MagazIN 141

МАГАЗИН Година III * Број 141 * 12. октобар 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 12.10.2014.

3

4

МАГАЗИН 12.10.2014.

5

Дан Краљева Краљевдан

МАГАЗИН

12.10.2014.

НАМА ДОБРО, А НИКОМЕ ЗЛО

6

- Реченица у грбу Краљева довољно уверљиво говори о нашем односу према другима и нама самима, одређује нас и према госту и према намернику, а и према ономе ко овде век векује. - 22. септембра 1998. године тадашња Скупштина општине је донела одлуку и 7. октобар установила као дан општине, а данас града Краљева, Краљевдан који Српска православна црква обележава у спомен и славу Стефана Првовенчаног, другог сина Стефана Немање, родоначелника династије Немањић која је поставила темеље српске духовности и државности

Сретен Јовановић

7

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

12.10.2014.

Ш

8

еснаест година заредом Краљево 7. октобар, који Српска православна црква обележава као Краљевдан, слави као свој празник. Овогодишњи је, чини се, био свечанији него петнаест претходних јер се у великој, и за ову прилику посебно украшеној, сали Дома Војске Србије окупио до сада највећи број гостију. Међу њима су били представници Владе Републике Србије, Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Рашког управног округа, амбасадор Белорусије Владимир Чушев, делегације братских и партнерских градова Иванова из Руске Федерације, Зелене Горе из Пољска, Марибора из Словенија, Горажда из Републике Српске, Плужина из Црне Горе. Свечаној седници Скупштине града присуствовали су градоначелници и председници општина као и представници скупштина Чачка, Новог Пазара, Врњачке Бање, Рашке, Пожаревца, Крушевца, Варварина, Александровца и Трстеника. Међу званицама су били

председници Скупштине општине и Скупштине града који су те функције обављали у ранијем периоду, са њима и Стеван Суша који је дужност председника локалног парламента обављао између 1955. и 1960. године. Свечана седница је, по обичају, отпочела химном „Боже правде“ коју је извео Хор „Црвчанин“ под управом Радоша Гвозденовића након чега је председник Скуштине града Сретен Јовановић, честитајући празник, подсетио на значајну чињеницу да се у непосредној близини Краљева налази манастир Жича. Жича је значајан споменик сведок српске државности и духовности грађен складно спајајући највише домете тадашње романске и византијске културе које су се баш на овим просторима сажимале обележавајући трајну духовну вертикалу српског народа смештеног, и онда и сада, на размеђи истока и запада. То је и био разлог је што је 22. септембра 1998. године тадашња Скупштина општине донела одлуку и 7. октобар уста-

новила као дан општине, а данас града Краљева Краљевдан који Српска православна црква обележава у спомен и славу Стефана Првовенчаног, другог сина Стефана Немање, родоначелника династије Немањић која је поставила темеље српске духовности и државности. - Краљ Стефан Првовенчани и брат му Сава, први српски архиепископ, настављајући мисију свога оца Стефана Немањe, пре више од осам векова, започели су градњу манастира Жиче надомак данашњег Краљева. Близина манстира Жиче, тог несвакидашњег драгуља српске духовности и државности, трајно је одредила и место нашег града у народу, што је најбоље исказано његовим именом Краљево - именом који му је својим указом од 19. марта 1882. године даривао краљ Милан Обреновић поводом миропопазања обављеног у манастиру Жичи, а после његовог проглашења за српског краља учињеног 6. марта те исте године – истакао је Јовановић.

Краљ Милан је, обраћајући се Краљевчанима, о новом имену града између осталог рекао: „Ваш краљ, ваш кум, баш зато хоће да вас прве и најближе седмовратој Жичи поздрави данас именом које вам одговара данашњим земаљским околностима, именом грађана краљевског града Краљево“. Јовановић је подсетио на богату историју града која је, стицајем разноразних околности, октобар често чинила крвавим и бурним. Краљево је крајем октобра, и почетком новембра, 1915. године нарасло до тада неслућених привремених стотину хиљада становника. Био је то народ из свих крајева који се са краљем Петром Првим Карађорђевићем, владом и делом дипломатског кора, повлачио пред најездом аустроугарске војске ка границама Албаније. Три године касније, 22. октобра 1918. године, Краљево је дочекало да, као претходница ослободилачке војске, у град умаршира коњичка патрола капетана Јеф-

товића из Трећег извиђачког ескадрона. Током првих пола године немачке окупације за време Другог светског рата Краљево је октобра 1941. године доживело највеће страдање. За само неколико дана стрељано је више хиљада цивила, од којих је пописано 2.190. Међу страдалима је био и велики број жена и деце од којих је најмање 102 било млађе од 18 година. Само три године касније, 29. новембра 1944. преполовљен и разорен град дочекао је ослободиоце, борце Четврте црногорске пролетерске бригаде, војнике 1.041. совјетског пука, Треће и Шесте српске партизанске бригаде.

- Поменуо сам данас на Краљевдан и ових неколико значајних датума из наше историје јер су и они на свој начин допринели да данас славимо овај празник испуњени осећањем одговорности према прецима и потомцима. Преци су нас научили да ништа не почиње и не завршава са нама, а ми учимо наше потомке да је наша дужност да својим делањем и понашањем

доприносимо јачању вертикале нашег трајања на размеђу истока и запада, и у добру и у злу, и у ово туробно време када ехо ратних бубњева одјекује са бројних ратишта широм света. Стога нека и ово данашње скромно славље и подсећање на нашу бурну прошлост буде најпре схваћено као апел за мир у свету кога упућују грађани Краљева - града који је небројено пута у свом трајању крвљу плаћао данак миру. Страдање наших предака и будућност наших потомака дају снагу овом апелу за мир у свету који упућујемо са овог места у дану нашег великог празника. Боримо се заједно да свет мира и благостања замени овај свет све већих социјалних разлика и све бројних безумних ратова поручује, данас на свој празник, Краљево – рекао је Јовановић. У краћем културно уметничком програму учествовали су ученици етно-музиколошког одсека музичке школе „Стеван Мокрањац“. Т. Радовановић

9

Градоначелник Краљева Томислав Илић

МАГАЗИН

12.10.2014.

Драги пријатељи,

10

Окупили смо се овде да обележимо и скромно прославимо Дан града, на чијем грбу пише „Нама добро, а никоме зло“. Ова реченица довољно уверљиво говори о нашем односу према другима и нама самима, одређује нас и према госту и према намернику, а и према ономе ко овде век векује. Данас би требало да наздравимо, себи и другима, али и да се, како би народ рекао, „окренемо иза себе“ и погледамо шта јесмо, а шта нисмо урадили, докле смо у добрим намерама и послу стигли, а где би требало да будемо. Време у којем, драги пријатељи, живимо бременито је тешкоћама и невољама. Привреда нам је у стагнацији, стандард живота све нижи. Свако одговоран и моралан мора себи поставити питање: колико смо за постојеће стање криви ми, а колико нам је наметнуло време свеопште кризе. Ипак, имамо се чиме похвалити. Град је богатији за још један мост, Мост Миломира Главчића, Халу спортова...у изгледу су нови послови. О томе ћемо у некој мање свечаној прилици, а ову да искористимо да се подсетимо наше славне прошлости, јер је она, сви знамо, учитељица будућности. У основи имена нашег града је именица краљ. Једног смо назвали Првовенчанин, другога Великоименитим, трећега Силним, четвртога Храпавим, петога Ујединитељем...и тако редом. Оног што је у историји упамћен као Ослободилац, од милоште смо ословљавали Чика Пера. А тај краљ,Чика Пера, прешао је са својом војском Албанију пешке. Неки од поменутих краљева владарска жезла прихватили су у манастиру Жичи, други су на жичком трону, као рецимо Ослободилац, миропома-

зани. Такав је случај и са краљем Миланом Обреновићем, по којем је наш град добио име. Јесмо ли достојни краљевског имена и крунидбеног места српских владара? Носимо ли га на реверу или у заџепку? Достојни јесмо и, опет, достојни нисмо. Свашта смо преко главе претурили, небројено мука пребродили, на свакојаким искушењима били. Опет, сваког невољника смо братски примили и пригрлили, поделили са њим комад хлеба. Погроми, земљотрес, поплаве...све смо преживели, и ево нас на божјем белегу и људском нишану. Било је, у прошлим временима, привредних, спортских, успеха у области културе. Фабрика вагона и Магнохром продавали су на најпробирљивијим тржиштима, Љубодраг - Дуци Симоновић био је члан репрезентације која је освојила Светско кошаркашко првенство, на победнички трон пели су се и Ненад Крстић, Мики Вуковић, одбојкаши, нарочито: Ковачевићи, Бићани, Петковићи... Душан Трбојевић пленио је пијанистичким умећем, глумац Небојша Дугалић је најцењенији драмски уметник нашег доба, писац Горан Петровић преведен је на већину европских језика, недавно је примљен у САНУ, Пековићи, брат и сестра, проглашени су најталентованијим младим Србима... Могао бих успехе врлих Краљевчана још да набрајам. Можда би баш то требало и учинити. Не само због оних који су их постигли, већ због нас; да бисмо постали достојни и предака и потомака. Како још? Тако што ћемо стварати услове онима који долазе и дати им прилику да пронесу славу града у којем их је сунце први пут огрејало. Поштовани Краљевчани, срећан вам Дан Града. Нама добро, а никоме зло.

Томислав Илић

11

Додељена октобарска признања

МАГАЗИН

12.10.2014.

ШИРОКА ЛЕПЕЗ

12

Одборници Скупштине града су на двадесет четвртој по реду седници потврдили предлоге Комисије за награде и признања за овогодишње добитнике диплома заслужног грађанина и радне организације као и Октобарску награду града Краљева. Дан Краљева Краљевдан је и прилика да градоначелник Краљева Томислав Илић додели звање почасног грађанина и више захвалница појединцима који су између два октобра остварили посебне резултате

Фото: М. Радовановић

ЗА ЗАСЛУЖНИХ

13

МАГАЗИН

12.10.2014.

Маринко Павловић

14

Градоначелник је доделио звање Почасног грађанина града Краљева за 2014. годину команданту Гарнизона Краљево и команданту Друге бригаде Копнене Војске, бригадном генералу Маринку Павловићу, за несебичну и немерљиву личну и професионалну помоћ грађанима Краљева током мајских поплава. Бригадни генерал Маринко Павловић је, са припадницима Друге бригаде Копнене Војске, свесрдно помагао у санацији последица мајских поплава у Краљеву, а личним залагањем, професионално одговорно и људски пожртвовано притекао у помоћ поплављеним грађанима. Друга бригада Копнене Војске је, предвођена генералом Павловићем, за само неколико дана непосредно након поплава, поставила понтонске мостове у Раваници, Годачици и Богутовцу, и тако омогућила нормализовање живота мештана ових крајева. У прилог његовој спремности да, као војник и човек, притекне у помоћ говори и Oрден за заслуге у области одбране и

безбедности трећег степена, Орден белог орла са мачем трећег степена, добијен од председника Републике Србије, и многа друга признања.

Борко Гвозденовић Скупштина града је новинару Борку Гвозденовићу доделила Диплому заслужног грађанина града Краљева за 2014. годину за трајни допринос српском новинарству и несебичну помоћ родном крају. Борко Гвозденовић, краљевачки завичајац, истакнути новинар и књижевник, обимним радом је битно допринео посебно медијској презентацији и угледу града Краљева. Само у дневном листу „Политика“ објавио је око 14.000 текстова, а аутор је и девет књига. Добитник је бројних значајних награда за новинарство и књижевност и члан Удружења књижевника Србије, а његово богато и широко животно дело нераздвојно је повезано са завичајем и Краљевом. Кад год му се за то укаже прилика промовише родно село Сирчу, основну школу у њој и град Краљево. Борко Гвозденовић се ангажо-

вао у акцији прикупљања помоћи за отклањање последица земљотреса у Краљеву, а заслужан је за успешан рад београдске подружнице Завичајног друштва „Краљево“.

Михајло Мики Вуковић Диплому заслужног грађанина града Краљева за ову годину кошаркашки тренер Михајло Мики Вуковић је заслужио врхунским резултатима у спорту и заслугама за промоцију Краљева у свету. Михаило Вуковић је велико спортско име града Краљева, а за собом има богату кошаркашку, нарочито тренерску, каријеру, проткану бројним клупским и репрезентативним успесима са више од 30 титула освојених у земљи и иностранству. Као врхунски спортски стручњак ужива углед и ван граница Србије, у спортској јавности и земљама код којих је кошарка на изузетно високом нивоу, а конкуренција врло изражена. Круну тренерске каријере представља низ успешних сезона у елитном кошаркашком такмичењу Шпаније, најквалитетнијем клупском

такмичењу у Европи. Мики Вуковић је увек истицао своје порекло и родни град у коме је започео спортску каријеру, а годинама је несебично помагао клубове из Краљева у коме је препознат као пример младим генерацијама који потврђује начин на који се неговањем спортских вредности постаје успешан спортски стручњак.

Зоран Петровић Одлуком Скупштине града Диплома заслужног грађанина је припала и доктору Зорану Петровићу, професору на Факултету за машинство и грађевинарство у Краљеву Универзитета у Крагујевцу, за врхунска научно-истраживачка достигнућа у области машинства. Доктора техничких наука Зорана Петровића, професора на Факултету за машинство и грађевинарство у Краљеву подједнако цене и поштују студенти, али и колеге које су га предложиле за ово значајно признање којим му се исказује изузетно поштовање и поверење, из чега је проистекло много успешних идеја и вредних

заједничких резултата. Зоран Петровић је оснивач Кошаркашког клуба и Спортског друштва „Машинац“ и члан удружења МЕНСА који је резултате научно-истраживачког рада афирмисао објављивањем радова на домаћим и међународним научним скуповима и у часописима националног и међународног значаја. Аутор је и коаутор два универзитетска уџбеника, а учествовао је, или руководио, бројним истраживачким и научним пројектима које су подржали регионалне и републичка заједница науке, Министарство науке, фондови и привреда.

Грађевинско предузеће „Николић“ Дугогодишња професионалност у грађевинарству, нарочито испољена током изградње „Моста Миломира Главчића“ повод је да Скупштина града донесе одлуку о додели Дипломе заслужне организације Грађевинском предузећу „Николић“. Више од биографије добитника о овом у области грађевинарства веома успешном

предузећу, познатом и далеко шире од краљевачког подручја по праћењу и примени нових техника и технологија градње, сведочи писмо донатора по коме мост носи име, а у коме се каже.

- Уз моје поштовање према руководству града, односно мојим партнерима у градњи моста преко Ибра, желим још једанпут да изразим своју радост због успешног завршетка тог посла. Посебно се, ипак, морам захвалити извођачу радова, добром и поштеном Србину, прецизном и веома стручном инжењеру Драгану Николићу и његовој радничкој групи. Драги мој земљаче Драгане, хвала ти што си квалитетно и на време привео крају све те радове. Такав успех ја ти желим и на другим градилиштима, као и дуг и здрав живот. И, да ти још поручим: може да се догоди да се опет сретнемо на некој новој раскрсници, у реализацији неке нове идеје за боље твоје и моје Србије и нашег народа. Уз честитке свим Краљевчанима поводом данашњег празника Дана града, срдачан поздрав теби и свим Краљевчанима од вашег Миломира Главчића из Канаде - поручује у писму

15

МАГАЗИН

12.10.2014.

почасни грађанин града Краљева за 2013. годину Миломир Главчић.

16

граде на такмичењима прве помоћи, а сарадња је усмерена и ка организацијама ван граница Србије.

Општински одбор Црвеног крста

Дом ученика средњих школа

Диплому заслужне организације Скупштина града је доделила Општинском одбору Црвеног крста Краљево, за предану приврженост хуманости и помоћ становништву града. Општинска организација Црвеног крста је свеукупним радом и ангажовањем у области хуманитарних активности прошле године заслужила назив једне од најбољих организација на територији Србије. Њена преданост и хуманост показује се у свакодневним контактима са становништвом Краљева, а посебно током поплава које су у пролеће ове године погодиле околину града. На пољу добровољног давалаштва крви, у организацији институција за трансфузију, Црвени крст Краљево је, по организационом раду на градском и сеоском подручју, али и у установама и школама, сврстан међу прве три организације у Србији. Подмладак Црвеног крста осваја на-

Дом ученика средњих школа у Краљеву последњих година је радио на повећању ученичког стандарда, а улагањем у опремљеност васпитно-образовним средствима тежило се подизању квалитета и приближавању европским нормама и стандардизацији. У области побољшања стандарда у ученичким домовима ова васпитнообразовна установа је већ два пута добила Светосавску награду, а настављена је добра сарадња са краљевачким средњим школама, Школском управом, спортским друштвима и Туристичким савезом града. Успешна сарадња са локалном самоуправом резултирала је смештајем и храном за хумане људе који су помагали грађанима Краљева у санирању последица земљотреса из 2010. године, а ове године су у њему били смештени учесници Омладинске радне акције „Краљево 2014“. Упоредо са Краљев-

чанима на санацији последица поплава радили су и млади из градова бивших југословенских република. Све то био је довољан мотив одборницима Скупштине града да Дому ученика средњих школа у Краљеву за постигнуте високе стандарде у области смештаја ученика и студената додели Диплому заслужне организације за 2014. годину.

Предузеће„Aero East Europe“ Диплома заслужне организације за ову годину припала је предузећу „Aero East Europe“ за успешан лет у свет врхунске привреде. Ово предузеће је заслужило признање дугогодишњим радом и изузетним успесима у привреди, науци и развоју и афирмацији града у свету. Уз освајање сопствене производње, данас је једина фабрика ултралаких авиона у Србији, а власник Милорад Матић добитник награде „Капетан Миша Анастасијевић“ за визију коју је показао у пословању. Летелицу „ембера“, произведену у Краљеву, Агенција за страна улагања и промоцију

извоза званично је прогласила најбољим српским производом 2009. године, а предузеће је прошле године добило награду за инвестицију године. Авион „сила 450 ц“, спој српске памети и умећа, посебно прилагођен тржишту ултралаких авиона, добио је немачки цертификат и већ је на иностраном тржишту. Предузеће је од оснивања произвело више од 100 ултралаких авиона, а око 95 процената производње је извезено на европско тржиште. Градоначелник Краљева је доделио више захвалница појединцима, пре свих машинском инжењеру из Александровца Радоју Главчићу за несебичну помоћ у градњи „Моста Миломира Главчића“. Радоје Главчић синовац Миломира Главчића, донатора за градњу новог моста преко реке Ибра и својеврсни амбасадор у Србији, доказао се као велики пријатељ града који је утицао на одлуку стрица да баш Краљево добије донацију од милион евра. Његово позитивно мишљење било је значајан допринос доношењу одлуке у корист града, захваљујући чему је Краљево богатије за нови мост.

Опуномоћени заступник Миломира Главчића био је стална веза са донатором и гарант пред њим да у представницима града Краљева, и свима онима коју су учествовали у градњи моста, има озбиљне, одговорне и поуздане партнере који знају да цене пружену руку пријатељства. Снежана Томић из Витковца је захвалницу заслужила израженом хуманошћу, племенитошћу и љубављу према човеку. Снежана Томић је металостругар у пензији, а хуманитарним радом се бавила од двадесете године када је први пут дала крв. У то време мотив јој је био да помогне настрадалој другарици која је преживела захваљујући трансфузији крви. До сада је 75 пута дала крви и сврстала се у круг жена са највећим бројем давања. Добитница је многих признања за хуманитарни рад и активни члан Друштва добровољних давалаца крви „Милан Бркић“ у Витковцу, где се несебично ангажује у свим акцијама. Једноставна и племенита Снежана Томић потврђује да јој је највеће признање кад некоме да крв. Након што је више пута предлаган

за највише октобарско признање новинару Војиславу Благојевићу, доајену краљевачког и српског новинарства, припала је захвалница за промоцију краљевачког краја у бројним новинским написима. Воја Благојевић је цео радни, а малтене и животни век, провео бавећи се новинарством. Написао је на хиљаде текстова о Краљеву и краљевачком крају бавећи се свим животним темама, од индустрије, пољопривреде, политике, културе и образовања до спорта, забаве и разоноде. Статистичари дневног листа „Политика“ израчунали су да је годишње објављивао и више од 800 текстова о свом граду, због чега је, својевремено, редакцијом кружила анегдота да, „ако је судити по текстовима Воје Благојевића, онда је Краљево главни град Србије, а можда и целе Југославије“. Градоначелник Томислав Илић је оценио да је допринос стварању афирмативне слике о Краљеву овог добитника бројних новинарских и друштвених признања немерљив што је и био повод за доделу признања. Захвалница је додељена и Удружењу Фонда за дијаспора за матицу са

17

МАГАЗИН

12.10.2014.

образложењем да је свесрдно помагао граду у најтежим тренуцима. Удружење је увек било на услузи становницима Краљева када им је помоћ била потребна, а његови чланови пружали Краљевчанима руку увек кад је било најтеже. Након новембарског земљотреса 2020. године доделили су новчану помоћ социјално најугроженијим породицама и Здравственом центру „Студеница“, а један део је намењен за поправку школа. Фонд је наменио новчану помоћ за обнову спомен-обележја жртвама масовног стрељања октобра 1941. године, изградњу спомен-чесме и спомен-собе жртвама масовног злочина. Удружење није заборавило ни оштећене у поплавама, па је обезбедило хуманитарну помоћ у тој тешкој ситуацији. Подугачак је списак онога што је било основ за доделу захвалнице града Краљева за 2014. годину Хаџи Момиру Бакрачевићу који је годинама активно учествовао у обнављању и успостављању братских и партнерских односа са Марибором, Зеленом Гором, Плужинама, Новим Гораждем. Бакрачевић је посредовао у добијању хума-

18

нитарне помоћи из Марибора и Ротердама након земљотреса у Краљеву 2010. године, а повезао Краљево са Хиландаром који је уз његову помоћ посетило више од 500 суграђана. Све то био је повод да се управо Краљеву повери домаћинство славе манастира Какова Источни петак. Хаџи Момир Бакрачевић је четири пута био домаћин на манифестацији „Дани српске културе у Истри“, а иницијатор је и организатор манифестације „Матурски плес“ која је матуранте Краљева увела у Гинисову књигу рекорда. Допринос изради идејног решење грба града у сали 1 Скупштине града и у канцеларији градоначелника, ленте градоначелника и кључа града Краљева само су неке од активности које су доприносиле стварању посебног имиџа града. Хаџи Момир Бакрачевић је учесник бројних омладинских радних акција и командант насеља овогодишње Омладинске радне акције „Краљево 2014“. Заступник је Удружења грађана „Пријатељство за нова времена“, а до пре годину дана и радник Градске управе. Највише годишње признање Окто-

барска награда града Краљева припала је универзитетском професору, ликовном уметнику и графичком дизајнеру Драгану Пешићу, за уметничко стваралаштво универзалних вредности, ширење културе и професинална достигнућа. Драган Пешић је дипломирао на одсеку графике београдског Факултета примењених уметности и дизајна. Редовни је професор Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, дугогодишњи графички уредник и дизајнер издавачке делатности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Краљево, часописа и едиције „Повеља“, едиција и библиотека „Беоштампе“, графички уредник часописа „Наша прошлост“ и дизајнер публикација Народног музеја у Краљеву. У његов рад убраја се опремање библиотеке Завода за уџбенике – Нова дела и Књига и по, а за собом има бројне самосталне и колективне изложбе у земљи и иностранству. Пешић је аутор многобројних публикација, монографија, едиција, посебних издања, каталога, у области културе и уметности, као и радова у свим обла-

стима графичког дизајна. Бави се типографијом, калиграфијом, пројектовањем типографског писма и дигиталном графиком, а добитник је многих домаћих и страних награда и признања. У име награђених захвалио се Драган Пешић подсећањем да иако су процене заслуга за овакве награде увек на суду јавности, увек су мерљиве према доприносу заједници, па су их овогодишњи добитници по том принципу заслужили дугогодишњим напорима и угледом у својим областима. Свечаност поводом додле награда повод је за подсећање на једно од најлепших поетских мишљења о словима, писму и писмености као најзначајнијој тековини цивилизације, мосту међу људима, које нам средином 19. века казује Хенри Ноел Хемфрис у свом делу „Настанак и развој вештине писања“: „Са проналаском слова одмах започеше и махинације човековог срца. Лаж и грешка нарасташе свакодневно; парничење и затвори добише свој почетак, као и наопак и извештачен говор који у свету толико много конфузије

изазва. Због свега тога сени преминулих плакаху по читаву ноћ. Али, са друге стране, са проналаском слова и сав уљудан разговор и музика настадоше, а разум и правда постадоше видљиви; односи живота беху одређени, а закони утврђени; владари су имали трајан поредак да се према њему мере; научници ауторитете које ће штовати; историчари, математичари и астрономи нису могли ништа да учине без слова. Тамо где слова нису сведочила о догађајима прошлим, сени су могле да плачу од поднева до поноћи, а са небеса је лила крв, јер традиција је могла да заговара оно што јој се свиди. Тако да су слова донела много више добра него зла, а као залог тог добра, са небеса је пљуштало зрело жито онога дана када су први пут била пронађена“.

- Протеклих деценија били смо сведоци многобројних изазова - сукоба сваке врсте, митоманија, времена када је изузетност уступала место простаклуку, бахатости, затворености у себе, одвојености од окружења, оданости личним интересима, времена када смо сами себи ставили камен у ципелу -

видљивих дугорочних последица по писменост, образовање и културу. Кривце за такво стање не треба тражити у туђем дворишту, па ни измишљати завере, јер у том погледу нико на нас не обраћа пажњу. Будуће поправљање оваквог стања је дуготрајно, не допушта тумарања и не сме да чека. Време у коме живимо донело је и драматичне глобалне промене, дигиталну револуцију, многобројне технолошке изазове, нове културне обрасце, нове начине комуникација и опхођења - наметнуло свима, па и граду Краљеву, потребу брзог разумевања, прилагођавања и укључивања у савремени развој. Дан града Краљева, је прилика да се подсетимо на своју прошлост и припадности заједници, поштовање ближњих, али и дан када треба да подстакнемо и подржимо све оне појединце који размишљају и раде на општем добру и извеснијој будућности грађана Краљева, са девизом са градског грба - нама добро, а никоме зло, захваљујем Вам се у име добитника награда и честитам Дан града Краљева – рекао је Пешић. Т. Радовановић

19

20

МАГАЗИН 12.10.2014.

21

12.10.2014.

МАГАЗИН

22

Др Владета Петровић

Краљевданска беседа

ЗЕМЉА СА ХИЉАДУ УТВРЂЕЊА - О српским градовима у доба Немањића у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ беседио научни сарадник београдског Историјског института др Владета Петровић. - У уметничком делу програма учествовали су песник Милоје Радовић и ученици Музичке школе из Краљева

У

предвечерје Дана града Краљева Краљевдана Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ је сваке године место на коме неко од значајнијих личности изговара речи Краљевданске беседе. Ове године је на тему „Српски град у доба Немањића“ беседио научни сарадник београдског Историјског института др Владета Петровић. Српски етнички простор је у средњем веку представљао територију с високим дометима и урбанизацијским процесима, започетим још формирањем првих српских кнежевина, па иако су због различитих историјских догађаја прекидани, или попримали неочекивани ток, ови процеси су водили ка тренутку у коме ће у српским земљама постојати

мноштво градских насеља и фортификација различитих типова, због чега се цео простор назива земљом са хиљаду утврђења. Овакав закључак др Петровић изводи на основу летимичног прегледа дела Александра Дерока „Средњовековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији“ или недавно објављеног лексикона градова и тргова средњовековних српских земаља. Прва насеља на територији коју је обухватала српска средњовековна држава су, захваљујући плодности јужног обода Панонске низије и жупа крај већих река, формирана још у најраније доба да би део њих, са стратешки важним положајем, прерастао у градове чији се развој, са краћим или дужим прекидима, од-

вијао до данашњих дана. Доласком Стефана Немање на власт отпочела је нова фаза урбанизације српске државе која се одвијала паралелно у више равни, а прекретницу је представљало усвајање нових урбаних образаца кроз ширење српске државе и освајање многих византијских градова. Другу раван урбанизације чини формирање рударских градова средином 13. века, а трећу талас мањих насеобина која су се усталила око привремених тргова. Формирање сваког градског насеља у највећој мери зависило је од географских предуслова, односно близине саобраћајница и рудног богатства. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

23

Делегација Иванова други пут у Краљеву

МАГАЗИН

12.10.2014.

СИМБОЛ МУДРОСТИ НА ДАР

24

П

ре неколико година успостављена сарадња са представницима руског града Иванова и даље не даје очекиване резултате и своди се само на протоколарне посете каква је овом приликом везана за обележавање Дана Краљева Краљевдана. Делегација главног града Ивановске области друга је која из овог града долази у Краљево и још једном истиче важност сарадње два града на многим пољима. Гости верују да ће она бити дуготрајна и да ће се, сем на пољу

спорта и културе, проширити и на привреду. Делегацију Иванова у посети Краљеву чинили су посланик парламента Уралске области и начелник окружне болнице Иван Волков и посланик уралске Думе, заменик начелника болнице и главни доктор у окружној болници Владимир Бељајев. Иако су први пут у Србији гости из Иванова подсећају на блиске сусрете две државе у шта су могли да се увере и током дводневне посете Краљеву.

Руски обичај да се у госте одлази са поклоном прилика је да се краљевачким домаћинима дарује фигура сове као симбола мудрости израђена поводом обележавања двадесете године обласне Думе. Упркос чињеници да су географски удаљене две земље су кроз историју доказале блискост, а последња потврда се очекује поводом посете председника Руске Федерације Владимира Путина Србији на обележавању седамдесете годишњице ослобођења Бео-

града у Другом светском рату 16. октобра. Гости из Иванова потврђују да руска штампа навелико пише о овом догађају, а долазак у Краљево у шали називају претходницом председника Путина. Волков и Бељајев су градоначелнику Краљева Томиславу Илићу пренели поруку првог човека Иванова у којој свим житељима од срца честита празник уз дивљење покољењима која су своју храброст, умеће и љубав поклонили отаџбији и родном крају.

- Од свег срца и душе желим свакоме житељу Краљева добро здравље, породичну срећу, много славних дела и нових радних победа. Нека град расте и цвета у уверењу да је испред вас славна будућност – стоји у поруци градоначелнима Иванова. Предвечерје великог празника била је прилика да се у пријатељској атмосфери опуштеније разговара о унапређењу међусобних односа, а прве узајамне посете тек су одшкринута врата ономе што треба да уследи.

Због тога представници обе стране очекују да у врло кратком периоду отпочну разговори о конкретним видовима сарадње. Председник Скуштине града Сретен Јовановић од гостију очекује да градоначелнику Иванова пренесе поруке о заинтересованости за унапређење пријатељских односа, а следећи корак би требало да буде конкретизација бројних питања сарадње. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25

Након још једне посете делегације Зелене Горе

МАГАЗИН

12.10.2014.

ПРУЖЕНА РУКА САРАДЊЕ

26

- На путу ка Европској унији Пољска је користила искуства Холандије, Немачке и других земаља. – Од ступања у пуноправно чланство из фондова Европске уније добијено 300 милиона евра за реализацију различитих инфраструктурних пројеката. – Сто милиона евра током последње три године. – Зелена Гора први град у Европи у коме ће се градски саобраћај одвијати искључиво аутобусима на електромоторни погон

О

д 1974. године када су представници Краљева и пољског града Зелена Гора потписали Повељу о братимљењу у име историје, живота, слободе и нових хоризоната, изражене жеље разних људи и грађана, све до почетка последње деценије минулог миленијума сарадња је текла узлазном линијом. Почетак ратних операција на простору бивше Југославије условио је лагано захлађење односа до потпуног прекида да би они седам година након демократских промена у Србији почели поново да оживљавају. Од тада до данашњих дана делегације културних и спортских посленика два града узајамно се посећују сваке године, а Краљевчани су гости пољских пријатеља поводом Винобрања које представља једну од најзначајнијих манифестација у овом делу Европе Пријатељство је петог дана октобра ове године у Краљеву верификовано новим званичним документом о сарадњи који су потписали градоначелник Краљева Томислав Илић и његов пољски колега Јануш Кубицки. Први човек Зелене Горе није крио задовољство због првог доласка у Краљево, али ни жалост што то није учинио раније током претходних седам година. Сличности два града су евидентне што је и био мотив за потписвање повеље о братимљењу након успешне сарадње „Фабрике вагона“ и „Застала“ из Зелене Горе. Економске недаће које су покуцале на врата свих држава током транзиције пре су пребродили Пољаци што је и повод да српским пријатељима понуде помоћ на основу искуства са пута ка Европској унији. Гости из Пољске су још једном подсетили да је Зелена Гора град образовања, туризма, културе и спорта, са универзитетом који похађа око 20 хиљада студената, опером, филхармонијом, позориштем и другим институцијама. Партнерске односе одржава са још десет градова у Европи чија су имена исписана на табли испред градоначелниковог кабинета, али и на уласку у овај град. На путу ка Европској унији Пољска је користила искуства Холандије и Немачке, а сада их великодушно нуди Србији. Од ступања у пуноправно чланство из фондова ове асоцијације добила је 300 милиона евра од којих сто милиона током последње три године. Значајна средства су искоришћена за реализацију инфраструктурних пројеката, обилазницу, спортску дворану за међународна такмичења и технолошки парк са националном лабораторијом за информатику и заштиту жовотне средине. Зелена Гора је први град у Европи у коме ће се градски саобраћај одвијати искључиво аутобусима на електрични погон. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

27

Посета гостију из Црне Горе

МАГАЗИН

12.10.2014.

НАСТАВАК ПЛОДНЕ

28

- Град Краљево и црногорска општина Плужине рализовали низ заједничких пројеката прекограничне сарадње. – Услова за унапређење сарадње има а основа су природни ресурси какве поседују обе локалне средине. – Делегација Краљева ускоро у Плужинама. – Са простора општине Плужине потиче највећи број црногорских доктора наука

О

бележавање Дана Краљева повод је за посету челницима Градске управе бројних колега из братских и партнерских градова. Ове године то су и представници Плужина из Црне Горе са којим Краљево последњих година развија плодну сарадњу која се манифестује кроз реализацију бројних заједничких пројеката.

Председник Скупштине општине Плужине Милутин Цицмил је први пут у Краљеву из кога носи прегршт најповољнијих утисака. Приликом краткотрајног боравка у овој средини изостала је размена мишљења о конкретнијој сарадњи две локалне самоуправе због чињенице да су домаћини имали обавезу да посвете потребну пажњу и де-

лагацијама других пријатељских и партнерских градова. То ни мало не умањује важност кратке посете градоначелнику Краљева Томиславу Илићу и његовим сарадницима и потврду о поновном сусрету у скоријој будућности.

- Један смо народ, једна вера, вазда били братски народ, тако да је то

нешто што је једино и могло да буде. Из овога што смо видели примећујемо да је град лепо уређен, а да ће већ приликом следеће посете бити више могућности да упознамо и друге делове изван најужег центра. Пријатељски односи су на највишем нивоу, а договорили смо и посету краљевачке делегације нашој општини не само кад су свечаности, већ и у другим ситуацијама да нешто договарамо са људима који су у привреди, јер је то начин да се унапреде односи и да по том основу развијамо сарадњу која ће да води бољитку и једних и других. Чини ми се да има услова да сарадња буде боља, а основа су природни ре-

сурси које имамо и једни и други – каже Цицмил. Општина Плужина се налази у северозападном делу Црне Горе и шеста је по површини у овој земљи, а упркос томе спада у ред малих по броју становника. Међу јединствене природне ресурсе спада надалеко познат кањон реке Таре која, поготово у доњем току, представља идеално место за сплаварење у шта су могли да се увере бројни посетиоци из најразличитијих делова света. Интензивнијем развоју туризма доприносе еко-села и Национални парк Дурмитор, под заштитом Унеска, који се површином од 14 процената протеже на територији општине Плу-

жине. На простору ове општине је и највиши врх Дурмитора, али и 42 километра дуго језеро у кањону Пиве чија вода покреће хидроцентралу на овој реци. Окосница привреде је, поред туризма, у бившој Југославији јединствена фабрика електрода, а различитим дрветом богате шуме представљају посебни природни потенцијал. Иако малобројно становништво општине Плужине се у бројним приликама доказало као веома витално и умно што доказује чињеница да са ових простора потиче највећи број црногорских доктора наука. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Е САРАДЊЕ

29

Чешки шумари у посети Шумарској школи

МАГАЗИН

12.10.2014.

ЗАЈЕДНО У ЗНАЧАЈ

30

- Ученици шумарске школе следеће године учесници међународног такмичења у чешком граду Кривоклету. – Свечане униформе традиција ученика и студената шумарства. – Две школе партнери у реализацији пројекта чија тема још није прецизно утврђена

К

раљевачка Шумарска школа одржава контакте са бројним сродним установама у земљи и региону, али и онима из земаља Европске уније. Једна од њих је и сродна школа из чешког града Кривоклета

чији су представници током недеље боравили у Краљеву, а Дан Краљева Краљевдан био повод да их, у друштву директора Шумарске школе Зорана Николића, прими и градоначелник Краљева Томислав Илић.

Досадашња сарадња одвијала се на обострано задовољство, а гости из Чешке верују да ће она бити настављена и у будућности. Прва прилика за то пружа се већ наредне године кад ова школа буде домаћин међународ-

ЈНИМ ПРОЈЕКТИМА

ног такмичења ученика шумарских школа на коме се очекује и учешће краљевачке екипе. Ученици краљевачке школе су већ били на такмичељу у овом граду, а добри резултати које су том приликом остварили повод су да им организатор упути и позив за следеће. Две школе очекује и сарадња на реализацији различитих пројеката, а сусрет у Краљеву је био прилика да се најави реализација још једног чија тема није прецизно дефинисана, али се зна да ће Чеси бити носилац, а кра-

љевачки шумари партнери у пројекту. Посета чешких шумара случајно се поклопила са обележавањем Дана града, а представници школе нису крили задовољство због чињенице да их је примио и градоначелник Краљева. Степен уважавања гостију у време празника додатни је мотив да по повратку кући са још више елана приону на израду пројеката које би могли да реализују у партнерству са ученицима краљевачке школе. Србија се још једном показала као довољно

отворена земља за размену искустава што госте из пријатељске земље учвршћује у уверењу да би сарадња могла да буде подигнута на још виши ниво. Интересантан је и податак да су се гости из Чешке појавили у свечаним униформама које се у овој земљи носе традиционално, а поред ученика средњих школа носе их и студенти шумарства. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

31

Оштре критике власти од стране краљевачких демократа

МАГАЗИН

12.10.2014.

КРАЉЕВО ПОД САНКЦИЈАМА

32

Фото: М. Радовановић

евра- Краљеву треба обезбедити између 10 и 20 милиона евра инвестиција у грађевинску индустрију како би се град одржао на постојећем нивоу привредних активности. - Без тога следи нови пад какав се бележи од краја прошле и почетка ове године, а који се манифестује мањком од пола милиона динара у градском буџету.

– Радници предузећа у реструктурирању од почетка октобра без оверених здравствених књижица. – Од ребаланса буџета зависи судбина урбане регенерације насеља у Доситејевој улици.

– Неизвесна изградња зграде Музичке и Уметничке школе

33

Ч

МАГАЗИН

12.10.2014.

ини се да свечарска атмосфера након још једног Дана Краљева још траје, а локалне демократе појачавају јесењу активност жустром критиком свега што чини актуелна власт. Овога пута повод за то су капиталне инвестиције и проблеми радника краљевачких фирми које се још налазе у власништву државе. Застој у конверзији војног аеродрома Лађевци у цивилни, и пуштање у редовни саобраћај, само је повод да се изрекну бројне критике власти након информација о отказивању уговора са Турском по питању кредитирања радова којим је требало да буде проширена и продужена полетно слетна стаза на аеродрому како би могла да прими и веће, првенствено теретне, авионе. Још у време претходне владе из одређених министарстава су долазиле информације да би реализација овог посла могла да буде доведена у питање због захтева кредитора, у овом случају Турске, да извођач радова буде њихова грађевинска

34

оператива, а домаћа предузећа само подизвођачи. Приликом једне од ранијих посета Краљеву министар Велимир Илић је напоменуо да би у том случају вредност радова могла да буде и три пута премашена што је навело на размишљање о ангажовању сопствених средстава и радне снаге на реализацији овог пројекта. Испоставило се да средстава за то у буџету Србије нема, а да је министар обећао оно за шта није надлежан, па се о реализацији пројекта не може ни говорити без укључивања највишег извршног органа земље. Демократе подсећају на давнашњи предлог да би Краљеву требало обезбедити између 10 и 20 милиона динара инвестиција у грађевинску индустрију како би се град одржао на постојећем нивоу привредних активности. Без тога следи нови пад какав се бележи од краја прошле и почетка ове године, а који се манифестује мањком од пола милиона динара у градском буџету.

У време кад се проблем поново актуелизује, а кривица за неуспех сваљује на министра Илића, демократе сматрају да би већи део требало да прихвате напредњаци који чине окосницу власти. Повод за такво размишљање лежи у сазнању да један човек сигурно није могао да донесе одлуку о тако значајном задуживању. Пуштање аеродрома у рад уско је повезано и са изградњом карго центра као покретача пре свега пољопривреде, али и других привредних активности, што би требало да буде компаративна предност овог краја у односу на друге градове који немају аутопут. Демократе верују да до реализације овог пројекта још није дошло само због кратковидости представника актуелне власти. Други бенефит реализације овако обимног инфраструктурног пројекта је сазнање да би десет милиона евра било инвестирано у објекте на територији града Краљева што би било додатни замајац за покретање

привредних активности тим пре што у послење две године на овој територији није било инвестиција какве су реализоване у периоду пре тога што се директно одразило на пуњење буџета по основу пореза на зараде. Председник Градског одбора Демократске странке Иван Јовановић верује да је мањак пројектованих 600 милиона динара до краја године нешто што Краљево води у назад, а што се неминовно одражава и на животни стандард. Градским челницима се замера и што се више не баве проблемом реорганизације Електропривреде Србије која прети да из Краљева измести седиште „Електросрбије“ као једног од најјачих предузећа у граду.

- Нама је важно да Електрпривреда Србије послује позитивно и да „Електросрбија“ остане у Краљеву. Из Краљева је већ све отишло, а са „Електросрбијом“ ће отићи и последње велико предузеће које је веома значајно за читав привредни

живот града – каже Јовановић. Након бурних дешавања у пролеће ове године када су радници „Фабрике вагона“ који штрајкују од јуна прошле године блокирали градске саобраћајнице због неисплаћених зарада и неоверених здравствених књижица на површину поново излази проблем здравствене заштите. Књижице су под притиском биле оверене до 1. октобра, а од тада је члановима породица ових радника поново ускраћена здравствена заштита. У том смислу се замера представницима власти што не чине ништа како би утицали на Владу да донесе одговарајућу одлуку којом би и овој категорији грађана, како рече Јовановић, били обезбеђени нормални услови за живот. За мање од месец дана навршава се пуне четири године од када су ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“ исељени из матичне зграде и смештени у просторије за које се из градског буџета издвајају позамашна средства. Ма колико да је на недавном

састанку градоначелника Краљева са директорима основних и средњих школа поменуто да следи израда главног пројекта за зграду у коју би требало да буду усељене Музичка и Уметничка школа из редова демократа стиже информација да је почетак реализације још на дугачком штапу. Демократе се позивају на незваничне информације неименованог локалног функционера и сазнање да реализација средстава Европске банке за реконструкцију није доведена до краја за шта кривицу сваљују на локалну власт. Отпочео је и последњи квартал ове године, а још нема никаквих назнака о томе да ли ће у републичком буџету бити гаранција кредиту за урбану регенерацију дела насеља у Доситејевој улици. Сви рокови су већ пробијени, а демократе и за ово кривца виде у неспособности оних који врше власт на републичком, али и локалном, нивоу што потврђује тезу о специфичном виду санкција које су се надвиле над Краљевом. Т. Радовановић

35

Без длаке на језику: Весна Вукајловић (1)

МАГАЗИН

12.10.2014.

ПРЕДСТАВНИЦИ НАРОДА ПИОНИ ТАЈКУНА

36

- Пре 5. октобра 2000. године створена је атмосфера да ће већ 6. у Србији да почну са радом готово све посустале фабрике и да ће реке људи поново да крену према њима. - Да је народ знао да фабрике неће да прораде, да ће и даље да животаре, да ће их неко отерати са посла на овакав начин никада не би било 5. октобра који је, испоставило се касније, био превара. - Изборни закон је кројен према интересима политичких елита и оних који су за утицај на политичаре спремни да издвоје позамашну суму новца. - Шеф странке је мозак свих посланика са његове изборне листе, па би скупштина састављена од посланика 22 странке требало да броји само двадесет и двоје људи, а то су председници политичких странака од којих све зависи. - Све се купује, а народни интерес претвара у интерес повлашћених појединаца.

- Посланике нико ништа не пита

Весна Вукајловић

37

Фото: М. Радовановић

38

МАГАЗИН 12.10.2014.

С

ве док закони који се односе на изборе за различите органе власти нису одредили да трећину кандидата за одборнике локалних парламената треба да представљају жене до одборничких клупа је стизала тек по која представница слабијег пола. Од тренутка кад су промењени изборни закони видно је повећано присуство жена међу члановима Народне скупштине, али и локалних парламената. Мотиви за укључивање у политички живот су различити, а код Весне Вукајловић од 1998. године појачани потребом да активним учешћем у оквиру Српске радикалне странке бар мало допринесе промени стања за које је веровала да не доноси ништа добро. На сазнање да је после преврата на политичкој сцени Србије у октобру 2000. године дошло до промена у држави, али не онаквих каквим су приказиване на телевизији и медијима, додатно је утицало искуство из приватног бизниса који је почео да трпи све већи притисак политичког тренутка. Осећање да се једно прича а друго ради, да се тржиште олако препушта малом броју повлашћених, да држава и њене институције губе снагу и да се повлаче пред појединцима све више је учвршћивало уверење о потреби стварања јаког фронта који би се супроставио даљем пропадању. Дуго су грађани Србије чекали нешто што већ годинама слови као 5. октобар, а требало је да буде истински заокрет у политици која би донела бољи живот. Чини се да су са још већим нестрпљењем очекивали дан после тога, толико пута помињани 6. октобар који се никада није догодио. Тај шести октобар је, по дубоком уверењу Весне Вукајловић, требало да буде боље сутра. Средња класа, радници и сви који су преживели бомбардовање санкције и штрајкове очекивали су да ће се остварити оно што су обећавали представници ДОС-а, пре свега толико потребне стране инвестиције. Пре 5. октобра створена је атмосфера да ће већ 6. у Србији да почну са радом готово све посустале фабрике и да ће

реке људи поново да крену према њима, а то је било и мотив да се масовно окупљају у протестима који су довели до преврата.

- Да је народ знао да фабрике неће да прораде, да ће и даље да животаре, а тек да је знао да ће их неко отерати са посла на овакав начин никада не би било 5. октобра који је, испоставило се касније, чиста превара. Народ је очекивао да ће тајкуни, криминалци и сви који су нешто муљали, а било их је око Слободана Милошевића, изаћи пред лице правде и да ће им се одузети преко политичких утицаја нелегално стечена имовина како би кроз буџет била враћена народу. Испоставило се да је 6. октобар само озаконио криминал и уместо да су такви били у затвору, а ми почели да правимо нове институције, сви који су до тада радили на црно почели су да раде на бело, па легализовањем криминала имамо врло моћне појединце који носе економију и политику у држави. Можда тога не бих била свесна да сам била неки ћата у државној установи, али пошто сам била у послу, породици, животу, здравственој установи, школи, пијаци, саобраћају, пошто су ме оптерећивали акцепти налог, меница, купац, добављач, радник, порез, допринос и све остало, јасно је било да више ништа неће бити исто и да су државу, уместо институција, почели да воде појединци – каже Вукајловић. Показало се да су онима са добрим планом да на легалан начин узму новац били потребни политичари који би им то омогућили, па су настојали да их на време, уз богату награду, привуку на своју страну. Обећан брзи улазак у Европску унију је изостао због строге процедуре која предвиђа хармонизацију прописа са европским, али и примену закона који се доносе. У Србији то није могло да се спроведе у дело, иако је усвојен велики број закона у складу са еврпским, због тога што су били у супротности са интересима моћних појединца који су планирали да дођу до још већег богатства. И док се мали број најбогатијих све више богатио Србија је бивала све сиромаш-

нија. Од исте количине новца у оптицају једној групацији је требало одузети да би га друга задржала, па је уместо у државном буџету највећи део средстава завршавао у џеповима малог броја појединаца. И ма колико да је 2000. године до преврата дошло на обећању да ће фабрике врло брзо прорадити, а радници се вратити на посао, да ће страни инвеститори похрлити у Србију као повољном окружењу за развој бизниса, дванаест година касније се избори заснивају на обећању да ће у земљу бити враћено 50 милијарди евра који су изнети после 2000. године.

- Америчке агенције су имале задатак да утврде колико је живог новца изнето из Србије за десет година. Вучић је знао да је изнето 50 милијарди евра и на тој политици је добио изборе 2012. године. Тих 50 милијарди је направљено на уштрб интереса грађана тиме што су се појавили увознички и извозничи лоби, а мени као малом предузетнику одузета могућност да производим и продам. Богати појединац је дао новац председнику странке који је морао да обезбеди да се закон који је у супротности са његовим интересом сутра не примењује – каже Вукајловић која је до првих сазнања о мутним радњама дошла 2007. године када је постала народни посланик. Још пре тог времена, између 2000. до 2004. године, схватила је у ком се правцу креће земља, да средњи слој сигурно нестаје и полако прелази у социјалну категорију грађана док богаташи постају још богатији. Од власти се очекивало да се заустави тренд богаћења на уштрб народа, а да они који су увозом спречавали пољопривреднике да производе, и на тај начин дошли до богатства, врате новац у државну касу. Три месеца у посланичким клупама доводи до поразног сазнања да посланике нико ништа и не пита. Српски радикали су са 82 од укупно 250 посланика представљали значајну снагу и могли много битније да утичу на политику одлучивања о стварима битним за будућност земље. Била је то снага која је по дубоком уверењу наше

39

12.10.2014.

МАГАЗИН

40

саговорнице могла добро да заталаса скупштину и направи дар-мар, али се то није догодило. Испоставило се да је посланицима ускраћено право на сопствено мишљење без обзира на испоштован захтев Европске уније да је сваки од њих власник свог мандата. А свему је крив изборни закон кројен према интересима политичких елита и оних који су за утицај на политичаре спремни да издвоје позамашну суму новца. Иако је правно сваки од посланика власник свог мандата он као представник народа није изабран именом и презименом већ као члан одређене политичке групације, а управо то је оно што се најпогубније одражава на ситуацију у држави. Избори по већинском принципу именом и презименом би, верује Вукајловић, унели много више одговорности у рад народних представника. У ситуацији каква је сада бирачи и не знају кога су бирали, јер странка на висока места изборних листа поставља само послушне.

- Ја сам обичан посланик, а то значи послушник који не сме ништа да мисли, нити да каже. Ако има мишљење мора да га задржи за себе да би остао посланик. Зато други пут нисам ни била посланик. Шеф странке је мозак свих посланика са његове изборне листе, па би скупштина састављена од посланика 22 странке требало да броји само двадесет и двоје људи, а то су председници политичких странака од којих све зависи. Ни овде ништа не зависи од одборника већ од договора шефова одборничких група и договора на коалицији. У таквој ситуацији одборник не може ништа сем да прочита материјал ако му неко донесе. Суштински нико ништа не може да уради, јер се све купује а народни интерес претвара у интерес повлашћених појединаца – каже Вукајловић која је испред краљевачких радикала водила предизборну кампању Томислава Николића која је резултирала убедљивом победом у овој изборној јединици. Са довољном количином политичког искуства Весана Вукајловић признаје да никада не би ушла у политику да није искрено веровала у постојање

истинске опозиције. У време кад је ДОС доживљавала као снагу која треба да реализује одређени задатак страних центара моћи радикале је сматрала противтежом и снагом која би могла да буде значајан фактор у одбрани земље. Био је то повод да кроз странку макар мало допринесе коначном успеху, али се испоставило да се државна политика разликује од идеализоване слике каква је постојала у њеној свести. Победа напредњака на ђурђевданским изборима 2012, године стигла је касно да би се очувао национални идентитет, јер су се између два избора издешавале многе ствари које су постале основ данашње државне политике. У том светлу и посматра Србију као брод пун путника који би при наглом заокрету поиспадали из њега. Зато мора да прати курс зацртан у претходном периоду и пут који је неминован, а куда он води са сигурношћу нико не може да потвреди.

- Да нисмо имали корумпиране политичаре и повлашћене појединце, да нисмо правили тајкуне и овако накарадну традицију, да нисмо природно лопови, а говорим о људима који су били спремни да продају политички интерес за лични, ми бисмо одавно ушли у Европску унију. Није улазак кочила Европска унија колико људи који су били на власти, јер им то није одговарало због увозничког и извозничког лобија. Не би ни приватизација могла да се обави на овакав начин као ни многе друге ствари. За све је крив ДОС, а после њега жути, па сада да мора да се иде овим путем, јер другог нема, а питање је куда би водио неки оштар рез.

Иако нема великог маневарског простора добро је што на челу владе имамо изузетно талентованог човека који ће пробати да од међународне заједнице за Србију извуче највише што може. Да није упоран, и не капира ствари, ми би тек онда пропали, а овако се још вучемо по леду – каже Вукајловић која посебним хендикепом сматра чињеницу да је председник владе принуђен да ради са људима кој су му остали на располагању након што се ослободио неспремних да прате курс реформи. Чистка у партијским редовима има границу после које би дошао у ситуацију да изгуби политичку снагу, па је бирајући између два приоритет дао спољној политици а сређивање странке оставио за нека погоднија времена. Начин на који то мора да ради је, верује Вукајловић, врло опасан и болан за народ, јер радикалне реформе нису примерене социјалном, економском и психолошком тренутку у коме се земља налази. Последице реформи су болне, а на ублажавању бола би требало да раде његови експоненти у локалним срединама, а то углавном не раде, нити разумеју, а нерад би у највећој мери могао да кошта њиховог првог човека. Политика би на локалном нивоу морала да буде као она коју на државном води председник владе, а то значи да сузбија корупцију, онемогући расипништво у буџету, направи добар социјални програм и учини транспарентним трошење буџетских средстава како би сваки појединац знао куда иде новац из буџета. Т. Радовановић

41

12.10.2014.

МАГАЗИН

42

Михајло Мики Вуковић

Знаменити Краљевчани: Михајло Вуковић (2)

- На Светском првенству у Малезији женска репрезентација Југославије под вођством Микија Вуковића освојила сребрну медаљу и остварила успех који никад није поновљен. – Након победе светских сила против Кине, Кубе и Русије пораз у финалу од Американки. - Кад је управа Валенсије пожелела да прави добру женску екипу тражила је најбољег тренера, а према њиховим мерилима најбољи је Михајло Вуковић, освајач титуле клупског првака Европе и вицешампона света. – Опасност да буде селектор репрезентације земље која се распада.

– Трећеразредна екипа Валенсије, без и једне репрезентативке и пораза, освојила национални куп и првенство, шампионат Европе. – Валенсија победник Светског купа у Бразилу

Фото: М. Радовановић

РУДАР МЕЂУ КОШЕВИМА

43

МАГАЗИН

12.10.2014.

К

44

ошаркашки тренери су одувек трагали за талентима, а за њих сазнавали на различите начине. У време док су фудбалери тузланске Слободе заједно са кошаркашицама из овог града тренирали у сали „Партизана“ новинар који је присуствовао тренингу донео је информацију о ученици седмог разреда основне школе у оближњем селу високој скоро два метра. Михајлу Вуковићу није требало много да стигне до школе и први пут види Разију Мујановић чија је висина у то време достизала невероватних 196 сантиметара. Иако није честито знала ни да хода правилно, а камоли да размишља о озбиљном бављењу спортом, оку врсног стручњака није могао да промакне потенцијал, па није био претерано задовољан реакцијом клуба од кога се очекивало да у своје редове што пре доведе Разију. Вести овакве врсте се брзо шире, а опасност да до потенцијално добре играчице пре стигне неко од ловаца на таленте из финансијски много јачих клубова упућивала је на брзо реаговање. Агилношћу Микија Вуковића Разија Мујановић је смештена у дом ученика средњих школа уз универзитетску дворану у којој су игране кошаркашке утакмице иако као основка на то није имала право.

- Није била амбициозна и стално говорила да не може да издржи. Била је асоцијалан тип, па сам са професором на факултету морао посебно да радим са њом. Требало је разбијати психолошке баријере и страх од тога да је неко гледа, јер је тражила да буде сама у сали. Дојадило ми је и само сам чекао тренутак како то да пресечем, па запретим да ћу да је вратим тамо одакле је дошла. Њен отац ме је добро проценио, имао апсолутно поверење, и препустио да радим све што мислим да је потребно, а ја чак ишао на родитељске састанке и разговарао са њеним професорима. Нисам знао ништа о методу рада са високим играчицама, распитивао сам се и код селектора руске селекција, до потребних сазнања најчешће долазио сам. Један лекар из Тузле и лекар спортске медицине помагали су ми да извршимо ме-

рења и утврдимо до којег нивоа могу да је оптеретим. Тако је, као једна од ретких, стварана играчица која је у истој сезони играла за три селекције, кадетску, јуниорску и сениорску екипу Југославије – каже Вуковић. До играчице светског калибра Разија је нарасла на 204 сантиметра, а са растом нивоа њене игре растао је и ниво целе екипе. Са временом је дошла и техника, а тактика већ била на светском нивоу, што се на најбољи начин манифестовало освајањем титуле клупског првака Европе којој је на најбољи начин, као стрелац са највећим учинком, допринела Разија Мујановић три пута проглашавана за најбољу кошаркашицу старог континента. Колико је Мики Вуковић озбиљно прилазио одговорном задатку формирања играча сведочи и пример шпанске кошаркашице Амаје Валдеморо, власнице четири прстена женске НБА лиге која се освајањем титуле шампиона Европе прошле године опростила од активног бављења спортом. До пред крај осамдесетих Мики је већ имао неколико титула првака државе, титулу првака Европе и био под све већим притиском да прихвати дужност селектора националног тима Југославије. Уместо тога одлучио је да остане у Тузли, напусти женску кошарку и преузме екипу локалног клуба Слобода Дита. На прву утакмицу против београдског Партизана дошли су и представници Кошаркашког савеза Југославије да покушају још једном да утичу на њега не би ли променио одлуку. Шушкало се о томе и пре утакмице, а публика посебно бурно у негативном смислу реаговала на присуство оних који су претили да из Тузле одведу човека кога обожавају. Све то, и чињеница да је Партизан из Тузле отишао са минусом од 18 кошева, било је довољно да се бар за неко време у други план потисне идеја о ангажовању Микија Вуковића који је на половини сезоне ипак прихватио да водим репрезентацију на турниру у Анкони. Након победе у финалу над екипом домаћина Италије Вуковић се уписао у

јединствен списак спортских радника који је истовремено био селектор женске репрезентације и тренер једне мушке екипе. Притисак из Кошаркашког савеза Југославије се појачавао пред Светско првенство у Малезији 1990. године све док није пристао да тамо отпутује као селектор, јер женска репрезентација никада до тада није направила значајнији резултат на неком од важнијих такмичења. Комплетно реализован програм припрема на завидном нивоу требало је да буде финализован на неком од турнира у близини Малезије, а идеалним се показао онај у Сеулу на коме се репрезентација Југославије појавила уз помоћ високог функционера светске кошаркашке федерације Боре Станковића. Временска разлика између Јужне Кореје и Малезије је само један сат, температура и влажност ваздуха скоро исти, а оно на шта је Вуковић мислио више него селектори других репрезентација је адаптација на временске услове. Да би се прилагодиле разлици од седам сати требало је седам дана, а ретко која репрезентација је могла да дозволи луксуз и дође у Малезију толико раније. Већи део припрема већ је протекао у Тузли, а екипа Југославије се на првенству света појавила као најбоље обучена. Борац из Травника је свакој од играчица сашио уиформу по мери, а тузланска Аида обезбедила по десетак пари ципела и сандала.

- Добили смо прву утакмицу у групи и пошли да гледамо сусрет следећих противника Кине и Кубе. Кад су наше кошаркашице виделе Кубанке, које су победиле Кину са више од 20 кошева разлике, срце им је сишло у пете. Мара Лакић која је играла у тиму, а данас је директор тузланског клуба, прича да се још сећа састанка након ове утакмице који није дуго трајао. Иако су све биле поприлично уплашене ми сутрадан добијемо Кубу, па нам долази Кина. Ако изгубимо они иду даље, а отпада Куба. Био сам увређен јер се говоркало да би могли да режирамо утакмицу, а кад смо победили са 20 разлике прво су нам на коректности честитале Кубанке.

45

46

МАГАЗИН 12.10.2014.

Као први у групи отишли смо на завршни турнир у Куала Лумпур, а утакмицу са Русијом, коју никад нисмо победили, могли смо да изгубимо резултатом до 8 разлике па да и ми и они идемо даље. Ако победимо уместо Русије даље иде Чехословачка. Први пут у историји кошарке смо на једном великом такмичењу победили Рускиње које су у то време биле много јаче од Американки од којих смо изгубили у финалу са десетак кошева разлике и вратили се у земљу са сребрном медаљом што се није догодило никада касније – прича Вуковић. Велика шпанска фирма Дорна спонзорисала је фудбалере Реала из Мадрида и кошаркашице Валенсије чији је председник клуба био трећи по значају од пет акционара. Кад су пожелели да праве добру женску екипу тражили су најбољег тренера а према њиховим мерилима најбољи је Михајло Вуковић, освајач титуле клупског првака Европе и вицешампиона света. Плате селектора мушке и женске кошаркашке репрезентације Југославије биле су у рангу плате председника владе која је комплетан износ уплаћивала Кошаркашком савезу. Ма колико су Шпанци инсистирали да прихвати примамљиву понуду Вуковић се опирао све док није постало извесно да би могао да буде селектор репрезентације земље која се распада. На упорно наваљивање Шпанаца на неколико дана је прекинуо годишњи одмор у Будви да би отишао у Валенсију у којој су понудили услове какве није могао да одбије. Коректни односи са Кошаркашким савезом допринели су брзом решавању свих формалности да би се обрео у новој средини у настојању да током прве године боравка обезбеди све услове како би могао да доведе и породицу.

- Прва година рада била је врло интересантна јер смо почели да правимо добре резултате и крај сезоне дочекамо на првом месту, освојимо куп Шпаније и стигнемо до полуфи-

нала Купа Лилиане Ронкети. Након два три месеца која сам провео у хотелу понудили су ми да пређем у вилу коју су ми одабрали. У амбијенту палми у најекслузивнијем делу Валенсије вила са неколико соба и купатила деловала је као на филму. Кад сам одбио председник клуба обећа да ће да нађу бољу, а ја од преводиоца затражим да дословно каже да сам овде дошао да радим, не да се луксузирам, и зато ми не треба вила него кревет у неком ћошку у дворани. Вила је била на једном крају града од милион и 700 хиљада становника, хала у којој смо играли на другом, а просторије клуба на трећем. Зато сам и тражио стан у близини просторија клуба или дворане – каже Вуковић. Ниво женске кошарке у Шпанији је био на врло ниском нивоу и одговарао трећелигашком такмичењу у другим европским земљама. Успех какав је постигнут до краја прве такмичарске сезоне до тада није успео да оствари ни један шпански клуб, а био је још већи ако се зна да је читаву сезону, у склопу припрема за Олимпијаду у Барселони, наступала и кошаркашка репрезентација Шпаније. У екипи Валенсије није било ни једне репрезентативке, а једине играчице које су нешто вределе биле су, каже Мики, две половичне Американке и две њима сличне Шпањолке које као такве нису могле да обезбеде место у националном тиму ове земље. Уз сазнање да такмичење организује национални кошаркашки савез који делегира судије и делегате, а као такав може да утиче и на ток шампионата, као гром из ведра неба деловало је сазнање о рађању новог шампионског тима. Схватили су то и у клубу па су и пре истека двогодишњег уговора, и исплате свих обавеза које проистичу из њега, понудили нови са 30 одсто повољнијим финансијским условима. Уз то је председник клуба великодушно исписао чек на десет хиљада долара и дао задатак главном менаџеру да са тренером оде у

најекслузивнију робну кућу како би одабрао поклоне за себе и чланове породице. Разија Мујановић се већ професионално посветила кошарци и играла у Италији, али није била задовољна средином у коју је дошла па је почела да размишља о томе да напусти клуб и врати се кући. У клубу се мало радило, тренинзи одржавани једном дневно само три пута недељно. Пожалила се Микију Вуковићу, а овај саветовао како да ради самостално да би одржала форму до истека једногодишњег уговора. Сви су били свесни да без озбиљног рада не може да буде ни резултата, а напуштање клуба на половини сезоне би било нешто што би је у негативном смислу пратило до краја каријере. Издржала је Разија, јер је знала да је већ следеће сезоне чека место у Валенсији. У припреми за нову сезону поред Разије Мујановић Мики је бацио око на Рускињу Наталију Засулскају која у завршници лигашког такмичења није показивала посебне резултате. То је и био повод да управа клуба искаже извесну дозу подозрења због избора играчица. Иако је Рускиња била висока тек 193 сантиметра била је изузетно јака и брза и имала сигурну руку, а са Разијом која је доминирала под кошевима током наредне сезоне чинила најбољи центарски пар у Европи, можда и у свету.

- Карактеристике једне и друге играчице су се уклопиле и следеће године направимо сензацију, освојимо титулу првака Шпаније испред националне репрезентације, Куп Шпаније и шампионат Европе и све без и једног пораза. То је перфекција и у тренерском послу пред освајање Светског купа у Бразилу следеће године након чега више нисам имао никаквих амбиција да наставим рад у женској кошарци па прелазим у мушку. Иако ми је председник клуба нудио још више пара 1995. године одлазим у Памесу и ту правим хаос – прича Мики Вуковић. Т. Радовановић

47

Кроз историјске изворе

МАГАЗИН

12.10.2014.

СОЛУНСКИ ФРОНТ И ГРО

48

О

бележавање стоте годишњице почетка Првог светског рата повод је за различите манифестације са циљем да се скрене пажња на однос према овом значајном догађају и покушаје ревизије историје у које они који су га изазвали улажу огроман новац како би са себе скинули кривицу и пребацили је на друге. У склопу прославе Дана Краљева Краљевдана Културни центар „Рибница“ је организовао предавање под називом „Солунски фронт и гробља

српских ратника“ на коме су о овом проблему говорили чланови Друштва историчара Рашког округа Милоје Радовић и историчари мр Драгољуб Даниловић и Милан Петровић. Друштво историчара Рашког округа са Народном библиотеком „Стефан Првовенчани“ реализује серијал под називом „Кроз историјске изворе“, а предавање у холу Дома Војске Србије само је једно у оквиру њега, а намењено првенствено млађим Краљевчанима са циљем да се сачува од

заборава један део историје српског народа коме ни у оквиру редовне наставе у основним и средњим школама није посвећено онолико пажње колико то заслужује. Основни мотив организатора серијала је да укаже на историјске изворе који сведоче о бурним збивањи ма у свету након којих свет више није изгледао као до тада. Пробој Солунског фронта је променио историјску мапу Европе и света, а неке последице тог догађаја и данас су веома актуелне

и живе у савременом свету. Историјски извори тог доба сведоче да је све почело, или се завршило, пробојем 450 километара дугог фронта на домак Солуна у коме су одлучујућу улогу одиграли српски војници, посебно они са простора Шумадије. О историјском значају овог догађаја најбоље сведочи наредба Врховне команде српске војске свим командантима, командирима и војницима да успех офанзиве зависи од брзине продирања. И управо због тога се пре-

поручује продирање без заустављања до крајњих граница људске и коњске снаге са непоколебљивом вољом и надом у Бога . Историјски извори су посредници између догађаја који су се дешавали и данашњих дана, а чине их документи и записи савременика о важним стварима које су се дешавале. У оне који сведоче о пробоју Солунског фронта спада телеграм немачког цара Вилхелма II бугарском цару Фердинанду у коме се срамотом оцењује чињеница

да је 62 хиљаде српских војника одлучило рат, али и признање Фердинанда да је то што се дешава крај Централних сила. Посебан акценат стављен је на бројна гробља српских ратника широм Европе, пре свих она у Грчкој и Македонији, али и однос према крајпуташима и споменицима који се налазе на територији Србије. Један од њих је и споменик на Тргу српских ратника у Краљеву који је ових дана „богатији“ за још неколико графита.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ОБЉА СРПСКИХ РАТНИКА

49

50

Стеван Суша

МАГАЗИН 12.10.2014.

Сага о једном времену

ТРАГОВИ У ВРЕМЕНУ

П

ред Краљевчанима се 7. октобра, када обележавају Дан града, појавила дуго очекивана књига бившег председника Скупштине општине Стевана Суше „Трагови у времену“. Мала сала Регионалне привредне коморе је и овога пута била пуна оних који су са аутором преживљавали бурно време од почетка Другог светског рата преко обнове земље до његовог одласка према главном граду у коме је обављао низ значајних дужности. О аутору и књизи говорили су др Милан Матијевић и овогодишњи носилац Дипломе заслужног грађанина Краљева, дугогодишњи новинар Политике и књижевник, Борко Гвозденовић. У књизи „Трагови у времену“ аутор у форми монографије даје приказ протеклог времена на простору бивше земље кроз која су прошле бројне генерације. Поред тога што у називу носи веома снажан емотиван набој књига показује да човек у времену оставља најбоље трагове. Иако прати животни пут и друштвено-политичка зби-

вања у којима је током значајног периода живота учествовао аутор књиге даје и приказ породичног стабла и корена породице Суша пратећи трагове његових предака и потомака. У исто време она чува од заборава људе, догађаје, обичаје и сећања. Др Милан Матијевић подсећа да аутор приказује географско историјске податке свог завичаја – Лике, настајање и постојање фамилије која показује трагове у вихору Другог светског рата, њихову сеобу из вековног завичаја и долазак у Србију са великим бројем избеглица. Књига говори и о тешким данима у време масовног стрељања невиних талаца од стране немачке војске 1941. године у Краљеву и приказује преживљавање за време немачке окупације, а иако је за тренутак завирила у прошлост пружа и верне слике садашњости. У књизи „Трагови у времену“ аутор приказује своје учешће у друштвеном животу, раду синдикалне организа-

Фото: М. Радовановић

- Књига „Трагови у времену“ показује истрајност и упорност постојања и трајања и представља својеврсни временски пресек који није тренутно заустављена слика, већ низ догађаја који теку и пролазе кроз време.

- Реално сведочанство и извор бројних сазнања из политичког и привредног живота и развоја Краљева представља драгоцени прилог завичајној историји града. - Стево Суша је написао оно што је видео, што је чуо, о чему је са разним људима, обичним и необичним, великим и малим, гладним и ситим, задовољним и незадовољним, из велике и мале земље, разговарао, а консултовао је архиве и билиотеке

51

52

МАГАЗИН 12.10.2014.

ције, СКОЈ-а, Општинског и Среског комитета партије и других организација у којима је стално богатио животно искуство. А баш то искуство му је омогућило да у политичким активностима и привредним дужностима буде разложан и одмерен, комуникативан и прихватљив.

- Аутор је учествовао и био сведок изградње и вршења власти после рата, и бројним подацима и документацијом приближио битне догађаје из тог времена. Приказао је како се у Краљеву вршила обнова ратом разорене привреде док је активно учествовао у привредном животу и обављао извршне и руководне дужности у шумарству и рударсту, посебно „Фабрици вагона“ и „Магнохрому“ дајући са сарадницима допринос привредном развоју града. Искуство стечено у привредним предузећима омогућило му је да буде изабран за обављање руководних дужности у значајним привредним организацијама, Среској привредној комори Краљева, као први председник након спајања гранских комора у јединствену, затим у Привредној комори Југославије, Привредној комори Србије и другим домаћим и међународним асоцијацијама као што је Комитет за међудржавну сарадњу са Пољском – истакао је др Матијевић. Аутор уверава да трагови човека у времену показују његову истрајност и упорност постојања и трајања и представљају својеврсни временски пресек који није тренутно заустављена слика већ низ догађаја који теку и пролазе кроз време. Из књиге израњају бројни ликови и сусретања, што је чини посебно интересантном, а читаоцу омогућава да осети пулс једног времена, привреде и њеног развоја кроз приказ важних и интересантних догађаја у карактеристичним временским периодима. И поред тога што носи веома снажан емотивни назив за економисту као што је др Матијевић она представља реално сведочанство и извор из прве руке бројних сазнања из политичког и привредног живота и развоја Краљева због чега и представља драгоцени прилог завичајној историји

града.

- Надам се да ће књига коју нам је даривао Стево Суша послужити као драгоцен извор сазнања и валидне грађе о важним догађајима из политичког и привредног живота Краљева у том времену. Ако је аутор желео да нам прикаже трагове у времену он је то заиста и успео и дао нови прилог за завичајну историју Краљева. Због тога му честитам и срдачно препоручујем читалачком аудиторијуму – истакао је др Матијевић. Пун хвале за рад аутора који је написао књигу о Сушама из давнина, његовом животу, расту и уопште сеобама његове породице које су се дешавале у смутним временима, био је и Борко Гвозденовић. Познато је да су сеобе страшна, болна и тужна ствар за човека као јединку, али и за породицу и народ. Оне су и повод за питање колико би, и којих народа, било на Балкану да није било сеоба.

- Обрадовало ме је што се Стево Суша латио пера. Он је човек пребогатог искуства чији је живот испуњен, човек који је много учинио на свом образовању, који је био на разним функцијама, од општинских до српских и југословенских. Готово да није било ресора да Стево Суша због свог знања и залагања није био високо рангиран. Дакле, сјајно за једну аутобиографију. Онда сам, у тренутку, помислио да би будућа књига могла да буде Аутобиографија о другима, баш онаква какву је написао бриљантни књижевник и интелектуалац коме то нису могли да оспоре ни они који су то жарко желели, Борислав Михајловић Михиз. Чекао сам рукопис и догодило се да је Стево Суша управо поступио онако како сам ја прижељковао. Мало о себи, више о другима – каже Гвозденовић. Аутор је у књизи објаснио да су му повод за писање била честа питања о Лици, Грачацу и народу који живи на том простору. Зато је и кренуо од географског положаја Лике, историјског настанка, корена и живота народа преко кога су се преламала бурна историјска збивања. Намера му је била да осветли и дочара родно место својих предака, културно-историјску про-

шлост, разноврсност и богатство природе. И док се бавио животом и судбинама људи веома скромно и готово стидљиво, иако није имао разлога, осврнуо се на сопствени животни пут, а делимично и на друштвено-политичка збивања која су га пратила. Тек након што прочита књигу од почетка до краја читаоцу постаје јасно колико је она права сага о једном времену. Оно датира од времена цара Стефана Уроша четвртог које је војводу Димитрија Сушу 1341. године одвело у Суви до на Пештерској висоравни када почиње невероватна прича о сународницима који су као скити морали да се селе на разне стране борећи се против глади и других недаћа.

- Ту се живело до 1689. кад се догодила нова сеоба Срба, сада под Арсенијем трећим Чарнојевићем. Део народа са Пештера се зауставио у долини Западне и Велике Мораве, неки су отишли у Барању и Западну Крајину – Лику, док су поједини стигли до Будима. И недавних година се то догодило опет. Наши Срби из некадашње велике земље морали су да се враћају тамо где су живели у четрнаестом веку, а отерала их је турска најезда. Најозбиљније вам препоручујем да прочитате књигу Стеве Суше „Трагови у времену“, јер ће ваше познавање многих догађаја на Балкану бити јасније. Стево Суша је написао оно што је видео, што је чуо, о чему је са разним људима, обичним и необичним, великим и малим, гладним и ситим, задовољним и незадовољим, из велике и мале земље, разговарао, а консултовао је архиве и билиотеке. Хвала му за његов труд, честитам му, а ви ми се придружите кад будете прочитали „Трагове у времену“ јер ће и код вас оставити траг. Направио је књигу која ће и истраживачима много помоћи у тумачењу свега што се Србима догађало – каже Гвозденовић. Стеван Суша је у Краљево дошао августа 1941. године као тринаестогодишњак са оцем, мајком, болесном бабом и три брата. Лику су у то време окупирали Италијани, а први сусрет са Немцима догодио се у Ужицу. Стицајем околности отац је са службом

53

12.10.2014.

МАГАЗИН

54

премештен у Краљево, јер је у Ложионици био потребан пословођа.

- Дошли смо малим „ћириним“ вагоном и сместили се позади Ложионице где су већ биле бројне избеглице из Словеније, Хрватске, Босне, Косова и Македоније. У бурно време већ се чуло пушкарање, а због хладних дана смо били принуђени да што пре бежимо из вагона страхујући од зиме, али и окупације. Тражили смо смештај надомак Ложионице и на капији једне мале куће срели жену која нас упита шта тражимо. Кад испита све подиже мантил, извади кључ од куће и да нам. То нас је изненадило. Потицала је из познате породице и од младости била у манастиру, а случајно свратила до куће и спасила нас, јер би завршили у лагеру као и гро избеглица. Српски народ нас је примио и пружио уточиште и зато сам увек био емотивно везан за живот у Краљеву – каже Суша. Након Железничке занатске школе и одслуженог војног рока Стевана је чекао посао у Фабрици вагона, а као активног члана партије и првог секретара партијског комитета у фабрици

врло брзо и партијска школа у Крагујевцу. Након школе постао је секретар Полит одела Централног комитета партије за Гоч.

- Ту сам се први пут упознао са дотадашњим секретаром Животом Пирићем, а кад сам га видео мало ме је ухватила језа, јер треба да будем секретар човеку који је старији од мене. То није дуго трајало па су ме упутили у Јужни Кучај где сам провео одређено време у шуми да бих завршио у Сењским рудницима као секретар комитета. Партија је тамо била распуштена, а ситуација врло тешка због блокаде јер су руске, бугарске, мађарске и румунске трупе биле на граници, па смо припремали одбрану и потапање јаме пре повлачење према југу. Посао у руднику је био посебно тежак, па сам добио запаљење плућа након чега сам се вратио у Краљево и већ на железничкој станици изненадио кад сам видео натпис Ранковићево – прича Суша. Политичка ангажованост и завршене партијске школе водиле су ка месту обласног секретара омладине

што је уз захвалност одбио, јер је више од свега волео да ради у „Фабрици вагона“. Случајни сусрет са Миланом Степановићем Матрозом који је био директор Магнохрома, секретаром зајечарског Окружног комитета са којим је сарађивао приликом ангажовања шумских радника и запрега у Јужном Кучају, одвео га је према краљевачком гиганту који је тек крчио пут на светском тржишту ватросталних материјала. Одбио је и овога пута посао у „Магнохромовом“ бироу да би као помоћни руководилац био ангажован на радовима за припрему гаса потребног за пуштање у погон друге ротационе пећи. Локални избори 1955. године били су прилика да добије велико поверење бирача довољно да обезбеди место одборника у Скупштини општине, а након њеног конституисања у 27. години живота постане и њен председник.

- То ме је уплашило јер нисам знао ништа о општини у којој сам примљен ванредно лепо. Стицај околности је био што је Краљево било у успону при-

вредног развоја, „Фабрика вагона“ и „Магнохром“ добијали велике послове, а „Јасен“ се тек формирао. И поред свега живот је био тежак, деца носила у школу дрва да се заложи ватра, пара нема ,а општини искључили телефон јер нисмо платили рачун. Одем код потпредседника за буџет Извршног већа Михајла Швабића да се жалим и од шефа протокола сазнам да долази руска делегација а нема бензина за аутомобиле – прича Суша. Књига „Трагови у времену“ описује баш такво време у коме се инсистирало на наплати пореза како би се напунио буџет у време кад су се у Краљеву стварале прве занатске радионице. Иако је било тешко мукотрпни рад је дао резултате, па је већ од 1959. године започело интензивније запошљавање у „Керамици“, „Електрону“, „Металу“, „Будућности“, „Јединству“ тако да је у 18 мањих занатских услужних предузећа запослено 1.108 нових радника што је за град са тек нешто више од десет хиљада становника био значајан број.

Јачала је и трговина у „Стотексу“, „Ослобођењу“, „29. новембру“, „Гожђару“ а општинска политика усмерена ка тражењу стручних и способних људи независно од тога да ли су били чланови партије или нису.

- Било је врло значајно да имамо добар ослонац на стручне и способне људе, а велику заслугу је имао млад човек који је дошао у Краљево као начелник за привреду. Довели смо стручне, кадре и способне људе да понесу посао и општина је брзо изашла из круга беде да би 1959. године по дохотку по глави становника била сврстана у ред са београдским општинама Стари град и Савски венац, Нишом, Крагујевцом и Новим Садом – каже Суша. Успех се сматра знатно већим у светлу чињенице да је сав приход од пореза и доприноса највећих краљевачких предузећа усмераван ка државном буџету. Република је убирала зараду од железнице, грађевинарства и саобраћаја, а општини преостајало занатство, угоститељство, пољопривреда и најсит-

нија привреда. Све то води ка сазнању да је за локалну заједницу од изузетног значаја развој мале привреде као извора стабилних и чврстих прихода. У књизи је описано и последње бекство Срба из Крајине и операција „Олуја“ о којој сведоче потресна казивања рођака и комшпија. Описани су и други проблеми који су водили ка растурању Југославије, разговори између председника Србије и Хрватске Слободана Милошевића и Фрање Туђмана, као и последице тих договора и разговора. Посебно интересантно старијим генерацијама Краљевчана су разлози за премештање споменика српском војнику из центра града на старо гробље, али и борба за Споменик Отпора и победе намењен Краљеву који је за мало завршио у Београду. Посебан део књиге, каже аутор, посвећен је односима са црквом и свештенством, а све што је написано доприноси да се шире сагледају сва збивања, политичка и друштвена превирања у Краљеву тога доба. Т. Радовановић

55

56

МАГАЗИН 12.10.2014.

Краљевачка музичка сцена: Милоје Лазовић (3)

- Једно о ретких места на коме је у Краљеву шездесетих година могла да се чује добра музика био је Хотел „Турист“ у коме су наступали оркестри каквих данас више нема, а изводили различите композиције од класике до забавне музике. - Поред Штраусових оперета на репертоару су били последњи хитови забавне музике, а о квалитету музичара сведочи податак да су најновије композиције са култног фестивала у Сан Рему у „Туристу“ свирали само дан након што су први пут изведене. - Краљево је било пуно директора Црногораца за које је владало уверење да и не знају ништа друго да раде сем да буду директори. – У време кад је професорска плата у гимназији износила тек 19 хиљада динара музичари су у „Туристу“ зарађивали три пута више. – Највећа зарада са оркестром гимназије дупло већа од професорске плате Милоје Лазовић

Фото: М. Радовановић

МУЗИКА ЈЕДИНА ШАНСА ЗА ОПСТАНАК

57

58

МАГАЗИН 12.10.2014.

П

ред крај педесетих година прошлог века наставни кадар у музици су чинили углавном свршени ученици средњих музичких школа и тек по ко са завршеном академијом коју су похађала углавном градска и деца имућнијих лекара. Кулачко порекло Милоја Лазовића било је чврста брана добијању стипендије за студије а осиромашена породица, којој је после Другог светског рата одузета значајна имовина, није била у ситуацији да финансира даље школовање. Оно мало уштеђевине од свирки из школских дана било је довољно тек да се стигне до Пожеге у којој су Милоје и супруга Мирослава добили шансу за запослење. Ма колико да је наставни кадар био дефицитаран тешко је било у малом месту наћи запослење за двоје младих људи исте струке. Посебно ограничење, као и великом броју других младих људи, представљао је одлазак у војску у школу резервних официра у Билећи. Сви школовани људи тог доба су после првог дела обуке добијали чин, а Лазовић због сазнања да из школе није понео довољну количину знања одбио и затражио да га регрутују у војну музику. Довољна количина разумевања за проблем војника, који је највише научио свирајући по свадбама и кафанама, коштало је додатних шест месеци одсуства од куће, јер је војни рок музичара трајао баш толико дуже. Годину дана је као војник свирао и као последњи у реду увек први испред колоне новопридошлих регрута који су обилато награђивали земљака храном и пићем које су понели од куће. Није био редак случај, каже са смешком, да је сваком од 25 музичара дотурио по флашу или две пића које су држали под мишком док су дували у трубе. Наступали су војни музичари у битољском позоришту, одлазили на обележавање значајних датума из ратова, били на Кајмакчалану, а уз оне којима је помагао да полажу стручни испит у Скопљу савладао је и тромбон. Пожега се врло брзо показала као неадекватно место за живот због великог броја магловитих дана који нису

погодовали здравственом стању супруге, па се као боље решење показао позив за прелазак у чачанску музичку школу у којој је било посла за обоје. Некако у исто време расписан је конкурс за пријем наставника у краљевачкој Основној школи „Јово Курсула“ што је био добар повод за наду да би ускоро и Мирослава могла да добије запослење. Директор школе је предност давао мушкарцима па, је Милоје примљен на посао без много перипетија.

- Начелник краљевачког Савета за просвету је била супруга официра КОСа Цица Бабић па мене пошаље у гимназију да радим, а супругу у школу „Јово Курсула“. Директор гимназије је био Јово Кричковић, а Школе ученика у привреди на трећем спрату исте зграде Живан Марковић. Обојица су били попови пре него што су прешли у просвету, а кад се јавим Кричковић узима телефон, окреће Цицу и пита зашто му је послала дете, јер сам био само коју годину старији од оних које треба да учим. Она каже да је послала младог и поштеног човека школованог колико је потребно, па тако у гимназији почнем као наставник новог предмета, уметности која је обухватала музику и ликовно васпитање. Историју ликовне уметности нисам добро знао, па почнем да учим из енциклопедије све док у школу није дошао професор са завршеном ликовном академијом – прича Лазовић. Због мале разлике у годинама успостављен је присан однос првенствено са ученицима школе, а гимназијалке нису криле наклоност према младом наставнику. Врло брзо је као ваннаставна активност формиран мешовити хор који је учествовао на готово свим свечаностима поводом обележавања значајних датума из новије историју земље, а све утицало да углед младог наставника музике константно расте. Једно о ретких места на коме је у Краљеву могла да се чује добра музика био је Хотел „Турист“ у коме су наступали оркестри каквих данас више нема, а изводили различите композиције од класике до забавне музике. Ни

много деценија касније из свести професора Лазовића није избледело сећање на оркестар у коме су наступали ноталисти, плави румунски Цигани, пијаниста Мила и виолиниста Дане Вујић, док је бубњеве свирао њихов син Бранко. Са њима су свирали чувени краљевачки хармоникаш Раде Лаповац и бивши војни музичар, трубач Миле Ђукић. Поред Штраусових оперета на репертоару су били последњи хитови забавне музике, а о квалитету музичара сведочи податак да су најновије композиције са култног фестивала у Сан Рему у „Туристу“ свирали само дан након што су први пут изведене.

- У Краљеву није било другог места где си могао да чујеш добру музику, па зато у „Туристу“ није било слободне столице у време кад су свирали. Публика је била пробрана, а без кравате ниси могао да уђеш у хотел. Као млад човек жељан провода долазио сам свако вече и постао велики пријатељ са Радом Станојевићем Лаповцем. Његов отац је држао кафану „Лапово“ па је по томе и добио надимак. Иако је имао само четири разреда основне школе поред чувеног хармоникаша из Крушевца Новице Ћирковића описменио се и знао да чита ноте, али не и да свира било коју литературу. Лист је, поред Шопена, био највећи пијаниста деветнаестог века, а Раде стави на репертоар његову Другу рапсодију за клавир. Била је то претешка композиција, па ме замоли да му помогнем у ишчитавању нота док вежба. Тада нису постојале хармонике са баритон басовима на којима се равноправно свира мелодија леве и десне руке. Стандардне хармонике имале су највише 140 басова, па смо једну деоницу за леву руку увежбавали месец дана. Прихватио сам да сваки дан од 9 кад се наспава, а завршавао је свирку у „Туристу“ у 2 ујутру, вежбамо нове композиције до подне – прича Лазовић. Ношен неописивим ентузијазмом поред редовне наставе у Гимназији настојао је Лазовић да надокнади све што је пропустио у младости, а због чега се и определио за музику. Крагујевачки Циганин Добрица Ва-

59

12.10.2014.

МАГАЗИН

60

сића убрајао се у значајне музичаре тог доба и са оркестром наступао на луксузном прекоокеанском броду који је пола године крстарио на реалацији између Дубровника и Њујорка. Кад му је љуљање на броду досадило одлучио је да напусти и дође у Краљево да би свирао у „Туристу“. Случајни сусрет са Лазовићем резултирао је понудом да се као контрабасиста придружи оркестру за 60 хиљада динара месечно у време кад се у гимназији зарађивало тек деветнаест. Лазовићи су са тек рођеним дететом живели у Рибници, која се интензивно насељавала, и почели да праве кућу уз помоћ кредита које су узимали наизменично. Завршавали су једно по једно одељење тек толико колико су дозвољавале финансијске могућности. Директор краљевачке гимназије је у то време био Црногорац из Пећи Драгутин Јововић, познатији као Фирга, изузетан оратор какав, каже Лазовић, није био ни Његош. Са огромним ауторитетом и политичким везама био је једна од запаженијих личности у Краљеву. Претендовао је и на место председника општине али се баш некако у то време сукобио са партијским друговима из среског комитета, партије па је подршка изостала. У таквим

околностима није био спреман да дозволи просветном раднику из угледне школе да наступа у кафани. У малом граду какав је у то време било Краљево гимназија је уживала углед који је директор желео да подигне на виши ниво, па му никако није одговарало да се било ко од родитеља деце запита какви су то професори који забављају кафанске госте без обзира на углед какав је уживао „Турист“. Гимназија је била једина школа у граду која је имала оркестар, а чинили су га талентовани ученици касније познати музичари испред којих је наступао изузетно талентовани Дијего Варагић који је уз Микија Јевремовића дуго био најмлађи вокални солиста Радио Београда. Шездесетих година прошлог века Радио Београд је организовао такмичење градова у емисији „Микрофон је ваш“ због које је у Краљеву боравила уредница овог радија харфисткиња Мирјана Чунковић, школска другарица Милоја Лазовића. Боје Краљева су на такмичењу одржаном у сали краљевачког позоришта, између осталих, бранили Предраг Живковић Тозовац и гимназијалац Дијего Варагић и обојица након изузетних интерпретација освојили по максималних сто бо-

дова. Био је то повод за препоруку другарици да обрати пажњу на Дијега који се спремао да следеће године започне студије у Београду. Сукоб са краљевачким политичарима био је повод да директор Јововић гимназије на дан снимања радио емисије „Микрофон је ваш“ организује посету крушевачкој гимназији, а у оквиру посете састанке запослених, приредбе и спортске сусрете са ученицима ове школе. У екипи гимназије је и Дијего Варагић који је у исто време трабало да брани интересе града у радио емисији. Између чекића и наковња нашао се Милоје Лазовић због притиска градских челника да обезбеди учешће младог певача на такмичењу и директора гимназије који је претио отказом уколико то учини. Обавеза према школи у којој ради, и страх да остане без посла, утицали су на одлуку да се са екипом ученика возом упути према Крушевцу. И док су, у ишчекивању распореда наступа, шетали крушевачким улицама пред групом ученика се изненада зауставила црна лимузина, из ње изашао наизглед огроман човек, шчепао Варагића и вратио га у Краљево. Дијего Варагић је отпевао најбоље што је могао и освојио максималних

сто поена, а само који дан касније доживео да због тога буде истеран из школе. Колики је био ауторитет Драгутина Јововића показује податак да је из школе истерао и сина среског комитета партије који је био принуђен да гимназију завршава у Сарајеву. Након одласка из Краљева Дијего Варагић је завршио гимназију у Београду, постао солиста забавне музике и никада се није вратио у родни град, а до пензионисања радио у Институту за стране језике. Подела међу челницима партије због сукоба са директором гимназије директно се одразила на формирање школског оркестра. У инат делу оних који га нису подржавали Јововић је набавио инструменте, хармонику, контрабас, гитару, бубњеве, а Лазовић формирао оркестар као секцију при гимназији. У „Туристу“ су свирали само врхунски музичари, не и оркестар гимназије, па је је Јововић, пркосећи партијским друговима и одбацујући неке од чврстих принципа, издејствовао да за њега и пријатеље свира на дочеку Нове године у великој сали Електрокомбината.

- Три дана смо свирали у препуној сали са великом бином на последњем спрату зграде Електрокомбината, а

међу гостима су били секретар општинског комитета партије Ристо Јовановић и припадници краљевачке елите. Кад се све завршило поделим ученицима по 37 хиљада динара хонорара у време кад ми је плата у гимназији била само 19 хиљада. То је била моја највећа зарада у музици, јер смо уживали велики углед у граду, поготово су ученици међу вршњацима били звезде. Нисам у то време имао звање професора па сам у гимназији све до 1970. године радио са средњом школом, али су ме на месту одржавали резултати рада – каже Лазовић. Опасност да остане без посла стално се надвијала над главом јединог наставника гимназије са средњом школом. У исто време директор гимназије је око себе окупљао наставни кадар црногорског порекла и у Краљево доводи бивше колеге из Пећи. Краљево је било пуно директора Црногораца за које је владало уверење да и не знају ништа друго да раде сем да буду директори. У исто време били су везани једни за друге и имали обавезу да се међусобно штите поготову у случајевима када је било коме од њих претила опасност од крвне освете. Због тога су при запошљавању имали предност чак и у односу на перспек-

тивне професоре рођене у Краљеву. У време кад је гимназија кубурила са професорима најпознатији краљевачки математичар Мијо Петровић је као заменика након одласка у пензију видео перспективног бившег ученика гимназије који је почео да ради у Јагодини. Да би то спречио Фирга је потегао чак до Подгорице и отуда довео професора који је након година проведених у гимназији каријеру наставио у Техничкој школи. Да ли случајно или не и директор ове школе је био Црногорац Власта Вукићевић. Паралелно са радом у школи, повременим наступима са различитим оркестрима Милоје Лазовић је радио са перспективним ученицима покушавајући да их уведе у свет музике. Пет година рада са Владетом Станојевићем из Витановца резултирало је израстањем у врсног хармоникаша који је изузетно познавао хармонију, али га је наслеђена брзоплетост спречавала да достигне врхунске домете. Милоје Лазовић сведочи да је одличан ђак, интелигентан, бистар, оштроуман, уз то одличан фудбалер, имао слоновско уво за музику, а аранжмане композиција новокомпоноване музике правио боље од оних који су снимљени. Т. Радовановић

61

Сто двадесет једна година школе у Сирчи

МАГАЗИН

12.10.2014.

ЗНАЊЕ НАЈВЕЋЕ ИМАЊЕ

62

У

пролеће 1893. године председник суда општине сирчанске Димитрије Здравковић је, на захтев мештана, сазвао збор на коме су се сто двадесет три домаћина из Сирче, Опланића и Трговишта сложили да од Министарства у Београду затраже отварање школе. Прво школско звоно је зазвонило већ у јануару следеће године, а у једној учионици се скупило четрдесет девет ученика од првог до четвртог разреда. У посебној просторији учила је једина девојчица Перса Маринковић. У суботу 11. октобра ученици и наставно особље сирчанске Основне школе „Јован Цвијић“ обележили су 121. годишњицу постојања школе која је изнедрила десетине доктора, новинара, професора, чак и два академика чиме, како се чуло у Сирчи, не могу да се похвале ни много веће

школе. Пре пригодног програма који су извели ученици ове школе епископ Јустин је уз саслужење више свештеника и ђакона Епархије жичке обавио чин освећења школе и изразио захвалност што је позван на свечаност да у њу донесе благослов божји.

- Господ Бог у својим молитвама ђацима отвара ум да схвате науку коју уче, а то не значи да без труда могу да науче. Треба увек да се трудимо. Господ даје благодат и силу свакоме створењу које долази на овај свет и својом силом све одржава, а ми смо дужни да растемо и узрастамо у меру висине раста Христовог. Зато што смо умна бића потребно је да тај ум користимо за наше спасење, да знамо да разаберемо шта је добро а шта зло, шта је за нас корисно а шта није. Добро је да се шко-

лујете, да узрастате, јер је школа потребна. Као што су многи наши просветари говорили знање је највеће имање и када створите знање у главама и душама својима моћићете то да искористите за добро ваше и ваших ближњих. Господ Бог нека вас чува, нека вас, води нека вас руководи, а ваши професори кад вам предају знања ви та знања марљиво примите да са тим знањима радите и превазиђете ваше учитеље – поручио је епископ Јустин. У обележавању значајног јубилеја учествовали су представници Министарства просвете , науке и технолошког развија, локалне самоуправе, Школске управе, јавних предузећа и установа као и представници основних и средњих школа са територије града Краљева. Т. Радовановић

63

Фото: М. Радовановић

64

МАГАЗИН 12.10.2014.

65

Други међународни Фестивал краткометражног филма

МАГАЗИН

12.10.2014.

КРАЉЕВСКИ ФИЛ

66

ЛМСКИ ФЕСТИВАЛ

67

12.10.2014.

МАГАЗИН

68

- Главна награда фестивала „Златни дукат“ припала филму „Јуче, данас, сутра“ турског редитеља Анил Каје због изузетно сликовитог приказа унутрашњег света и доживљаја главног лика. - Две равноправне награде додељене филмовима „Излаз у случају опасности“ због веште испретплетености прича и духовитог манира који ублажава сивило с вакодневице домаћег аутора Владимира Тагића и „Где си био кад је умро Мајкл Џексон“ француског редитеља Жан-Баптист Полоа због спонтаности којом уводи гледаоце у моралну дилему протагониста и води неочекиваном развоју радње

Т

ри дана током којих је у великој сали Мултимедијалног центра „Кварт“ и Културном центру „Евергрин“ приказано више од тридесет краткометражних филмова из великог броја земаља са четири континента показала су колико су изгубили сви који се нису одазвали позиву организатора другог по реду Краљев-

ског филмског фестивала да присуствују овом несвакидашњем догађају. Вођена идејом о деметрополизацији културе група младих Краљевчана професионално везаних за седму уметност прошле године је покренула фестивал са жељом да суграђанима прикаже бар део оног што стварају они и други млади ствараоци широм пла-

нете. На позив упућен у првој половини године пријавио се велики број аутора кратких филмова, па је до истека рока за пријаву у Краљево пристигло 64 кратка играна, документарна и анимирана филма из Грчке, Француске, Немачке, Шпаније, Турске, Хрватске, Велса, са Кубе, из Холандије, Италије, Ирана, Малте, Канаде, Фин-

ске, Тајвана, Индије, Пољске, Бангладеша, Македоније и Аргентине. Уметнички директор фестивала Владимир Радовановић је за приказивање одабрао 34 остварења, а група ентузијаста цело лето провела у превођењу и титловању филмова како би их приближила посетиоцима овогодишњег фестивала. Фестивал је ове године одржан у склопу обележавања дана Краљева Краљевдана а отворио га је градоначелник Краљева Томислав Илић. Првог дана су на репертоару били аргентински „Луминарис“ и „Изгубљен поглед“, турски „Јуче, данас, сутра“, француски „Мали човек“, немачки „Двокреветна соба“ и два филма домаћих аутора, „Урбана потера на селу“ и „Без месеца“. Ма колико сала једног од најбољих биоскопа у земљи била попуњена тек нешто више од половине нико од присутних из ње није изашао равнодушан. Поподневни термин од 16 сати није посебно атрактиван за

посетиоце биоскопа, а вечерњи није могао да се добије због пројекције домаћег филма „Мали Будо“ од којег је приказивач очекивао већу зараду. Организаторима фестивала као утеха може да послужи чињеница да је првој поподневној пројекцији присуствовало неколико пута више посетилаца него домаћем хит филму од 18 сати. Прву поподневну представу другог дана Краљевског филмског фестивала отворио је кубански филм „Убиство мачка“ после кога су приказани домаћи „Излаз у случају опасности“, шпански „Пустара“ и аргентински „Деца реке“. До краја пројекције пред нешто више од педесет посетилаца, а они упућени кажу да и култни мартовски фестивал кратког метра у Београду некада нема ни толико, приказани су шпански „Пустара“, аргентински „Деца реке“, домаћи „До границе“, канадски „Зли медведићи“ и грчки филм „Човек који је хранио сенку“. Просторије Културног центра

„Евергрин“ удомиле су знатижељнике који су били спремни да сазнају нешто више о специјалним ефектима на филму. Прави човек за то је специјалиста за ову врсту посла Милош Жужа који је радио у великом броју домаћих и страних филмова. Време после радионице резервисано је за документарна остварења међу којима су се нашли хрватски филм „Тркач“, домаћи „И како си деда, шта се ради“, „Драган“ и „Аладин и чаробна канта“, ирански „Гати“, велшки „Boomboх“, шпански „Руска машина“ и српско-шпански копродукциони филм „Векне хлеба и риба“. Ништа мање интересантно није било ни трећег дана кад су се на репертоару нашли домаћи филмови „Мамци и удице“ и „Сточар“, шпански „Пужеви“, „Моје десно око“ и „Дете“, грчки „Поведи ме“, македонски „Радио“, тајвански „Један купиш, други добијеш“ и француски „Где си био кад је умро Мајкл Џексон“.

69

12.10.2014.

МАГАЗИН

70

Стручни жири који су чинили редитељ Иван Мандић, композитинг артист Милош Жужа и Биљана Ђукић, сликар и фотограф, дуго је већао док није донета једногласна одлука да се, због изузетно сликовитог приказа унутрашњег света и доживљаја главног лика, за најбољи прогласе филм „Јуче, данас, сутра“ турског редитеља Анил Каје коме припада и награда фестивала „Златни дукат“. Сазнање да би већина од приказаних филмова са правом могла да понесе титулу најбољег утицала је на одлуку да се доделе још две равноправне награде и то филмовима „Излаз у случају опасности“ због веште испретплетености прича и духовитог манира који ублажава сивило свакодневице домаћег аутора Владимира Тагића и „Где си био кад је умро Мајкл Џексон“ француског редитеља ЖанБаптист Полоа због спонтаности којом уводи гледаоце у моралну дилему протагониста и води неочекиваном раз-

воју радње. Председник жирија Иван Мандић није крио задовољство неочекивано добрим избором филмова из различитих земаља, ни чињенице да висок ниво продукције домаћих филмова истовремено потврђује да могу да стоје раме уз раме са неким светским.

- Било је инспиративно и динамично гледати све те филмове. Као члан жирија имао сам привилегију да погледам све филмове и одлучујем о томе који је најбољи. Већина филмова које смо видели могла је да заслужи, ако не главну награду, макар неко друго признање. Уживали смо гледајући све филмове и у жучној дискусији кроз борбу за „своје“ бранили их као да су наши док смо покушавали да нађемо заједничке фаворите – рекао нам је након проглашења победника Иван Мандић. Ма колико да је сјајно што Краљево има овакав фестивал Биљана Ђукић

тужним оцењује сазнање да, и поред свих напора организатора да привуче већи број гледалаца, пројекцијама није присутвовало онолико гледалаца колико то филмови квалитетом заслужују. Отуда и потреба да се до следећег фестивала за годину дана учини већи напор како би се бар делу Краљевчана приближио део светске продукције у овој области у којој значајно место заузимају и краљевачки аутори.

- Сјајно је све што је донео организатор. Као члан жирија сам изненађена јер сам имала одређене предрасуде кад је у питању оваква врста филмова, а филмови су такви да их можете гледати на репертоару многих биоскопа широм света. Филмови који су победили, а и остали, у многим нивоима су филмични и квалитетни, а сценарија и фотографија изненађујући. Зато мислим да треба подржати овакве активности током којих се научи много тога. Као сликар и фото-

граф добијам, а као гледалац тражим, инспирацију за нешто што је инспиративно, што утиче на мој рад уз апсолутно дивљење ауторима свих филмова које сам видела – каже Ђукић. Дуго након што су се погасила светла, а публика напустила фестивалску дворану, Милош Жужа није могао да сакрије изненађење, а ни задовољство, оним што се далеко од великих филмских центара одвијало у Краљеву.

- Пре него што сам дошао имао сам предрасуде везано за фестивал и квалитет филмова. Начин на који сам изненађен целим фестивалом буквално ме је подстакао, и натераће ме, да се много више укључим у помоћ организатору у припреми наредног фестивала зато што мислим да он то заслужује. Избор филмова је био толико добар да смо као жири имали велики проблем да изаберемо један који би понео титулу најбољег. Рад на оцењивању није уопште био наиван, а да

смо имали више времена сигурно би нека остварења погледали и по неколико пута. Неки филмови су одскакали у квалитету, неки у причи, неки у фотографији и да је било довољно времена требало је да их класификујемо, а онда би имали више првих награда. И српски филм коме смо доделили награду би вероватно заузео неко више место да нисмо имали информацију да је део снимљеног материјала изгубљен. Цела прича је лепа, али јој недостају неки делови за које смо касније сазнали да су изгубљени. Све у свему било је ово једно симпатично искуство. Уживао сам у сарадњи па ћу се већ за који дан потрудити да у припрему следећег фестивала укључим што више људи, а мислим да има заинтересованих. Ја већ сада имам пар идеја које планирам да предложим организаторима, а верујем да ће већ следеће године све бити много боље и много посећеније – каже Жужа. Искуства прве године допринела су

да друге буду избегнуте многе замке. Организатори верују да ће оно што су научили ове године у многоме допринети да следећи фестивал буде још квалитетнији како по питању филмова, тако и у организационом смислу. Зато већ након краћег одмора и сумирања резултата почиње рад на припреми трећег по реду Међународног фестивала краткометражног филма „Краљевски филмски фестивал 2015“. Ограниченост термина за приказивање филмова у биоскопу ускратила је посетиоце могућности да још једном виде три најбоље оцењена филма овогодишњег фестивала. Организатор обећава да ће сва три, турски „Јуче, данас, сутра“, домаћи „Излаз у случају опасности“ и француски „Где си био кад је умро Мајкл Џексон“ ускоро бити приказани у Културном центру „Евергрин“ о чему ће посетиоци бити накнадно обавештени преко медија, веб сајта и Фејсбук странице фестивала. Т. Радовановић

71

72

МАГАЗИН 12.10.2014.

73

МАГАЗИН

12.10.2014.

Изложба ученичких ликовних радова

74

КРАЉЕВИ КРАЉЕВА Д

ан Краљева Краљевдан се сваке године обележава низом манифестација у које су укључене бројне установе културе, између осталих и Културни центар „Рибница“ који је поводом значајног датума организовао изложбу радова ученика основних и средњих школа. Била је то још једна прилика да искажу креативност и покажу таленат у покушају да представе своје виђење дела историје града везаног за манастир Жичу и у њој крунисање

седам српских владара. Велики број радова прегледала је комисија коју су чинили сликар Иван Милуновић, архитекта Владан Маринковић и дизајнер Јелена Крунић Славковић, а најбољи су изложени у холу Дома Војска Србије испред сале у којој је одржана свечана седница Скупштине града. Прво место у категорији ученика нижих разреда основних школа припало је Иви Јовић, ученици IV3 разреда Основне школе „Свети Сава“, а

у категорији старијих основаца Луки Кликовцу, ученику VIII2 одељења Основне школе „Димитрије Туцовић“. Најбољи у категорији средњих школа је рад ученика I3 одељења општег смера краљевачке Гимназије, док су похвале припале ученици V5 Лани Симеуновић и Анђели Јевремовић ученици VIII2 Основне школе „Светозар Марковић“ и Анђели Јелић ученици VII2 разреда Основне школе „Јово Курсула“. Т. Радовановић

75

Фото: М. Радовановић

Завршена Дечја недеља

МАГАЗИН

12.10.2014.

ЦЕО СВЕТ ЈЕДН

76

Фото: М. Радовановић

НА ПОРОДИЦА

77

12.10.2014.

МАГАЗИН

78

Из Полицијске управе Краљево

ЈОШ ЈЕДАН ИЗГУБЉЕН ЖИВОТ

М

а колико безначајно повећан број евидентираних кривичних дела у области криминалитета сведочи о сталној тежњи да се мимо закона изврши одређен број радњи најчешће са циљем остваривања материјална корист. У структури 36 које су током минуле недеље евидентирали инспектори криминалитисчке полиције два се сврставају у област привредног, а остала област општег криминала. И док је број оних чији су извршиоци познати смањен за једно број кривичних дела са непознатим извршиоцима је већи за четири. Подаци о стању јавне безбедности на подручју града за период од 29. септембра до 5. октобра сведоче о нешто мирнијем стању у области јавног реда

и мира што потврђују тек четири туче и пет прекршаја који се третирају као остали. Поређењем стања у области безбедности саобраћаја долази се до податка о идентичном броју саобраћајних незгода које се разликују само у броју оних са страдалим лицима и материјалном штетом. Број од девет саобраћајних незгода са страдалим лицима је исти као и седам дана раније док се у оне само са материјалном штетом сврстава тек једна. Поразно делује сазнање да је и ове недеље једна особа подлегла повредама задобијеним током удеса, да је једна задобила повреде које се оцењују као теже док су оне код седам преосталих сматрају лакшим. Препо-

Шверц јужног воћа

ловљен је и износ материјалне штете која је у овом периоду процењена тек на 300 хиљада динара, док се најзначајнији помак у позитивном смислу бележи код прекршаја који су евидентирани у области безбедности саобраћаја. Прошлонедељних 163 сменило је готово десет пута мање, или само 18, прекршаја што поново наводи на размишљање о нешто мањој активности припадника саобраћајне полиције, могуће и због штрајка који је трајао у овом периоду. Ватрогасно-спасилачка јединица интервенисала је у гашењу једног пожара који је проузроковао штету од шездесет хиљада динара. Т. Радовановић

терише као недозвољена трговина против возача је поднета кривична пријава, а против обојице и прекршајна због недозвољеног преласка административне линије.

Дрога и оружје Настављајући активности на сузбијању трговине наркотицима припадници Полицијске управе Краљево су у среду у две заплене одузели кесу са марихуаном и више пакетића хероина. Приликом контроле такси возила у поподневним часовима је код једног путника пронађена кесица са двадесетак грама марихуане, а на раскрсници Адранске и улице Јована Дерока, у вечерњим сатима, код двадесетдвогодишњег Краљевчанина нож и пакетић хероина. Пре подношења кривичне пријаве због неовлашћеног држања дрога полицијски службеници су саслушали осумњичене, а против особе код које је пронађен нож поднели прекршајну пријаву у складу са Законом о оружју и муницији. Припадници београдског Одреда Жандармерије и Полицијске станице Рашка су пресекли још један канал шверца робе са подручја Косова и Метохије, запленивши више од четири тоне јужног воћа. На алтернативном путном правцу Тресава - Батњик у месту Мрмоње код Рашке, полицијски службеници су у понедељак приликом контроле теретног моторног возила новопазарске регистрације, којим је управљао двадесетпетогодишњи Новопазарац, а на месту сувозача се налазио 54. годишњи суграђанин, у товарном делу пронашли 4.175 килограма јужног воћа без неопходне документације. Вредност пронађене робе процењује се на око пола милиона динара, а возило и воће су привремено одузети по налогу основног јавног тужиоца у Рашки. Због сумње да је извршио кривично дело које се карак-

79

12.10.2014.

МАГАЗИН

80

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs