да тренутно извршна власт доминира у свим сегментима српског друштва. Оправдана је бојазан да има и значајан утицај на судску власт, а

29

11.1.2015.

МАГАЗИН

30

иако не утиче на њу на начин који није дозвољен законом ипак се осећа доминација. Иако нова политичка снага на последњим изборима, која није имала довољно времена да се озбиљније припреми за важан наступ, социјалдемократе су се сврстале у четири политичке опције које су успеле да изборе статус парламентарних. Отуда и задовољство изборним резултатом који је омогућио учешће у законодавној власти уз помоћ некадашњих чланова Демократске странке и људи који нису били активно укључени у политички живот. Заједно су на основама политике социјалне једнакости, након пропасти концепта неолиберализма, формирали странку којој се може веровати. Социјалдемократска странка сферу утицаја види међу великим бројем високо образованих људи средњег сталежа из различитих професија који су „обесправљени“ чињеницом да због изостанка стабилне зараде нису у ситуацији да имају сигурну егзистенцију.

Горка истина да је у земљи много више незапослених него запослених у жижу интересовања ставља залагање социјалдемократа да што више њих ради. Основ за то је уверење да само повећана потрошња може да утиче на повећање производње и интензивирање трговине, а то је могуће само повећањем броја запослених макар и са мањом зарадом.

- Смањење зарада не води ничему и није решење, јер ако нема инвестиција и запошљавања смањује се потрошња, па не може да се прода ни оно мало што се произведе. Зато је смањење зарада улудо ако не буде инвестиција и новог запошљавања, а нисам убеђен да тога у Краљеву има. Ми овде не учествујемо у власти, и немамо директног контакта са људима, па не знамо шта се дешава али је очигледно да се нешто дешава кад се Краљево заобилази, мада није било инвестиција ни док је власт чинила Демократска странка. Имамо седам посланика, од њих четворо из Српске напредне странке, који и да јесу заин-

тересовани не могу ништа да ураде. На нивоу републике, кад су у питању инвестиције, постоје одређени лобији а Краљево никада не упада у кош за поделу. Не верујем да од тих седам људи нико не покушава нешто, али су преслаби, а лобији јаки – каже др Марковић. Сваки парламентарни избори деценијама у назад су и прилика за наду да би по који од локалних представника народа у државним органима могао да учини нешти више за оне који остају у Краљеву. Као ни много пута раније чудо се није догодило ни након последњих парламентарних избора и поред сазнања да појединци из овог града заузимају значајна места у државној администрацији. Међу онима који остају по ко зна који пут се поставља питање колико оне који су добили прилику да живот наставе у Београду уопште интересује Краљево. Ни поред мањег или већег броја посланика у Народној скупштини Краљево није успело да се у том законодавном органу његов глас чује на

новни услов да се нешто створи да човек буде сит, јер гладан не може ништа. Великом опасношћу се сматра могућност пораста криминала, јер су они који тек улазе у свет одраслих, у граду који нема перспективу, углавном препуштени улици. Из редова социјалдемократа допиру безброј пута поновљени ставови о заборављеним ресурсима у које се убраја индустријска зона у близини Магнохрома чије су контуре почеле да се назиру у време владавине Демократске странке која није успела да стави у функцију све што је поред пута према Крагујевцу на име дугова овог предузећа претворено у градско земљиште. Није ново ни подсећање на туристичке потенцијале у околини који би, верују социјалдемократе, могли да буду интересантни и туристима изван Србије. Део кривице за такво стање упућује се на адресу Туристичке организације која се поред продаје „кичерајских“ сувенира није бавила озбиљном презентацијом онога што ова средина може да понуди.

Без илузија да би чаробним штапићем, чак и да постоји, нешто битније могло да се учини преко ноћи од државе се очекује да, бар кад је у питању градња различитих коридора, не заобилази Краљево које заслужује да има пут са три саобраћајне траке којим би било повезано са аутопутем, ако он већ не постоји. Боља веза са другим деловима земље би могла да буде почетак развоја бројних ресурса у које се убраја и давно заборављено природно лечилиште каква је током целе друге половине прошлог века била Матарушка Бања у коју су долазили туристи са простора целе бивше Југославије. У таквој држави је Краљево важило и за један од најзначајнијих чворова железничког и друмског саобраћаја. Од најпросперитетнијег периода до данас није урађено ништа да се амбијент промени како би се створили повољнији услови за било какво инвестирање каквог има у градовима који нису имали ни приближне капацитете онима који су постојали у Краљеву.

Т. Радовановић

начин који се сматра потребним. Због тога је и изостала расправа о судбини некадашњих привредних гиганата, па се са великом дозом сете тек повремено помиње да је још пре Другог светског рата у овом граду са успехом пословала Фабрика авиона, после рата Фабрика вагона и Магнохром. Посебно депримирајуће делује сазнање да је на рушевинама некадашњих гиганата тешко градити будућност привреде ако изостане значајна помоћ државе, а ње још нема на помолу. Неолиберални концепт није наишао на погодно тло у Србији, као ни у другим деловима света, а поразно делује сазнање да је највећи број оних који су доласком у Краљево створили богатство то остварили трговином. Било какав вид производње изостаје и због оронуле и старе привредне инфраструктуре која тешко да може да се искористи за било шта. То се и сматра разлогом што у Краљеву нема нових погона у којима би се упослило бар стотинак људи. Међу социјалдемократама преовладава уверење да је ос-

31

Подстицаји повећању наталитета

МАГАЗИН

11.1.2015.

ПОМОЋ СВИМ П

32

Сваког 8. јануара градоначелник Краљева традиционално уручује поклоне бебама рођеним на Божић. - Како на Божић није било порођаја пригодна свечаност је ове године одложена за један дан. – Првих осам дана ове године рођене 24 бебе. У току 2013. године у краљевачком породилишту рођена 1.274 деце а у 2014 1.341 што чини пораст од пет одсто

С

ве чешћа подсећања да је због смањеног наталитета у Србији сваке године број становника мањи за читав један град повод су за бројне акције промоције рађана как-

вима се приступа и у Краљеву. Бројне повољности за труднице подразумевају значајна средства из буџета као помоћ онима које нису у радном односу, финансијску помоћ за сваку ро-

ђену бебу, финансирање трећег покушаја вантелесне оплодње и друге. Почетак године обележава посета породилишту челника локалне самоуправе и додела пригодних поклона

прворођеним бабама какве су већ 2. јануара добиле мајке три мушкарчића. Неколико година касније градоначелник Краљева награђује и све бебе рођене на Божић, а како их ове године није било право на по 15 хиљада динара за куповину производа из беби програма Апотеке „Краљево“ добиле су мајке две девојчице и једног дечака рођених дан касније. Трећег дана по Божићу, на дан када прадославни верници славе Светог Стевана, ваучере за куповину су, уз букете цвећа, добиле Наташа Урдов-Северовић и Бојана

Марковић из Мрсаћа и Драгана Ердоглија из Краљева.Ко и седам дана раније стиже потврда да ће локална самоуправа и даље помагати обезбеђивањем средстава за трећи покушај вантелесне оплодње, подстицајним средствима за труднице и на други начин. Честитајући грађанима Краљева божићне празнике, посебно породицама које су добиле принове, градоначелник Краљева Томислав Илић је изразио уверење да ће током ове године бити и много других начина за пружање помоћи породи-

љама. Од 1999. године природни прираштај у Краљеву бележи негативан тренд, а претходна година ће у односу на 2013. бити запамћена по 67 беба више. Током прошле године је рођено 1.341 беба што премашује просек од три новорођенчета сваког дана. Иако су 24 четири бебе у првих осам дана испод тог просека у локалној самоурави се надају да ће подстицајне мере у знатној мери утицати да он до краја ове календарске године буде премашен. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ПОРОДИЉАМА

33

34

МАГАЗИН 11.1.2015.

35

Последњи дани шаторског насеља

МАГАЗИН

11.1.2015.

СТАНОВИ КАО Б

36

- Кључеве нових станова површине између 45 и 50 квадрата пред Божић добило десет породица из некадашњег колективног центра познатог као шаторско насеље. – У градњи стамбеног објекта вредног педесетак милиона динара са по половином средстава учествовали локална самоуправа и Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије.

– Затворен последњи колективни центар на подручју Краљева. - До сада је изграђено више од 200 станова, и исто толико кућа, а у сарадњи са хуманитарном организацијом Хелп дограђено више од 400 стамбених објеката

БОЖИЋНИ ДАР

Р

атни вихор је већ почетком последње деценије прошлог века у Краљево и околину довео велики број избеглих лица. После потписивања Кумановског споразума пред крај деценије са повлачењем војске и полиције са простора Косова и Метохије кроз Краљево су прошле бројне колоне интерно расељених лица. Многи од њих су остали на овим просторима, а петнаест година касније их је, по последњим подацима, било 20.551. Велики број њих је до коначног решавања стамбеног питања смештан

у колективне центре од којих је последњи престао да постоји 5. јануара ове године када је кључеве нових станова добило 10 породица до тада смештених у шаторском насељу у близини градске депоније. Градња стамбеног објекта вредног педесетак милиона динара који су са по половином средстава финансирали локална самоуправа и Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије отпочела је у другој половини минуле године, а градоначелник Краљева Томислав Илић првим станарима

уручио кључеве у понедељак 5. јануара. Десет породица које су у Краљево стигле из различитих делова Косова и Метохије заувек ће памтити Божић ове године који је као најрадоснији дан изабран за усељење у нове домове. У време кад је отпочело решавање стамбеног питања становника последњег колективног центра у Краљеву у њему је било 20 породица што је и повод за разматрање могућности изградње две стамбене зграде са по десет станова. Након што је, у сарадњи

37

11.1.2015.

МАГАЗИН

38

са партнерима, проблем осам породица решен откупом сеоских домаћинстава, а десет у новој згради у Стадионској улици, у близини депоније су остале само још две породице домицилног становништва чији ће смештај локална самоуправа решавати у сарадњи са Центром за социјални рад и другим институцијама. Кад непосредно после празника буду уклоњени остаци шаторског насеља, како се у напуштене привремено изграђене објекте не би насељавали други становници, биће стављена тачка на постојање својеврсног гета који је на овом простору постојао неочекивано дуго. Становницима сада већ бившег шаторског насеља припали су комфорни станови површине 45 до 50 квадратних метара. Социјално становање, у које се сврставају нови станари, разликује се од социјалног становања у заштићеним условима што сваку од породица обавезује да, поред трошкова за утро-

шену електричну енергију и друге комуналне услуге, плаћа и закуп стана. Цена закупнине квадратног метра ове категорије станова се креће између 1,2 и 1,7 евра, а специфичност услова живота у локалној средини условљава да она у Краљеву буде најнижа у републици и износи око пола евра. Средства за изградњу објекта од 25 милиона динара обезбедио је Комесаријат за избеглице, а другу половину уређивањем инфраструктуре, која укључује изградњу трафостанице и колектора фекалне канализације, локална самоуправа. Додела кључева новим станарима је повод за подсећање на педесетак колективних центара који су нестајали динамиком каквом је решавано стамбено питање његових становника. Како је Краљево пружило уточиште највећем броју избеглица највише је урађено и на решавању њихових стамбених питања, па је до сада изграђено више од 200 станова, и исто толико

кућа, а у сарадњи са хуманитарном организацијом Хелп дограђено више од 400 стамбених објеката. Од укупно 28 колективних центара на подручју Краљева 2000. године 23 су били званични центри према условима које дефинише Комесаријат за избеглице и миграције. Последњи је званично затворен захваљујући Комесаријату и локалној самоуправи која је показала изузетно разумевање и спремност да помогне у решавању стамбених питања интерно расељених лица. Велику захвалност заслужују и међународне хуманитарне организације, Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице и имплемент партнери који су помогли у реализацији овог значајног пројекта. Откуп сеоских домаћинстава за смештај интерно расељених лица извршен је уз помоћ хуманитарних организација, а добар део породица из шаторског насеља нашао је трајни смештај ван територије Краљева због

настојања да град не буде преоптерећен превеликим бројем становника ромске популације. Уз помоћ Високог комесаријата за избеглице Уједињених нација и Данског савета за избеглице сваку од десет породица је у новом стану сачекао шпорет на чврсто гориво и машина за прање веша. Цревни крст је обезбедио део гардеробе и ћебад за укућане, а Хелп обећава кревете, тако да су породицама створени нужни услови за нормалан живот. Укидањем последњег колективног центра није смањен број интерно расељених лица који премашује 20 хиљада, а према подацима Комесаријата за избеглице на подручју Краљева има и око 350 особа са статусом избеглица. Велики број оних који су у последњој деценији двадесетог века населили простор око Краљева интегрисан је у локалну заједницу. Након промене пребивалишта сви су добили држављанство и лична документа, а остали потенцијални кандидати за решавање

стамбеног питања реализацијом неких других пројеката. Комесар за избеглице и миграције Републике Србије Владимир Цуцић добрим оцењује почетак године која, након решавања стамбеног питања, доноси радост бар неколицини породица. Од некадашњих 700 у Србији тренутно има још двадесет један колективни центар од којих је 12 на територији Косова и Метохије. И док је решавање девет на територији централног дела Србије прилично извесно 12 на Косову и Метохији представљају далеко комплекснији проблем пре свега због решавања имовинско правних односа, јер се њихови становници налазе у просторијама које су власништво Републике Србије. Због оправданог страха да би их након напуштања садашњих становника могли населити неки други који на то немају право са великим нестрпљењем се очекује формирање Заједнице Српских општина која би преузела бригу о тим објектима. Затварање ових

центара могло би да уследи по динамици у складу са потребама Заједнице српских оштина и других неалбанских заједница које живе на Космету. У овим колективним центрима смештено је мање од 1.200 људи уз још око четири стотине избеглица. Много већи проблем на територији Србије представљају неформални центри над којима Комесаријат за избеглице и миграције нема ингеренцију због тога што су тренутни становници запосели бараке предузећа која су ко зна када пропала и престала да постоје. У тридесетак таквих центара је око две хиљаде становника од којих се највећи број стационирао у Београду. Из Комесаријата за избеглице поручују да је на начин као у Краљеву стамбено питање интерно расељених лица решавано у Пожаревцу и делом у Новом Пазару, па постоји довољно велика доза уверења да би до краја ове године могла коначно да буде решена судбина и осталих неформалних насеља. Т. Радовановић

39

11.1.2015.

Смена на челу Друге бригаде Копнене војске

МАГАЗИН

ТРЕЋА СРЕЋА 40

- У касарни „Рибница“ извршена примопредаја дужности команданта Друге бригаде Копнене војске између досадашњег команданта бригадног генерала Маринка Павловића и бригадног генерала Драгослава Сладаковића.

– Током две последње године Друга бригада Копнене војске реализовала све планиране садржаје обуке. – Круна двогодишњег рада вежба „Ресава“ 2013. године.

– Припадници бригаде у међународним мировним мисијама и акцијама помоћи становништву Србије угроженом елементарним непогодама

41

МАГАЗИН

11.1.2015.

О

42

ткад постоји војнички позив је, у складу са потребама службе, везан за честе премештаје официра из једног у друго место. Ово је на најбољи начин осетио доскорашњи командант Друге бригаде Копнене војске бригадни генерал Маринко Павловић који након две године проведене у Краљеву преузима дужност начелника Управе за обуку и доктрину Генералштаба Војске Србије. Не рачунајући привремени рад ово је његов дванаести премештај, а тринаести гарнизон службовања у који одлази са одличним службеним оценама добијеним на основу умешности у командовању и жеље да оперативне способности бригаде увек буду на вишем нивоу. Стопама генерала Павловића корача и нови командант Друге бригаде бригадни генерал Драгослав Сладаковић, досадашњи помоћник за операције у Команди за обуку. Не рачунајући привремени рад ово је његов тринаести премештај, а четрнаести гарнизон

службовања, а као и његов претходник више пута је похваљиван, награђиван и одликован. Приликом примопредаје дужности чуло се да је нови командант стручан, вредан, жељан резултата и поштовања људи, војника, официра, подофицира... Пригодној свечаности у кругу касарне присуствовали су командант Копнене војске генерал мајор Милосав Симовић, представници Министарства одбране и Војске Србије, представници локалних самоуправа, верских заједница и полицијских управа које се налазе у зони одговорности Друге бригаде. Копнена војска је најмасовнији и најстарији вид војске, а њена организација, састав, оружје и опрема прилагођени су додељеним мисијама и задацима, пре свега за дејства на копну. Као Дан Копнене војске обележава се 16. новембар у знак сећања на исти датум 1914. године кад је почела Колубарска битка.

Две године на челу бригаде повод је за подсећање на реализацију свих планираних садржаја обуке и више од две хиљаде гађања из пешадијског и колективног наоружања са врло добрим и одличним оценама. Друга бригада Копнене војске је у том периоду реализовала више од пет стотина вежби, а круну рада представља вежба „Ресава“ 2013. године. Успешно су реализовани и сви задаци у Копненој зони безбедности, а након формирања 22. пешадијски батаљон је из Ваљева предислоциран у Пожегу. Припадници Друге бригаде учествовали су у саставу јединица за мултинационалне операције које су обезбеђивале мир у појединим деловима света. Након две ротације на Кипру једна пешадијска чета је била у саставу јединице која је чувала мир у Либану. Значајни резултати су остварени и у оквиру Треће мисије Војске Србије,

посебно у периоду између 27. децембра 2013. и фебруара наредне године кад су припадници ове јединице учествовали у изградњи водовода у Ужицу.

- Од маја месеца, кад је Републику Србију захватило велико невреме и дошло до поплава, учествовали смо, не само у зони одговорности Друге бригаде него на целој територији Републике Србије, у спашавању народа, покретних средстава и добара од поплава, почевши од Пожеге, Чачка Краљева, Бајине Баште, Малог Зворника, Обреновца, Свилајнца, Косјерића, а пре пар седмица и у Мајданпеку. Све задатке смо извршили веома квалитетно и успешно и оно што је императив свега тога је да нисмо имали ни један проблем по питању заштите здравља и живота људи и покретних средстава. За ове две године прешли смо око три милиона километара возилима без и једног саобраћајног удеса, а тај задатак не би могли да из-

вршимо да у овом строју не стоје професионалци који су часни, честити, вредни и који воле свој позив, бригаду, Копнену војску, Војску и Републику Србију – рекао је генерал Павловић уз захвалност свим органима команде и досадашњем команданту генералу Живковићу који су њему и бригади пружили подршку у извршавању задатака. Захвалност на сарадњи упућена је органима локалне самоуправе и полиције са жељом да у наредном периоду буде још боља. Генерал Сладаковић у стопу прати досадашњег команданта Друге бригаде, а нова дужност је трећа по реду коју преузима од истог човека. Сазнање да је прве две обавио веома успешно довољан је повод за закључак да ће и трећу обавити на начин какав приличи команданту једне од најзначајнијих јединица Војске Србије. Генерал Драгослав Сладаковић је истакао да му је част што прима дуж-

ност команданта Друге бригаде Копнене војске, јединице која је у протеклом периоду реализовала све задатке из три мисије Војске Србије. Примајући дужност пред стројем војника и претпостављеним старешинама обећао је да ће очувати постојеће стање и радити на даљој изградњи и унапређењу оперативних способности јединице која му је поверена.. Бригадни генерал Драгослав Сладаковић је рођен 1960. године у Лозници. Пешадијски смер Војне академије завршио је 1983. године, а 2004. и генералштабно усавршавање Школе националне одбране. У досадашњој каријери обављао је многобројне дужности од командира вода до команданта бригаде. Свечаност примопредаје дужности завршена је дефилеом јединица Друге бригаде. Т. Радовановић

43

44

МАГАЗИН 11.1.2015.

45

46

МАГАЗИН 11.1.2015.

47

Економски и професионални положај новинара

МАГАЗИН

11.1.2015.

СЕДМА СИЛА НА КОЛЕНИМА

48

Фото: М. Радовановић

- Трећина анкетираних новинара зарађује између 31 и 45 хиљада динара, а четвртина између 16 и 30 хиљада. - Мање од 15 хиљада динара зарађује 14,26% испитаника, између 46 и 60 мање од петине, док на више од 61 хиљаде може да рачуна 7, 84% анкетираних. - Редовну плату прима три четвртине анкетираних, у скоро 13 одсто случајева она касни месец дана, а у десетак одсто и по неколико месеци. - Више од годину дана плата касни код мање од три одсто анкетираних новинара.

– Због скромне зараде више од половине анкетираних ангажовано је на додатним пословима. - Главни проблем новинарске професије су, уз ниске зараде, непрофесионализам и неодговарајуће образовање новинара

49

МАГАЗИН

11.1.2015.

У

50

дружење новинара Србије је у периоду између марта и септембра претходне године међу својим члановима спровело истраживање са циљем да утврди економски и професионални положај припадника ове професије, а подаци су прикупљени у телефонској анкети у којој су новинари одговарали на питања отвореног и затвореног типа. Удружење новинара Србије је најбројније професионално удружење са базом од седам хиљада новинара и медијских радника у којој сем активних чланова има и оних који од 2012. године нису измирили чланарину, или обновили чланство. Иако су изгубили статус члана у првој фази истраживања, методом случајног узорка, анкетирани су равноправно са свима који се сматрају редовним члановима. У другој фази истраживања анкетирани су и новинари са ширег простора земље који нису чланови Удружења новинара Србије. Од укупно анкетираних 695 испитаника обрађени су само подаци за оне који су у том тренутку били радно ангажовани у неком медију, а из узорка искључени сви чији су одговори били непотпуни. Тако су коначни резултати изведени на основу одговора 585 новинара, од којих је нешто више до 52 одсто мушкараца. Највећи број њих, скоро 40 одсто, припада старосном добу између 50 и 59 година, тридесетак одсто старим између 40 и 49, а петина онима који имају између 30 до 39 година. Уз скоро шест одсто старијих од 60 година најмалобројнији су, са учешћем мањим од пет одсто, новинари који имају између 19 и 29 година. Скоро три четвртине анкетираних су високо образовани, а највећи број је завршио факултет за друштвене и хуманистичке науке. Новинарство је завршило тек нешто више од половине, а неки од факултета природних наука половина од тог броја. Међу анкетиранима је највише новинара који се овим послом баве између 11 и 20 година, а тек за који проценат мање колега са радним стажом између 21 и 30 година. До 5 го-

дина ради нешто више од седам одсто анкетираних, између 6 и 10 година десет одсто, између 31 и 40 година петнаестак, а преко 40 година тек 5,47 одсто анкетираних. Тек који проценат мање од половине припада новинарима, петина уредницима рубрика, а главним и одговорним уредницима скоро 13 одсто. Интересантно је да скоро 11 одсто анкетираних као одговор наводи нешто друго. Како на подручју Косова и Метохије, али и источним деловима централног дела Србије, има мање медија то је и обухват анкетираних са ових подручја мањи, као и оних који су запослени у иностранству, а истраживачи су због великог броја медија који се у њему налазе издвојили Београд као посебну категорију. Нешто мање од трећине анкетираних запослено је на телевизији, а тек који проценат изнад петине у дневним новинама. Резултати истраживања потврђују да приближан број анкетираних, за који проценат више од трећине у обе категорије, ради за националне и регионалне медије. У локалним је ангажована половина од овог броја док десетак процената анкетираних наводи нешто друго што би могло да подразумева интернационалну покривеност. Медији за које раде најчешће су у приватном власништву, док је у јавном сервису и другим медијима у државном власништву ангажована по једна петина анкетираних. Преосталих 13,5 одсто ради у медијима са мешовитим власништвом. Скоро две трећине анкетираних нема одређену област коју покрива, а скоро половина испитаних је задовољна послом који обавља. Већи степен задовољства потврђује једна четвртина, док петина није могла да се одлучи између незадовољства и задовољства иако је мање оних који нису задовољни послом. Нешто више од 70 одсто је стално запослено, петина ангажовано хонорарно док слободних новинара има

тек нешто више од осам процената. Истраживање показује да трећина новинара зарађује између 31 и 45 хиљада динара, а четвртина између 16 и 30 хиљада. Мање од 15 хиљада динара зарађује 14,26% испитаника, између 46 и 60 мање од петине, док на више од 61 хиљаде може да рачуна 7, 84% анкетираних. Редовну плату прима три четвртине анкетираних, у скоро 13 одсто случајева она касни месец дана, а у десетак одсто и по неколико месеци. Више од годину дана плата касни код мање од три одсто анкетираних новинара. Највећи број анкетраних плату прима преко рачуна, а 6,5 одсто ради „на црно“ без плаћених пореза и доприноса. Само који проценат више од трећине ужива неки вид додатних бенефиција, половини анкетираних се подмирују трошкови мобилних телефона, а мање од трећине може да рачуна и на трошкове путовања, док прилику за професионалну обуку има мање од четвртине анкетираних. Осам сати дневно ради половина новинара, а четрдесетак одсто осталих и више од тога. Скромне зараде повод су да је више од половине анкетираних ангажовано и на неким додатним пословима. Резултати анкете потврђују да је зарадом задовољно мање од тридесет одсто учесника у истраживању. Нешто је мањи проценат оних који не могу да се одлуче између два понуђена одговора, док број веома незадовољних премашује петину анкетираних. Истраживање потврђује став више од четири петине новинара да је потребно утврдити ценовник рада коме се противи мање од шест одсто испитаника. Међу анкетираним новинарима има и мишљења да би требало да се уведе колективни уговор за медије, да се плата обрачунава по коефицијентима или платним разредима, а коефицијенте би требало одредити према образовању, стажу и компетенцијама. Анкетирани се залажу и за утврђивање минималне цене рада за хонорарно

51

11.1.2015.

МАГАЗИН

52

ангажоване или стално запослене. Они који се противе оваквом ставу, или нису сигурни да ли треба доносити ценовник, сматрају да је тешко утврдити квантитативну вредност вести или текстова с обзиром на то да они никада немају једнак квалитет.

Проблеми новинарске професије Највећи број анкетираних главним проблемом новинарске професије сматра ниске зараде, потом непрофесионализам и неодговарајуће образовање новинара које потврђује више од половине испитаника. Самовољу власника и нерегулисане радне односе проблемом сматра више од трећине, а нешто мање од тог броја као главни проблем издваја претње и уцене упућене новинарима. Уз петину оних којима је највећи проблем недоступност информација није занемарљиво ни то што више од четвртине сматра да је то власничка структура.

Само шест одсто испитаника тврди да је стално изложено цензури, нешто више од две петине повремено, а скоро половина никада. Став да новинари због страха од цензуре прибегавају аутоцензури подржава половина испитаника, док нешто мање од трећине сматра да се то јавља повремено. Петнаестак одсто то није приметило, а тек нешто више до шест процената сматра да то они никада не раде. Додатне анализе показују да постоји повезаност између пола и образовања, али и да је значајно већи број мушкараца који раде само са средњом школом, док је готово идентичан број мушкараца и жена са факултетским образовањем. Дупло више мушких испитаника има диплому природних наука, за трећину више жена је завршило факултет за новинарство, док је скоро једнак број мушких и женских испитаника који су завршили факултет за друштвене и хуманистичке науке. У 5 од 7 категорија које укључују новинаре, уреднике рубрика, главне и одговорне уреднике, број мушкараца

и жена је приближно исти, док су мушки испитаници знатно заступљенији у категоријама фоторепортер и сниматељ. Резултати истраживања показују да скоро дупло више жена ради на радију, док је дупло више мушкараца запослено у онлајн медијима. У дневним и недељним новинама ради знатно већи број мушкараца, док је однос полова у осталим медијима приближно једнак. Мушкарци чешће раде у приватним медијима, док се жене чешће запошљавају у јавном сервису. Област спорта покрива десет пута више мушкараца него жена које су у истом броју у предности кад је у питању здравство. Број мушкараца и жена који зараду примају преко рачуна је подједнак, док дупло више мушкараца зараду добија на руке са уплаћеним доприносима, а три пута више на руке без уплаћених доприноса. Значајне разлике међу половима показале су се код оних који сматрају да не треба увести ценовник рада, па се чак четири пута више мушкараца не слаже са њи-

ховим установљавањем. Док су жене знатно чешће изложене цензури много више мушких испитаника никада није цезурисано, а знатно више жена само повремено. Са годинама испитаника расте број оних који раде са факултетском дипломом, док је код средњошколаца највише новинара који имају између 40 и 49 година. Најмање новинара са средњом школом је у старосној категорији од 19 до 29, као и преко 60 година. У старосној групи између 19 и 29 година највише је оних који су завршили новинарство, а потом друштвене науке, док је код особа старих између 30 и 39 година највише оних без факултета, а потом са дипломом друштвених и хуманистичких наука. Међу новинарима који имају између 40 и 49 година доминирају они који су завршили факултете за друштвене и хуманистичке науке, потом они који нису завршили факултете. У односу на друге у овој групи је највише новинара са завршеним факултетом природних наука. Највише новинара старости из-

међу 50 и 59 година запослено је са дипломом друштвених и хуманистичких наука, као и код новинара старијих од 60 година. Анкета показује да су старији новинари чешће стално запослени, а да су најмлађи у највећем броју случајева ангажовани хонорарно. У скоро свим старосним групама је подједнако изражен став о неопходности да се ради додатни посао, а изузетак су новинари између 40 и 49 година, који дупло више наводе одговор да су принуђени да раде додатни посао, док они између 50 и 59 година чешће наводе да то не раде.

Изложеност цензури и године старости Највећи проценат повремено изложених цензури припада групи од 50 до 59 година, и износи нешто више од 13 одсто, док на проценат запослених између 40 и 49 година отпада 13,2. Проценат особа између 50 и 59 година које

сматрају да никада нису изложени цензури износи 22,7, а међу особама између 40 и 49 година 13,3. Запажено је да се међу повремено изложеним цензури, и онима који то нису били никада, разлике међу групама смењују, па је у неким случајевима проценат ове две категорије исти, док у неким интервалима старосне доби преовлађује „никада“ или „повремено изложени“. У групи запослених који имају између 50 и 59 година више од половине никада није било изложено цензури, а тек нешто више од трећине само повремено. Одговор да никада није изложено цензури дало је и нешто мање од половине особа старих између 40 и 49 година, док проценат повремено изложених у оквиру ове старосне групе достиже 45.3. Код запослених који имају између 30 и 39 година 43,7 одсто тврди да је повремено изложено цензури, док је међу особама између 19 и 29 цензури повремено изложено више од половине. Т. Радовановић

53

54

МАГАЗИН 11.1.2015.

55

Фото: М. Радовановић

Краљевачка музичка сцена: Игор Гудић (2)

МАГАЗИН

11.1.2015.

ФОЛКЛОР КАО НАЧИН ЖИВОТА

56

- Добар уметнички руководилац фолклорног ансамбла, иако је то добар предуслов за уметничку визију, не мора да буде и добар кореограф. - На концертима првог извођачког ансамбла и пре него се зачују први звуци музике пажњу привлачи шаренило и богатство костима које носе играчи.

- Уметничка црта по којој се кореографи међусобно разликују треба да одговара подручју на које се игра односи, а да јој се да потребна динамика како не би деловала монотоно током неколико минута извођења. - По оцени добрих познавалаца фолклора, које је потврдио и Савез аматера, краљевачки „Абрашевић“ се сврстао у прва три од око шест стотина уметничких ансамбала у Србији

Игор Гудић

57

11.1.2015.

МАГАЗИН

58

Сем што је звање уметничког руководиоца и кореографа првог извођачког ансамбла највиша степеница у каријери сваког ко се определио за професионално бављење фолклором уједно је и велики изазов у настојању да се оправда поверење и покаже да увек има места за нове домете. Све постаје много значајније кад се таква прилика пружи изузетно младом човеку какав је у то време у Културноуметничком друштву „Абрашевић“ био Игор Гудић. Прве кореографије означиће нову фазу у животу и пут који се разликује од оног којим је пошао ступањем у „Абрашевић“ Стално усавршавање изучавањем нових етнокореолошких целина из различитих крајева земље прилика је за ширење видика и све чвршће уверење да је кореографија начин на који би најбоље могла да се изрази уметничка визија. Она се, показаће се врло брзо, профилише кроз дуготрајан и му-

котрпан истраживачки рад пре свега на терену. А баш ту се потврђује став да добар уметнички руководилац, иако је то добар предуслов за уметничку визију, не мора да буде и добар кореограф што су показали бројни примери са којима се Гудић сретао. Да кореограф представља посебну врсту уметника потврђује дуготрајан процес стварања од тренутка када се одлучи за пределну целину која ће се обрађивати до тренутка када се извођачки ансамбл са новим програмом појави пред публиком. Без обзира на који се крај земље односи целина која се обрађује пре било каквог озбиљнијег рада неопходно је отићи до њега и у разговору са становницима, који су најчешће већ закорачили у девету деценију живота, настојати да се што прецизније дефинише шта се и како се играло и певало на прелима, свадбама, вашарима и другим светковинама. За кореографа је од посебне

важности да сазна ко је и на који начин водио коло, да ли су се играчи у њему држали за руке, каишеве или друге делове народне ношње, које су биле омиљене игре и колико су се разликовали обичаји везани за славе, свадбе, рођења или сахране. Посебан проблем су савременици давних времена који нису увек посебно говорљиви и спремни на сарадњу, па се у таквим ситуацијама од кореографа очекује да пронађе начин да им се приближи како би добио што више неопходних информација, што цео процес стварања нове кореографије чини посебно сложеним.

- Кад се на терену узме материјал од петнаестак игара и песама са одређеног подручја потребно је прочитати и нешто од литературе која припада том крају, па упоредити са оним што је неко рекао. Могла је жена из Београда да се уда у Ниш, а прича о стварима из младости кад је живела у другом крају

па треба добро искристалисати сваки детаљ и издвојити срж за кореографију. Кад се то одвоји потребно је са шефовима оркестра припремити музику која одговара том крају, испратити игре инструментима из тог краја. Тамбуре тамбурице су примарне на подручју Срема, Баната и Бачке, код нас је била доминантна фрула, у новије време хармоника, а све то треба имати у виду при раду на кореографији. Због комплексности посла око одабира игара и комплетног рада на кореографији веома је битна баш моја веза са шефом оркестра – објашњава Гудић. На концертима првог извођачког ансамбла и пре него се зачују први звуци музике пажњу привлачи шаренило и богатство костима које носе играчи. Одлучујућу улогу у избору има управо кореограф који још при првом одласку на терен настоји да дође до што више информација о томе како су

костими изворно изгледали, фотографише делове до којих дође и покуша да откупи по који уколико је нешто тако могуће. Није неуобичајено да се наилази на велики отпор пре свега због тога што власници знају вредност старих народних ношњи коју у највећем броју случајева, као породичну реликвију, желе да оставе потомцима. И у случајевима да изостане откуп стари костими у приватном власништву су добар предложак на основу кога се раде реплике оних које ће понети чланови ансамбла. Свему на крају треба дати лични печат и уметничку визију нечега што би на сцени требало да траје између пет и седам минута. Уметничка црта по којој се кореографи међусобно разликују треба да одговара подручју на које се игра односи, а да јој се да потребна динамика како не би деловала монотоно током неколико минута извођења. Ако се свему дода да се сваки програм састоји од

пет до седам различитих кореографија онда је јасно о како се комплексном послу ради. Неколико месеци пре него се играчи који су увежбали програм појаве на сцени почиње исцртавање сваког елемента нове игре на папиру како би замисао кореографа могла што адекватније да се пренесе на играче током увежбавања у сали за пробе. Пре него се пређе у завршну фазу сваки од корака је за сваку слику према замисли кореографа потребно довољно добро увежбати без музике, потом све слике са музиком повезати у складну целину што доводи до закључка да посао може да траје и месецима. Са искуством се штеди добар део времена које варира у зависности од захтева оригиналне игре и визије кореографа.

- Већ прве кореографије на репертоару „Абрашевића“ реализоване на иницијативу управника омогућиле су

59

11.1.2015.

МАГАЗИН

60

ми да се остварим у уметничком смислу. Долазе велики концерти првог извођачког ансамбла, а ја као уметнички руководилац имам још већу одговорност јер се налазим између неколико имена који раде уметничке кореографије деценијама. Поред одговорности то је представљало част и задовољство, јер сам знао да ће у публици поред класичне бити и добри познаваоци фолклора који ће све одмеравати, упоређивати, коментарисати, давати сугестије, предлоге, критике и тако даље. Све је кренуло добрим током, а ја се и даље усавршавао на семинарима на које ме често шаље и „Абрашевић“. На томе сам неизмерно захвалан, јер се стечено знање носи вечно. Има у Србији много крајева у које још нико није зашао и које треба изучити и баш ту познајем препознатљив. Радим са ансамблима

и постижем резултате у сали увек са две играчке поставке што је изузетно важно. Поред доброг менаџмента какав је постојао у „Абрашевићу“ морала је да постоји спона са оним ко ради у сали да би то и играчи осетили. Све је функционисало изузетно добро, одлазили смо на разноразна такмичења и фестивале, добијали изузетне критике, а управник друштва нас максимално подржавао – прича Гудић. Гдегод се појавио краљевачки „Абрашевић“ је постизао све већи успех, а по оцени добрих познавалаца фолклора, које је потврдио и Савез аматера, сврстао се у прва три од око шест стотина уметничких ансамбала у Србији. Сем младог кореографа и уметничког руководиоца ништа мање значајна није била улога свих играча првог извођачког ансамбла, али ни ме-

наџмента који је водио Звездан Ђурић и оркестра који је предводио Раде Кубуровић. Сви заједно су чинили складну и хомогену целину, а свако од њих појединачно много мање од тога. Иако је функционисао као удружење грађана „Абрашевић“ је као водеће културно-уметничко друштво уживао велику подршку локалне самоуправе. Иако у то време није било толико различитих анасамбала као данас град је препознавао „Абрашевић“ као водеће културно-уметничко друштво чији су се магацини пунили увек новим народним ношњама, реновирале просторије за рад, а бар једном месечно одлазило на турнеју.

- Турнеје су афирмисале ову средину, а тај период у раду „Абрашевића“ је и период у коме сам направио име које се сматра великим у свету

фолклора. А кад се направи име које не носи друштво него га носиш сам тада је много лакше. Много се лакше функционише кад комплетна дијаспора и Србија већ при првом помену имена знају ко је добар, а ко лош кореограф – каже Гудић. Сваки од кореографа који је постигао успех у реализацији идеја био је принуђен да се усвршава сам, јер школа за тако нешто није било. Пре неколико година у Кикинди је почела да ради школа за васпитни рад са фолклорним ансамблима који првенствено подразумева оно што је Игор Гудић на почетку каријере радио са дечјим ансамблима. За разлику од Србије Бугари имају школе у Софији и Пловдиву у којима се озбиљно изучава фолклор, а Гудић с поносом истиче сертификат који је након семинара добио од професора Петра Јошкова са

Академије за народну игру и кореографију. Период успона траје све до 2009. године када се јавља прва сумња у могућност даљег рада у „Абрашевићу“. Као и у другим срединама и у овој се јављају турбуленције, па иако нико од колега није вршио било какав вид притиска Игор Гудић је одлучио да крене другим путем, оснује сопствени анасамбл и отпочне реализацију нових идеја без икаквих ограничења.

- Осетио сам да је дошао тренутак да будем адекватно награђен за оно што радим ако сам већ одлучио да ми то буде професија и да живим од тога. Из месеца у месец у кући у којој радим нагомилавају се проблеми, градске власти стежу финансијски каиш и долазимо до минималца, а ја сам себе већ сматрао уметником који не може да живи од 18 хиљада и 800 динара

месечно. Свестан сам да сам направио име, да имам велико поверење родитеља и подршку колега у Србији, из свих градова Европе и дијаспоре, за неку нову причу, а само тако се може ићи даље. Кад тога нема мора се у некој кући стајати иза другог имена, па таворити и животарити са малим средствима, а ја нисам желео да животарим. Желео сам да живим, да се остварујем још више као уметник, да се школујем, све више проширујем видике, стварам уметничка дела, квалитетнија и живим. Определио сам се да ми то буде професија, па дајем отказ и крећем у нову животну причу и велику неизвесност – каже Гудић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

61

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 11. A 17. ЈАНУАРА

МАГАЗИН

11.1.2015.

11. јануар

62

1569. — У Енглеској је, под патронатом краљице Елизабете I, у катедрали светог Павла у Лондону први пут организована лутрија. Приход је коришћен за обнову утврђења, лука и других јавних радова.

1811. — Скупштина свих народних старешина у Србији основала је у време Првог српског устанка прва попечитељства (министарства). Министар просвете постао је најученији Србин тог времена, ректор Велике школе у Београду Доситеј Обрадовић.

1843. — Аустријски цар Фердинанд I је у време највећег успона Илирског препорода забранио употребу илирског имена, посебно у „новинама и јавним списима“.

1882. — Нападом устаника на пандурску станицу у Улогу почео устанак у Херцеговини против аустроугарске окупације.

1886. — У Њујорку је почео први шаховски меч за првака света између Вилхелма Штајница и Јохана Цукерторта, који је добио Штајниц резултатом 10:5, уз пет ремија. Титулу је одбранио 1889. и 1892. у мечевима против Михаила Чигорина, али је 1894. поражен од Емануела Ласкера. Напи-

сао је „Уџбеник модерног шаха“, који се сматра основом модерне шаховске стратегије.

1919. — Румунија је анектирала Трансилванију која је била у саставу Аустроугарске монархије до њеног распада 1918. Миром у Тријанону 1920. Трансилванија је формално додељена Румунији.

1922. — Први пацијент излечен инсулином од шећерне болести је постао 14-годишњи Канађанин Леонард Томсон.

1923. — Војске Француске и Белгије су окупирале Рурску област како би присилиле немачку Вајмарску републику да плати одштету за Први светски рат.

1962. — Под снежном лавином, која је у перуанским Андима затрпала село Хуаскаран, живот је изгубило више од 3.000 људи.

1970. — Армија Нигерије је после 32 месеца борби у грађанском рату у којем је погинуло милион и по људи, угушила побуну сецесиониста у провинцији Бијафра. Вођа побуњеника генерал Чуквуемека Одумегву Оџукву напустио је земљу дан после пада Оверија, главног града Бијафре.

1989. — Испред Скупштине Црне Горе одржан је масовни митинг гра-

ђана на којем је затражено смењивање државног и партијског руководства. Под великим дводневним притиском демонстраната то руководство је поднело оставке, а на политичку сцену Црне Горе ступила је група младих комуниста на челу с Момиром Булатовићем и Милом Ђукановићем.

2000. — Председник Алжира Абделазиз Бутефлика донео је општу амнестију за припаднике Исламске армије спаса и за узврат затражио распуштање њихове организације.

2001. — Влада Бурундија и побуњенчка група Хуту, једна од две етничке мањине, постигли су договор о повлачењу својих трупа из Демократске Републике Конго.

2006. — Вулкан Огастин на Аљасци еруптирао два пута, што је прва његова ерупција од јануара 1986.

12. јануар 812. — Изасланици византијског цара Михаила I Рангабеа склопили мир у Ахену с франачким царем Карлом Великим, после више од деценије рата Византије и Франачког царства. Један од узрока рата било је то што је римски папа, потраживши ослонац у Франачком царству, крунисао Карла

Великог.

1906. — Почео Царински рат између Краљевине Србије и Аустроугарске монархије 1932. — Хети Каравај, демократа из Арканзаса, постала прва жена изабрана у Сенат САД.

1953. — Скупштина СФРЈ усвојила нов Устав. Укинуто Веће народа и формирано Веће произвођача, чиме је изгубљено национално обележје институционалне скупштинске структуре.

1969. — Објављен први албум британске рок групе Лед зепелин.

1977. — Израелци су масовним демонстрацијама изразили протест због одлуке Француске да пусти на слободу Абу Дауда, вођу палестинских терориста који су 1972. извршили масакр над израелским атлетичарима на Олимпијским играма 1972. у Минхену.

1981. — Почела са емитовањем америчка ТВ сапуница „Династија“.

1990. — Румунски председник Јон Илијеску саопштио да је Комунистичка партија Румуније стављена ван закона.

1991. — Конгрес САД одобрио председнику Џорџу Бушу употребу војне силе да би присилио ирачку армију да напусти Кувајт.

1993. — Комесаријат Уједињених

нација за избеглице саопштио је да је 1992. у свету било више од 18,5 милиона избеглица. Број избеглица повећан за 3,5 милиона у односу на 1991, од чега три милиона расељено и избегло са територије Југославије.

1996. — Прве руске јединице у саставу ИФОР стигле у Босну и Херцеговину, у првој заједничкој војној мисији с трупама САД и осталих западних земаља после Другог светског рата.

1998. — 19 европских држава потписало документ о забрани клонирања људских бића. У Београду почео штрајк Градског саобраћајног предузећа. Први пут у стогодишњој историји јавног превоза на београдске улице није изашло ниједно возило ГСП. Штрајк трајао шест дана.

2006. — У стампеду, за време ритуалног каменовања ђавола задњег дана Хаџа на Мини, Саудијска Арабија, погинула 362 ходочасника.

2010. — У земљотресу на острву Хаити погинуло око 316.000 особа.

13. јануар 532. — У Константинопољу је избио устанак Ника против цара Јустинијана.

1842. — Приликом повлачења из

авганистанског града Кабула, британске трупе од 9000 војника масакриране су у Кибер Пасу.

1898. — Француски писац Емил Зола је под насловом „Оптужујем“ објавио у листу „Л'Орор“ отворено писмо председнику Републике у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса, који је на процесу 1894. осуђен на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Немачкој. Драјфус је на обновљеном процесу ослобођен оптужби и 1906. рехабилитован, враћен у војску и унапређен у чин мајора.

1910. — Емитован је први радиопренос опере уживо из њујоршке Метрополитен опере, Леонкавалови „Пајаци“ и Маскањијева „Кавалерија рустикана“.

1915. — У граду Авецано у централној Италији у земљотресу је погинуло 30.000 људи.

1935. — На плебисциту у области Сар, којом је на основу мандата Лиге народа управљала Француска, убедљивом већином изгласано је припајање Немачкој.

1985. — Приликом пада воза у провалију, око 250 километара источно од главног града Етиопије Адис Абебе, по-

63

64

МАГАЗИН 11.1.2015.

гинуло је 428 путника, а 370 је повређено.

1991. — На светском првенству у аустралијском граду Перту југословенски ватерполисти освојили су златну медаљу. Југославија је први пут постала првак света у ватерполу у Мадриду 1987.

2001. — У земљотресу у Салвадору погинула је 701 особа и 3.883 је рањено, а 160.598 стамбених објеката је уништено, озбиљно оштећено или затрпано земљом.

14. јануар 1301. — Смрћу Андрије III окончана је владавина Арпадоваца над Угарском.

1504. — Шпанија је анектирала Кубу.

1784. — САД ратификовале мировни уговор са Великом Британијом, чиме је и формално окончан Амерички рат за независност.

1809. — Велика Британија и Шпанија склопиле савез против француског цара Наполеона I. 1826. — У Пешти основана Матица српска на иницијативу Јована Хаџића и уз помоћ богатих српских трговаца из Пеште и Будима.

1867. — У оквиру балканских национално-ослободилачких савеза против Отоманског царства, Влада Србије у Букурешту с бугарским револуционарним комитетом склопила споразум о стварању заједничке државе која би се звала Бугаро-Србија или Србо-Бугарска, а за владара био предвиђен српски кнез Михаило Обреновић.

1943. — У Казабланки почела конференција лидера савезничких снага у Другом светском рату Рузвелта, Черчила и Де Гола. На конференцији која је завршена 26. јануара закључено да силе Осовине морају безусловно капитулирати и прецизиран датум искрцавања савезника у Италији.

1953. — Народна скупштина Југославије изгласала уставни закон којим је уведено друштвено власништво и самоуправљање произвођача. Уместо владе и министарстава уведена из-

вршна већа и државни секретаријати. Први председник Савезног извршног већа постао Јосип Броз Тито.

1969. — Лансиран совјетски васионски брод „Сојуз 4“ с космонаутом Владимиром Шаталовим, дан касније „Сојуз 5“ у ком су били Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев и Јевгениј Крунов. Два брода се потом спојила, космонаути Јелисејев и Крунов прешли у „Сојуз 4“. То је било прво спајање васионских бродова с људском посадом у Земљиној орбити.

1996. — председник Гватемале Алваро Арсу позвао, преузимајући дужност шефа државе, левичарске герилце да почну преговоре о окончању 35-годишњег грађанског рата.

2000. — Пет босанских Хрвата Зоран, Влатко и Марјан Купрешкић, Владимир Шантић и Драго Јосиповић проглашени кривим пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу за масакр 116 Муслимана у Ахмићима у Босни 1993. Осуђени на затворске казне од пет до 25 година. Купрешкићи 23. октобра 2001. проглашени невиним и ослобођени, а осталој двојици казна смањена.

2005. — Сонда Хајгенс се спустила на Сатурнов месец Титан.

2011. — Бивши председник Туниса Зин ел Абидин бен Али је побегао у Саудијску Арабију, што се сматра годишњицом Туниске револуције и почетком Арапског пролећа.

15. јануар 1535. — Енглески краљ Хенри VIII преузео врховно поглаварство над Црквом Енглеске према повељи коју је претходно усвојио енглески парламент.

1559. — Елизабет Тјудор, кћерка Хенрија VIII и Ане Болен, крунисана у Весминстерској катедрали у Лондону као Елизабета I, један од најзначајнијих владара у историји Енглеске. На престо ступила после смрти краљице Мери I. 1582. — Пољска и Русија, уз посредовање папе Гргура XIII, потписале мировни уговор којим је Русија изгубила

излаз на Балтичко море.

1804. — Јањичарске старешине, дахије, које су 1801. узурпирале власт у Београдском пашалуку, почеле „сечу кнезова“ у покушају да спрече побуну српског народа против јањичарског зулума. На превару је ухваћено и погубљено око 70 најугледнијих српских кнезова, виђених људи и свештених лица, међу којима Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин, Хаџи Рувим и Хаџи Ђера. Тај догађај убрзао избијање Првог српског устанка.

1895. — У Санкт Петербургу премијерно изведен балет “Лабудово језеро” Петра Иљича Чајковског у својој коначној верзији, у којој се изводи и данас.

1919. — У Берлину после неуспелог устанка убијене вође немачког радничког покрета Роза Луксембург и Карл Либкнехт.

1920. — Усвајањем 18. амандмана америчког Устава у САД уведена прохибиција (Волстедов закон).

1943. — Америчке трупе у Другом светском рату потиснуле Јапанце са пацифичког острва Гвадалканал и тиме зауставиле њихово напредовање према Аустралији.

1943. — У Арлингтону, Вирџинија отворен за рад Пентагон, највећа административна зграда на свету у којој је смештено Министарство одбране САД.

1945. — Основана италијанска новинска агенција АНСА.

1970. — Муамер ел Гадафи прогласио се за премијера Либије.

1971. — Председници Египта и Президијума Врховног совјета СССР Анвар ел Садат и Николај Подгорни свечано отворили Асуанску брану на реци Нил. Радови трајали 11 година.

1973. — Премијер Израела Голда Меир у Ватикану разговарала с папом Павлом VI, који је том приликом рекао да подржава међународни статус Јерусалима. То је био први сусрет једног председника Владе јеврејске државе с поглаварем римокатоличке цркве.

1973. — Амерички председник Ричард Никсон је суспендовао све офанзивне акције против Северног

65

11.1.2015.

МАГАЗИН

66

Вијетнама наводећи као разлог напредак у мировним преговорима.

1992. — Европска заједница признала бивше југословенске републике Словенију и Хрватску као независне државе.

1993. — САД наредиле поморску блокаду Хаитија, уз образложење да „талас избеглица из те земље може довести до масовног губитка живота у мору“.

1998. — Инаугурација Мила Ђукановића за председника Црне Горе изазвала бурне протесте присталица бившег председника Момира Булатовића, вође промилошевићеве струје у Црној Гори. Тај догађај означио озбиљан расцеп у југословенској владајућој номенклатури. Председник Југославије Слободан Милошевић никада није признао победу Ђукановића, што је савезну државу довело у стање провизоријума, које се одржало и по одласку Милошевића са власти, у октобру 2000.

1999. — У селу Рачак на Косову нађена тела 45 Албанца, за чије су убиство оптужене српске снаге безбедности. Иако експертиза финских патолога које је ангажовала Европска унија није доказала да се ради о масакру цивила, тај догађај пресудно утицао на доношење одлуке о НАТО-бомбардовању Југославије од марта до јуна 1999.

2000. — У предворју хотела „Интер-

континентал“ у Београду убијен Жељко Ражнатовић Аркан, вођа парамилитарних јединица у ратовима на простору Југославије, лидер Странке српског јединства. Ражнатовић био оптужен пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу.

2001. — Покренута је енглеска верзија Википедије.

16. јануар 1547 — У Москви за првог руског цара крунисан Иван IV Грозни.

1778 — Француска признала независност САД током Америчког рата за независност од британске колонијалне управе. У фебруару исте године у Паризу потписан споразум о савезу у том рату, а на хиљаде добровољаца кренуло да помогне Американцима, међу којима и Лафајет, Сен Симон и Кошћушко.

1864 — Аустрија и Пруска упутиле ултиматум Данској захтевајући да повуче устав по ком су покрајине Шлезвиг и Холштајн постале део Данске. У Другом шлезвичком рату који је уследио Данци поражени, а спорна војводства пала под заједничку управу Пруске и Аустрије.

1908 — У Београду отворен хотел „Москва“, подигнут на месту кафане „Велика Србија“.

1920 — У САД ступила на снагу прохибиција, законска забрана произ-

водње и продаје алкохола.

1945 — Победом савезничких снага под командом генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија окончана немачка офанзива у Арденима, у Белгији. Убијено или заробљено 220.000 немачких и 77.000 савезничких војника.

1969 — У центру Прага чешки студент Јан Палах извршио самоубиство спаљивањем у знак протеста због окупације Чехословачке коју су, по налогу Совјетског Савеза, извршиле чланице Варшавског пакта у августу 1968.

1969 — Совјетски космонаути у свемирским бродовима „Сојуз 4“ Владимир Шаталов и „Сојуз 5“ Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев и Јевгениј Крунов први пут у историји спојили две летелице с људском посадом у орбити око Земље.

1979 — Шах Ирана Реза Шах Пахлави је напустио земљу под притиском следбеника ајатолаха Хомеинија који су потом преузели власт.

1991 — САД и западни савезници почели, у Заливском рату, операцију „Пустињска олуја“ масовним ваздушним ударима по војним и индустријским циљевима у Ираку и Кувајту, 19 часова после истека ултиматума Уједињених нација Багдаду.

1993 — У опкољеном Сарајеву, које је већ месецима без струје и воде, погинуло осам, а повређено 19 особа од експлозије гранате која је пала на

место где су људи чекали у реду за воду.

1996 — Заменик премијера Русије Анатолиј Чубајс, творац програма приватизације, поднео оставку.

1998 — У експлозији метана у руднику „Соко“ у Читлуку код Сокобање погинуло 29 рудара.

2000 — За председника Чилеа изабран Рикардо Лагос, први председник-социјалиста после свргнутог Салвадора Аљендеа, ког су 1973. убили пучисти предвођени генералом Аугустом Пиночеом.

2001 — У покушају државног удара у Демократској Републици Конго убијен председник Лоран Кабила, а дужност председника преузео његов син Жозеф. Кабила на власт дошао у мају 1997. после побуне коју су подржале Уганда и Руанда, против тадашњег диктатора Мобутуа Сесе Секоа.

2002 — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио санкције против терористичке мреже „Ал Каида“ и остатака талибана у Авганистану и ван те земље.

17. јануар 1773. — Енглески морепловац Џејмс Кук је бродом „Резолушн“први прешао Антарктички круг.

1919. — Пољски композитор Игнаци Јан Падеревски, пијаниста светског гласа, постао је први премијер

републике Пољске, успостављене после завршетка Првог светског рата.

1929. — Први пут приказан цртани филм Морнар Попај.

1945. — совјетске трупе и Пољске патриотске снаге су у Другом светском рату ослободиле Варшаву, више од пет година након пада главног града Пољске у руке немачких нациста.

1946. — У Лондону одржана прва седница Савета безбедности Уједињених нација.

1947. — Проглашен први Устав Народне Републике Србије.

1959. — Сенегал и Француски Судан донели су одлуку о формирању федералне државе под називом Република Мали. Одлука је ступила на снагу у априлу.

1961. — Убијен је конгоански државник Патрис Лумумба, бивши премијер Конга, творац независности земље, симбол борбе против колонијализма и херој „црне Африке“. Противуставно је смењен с положаја премијера 5. септембра 1960, а 1. децембра ухватили су га војници генерала Мобутуа и пребацили у Катангу, где је под неразјашњеним околностима убијен.

1966. — у судару изнад Шпаније америчког бомбардера „Б-52“ и шпанског авиона за снабдевање горивом погинуло је осам људи, а бомбардер је био принуђен да у Атлантски океан баци хидрогенску бомбу, која није екс-

плодирала.

1991. — САД и западни савезници извели су у Заливском рату други и трећи талас масовног бомбардовања циљева у Ираку и Кувајту; три ирачке ракете „скад“ експлодирале су у Тел Авиву.

1995. — У земљотресу који је погодио шире подручје јапанског града Кобе погинуло је више од 6.400 људи, а материјална штета је процењена на 85,5 милијарди долара.

1997. — У Даблину је суд прогласио први развод брака у историји Ирске, на основу закона одобреног на референдуму, чему се жестоко противила римокатоличка црква.

2000. — У Центру безбедности у Цетињу регистрована је Црногорска православна црква. Ту цркву до сада није признала ниједна друга црква, а на њеном челу су свештеници који су искључени из осталих цркава.

2002. — У ерупцији вулкана Њирагонго у Демократској Републици Конго разорени су град Гома и околна села, живот је изгубило више од 100 људи, а десетне хиљада остало је без својих домова.

2003. — Бугарска влада укинула је санкције против СР Југославије уведене 1998. али су остала замрзнута средства која припадају бившем председника СРЈ Слободану Милошевићу, његовој породици и осморици бивших високих функционера.

67

68

МАГАЗИН 11.1.2015.

69

Фото: М. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

11.1.2015.

Снежна краљица

70

Трол Орм је годинама сањао да се прослави, а прилику да постане херој добио је кад Северни ветар, који је отео принцезу Мирабел, запрети свету вечном зимом. Принцеза и краљевство тролова припашће ономе ко успе да је спаси из снежног затвора. Орм је уз помоћ пријатеља једном победио Зиму, а сада то жели сам. Зато носи оклоп од металних лонаца, његови ратници су преплашени тролови, а чека га опасно путовање до Снежне краљице. Његови пријатељи се срећом нису наљутили, па га храбра Герда, стидљиви Каи, смела Алфида и весели Лута неће оставити самог кад се нађе у невољи. Сви заједно наћи ће се у невероватним пустоловинама. „Снежна краљица“, са темом вечне борбе добра и зла, испричана је кроз доживљаје дечака Каја и девојчице Герде чије су авантуре у леденом свету без емоција написане још давне 1845. године, а и данас због изузетне слојевитости, свевременске поруке и бујне маштовитости, одушевљавају најмлађе, али и старију публику. Након првог дела „Снежне краљице“ аутори нису желели да се растану са омиљеним ликовима, јер су

осећали да они заслужују нове пустоловине, а да се прича може наставити. У првом делу пратили су изворну причу Ханса Кристијана Андерсена, али су овај свет проширили новим заплетом и визуелним ефектима. Слуга Снежне краљице трол Орм је био један од најзанимљивих ликова у првом наставку, а како се гледаоцима посебно свидео постао је главни јунак другог филма. Иако су анимирани филмови још увек углавном жанр за децу циљ аутора је био да их забаве и опчине, али и подстакну на размишљање, па је једноставна Ормова прича разумљива свакоме. Лаж је нешто што нико не може избећи, а прича о искупљењу је потврда способности да свако може признати слабости. Редитељ потврђује жељу да направи филм на тему сукоба и у њу увуче гледаоце, а истовремено дода спектакуларну акцију која ће их држати у неизвесности. Филм се приказује до 21. јануара од 16 сати по цени улазнице од 250 динара.

Седми син У време легенди и магије једини преживели ратник мистичног витешког

реда тражи последњег седмог сина ,обећаног хероја с невероватним моћима. Истргнут из мирног фармерског живота, неочекивани херој се упушта у опасну пустоловину са ментором пуним ратних ожиљака како би победио злу краљицу и њену војску натприродних убица које је послала на њихово краљевство. Човечанство је од бића таме вековима бранио древни ред племенитих ратника од којих је до данашњих дана преживео само један, искусни убица демона Џон Грегори, а највећа грешка овог ловца на вештице је што је давно показао милост краљици која га је завела. Сад ће то морати да плати, јер ће ускоро бити откривена мрачна тајна за коју је мислио да је заборављена. Након што ју је издао мушкарац којег је највише волела краљица Мајка Малкин је, док је била заточена у затвору, ковала освету, а додатне моћи јој је дао Крвави месец и омогућио да се спаси. Малкин је окупила војску вештица, и натприродних убица са свих страна света, како би се заједно осветили окрутном свету који их је одбацио. Кад нападне Грегорија, и убије његовог пратиоца, витез је приморан да се упути на дуги пут како би пронашао

последњег седмог сина. Том Ворд оставља породицу да би се упустио у невероватно опасну пустоловину и савладао проклете шуме, злокобне градове, бурне водопаде и напокон се суочио с Малкиновом војском. И он има тајну, а мрачна магија против које се бори лежи дубоко у његовој души, јер му је мајка вештица. Томова оданост је на испиту кад се заљуби у своју ловину, полувештицу шпијунку Алис, која је послата како би их саботирала. Скривена страст која све више букти између заклетих непријатеља натераће их да изаберу између љубави и дужности, а кад се супротставе те две силе доћи ће до коначног сукоба у срцу планине. Филм је на репертоару до 14. јануара, а пројекције по цени од 250 динара почињу од 19,30.

Серена Крајем двадесетих година прошлог века заљубљени младенци Џорџ и Серена Пембертон у планинама Северне Каролине почињу да граде шумарско царство. Серена нагледа шумске раднике, лови звечарке, спашава животе у дивљини и доказује да је равна сваком мушкарцу. Пембертонови неће допу-

стити да ишта стане на пут њиховој љубави и амбицијама, а кад Серена открије скривену прошлост свог мужа, и суочи се са судбином коју не може да промени, страствени брак почиње да се распада и води према драматичном обрачуну. Радња романа Рона Раша почиње након слома берзе 1929. и с почетком Велике депресије, а смештена је највећим делом у руралну заједницу у Смоки Моунтинс. Приликом адаптације романа требало је утврдити главну причу, па је фокус пао на љубав Пембертона и Серене и начин на који њихова страст, кад ствари крену наопако, постаје мрачна. Посебно је привлачна повезаност раздобља Велике депресије с данашњим временом и околностима у којима имамо успешне и богате људе, кроз чије очи је радња испричана, али и сиромашне који покушавају да се домогну било каквог посла, макар био опасан по живот, јер немају другог избора. У тешким околностима Пембертон доводи нову супругу у коју се заљубио на први поглед, а њих двоје су изразито морално дволични и баш због тога врло привлачни и занимљиви. Њихов сусрет представља прави ватромет осећаја и страсти, а иста дина-

мика се наставља и када ствари крену низбрдо, па велика страст у комбинацији са Серенином оштећеном личношћу може имати само кобан исход. Серена постаје очајна након сазнања да не меже имати дете, а истовремено се бори са чињеницом да га њен муж већ има и да му неко други може дати оно што она не може. У стању посттрауматског стреса, одлучна да се нико неће испречити њеној љубави с Џорџом, једино решење проналази у уклањању конкуренције, детета друге жене. Пембертон и Серена мисле како могу да убију кога пожеле, било да се ради о радницима, деци, невиним људима или шуми, јер су њихова љубав, страсти и жеље важније од било кога и било чега. Осим интензивне, опасне и провокативне љубавне приче кроз филм се провлачи и еколошка тема. Временско раздобље у филму је могуће повезати са данашњим у коме постоји несигурност коју носи будућност, а постоје и људи који злоупотребљавају систем као Пембертон док уништава шуму због личне користи и није свестан могућих последица. Пројекције почињу у 21 сат, а за улазницу је довољно одвојити 250 динара.

71

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

11.1.2015.

ПОРАЗНИ ПОДАЦ

72

П

рва четири дана нове, укључујући и три старе године, остаће забележени по 29 кривичних дела свих из области општег криминала што је знатно мање него у претходном статистичком периоду. О томе сведочи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 29. децембра 2014. до 4. јануара 2015. године. Да ли због празника, или нечег другог, ова година није почела посебно успешно за припаднике криминалистичке полиције којима је познат

извршилац тек једног кривичног дела. Мирније је било и у области која се у полицијској терминологији дефинише као јавни ред и мир. О томе сведочи за трећину мање прекршаја, а од укупно петнаест евидентираних седам отпада на туче, а осам на остале прекршаје. Да ли због смањеног обима саобраћаја условљеног неповољним метеоролошким условима, или празника током којих је највећи број становника остао у домовима, припадници саобраћајне полиције су евидентирали

само пет саобраћајних незгода од којих је у три лакше повређено пет лица. Епилог две саобраћајне незгоде је само материјална штета која је током статистичког периода процењена на 300 хиљада динара. О смањеном интензитету саобраћаја може се закључивати и на основу само 91 прекршаја што чини нешто више од трећине оних из претходног статистичког периода. Нешто више посла имали су припадници ватрогасно-спасилачке јединице који су интервенисали у гашењу

ЦИ СТАТИСТИКЕ

четири пожара и констатовали да је ватра причинила штету од 800 хиљада динара. Крај године прилика је за подсећање на безбедносну ситуацију коју према редовним недељним статистичким извештајима Полицијске управе карактерише 1.737 кривичних дела од којих се тек 73 сврстава у област привредног криминала. Инспектори криминалистичке полиције су успели да открију извршиоце тек једне трећине, или само 522 кривична дела. Област јавног реда и мира биће за-

памћена по 1.081 прекршају међу којима за мање од стотину разлике воде они који су у полицијској терминологији познати као остали. Интересантан је податак да су само две туче недостајале па да њихов број у минулој години буде заокружен на пет стотина. Од 507 саобраћајних незгода 240 су као исход имале повређена, 11 смртно страдала лица, а 262 само материјалну штету. Лаке телесне повреде претрпело је 237 особа, оне су код 92 друге окарактерисане као теже, а у са-

обраћајним незгодама је изгубљено 13 живота. Током године је у саобраћајним незгодама причињена штета од близу 27 милиона динара, а о поштовању саобраћајних прописа сведочи податак о 12.234 прекршаја колико су евидентирали припадници саобраћајне полиције. Година за нама остаће запамћена и по 43 пожара у којима је причињена штета од три милиона и 159 хиљада динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

73

МИОДРАГ НИКОЛИЋ МАГАЗИН

11.1.2015.

1950 - 2015

74

75

Почетак нове сарадње Краљева и Стрељачког савеза Србије

МАГАЗИН

11.1.2015.

СВЕТЛИЈИ ДАН

76

- Стрељачки спорт, који се у Србији декларише као најстарији и најуспешнији олимпијски, небројано пута је доказао да позитивно утиче на психофизички развој свих који се њиме баве. – Стрељачки савез Србије максимално подржава локалну стрељачку организацију због уверења да Краљево као средина, и регионални центар, то заслужује.

- Стрељана за ваздушно оружје са 15 места база за развој овог спорта на прави начин. У Краљеву 9. и 10. маја државно првенств у гађању из ваздушне пушке у Б и Ц програму за најмлађе такмичаре. - Србија је значајна чланица светске федерације која окупља 160 земаља, а о квалитету сведочи податак да се на листи најуспешнијих налази међу првих двадесет

С

лучај је хтео да први званични састанак у овој години градоначелника Краљева Томислава Илића, и његових сарадника, протекне у знаку посете представника Стрељачког са-

веза Србије. Ма колико да су састанци ове врсте повод за протоколарну потврду потребе о развоју и сталном унапређењу сарадње овај је, ма колико то учесници покушавали да потисну у

други план, оптерећен догађајима из не тако давне прошлости када су две стране биле принуђене да међусобни спор решавају на суду. Буџет града је по окончању судског процеса остао си-

ромашнији за више од двадесет милиона динара колико је припало стрелцима на име обештећења због погрешне процене и одлука које су на основу ње донете. Колико таква ситуација оптерећује скупове ове врсте сведочи податак да није било учесника који бар једном реченицом није подсетио на оно што би сви желели да забораве пре свега због онога што се очекује у будућности, а због чега су обе стране упућене једна на другу. Стрељачки спорт се у Србији декларише као најстарији и најуспешнији олимпијски спорт, а постоји од 1887. године кад је организован као грански савез. Стрељачки савез Краљевине Србије је само неколико година касније, већ 1909. године, постао члан Међународне стрељачке уније као претходнице данашње светске организације. О успешности сведочи и податак да су двоје српских стрелаца, Андреа Ар-

совић и Јасна Шекарић, једини из породици олимпијских спортова већ испунили норму за учешће на Олимпијади у Рио де Жанеиру. Андреа Арсовић је испунила и норму за учешће на такмичењу најбољих светских стрелаца у Гренади. То је добар основ на коме се темељи нада за бројне нове успехе током године која је тек почела, а очекује се да потврди колико се Србија котира високо на лествици спортских земаља. Велику породицу стрелаца употпуњава и стрељачка организација Краљева која је стицајем околности остала без објекта неопходног за било какву активност пре него постизање добрих резултата. То је само један од повода за долазак високих представника Стрељачког савеза након оног пре две године када са градским челницима није постигнут довољан степен сагласности па је спор морао да буде предмет судског спора. И тада је, као и сада, ос-

новни мотив био да се за потребе стрелаца обезбеди адекватан објекат како би што већи број Краљевчана различитог животног доба могао да се бави спортом који је небројано пута доказао да позитивно утиче на психофизички развој свих који се њиме баве. Разлог за то је довољан степен концентрације и самоконтроле који се развијају радом, а овај спорт чине изузетно атрактивним првенствено због сазнања да и последњим хицем може да се поправи пропуштено, или поквари до тада стечено. До врхунских резултата води само упоран и дуготрајан рад, а о њему се не може ни говорити уколико за то не постоје бар минимални услови. Председник Стрељачког савеза Србије Синиша Машовић потврђује жељу да максимално подржи локалну стрељачку организацију због уверења да Краљево као средина, и регионални центар, то заслужује. На то упућује до-

Фото: М. Радовановић

НИ ЗА СТРЕЛЦЕ

77

11.1.2015.

МАГАЗИН

78

вољно дуга традиција овог спорта чије напредовање у последње време озбиљно угрожава недостатак услова за рад. А први услови су створени још пре Другог светског рата.

- Ни једна организација не може да се развија на потребан начин без хармоничних односа са локалном самоуправом. Стрељачки радници у Краљеву су озбиљни људи који то знају, а прибављања једне непокретности треба да послужи да се формира озбиљан стрељачки тренинг центар. Ми желимо да дамо подстицај и нагласимо да стрељачка организација припада олимпијској групи спортова прве категорије, а наша жеља је да као најодоговорнији људи из Градске управе за то имате слуха кад вам се обрате за одређене сагласности, планска и друга акта, па да то буде прихваћено на одговарајући начин уз поштовање свих прописа. У Краљеву за то имају објекат који је добар као почетни корак, али тамо још увек нема стрељане, а за то не треба много. Довољно је имати стре-

љану за ваздушно оружје са 15 места, па да се обезбеди база где ће овај спорт почети да се развија на прави начин – каже Машовић. У знак добре воље за наставак успешније сарадње, и промоцију срељаштва као спорта у локалној средини, представници Стрељачког савеза су понудили Краљеву организацију државног првенства у гађању из ваздушне пушке у Б и Ц програму за најмлађе такмичаре. Очекује се да ће промоцији овог спорта у време одржавања такмичења 9. и 10. маја ове године у великој мери допринети најбољи српски такмичари чије се присуство очекује у Краљеву. Повод је жеља Савеза да развија спорт у срединама у којима је изостао континуитет, а у такве се убраја и Краљево. Србија је значајна чланица светске федерације која окупља 160 земаља, а о квалитету сведочи податак да се на листи најуспешнијих налази међу првих двадесет без обзира што нема такмичаре у свим категоријам стрелаца. Доказ озбиљног рада су медаље

са свих значајнијих светских такмичења од којих више радује сазнање да их освајају све млађи такмичари. Идеја о одржавању првенства наишла је на одобравање градских челника, а у Стрељачком савезу током два мајска дана очекују учешће између пет и шест стотина такмичара. Коначна одлука о месту одржавања ће бити донета до краја овог месеца када ће бити познат календар свих такмичења у овом спорту, а добра организација би била најбоља препорука за одржавање надметања најбољих стрелаца у А програму. Од града се очекује да обезбеди простор за одржавање такмичења, Стрељачки савез ће обезбедити потребну опрему и све друго што је потребно да се такмичење одржи на потребном нивоу. Спор између Стрељачког савеза Србије и локалне самоуправе настао је 2008. године, а по речима заменика градоначелника Краљева Милуна Јовановића и даље ће оптерећивати две стране. Ма колико да је у појединим тренуцима покушавано да се нађе

решење прихватљиво за обе стране дошло се до тачке са које се више није могло назад, а то је буџет града коштало значајних средстава. Поновно успостављање сарадње начин је да се у блиској будућности лакше преболи и што пре заборави све што се дешавало како будуће генерације не би биле оптерећене хипотеком поремећених односа. Председник Стрељачког савеза потврђује да је светска организација успела да одржи корак са временом, а коришћење најсавременије електронике допринело да овај спорт учини динамичнијим и занимљивијим. Због тога је стрељаштво успело да се помери степеницу више на лествици интересовања које изазива, а то је један од основних постулата на коме се темељи егзистенција у породици олимпијских спортова. Тако нов начин одржавања финалних такмичења у појединим категоријама омогућава жучно навијање посетилаца без обзира што се тиме појачава психолошки притисак на такмичаре.

Општи утисак након састанка потврђује интерес Стрељачког савеза да се у Краљеву као озбиљној средини, препознатљивој по спотру и спортским дешавањима, афирмише и стрељачки спорт. Краљево има стару стрељачку организацију која је стицајем околности суочена са инфраструктурним проблемом за који се верује да ће уз помоћ Градске управе у наредном периоду бити врло брзо решен. Жеља да се афирмише стрељаштво заснива се и на сазнању да је спорт једна од најуспешнијих друштвених делатности које Србија има, а мајско такмичење у Краљеву би поред стрелаца много значило и афирмацији локалне средине. Стрељачки савез Србије ужива подршку Министарства омладине и спорта и Олипмпијског комитета, посебно кад су у питању припреме најквалитетнијих стрелаца. И поред тога организација нема ни једно потпуно завршено и модерно опремљено стрелиште, па инфраструктура није решена на начин који овај спорт заслужује. У Савезу очекују да би си-

стуација могла бити знатно боља након доношења потребних одлука, урбанистичких, планских и других аката за изградњу Националног тренинг центра на локацији Царева ћуприја где се стрелиште налази од 1851. године. После година поремећених односа пријемом у Градској управи задовољни су и представници Стрељачког савеза Краљево, а секретар Милан Вукићевић већ назире светлије дане које би требало да обележи обезбеђење простора и пратећих услова за развој спорта. За разлику од других спортова краљевачки стрелци не кубуре са парама, а оно што су судском пресудом добили желе да врате граду куповином објекта за отварање стрељане у којој би тренирали. Просторије савеза се налазе у Улици др Љубинка Ђорђевића број 3 поред које би, уз малу помоћ локалне самоуправе, ускоро могле да никну просторије за тренинг центар. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

79

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs