MagazIN 154 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година III * Број 154 * 4. јануар 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 4.14.2015.

СРЕЋНА НО

ОВА ГОДИНА

МАГАЗИН 4.14.2015.

Двадесет шеста седница Скупштине града

МАГАЗИН

4.14.2015.

УСВОЈЕН БУЏЕТ З

ЗА 2015. ГОДИНУ - Већином гласова одборника Скупштине града усвојени одлуке о буџету града, програм уређивања грађевинског земљишта и програми пословања јавних и јавних комуналних предузећа за 2015.

4.14.2015.

МАГАЗИН

ајважнијим документом који једна локална самоуправа усвоји током календарске године сматра се буџет за наредну. Због тога се са великим интересовањем ишчекује последње годишње заседање Скупштине града на чијем дневном реду централно место заузима разматрање и усвајање одлуке о буџету. Искуство показује да ово са много већим нестрпљењем него одоборници владајуће већине по правилу ишчекује опозиција увек спремна да потврди како предложен буџет ни на који начин не одоговара потребама града. У таквој атмосфери дочекана је двадесет шеста седница Скупштине

града Краљева којој је, након процедуралних питања везаних за потврђивање мандата двоје нових одоборника и разматрање предлога опозиције за измене и допуне дневног реда, требало сат времена пре него пређе на разматрање централне теме. До полусатне паузе у 14 сати предлог одлуке о буџету за наредну годину жестоко су оспоравали одборници Двери, Покрета за Краљево и Демократске странке, нешто мање одборници Либерално-демократске партије Љубиша Симовић и најмлађе одборничке групе у Скупштини града Јован Нешовић. Буџет су жучно бранили напредњаци Маја Даниловић и Милош

Милишић, а дискусија је по обичају обиловала бројним репликама и одговорима на њих. Мада се очекивало да би расправа по овој тачки дневног реда могла да потраје и много дуже страсти су се стишале двадесетак минута после 16 сати када је почело разматрање програма пословања јавних и јавних комуналних предузећа за ову годину. Жестоки критичари свега што је предложено поново су, према очекивању, одборници опозиционих странака, највише Двери и Покрета за Краљево, који су тешко могли да оспоре оно иза чега су стајали менаџменти јавних предзећа, али и довољна

већина одборника владајуће коалиције. Жестока дискусија трајала је до петнаестак минута иза 18 сати након што су се одборници већином гласова изјаснили за наставак седнице док се не исцрпи дневни ред. А тек тада се пред њима нашло разматрање Програма уређивања грађевинског земљишта у наредној години коме је намењена трећина средстава из градске касе. Све што се дешавало након 20 сати могло би се сматрати мирнијим делом седнице која је трајала скоро до 22 сата. Чини се да су и жестоки критичари свега што чини власт полако губили интерес за предлоге одлука о

измени Плана генералне регулације Рибница, спровођењу јавног конкурса за именовање директора јавних и јавних комуналних предузећа, поступку конституисања службености пролаза на грађевинском земљишту и обезбеђивању средстава за финансирање спорта. До решавања кадровских питања, претежно у школским одборима, која су разматрана у пакету, разматрани су предлози одлука о ангажовању ревизора за обављање екстерне ревизије завршног рачуна града за претходну годину, изменама и допунама одлуке о финансирању политичких странака, боравишној такси и акционом плану за

решавање питања водоснабдевања. Приликом гласања су један за другим одбијани амандмани које су на предлоге буџета и Програма уређивања грађевинског земљишта уложили Покрет за Краљево, Покрет Двери и независни одборник Раде Ерац. Из Покрета Двери их је стигло 13, из Покрета за Краљево 11, а Ерац је покушао да са два предлога допринесе побољшању докумената који су усвојени довољном подршком гласова одборника владајуће већине, чиме је стављена тачка на рад локалног парламента у 2014. години. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 4.14.2015.

Сусрет са представницима медија

МАГАЗИН

4.14.2015.

МАЛА КОРИСТ О

ини се да је од свих структура у граду, ако се изузму најближи сарадници, градоначелник Краљева Томислав Илић најчешће контактирао са представницима медија. То је и повод да се последњег дана минуле године на коктелу за новинаре, главне и одговорне уреднике и власнике краљевачких медија свима захвали на сарадњи са жељом да она у наредној години буде још плодотворнија.

Тежак положај запослених у локалним медијима, у Краљеву посебно, не може да промени ни овог пута поновљена констатација о сазнању колико је овај посао тежак и одговоран. Представницима медија ништа посебно не значи ни уверавање да је први човек Краљева задовољан начином на који су током целе године извештавали јавност првенствено о раду органа локалне самоуправе, као ни очекивање да би

сарадња током наредне могла бар за нијансу да буде боља. Било је током године и неспоразума, поготову код оних који не разумеју како функционише систем јавног информисања, а крај године је прилика за праштање и потискивање у страну свега онога што није добро. На годину за нама бар неко време ће подсећати скромни поклони и заједничка фотографија за успомену. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

Д РАЗУМЕВАЊА

Прворођене бебе у овој години

ЈЕДИНСТВЕН ТРИО

МАГАЗИН

4.14.2015.

- Буџетом града предвиђено 55 милиона динара за накнаду незапосленим породиљама. – Мајкама три прворођене бебе у овој години букети цвећа, а Димитрију, Павлу и Давиду ваучери на по 15 хиљада динара за куповину производа из беби програма у „Апотеци Краљево“. – Са просечном старошћу од 44 године Краљево се сврстава у старије српске градове

одатак да се Краљево са просечном старошћу од 44 године сврстава међу старије градове у земљи повод је да локална самоуправа различитим активностима подстиче повећање наталитета. Једна од њих је и ставка у буџету града за ову го-

дину којом је обезбеђено 55 милиона динара за накнаду незапосленим породиљама. Ово је потврдио и градоначелник Томислав Илић након традиционалне посете краљевачком породилишту другог дана ове године уз обећање да би количина средстава

у годинама које долазе могла да буде и већа. Првог дана нове године Краљево је постало богатије за три здрава мушкарца, Димитрија, Павла и Давида, а градоначелник је њиховим мајкама, Јовани Васиљевић из Адрана, Драгани

штој болници „Студеница“ верују да ће се тренд повећања броја новорођених наставити и тако утицати на побољшање просечне старости становника. Више од две деценије прворођене бебе на почетку сваке године дарује и краљевачки Црвени крст који акцију Пакет за проврођену бебу оцењује јед-

ном од најлепших, па је и ове године најмлађим становницима додељена опрема која се сматра најпотребнијом у животу сваког новорођенчета. Да би тројици момака боравак у породилишту био веселији потрудила се мајка девојчице која је рођена већ следећег дана. Т.Р.

Фото: Г. Шљивић

Станић и Нели Жарчанин из Краљева, уз букете цвећа уручио и ваучере на по 15 хиљада динара за куповину производа из беби програма у „Апотеци Краљево“. У 2013. години је у Краљеву рођено 1.274, а у 2014. 1.341 беба што чини повећање од око четири одсто, па у Оп-

МАГАЗИН 4.14.2015.

Краљевачки напредњаци на крају године

- Српска напредна странка са Александром Вучићем преузела велику одговорност у години изазова након ванредних парламентарних избора. - Србија је богата само онолико колико има деце. - У време одржавања меча Светске групе Дејвис купа између Србије и Хрватске у Краљеву се очекује приличан број значајних људи из света бизниса. - Српска напредна странка ће и даље радити онолико колико њени чланови буду знали и могли што ће на првим следећим изборима бирачи ценити као добро или лоше

Фото: М. Радовановић

ЗАЈЕДНО МНОГО ЛАКШЕ

МАГАЗИН

4.14.2015.

ало због штедње, а мало и због тога што можда и нема довољно повода за хвалисање, на крају ове године је изостало интензивније дружење представника локалних политичких странака са представницима медија. Изузетак су само напредњаци који су крај године искористили да се захвале свима који су током још једне године пратили њихове активности и тумачили их на начин који су сматрали најадекватнијим. Не спорећи представницима медија то право краљевачки напредњаци обећавају да ни у наредној години неће одустати од истог принципа. У Српској напредној странци медије сматрају веома битном споном према народу, пре свега оном делу који излази на изборе, која омогућава да се чује оно што причају, али и измери оно што није урађено. Последњи годишњи сусрет са представницима медија прилика је за подсећање на велику одговорност коју је у години изазова након

ванредних парламентарних избора преузела Српска напредна странка са Александром Вучићем на челу. Велики терет никад није лако носити, а још је теже кад за оно за шта треба много не постоји довољан број људи. На то је подсетио и повереник Српске напредне странке у Краљеву Небојша Симовић потврдом да се при усвајању буџета за наредну годину мислило пре свега на најмлађе генерације које треба да живе у новом свету. Потреба за овом врстом улагања проистиче из давно изреченог става да је Србија богата само онолико колико има деце. Као окосница коалиције која чини већину у локалном парламенту напредњаци су мислили и на мало старије суграђане, посебно оне који имају здравствених проблема. То тако потврђује подршка свих одборника владајуће коалиције, а има их знатно више од неопходног броја за доношење одлука, да се већ у овој години

обезбеде средства за куповину магнетне резонанце толико битне не само за грађане Краљева већ и читавог Рашког управног округа. Куповина је важна и због чињенице да сличног уређаја нема у окружењу од пуних 140 километара, а и тамо где постоји уз велике трошкове се чека често превише дуго. Посебно битним напредњаци сматрају први квартал ове године који протиче у знаку припрема за одржавања тениског меча Светске групе Дејвис купа између Србије и Хрватске. Поред несумњивог спортског значаја и прилике да Краљевчани први пут у једној званичној утакмици ван Београда виде највећи српски бренд, и тренутно најбољег играча на свету, Новака Ђоковића сусрет две репрезентације се оцењује и као почетак једне нове приче. Она се огледа у очекивању да у време одржавања меча, можда и који дан раније и касније, у Краљево пристигне приличан број значајних људи из света бизниса. Симовић верује да је

постану успешни имају исту обавезу као и ми да се врате. Не морају овде да живе, али треба да се врате и помогну да доведемо неког инвеститора, да отворимо неко обданиште, да направимо неки пут. Овде је најлакше критиковати са стране мислећи да ће тиме да помогну Краљеву. Не могу наши одборници у скупштини да доводе инвеститоре, али могу људи који су у привреди направили неке позиције захваљујући свом знању и раду – каже Симовић. Много пута се показало да велика доза похвала које се у оваквим ситуацијама упућују новинарима, често и због храбрости којом мењају Краљево, није у сразмери са конкретнијим средствима каква су им много потребнија. Због тога ваљда и нема превише вере у лепе речи на које се само са одобравањем клима главом, а касније постају повод за разноразне коментаре, између осталих и оне о испуњеним, или неиспуњеним, обећањима.

Напредњаци очекују да се у наредној години што више људи укључи у политички и привредни живот Краљева можда и због тога што је, како рече Симовић, напредњака мало да нешто значајније промена. Тек сви заједно били би довољна подршка људима који верују у њих како би могли да нешто помере на боље. Година за нама протекла је у знаку имена Миломира Главчића који је донацијом милион евра помогао да се заврши мост преко Ибра у продужетку Скопљанске улице. Из Српске напредне странке стиже најава да ће исти донатор помоћи да се изгради 50 кућа за исто толико породица са више деце. Одређен број је намењен високо образованим младим брачним паровима како после завршеног школовања не би одлазили према Београду или у иностранство. На њих могу да рачунају само они који су спремни да остану у Краљеву и помогну да град коначно почне да се развија.

Т. Радовановић

то јединствена прилика за Краљево да покаже шта може да им понуди. Сусрети са бројним Краљевчанима који су у неком тренутку обележили спортски и привредни живот града прилика је за позив да се подржи град из кога су потекли у настојању да стане на ноге. Није то, подсећа Симовић, позив за подршку Српској напредној странци која ће у овој средини и даље радити онолико колико њени чланови буду знали и могли што ће на првим следећим изборима бирачи ценити као добро или лоше. - Не кажем да смо се најбоље снашли у политици на локалу, да нисмо имали много проблема и да можда нисмо урадили све што смо обећали. Верујем да ћете препознати снагу и енергију, да смо радили поштено без корупција и афера, а надам се да ће се тако завршити 2015. и изборна 2016. година. Моја порука свим битним људима је да им Краљево није само место у коме су рођени, па и кад

МАГАЗИН 4.14.2015.

Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“

Од три милијарде и 494 милиона динара из градског буџета за ову годину на реализацију плана пословања, и Програма уређивања грађевинског земљишта биће утрошено милијарду и 346 милиона. - Амбициозни планови за ову годину укључују почетак радова на изградњи затвореног базена, зграде за смештај Уметничке и Музичке школе, али и павиљона Дечјег одмаралишта „Гоч“на Гочу

Фото: М. Радовановић

НАЈЕФИКАСНИЈА У РЕГИОНУ 25

МАГАЗИН

4.14.2015.

авно предузеће Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ трећи пут за редом крај године обележава сусретом са представницима медија који су пратили реализацију значајних инвестиционих пројеката и о томе обавештавали јавност. Тако је било и последње недеље у овој години када су се у просторијама овог јавног предузећа окупили још једном и подсетили на најзначајније догађаје током ове године. Ма колико годиле похвале упућена на рад краљевачких медија мало је вероватно да су они, као се чуло, у значајној мери допоринели да се на реализацију значајних инфраструктурних пројеката баци ново светло, пре свега на нову спортску дворану у Рибници која је спремна да већ првог дана наредне године прими прве спортисте и посетиоце. Спортска дворана је понос града, а и инвеститора Дирекције за планирање и изградњу, о чему сведоче први утисци

великог броја значајних људи из света спорта, а и других, који су последњих месеци посетили овај објекат. Обавеза Дирекције да обезбеди добро функционисање комплетног објекта до момента кад буде спреман да прими спористе, а то је од већ 1. јануара, повод је за подсећање да је до најситнијих детаља организовано техничко одржавање и физичко обезбеђење спортске дворане. Из домена овог јавно предузећа излази организација пратећих служби и организација онога ко буде задужен да газдовање овим велелепним објектом. Директор Дирекције за планирање и изградњу Ненад Нерић подсећа да је нова спортска дворана први значајнији објекат довршена након промене власти 2012. године, а износ од 826 милиона динара, или осам милиона и 100 хиљада евра, до тренутка кад буде предата на управљање може да буде премашен тек за два до три милиона.

Иако је све спремно за нормално фукционисање и даље нису формиране службе које би руководиле високо софистицираном опремом, а и даље није озваничено ко ће управљати овим значајним објектом. Због тога је Програмом уређења грађевинског земљишта у 2015. години који је усвојен на последњој седници Скупштине града планирано 14 милиона динара за функционисање дворане у првих четири месеца наредне године и радове на уређењу хиљаду квадрата простора испод западне трибине. То по речима Ненада Нерића потврђује опредељење да се оно што није пројектовано допројектује и стави у функцију. Хиљаду квадрата је довољно велики простор за стварање простора у којима би у знатно бољим условима за нека наредна такмичења могли да се припремају стонотенисери, боксери, кик-боксери, џудисти, каратисти и

други. Више од капацитета, спољашњег изгледа,опремљености и комфора на који могу да рачунају спортисти, а и посетиоци, импонује сазнање да је изграђен енергетски тренутно најефикаснији спортски објекат у Србији. Томе доприносе три извора топлоте за загревање од којих су најзначајније топлотне пумпе водавода. Захваљујући ангажовању стручњака Дирекције за планирање и изградњу, и разумевању краљевачког Техногаса, град је добио на поклон изграђен бунар на ушћу Рибнице у Ибар. У бунару се налазе топлотне пумпе које ће се поред спортске дворане користити и за загревање затвореног базена у непосредној близини чија изградња почиње ове године. У Дирекцији за планирање и изградњу са поносом подсећају на пре неколико месеци завршен мост преко Ибра у наставку Скопљанске улице

који је добио име по донатору милион евра Миломиру Главчићу. Значајан инфраструктурни објекат је завршен пре постављеног рока, а у редован саобраћај пуштен са употребном дозволом. Повод за хвалисање је и зграда за социјално збрињавање лица из популарног шаторског насеља која ће прве становнике примити већ сутра, али и потпуно реконструисана Улица „4.краљевачки батаљон“ као део шеталишта које се у истој дужини протеже са обе обале Ибра. Дирекција за планирање и изградњу и у наредној години наставља радове на уређењу ужег градског језгра а међу првима би требало да буде реконструкција Улице октобарских жртава од Трга Јована Сарића до Југ Богданове. Све оно што је урађено током само једне године сматра се још значајнијим кад се упореди са градовима сличне величине у најближем окружењу. Поређење економске моћи, која

се огледа у висини буџета локалне самоуправе, планова пословања и материјалних трошкова доводи до закључка да је краљевачка Дирекција за планирање и изградњу далеко ефикаснија од осталих. Од планираног буџета града за ову годину, у износу од три милијарде и 494 милиона динара, на реализацију плана пословања, материјалне трошкове, који за 68 запослених износе 103 милиона, и реализацију Програма уређивања грађевинског земљишта биће утрошено милијарду и 346 милиона. Ни једно предузеће или установа чији је оснивач град нема квалификациону структуру као Дирекција за изградњу у којој је од 68 запослених 43 са високом стручном спремом. То је снага коју је препознао град и поверио им да добро поведу рачуна о трошењу више од трећине буџета за наредну годину. Израчунато је да сваки од запослених у овом предузећу годишње

МАГАЗИН

4.14.2015.

кошта милион и 518 хиљада динара, а да укупан износ материјалних трошкова у буџету предузећа учествује са нешто мање од осам процената. Поређење са чачанском дирекцијом доводи до сазнања да се преко ње реализује тек нешто више од 16 одсто буџета, а да трошкови запослених премашују 15 процената тако да сваки од њих 40 годишње кошта два милиона и 100 хиљада што је за 630 хиљда више него у Краљеву. Податак да слично предузеће из Ужица троши скоро 40 одсто градског буџета потврђује мању ефикасност ако се зна да су у овај износ урачунати и трошкови јавног превоза. Ако се oни изузму трошкови од 9,80 за сто хиљада динара по условном раднику премашују оне који се реализују у Краљеву. Слично је и у Крушевцу где се преко дирекције реализује нешто више од 18 одсто буџета, док трошкови премашују 16, па све указује да је краљевачка Дирекција најрационалнија на широком простору Србије.

Амбициозни планови за ову годину укључују почетак радова на изградњи затвореног базена, зграде за смештај Уметничке и Музичке школе, али и павиљона Сечјег одмаралишта „Гоч“ на Гочу који треба да омогуће бољу туристичку понуду. Последња седница Скупштине града, на којој се разговарало о буџету и Програму за уређивање грађевинског земљишта указала је на бројне опречне ставове везане за изградњу базена у Рибници, а Нерић потврђује да и међу одборницима који су подржали градњу има оних који нису потпуно убеђени у оправданост градње оваквог објекта. - Ми смо мислили да је баш сада најповољнији тренутак за градњу објекта који по пројектантској вредности треба да кошта око 760 милиона милиона динара, а видећемо колико ћемо да добијемо на јавној набавки. Затворени базен није само корито већ мултифункционални објекат са пратећим садржајима, велнесом, теретаном, фризерајем, рестораном и тако

даље који треба да живи 24 сата 365 дана у години . Пливање није само спорт, већ и терапеутска ствар за лечење болести коштано мишићног система. Према подацима Здраственог центра „Студеница“ у Краљеву више од 30 хиљада људи болује од болести коштано мишићног система. Више од 80 одсто деце у школама има деформације кичменог стуба, а око 30 посто боловања одобрава се на основу болести коштано мишићног система и то су ствари које град не може да купи, нити да плати – каже Нерић. Иако је изградња базена технолошки далеко једноставнији пројекат него спортска дворана, па би на основу тога могао да буде у потпуности изграђен за само годину дана, градња је због оскудних средстава продужена на три календарске године. Иако се говорка да би део средстава могао да стигне и из других извора услов за аплицирање је пројекат, грађевинска дозовола и одређен део сопствених

средстава. С обзиром да све мора да буде дефинисано у програму Дирекције, а да није познато на колико би средстава евентуално могло да се рачуна из других извора, планирано је да се из буџета за ову годину утроши 150 милиона динара, у 2016. додатних 400 и у последњој 300. Укупан износ премашује пројектовану вредност јер је у њега урачунато опремање и уређивање простора око објекта. Подршка изградњи стиже и од Ватерполо савеза Србије који планира формирање Српске куће ватерпола у којој би требало да буде места и за краљевачке спортисте. Тема која ових дана привлачи посебну пажњу Краљевчана је све извеснија могућност организације првог меча Светске групе Дејвис купа између репрезентација Србије и Хрватске. Управни одбор Тениског савеза Србије је на прошлонедељној скупштини донео одлуку да Међународној тениској федерацији, као организатору такмичења, за то предложи Краљево.

Коначна одлука ће бити донета почетком фебруара а после инспекције специјалне комисије Међународне тениске федерације која у у првој половини јануара треба да потврди спремност Краљева да организује један такав меч. Представник Међународне тениске федерације који је већ боравио у Краљеву упутио је све похвале за објекат, и остале садржаје за смештај учесника, што шансе за негативну оцену за одржавање меча који се игра од 6. до 8. марта своди на мање од једног стотог дела процента. Иако се као алтернатива, у случају да се процене Краљевчана покажу исувише оптимистичким, помиње Нови Сад у Дирекцији за планирање и изградњу сумњају да би било шта могло да угрози предност које пружа нови спортски објекат у граду. Њега су у не тако далекој прошлости обилазили и представници других спортских савеза и сви се похвално изразили о свим повољностима које пружа.

Иако је тестирање хале обављено у мирном режиму значајан спортски догађај какав је одигравање меча Дејвис купа захтева претходно тестирање под пуним оптерећењем па из Дирекције за планирање и изградњу очекују да пре тога буде организован спортски догађај, или нека друга манифестација, пред пуним гледалиштем. Иако у надлежности Дирекције за планирање и изградњу није даље управљање објектом све је извесније да за газдовање неће бити формирано ново предузеће и да ће обавезу да брине о овом објекту преузети Спортски центар Ибар. Сусрет са представницима краљевачких медија који су током године дали значајан допринос промоцији свега што се радило у Дирекцији за планирање и изградњу прилика је и да се онима који су учинили нешто више од осталих уруче пригодне захвалнице. Међу малим бројем оних који су оцењени као најзаслужнији ове године се нашао и Краљевски МагазИН. Т. Радовановић

МАГАЗИН 4.14.2015.

Инфраструктурни пројекти до 2017. године

МАГАЗИН

4.14.2015.

АМБИЦИОЗНИ П

- Од укупно милијарду 969 милиона и 600 хиљада динара за започете и планиране радове на инфраструктурним пројектима до 2017. године у 2013. реализовано 21,4, а у 2014. 63,2 милиона динара. - У 2015. години биће инвестирано 407,5 милиона динара, а двоструко веће улагање од 932,5 милиона у следећој години. – До краја реализације амбициозног плана у последњој години још 545 милиона

ПЛАНОВИ РАДА

давно се у политичким круговима успешност једне власти поред отварања нових радних места мери и реализацијом значајних инфраструктурних објеката. Основу за њих у Краљеву представља све сиромашнији градски буџет који је, а то показује и последња седница Скупштине града увек нова прилика за бројне кри-

тике опозиционих одборника. Током претходне две и по године опозиција је користила сваку прилику да подсети како актуелна власт није била у ситуацији да започне било какав значајнији пројекат, али и да критикује динамику извођења оних започетих у ранијем периоду. Година на измаку прилика је за сумирање резул-

тата и подсећање на оно што је урађено, али и за најаву бројних пројеката о чијој вредности се износе често различити подаци. А управо вредност је оно што се на најнегативнији начин прелама преко леђа пореских обвезника јер трошкови градње најчешће у двоструком износу премашују првобитно планиране вредности.

МАГАЗИН 4.14.2015.

Да ли ће тако бити и у наредном периоду остаје да се види посебно након реализације свега што је планирано за градњу у периоду до краја 2017. године. На првом месту подугачког списка налази се затворени базен у непосредној близини нове спортске дворане у Рибници чија је градња због ограничених средстава продужена на наредне три године. У првој години је планиран трошак од 150 милиона динара, а у наредне две према информацијама до којих је дошао Магазин 450 и 300 што би коначно требало да достигне 900 милиона. Да ли ће тако и бити остаје да се види иако се помиње могућност да би део пара за градњу могао да пристигне и од других извора. Са првим лепим данима би требало да отпочне реконструкција Улице октобарских жртава, а радови који би се одвијали током две календарске године не би требало да премаше 70 милиона динара. У првој фази током ове године планирана је реконструкција између улица Цара Душана и Југ Богданове у вредности од 45 милиона динара, а преостали део вредан 25 милиона динара у 2016. Укупна вредност радова на изградњи сточне пијаце у Адранима, која је отпочела 2012. године, износи 124 милиона динара. До краја 2013. је реализовано 20 милиона, у претходној 22, а у овој се планира додатних 12, да би до краја током 2016. и 2017. било уложено још по 35 милиона. У плановима реконструкције тргова и улица у најужем градском језгру још једном се појављује Трг српских ратника. Укупна пројектована вредност пројекта 35 милиона динара, а радови треба да буду изведени током 2016. године. Значајна улагања планирана су и у реконструкцију улице Цара Лазара, а свих 55 милиона динара биће реализовано током наредне године. Од укупно 42 милиона и 300 хиљада динара планираних за реконструкцију Улице Миомира Бркушанца Мишка вредност изведе-

них радова у 2014. години достигла је 7 милиона и 300 хиљада динара, а до завршетка који се очекује током ове године потребно је нових 35 милиона. Финансирање пројекта фекалне канализације у Конареву вредног 38,5 милиона динара планирано је још 2010. године. Прошле године је у радове уложено 11,5, а за ову се планира седам милиона динара. До завршетка радова 2017. године у последње две се планира улагање од по десет милиона. Минула година се означава и као почетак заједничке регулације леве обале Ибра у Краљеву, а вредност пројекта је процењна на 60 милиона динара. У првој години је утрошено 10, у овој се планира два пута више, а у наредне две још по 15 милиона. Иако је камен темељац за изградњу Спомен собе у Спомен парку постављен прве године напредњачке власти у плановима се као почетак наводи 2013. година. Вредност пројекта је процењена на 38 милиона и 400 хиљада од којих је претходне године рализовано 12,4 милиона. За ову се планира додатних шест, а у наредне две још по десет милиона. Ове године изградњу водовода према Основној школи у Конареву могу да очекују и становници овог дела градског подручја. Укупна вредност пројекта процењена је на десет милиона динара колико је и планирано да се утроши током 2015. године. Сазнање да седамдесетих година прошлог века изграђен Атлетски стадион у центру пропада повод је да се још 2013. приступило плановима за његову реконструкцију. Од планираних 111 милиона и 400 хиљада динара до краја 2013. је утрошено само милион и 400, а значајнија улагања предвиђена су у 2016. и 2017. години. У првој ће у реконструкцију бити уложено 75, а у наредној 35 милиона динара. Изградња павиљона Дечјег одмаралишта „Гоч“ на Гочу треба да кошта 80 милиона динара, а планирано је

да читав пројекат буде реализован током ове календарске године. Година која је управо почела треба да буде обележена почетком радова на реализацији пројекта изградње зграде Музичке школе на месту старе која је у земљотресу 2010. године оштећена до мере да не обезбеђује довољан степен сигурности за експлоатацију. Према плану радови би требало да буду завршени 2017. године, а након 20 милиона динара улагања у овој у наредне две је планирано још по 120 милиона динара. Изградња десно обалног насипа у Жичком пољу треба да кошта 35 милиона динара, а реализоваће се од ове до краја 2017. године. Радови ће у прве две коштати по 12,5, а у последњој години 10 милиона динара. Ове године треба да почне и изградња фекалне канализације у Адранима. Вредност радова је 30 милиона динара од којих ће по 10 бити уложено у три наредне године. Последњи у низу значајнијих пројеката је санација надвожњака преко магистралне пруге у улици Јована Дерока, а процењено је да би требало да кошта 80 милиона динара. Планирано је да радови почну 2016. године, а да буду завршени до њеног истека. Простим сабирањем долази се до вредности од скоро две милијарде динара од којих је до краја 2013. године реализовано тек 400 хиљада преко 20 милиона динара. У 2014. години је реализовано 63,2, а за ову се планира 407,5 милиона динара. Двоструко веће улагање, или 932,5 милиона динара коштаће радови у следећој години, а у последњој из наведеног плана јој 545 милиона динара. Највећи део средстава обезбеђује се из прихода буџета, мали део за реконструкцију Улице октобарских жртава од нераспоређеног вишка прихода из ранијих година, а затворени базен и павиљон Дечјег одмаралишта „Гоч“ на Гочу од домаћих задуживања. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 4.14.2015.

ЈКП „Чистоћа“ на почетку године

МАГАЗИН

4.14.2015.

ЗА ЧИСТ И УР

- На старом градском гробљу постављена расвета која омогућава виши степен безбедности и током ноћи. – Пројекат донирала Електросрбија, вредност радова два милиона и 800 хиљада динара. - У ноћним сатима гробље састајалиште алкохоличара и наркомана. – Разматра се идеја о формирању посебног предузећа које ће газдовати свим гробљима. – Програмом пословања ЈКП „Чистоћа“ за ову годину предвиђено запошљавање педесет нових радника. – Нови ружичњак у центру града и дрвореди по улицама. - Висеће саксије дуж стубова расвете у Улици војводе Путника. – Завршетак радова на старој депонији и договори о изградњи нове

Фото: М. Радовановић

РЕЂЕН ГРАД

4.14.2015.

МАГАЗИН

Миљана Зиндовић

одинама уназад за јавна предузећа се углавном везује најчешће непотребно партијско запошљавање, а све је мање оних који покушавају да проникну у начин њиховог рада и проблеме који их оптерећују. А проблема, мањих или већих, има у сваком од њих. Природа проблема се разликује од једног до другог, а нису ни приближни многима који оптерећују рад Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ које, између осталог, води рачуна и о два градска гробља. Економска криза и пад животног стандарда неминовно утичу на пораст криминала што се на најнегативнији начин одразило на рад „Чистоће“, посебно на гробљима која су поготово током 2012. и 2013. била честа мета пљачкаша који су са њих односили углавном металне, најчешће бакарне и месингане делове. Није био редак случај да вандали приступе ломљењу споменика и надгробних плоча што је иницирало размишљање о организацији стражарске службе и након завршетка радног времена. Ново време наметнуло је нове стандарде обезбеђења, па су капије градских гробаља почеле да се закључавају већ са првим вечерњим часовима, а стражарска служба организује током свих 24 сата у току дана. Последњих неколико година гробље је у вечерњим часовима постало састајалиште алкохоличара и наркомана, па се посебним видом заштите сматрало постављање расвете која би током ноћи олакшала контролу тим пре што је била угрожена и сигурност радника службе обезбеђења. Реализација захтевног пројекта изискује значајно улагање какво „Чистоћа“ није могла да обезбеди, па је у помоћ прискочила Електросрбија донацијом пројекта за постављање расвете вредне три милиона динара. Обавеза пројектанта била је да расвету уклопи у амбијент гробља тако да буду постављени дрвени стубови, светло буде пригушено, а каблови постављени изнад земље. Пројекат је завршен пре две године, а све до ове су у „Чистоћи“ настојали да из градског буџета обезбеде довољно средстава за

реализацију. Тек пред крај 2013. обезбеђена су Програмом уређивања грађевинског земљишта, а у последњем кварталу минуле отпочело постављање електричних стубова са одговарајућим сијалицама. Постављени су на целој површини старог градског гробља тако да је олакшана контрола целе површине и током ноћи. Иако је пројектом предвиђено да извођење кошта три милиона динара укупни трошкови нису премашили два милиона и 800 хиљада динара. Гробље је у вечерњим часовима много мирније, нема окупљања оних који су угрожавали сигурност, али ни становника околних насеља којима је пролаз кроз гробље представљао најкраћи пут према центру града. Забрана запошљавања нових радника у јавним предузећима утицала је на прерасподелу расположивих и ангажовање старијих радника на физичком обезбеђењу простора два градска гробља. У „Чистоћи“ се неколико година уназад размишљало о постављању видео надзора на целој површини гробља и контрола пролаза помоћу видео камера које би се на сваки покрет активирале уз помоћ ласерске мреже, али се од ове идеје одустало јер се показала неадекватном. Директорка „Чистоће“ Миљана Зиндовић потврђује да би током ове године слична расвета требало да буде постављена и на новом гробљу на Барутани према пројекту који је већ ушао у Програм уређивања грађевинског земљишта. Ново гробље је направљено пре тачно двадесет година, а планирано да подмирује потребе за сахрањивањем пуних пола века. Све оно што се дешавало од почетка последње деценије прошлог века, ратови и интензивно досељавање избеглих и интерно расељених лица, утицало је да капацитет буде попуњен, па је проширење на две нове парцеле извршено пре пуне две године. Како се простор за сахрањивање и даље смањује великом брзином у току су радови на још две парцеле, а план детаљне регулације за гробље на Барутани треба да пружи одговор на питање да ли има простора

за даље ширење, и на који начин. Конфигурација терена отежава ширење гробља према стрмијим деловима, јер би морале да се праве каскаде, а све би у знатној мери утицало на веће трошкове. Уверење да би ново гробље подмиривало потребе града за сахрањивањем пуних педесет година у знатној мери је утицало на кашњење при израду планова за проширење, па су на површинама које су у време формирања сматране довољним за будућност већ никли нови стамбени објекти. Оговор на питање о могућим локацијама за нова градска гробља требало би да дају планови детаљне регулације за Јарчујак и Буњачко брдо. Иако би комунално предузеће требало да управља свим гробљима на територији Краљева „Чистоћа“ тренутно то чини на само два у најужем делу града. Разлог томе је и чињеница да територија града обухвата изузетно велику површину, па је илузорно очекивати да би овакво комунално предузеће могло да се бави одржавањем на деловима удаљеним и више од сто километара. Због тога се као решење све више разматра идеја о формирању посебног предузећа које ће газдовати свим гробљима. Тешко је говорити о капацитетима за сахрањивање на сеоским гробљима смештеним на приватним парцелама, а чињеница да на највећем броју нису регулисани имовинско правни односи у великој мери отежава обухват у јединствено предузеће. Ако се узме у обзир потреба за ангажовањем додатног броја радника, али и раније поменута забрана нових запошљавања, онда је јасно због чега на реализацију овакве идеје треба сачекати док се за то не створе повољнији услови. „Чистоћа“ је већ довољно оптерећена обавезама које испуњава преко сталих организационих јединица, па се неодговорним сматра прихватање других које није могуће реализовати на начин који доликује. Због тога ће до налажења јединственог решења локалним гробљима и даље управљати месне заједнице на површинама чије власништво није свуда на исти начин

МАГАЗИН

4.14.2015.

дефинисано. Посебан проблем је сазнање да су и сеоска гробља у знатној мери попуњена, а конфигурација терена не омогућава адекватан приступ механизацији за чићшћење и одржавање хигијене чак и под условом да је има довољно. Као предузеће које управља гробљима „Чистоћа“ је одговорна за штету коју корисницима гробних места чине најчешће неидентификована лица. То је и повод да се у сваком појединачном случају утврђеног оштећења, а да би се избегли скупи судски процеси са малим изгледима на позитиван исход, са оштећенима договара поравнање. По три понуде од каменорезаца за сваки појединачни случај до сада је било довољно да се изабере најповољнија понуда, а корисницама поправи штета. У „Чистоћи“ имају довољно разумевања за осетљивост теме, па на сваки начин настоје да не узнемиравају кориснике без обзира што на време нису схватили да постоји

могућност крађа металних делова и оштећења споменика. Ма колико се говорило о прекомерном броју радника у јавним предузећима директорка „Чистоће“ потврђује да је Програмом пословања за ову годину предвиђено запошљавање педесет нових радника. Разлог томе су из године у годину веће површине за одржавање, годишњи одмори и све више радника који због отежаних услова рада често обољевају, па су принуђени да користе боловање. Сем тога ради се по сменама, а обавеза да се испуне сви захтеви које пред менаџмент ставља закон повод су за размишљање о ангажовању нових радника, првенствено осних који се сматрају производним. - То су гробари, радници на одржавању гробља и зелених површина, чишћење и изношење смећа, због чега смо и исказали потребу за пријем 50 нових људи. И прошле године смо имали потребу за 48 нових радника, а

због забране запошљавања нисмо примили никога. Да бисмо одржали овај степен хигијене у граду, гробљу и парковима потребно нам је много више људи од оних са којима тренутно располажемо да би све било усклађено са утврђеним нормативнима – каже Зиндовић. . За разлику од старог гробља које постоји већ 200 година, а сахрањивање у највећем делу вршено без посебног плана и реда, ново је уређено и знатно лакше за одржавање хигијене. Приступ колицима, косачицама и другим машинама на старом гробљу отежава дрвеће које уз то, поготово код старих стабала, угрожава безбедност споменика како гранама које падају тако и корењем које их подиже и криви. Без обзира не велику жељу и труд да се све доведе у најбоље могуће стање резултати нису увек најбољи често и због недовољног броја радника. У претходној години акценат је

стављен на јачање радне јединице Градско зеленило у коме се осетио недостатак квалитетних кадрова па након упошљавања још једног у предузећу, као у златно доба, има пет инжењера пејсажне архитектуре. - Набавили смо доста нове опреме, косачице и дуваче за лишће, а посебно сам поносна јер смо први пут после неколико година за потребе садње у граду произвели цвеће из семена. Урадили смо нов систем грејања стакленика тако да можемо да производимо цвеће из семена, а не као до сада да га набављамо као репроматеријал. Стигла нам је и нова ауточистилица за Комуналну хигијену која има изузетан ефекат код чишћења лишћа, чишћења и сређивања паркова. Годину за нама су обележили репрограми дугова са корисницима, а обележио их је изузетан одзив. Средили смо књиговодствено стање, део дугова отписали, а доста и наплатили. У овој години планирамо набавку два

камиона за изношење смећа, а одлучили смо се за куповину половних јер нам ситуација не дозвољава набавку нових, али ни то није лоше решење. Планирамо проширење обухвата за изношење смећа у још једном или два села, а и оснивање службе за нешкодљиво уклањање лешева животињског порекла. То је обавеза која је локалној самоуправи наметнута, па морамо да се појачамо са једним објектом, хладњачом и новим камионом – каже Зиндовић. Нешкодљиво уклањање лешева животињског порекла односи се на угинуле јединке крупне стоке које су до скора закопавене у сточне гробнице. С обзиром да је овај начин уклањања забрањен приступа се новом, а очекује се и појачан рад инспекција на откривању оних који се не придржавају прописа. Осавремењивање и унапређење рада се очекује и у оквиру радне јединице Градско зеленило, па се са првим

лепом данима очекује реализација пројекта садње новог ружичњака у центру града и дрворедних лишћарских садница у различитим улицама. Током минуле године у дрворедима је засађено сто нових стабала, а изглед паркова је у знатној мери промењен подсејавањем новом травом. У „Чистоћи“ обећавају да ће, чим временске прилике буду дозволиле, почети постављање висећих саксија дуж стубова расвете у Улици војводе Путника. Планова за улепшавање града има много, али не и довољно могућности да се реализују све идеје. Зато ће се оне реализовати сукцесивно у складу са приливом средстава. У веће инвестиционе подухвате убраја се завршетак радова на градској депонији, а преговара се и о новој регионалног типа уз нови начин одлагања отпада што би требало да буде приведено крају током ове године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 4.14.2015.

Без длаке на језику: Мирољуб Баковић (2)

МАГАЗИН

4.14.2015.

ЦУНАМИ ОТПИСАНИХ КАО СТРАШНИ СУД

- Нико не може да оствари ни једно фундаментално право ако није члан странке, јер не може да исплива на површину, па је отписан човек. - Тромо се време вуче и ничег новог нема, данас све као јуче сутра се исто спрема, записао је Гаврило Принцип ноктима у посуди из које је јео у затвору. - У борби за власт нема компромиса, па се не бирају средства за остварење циља. - Политика је прљав посао и није за нормалног и часног човека. - Краљево је град отписаних људи, затворених фабрика, отворених контејнера, изгубљених нада и душа. – Да Краљево има перспективу удружење се не би ни звало Отписани

Мирољуб Баковић

МАГАЗИН

4.14.2015.

овод за формирање Удружења „Отписани 2014“ је сазнање о изостанку разноврсности понуде на политичкој сцени, јер актуелну карактеришу субјекти чијом се променом на челу локалне самоуправе ништа не мења. Отписани верују да је суштински ефекат система увек исти и супротан ономе за шта се они залажу, а то је укидање плата одборницима Скупштине града и сталног радног односа градоначелника и његових заменика. Оваквом стању у највећој мери доприноси медијска слика која се оцењује гором од оне каква је критикована деведесетих година прошлог века. Први човек Отписаних Мирољуб Баковић прилично самоуверено тврди да је више веровао информативном програму јавног сервиса из тог периода него информацијама који се пласирају на каналима телевизијских станица националном покривеношћу. Сазнање о таквом стању је само мотив више због кога се, попут Дон Кихота, упустио у борбу против ветрењача.

Чињеница да се Отписани припремају за локалне изборе, а они се очекују најкасније у пролеће 2016. године, повод је за посвећивање посебне пажње анализи програма локалних медија од којих Баковић најреалнијом сматра Краљевачку телевизију. Много замерки упућено је на адресу најстарије у граду која у недостатку идеја у информативним емисијама, које се емитују у ударном термину, често објављује прилоге виђене и неколико дана раније. Припадници политичких странака, међу њима и Баковић, најзначајнијим сматрају телевизијске емисије у којима се у сучељавању различитих мишљења бирачима пружа шанса да боље упознају програме које би подржали на изборима. Како таквих има само у време предизборне кампање они који у њој нису учествовали сматрају да им треба пружити прилику што чешће како би са својим ставовима могли да упознају што већи број грађана. Овакав став темељи се на сазнању да про-

сечном грађанину недостају округли столови на различите теме, а само тако би, верују Отписани, могла да се формира много боља и објективнија медијска слика. И док навире бујица речи у настојању да у што краћем времену саопшти што више тек с времена на време Баковић се враћа на још по неки податак који је био мотив да удружењу надене име Отписани. Много је отписаних било у историји Србије у различитим ситуацијама, а годишњица обележавања стоте годишњице Првог светског рата повод за подсећање на мајора Драгутина Гавриловића који је на почетку рата командовао одбраном Београда, али и отписанима међу које је, у најтежим тренуцима за земљу, убрајао и себе. Пре почетка рата међу официрима краљевске војске формиране су организације Црна рука, Уједињење или смрт и Бела рука. Мајор Гавриловић није припадао ни једној што се сматра основним разлогом због којег никада

није унапређен у чин генерала иако је на томе ,због значајне улоге у пробоју Солунског фронта, инсистирао и војвода Петар Бојовић. - Човек који је 1915. са 33 године био у чину мајора није успео да положи за генерала до 1941. кад је заробљен у околини Сарајева као припадник краљевске војске и отеран у немачки војни логор код Нирнберга. Ни 26 година након чувеног говора није успео да догура даље до пуковника. Кад је последњи пут за генерала полагао у Штипу рекао је да то више никада неће радити, па је завршио као предавач небитног предмета на војној академији. Ни 27. марта 1941. године, кад је генерал Душан Симовић извршио државни удар, а Гавриловићу понудио министарско место, није прихватио понуду јер је читавог живота био само војник. Управо то се пресликава кроз нашу причу у којој се увек пита чији си, жути, црвени, плави, црни. Данас нико не може да оствари ни једно фундамен-

тално право ако није члан странке, јер не може да исплива на површину, па је отписан човек. Покушаја сличних оном какав чине Отписани било је и раније, али нису успели да направе значајнију промену и то ми је савршено јасно. Ја сам чист, живим мирно и немају чиме да ме уцене. Савршено ми је јасно у какво блато и у какав брлог сам ушао. То је живо блато које није за поштеног човека. Кад је Гаврило Принцип убио Фердинанда завршио је у затвору и ноктима у лимену посуду из које је јео урезао текст „Тромо се време вуче и ничег новог нема, данас све као јуче сутра се исто спрема. Право је рекао Жерајић тај соко сиви, ко хоће да живи нек мре, а ко хоће да мре нек живи“. У сваком човеку постоји нешто што више не може да трпи, па мора да проговори, а откад сам ушао у ову причу много се лепше осећам јер не постоји новац који може да ме купи – сигуран је Баковић. Темпераментни Баковић је и раније добијао понуде да се укључи у поли-

тички живот, али их је одбијао свестан свега што следи после тога. И баш због тога локалној политичкој елити прети страшним судом какав се нико пре Отписаних није усудио да предложи. Искуство показује да у борби за власт нема компромиса и да се не бирају средства за остварење циља. Отуда и уверење да неће бити ни мало лако остварити све што је планирано, па се очекује помоћ свих који се сматрају отписаним у било ком погледу. Баковић је на време схватио да новим претендентима на део колача власти треба мало више времена за припрему што је и било повод да у изборну трку крене читавих годину и по дана раније. Својеврсним мачем са две оштрице Отписани сматрају актуелни закон о локалној самоуправи који каже да је одборник власник мандата што је омогућило различите активности које се не тако ретко називају трговином. На посебан начин озваничио ју је Уставни суд што код великог броја оних који још нису окусили власт ствара утисак

МАГАЗИН

4.14.2015.

да би јој били ближи уколико би се прешло на пропорционални изборни систем. Уколико се ништа не промени на листи Отписаних ће бити људи који су и до сада сарађивали, а деле ставови који се налазе у основи програма удружења. - Политика је прљав посао и није за нормалног и часног човека. Прошли смо санкције, ненормалне инфлације, бомбардовање, бензин у флашама, редове до сто метара за цигарете, и нема више прага толеранције, јер сваки вулкан кад тад проради. То колико можемо да истрпимо не може нико, а поента је да људима објасним ситуацију из свог угла. Зато тражим равноправну заступљеност у медијима, јер је 27 посто становништва функционално неписмено. Због тога ми је најважније да неко чује то што кажем. Краљево је град отписаних људи, затворених фабрика, отворених кон-

тејнера, изгубљених нада и душа. Зато примамо и изгубљене душе из других странака. Најважније је да нађем поштене људе. Милош Обреновић је као највећи српски владар 19, века за Србију рекао да је црни мајдан у коме живе Срби који о својој историји мало знају, својој будућности слабо мисле. Кад је за управника Београдске нахије, уз огромну плату, поставио Вука Караџића овај је после само годину дана поднео оставку са образложењем да то може да буде домаћин каквих има у сваком српском селу, а високообразован човек који пише песме не може да буде српски сељак. Поштени људи су потребни јер је реч поштење заборављена, али постоји велики број таквих и међу припадницима странака на власти – верује Баковић. Шаролика локална политичка сцене не пружа много могућности за

компатибилност ставова па Отписани верују да би, иако се енергично противе бројним од њих, могли да сарађују са Покретом Двери. Основни камен спотицања би могла да буде спољна политика, али ако би се ограничили само на локални ниво, а Отписани имају претензија за учешће у власти само на локалном нивоу, могућности за сарадњу би биле много шире. Ма колико да има додирних тачака са ставовима Покрета за Краљево највећи ограничавајући фактор је учешће у власти у ранијем периоду, а Отписани не желе даље ни са ким ко је било када учествовао у власти. И поред свега оставља се могућност да и до тога дође под условом да и супротна страна у томе види интерес. Немогућом мисијом се, и за много укорењеније политичке опције, сматра освајање 36 места у локалном парламенту, па би следећи локални избори

могли да пруже одговоре на бројна питања, између осталих и о томе колико ставови нове политичке снаге имају подршку међу бирачима, али и разумевање оних којима стају на црту. Иако је огорчени противник свега што се дешава на локалној политичкој сцени Баковић не одбацује могућност да се ни после следећих избора ништа не промени што, у крајњем случају, и не би било велико изненађење. Нада ипак умире последња и док год постоји има шанси да се остваре амбициозне жеље. Зато треба сачекати још нешто више од годину дана, а до тада водити енергичну кампању у настојању да се у оно што делује превише лепо убеде бирачи све мање склони да верују у такве ствари. У таквим околностима се и сагледава простор за даље деловање у гаду за који се верује да нема перспективу. Да је има удружење се не би ни звало Отпи-

сани. - Свима је јасно да је град пуштен низ воду, а да ли ће да исплива, зависи само до наших људи. Ако вртићи буду бесплатни, ако се уложи у пољопривреду, финансирају локалне фирме, запољшавају радници, испливаће град. У супротном ће сви млади да оду, јер се само три до пет одсто оних који заврше факултет враћа. Ако у нашим јавним предузећима и установама, уз све остале уштеде, буде мање само сто људи са просечном платом од 50 хиљада динара, на које треба додати још 30 других обавеза, годишње би се уштедело стотине милиона. Сто људи је мали број непотребних и страначки доведених који оптерећују изворни буџет. Систем у коме пуниш буџет да би финансирао своје људе је наопако постављен и зато ћемо да га срушимо. Борба ће бити дуга и зато сам кренуо годину и

пет месеци пре избора. Ја крећем са минус 50 јер све друге странке имају цео систем, структуру, логистику, новац и предузећа – каже Баковић. Иако је масовније учлањење планирано тек после јануарске трибине интересовање оних који желе да се придруже Отписанима је изненађујуће велико. Основни задатак на почетку календарске године је промоција идеје коју заступају и омасовљење покрета онима који се никада нису бавили политиком, а међу њима, каже Баковић, има људи различитог профила, од сељака до уважених професора и интелектуалаца. Као модел за контакт са бирачима усвојене су конференције за медије. Уколико не буду дале очекиване резултате Отписани су спремни да примене и друге, а најприхватљивијим им се чини директан контакт са бирачима посетом од врата до врата. Т. Радовановић

МАГАЗИН 4.14.2015.

Штрајк краљевачких просветара у критичној фази

МАГАЗИН

4.14.2015.

БАТИНА ИМА

Успех ученика у првом полугодишту верификован у свим школама сем у 23 краљевачке, 15 у Крушевцу, 13 у Чачку и још по којој у неком од градова и општина. - Конфузију у краљевачком школству потврђује податак да нема поузданих информација о томе када би у појединим школама званично могла да се стави тачка на прво полугодиште. - Просветни радници се у потпуности придржавају одредби о штрајку, а како седнице одељењских већа не спадају у непосредни рад немају ни обавезу да их одрже. - Прописе су прекршили они који су закључили оцене и поделили књижице угрожавајући тако право ученика да одговарају и последњег часа последњег наставног дана. - Оправдан протест просветних радника је у доброј мери добио и политичку димензију. - Они који не знају како да реше проблем треба да се помере са места која заузимају. – Политика се превише меша у образовање. – Врло сумњиви крајњи домети штрајка

Фото: М. Радовановић

А ДВА КРАЈА

МАГАЗИН

4.14.2015.

ако се скраћење часова на пола сата и једнодневна обустава рада у основним и средњим школама нису показали као адекватан начин за потребан притисак на Министарство просвете, науке и технолошког развоја за одустајање од најављеног смањења плата штрајкачи у просвети су запретили радикализацијом која се манифестује изостанком заказивања седница одељењских већа на којима се верификују оцене из првог полугодишта текуће школске године. То је био повод да градоначелник Краљева Томислав Илић, након интервенције великог броја родитеља забринутих за судбину ученика, организује састанак са директорима краљевачких школа како би се у новонасталој ситуацији

нашло решење и отклонио оправдани страх. Иако локална самоуправа нема никаквих ингеренција кад је у питању одвијање образовног процеса у школама, нити може да утиче на удовољење захтева штрајкача који се упућују ресорном министарству, алармантна ситуација је повод за покушај да се са директорима школа пронађе адекватно решење и прво полугодиште приведе крају у складу са законом. Колико је ситуација у Краљеву алармантна потврђује податак да је у Србији успех ученика у првом полугодишту верификован у свим школама сем у 23 краљевачке, 15 у Крушевцу, 13 у Чачку и још по којој у неком од градова и општина.

Преузимајући одговорност за овакво стање начелник Школске управе Жарко Милосављевић сматра да део треба да прихвате и директори школа. Интересантно је да на територији Рашког управног округа проблема није било у Рашки, Новом Пазару и Тутину где су ученици на крају пролугодишта на време добили ђачке књижице. Конфузију у краљевачком школству потврђује податак да нема поузданих информација о томе када би у појединим школама званично могла да се стави тачка на прво полугодиште. Тако би то у Основној школи „Милунка Савић“ у Витановцу могло да буде 12. јануара за када су одложене седнице одељењских већа. Истог дана се очекује разрешење проблема у основним школама „Вук Караџић“, „Доситеј Обрадовић“ у Врби, „Ђура Јакшић“ у Конареву, „Милун Ивановић“ у Ушћу, „Свети Сава“ и највероватније „Јован Цвијић“ из Сирче. Три дана касније седнице одељењских већа биће одржане у школама „Браћа Вилотијевић“, „Светозар Марковић“ и „4. краљевачки батаљон“. Директори школа „Бранко Радичевић“, „Димитрије Туцовић“, „Драган Ђоковић Уча“ из Лађеваца и „Петар Николић“ из Самаила нису могли да потврде када ће то бити током овог месеца, а ученици школа „Чибуковачки партизани“, „Драган Маринковић“ из Адрана, „Олга Милутиновић“ из Годачице, „Стефан Немања“ из Студенице и школе „Иво Лола Рибар“ су већ верификовале успех и ученицима поделиле књижице. Ученицима Основне школе „Јован Дучић“ оцене ће бити верификоване 9. јануара, а школе „Јово Кур-

сула“ последњег дана зимског распуста 19. овог месеца. Прилично шаролико стање влада и у средњим школама, па у Гимназији не знају кад би то могло да се догоди, а у Техничкој потврђују да би седнице одељењских већа могле да буду одржане током јануара кад ће бити закључене и оцене у Економско-трговинској школи.

Медицинска и Пољопривредно хемијска школа „Др Ђорђе Радић“ окончаће прво полугодиште 12. јануара, а Шумарска школа четири дана касније. Посебну пометњу направио је састанак представника Актива директора основних и средњих школа са представницима синдиката, који се оцењује нелегалним, што је повод да начелник Школске управе предложи локалној самоуправи прекид сарадње са телом за које се сматра да је злоупотребило место и улогу која му је поверена. Новонастала ситуација се у различитим срединама тумачи различито па из школе „4. краљевачки батаљон“, коју похађа 1.170 ученика разврстаних у 40 одељења и три припремне групе предшколског програма, тврде да, и да је постојала жеља штрајкача, седнице није могло одржати раније. Основ за овакав став је сазнање да због озбиљности посла на верификацији оцена седнице могу да трају и по дванаест сати због чега су и у ранијем периоду одржаване тек око Божића. Ограничавајући фактор је и законска одредба која ученицима пружа могућност да поправе, или покваре, оцене до последњег школског часа у првом полугодишту, па није било техничких могућности да се одрже седнице и упишу оцене како би књижице биле подељене последњег дана у првом полугодишту. Предметни наставници су већ утврдили предлоге оцена, уписали их у дневнике и о томе обавестили ученике, али и родитеље који имају приступ електронском дневнику. Све наводи на закључак да то што књижице још нису подељене и није у супротности са законом који дефинише ову материју. Ситуација би се знатно искомпликовала ако седнице одељењских већа не би биле одржане до почетка другог полугодишта мада је на последњем протестном скупу просветних радника потврђено да би то могло да се догоди и у марту. Потврђено је да се просветни радници у потпуности придржавају одредби о штрајку, а како седнице одељењских већа не спадају у непосредни рад немају ни обавезу да их одрже. Парадоксално звучи уверавање да су

4.14.2015.

МАГАЗИН

прописе прекршили они који су закључили оцене и поделили књижице угрожавајући тако право ученика да одговарају и последњег часа последњег наставног дана. Иако се верује да би до средине овог месеца, када истиче важност важећег посебног колективног уговора, могао да буде постигнут договор у делу просветних радника провејава страх од помисли да се то не догоди. Тек тада се ствара велики проблем након чега ће бити тешко објаснити родитељима зашто неко није завршио разред. На могући раскол међу штрајкачима указује став професора Ненада Марковића, који се до сада солидарисао са колегама, потврдом да ће у случају радикализације прекинути штрајк и држати часове у трајању од 45 минута. Овакав став подстакнут је сазнањем да је оправдан протест просветних радника у доброј мери добио и политичку димензију што није оно због чега се кренуло са штрајком. Како су директори школа продужена рука ресорног министарства од њих се очекује да објасне колегама да би највећу штету због чврстог става

штрајкача могла да имају деца, а преко њих и родитељи. Став председника Скуптине града Сретена Јовановића да штрајк готово у целости има политичку димензију темељи се на сазнању да се образовни процес у целој Србији одвија по истом закону, а да у само малом броју школа, у чему предњачи Краљево, нису закључене оцене ни завршено прво полугодиште ове школске године. - У ситуацији кад је тешко сви треба да учинимо више како би из ње изашли. Лако је синдикатима да траже, али не пада ништа са неба. Ми немамо привреду, ни много чега другог, па морамо да се прилагођавамо новим околностима и схватимо у каквом времену живимо. Зашто смо ми у Краљеву увек први. Кад је требало да мењамо власт у држави били смо први, али се први и кајемо, јер кад прође воз не можемо да се окачимо о задњи вагон – поручио је директорима школа Јовановић индиректно наглашавајући да они који не знају како да реше проблем треба да се помере са места која заузимају. У Економско-трговинској школи 15. јануар сматрају прихватљивим дату-

мом за окончање процеса верификације оцена, јер су сви ученици већ оцењени, са успехом нема проблема, а одржана је додатна настава и седница Школског одбора. Ситуација је компликованија у Гимназији због чврстог става синдиката да се не одрже седнице одељењских већа. Иако су све оцене изведене, и утврђени предлози за одељењско веће, уколико се оно не састане неће моћи да буде верификована коначна оцена. Додатан страх директорима школа ствара законска одредба којом се забрањује притисак на штрајкаче. Другачије поступање могло би да доведе до судског процеса који директор Гимназије не жели ни по цену да буде разрешен ове дужности. Ученици Медицинске школе ни раније нису добијали књижице последњег дана календарске године, а седнице већа су планиране првих дана након новогодишњих празника. Сазнањем да би се притиском на штрајкаче кршио закон повод је за предлог да разговор са њима обави градоначелник Краљева. Више од тога што оцене нису закључене поједине директоре плаши сазнање да није надокнађено оно што је до сада пропуш-

ректорка Основне школе „Јован Цвијић“ из Сирче Милена Бугариновић као члан Актива директора основних и средњих школа. Састанак са представницима синдиката је, каже, само корак у изналажењу начина за решење проблема. Представици синдиката су на овом састанку потврдили очекивање да се до 14. јануара заврше седнице. Више од свега брине став да се политика све више меша у рад школа. - Политика се превише меша у образовање почевши од именовања директора, па се дешава то што се дешава, а иако покушавамо да је одстранимо то нам не полази за руком. Дошли смо у ситуацију да је има све више не зато што то хоће просветни радници, него што нам је наметнута од градских власти, министарства и даље. Иако смо без потребе ушли у врзино коло одговорно тврдим да ће се све завршити 15. јануара – каже Бугариновић. Без жеље да врше притисак у локалној самоуправи и даље нису сигурни да ће до 15. јануара бити стављена тачка на прво полугодиште, јер добро организован синдикат и у последњем тренутку може да одбије

захтев за одржавање седница одељењских већа. У процепу се налазе и директори школа који имају обавезу да организују наставу због обавезе према ресорном министарству које их је и поставило. Има и мишљења да су крајњи домети штрајка сумњиви што потврђује и нејединство просветара од којих су неки већ поделили ђачке књижице. Све би могло да буде јасније након 15. јануара до када се очекује потписивање већ усаглашеног посебног колективног уговора. Начелник Школске управе замера просветарима на ставу да се све одвија у складу са законом. - Свака част свима који су то тумачили. То није тачно и то није истина. Апелујем на све директоре, а подржавам градоначелника и оправдавам овакав састанак јер мислим да је користан, да се одрже већа после Нове године. Ви испуњавате жеље неког ко вам није наредбодавац. Води вас неко ко није учествовао у преговорима и ко зна чију политику спроводи. Измакните се из тога и водите школе – поручио је директорима начелник Школске управе Жарко Милосављевић. Т. Радовановић

Фото: В. Маринковић

тено. Посебно алармантном сматра се могућност да друго полугодиште не отпочне на време што би угрозило завршетак школске године. О хаосу у школама сведочи сазнање да има наставника који држе часове по 45 минута, али и да се на њих врши притисак оних који су у штрајку, па провејава уверење да синдикални лидери и не познају законе. Скраћених часова је било у ванредним ситуацијама, посебно након земљотреса у новембру 2010. године кад су трајали и по 20 минута. Више од тога колико трају брине могућност да друго полугодиште не отпочне на време. - Мотка има два краја. Наш крај је сада можда мало јачи, али ако се та мотка врати од стране родитеља стварно може да буде велики проблем. Ја не претим, али причам шта може да се деси и зато морамо заједнички да нађемо излаз из ове ситуације. Ако се министарство и синдикати не договоре нека преговарају даље, али деца то не смеју да осете - каже Марковић уз потврду да је на протесту краљевачких просветара било више људи него у Београду. Посебно прозваном осетила се ди-

МАГАЗИН

4.14.2015.

bo`i}ni prazn

ако је Васкрс највећи хришћански празник, празник над празницима, код Срба се Божић и празници везани за њега најсвечаније прослављају и обилују лепим обичајима, који време од неколико не-

деља око Божића чине најлепшим и најсвечанијим периодом у целој календарској години Божић се празнује као успомена на дан рођења спаситеља света сина Божијег Исуса Христа. Чињеница да је то

празник рађања новог живота, празник деце и детињства, родитељства очинства и материнства, украсио је код Срба овај празник најлепшим верским обичајима и обредима који имају основни смисао и своде се на један циљ,

nici i obi~aji

умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина. Све је то изражено у краткој народној здравици и молитви о Божићу: „Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!“ Божићу се радује и старо и младо, и мушко и женско,а неколико недеља пред њега већ од Никољдана, и неколико недеља после Божића до Савиндана траје свечано празнично расположење. Народ се весели и радује, у кућама и породицама влада пријатно духовно расположење, у атмосфери се осећа неко тихо празнично блаженство, па се у таквим приликама људи мире, праштају једни другима увреде нанете преко године и цео народ постаје једна душа. У овом периоду су најважнији празници Детинци, Материце, Оци, Туциндан, Бадњидан, Божић, Нова Година, Богојављење, Јовањдан и Савиндан. За сваки од њих везани су лепи српски обичаји.

Детинци У трећу недељу пред Божић славе се Детинци кад рано, или по доласку из цркве са богослужења, одрасли вежу своју или туђу децу. За везивање се обично користи каиш, гајтан, обичан канап или дебљи конац. Обично се завежу ноге или руке, па се једним делом канап завеже за сто или столицу. Везивање на Детинце, Материце и Оце, има вишеструку симболику. Симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама, јер онај ко поседује поштено зарађену имовину и добра дела, лако ће себе откупити у свим споровима пред земаљским судовима, а посебно на последњем Страшном суду, где ће се само вредновати оно шта је човек добро у свом животу учинио. Добра и штедљива деца прикупе нешто средстава штедњом, па за тај дан набаве неку част и „дреше“ се онима који их вежу.

Материце Материце падају у другу недељу пред Божић и представљају највећи хришћански празник мајки и жена. Тога дана деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад завежу своју мајку за ноге, на исти начин као што су њих мајке везивале на Детинце. Мајка се прави да не зна зашто је везана, деца јој честитају празник, а она дели поклоне и на тај начин се „дреши“. На исти начин се вежу и све удате жене које се дреше поклонима деци, колачима, или другим слаткишима. Материце се у новије време свечано прослављају и при православним храмовима, нарочито по градовима. Богомољне жене у договору са свештеником препреме пригодну академију са програмом, у коме учествују деца са прикладним рецитацијама и певањем, а онда деца везују присутне старије жене. Оне им се „дреше“ поклонима и припремљеним пакетићима, књигама, крстићима и другим, а

4.14.2015.

МАГАЗИН

негде се организује посета болници, нарочито дечјим одељењима, где се деци носе поклони, што даје овом празнику пун хришћански смисао.

Оци или Очеви Овај празник се празнује у прву недељу пред Божић. Као и на Материце деца везују своје очеве, а они им се „дреше“ поклонима као и мајке. Оци, Материце и Детинци су породични празници и за тај дан домаћице припремају свечани ручак на коме се окупи цела породица. Ови празници, и обичаји везани за њих, доприносе јачању породице, слози у њој, разумевању, поштовању између деце и родитеља, старијих и млађих, што све заједно чини породицу јаком и здравом, а зна се да је породица темељ друштва државе и цркве.

Туциндан На два дана пред Божић, 5. јануара, је Туциндан када се коље и реди печеница за Божић. Некада се печеница убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се онда, убијено или ошамућено прасе или јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан. За печеницу се обично коље прасе или јагње, а уз то неко још коље и припрема печена ћурка, гуска или кокош. Обичај везан за клање печенице остао је вероватно из старих многобожачких времена, а везан је за приношење жртве. Црква га је прихватила и благословила, јер после Божићног поста, који траје шест недеља, јача храна добро дође, поготово што су тада изузетно јаки мразеви и зиме. На Туциндан, по народном веровању, децу не ваља тући, јер ће целе године бити неваљала и боловаће од чирева.

Бадњидан Дан уочи Божића, 6. јануара, зове се Бадњидан. Назив је добио по томе што се тада сече бадњак и уноси у кућу, а са овим даном почиње Божићно славље. Рано ујутру, већ у зору, пуцањем из пушака и прангија објављује се полазак у шуму по бадњак, а чим сване, ложи се ватра и уз њу приставља печеница. Жене у кући месе божићне колаче, торте и припремају трпезу за Божић.

Шта је бадњак? Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво, у неким крајевима, јелово или борово, које се на Бадњидан ујутро рано сече и доноси пред кућу. Увече, уочи Божића, бадњак се пресеца и заједно са сламом и пече-

ницом уноси у кућу. Пре изласка сунца, на Бадњидан, домаћин са синовима, или унуцима, одлази у шуму да сече бадњак и бира обично млад и прав церић, а ако га нема може и храст. Стабло треба да буде толико да домаћин може на рамену да га донесе кући. Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак. Бадњак се сече и засеца секиром укосо, и то са источне стране, а по народном веровању мора се посећи са три снажна ударца. Што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем. Ломљени део на бадњаку се зове брада и пожељно је да буде на сваком дрвету за које се води рачуна да падне директно на земљу без заустављања на неком дрвету. Ивер од бадњака се узима и ставља међу карлице, да кајмак буде

дебео као ивер, а кад се бадњак донесе кући, усправи се поред улазних врата где стоји до увече. Бадњак симболички представља дрво,које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када је рођен Христос.

Бадње вече Бадње вече спаја Бадњидан и Божић, па се за пријатељски блиске особе каже да су везане као Божић и Бадњидан. Кад падне мрак домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Печеницу обично двојица носе између себе на ражњу, а онај који први ступа десном ногом преко прага поздравља домаћицу и женску чељад речима: „Добро вече! Честит Божић, Бадње вече!“ Домаћица и женска чељад посипају печеницу и домаћина са зоби и пшеницом, одговарајући: „Добро вече! Честити ви и

ваша печеница!“ Печеница се уноси у собу где се обавља вечера на Бадњидан и Божићни ручак, и прислања на источни зид, тамо где су иконе и кандило. Пошто се бадњак претходно исече са дебљег краја на три дела, величине да може да стане у шпорет или какву пећ, уноси се у кућу. Бадњак се ставља на огњиште, али пошто огњишта више нема, ставља се поред шпорета или пећи, и одмах једно дрво ложи. Тамо где нема пећи или шпорета, бадњак се ставља код печенице.

Слама После бадњака у кућу се уноси слама, а приликом уношења домаћин и домаћица говоре и поступају као кад се уносио бадњак и печеница. Слама се посипа по целој кући, а домаћица у сламу под столом, где се вечера, ставља разне слаткише, ситне поклоне и

играчкице, које деца траже и пијучу као пилићи. Слама симболизује сламу у пећини на којој је рођен Христос.

Вечера у очи Божића Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани заједно стану на молитву, отпевају тропар „Рождество твоје...“, помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и седају за трпезу. Вечера је посна, а обично се припрема пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела.

Божић

МАГАЗИН

4.14.2015.

Најрадоснији празник међу свим празницима код Срба је Божић који се празнује три дана. Први дан Божића је увек 7. јануара кад ујутро, пре свитања,

звоне сва звона на православим храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује долазак Божића и Божићног славља. Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију, а након тога примају нафору која се прво узима на Божић. Људи се поздрављају речима: „Христос се роди!“, а отпоздрављају са „Ваистину се роди!“ Ваља напоменути да се овако поздравља и говори све од Божића до Богојављења .Када домаћин дође кући из цркве, поздрави све укућане са овим радосним божићним поздравом, и они му отпоздраве љубећи се међусобно и честитајући једни другима празник.

Положајник Рано пре подне на Божић у кућу долази специјални гост који се обично договори са домаћином, а може бити и случајни намерник. Он се посебно дочекује у кући и зове се положајник. Положајник поздрави дом Божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази код шпорета, отвара врата, џара ватру и говори здравицу: „Колико варница, толико срећица, колико варница толико парица, колико варница толико у тору оваца, колико варница толико прасади и јагањаца, колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља, Амин, Боже дај“. Положајник симболички представља Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица после тога

послужи положајника, и дарује га неким прикладним поклоном јер је он човек који на Божић за целу наредну годину доноси срећу у кућу.

Чесница Рано ујутро на Божић, домаћица замеси тесто од којег пече погачу, која се зове чесница. У њу се ставља метални новчић златни, сребрни или обични, одозго се боде гранчицом бадњака, а чесница има улогу славског колача. Кад буде печена износи се на сто где је већ постављен Божићни ручак. Домаћин од печенице најпре леву плећку, негде и главу, део од ребара и срце. Срце се исече на онолико делова колико у кући има укућана, и сваки члан породице прво поједе по парче срца Када сви стану за сто, домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе,

кандило и све присутне, па преда кадионицу неком млађем који кади целу кућу. Уколико неко зна отпева божићни тропар, а ако не наглас се чита „Оче наш“. Кад се молитва заврши приступа се ломљењу чеснице која се окреће као славски колач, прелива вином и на крају ломи на онолико делова колико има укућана. Ко добије део у коме је новчић биће, по народном веровању, срећан целе те године. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу.

Божић у урбаној средини Како су Срби Божић, исто као и крсну славу, славили у тешком ратним условима у рову, на стражи, на фронту, тим пре га је лакше славити у светлим, пространим, топлим и комфорним ста-

новима, у градским срединама чак и тамо где нема ватре ни огњишта, шуме, дрвећа и где је немогуће на високе спратове подизати велико дрво и сламу. Уместо великог дрвета узме се мања храстова гранчица, и мања количина сламе па све заједно са печеницом, уочи Божића уноси у кућу и ставља испод славске иконе на источном зиду стана или куће. Запали се свећа и кандило које симболише ватру и огњиште, а кућа окади тамјаном, изговоре се молитве које се знају, или се прочитају из молитвеника, и то вече проводи у пријатној породичној атмосфери уз слушање црквене музике и песама са касета, или гледање филмова верске или моралне садржине. Зато је веома важно да Божић буде нерадан дан државни празник, да би се употпунила празнична атмосфера.

МАГАЗИН

4.14.2015.

Ратни пут једне од најзначајнијих јединица српске војске (4)

ШУМАДИЈСКА ДИВИЗИЈА

- Током две године рововских борби на Солунском фронту српске трупе нису добијале појачање а сазнање да се налазе на туђој територији, и без икаквих вести о породицама, код војника је изазивала моралну клонулост. - Кад је 14. септембра 1918. године отпочела артиљеријска канонада бугарски положаји су 22 сата непрекидно бомбардовани из две хиљаде артиљеријских оруђа. – Шумадијска дивизија се сматра најбољом од свих дивизија српске војске коју је после пробоја Солунског фронта, иако шкрт у похвалама, посебно похвалио командант Друге армије војвода Степа Степановић

4.14.2015.

МАГАЗИН

Бадње вече на положају Ветерник 1916. године

оком 1917. године на Солунском фронту није било већих ратних дејстава, па су дуготрајни рововски рат обележиле само свакодневне мање чарке. До великих промена дошло је на свим другим фронтовима посебно након што је, по избијању Октобарске револуције, Русија изашла из рата. Био је то повод да се у ратна дејства на страни Велике Антанте укључе Сједињене Америчке Државе са милионском армијом која је у знатној мери утицала на однос снага на ратишту. Новопридошле ратном техником добро опремљене америчке трупе врло брзо су успеле да потисну немачке на западном фронту, а велике битке су вођене и на италијанском фронту на коме су Италијани доживели пораз. Након што је у Грчкој Ванзелиос извршио државни удар, и збацио са власти пронемачки оријентисаног цара Константина, грчке трупе на страни Велике Антанте излазе на Солунски фронт на коме није било већих ратних операција све док за главног команданта савезничких трупа није постављен француски генерал Франше Депере. Кад је Депере обишао српске трупе на Могленским планинама у биваку на Јелаку је, током дводневног боравка, престолонаследник Александар са члановима Врховне команде затражио да ургира код савезничке команде и генерала Фоша да се коначно изврши пробој Солунског фронта. Током две године рововских борби српске трупе нису добијале појачање а сазнање да се налазе на туђој територији, и без икаквих вести о породицама, код војника је изазивала моралну клонулост. Српске трупе нису биле у ситуацији да се занављају новим регрутима, па су чиниле најстарији део војника на целом фронту. Једина помоћ била је новопридошла Југословенска дивизија формирана од добровољаца из Америке и наших војника који су се на источном фронту предали Русима и јавили у српску доборовољачку дивизију стационирану у Одеси. После великих губитака током повлачења

преко Албаније реконструисану српску војску чиниле су две армије, Прву под командом генерала Петра Бојовића, коју су чиниле Моравска, Дринска и Дунавска дивизија, и Другу, у којој су биле Шумадијска, Тимочка и Југословенска дивизија, којом је командовао војвода Степа Степановић. Најбољи познавалац овог дела српске историје, виши архивски саветник краљевачког Историјског архива Милољуб Арсић, подсећа да је Франше Депере добро простудирао план пробоја који је предочила српска Врховна команда на чији је захтев обећао појачање трупама 122. француске и 17. колонијалне дивизије. План је предвиђао скраћење фронта који су држали Срби са 60 на 30 километара и артиљеријску подршку енглеских и француских батерија. Иако је план пробоја прихватио и француски председник Клемансо Енглези нису били спремни да подрже Србе у случају да пробој не успе. Кад је Врховна команда добила појачање две француске дивизије, и довољан број артиљеријских батерија, надмоћ српске војске на делу фронта од Ветерника преко Кравице до Доброг Поља била је довољна за одлуку да се баш на том делу изврши пробој. Припрему за пробој су извршиле и друге армије на фронту од Орфанског залива до Охридског језера који је бранило 620 хиљада бугарских, немачких и аустријских војника са 1.500 топова. Са друге стране линије раздвајања трупе Велике Антанте, које су поред Енглеза, Француза, Грка и Срба укључивале и око 1500 Есад пашиних Албанаца, располагале су са више од 630 хиљада војника, а имале далеко већи број топова и авиона од непријатеља. Арсић потврђује да су на 80 авиона Централних сила савезници имали више од 200. Кад је 14. септембра 1918. године отпочела артиљеријска канонада из две хиљаде артиљеријских оруђа 22 сата су непрекидно бомбардовани бугарски положаји наспрам српске армије која је у рано јутро 15. септембра кренула у офанзиву.

- У првом борбеном ешалону је била Шумадијска дивизија под командом Петра Мишића са задатком да заузме најтежи део фронта на Ветернику. Добро Поље је требало да заузме 122. француска дивизија генерала Топара, а са десне стране Кравицу 17. колонијална дивизија генерала Примоа. Иза прве борбене линије налазиле су се Југословенска и Тимочка дивизија, а на том делу фронта је била и Прва армија, али је требало да ступи у офанзивно дејство тек следећег дана након пробоја фронта на Добром Пољу, Ветернику, Соколу, и Кравици. Шумадијска дивизија је врло брзо, већ до подне, успела да испуни борбени задатак и заузме утврђени Ветерник. И 122. фрнцуска дивизија је водила тешке борбе на Добром Пољу након којих је успела да пробије бугарски фронт, али 17. колонијална дивизија није успела да оствари борбени задатак иако је заузела утврђену Кравицу, али је после противудара Бугара морала да се повуче. Због тога је Степа Степановић наредио Тимочкој и Југословенској дивизији да прођу кроз распоред 17. колонијалне дивизије, па је касно увече првог дана борбе бугарски фронт пробијен. Бугари се сутрадан повлаче на другу борбену линију, али Југословенска и Тимочка дивизија у првом, и Шумадијска у другом, ешалону настављају продор према северу. Југословенска дивизија је нападала на Козјак, а Тимочка на утврђени Тополац, тако да је врло брзо и ту фронт био пробијен. У дејства ступа и Прва српска армија под командом генерала Петра Бојовића која проширује зону пробијеног фронта. И Енглези у долини Вардара покушавају са офанзивом, али им Бугари наносе тешке губитке. Како је у тим борбама пало више од седам хиљада војника Енглези су били стопирани и нису могли да напредују према северу – каже Арсић. Српска армија је незадрживо кренула преко Црне реке према Вардару са циљем да се дочепа Велеса и вардарске железничке пруге. У првом борбеном реду је српска коњица, која

4.14.2015.

МАГАЗИН

је била у резерви Врховног штаба, а док Прва армија напредује према северу Друга иде према бугарској граници. Кад је ослободила Штип у Бугарској долази до правог лома јер војници покушавају да збаце свог краља Фердинанда кога од сопствене војске спашава један немачки пук. Након што је Друга армија стигла до Царевог села, данашњег Делчева, Бу-

гари у страху да српске трупе не пређу на њихову територију, и заузму Софију, шаљу у Солун делегацију која од Франше Депереа тражи да пређу на страну Велике Антанте. Командант савезничких снага није био спреман на уступак који оцењује безобразлуком и тражи да капитулирају па је наког 29. септембра, кад је потписано примирје, Бугарска коначно избачена из Првог

светског рата. Друга армија под командом Степе Степановића остаје на граници према Бугарској, а Прва са француском коњицом и Коњичком дивизијом напредује према северу, заузима Скопље, прелази на територију кумановске Србије, ослобађа Прокупље и стиже пред Ниш. У страху да Балкански фронт не буде потпуно пробијен немачке трупе до-

влаче појачања са западног и италијанског, а како им је за то било потребно доста времена нису успели да пруже неки озбиљнији отпор код Ниша где је већ стигла Прва армија и после тродневних борби успела да ослободи град, а Немце натера у бекство. Кад је Турска потписала капитулацију 30. октобра већ је било јасно да се врло брзо приближава крај рата. Српска војска је

већ 1. новембра ослободила Београд и наставила да ослобађа крајеве преко Саве, Дунава и Дрине, а Шумадијска дивизија добила наређење да преко Скопља крене на Косово. У Косовској Митровици се један део одвојио и кренуо преко Сјенице према Пријепољу и Црној Гори, а други долином Ибра стигао до Краљева. Главнина јединице натавила је победоносни поход преко

Чачка и Пожеге према Сарајеву, а само мањи део остао у Крагујевцу. Тако је највећи део дивизије крај рата дочекао на територији Црне Горе и Босне и Херцеговине, а кад је командант армије Степа Степановић стигао у Сарајево, Сарајлије су га прогласиле за почасног госта. У једном железничком вагону у Кампоформијској шуми крај Париза

4.14.2015.

МАГАЗИН

11. новембра је потписан мир између Велике Антанте и Немачке која је безусловно капитулирала и више није пружала отпор. Два дана касније Мађари су дошли у Београд нудећи капиталацију коју прихватају војвода Мишић и француски генерал Анри. Касније ће мир да буде потврђен у Версају 1919. године, а од јануара до јуна 1919. године закључен је између свих земаља појединачно. Аустроугарска се распала на Мађарску и Аустрију, формирана је Чешка, а одвојили су се и делови Пољске. Из Загреба је у Београд дошла делегација Хрватског већа, са Антом Павелићем Зубаром на челу, и тражила уједињење са Србијом, а безусловно уједињење тражили су и Црногорци. Таквих захтева је било у Срему, Банату и Босни, па је 1. децем-

бра краљ Алексадар у Крсмановића кући у Београду прогласио стварање нове државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца која ће 1928. године променити име у Краљевина Југославија. Врло битну улогу у свим ратним дешавањима имала је Шумадијска дивизија којом су од 1914. године командовали Стеван Хаџић, затим Божидар Терзић, Живко Павловић, а приликом пробоја Солунског фронта Петар Мишић. Шумадијском дивизијом другог позива командовао је Драгутин Милутиновић, а потом Краљевчанин пуковник Светомир Матић који је између два рата унапређен у чин генерала. Били су то истакнути официри високог ранга који су врло успешно командовали најбољом од свих дивизија српске војске коју је после

пробоја Солунског фронта посебно похвалио Степа Степановић. Због чињенице да је баш она првог дана пробоја споредни задатак претворила у главни, и успела да пробије фронт, потврдио да је поносан што је у историјским данима командовао том дивизијом. Степа је био врло шкрт на похвалама, а због сазнања да се овако изразио о Шумадијској дивизији историчари изводе закључак да се поуздано може тврдити да је била најквалитетнија. Због тога је све време рата од 1914. до 1918. године била у саставу Друге армије, а Степа Степановић није желео да њен састав прими ни једну другу дивизију. Ценећи јунаштво бораца Шумадијске дивизије војвода Степа после рата није остао да живи у Београду већ

је купио кућу у Чачку и ту остао до краја живота међу саборцима у седишту Десетог пешадијског пука којим је приликом пробоја Солунског фронта командова Јеврем Михајловић. - С обзиром да су Шумадијску дивизију чинили борци са територије Крагујевца, Крушевца, Чачка и Краљева Историјски архив и Народни музеј су изабрали баш ту тему за изложбу са жељом да се на неки начин одужимо нашим прецима. Више од 98 посто њих било је у Шумадијској дивизији, највише у Десетом пуку који се звао и Таковски, јер су у њему били војници из Чачка, Горњег Милановца и Драгачева. Сви војни обвезници из краљевачких села, Роћевића, Ласца, Самаила, Лађеваца, Милочаја, Поповића, Сирче, Опланића били су у Десе-

том пешадијском пуку, а у 12. су са територије Краљева били војници из Врњачке Бање, Трстеника, Александровца, Крушевца, Бруса, Ушћа, Рашке... У Једанаестом пешадијском пуку, чије је седиште било у Крагујевцу, били су људи из Витановца, Шумарица, Гледића, Витковца, Печенога, Крагујевца, Баточине, Раче, Кнића... И у Деветнаестом пешадијском пуку, чије је седиште било у Крагуејвцу, било је доста Краљевчана, али и Чачани и Крагујевчани, поготово из околине Кнића. Овом изложбом смо хтели на неки начин да подигнемо споменик нашим прецима са територије Шумадије, а чињеница да је Краљево у центру Шумадијске војне области повод је да изложба буде баш овде – каже Арсић. Шумадијска дивизија првог позива

је у августу 1915. имала 24 хиљаде, а другог позива око 15 хиљада војника. После великих губитака у Горничевској бици пред повлачење преко Албаније добар део војника се, сматрајући да је рат изгубљен, вратио кућама и остао у Србији. После борби 1915. године против Макензена, и повлачења преко Албаније ,у Валони је било само 6.500 војника првог и око три хиљаде другог позива. После рата кућама се вратило око осам хиљада војника и сви су добили Албанске споменице. У Историјском архиву су сачувана имена свих који су између 1916. и 1918. године добили било какво одликовање, а спискови су на располагању свима који посете изложбу у Народном музеју. Т. Радовановић

МАГАЗИН 4.14.2015.

Краљевачка музичка сцена: Игор Гудић (1)

МАГАЗИН

4.14.2015.

ФОЛКЛОР КАО НАЧИН ЖИВОТА

- Награда освојена на међународном фестивалу фолклора у Румунији осмогодишњем члану дечјег ансамбла чинила се грандиозном, па се првог дана по повратку јавио унутрашњи нагон који је пробе у „Абрашевићу“ поставио на прво место листе обавеза, чак и пре оних везаних за школу. - Опседнутост фоклором се негативно одразила на успех у школи што је постао добар повод родитељима за посебан вид уцене и забрану одласка на пробе док се не поправе оцене. - Сваком играчу у свету фолклора најзначајнији корак је онај којим ступа у први извођачки ансамбл

Игор Гудић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 4.14.2015.

ије необично настојање родитеља да још од најранијег детињства каналишу енергију хиперактивне деце како би је трошили кроз активности које подстичу различите вештине. Са таквим мотивом је 1987. године Загорка Гудић довела у просторије краљевачког Културноуметничког друштва „Абрашевић“ шестогодишњег сина Игора. На узрасту када дете још није у стању да разлучи шта највише воли, и када се повинује ауторитетима какви су пре свих родитељи, чак три прве године су за будућег уметничког директора и креатора значајних кореографија биле у најмању руку проблематичне. Са довољно велике дистанце Игор и великом дозом самопоуздања потврђује да то није било због отпора према народној музици и традицији већ, пре свега, због сазнања да читав сат мора да буде миран и сконцентрисан на рад. Поред велике упорности мајке, која је настојала да укроти немиран дух, значајну улогу у стасавању врхунског уметника имали су тадашњи учитељи најмлађих генерација играча у „Абрашевићу“ Зорица и Драган Вучковић, велики познаваоци народне игре и фолклора, а пре свега изузетни педагози који су неизмерну љубав посвећивали најмлађим генерацијама играча. Посебну пажњу су посвећивали деци као што је био Игор и са великим стрпљењем их оспособљавали да начине прве кораке након којих неминовно следи чврсто везивање за фолклор. Три године мање или више интензивних проба у просторијама друштва биле су добар основ за планирање прве турнеје, а велика част и задовољство оних који још нису били у прилици да направе први корак према далеким меридијанима било је да се нађу на списку, јер због великог броја полазника никада није било места за све. Због тога се Игорово име на списку тридесек најмлађих играча у екипи „Абрашевића“ пред

четрнаестодневни боравак на престижном фестивалу фолклора у Румунији сматрало престижом посебне врсте. - Та је турнеја била пресудна и кључна да се вежем за фолкор, јер се много тога десило од везивања једних за друге до почетка другарстава и искрених пријатељстава која и данас живе. На турнеји боље упознајемо једни друге па се већ после неколико дана чини да се познајемо много дуже. Све су то параметри који су ме усмерили и везали за фолклор, уједно учврстили сазнање да је народна игра део мене и да нема одустајања. Од момента кад смо се вратили фолкор постаје мој живот – признаје Гудић. Много значајније од чињенице да су на међунардном фестивалу такмичарског карактера наступали пред хиљаду људи је потврда квалитета оличена у специјалној награди која се малим играчима чинила огромном, тим пре што су иза ње стајали гласови двадесет једног члана међународног жирија. Осмогодишњем Игору све се чинило толико грандиозним да се већ првог дана по повратку јавио унутрашњи нагон који је пробе у „Абрашевићу“ поставио на прво место листе обавеза, чак и пре оних везаних за школу. То и јесте разлог за опседнутост фоклором која се негативно одразила на успех у школи што је постао добар повод родитељима за посебан вид уцене и забрану одласка на пробе док се не поправе оцене. Чинило се то као највећи ударац у животу, који се памти и после много година, али се због фолклора вредело одрећи свега другог. Ма колико се на том узрасту казне овог типа чиниле посебним типом освете због пропуштеног у случају Игора Гудића уродиле су плодом и допринеле да схвати колико је потребно добро испланирати време како би се обавезе у школи ускладиле са пробама три пута недељно. Рад неминовно доводи до све већег квалитета игре што се на најбољи начин валоризује наступима на све већем броју турнеја и концерата. И док се добар број вршњака по

мало стидео појаве у народној ношњи она је Игору деловала прилично драго и блиско због тога што је одувек желео да се, бар по нечему, разликује од других, можда и по некој врсти униформе. Више од униформи какве су носили војници и полицајци традиционална народна ношња далеких предака остављала је изузетно јак утисак о коме сведоче бројне фотографије на полицама у стану које је са посебним поносом показивао свакоме ко би се из било којих разлога нашао у дому Гудића. - Како смо одрастали повећавао се квалитет уметничког програма и стављао пред нас све тежи терет и захтевније техничке и стилске задатке. Полако смо расли у уметничком смислу, па су почеле селекције и прелаз из групе у групу. Бољи играчи су постајали препознатљивији, а ја сам се брзо нашао у екипи која је одређена за прелазак у квалитетнију групу. То је била мотивација за још већи рад и доказивање тако да преко старијих дечјих ансамбала долазим до извођачких. Био сам тек у седмом разреду основне школе кад је тадашњи кореограф „Абрашевића“ Славољуб Пановић издвојио мене и још два момка и уврстио нас у први извођачки ансамбл. Била је то велика част, али и одговорност, посебно што се прелазак у први ансамбл по правилу поклапао са поласком у први разред средње школе, а ми смо имали годину и по до тог периода. Сваком играчу у свету фолклора најзначајнији корак је онај којим ступа у први извођачки ансамбл. Упали смо међу вукове, момке и девојке који имају од 16 до тридесет и више година, а неки и до 20 година играчког стажа – каже Гудић. Свет фолклора одувек је представљао огромну породицу са свим специфичностима, добрим стварима и недостацима. По добро познатом правилу старији играчи постављају правила понашања која су, ма колико то новајлијама изгледало, била исправна и показивала како се функционише у озбиљној заједници. За новајлије је улазак у састав првог извођачког ансамбла прилика за путо-

4.14.2015.

МАГАЗИН

вања према најудаљенијим светским дестинацијама, а након Шведске, Немачке и Швајцарске најатрактивнијом се те године чинио Бразил. Једномесечна турнеја, поред великог одушевљења, доноси страх и бригу због одговорности која је указивањем поверења стављена пред најмлађе чланове. Искуство са овог путовања умногоме ће користити да се на турнеју по Сједињеним Америчким Државама наредне године крене много опуштеније. Ма колико да фолклор пружа све више задовољстава у глави тинејџера још нема ни наговештаја да би он могао да буде део професионалног усмерења. И поред тога фолкор је све присутнији у животу Игора Гудића из дана у дан свеснијег бројних предности које пружа што је повод за још озбиљнији рад и усавршавање. Оно се огледа у све дужем времену у просторијама „Абрашевића“ али и вежбом куд куће, не ретко и пред огледалом у савладавању тежих играчких елемената из претходне вечери. Кад је након одласка у пензију дотадашњег кореографа на ово место дошао Звездан Ђурић требало је да прође само неколико месеци пре него издвоји неколицину млађих играча да му помажу у раду. Била је то и за Игора велика част, и посебна мотивација за доказивањем, али и почетак новог начина размишљања изазваног потребом да учи више како би стечана знања могао да пренесе на најмлађе чланове дечјег ансамбла који су му поверени. Једини начин за то су семинари које држе еминентни стручњаци из области фолкора. „Абрашевић“ није био у могућности да учествује у финансирању све чешћих путовања, и покривању све већих трошкова који су падали искључиво на терет родитеља. Иако им је било довољно јасно колика је јачина љубави према фолклору о њему још нико није размишљао као о професији. - Од пет тадашњих асистената „Абрашевића“ нико није наставио да се бави овим послом. На семинарима одлазим међу кореографе

највишег ранга, највеће вукове света фолклора из наше земље и свих крајева екс Југославије. Са великим страхом улазим у коло са онима који су много бољи, имају бољу технику, стил игре и разумевање предавача. Иако по повратку почињем да примењујем у раду основне принципе које сам савладао много тога сам научио од Звездана Ђурића који је свима био на располагању 24 сата дневно. Број асистената се 1999. своди на двоје, а следеће године друштво расписује конкурс за пријем једног у стални радни однос. Већ сам завршио средњу школу, конкурисао и био примљен на рад са фолкорним ансамблима. Родитељи су ме подржавали и пратили, јер су видели да сам успешан, али ни даље нису схватали да то може бити позив, па су инсистирали да наставим студије. Успео сам да их убедим да је фолклор мој живот, па крећем да радим самостално са три дечје групе – каже Гудић. „Абрашевић“ је у то време имао око 350 активних чланова од који су највећи део чинили играчи сврстани у осам група. Колико је Игор озбиљно приступио послу показују прва такмичења и награде, а само годину дана је било довољно да стекне поверење и постане асистент кореографа првог извођачког ансамбла што поред веће одговорности доноси и дозу нових проблема због сазнања да даје инструкције друговима са којима је до јуче играо у колу. Ово осећање је додатно појачано чињеницом да међу половином старијих од њега има и оних у петој деценији живота. Ма колико да већина на најбољи наћин разуме начин рада било је увек оних који су искакали што период прве две године рада чини посебно тешким. Онима који су до крајњих граница посвећени раду константно усавршавање је превасходни задатак првенствено због сазнања да увек може нешто ново да се научи. У тренутку кад је Звездан Ђурић

постао уметнички директор „Абрашевића“ место главног уметничког руководиоца, и кореографа првог извођачког ансамбла, припало је Игору Гудићу. Највише што се могло постићи у овом послу постало је стварност коју обележавају непроспаване ноћи због проблема које није могла да одагна ни велика подршка у колективу. Прво искушење огледало се у саставу ансамбла са 14 парова за гостовање у Лондону. Било је то тек нешто више од половине броја оних који су гајили наду да би могли да се нађу на списку за путовање. Теже од свега падало је сазнање да одлуку мора да донесе сам, да обезбеди добро извођење програма а не замери се ни са ким. На један тас ваге требало је ставити квалитет игре, редовност долазака на пробе, однос и понашање према надређенима, ансамблу, костимима, целом друштву, а на други све остало. У ситуацији када свако од прилично великог броја играча заслужује да се нађе на списку логично је незадовољство оних који нису на њему, али не и увреде упућене на адресу неискусног уметничког руководиоца недовољно припремљеног на све непријатности које се јављају у послу. - Након што сам пребродио све проблеме, и руководио ансамблом у уметничком смислу, упливао сам у нову причу јер крећу моје прве кореографије. Све сам активнији у раду ансамбла, школујем се на семинарима и изучавам различите етнокореолошке целине из наше земље из чега произилази природна жеља сваког уметничког руководиоца да се оставриш и као кореограф. У свету фолклора не постоји правило да добар руководилац ансамбла мора бити добар кореограф, иако је то добар предуслов за уметничку визију. Искуство показује да многе колеге добри уметнички руководиоци нису могли да се оставре као кореографи, јер је кореограф једна врста уметника – каже Гудић. Т. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

4.14.2015.

Луда ноћ у музеју: Тајна фараона

Дошло је до страшне пометње и гужве у Америчком природњачком музеју кад је ноћни чувар Лари открио да се проблем крије у древној, магичној табли фараона Амон-Ра, захваљујући којој су оживели његови пријатељи из музеја. Решење проблема постоји и крије у Британском музеју у коме чувени фараон има одговоре на Ларијева питања. Спајајући нова и већ позната лица, Лари креће на путовање до британске престонице са одговорним задатком и мисијом да сачува магију пре него што буде касно. У досад најдивљијој „Ноћи у музеју“ Лери путује по свету и уз помоћ старих миљеника и нових ликова креће у епски подухват како би спасао чаролију пре него што у потпуности нестане. У најбогатијем музеју на свету оживљавају сва чуда и историја света. То је била почетна тачка свих „Ноћи у

музеју“, филмова који су привукли гледаоце из целог света и зарадили више од милијарде долара. Ове године је Бен Стилер трећи пут поновио улогу чувара, а Шон Леви још једном преузео улогу редитеља и продуцента. Кад експонати у њујоршком Природњачком музеју ноћу оживе и почну да се чудно понашају Лери мора да открије зашто се то догађа. Плоча која магично оживљава експонате почела је да се распада и једино што може да је поправи налази се у Британском музеју. Лери ће учинити све како би спасио музејску породицу, па са експонатима путује у Лондон да би заједно открили тајну плоче. Филм се бави питањем како поправити Плочу и која се тајна која може спасити плочу и музеј крије у фараоновој гробници. Друга тајна је да и овај музеј оживљава ноћу, а у филму се чаролија шири ван његових врата. Британски музеј је основан 1753. године након чега је постао прва јавна нацио-

нална галерија. Данас га сваке године посети око шест милиона људи како би видели збирку изванредних експоната из целог света. „Луда ноћ у музеју“ је неколико дана снимана у Лондону у великом дворишту музеја, највећем затвореном јавном тргу у Европи. Филм се приказује до 7. јануара, пројекције почињу у 19,30, а за улазницу је довољно одвојити 250 динара.

Пети лептир Филм „Пети лептир“ је снимљен према бестселер роману Уроша Петровића, који управо доживљава десето издање, на локацијама у Београду и на Тари током јула и августа. Режирао га је Милорад Милинковић, а глумачка подела је интересантна комбинација неких од најискуснијих глумачких звезда и почетника који се по први пут појављују на филму у улогама дечјих јунака. Иако је роман „Пети лептир“ писан

пре свега за децу, текст је у прилагођавању за други медиј претрпео адаптацију којом су потенцирани филмичнији сегменти романа, чинећи га тако интересантним за све слојеве гледалаца. Модерна бајка са елементима авантуре, и митске борбе добра и зла, води гледаоце у магични свет до границе оностраног, у коме ће Алекса, дечак са даром чистих очију, одиграти најважнију улогу у животу. Употреба 3Д технологије, по први пут у српском филму, добила је пуно оправдање због спектакуларних пејзажа планине Таре и велике пажње посвећене сценографији, тако да филм представља и визуелни доживљај. Алекса је тринаестогодишњак без родитеља који је, са пријатељима из Дома за незбринуту децу, уплетен у мистериозну игру са оностраним, иза које стоји зли маг, адвокат Јовица Вук. Лукави старац користи видовитог дечака да допре до Злодолаца, припадника тајног реда средњовековних

ратника кадрих да видају смртоносне ране и тако мењају ток историје. Очајнички желећи да се домогне њихове тајне бесмртности, Јовица Вук са хордом језивих послушника креће на мистичне витезове, а на древним врлетима планине Таре догодиће се нешто што нико није очекивао... Критичари сматрају да је незахвално писати критику дечјег филма, јер су деца нежна и крхка бића која се у потпуности предају осећањима и не знају за калкулантство одраслих. Не могу се лако преварити, јер знају шта је добро и шта годи њиховим срцима. Српски филм не може баш да се подичи да је имао превише дечјих филмова, поготово не бајки... Откако је Војислав Нановић снимио „Чудотворни мач“, па до данас, а тек спорадично је по који аутор покушао да пласира дела намењена деци. Међу критичарима има и оних који сматрају да би, уз мало више воље, „Пети лептир“ могао да буде достојан такмац чак и Харију По-

теру. Атмосфера је ту, књижевни предложак такође, евидентна је и воља глумаца да заблистају, али... Пројекције почињу у 17,30 а улазница стаје 250 динара.

Била једном једна шума Документарни филм „Била једном једна шума“ почиње у крошњи огромног моабија у сливу реке Конго у Габону, док познати француски ботаничар Франсис Ал седи на грани и црта. Свака биљка и свака животиња у шуми су интимно повезани, а нови филм француског редитеља Лика Жакеа представља не само омаж величанствености прашума него и апел за њихову заштиту од изумирања. Жаке прати животну причу прашуме у којој су се током стотина година одигравали различити природни процеси. Филм се приказује до 7. јануара у пројекцијама које почињу у 14 сати, а улазница кошта 200 динара.

Из Полицијске управе Краљево

МАЛО ПОВОД

МАГАЗИН

4.14.2015.

етврта седмица последњег месеца у години уз све оно што оптерећује грађане Краљева доноси и за половину већи број евидентираних кривичних дела. Последњи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града за период од 22. до 28. децембра сведочи о 43 кривична дела од којих су само четири инспектори криминалистичке полиције сврстали у област привредног криминала, док преостала спадају у ред оног који се третира као општи. Као ни много пута раније они који се труде да открију што више починилаца ни овом приликом не могу да се похвале изузетним резултатима, јер су им познати извршиоци мање од трећине, или девет, кривичних дела. Много више наде за оптимизам на крају календарске године не дају ни подаци који сведоче о стању у области која се третира као јавни ред и мир. И овде се у односу на претходни статистички период запажа извесно погоршање а огледа се у броју прекршаја који су били повод за ремећење јавног реда и мира. И док је број туча за нијансу мањи број оних који се третирају као остали је утростручен тако да ове две категорије са по 11 прекршаја воде мртву трку за примат. И пре него што је Краљево захватило велико невреме број саобра-

ћајних незгода је удвостручен, па је од 13 евидентираних четири за последицу имало повређена лица а девет само материјалну штету. Једна особа је задобила теже телесне повреде док су оне код пет других окарактерисане као лакше. Недеља за нама остаће запамћена по два пута већој штети у саобраћајним удесима, али и по 315 прекршаја несавесних возача што је за педесетак мање него недељу дана раније Посла су имали и припадници Ватрогасно-спасилачке јединице који су интервенисали у гашењу три пожара у којима је причињена штета од 100 хиљада динара. У аналима Полицијске управе остаће забележено да је током децембра, ако се занемаре три последња дана, евидентирано 151 кривично дело од којих само осам из области привредног криминала. Кад се зна да се она углавном односе на шверц цигарета са подручја Косова и Метохије изводи се закључак да преосталих 143 имају много веће негативне последице по безбедност грађана. Ако се занемари прва недеља овог месеца, када је успех у откривању починилаца био изузетан, током осталог периода није било повода за већу радост припадника криминалистичке полиције. Од укупно 75 прекршаја којима је ремећен јавни ред и мир туче над

осталим воде са 48 према 27. Чини се да најтеже последице по становништво остављају саобраћајне незгоде, а њих је у првих 28 дана децембра било 34. У 11 са повређеним лицима две особе су задобиле теже телесне повреде док је њих 12 имало више среће па су оне оцењене као лакше. Једна саобраћајна незгода завршена је са смртним исходом, материјална штета се опасно приближила цифри од два милиона динара, а забележено је и 1.254 прекршаја у саобраћају. Најмирније је, као и обично, било у области заштите од пожара где се бележи тек пет интервенција Ватрогасноспасилачке јединице и штета од 170 хиљада динара.

ПОНОВЉЕНО РАЗБОЈНИШТВО Припадници криминалистичке полиције Полицијске управе Краљево, непосредно након извршења, расветлили су два разбојништва и ухапсили двадесетједогодишњег Д.П. и годину дана млађег Д.Ј. који су 26. децембра око 13 часова у Улици војводе Путника физички насрнули на осамнаестогодишњег суграђанина и одузели му новац. Потом су, око поноћи, у истој улици нанели лаке телесне повреде тридесетдеветогодишњем Краљевча-

ДА ЗА РАДОСТ

СОЛИДАРНОСТ НА ДЕЛУ Полицијски службеници Полицијске управе Краљево од 2007. године два пута годишње, пред почетак школске и за Нову годину, издвајају један одсто од зарада и, до завршетка школовања, уручују деци преминулих колега. Тако је и пред ову Нову годину заменик начелника Полицијске управе Горан Тодоровић, у присуству руководећих и других полицијских службеника, поводом новогодишњих и божићних празника, уручио новчану помоћ за двадесет деветоро деце преминулих колега.

УПОЗОРЕЊЕ НА ОПРЕЗ Током обележавања новогодишњих и божићних празника припадници полиције појачавају присуство и превентивно раде вршећи појачану контролу лица и објеката. Тим поводом је упућен апел грађанима да не употребљавају пиротехничка средства у затвореним просторијама и на просторима где се окупља већи број људи. Најстро-

жије је забрањено и пуцање из ватреног оружја, а против свих који се не придржавају наведених упутстава предузимају се одговарајуће законске мере. Током новогодишњих празника, а и даље, припадници саобраћајне полиције вршиће појачану контролу саобраћаја и уједно апелују на возаче да не управљају моторним возилима под дејством алкохола, а и осталим учесницима у саобраћају саветују да се доследно придржавају саобраћајних прописа, псоебно у отежаним метеоролошким приликама

ПОЈАЧАНО ПРИСУСТВО МИГРАНАТА Настављајући активности на сузбијању илегалне миграције припадници Полицијске управе су током претходног викенда у два наврата, од чега у једном са припадницима Жандармерије, спречили покушај девет илегалних миграната из Алжира и Сирије да са подручја Косова и Метохије, преко централне Србије, пређу у земље Западне Европе. Илегални мигранти без личних докумената су прошле суботе око поднева пронађени у Рудници код Рашке док су пешице прелазили административну линију. Друга група је пронађена у Краљеву, док су се превозили аутомобилом „мерцедес“ новопазарске регистрације.

Илегалним мигрантима су у управном поступку изречене мере удаљења са подручја Републике Србије са забраном повратка у трајању од годину дана.

МИРНА НОВОГОДИШЊА НОЋ У Полицијској управи је потврђено да је новогодишња ноћ протекла без инцидената и саобраћајних удеса, а све време су у приправности били спасиоци и припадници Одељења за ванредне ситуације. Припадници саобраћајне полиције су вршили појачану контролу саобраћаја са посебним освртом на алкохолисаност возача и том приликом открили једног који је управљао возилом под дејством алкохола. Због чињенице да је код њега утврђена количина од 2,06 промила алкохола одређена му је заштитна мера задржавања до отрежњења. Саобраћајна полиција наставља појачану активност контроле алкохолисаности, а апелује на возаче да се придржавају саобраћајних прописа у погледу брзине кретања с обзиром на услове и појаву поледице на коловозима услед ниских температура. Апел се односи и на избегавање управљања возилима у алкохолисаном стању и употребу сигурносних појасева који смањују ризик од последица саобраћајних незгода. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

нину и одузели му мобилни телефон. Полицијски службеници су ради саслушања привели осумњичене заменику основог јавног тужиоца на чији предлог им је судија за претходни поступак одредио притвор у трајању до 30 дана.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОЕДИЛО СЕ ОД 4. H 10. ЈАНУАРА

МАГАЗИН

4.14.2015.

4. јануар

1494. — Штампарија у Цетињу штампала прву књигу на српском језику, „Октоих првогласник“ Ђурђа Црнојевића и штампара Макарија, једну од највише коришћених богослужних књига у Српској православној цркви. 1717. — Енглеска, Француска и Холандија формирале Тројну алијансу да би се супротставиле амбицијама Шпаније у јужној Европи. 1797. — Француски генерал Наполеон I Бонапарта победио Аустријанце код Риволија у Италији. 1842. — У дворани Театра на Ђумруку војни капелмајстор Јосиф Шлезингер, капелник кнеза Милоша Обреновића, приредио први јавни концерт у Београду. 1885. — Др Вилијем Грант извршио прву успешну операцију слепог црева. 1932. — Влада Индије прогласила илегалним Индијски национални конгрес и ухапсила вођу Махатму Гандија, што је изазвало талас штрајкова у земљи. 1936. — Часопис Билборд објавио прву топ листу поп музике. 1944. — Савезничке снаге у Другом светском рату почеле напад на не-

мачке положаје на Монте Касину, дуж највишег дела Апенинског полуострва. У жестоким борбама разорен градић Касино и најстарији бенедиктински манастир, који је 529. подигао оснивач тог реда Свети Бенедикт од Нурсије. 1958. — Совјетски „Спутњик-1“, први вештачки сателит лансиран у октобру 1957, распао се и пао на Земљу. 1973. — Покраден Музеј уметности у Монтреалу. Однете слике вредне два милиона долара, међу којима и једна Рембрантова, вредна милион долара. 1993. — Срби из Републике Српске и муслимани из Босне су одбили, на конференцији у Женеви, Венс-Овенов мировни план за Босну и Херцеговину. Преговори су супендовани, рат у Босни и Херцеговини је настављен још жешће. 1994. — Граду Фоча у Босни и Херцеговини после 500 година, по одлуци Скупштине Републике Српске, промењен назив у Србиње. 1995. — Домаћа и светска јавност оштро протестовале због тога што је држава преузела лист „Борба“ и притиска власти на остале независне медије. Тај независни београдски дневник био је приватизован почетком 90-их у време реформске владе Анте Марковића.

2002. — Неколико људи изгубило живот у снежним олујама које су захватиле Грчку, Бугарску и Турску. Грчке и бугарске власти у најугроженијим регионима увеле ванредно стање. 2003. — Исламска милитантна група из заседе напала војни конвој у североисточном Алжиру и убила 43, ранила 19 војника, у најкрвавијем нападу на алжирске трупе у последњих пет година.

5. јануар 1834. — У Крагујевцу изашле „Новине сербске“, први српски информативан лист штампан у земљи, службено гласило кнежевине Србије. Први уредник био Димитрије Давидовић, оснивач „Новина сербских“ у Бечу. 1895. — Немачки физичар Вилхелм Конрад Рентген објавио да је пронашао x-зраке, касније по њему назване Рентгенови зраци. 1916. — Пред Медовским заливом у Албанији потонуо италијански брод „Бриндизи“ с јужнословенским исељеницима, добровољцима из Канаде и САД који су кренули да помогну Србији и Црној Гори у Првом светском рату. Погинуло 390 људи, 102 спасена.

1919. — Основана Немачка радничка партија, касније названа Национал-социјалистичка. У Берлину почео устанак предвођен комунистичком организацијом „Спартакистичка лига“ са Розом Луксембург и Карлом Либкнехтом на челу. 1925. — Гувернер америчке савезне државе Вајоминг постала Нели Тејлор Рос, прва жена-гувернер у историји САД. 1933. — Почела изградња моста Голден гејт у Сан Франциску. 1935. — Основан "Ошишани јеж" хумористичко-сатиричне, недељне новине. 1942. — На основу споразума с нацистичком Немачком, Први корпус бугарске фашистичке војске почео, у Другом светском рату, окупацију југоистока Србије. 1949. — На састанку у Москви владе СССР, Бугарске, Чехословачке, Мађарске, Пољске и Румуније донеле одлуку о стварању Савета за узајамну економску помоћ ради организације и усклађивања дугорочног развоја земаља-чланица. Исте године СЕВ-у приступила Албанија, а 1950. Источна Немачка. Савет расформиран 1991. 1964. — током посете Светој земљи папа Павле VI састао се у Јерусалиму с патријархом Атинагором I. То је био

први сусрет поглавара две цркве од 15. века и прва посета римокатоличког поглавара Светој земљи. 1969. — СССР лансирао васионски брод „Венеру 5“ у правцу Венере, а пет дана потом и „Венеру 6“, који су до те планете стигли 16, односно 17. маја. 1980. — САД уводи санкције према СССР због инвазије Авганистана. 1991. — Грузијске трупе су напале Цхинвали, чиме је почео Јужноосетијски рат из 1991-1992. 1993. — Танкер „Браер“ испустио 85.000 тона сирове нафте поред обала Велике Британије. 1996. — У Гази убијен палестински терориста Јахја Ајаш Инжењер, осумњичен за организацију низа самоубилачких терористичких напада у Израелу у којима је погинуло на десетине јеврејских цивила. Погинуо пошто је у његовим рукама експлодирао мобилни телефон. 1997. — Русија је повукла последње јединице Министарства одбране из Чеченије, привремено окончавши војну кампању против чеченских сепаратиста у тој републици. 1999. — САД продужиле економске санкције против Југославије, уведене у јуну 1998. због ескалације косовске кризе. 1999. — Београдски Фонд за хума-

нитарно право објавио податке према којима је 2.000 људи насилно изгубило живот током 1998. на Косову. 2001. — Неурохирург из Њујорка, оптужен да је у два случаја извршио операције мозга са погрешне стране, ослобођен оптужби и враћена му дозвола за рад. 2003. — Тим који је предводио Мајкл И. Браун је открио Ериду, највећу познату патуљасту планету у Сунчевом систему, користећи фотографије снимљене 2003. у опсерваторији Паломар.

6. јануар 1066. — Крунисан је Харолд II, последњи енглески англосаксонски краљ. Погинуо је исте године код Хејстингса у бици против претендента на енглески престо норманског војводе Вилијама Освајача. 1322. — У манастиру Жича крунисан је српски краљ Стефан Дечански. 1492. — Краљ Фернандо и краљица Изабела победоносно су ушли у Гранаду, након што је њихова војска поразила Боабдила, последњег емира Гранаде, чиме је окончана реконкиста. 1579. — Потписана је Арашка унија католичких низоземских провинција

4.14.2015.

МАГАЗИН

против северних протестантских провинција. 1810. — Миром у Истамбулу Османско царство је предало Русији полуострво Крим и област Кубањ. 1832. — Након низа покушаја да у сарадњи са Аустријом збаце владике из династије Петровића, последњи гувернадур Вуколај Радоњић је протеран из Црне Горе. 1916. — Почела је Мојковачка битка у Првом светском рату у којој су Црногорци под командом сердара Јанка Вукотића одбили офанзиву знатно јачих аустроугарских снага и тиме омогућили српској војсци одступницу према Јадранском мору. 1929. — Југословенски краљ Александар I Карађорђевић укинуо је Видовдански устав, распустио Народну скупштину и завео личну власт у држави. 1941. — Председник САД Френклин Рузвелт је у говору у Конгресу дефинисао амерички циљ о „четири слободе“ - слободу говора, слободу религије, слободу од страха и слободу од сиромаштва. 1945. — Маршал Југославије Јосип Броз и шеф британске војне мисије Фицрој Маклејн су у Другом светском рату склопили споразум о успоста-

вљању ваздухопловне базе код Задра за потребе савезничког ваздухопловства у борби против немачких снага. 1963. — Ирански шах Реза Шах Пахлави почео је „белу револуцију“ увођењем аграрне реформе и права гласа за жене. 1978. — Круна Светог Стефана, првог хришћанског мађарског краља, коју су однели Американци после Другог светског рата, враћена је у Мађарску. 1995. — У провинцији Шанси на северу Кине погинуло је најмање сто људи у експлозији после судара два теретна воза натоварена тонама тринитротолуола. 2000. — Јаке полицијске снаге раздвајале су два скупа на Цетињу у Црној Гори где су Српска православна црква и самопрокламована Црногорска православна црква одржавале централно божићно славље на Бадњи дан. 2002. — Петнаестогодишњи Чарлс Бишоп погинуо је када се у авиону „Цесна 172“ обрушио на зграду Банке Америке у центру града Тампа на Флориди. У поруци која је потом пронађена изразио је симпатије према Осами бин Ладену и подржао терористичке нападе на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2011.

7. јануар 1598. — на руски престо је ступио Борис Годунов, после смрти Фјодора I, последњег цара из династије Рјурикович. 1610. — Италијански астроном и математичар Галилео Галилеј открио је Јупитерове месеце Ио, Европу, Ганимед и Калисто, данас познате као „галилејски месеци“. — 1785. — Џон Џефрис и Жан Пјер Бланшар први су прелетели канал Ламанш балоном напуњеним загрејаним ваздухом. 1789. — На првим председничким изборима у САД победио је вођа из Рата за независност Џорџ Вашингтон. Поново је изабран 1792., а 1796. је одбио да се кандидује. 1807. — Велика Британија је прогласила блокаду Француске и земаља савезница француског цара Наполеона I Бонапарте. 1872. — Изашао је први српски позоришни лист Позориште, који је покренуло Српско народно позориште у Новом Саду. Лист је излазио до 1908. 1920. — Трупе белих руског адмирала Александра Колчака предале се код Краснојарска. 1927. — Успостављена је редовна

трансатлантска телефонска веза између Лондона и Њујорка. 1946. — Западне силе су признале Аустрију у границама из 1937. 1953. — Председник САД Хари Труман је објавио да је у САД израђена хидрогенска бомба. 1979. — Камбоџански побуњеници су, уз помоћ вијетнамских снага након двонедељне опсаде, заузели Пном Пен и срушили владу Црвених Кмера Пола Пота. Сматра се да је за време режима Црвених Кмера од априла 1975. у Камбоџи убијено или умрло од глади и исцрпљености између милион и два милиона људи. 1990. — Криви торањ у Пизи је први пут после 800 година свог постојања затворен за туристе ради рестаурације. 1992. — Авион Југословенске народне армије оборио је код Новог Марофа у Хрватској хеликоптер с посматрачима Европске заједнице. Погинуло је свих пет људи у хеликоптеру. Хеликоптер није имао дозволу за прелет. 1993. — Муслиманске снаге под командом Насера Орића, су у српском селу Кравица убили преко 40 људи. Све куће су попаљене. 1997. — У Алжиру је, у експлозији

бомбе коју су у аутобус подметнули исламски екстремисти, погинуло најмање 13 и рањено око сто људи. 1998. — Ослободилачка војска Косова, која се прогласила одговорном за серију напада на полицијске станице на Косову и Метохији, преузела је одговорност и за терористичке акције у Македонији, иако је македонско Министарство унутрашњих послова демантовало повезаност ОВК с бомбашким нападима у Македонији. 1999. — Сенат САД почео је суђење у поступку смене (импичмент) председнику САД Билу Клинтону, прво после више од 130 година против актуелног шефа државе. Клинтон је био оптужен за кривоклетство и опструкцију правде у афери са бившом приправницом у Белој кући Моником Луински. 2002. — Француски модни креатор Ив Сен Лоран повукао се из света високе моде. Модну кућу основао је 1962., а прославио се 1966. колекцијом првих смокинга за жене који су постали модни хит. 2002. — Приликом ложења божићног бадњака у градском парку у Беранама, у Црној Гори јаке полицијске снаге спречиле су сукоб између присталица Српске православне цркве и непризнате Црногорске православне

цркве и ухапсиле више лица.

8. јануар 1297. — Италијански племић Франческино Грималди успоставио је у Монаку династију Грималди која је и данас на власти. Прерушен у калуђера Грималди је кришом ушао у тврђаву Монако која је била под влашћу Ђенове, а потом пустио унутра своје војнике и запосео тврђаву. Као Реније I владао је до смрти 1314. 1679. — Француски истраживач Робер Кавелије де ла Сал открио је водопаде Нијагаре. 1807. — Српски устаници су у Првом српском устанку заузели Калемегданску тврђаву у коју су се Турци склонили након заузимања Београда 12. децембра 1806. Београд је после 380 година поново постао престоница српске државе. Шест година касније, након слома устанка, Турци су поново освојили Београд. 1881. — Основана Народна радикална странка - прва политичка странка у Србији 1923. — Након извештаја Репарационе комисије крајем 1922. да Немачка касни са испорукама угља на име ратне одштете Француској и Бел-

4.14.2015.

МАГАЗИН

гији, француске и белгијске трупе ушле су у Рурску област. Криза је споразумно решена средином 1924, а у јулу 1925. Французи су почели да евакуишу трупе из Рура. 1959. — Генерал Шарл де Гол постао је први председник Пете републике Француске. 1973. — Амерички и северновијетнамски преговарачи Хенри Кисинџер и Ле Дук То обновили су у Паризу преговоре о окончању Вијетнамског рата. 1998. — Арапски терориста Ремзи Ахмед Јусеф осуђен је на доживотну робију, као организатор подметања експлозива 1993. у Светски трговински центар у Њујорку, када је погинуло шесторо људи. Две зграде Центра са преко сто спратова срушене су 11. септембра 2001. у самоубилачком терористичком нападу са два отета авиона. 2002. — У Албанији је у 117. години умрла Цхериме Хасан Барди једна од најстаријих Албанки и једна од неколико особа на свету које су живеле у три века. 2003. — Скупштина Црне Горе изабрала је нову републичку владу чији је премијер Мило Ђукановић. 2006. — У Турској је 14 лица заражено вирусом птичијег грипа Х5Н1.

9. јануар 1792. — Миром у Јашију, којим је окончан руско-турски рат, започет у августу 1787, Русија проширила своју границу до Дњестра. 1793. — Француз Жан Пјер Бланшар извео први лет балоном изнад северноамеричког континента. 1804. — Испред манастира Моравица Турци убили српског архимандрита Георгија Ђорђевића Хаџи-Ђеру, народног првака у рудничком крају. Шест дана потом почела „сеча кнезова“, што је убрзало избијање Првог српског устанка. 1878. — У српско-турском рату српска војска ушла у Ниш, а Турци наредног дана предали тврђаву и варош, чиме је окончана турска управа у том граду. Борбе трајале 25 дана, а одлучујућа била победа Браничевске бригаде на Чегру. 1942. — У Петровграду, Кикинди и другим местима у Банату Немци у Другом светском рату стрељали 150 комуниста и симпатизера партизана. Истог дана мађарске окупационе власти почеле масовно хапшење и убијање Срба с друге стране реке Тисе. У Ђурђеву код Жабља, Шајкашу и Госпођинцима стре-

љано 60 Срба. 1945. — Почело искрцавање америчких трупа у Другом светском рату на највеће филипинско острво Лузон. Борбе окончане 15. августа капитулацијом јапанских снага. 1962. — СССР и Куба потписали трговински споразум на основу ког је Куба добијала робу по повлашћеним, ниским ценама. Уговор престао да важи 1991. 1978. — У Ирану је почела Исламска револуција у којој је годину дана касније збачен са власти шах Реза Шах Пахлави. 1992. — Реагујући на одлуку босанских муслимана и Хрвата да затраже признање суверене Босне и Херцеговине од Европске заједнице, Срби прогласили Републику српског народа у БиХ и саопштили да је та република федерална јединица Југославије. 1996. — Чеченски побуњеници заузели болницу и узхели најмање 2.000 талаца у дагестанском граду Кизлиар. Побуњеници тражили прекид рата у својој држави. 1996. — Обустављен ваздушни хуманитаран мост за Сарајево, највећи ваздушни мост у историји ваздухопловства после совјетске блокаде Бер-

лина. Током три и по године рата у Босни, обављено 13.000 хуманитарних летова којима је допремљено више од 160.000 тона помоћи. 1999. — Приликом хапшења, припадници СФОР убили босанског Србина Драгана Гаговића, оптуженог пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине почињене у рату у Босни. 2002. — САД укинуле санкције на продају оружја Југославији, уведене 1996.

10. јануар 49. п. н. е. — Гај Јулије Цезар изговорио „Коцка је бачена“ и прешао реку Рубикон, по једној варијанти данашња речица Фиумицино у горњој Италији, по другој Писатело код Равене, граница између Италије и Галије, што је означило ново раздобље у историји Римског царства, почео грађански рат против Помпеја и Сената који је завршен увођењем Цезарове диктатуре. Припадници републиканске опозиције убили Цезара 44. п. н. е. 1356. — на државном сабору у Нирнбергу прихваћен главни део Златне буле цара Карла IV, великог

уставног закона немачке царевине, који је у својим основама трајао до 1806. 1863. — У Лондону отворена прва линија подземне железнице у свету. 1882. — Почео херцеговачко-бокељски устанак Срба и муслимана против Аустроугарске, као одговор на увођења закона о војној обавези и регрутовања. Устанак, који је потајно подржала Црна Гора, угушен после неколико месеци. 1920. — У Женеви изабрано веће Лиге народа које су чинили Француска, Италија, Јапан, Велика Британија. Касније чланице Већа постале Немачка и СССР. Због политичког неуспеха Лига народа престала да постоји 1939, мада је формално укинута 1946, када је у Лондону одржана прва седница Генералне скупштине Уједињених нација. 1922. — Артур Грифит постао први председник Ирске после стицања независности те земље од Велике Британије. 1927. — Мремијерно приказан неми научно-фантастични филм Метрополис аустријског режисера Фрица Ланга. 1934. — У Немачкој погубљен Маринус ван дер Лубе пошто је прогла-

шен кривим за паљење Рајхстага 27. фебруара 1933. 1969. — Шведска као прва западна земља успоставила дипломатске односе са Северним Вијетнамом. 1996. — Израел пустио из затвора стотине Палестинаца неколико дана уочи првих палестинских националних избора у Гази и на Западној обали. 1997. — Арнолдо Алеман постао председник Никарагве у првој демократској и мирној смени власти у модерној историји те земље. 1997. — Током антивладиних протеста у Софији демонстранти пробили полицијски кордон, упали у зграду Парламента и демолирали је. 2001. — Бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић предала се Међународном суду у Хагу пред којим је оптужена за геноцид и друге злочине почињене 1991. и 1992. током рата у Босни. Уз гаранције Владе Србије у септембру пуштена да се брани са слободе, а у октобру 2002. признала кривицу. 2002. — Израелски тенкови и булдожери срушили 73 палестинске куће у Рафи, после напада наоружаних Палестинаца на израелске војнике. припремио Т. Радовановић

МАГАЗИН 4.14.2015.

Завршена 44. новогодишња трка у Мрсаћу

МАГАЗИН

4.14.2015.

ТРИЈУМФ

- Победници у сениорској конкуренцији Урош Кутлешић и Зејла Рожајац. – Највише симпатија добио осамдесетчетворогодишњи Милоје Андрић који је успешно претрчао стазу дугу 6.600 метара

оморавско село Мрсаћ је другог дана ове године по четрдесет четврти пут угостило најбоље српске такмичаре у кросу. Необично хладно време и стаза покривена снегом утицали су на одлуку организатора да сви такмичари, сем сениора у мушкој конкуренцији и ветерана, трче само један круг дуг 1.650 метара. У атмосфери у којој су над посетиоцима по броју доминирали такмичари овогодишњу трку је тек неки минут након поднева отвореном прогласио министар за ванредне ситуације у Влади Републике Србије Велимир Илић. Малобројним гледаоцима су се обратили начелник Рашког управног округа Небојша Симовић и градона-

челник Краљева Томислав Илић уз обећање да би јубиларну, 45. по реду, новогодишњу трку 2. јануара наредне године требало подићи на ниво који заслужује. Манифестација „Новогодишња атлетска трка Мрсаћ“, одржава се од 1971. године. У некадашњој Југославији имала је обележје првог атлетског догађаја у години, а дуго је редовно била уврштена у календару такмичења Атлетског савеза Југославије. Њен оснивач Коста Коларевић осмислио је овај догађај по угледу на новогодишњу трку у Сао Паолу, а данас организација манифестације припада Удружењу грађана „Новогодишња трка Мрсаћ 1971“ чији представници кажу

да је њен основни циљ да уједини спорт, привреду и политику. Трку су отворили домаћини, најмлађи чланови локалног фудбалског клуба „Морава“, а кроз циљ је први, претрчавши 200 метара, у мушкој конкуренцији прошао Никола Зечевић испред Лазара Павловића и Милоша Брковића. У женској конкуренцији најбоља је била Јована Пузић, а за нијансу слабије другопласирана Оља Миросавић и трећепласирана Милица Зечевић. Најбоља међу млађим пиониркама је Амра Терзић из Новог Пазара, млађа сестра српске шампионке Амеле Терзић коју су данас на рођендан домаћини традиционално даривали

тортом. Друга је кроз циљ прошла Јована Славковић, а трећа Саима Мурић, обе чланице новопазарског атлетског клуба. Стазу дугу 1.650 метара је у категорији старијих пионирки најбрже претрчала Александра Јовановић из Ужица, а за њом су линију циља прешле Лидија Петровић из Новог Пазара и Катарина Секулић из чачанске Слободе. Новопазарци су тријумфовали и у категорији млађих пионира. Убедљиво најбољи је био Амел Џаковац, док су друго и треће место заузели Хамза Ханић и Јасин Пилица. Након одустајања једног на старту трке старијих пионира нашла су се само два такмичара. Нешто више среће имао је Душан Бјелица из чачанске Слободе који је циљну црту прешао пре Амера Суљића из Новог Пазара. Такмичари из Новог Пазара били су

најбољи и у категорији јуниора у којој је убедљиво победио Елзан Бибић. Други је кроз циљ прошао Харис Ајдаревић, а трећи Адем Зилкић. Најбоља јуниорка је Тамара Мићевић из Ужица, а нешто слабије Јована Џамбасевић и Тијана Милуновић. Главну трку дана у женској конкуренцији обележиле су Ужичанке, Зејла Рожајац која је победила и трећепласирана Јелица Јоковић, док је друго место заузела такмичарка из Новог Пазара Елведина Зорнић. Сениори су трчали пуна четири круга укупне дужине 6.600 метара, а на циљ је први стигао Ужичанин Урош Кутлешић испред Јасмина Љајића и Драгана Росића. Исту стазу претрчали су и ветерани који су се такмичили у три категорије. Међу најмлађима, старим између 40 и 50 година, најбољи је био Живан Драговић. Друго и треће место освојили су Милан Остојић и Благоје Арнаутовић.

У категорији ветерана старих између 50 и 60 година најбољи је био Мирко Минић, а за нијансу слабији другопласирани Мирко Анђелковић и Љуба Стевановић који је кроз циљ прошао трећи. У популарној категорији 60+ до последњег тренутка се водила огорчена борба, а највише издржљивости је показао Александар Шљивић. Други је кроз циљ прошао Љубиша Денић, а трећи бивши балкански шампион у кросу Боривоје Станковић. Највише симпатија овог прохладног зимског дана добио је осамдесетчетворогодишњи Милоје Андрић који је успешно завршио трку претрчавши свих 6.600 метара. И овогодишња трка је завршена свечаним ручком за све такмичаре и госте који су се све време одржавања такмичења загревали чајем које је уз довољну количину крофни припремио организатор. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

УЖИЧАНА

МАГАЗИН 4.14.2015.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs