MagazIN 133 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година II * Број 133 * 31. август 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 31.8.2014.

Други међународни фестивал краткометражног филма Србија Грчка Француска Немачка Шпанија Турска Хрватска

Велс Куба Холандија Италија Иран Малта Канада

Финска Тајван Индија Пољска Бангладеш Македонија Аргентина

МАГАЗИН

31.8.2014.

Након сто дана Владе Републике Србије

ЗДРАВСТВО НА МАРГИНИ – Првих сто дана владе сведочи да се у Србији нико озбиљно не бави здравством. – Након пролећних поплава избегнута епидемија због доброг одговора здравственог система што је препознала и Светска здравствена организација дајући позитивне оцене свему што је учињено. – Због смањења доприноса за здравствено осигурање у државној каси мање 37 милијарди динара. - И поред ниске стопе рађања, уз свођење смртности на ниво развијених земаља, у Србији не би сваке године било 35 хиљада становника мање. - У Србији се много тога ради са закашњењем и под притиском

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 31.8.2014.

кспозе мандатара за састав Владе Србије био је након сто дана основа за исцрпну анализу и поређење шта је од планираног и остварено. Они који су са пажњом пратили остварење обећања у различитим областима мање или више критички сведоче о недовољном степену реализације онога што је требало да покрене корените реформе у различитим сферама друштва. Отуда и сазнање да, за разлику од других области, здравство у првих сто дана последње владе није било у жижи интересовања највишег извршног органа власти иако се ресорни министар већ на почетку мандата нашао у специфичној ситуацији након што је после поплава, које су првих пролећних месеци погодиле већи део Србије, претила опасност од различитих епидемија. Свакоме

ко се бави јавним здрављем одмах је било јасно да је епидемиолошка ситуација прилично озбиљна и да се не смеју правити пропусти који би се негативно одразили на здравље становништва. И најоштрији критичари се слажу да је епидемија избегнута због доброг одговора здравственог система на поплаве што је препознала и Светска здравствена организација дајући позитивне оцене ономе што је учињено. Позитивном ствари у првих сто дана оцењује се известан помак у решавању проблема који се односи на листе чекања за пружање појединих здравствених услуга. Након што је Министарство одредило координаторе са задатком да, увидом у евиденцију пријављивања, утврде како се пацијенти са једне пребацују на

другу листу чекања, утврђен је известан напредак, али остаје горко сазнање да је тако нешто могло да се уради и много раније. Дебата о резултатима првих сто дана владе коју је организовала Балканска истраживачка мрежа показује да нису реално ни започели процеси повећања ефикасности здравствених установа које би допринеле да се листе чекања трајно смање. Позитивном се оцењују знатне уштеде остварене на основу новог Закона о јавним набавкама који предвиђа централизовано снабдевање лековима и санитетским материјалом, а први резултати указују да би у наредном периоду оне могле да буду знатно веће. За све који се озбиљније баве овом проблематиком спорно је оно што се десило са новцем оствареним уштедама.

МАГАЗИН 31.8.2014.

Републички фонд за здравствено осигурање је почео да ради транспарентно и уз помоћ Светске банке формирао јединицу за централизоване јавне набавке које су утицале на смањење доприноса за здравствено осгигурање са 12 на 10 одсто. Сазнање да није било никакве реакције стручне јавности наводи на размишљање да се, иако је ово значајна ствар на законодавном плану, нико у друштву озбиљно и не бави здравством. Иако се два процента неког износа не чини великим то је по пажљивијим посматрачима шестина некадашњег због чега је у државној каси остало 37 милијарди динара мање. И ма колико да из ресорног министарства стижу информације да нема основа за бригу, и да ће се ако то буде потребно ова средства надокнадити из буџета, остаје низ отворених питања. Систем финансирања здравства из заједничког фонда у који се уплаћују доприноси, и који поштује неке основне принципе солидарности, постоји да би се новац опредељен за ову област заштитио од различитих политичких утицаја. И поред предлога да се са система сличног немачком пређе на онај какав постоји у Канади и Аустралији, где се здравство финансира из буџета, остало се при првом због сазнања о погубној могућности да се средства препусте било коме у земљи у којој нема цивилне контроле. Све више је уврежено уверење да би увођење таквог модела довело да политичари по личном нахођењу опредељују новац за здравство онако како им се у датом тренутку учини сврсисходним. Лошом одлуком оцењује се пребацивање два одсто средстава од смањеног доприноса у Фонд за пензијско и инвалидско осигурње уместо да се уложи у

побољшање услова за лечење у болницама. Тако се ствара зачарани круг какав је у здравству одавно присутан, а показује да се за наредну годину највише ускраћују средства баш онима који су штедели. Присутно је и мишљење да би износ за који је растерећен фонд за здравство могли да буду ослобођени и осигураници, односно привреда. Све наводи на размишљање да би овакав закон и даље могао да наноси штету и дугорочно се негативно одрази на здравство коме би у будућности могло да припадне још мање новца. Са посебним интересовањем се очекује друга половина септембра, или почетак октобра, када се објављују резултати истраживања по којима је здравство Србије претходних година оцењено као најгоре у Европи. И даље постоје недоумице око тога да ли је, и након побољшане комуникације са институцијом која врши истраживање, признат претходни извештај, и резултат о најгорем здравству у Европи, или ће се и након новог тврдити да он није добар, а да је наше здравство много боље од приказаног. Има мишљења да здравствена политика није на прави начин третирана ни у експозеу актуелног премијера Србије Александра Вучића јер се није бавио биолошком угроженошћу као главним проблемом Србије условљеним погубним дејством кардиоваскуларних и малигних обољења. И поред ниске стопе рађања, уз свођење смртности на ниво развијених земаља, у Србији не би сваке године било 35 хиљада становника мање. Иако је Унија послодаваца подржала најновији сет закона из области радног права критике су усмерене на одлагање од неколико месеци током којих је могла да се поправи пословна атмосфера, а она по многима и даље није добра. Да би се поправила

тражи се што хитније смањење плата у јавном сектору за четвртину, пензија за петину, а намета из радног односа са 65 на 40 одсто зараде. Уколико се то не учини изражава се бојазан да би већ последњи квартал ове и први наредне године могао да донесе још веће проблеме. Након што је прошле године покренуту иницијативу о времену за предузетнички „њу дил“, који је подржала и Влада Србије кроз причу о агресивнијем развоју приватног сектора, у Унији послодаваца верују да треба извршити корпоративно реструктурирање јавног сектора и професионализацију управљања у њима. Послодавце посебно брине неликвидност у привреди и сазнање да је у током шест месеци прошле године половина предузећа била у блокади, па се са посебном дозом страха очекују резултати пословања у овој години. Начин да се неликвидност смањи види се у мултилатералној компмензацији, па иако за то постоји интересовање још нема законског основа да може да се изврши. У време кад се једном од највећих креација сматра прављење новца, што пословне људе сврстава у ред најбољих на планети, поразно делује сазнање да га захваљујући политици немилице троше баш они који не умеју да стварају. Последњи подаци о задужености земље указују да ускоро неће бити никога ко је спреман да одобри нове кредите па се као императив поставља питање милијарди евра средстава изнетих из земље. У време кад је бесмислено у дијаспори пласирати причу о патриотизму једино што остаје премијеру је да од Србије направи такву пословну дестинацију у коју ће сви улагати и тако у земљу вратити потребан капитал. T. Радовановић

31.8.2014.

МАГАЗИН

Ненад Вуксановић

Без длаке на језику: Ненад Вуксановић (2)

- Уз све проблеме и тешкоће ЈКП „Пијаца“ је успела да изврши реконструкцију дела за продају млечних производа, и прилагоди га европским стандардима, а то се у условима опште беспарице оцењује као прилично добар резултат. - Посебно импонује сазнање да приликом разматрања извештаја о раду у локалном парламенту признање јавним установама којима руководе социјалисти одају и најоштрији критичари из редова опозиције. - Наде социјалиста умерене су ка новим законима о приватизацији и стечају којима се отвара могућност продаје само делова ових предузећа која могу да се ревитализују и запосле одређени број људи

Фото: М. Радовановић

ПАРТИЈА ДОКАЗАНИХ ВРЕДНОСТИ

ако се промена владајуће већине у локалној заједници најчешће везује за поделу плена у јавним предузећима и установама чини се да краљевачки социјалисти нису имали превелике користи, јер јавна комунална предузећа „Чистоћа“ и „Пијаца“ за која су преузели одговорност раде у веома тешким условима. Ма колико да се грађанима цене комуналних услуга чиниле високим у „Чистоћи“ верују да су оне које врши ово предузеће изузетно ниске, а са трошковима функционисања предузећа нису усклађиване скоро три године. Ово предузеће оптерећује и проблем депоније који се потискује у страну још од осамдесетих година про-

МАГАЗИН

31.8.2014.

шлог века, а која после толико година више не може да задовољи потребе града са скоро 150 хиљада становника. Пред социјалистима је задатак да решавају проблем уз помоћ републике, града и европских фондова, али и да изнађу начин за обнову застарелог возног парка како би на што бољи начин могли да одрже реноме некада најчистијег града у земљи. Шеф одборничке групе коју у Скупштини града чине представници Социјалистичке партије Србије, Партије уједињених пензионера Србије и Јединствене Србије Ненад Вуксановић склон је веровању да и у отежаним условима само изузетним напорима запослених који настоје да проширују и одржавају зелене површине, град успева да одржи давно стечени углед. Ништа мањи нису ни проблеми „Пијаце“ чије пословање оптерећује наслеђен превелики број радника који датира с краја деведесетих и почетка двехиљадитих година, али и драстично смањена куповна моћ становништва што се одражава на промет робе у

објектима овог предузећа. Велике количине воћа и поврћа до купаца одлазе а да и не прођу крој пијац, а све већи број плацева са половним аутомобилом у околини града утицали су да некада чувена ауто-пијаца полако почиње да губи на значају. Смањена је понуда и промет робе на „бувљој пијаци“, а све неминовно утиче на пословање предузећа о које су се у нека боља времена отимали различити политички субјекти. Уз све проблеме и тешкоће предузеће је успело да изврши реконструкцију дела за продају млечних производа и прилагоди га европским стандардима, а то се у условима опште беспарице оцењује као прилично добар резултат. Коалиција окупљена око Социјалистичке партије Србије одговорна је и за рад Дома културе „Студеница“ у Ушћу, Центра за социјални рад и Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“. Две последње су неколико претходних година добијале највећа републичка признања, а посебно импонује сазнање да им приликом разматрања из-

вештаја о раду у локалном парламенту признање одају и најоштрији критичари из редова опозиције. - Библиотека са програмима, садржајима и руководством спада у ред најбољих установа не само у овом крају већ и целој републици о чему говоре бројни показатељи. Када је реч о Центру за социјални рад ради се о установи која има професионално руководство, изузетно образоване и

стручне кадрове који раде у веома тешким околностима, а лоша социјална ситуација у граду је само део посла којим се баве уз многе друге везане за усвојења, хранитељски смештај старих особа и деце без родитеља, а ометених у развоју у одговарајуће установе. Центар за социјални рад учествује у рехабилитацији лица која долазе са издржавања казни, бави се малолетничком деликвенцијом, раз-

водима и низом других проблема и тешких послова у којима остварују изузетне резултате – каже Вуксановић. И поред чињенице да располаже скромним средствима Дом културе „Студеница“ у Ушћу улаже изузетне напоре да окупи људе са рубних подручја градског подручја и тек повремено им пружи нешто што је у централном делу сасвим уобичајено. Понуда културних садржаја би у овом крају била знатно квалитетнија када би за то било обезбеђено макар мало више средстава. Социјалисти су у другом узастопном мандату носиоци власти у Краљеву што је повод да узрок бројним проблемима који оптерећују локалну заједницу траже у периоду који сеже до половине деведесетих година када су санкције међународне заједнице одлучујуће утицале и на живот у данашње време. Први проблеми појавили су се након наглог прилива избеглих и интерно расељених лица са простора целе Југославије, слома привреде а потом и тоталног уништења значајних привредних субјеката, а велику одговорност за то по мишљењу социјалиста сносе они који су их након демократских промена 2000. године са политичке сцена потпуно потиснули у други план. Нагомилани проблеми су се првенствено одразили на пораст броја незапослених који већ годинама оптерећује живот у Краљеву, али и оне у комуналној, економској, образовној и социјалној сфери на шта република није реаговала на адекватан начин.

31.8.2014.

МАГАЗИН

Сазнање да проблеми сличне природе не могу да се решавају без учешћа државе води ка размишљању о потреби изградње капиталних објеката, какви су обећани аутопут и започета конверзија војног аеродрома у цивилни, што је уско везано са јаком спрегом локалне и републичке власти. Капитални објекти од националног значаја нису под ингеренцијом локалне самоуправе, а и да јесу без значајније финансијске подршке државе тешко да би могли бити решени. Услов за много одлучније захтеве према републици је већи степен јединства са опозицијом који, како се то безброј пута показало, није увек било на довољно високом нивоу. Уз објективне нису ретки ни проблеми изазвани субјективним околностима што се најбоље показало на примеру конверзије војног у цивилни аеродром на коме је направљена савремена пристанишна зграда иако нису обезбеђени сви потребни услови за слетање и полетање путничких авиона на шта је скренута пажња и приликом јавне расправе о ваздушном саобраћају која је недавно одржана у Краљеву. По ко зна који пут се показала навика да се кућа прави од крова што само повећава трошкове и одлаже ко-

начно решење значајног проблема. - Кад је реч о аутопуту сматрам да је то неопходно граду због чињеница да је пут који од Ниша преко Крушевца и Краљева води до Чачка и у старој Југославији после аутопута био најфреквентнији и са највећим бројем возила у саобраћају. Докле се стигло у реализацији овог пројекта још увек је обавијено велом тајне, па се као императив намеће потреба за тачним подацима и чињеницама које говоре о роковима у којима се овај капитални објекат може завршити. Бојим се да ће без аутопута Краљево остати по страни свих значајнијих догађаја о чему сведоче примери градова у које су захваљујући чињеници да се налазе поред аутопута дошли страни инвеститори, подигли нове индустријске погоне, а са њима отворили нова радна места. Зато је неопходно да се градско руководство најодлучније позабави овим проблемом да бисмо коначно добили одговор на питање када би могли да очекујемо да овом граду једном коначно крене – каже Вуксановић. Краљевачка привреда је деценијама била оријентисана на само неколико великих колектива у којима је после поништења уговора о привати-

зацији највећи број радника остао без посла. У таквој ситуацији мала је сатисфакција покретање било какве кривичне одговорности оних који су допринели таквом стању, а наде социјалиста усмерене су ка новим законима о приватизацији и стечају којима се отвара могућност продаје само делова ових предузећа која могу да се ревитализују и запосле одређени број људи. Колико ће се у томе успети зависи од начина на који држава и град потенцијалним купцима могу да приближе могућности ових привредних субјеката у стицању профита. Међу предузећа која су уживала велики углед у ширем региону спада и Природно лечилиште и одмаралиште Матарушка и Богутовачка Бања чији радници са зебњом очекују озбиљног инвеститора који би улагањем у адаптацију објеката ово лечилиште вратио до нивоа на коме се налазило пре више од 40 година. Неоспорна је чињеница да је Краљево деценијама важило за привлачан град у који се долазило да би се након запослења заснивале породице и ту остајало до краја живота. У последње време све је више град из кога се одлази првенствено због студија, а све је мање оних који се по завршеном

школовању враћају кући. Томе у значајној мери доприноси недостатак одговарајућих високошколских установа, а локално руководство је између два миленијума, након догађаја на Косову и Метохији, пропустило прилику да се овде стационира неки од факултета Приштинског универзитета. Као активни учесници у креирању локалне политике социјалисти истичу значајан допринос развоју пољопривреде у којој још постоје значајни ресурси за стицање прихода на сеоском подручју. У том смислу подржали су оснивање Фонда за развој пољопривреде као значајном подстицају за развој воћарства, сточарства, повртарства, пчеларства и других пољопривредних грана. Иако се из године у годину у овај фонд слива све већа количина средстава из градског буџета неопходан је и удео државе као подршка реализацији бар десетогодишње стратегије како би се створила могућност какву су некада давно пружале земљораничке задруге и пољопривредни комбинати. Ненад Вускановић потврђује да социјалисти са пажњом прате рад месних заједница који је у великој мери угрожен чињеницом да је одавно истекао мандат њиховим саветима, а нови

нису изабрани. Два пута заказивани, па одлагани, избори се очекују на јесен како би нови органи олакшали мештанима ефикасније решавање комуналиних и других проблема у надлежности ових органа. - Кад говоримо о оставци градоначелника Драгана Јовановића треба истаћи да је коалиционим споразумом две водеће политичке снаге Српској напредној странци препуштено право да предлаже кандидата, а изабран је човек који има велико политичко искуство и висок степен толеранције, стручан је и добро познаје овај град, па се надам да ће унети одређену свежину и енергију у рад извршне власти, а тако покренути решавање кључних и дугогодишњих проблема. Налазимо се у другој половини мандата па се надам да ће до краја, уз подршку стручних служби, овај састав донети значајне резултате – каже Вуксановић. Више него период годишњих одмора на својеврсно затишје у политичком животу града утицали су неки други фактори, злобници тврде последњи ванредни парламентарни избори после којих се многе странке још нису повратиле од шока након објављивања резултата. Убедљива победа Српске напредне странке у најве-

ћем делу земље се више не коментарише, већ прихвата као неоспорна и горка чињеница која је многе некада утицајне политичке личности на дужи период удаљила од посланичких клупа. Такво стање се неминовно одразило и на политички живот у локалним заједницама, а и Краљевчани су последњих месеци били сведоци понекад и неприродног прегруписавања снага у локалном парламенту пред почетак првог јесењег заседања. У таквој ситуацији ни појединим одборницима Скупштине града није пријатно сазнање да је изостало поверење бирача, па се поставља питање легитимитета као основа за бављење политиком. За разлику од саговорника на исту тему који долазе из опозиционих странака шеф одборничке групе социјалиста зрачи дозом умереног оптимизма заснованог на тежњи да се у сарадњи са републичким властима крене у решавање значајних проблема. Могућности за то постоје, а да ли ће бити искоришћене зависи првенствено од одлука које буде доносила Скупштина града и способности челника да успоставе коректан однос са највишим државним органима. Т. Радовановић

У сусрет Дану Краљева Краљевдану

ОКТОБАРСК

МАГАЗИН

31.8.2014.

- До 9. септембра подношење предлога за дипломе заслужног грађанина и радне организације и Октобарску награду града Краљева. – Додела награда на свечаној седници Скупштине града на Дан Краљева Краљевдан 7. октобра

а Краљевдан 7. октобра сваке године на свечаној седници Скупштине града традиционално се додељују дипломе заслужног грађанина и радне одрганизације и Октобарска награда града Краљева, а на предлог предузећа, установа, организација, месних заједница, друштава, стручних и других удружења и грађана. Непун месец и по пре тог датума Комисија за награде и признања Скупштине града Краљева упутила је позив

поменутим групацијама и појединцима да понесу предлоге за доделу признања и награда града Краљева за ову годину. Образложене предлоге у писаној форми потребно је доставити Комисији најкасније до 9. септембра 2014. године, а подносиоцима се пружа могућност да потребне информације добију у Одељењу за скупштинске послове Градске управе града Краљева у канцеларији број 106, или на теле-

фоне 306-017 и 306-064. Диплома заслужног грађанина града Краљева додељујe се појединцима за учињена хумана дела, за дугогодишњи рад и остварења у области научно-истраживачког рада, здравства, просвете, културе, уметности, физичке културе, спорта, производног рада и другим областима друштвеног и јавног живота, који су од изузетног значаја и представљају трајну вредност за град Краљево.

КЕ НАГРАДЕ

Предузећа, установе, организације или месне заједнице које су оствариле значајне резултате у области хуманитарног рада, или током дугогодишњег рада постигле изузетне успехе у привреди, науци, здравству, просвети, култури, уметности, физичкој култури, спорту и другим областима, као и за друге успехе којима се доприноси развоју и афирмацији града Краљева, могу да очекују Диплому заслужне радне организације.

Октобарска награда града Краљева додељује се појединцима, или групама аутора за заједничко остварење, за дело које представља највредније достигнуће у науци, култури, уметности, просвети, здравству, физичкој култури, спорту, новинарству, производном раду или у другим областима привредног и друштвеног живота, а које је постало доступно јавности публиковањем, излагањем или доступно на други начин у периоду од 1. септембра

2013. године до 31. августа 2014. године, а може се доделити и за целокупно стваралаштво. Комисија за награде и признања Скупштине града Краљева ће и ове године узети у разматрање само благовремено поднете предлоге, а признања и награда биће уручени на Дан града Краљева, Краљевдан - 7. октобра. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

У ишчекивању свечаног отварaња

ЗАВРШЕН МОС

МАГАЗИН

31.8.2014.

- Када је на дан почетка радова 20. јула 2012. извођач обећавао да ће до краја године бити завршено две трећине моста, а до истог датума следеће бити завршена градња, они којима је мост био један од главних адута у предизборној кампањи нису претпостављали да би могло да дође до промена власти, а десило се баш то. - Иако је мост завршен у договореном року пуштање у саобраћај је изостало јер би након формалног пресецања морао да буде затворен због испитивања. - У време потписивања уговора пренебрегнута чињеница да мост треба да добије употребну дозволу да би био у функцији. - Од потписивања уговора са донатором до пуштања у редован саобраћај прошло је 15 месеци, или око 450 дана, што потврђује о кашњењу мањем од једног процента

СТ ПРЕКО ИБРА

Фото: М. Радовановић

Укупна дужина моста од 240 метара подељена је у шест поља од којих су 4 по 45 метара, једно од 35 над реком и једно од 25 метара на улазу у Скопљанску улицу. Коловоз чине две траке ширине по 3,25 метара које омогућавају безбедно одвијање саобраћаја при брзинама између 80 и 100 километара на сат какве нису дозвољене у насељеном месту. Укупна ширина моста је 12 метара, на узводној страни реке тротоар широк 1,9 метара док се на низводној на 3,6 метара налазе пешачка и стаза за бициклисте. Вредност радова на мосту са порезом на додату вредност износи 178 милиона и 526 хиљада динара, док је 3 милиона и 106 хиљада утрошено на расвету, а 10 милиона и 218 хиљада за атмосфесрску канализацију, тако да укупна вредност износи 191 милион и 851 хиљаду динара. Вредност радова у Скопљанској улици од Карађорђеве до моста је око 14 милиона, а од моста дуж бедема укључујући и кружни ток на крају 96 што укупно износи око 300 милиона динара. Нови мост преко Ибра није предвиђен за одвијање међуградског аутобуског ни теретног саобраћаја, сем малим камионима за снабдевање уз посебну дозволу и аутобуса у градском саобраћају.

а великим интересовањем, посебно од половине прошле године када је дошло до промене извођача радова, Краљевчани су пратили изградњу моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице који би, поред смањења саобраћајног загушења, требало да за развој отвори десну обалу реке и у будућности полако допринесе уклањању њива са кукурузом из центра града. И док су једни свакодневно долазили на леву обалу и са пажњом меркали за колико је порастао мост скептичнији су, а посебно они који у сваком потезу актуелне власти траже повод за критику, чекали 1. август као дан када је требало показати да се ради о још једном неиспуњеном обећању. Повод за то је сазнање да је уговор са донатором једног милиона евра обавезивао извођача да до тог дана заврши мост. Мост је завршен, али још није званично пуштен у саобраћај иако се од 1. августа помињало неколико датума када би то могло да се деси. Разлог за кашњење налазио се у немогућности усаглашавања слободних термина председника Србије Томислава Нико-

МАГАЗИН

31.8.2014.

лића, који би требало да отвори мост, и канадског амбасадора Романа Вашчука који би, као представник земље из које је стигло половина пара за изградњу, требало да присуствује том догађају. Од првих назнака да би на овом месту требало градити мост пласиране су различите информације о његовом изгледу, извођачу радова, цени и року завршетка. Када се 2011. године дошло до сазнања да постоји човек који би Краљеву донирао значајну суму новца за градњу капиталног објекта трајне вредности закључено је да би најбоље било новац уложити у изградњу моста преко Ибра. Планским документом је предвиђено да први од два нова моста преко реке буде у продужетку Скопљанске улице, а други нешто даље узводно у близини „Старог Јасена“. Каd је током 2010. и 2011. изграђена приступна саобраћајница на бедему дуж десне обале Програм уређења грађевинског земљишта за 2012. годину предвидео је почетак радова који би према пројекту требало да изнесу око 190

милиона динара. Иако се све гласније говорило о донацији у то време још није било сигурно да ли ће Миломир Главчић, српски бизнисмен из Канаде, уплатити наговештених милион евра. Од челника локалне самоуправе стизале су информације да су средства за изградњу моста обезбеђена, а да би у случају да донатор уплати милион евра тај део био усмерен на реализацију других инфраструктурних објеката. Када је на дан почетка радова 20. јула извођач обећавао да ће до краја године бити завршено две трећине моста, а до истог датума следеће бити завршена градња, они којима је мост био један од главних адута у предизборној кампањи нису претпостављали да би могло да дође до промена власти, а десило се баш то. До тренутка промене на челу града направљене су бетонске стопе и пар стубова, реализовано тек 36 милиона динара вредних радова, до краја године 70, а оправдање за кашњење биле су све чешће информације да потенцијални инвеститор опструира преговоре. И пре него што је донета коначна

Ненад Нерић

МАГАЗИН

31.8.2014.

одлука о извођачу радова већ је наговештавано да би то требало да буде краљевачки „Ју Кеопс“, па иако је на дан почетка радова изражавана сумња у способност да се они заврше на време директор и власник предузећа је ауторитативно уверавао представнике медија да за то нема ни најмање основа. Исто предузеће је извођач радова на изградњи нове спортске дворане у Рибници где су у то време већ почели да се јављају први проблеми, па су представници нове власти покушавали да нађу начин како да се они елиминишу. Непуну годину дана од преузимања власти 12. маја 2013. године представник донатора је са градоначелником Краљева потписао уговор којим гарантује уплату милион евра уз услов да мост буде завршен до 1. августа 2014. године. У исто време тражио се начин да буде замењен извођач радова који по уверењу инвес-

титора није био у ситуацији да изврши преузете обавезе. Основ за то нађен је у Закону о облигационим односима, па је уговорна обавеза по свим елементима пренета на Грађевинско предузеће „Николић“. Раније покренут поступак јавне набавке прецизно је дефинисао све услове који су укључивали цену, рокове, број радника, механизацију, референце... Директор Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ Ненад Нерић потврђује да у време кад је требало раскинути уговор са „Ју Кеопсом“ није могла на адекватан начин да се утврди количина изведених радова, па је консултован београдски Завод за вештачење. Након што се утврди требало је очекивати нову јавну набавку за остатак посла што би продужило реализацију пројекта за најмање два и по месеца. У то време су реализовани радови вредни сто милиона динара, а у

новој јавној набавци одлучивало би се о још деведесет. Посебну неповољност представљало је сазнање да би на тржишту цена преосталих радова могла да изнесе и до 120 милиона динара. Овакав закључак изводи се из сазнања да је приликом прве јавне набавке „Ју Кеопс“ понудио цену за цео мост, а да би свако парцијално решење могло да буде скупље. Интересантан је и податак да је као најповољнија прихваћена понуда од 178 милиона динара, да су прве следеће износиле 199 и 230, а да је било и оних које су премашивале 300 милиона динара. - Пролонгирањем новог извођача не би могли да уведемо у посао до новембра, а у новембру то и не може, па би требало чекати до маја следеће године. Уговор са донатором је већ потписан, а све би нас увело у доцњу од

најмање десет месеци што значи да рок постављен за 1. август не би могао да буде испоштован. Уз то је постојала обавеза плаћања изведених радова „Ју Кеопсу“, који је већ био у блокади, док ГП „Николић“ за испоручене бетонске елементе од овог предузећа потражује осам милиона динара. Преузимањем радова наплаћен је овај износ и спречено да новац буде усмерен ка предузећу у блокади. Иако је ову могућност дозвољавао и стари Закон о јавним набавкама основ за преузимање послова пронађен је у Закону о облигационим односима који се примењује од дана када је „Ју Кеопс“ преузео уговорне обавезе – објашњава Нерић. Сазнање да би увођење новог извођача потенцијално значило и нову технологију градње, а да је ГП „Николић“ већ радило елементе по усвојеној довело је до процене да је уступање

посла овом предузећу најбоље решење, а подржало га је и руководство града. Главни преговарач са у то време још неизвесним донатором био је Ненад Нерић, а комуникација је одржавана писменим путем са донатором и Радојем Главчићем кога је за то овластио његов стриц Миломир. Сви дотадашњи разговори нису успели да убеде донатора да би паре које улаже у изградњу моста биле потрошене на прави начин, па је основна жеља нових представника инвеститора била да га у то увере, а да контролу трошења врши представник кога он сам изабере. Предвиђена је и варијанта да у сваком тренутку прекине даље финансирање уколико се утврди да нису поштоване одредбе уговора о донацији. То је могло да се обезбеди једино ако средства буду депонована на рачун овлаш-

МАГАЗИН

31.8.2014.

ћеног физичког лица, у овом случају Радоја Главчића, који би вршио исплату након извештаја надзорног органа о завршетку одређене фазе радова. Реализација посла на изградњи моста ни у једном тренутку није била спорна, али је проблем био решавање имовинско правних односа у Скопљанској улици која је требало да буде проширена на рачун приватних власника како би се добило довољно простора за коловозне траке, а тужба једног од њих због неисплаћене накнаде спречавала је добијање грађевинске дозволе. Решење је пронађено у сагласности власника на основу кога је Одељење за урбанизам издало дозволу, а он упућен да спор око накнаде

са локалном самоуправом решава на суду. Паралелно је решаван и статус пет привремено подигнутих објеката, којима је истекла дозвола, у којима је запослено петнаестак људи. Намера озбиљне власти ни у једном тренутку није била да било кога оставља без посла и средстава за живот, па је до коначног решења о статусу ових објеката постигнута сагласност о повлачењу до границе која не омета рад. Додатни разлог за овакав став је сазнање да би уклањањем ових објеката могао бити створен простор који би станари околних зграда могли да користе за депоновање отпада што ни у ком случају не би одговарало близини једног овако значајног објекта.

- Имали смо и проблем са ЈКП „Водовод“ који ради реконструкцију водоводне мреже и треба да пређе на другу страну Ибра. Укључили су се у за нас неповољном тренутку и угрозили завршетак радова до 1. августа. Иако је мост био завршен у договореном року нисмо желели да га пресецањем траке само формално отворимо, а потом затворимо због испитивања, јер смо у време потписивања уговора пренебрегли чињеницу да треба да добије употребну дозволу и буде у функцији. Иако је донатор тражио да након пуштања у саобраћај не буде прекида у функционисању није познато да је било који извођач једног овако великог објекта испоштовао рок као што смо то ми учинили. Желели смо да

мост отвори председник Републике, а ни он није могао у том тренутку, па је планиран 19. август, потом 22. па 23. – објашњава Нерић разлоге због којих до планираног рока није предат на коришћење. Становницима са леве и десне обале Ибра то не смета да већ прелазе пешице са једне на другу обалу реке. Прелазе бициклисти, а и по који аутомобил само до блокаде која је постављена на самом прилазу мосту из Скопљанске улице. Од потписивања уговора у мају прошле године до пуштања у редован саобраћај прошло је 15 месеци, или око 450 дана, што потврђује о закашњењу мањем од једног процента.

И док из Дирекције за планирање и изградњу стижу информације да ће до тренутка кад буде пресечена врпца на почетку моста он бити конзервиран међу становницима околних зграда има позитивних и негативних реакција. Мали проблем је скретање ка стамбеним објектима са леве стране улице, јер би се преласком преко пуне линије кршили саобраћајни прописи. Да би се то избегло сви који скрећу на ту страну требало би да наставе пут преко моста до кружног тока у Рибници, а онда се врате и скрену према својим домовима и гаражама. У сличном положају су и они са друге стране улице уколико долазе са рибничке стране.

Скретање ка вртићу „Полетарац“ решено је кроз Програм уређења грађевинског земљишта у коме за ову годину постоји позиција обезбеђивања земљишта за приступну саобраћајницу из Карађорђеве улице, а покренут је поступак за експропријацију дела поред Окружног суда. Све гараже у појасу поред леве обале Ибра према парку су грађене са привременим дозволама, чији је рок одавно истекао, а кад буде завршена приступна саобраћајница до вртића неке од њих би морале да се препакују и промене оријентацију како би биле окренуте према улици. Т. Радовановић

Фондација Драгица Николић

МАГАЗИН

31.8.2014.

ПРВИ ДЕО ОБЕЋ

- После два и по месеца у Краљево стигао први контигент грађевинског материјала за обнову кућа након мајских поплава. – У два шлепера керамичке плочице за 180 стамбених објеката. – Очекују се подне облоге и материјал за сређивање фасада. - Председник Србије почетком јуна наговестио могућност обезбеђивања 900 лежајева, а прва дама кућу за најугроженију породицу са највише деце у Грдици Пролећне поплаве су направиле штету на великом делу Србије, а првог дана по повлачењу воде становништво поплављеног подручја у околини Краљева је почело бескомпромисну борбу за стварање потребних услова како би се живот што више приближио оном из прве половине маја. Солидарност су

од првог дана показали бројни донатори, а већ почетком јуна мештане Грдице је посетио председник Србије Томислав Николић са сарадницима. Повод је било уручење хуманитарне помоћи која се састојала од 18 тона углавном конзервиране хране и средстава за хигијену. Помоћ је обезбедила Фондација Драгица Николић под по-

кровитељством председника Републике, а власницима 450 оштећених стамбених објеката са овог подручја обећан материјал за замену подова, малтерисање и молерско фарбарске радове. Председник Николић је најавио и могућност обезбеђивања око 900 лежајева како би се живот у поплављеном подручју што пре нор-

ЋАНЕ ПОМОЋИ

мализовао, а локална самоуправа једнократну новчану помоћ од 120 хиљада динара по домаћинству након чега би, на основу листе приоритета, они најугроженији могли да добију и нешто више. Драгица Николић је обећала нову кућу најугроженијој породици са највише деце, на основу процене локалне самоуправе, баш као и у свим другим деловима земље који су претрпели велике штете од поплава. Осим тога и амбасада Абу Дабија је обећала 50 кућа за угрожене, а градња би, како је речено, могла да почне чим за њих буду обезбеђене одговарајуће локације. Два и по месеца касније у Краљево су стигла два шлепера са керамичким

плочицама из Кањиже, довољних за задовољење потреба тек 180 кућа, и обећање да ће до краја недеље стићи још грађевинског материјала. Расподела би требало да отпочне кад локална самоуправа утврди листу приоритета, начин и рокове испоруке породицама које имају потребу за овом врстом материјала. Очекује се да нови контигент подних облога и материјала за санацију фасада становницима буде подељен током следећих десетак дана како би што пре били завршени радови, а куће оспособљене за живот пре зиме. Пре преузимања грађевинског материјала од грађана се очекује да потпишу уговор о донацији, а у посебне „пасоше“ буде евидентирана цело-

купна количина материјала коју добије сваки од њих. Како је сав грађевински материјал складиштен у магацинима на простору „Аутотранспорта“ од оних који стекну право на расподелу очекује се да га ту и презуму, а разматра се и могућност да старијим особама, које нису у могућности да то учине, буде испоручен на кућну адресу. Број од 180 корисника није коначан, па се очекује да потребан материјал за обнову кућа ускоро добију и остали. У новом контигенту следећих дана допремљени су цемент,лепак за плочице, стиропор и 40 алуминијумских улазних врата, а очекује се испорука лежајева и делова намештаја. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 31.8.2014.

Пред почетак школске године

СТАРЕ МУКЕ У НОВОЈ ШКОЛСКОЈ ГОДИНИ

Фото: М. Радовановић

- На завршни испит у јуну изашло 3.574 ученика са територије Рашког управног округа, 1.235 на подручју града Краљева, и сви су мање или више успешно уписани у жељену средњу школу. – Од маскималних 20 осмаци су на тестовима из српског језика и математике у просеку успевали да освоје између 12 и 13 бодова. – Из године у годину слаби интерес за трогодишње школе и мајсторска занимања. – Ни стипендије, сигурно запослење и обука на савременим нумеричким машинама нису довољан мамац за ученике. – И ове године мање првака

Жарко Милосављевић

МАГАЗИН 31.8.2014.

ако је за највећи број ученика основних и средњих школа са територије Рашког управног округа школска година завршена још почетком јуна она званично траје до 31. августа када се, након поправних испита, приводи крају и све друго што је преостало. Начелник Школске управе Жарко Милосављевић констатује да је претходна школска година завршена успешно, и без већих тешкоћа, сем у неколико места у којима су пролећне поплаве нанеле штету која је утицала на одвијање образовно-васпитног процеса. Посебно радује податак да током школске године није било штрајкова, ни других повода за угрожавање рада, што наводи на закључак да је протекла добро, а да би тако могло да буде и током следеће која управо почиње. Као и претходних и ове године су најнервознији били ученици осмог разреда основних школа пред завршни испит који је требало да обезбеди што бољу стартну позицију за упис у средње школе. У Школској управи потврђују да је на испит на територији округа изашло 3.574 ученика од којих 1.235 на подручју града Краљева и сви су мање или више успешно уписани у жељену средњу

школу. Већини од њих је омогућено да се након положеног завршног испита упишу у школу на основу прве, или друге, школе са листе жеља. На основу просечног броја бодова са три независна теста, који се креће између 11 и 12, успех на завршном испиту се оцењује релативно добрим тим пре што се сваки од њих састојао од непознатих задатака. Од максималних 20 бодова из српског језика и математике осмаци су у просеку успевали да освоје по 12 и 13, а на комбинованом тесту 8. Након сумирања резултата и завршеног испита остаје горко сазнање да током неколико последњих година слаби интересовање за трогодишње школе и мајсторска занимања, па је и ове највише непопуњених места у некада елитној Машинско-техничкој школи. Иако Министарство просвете, науке, и технолошког развоја чини максималне напоре да стварањем услова за упис очува што већи број заната и даље слаби интерес за занимања као што су бравари, заваривачи, оператери машинске обраде, аутомеханичари, аутолимари, лимари, столари, тапетари... На повећану жељу за упис на ова занимања није битније могао да

утиче ни податак да Шумарска школа нуди стипедније, сигурно запослење и обуку на најсавременијим нумеричким машинама. Иако је ове године уписан известан број будућих столара то и даље није довољно за самостално одељење, па се настоји спајање више занимања како би се испунио услов за одржавање наставе. У Школској управи су одлучни у ставу да одељење са мање од петнаест ученика не може бити одрживо у образовном процесу. Све школе на територији Рашког округа су летњи распуст искористиле у вршењу интензивних припрема како би на почетку наредне школске године спремно дочекале нову генерацију ученика. У већини су завршени инвестициони радови па је у Основној школи „Драган Маринковић Уча“ у Адранима замењена столарија, у Годачици уз њу и подови, а школа је и окречена. Прозори су промењени у Шумарској школи, а у Основној школи „Јово Курсула“ реконструисан мокри чвор. Око школе у Конареву је постављена ограда, у Милаковцу надстрешница, у Роћевићима и Дедевцима сређени зидови учионица. У Ушћу је успешно приведена крају реализација треће

МАГАЗИН

31.8.2014.

фазе на новој спортској сали, а и уређењем простора око нове фискултурне сале на Ратарском имању за потребе ученика Пољопривредне и Основне школе „Браћа Вилотијевић“. Да се мислило на најмлађе потврђује уређење простора за предшколце у Сирчи, а и Гимназија је добила нову надстрешницу након што је стара срушена у време земљотреса 2010. године. Ученицима Електро-саобраћајне школе „Никола Тесла“ су, реализацијом треће фазе радионице, створени бољи услови за савладавање градива, на школи у Врби је замењена столарија, а ученици и професори Машинске техничке школе након завршетка радова у котларници могу безбрижно да очекују почетак грејне сезоне. Нову столарију има и школа у Жичи, а подове и електричне инсталације Основна школа „4. краљевачки батаљон“. У Самаилима су на школској згради отклоњене и последње последице земљотреса, у школи „Бранко Радичевић“ замењен под у фискултурној сали, ограђена дворишта школа у Грачацу, Отроцима... Милосављевић закључује да је током лета завршено доста посла за

шта је најзаслужнија локална самоуправа у Краљеву која је у изузетно тешким временима успела да обезбеди значајна средства за уређење школа како би простор за одвијање наставе био што удобнији. Иако се о томе прича већ дуже време није се далеко одмакло у реализацији планова везаних за изградњу нове зграде у коју би биле смештене Музичка школа „Стеван Мокрањац“ и Уметничка школа, па локална самоу-

права и даље издваја значајна средства за закуп простора у приватном власништву како би настава могла да се одвија. Уметничка школа се од оснивања често селила са једне на другу локацију, а зграда Музичке школе је до те мере оштећена у земљотресу да не обезбеђује ни минимум сигурности за ученике и наставно особље. Иако је град преузео обавезу да финансира израду пројектне документације испоставило се да се није далеко одмакло,

Колико коштају прваци Истраживања која су пред почетак нове школске године вршили медији у Србији показују да за основни школски прибор треба издвојити најмање пет хиљада динара, у скупљој варијанти чак дванаест. Уколико се томе дода да прваци у школу полазе у новој гардероби која у јефтинијој варијанти износи десетак, а скупљој више од двадесет, хиљада динара долази се до закључка да за полазак у школу није довољна једна просечна плата. Иако ће Министарство просвете и ове године основцима обезбедити бесплатно основни комплет уџбеника за сваки предмет је неопходно купити радне свеске које коштају између три и четири хиљаде динара, а за старије и нешто више. Све то бројне родитеље води ка размишљању да бар део школског прибора купе у суседним земљама где су цене знатно ниже.

па се као могућност разматра обезбеђење средстава за ову сврху код европских фондова. Посебна пажња се и почетком овог септембра поклања безбедности ученика, првенствено оних који полазе у први разред основне школе. Због тога је одржан састанак представника Полицијске управе и директора школа са подручја града Краљева и општина Рашке и Врњачка Бања на коме је извршена анализа стања безбедности током предходне школске године. Адекватна припрема за почетак нове школске године предвиђа бројне активности за наставак заједничких пројеката, као и активно укључивање медија у њих у циљу предузимања мера за повећање безбедности ученика и школа. Поред представника Школске управе у Краљеву састанку су присуствовали руководиоци свих линија рада Полицијске управе Краљево, као и полицијски службеници - школски полицајци заједно са старешинама координаторима који су задужени за безбедност ученика и школа. Из године у годину се на територији готово свих општина Рашког управног округа смањује број ученика који по-

лазе у први разред. И док на подручју Краљева, Рашке и Врњачке Бање овај број перманентно опада на подручју Новог Пазара и Тутина је после вишегодишњег раста изједначен са прошлогодишњим. Све мањи број ученика неминовно утиче на појаву технолошких вишкова у основним и средњим школама, а у Школској управи настоје да такве раднике збрину на одговарајући начин. Како је уредбом Владе Србије забрањен пријем нових радника у државним службама адекватном прерасподелом су, каже Милосављевић, углавном збринути скоро сви просветни радници који су постали технолошки вишак. Иако до начелника Школске управе из четири репрезентативна синдиката стижу информације да у овој години неће бити штрајка из Уније синдиката просветних радника се најављује могућност да већ првог радног дана настава не отпочне у пет стотина школа у земљи. Унија окупља 25 хиљада чланова који ће 1. септембра ступити у штрајк упозорења, а очекују и подршку Гранског синдиката „Независност“ који ма око 15.000 чланова. У исто време

друга два репрезентативна синдиката са око 57 хиљада чланова у више од 1.000 школа оштро се противе штрајку што указује на велике разлике у ставовима просветних радника. У канцеларији начелника Школске управе је пред крај августа изузетно живо, а свакодневни састанци усмерени су на распоређивање радника у школе у којима има простора за ангажовање још по којег наставника. - Имам тачан преглед ситуације о слободним радним местима, па просветни радници долазе како не би ишли од једне до друге школе на веома разуђеној територији града. Информације нису тајна и свако од њих је у прилици да има тачан увид у ситуацију у свим школама, а директори до расписивања конкурса врше пријем по хитности поступка – каже Милосављевић. Осим просветних радника не тако ретки гости нису ни ученици поготову, они кои желе да промене занимање. Где год је то могуће излази им се у сусрет најчешће упућивањем на законске могућности за решавање проблема. Т. Радовановић

Слабо интересовање за безбедност ђака у саобраћају

МАГАЗИН

31.8.2014.

БЕЗБЕДНОСТ ДЕЦЕ У ДРУГОМ ПЛАНУ?

Фото: М. Радовановић

- Састанку припадника Полицијске управе Краљево на коме се анализирало стање безбедности ученика и школа током претходне, уз адекватну припрему за почетак нове школске године присуствовало изненађујуће мало директора основних и средњих школа. - Током прошле године евидентиран благи пораст прекршаја у школским објектима који се односе на туче. - Иако се безбедносна ситуација током претходне школске године оцењује задовољавајућом полицијски службеници и даље предузимају низ мера како би се деца, наставници и родитељи осећали безбедно. - Појачана контрола у погледу брзине кретања возила и поштовања правила саобраћаја свих учесника у саобраћају, а посебно на семафоризованим раскрсницама

31.8.2014.

МАГАЗИН

мфитеатар Основне школе „IV краљевачки батаљон“ је после дње недеље августа годинама у назад место одржавања радног састанка припадника Полицијске управе Краљево са директорима основних и средњих школа са подручја града и општина Рашка и Врњачка Бања. Основна тема је и ове године, поред анализе стања безбедности ученика и школа током претходне, и адекватна припрема за почетак нове школске године. Иако је предвиђено да, поред представника Школске управе у Краљеву и руководилаца свих линија рада Полицијске управе, полицијских служ-

беника и школских полицајаца са старешинама координаторима који су задужени за безбедност ученика и школа, присуствују и директори свих образовних установа стиче се утисак да су ови последњи најмање заинтересовани за безбедност ученика. Овакава закључак изводи се на основу присуства састанку коме се одазвао неупоредиво мањи број директора, или њихових заменика, него што има школа на територији Рашког управног округа. Иако се безбедносна ситуација током претходне школске године оцењује задовољавајућом полицијски службеници и даље предузимају низ

мера како би се деца, наставници и родитељи осећали безбедно. Томе, како се чуло на састанку, треба да допринесе низ активности које укључују обилазак школских објеката, ангажовање школских полицајаца и припадника других линија рада, припадника криминалистичке и саобраћајне полиције који ће вршити контролу поштовања саобраћајних прописа у близини школа. У зависности од узраста ђацима су намењена предавања на тему насиља, злоупотребе алкохола и наркотика, а планирају се и друге пригодне кампање. У односу на годину дана раније стање се ни током претходне школске

године није много променило иако је евидентиран благи пораст прекршаја у школским објектима који се углавном односе на туче. Због сазнања о одређеном броју ексцесних догађаја који нису пријављени припадницима полиције поручују да ће према свим извршиоцима кривичних дела бити предузимане законом предвиђене мере. Посебан акценат и на почетку ове године усмерен је на превенцију насиља и насилничког понашања као и безбедност ђака у саобраћају, првенствено оних који први пут полазе у школу. Искуство показује да се са почетком школске године појачава интензи-

тет саобраћаја на свим путним правцима у непосредној близини школа чиме се повећава опасност по безбедност ученика, па се најављује низ преветивних и репресивних активности како би се повећала безбедност свих учесника у саобраћају, а посебно деце. Већ започете активности подразумевају обилазак и вршење надзора над одговарајућом саобраћајном хоризонталном и вертикалном сигнализацијом у зони школа, договор са представницима школа у вези почетка и завршетка наставе и термина великих одмора, али и пригодна предавања на тему безбедности деце у саобраћају које ће одржати припадници саобра-

ћајне полиције. Из Полицијске управе обећавају да ће Саобраћајна полиција бити појачано присутна у зонама школа у циљу регулисања саобраћаја и пружања помоћи деци у саобраћају, а посебно првацима како би што безбедније дошли до школе и вратили се кући. Применом свих расположивих техничких уређаја појачаће се контрола у погледу брзине кретања возила и поштовања правила саобраћаја свих учесника у саобраћају, а посебно на семафоризованим раскрсницама. Т. Радовановић

Знаменити Краљевчани: Добросав Мики Рашковић (1)

МАГАЗИН

31.8.2014.

НЕИМАР СА КРАЉЕВАЧКЕ КАЛДРМЕ

- Више од осамдесет метара високе димњаке Индустрије „Магнохром“ зидали су мајстори из Црне траве, а Мики Рашковић поред инжењера био задужен за надзор и контролу. - Као активан омладинац, који је спретност доказивао и кроз бављење спортом, Мики је посебно почаствован кад му је повераван задатак да на врх димњака изнесе и постави државну и партијску заставу у време сваког државног празника. – Из једрилице којом је управљао након завршене летачке обуке димњаци у „Магнохрому“ деловали су као чачкалице. - Током првих десет година у „Каблару“ Мики Рашковић је пројектовао значајне стамбене и пословне објекте у граду који су и данас препознатљиви по бројним параметрима

Мики Рашковић

Фото: М. Радовановић

уги период времена, након што је пре пуних осамдесет година као двогодишњак са родитељима из Подунаваца дошао у Краљево, Добросав Рашковић није могао да претпостави да би у значајној мери могао да утиче на данашњи изглед града. Када се отвори тема везана за људе који су деценијама у назад профилисали изглед града ни многима од оних који су везани за струку ништа посебно не значи име Добросав. Али, ако се помене Мики Рашковић ствари постају много јасније. Иако је добио име по деди ни његовим синовима дуго није било јасно како се то Мики зове Добросав. Годину у којој је рођен обележила је јака зима, па није било једноставно из Подунаваца отићи на крштење до цркве у Грачацу на падинама Гоча. Након дуге зиме закаснели су пољопривредни радови, па је најмања брига родитеља било крштење детета које је уследило тек након треће године живота. До тада им је било до-

МАГАЗИН

31.8.2014.

вољно да је син на водици у црквене књиге уписан као Михајло. Име Мики се одомаћило у породици, комшилуку и међу рођацима и остало оно по коме је препознатљив и у деветој деценији живота. Мики је био најмлађи од све деце у комшилуку на средини Карађорђеве улице, па је као још исувише мали за полазак у школу чак две године провео у забавишту, а данас у шали тврди да је један од првих понављача на том узрасту. До почетка Другог светског рата завршио је тек два разреда основне школе која се у то време налазила на месту данашње зграде Градске управе. Кад је почео рат, и наступила бежанија, родитељи су закључили да је у Подунавцима сигурније, па су синове Микија и Александра послали код бабе и деде. Честа бомбардовања током следеће две године претила су да затворе школу у којој је завршио трећи и четврти разред, а кад је неизвесност коначно отклоњена већ је стасао за

гимназију која је после рата смештена у Новој колонији Фабрике вагона. Земља се још није повратила од ратних разарања, па су били потребни стручаци различитих профила, а посебно популарне су биле средње стручне школе. Иако ни сада не може са сигурношћу да тврди да је посебно волео грађевинарство пут га је водио ка војној техничкој школи у Крагујевцу у којој је постојао баш овај одсек. Са развојем земље трансформисало се и школство, па је након две године потуцања по интернатима и приватном смештају сада већ војни стипендиста био пред дилемом да ли да, након ступања на снагу нових прописа, пристане и након школе остане у војсци пуне три године. Отац Драгиша као трговац није претерано волео војску, па није хтео да потпише сагласност, а Мики је и поред пристанка био приморан да се врати у Краљево и школовање настави у гимназији. - Требало је да изгубим две године, али ми признају једну и уз неке допун-

31.8.2014.

МАГАЗИН

ске испите упишем се у шести разред гимназије. У то време се разматрала могућност да техничке школе са три буду продужене на четири године, а како је до завршетка гимназије, и било каквог запослења, преостало пуне две године као најбоље решење био је упис на архитектонски одсек Техничке школе у Чачку. Волео сам цртање и грађевину, па сам врло успешно завршио трећи разред, дипломирао и почетком педесетих година добио прво запослење у „Каблару“ као техничар архитектонске струке – сећа се Мики. У време кад је отпочињала градња „Магнохрома“ „Каблар“ је био велико предузеће са 3.500 радника, а млади техничар који је показивао посебну склоност ка цртању пребачен у дирекцију предузећа да би помагао старом архитекти Владимиру Каракушевићу и чувеном инжењеру Мому Милосављевићу. И док су двојица еминентних

стручњака трагали за најбољим решењима градње Мики је њихове идеје претакао у цртеже на основу којих је она реализована. Више од осамдесет метара високе димњаке Индустрије „Магнохром“ зидали су мајстори из Црне траве, а Мики Рашковић поред инжењера био задужен за надзор и контролу. Пројектом је предвиђено да на сваких пет до шест метара димњака буде изливен армирани бетонски прстен, а у недостатку гвожђа стандардних димензија приликом изливања сваког од њих требало је проверити квалитет арматуре. Велики изазов за младог техничара био је успон на скеле након што димњак сваки пут нарасте нових пет метара. Кад је на висини од двадесетак метара почело бетонирање прстена Мики је установио да арматура није одговарајућа о чему је морао хитно да обавести инжењере, а како

због брзине стезања бетона није било могуће уклонити га одлучено је да буде направљен још један, па и данас пажљиви посматрач може да уочи како се један димњак разликује. Ма колико да је кретање на великој висини било опасно искуство стечено приликом градње димњака у „Магнохрому“ постало је корисно при кретању на висини у бројним другим случајевима. Зидање димњака било је велики изазов за грађевинаре, а са посебном пажњом су га поред знатижељника, пратиле и колеге из „Каблара“ и по мало завиделе Рашковићу који је имао посебну привилегију да на читав комплекс гледа са највише тачке у граду. Због тога је један од њих и замолио да га поведе на врх димњака који је грађен у то време. Ма колико да га је Мики одвраћао од тога због сазнања да на тој висини и није превише

пријатно, поготово кад дува ветар, није успео па су се обојица упутили према врху. Скела са које су зидари радили постављана је у унутрашњости димњака, па су колегу уз њихову помоћ пребацили преко оплате на сами врх. Кад је са врха погледао према земљи јавио се страх који је онемогућио самостални силазак, па су морали да га вежу конопцима и спусте до подножја. На сваки државни празник на значајнијим објектима у граду истицане су државна и партијска застава, а посебан изазов је био када се завијоре са димњака у „Магнохрому“. После толико успона и силазака током градње Мики Рашковић је као активан омладинац, који је спретност доказивао и кроз бављење спортом, био посебно почаствован кад му је повераван задатак да на врх димњака изнесе и постави заставе. И ма колико се овај чин некоме чинио посебно храбрим Мики и данас верује

да је то више резултат стечене навике. Несвакидашња страст ка цртању уз неоспорни таленат није остала незапажена у „Каблару“, па је старији колега Момо Милосављевић предложио Рашковићу да се после само две године у „Каблару“ упише на Архитектонски факултет, али тек након одлужења војног рока у Школи резервних официра. Све време градње димњака у „Магнохрому“ на посао се одлазило пешице, а најкраћи пут је од садашње зграде Машинског факултета водио преко велике пољане на којој се налазио спортски аеродром. Током дужег дела године пажњу момака пуних енергије изазивале су једрилице испред хангара које су привлачиле посебном енергијом којој није могао да се одупре ни Рашковић, па се после завршене обуке винуо у небо изнад „Магнохромових“ димњака који су са

толике висине изгледали као чачкалице. Покушао је Мики страст за летењем да задовољава и током прве године студија, али је аеродром у Батајници био исувише далеко, а у време када саобраћај до тамо није био развијен у потребној мери било је потребно превише времена што би се неминовно одразило на испуњавање обавеза на факултету. Довољна количина љубави према архитектури учинила је студије релативно лаким у друштву тек двојице студената из Краљева. Тек касније овај број је почео да се повећава. - На факултету је најтеже било положити математику. У првој години је нисам полагао, али сам положио код познатог професора Кашанина чим је почела друга. Већ тада сам знао да сам завршио факултет, јер је математика била камен спотицања бројних студената који су због тога напуштали сту-

МАГАЗИН

31.8.2014.

дије. Из моје генерације завршила је тек половина уписаних, а разлози томе су били различити често и финансијска криза посебно у породицама као моја у којој је отац са не тако великом платом магационера „Шумадије“ школовао два студента – прича Мики. Студије архитектуре су у то време трајале пет година, а Рашковић је захваљујући успеху на факултету, и препоруци ментора, успео да добије стипендију од „Каблара“ тако да је последњих годину и по дана у Београду могло много лагодније да се живи. Данас када различите факултете, између њих и Архитектонски, завршавају генерације нових стручњака са малим изгледима за запослење готово неве-

роватно звучи податак да је Мики Рашковић непуних петнаест дана по дипломирању био обавезан да се јави на посао. У „Каблару“ су већ добро знали његове цртачке способности, па је млади инжењер архитектуре одмах био распоређен на посао у пројектном бироу овог предузећа да би се, стицајем околности након одласка у пензију старијих колега, врло брзо нашао на месту шефа. Руковођење никад није било мотив због кога се определио за архитектуру, па је услов да прихвати примамљиву понуду био да му се обезбеди цртаћи сто и довољно белог папира. Краљево се у то доба интензивно

градило због све већег броја радника у великим предузећима и недовољног стамбеног простора. „Каблар“ се сврставао у ред предузећа које је поред извођења радова пројектовало различите грађевине, а Мики имао срећу да међу првим зградама које је пројектовао буде и она у Улици хероја Маричића у којој је врло брзо као млади инжењер добио стан. Током наредних десет година пројектоваће значајне стамбене и пословне објекте у граду који су и данас препознатљиви по бројним параметрима. Краљево је на раскрсници важних друмских и железничких путних праваца било значајан стратегијски центар са великим бројем војника и старе-

шина са простора целе Југославије за које је било потребно обезбедити одговарајуће станове. Пројектовао их је и градио „Каблар“, а пројекте чувао у архиви што се показало врло корисним приликом пројектовања зграде у Улици хероја Маричића. Локација је захтевала да зграда буде иста као она у којој су официрски станови, а пројектантима остављена слобода да је модификују убацивањем савремених елемената. Иако су на први поглед биле сличне као јаје јајету ипак су се разликовале по унутрашњем изгледу и функционалности. Карађорђева улица у којој је до тада живео са родитељима одувек је зрачила посебним шармом који је за

цео живот везивао највећи број њених становника. И Мики Рашковић се у њој осећао знатно комотније него у новом стану, у који се преселио са породицома, па се годинама касније сваког викенда враћао у стари крај и проводио дане у омаленој кући на обали Ибра која је била мала за две породице. Највећи део времена је још као дете проводио поред Ибра и већ у првом разреду научио да плива, а током студија често у госте примао колеге са факултета од којих су реком посебно били одушевљавани Војвођани. Иако је у дворишту још од 1943. године била чесма са водом из водовода који су градили Немци одлазио је са го-

стима на умивање до Ибра чија је вода била чиста до мере да је могла да се пије. У нивоу куће на левој обали реке била је чувена стена са које су одважнији скакали пред широко отвореним очима млађих који су маштали о дану кад би и они могли да се попну на њу. Пуних дванаест година су Рашковићи сваког викенда долазили у Карађорђеву улицу у двориште пуно зеленила које је мамило посебно од тренутка кад су у суседству почеле да ничу нове куће. Све то је у доброј мери утицало на опредељење да прихвати очев предлог о проширењу породичне куће и пресељењу у њу са породицом. Т. Радовановић

Формирање савременог возног парка Дома здравља

МАГАЗИН

31.8.2014.

ПОТВРДА ДОБРЕ САРАДЊЕ

- Локална самоуправа за рад новоформираног Дома здравља у првој години издвојила 45 милиона динара. – Првих пет милиона утрошено за набавку новог савременог санитетског возила. – Стара возила у просеку прешла по 600 хиљада километара. – Дом здравља шанса за запошљавање младих лекара

ао комплексан систем Дом здравља је годинама функционисао у оквиру Здравственог центра „Студеница“. У оквиру њега су Краљевчанима здравствене услуге годинама пружали Служба опште медицине у 18 здравствених станица и седам амбуланти, Служба медицине рада, Служба за кућно лечење и здравствену негу и поливалентна патронажа, Хитна медицинска помоћ са возним парком, Служба за стоматолошку здравствену заштиту, Онколошки диспанзер, Служба за здравствену заштиту деце, Специјалистичке амбуланте и Превентива. Реформа здравственог система одавно је предвидела издвајање Дома здравља из Здравственог центра „Студеница“, а изостанак политичке воље је то дуго спречавао, чак и након што су прошли рокови предвиђени законом. Након што су током ове године одборници Скупштине града коначно подржали предлог о формирању Дома здравља као посебне установе, изабрали вршиоца дужности директора и чланова Надзорног одбора ,почео је процес чије је заокруживање спречавао низ проблема, деобни биланс, подела радника и технике и дугова из претходног периода, посебно оних који се односе на неисплаћене зараде запослених у Служби за стоматолошку заштиту. Ма колико да су одборници опозиционих странака у Скупштини града месецима у назад указивали на кашњење и начин на који се одвија процес је ипак започео, а посебним видом добре сарадње локалне самоуправе и Дома здравља у првој години оцењено је издвајање 45 милиона динара од којих је око пет утрошено за куповину савременог санитетеског возила. Вршиоцу дужности директора Дома здравља др Љубомиру Сте-

МАГАЗИН

31.8.2014.

фановићу кључеве новог возила је предао градоначелник Краљева Томислав Илић уз обећање да ће локална самоуправа и убудуће чинити све да како би ова здравствена установа функционисал на што бољи начин. Дом здравља ће се већим делом финансирати из градског буџета, а очекује се да у будућности остварује значајне приходе пружањем стоматолошких услуга, али и да створи услове за запошљавање мадих лекара који годинама чекају прилику за рад на евиденцији Националне службе за запошљавање. Служба хитне медицинске помоћи је задужена за збрињавање и пружање помоћи угроженима у датом тренутку, али и за транспорт до одређених установа за шта су потребна квалитетна возила. С обзиром на застарели возни парк у коме је свако возило у просеку већ прешло 600 хиљада километара занављање је било неопходно, а најбољи начин за то је набавка спрецијализованог возила „фиат дукато“ са комплетном опремом за реанимацију намењеног потребама Хитне медицинске помоћи. Након што кроз месец, или два, буде завршен процеса раздвајања Здравстевни центар „Студеница“ ће заменити Општа болница и Дом здравља што по речима вршиоца дужности директора центра др Зорана Мрвића ни у ком случају неће утицати на квалитет здравствених услуга. Обе установе ће имати засебан возни парк са тачно утврђеним ингеренцијама и док онај у Дому здравља буде вршио транспорт у оквиру примарне здравствене заштите возила Опште болнице вршиће превоз пацијената из Краљева до других здравствених установа у земљи и назад. У том смислу очекује се набавка нових возила из донација, али и помоћ Министарства здравља. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

Перспективе Жичког духовног сабора Преображење

МАГАЗИН

31.8.2014.

СПОЈ САВРЕМЕНИХ И НАСЛЕЂЕНИХ ВРЕДНОСТИ

д- Више од двадесет година Краљево сваког августа очекује госта који је на српском језику најбољи у посебној дисциплини стваралаштва. - Жички духовни сабор Преображење је живи спој између наслеђа и савремености. – Савременост без прошлости не значи ништа, а наслеђе ако се не продубљује и проверава искуствима савремености остаје окоштало и беживотно. – Добитници Жичке хрисовуље најбољи гласови које имамо без обзира на тематска интересовања која су ишла другим токовима у односу на средњовековну традицију или националну тематику. - Углед манифестације мери се и тиме што десетине најугледнијих библиотека у свету имају све зборнике радова са краљевачких научних скупова који се редовно цитирају у научним и критичким радовима

Др Драган Хамовић

Фото: М. Радовановић

едавно завршени Жички духовни сабор Преображење 2014 и ове године је повод за опречна мишљења. И док нас организатори годинама уверавају да је то најпрестижнија преображењска манифестација у земљи ових дана су се у штампи први пут појавили текстови који на веома критички начин ову тврдњу доводе у питање. Све је то повод за покушај да се утврди право стање ствари, а добар саговорник је дугогодишњи председник жирија за доделу Жичке Хрисовуље др Драган Хамовић. У време све израженије подвојености између институционалне културе и креативних појединаца крајем осамдесетих година прошлог века краљевачки Књижевни клуб је окупљао мање или више афирмисане писце, пре свега песнике. Честе промене културне политике наводиле су на размишљање да би и Краљево требало да уз одговарајуће место на културној мапи Србије потврди културни и традицијски идентитет. Зато је све чешће поглед био упрт у стубове културе грађене пре више од осам векова који су све време опстајавали, а како је Студеница већ била место одржавања ликовне колоније, и неких других дешавања, довољно простора за утемељење нове манифестације пружала је још једино Жича. Случај је хтео да се једна сеоска приредба о Преображењу установи као нешто што ће се током скоро четврт века профилисати као Жички духовни сабор Преображење. Већ следеће године манифестација је прихваћена као градска након што су се укључили Народни музеј, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ и Краљевачко позориште, а садејство стваралачких удружења институционалне културе направило је ово по чему се Краљево препознаје на културној мапи Србије. Хамовић подсећа да Преображење није могло бити без утицаја пројектанта нове националне културне политике у доба кад је почињао рат и било неопходно да се сакупе и оријентишу увелико дезоријентисане националне снаге и у овој области, а у тој симболици и намери ни до данас нема при-

МАГАЗИН

31.8.2014.

говора. Идеја је оцењена као исправан приступ због сазнања да би ступање у комуникацију са великим светом морало да буде условљено сазнањем о сопственим вредностима. - Симболична снага коју црпе из жичког имена ова манифестација и Хрисовуља потврдили су се на трећем сабору кад је награду добио велики српски песник из прекретничке генерације Миодраг Павловић. Он је изговорио и прву беседу која се чула у жичкој трпезарији, а беседа „Православна духовност“ је прави почетак осмишљеног рада на нечему што смо имали на уму од почетка, а то је живи спој између наслеђа и савремености. Савременост без прошлости не значи ништа, а наслеђе ако се не продубљује и проверава искуствима савремености остаје окоштало и беживотно – каже Хамовић. Од Павловића је почео блистави низ добитника Жичке хрсисовуље који траје више од две деценије, а избор је првих година био део обавезе Организационог одбора који су чинили представници институција културе, Епархије жичке и Књижевног клуба. Првих година то није било претерано тешко јер је жива историја књижевности дефинисала прваке српске поезије, и усмеравала на оне који црпе продуктивно из традиције и који су српски књижевни језик унапредили захватајући у та дубока изворишта. Почело се са тада најстаријим песником синтезе традиције и модернизма Миодрагом Павловићем, а наставило са продуктивним и раскошним песничким гласом Љубомира Симовића. Непосредан повод да Хрисовуљу добије Иван Б. Лалић било је објављивање значајног дела за читаву српску књижевност двадесетог века, поеме „Четири канона“ у којој је песник у модерном духу обновио стару богослужбену српско-византијску књижевну врсту која је до тада постојала само у црквеној пракси. Тежња да се иде хронологијом по старештву, а сагледава актуелност, већ следеће године довела је до искорака, а млађи од многих других великих песника каснијих добитника Хрисовуље

1997. је Милосав Тешић који је половином деведестих направио изузетан продор у српској поезији тематизујући на уметнички изузетан начин историју и културу у немирно доба историјских сеоба. Ређали су се и наредних година, уз мање или више недоумица, песници али су мерила укрштана између онога што је књижевност већ верификовала као вредност и актуелност у ставралачком погледу. - Без обзира на сакрално значење симбола Жиче, мада су многи били православно веома утемељени у доживљају света, симболици и тематици, нисмо инсистирали да то буду песници тог профила. Тежили смо до буду најиндивидуалнији и најбољи гласови које имамо без обзира што су можда тематска интересовања ишла другим токовима у односу на нашу срењовековну традицију или националну тематику. Хтео сам да инсистирам на индивидуалној вредности, споју између савремених и наслеђених вредности, а не на подобној тематици и подобном усмерењу. Другоразредни, или трећеразредни, песник веран прокламативној националној баштини није неко коме треба одати признање само због тог опредељења. Важно је да се начини продор у ново, а на темељима који нису од јуче, и то је смисао читаве приче – каже др Хамовић. Сазнање да је златопечатну повељу у давним временима могао додељивати само владар било је довољно да свих ових година ни један до добитника није постављао питање материјалне сатисфакције какву носе сличне награде. Оно о томе да ни мање упливени у духовну сферу коју подразумева Жича нису крили осећања везана за место од посебног значаја било је често повод за нескривене изливе непатвореног узбуђења на чудесан празник какав је Преображење. Када је Љубомир Симовић у августу 1995. године примао Хрисовуљу, само петнаестак дана након великог погрома српског народа у Крајини, и почео да изговара беседу, која је касније више пута прештампавана, био је то чин колективног прочишћења за све присутне изазваног речима солидар-

31.8.2014.

МАГАЗИН

ности према народу, отварањем очију према грешкама и недостојним потезима оних који су бринули о њему тамо као и народу овде. Било је током вишегодишње традиције и других значајних беседа које су поводом дводеценијског јубилеја штампане у посебном издању „Песници у Жичи“. Више од двадесет година Краљево сваке наредне очекује у августу госта који је на нашем језику најбољи у посебној дисциплини језичког стваралаштва. Након што се, као што је то често случај, на почетку претеривало у амбициозном настојању за што већим бројем учесника последњих петнаестак година је манифестација сведена на одоговарајућу меру, а Српски духовни сабор преименован у Жички духовни сабор. Повод за то било је сазнање да се треба усредсредити на нешто што има тренутни и продужени ефекат и ослушкивати потребе саме средине. Креативна институционална страна краљевачке културе је врло

брзо разабрала шта јој треба, а ни финансијске могућности локалне самоуправе нису могле да подмире трошкове бројних хорова, ансамбала, представа са десетинама учесника. Драган Хамовић потврђује да су се временом профилисала два сегмента, један везан за књижевност и добитника Жичке хрисовуље, који воде Народна библиотека и Књижевни клуб, и други под капом Народног музеја који укључује пратеће, али важне, програме из широке области деловања ове установе. И локална самоуправа је схватила да јој оваква манифестација иде у прилог и да легитимише град у веома повољном светлу због поштовања према Жичи које треба изразити на одговарајући начин. У последњих неколико година скромну помоћ пружа и Министарство културе, па се опстанак ове манифестације више не доводи у питање. Кад се пореди оно што у матријалном смислу захтева одржавање Жичког духовног сабора долази се до

закључка да је то и до 15 пута мање од улагања у неке друге манифестације, а укупан ефекат није несразмеран количини средстава која се троше. Примедбе да је интересовање Краљевчана за Дане преображења, посебно научни скуп посвећен делу добитника Хрисовуље, све мање указује на различите врсте потреба и оквира у којима се оне задовољавају. Веза за светињу и високу културну димензију Жиче изискује потребу да и концепт манифестације буде према тој висини елитан у духовном погледу, а не неком статусном смислу. - Поента није да скуп буде посећен, јер је кључна ствар оно што излази у штампаном облику, а углед ове манифестације се мери и тиме што у десетинама најугледнијих библиотека у свету имате све зборнике радова са краљевачких научних скупова који се редовно цитирају у научним и критичким радовима. Постоје различите врсте афирмације и одјека. Неки су тренутни и видљиви, а неки споро-

више сужава круг потенцијалних кандидата који на високо остварен начин легитимизују делом стваралачку везу са нашим наслеђем. Прича је поново актуелизована последње две године, а размишља се и о присуству у савременој књижевности и додели млађим ауторима награде која ће имати повод у конкретној књизи. Хамовић страхује да би Жички духовни сабор сам по себи могао да се уруши уколико се брзо не нађе начин да се реконструише и обнове снаге које ће обезбедити да на квалитетан начин траје наредних година и деценија. - Као први човек жирија трудим се да избор добитника Хрисовуље буде коректан и прави, па не смемо да ризикујемо трећеразредне вредности националних поетика или ауторе који духовно, интелектуално, књижевно са најлибералнијим значењем и немају везе, а такви заузимају све више места у јавном простору. Више имају додира са свим другим културама него са сопственом, а то није смисао Жиче. Ако се

контаминира широко постављен симболизам Жиче онда то неће бити манифестација која доличи овој средини – каже др Хамовић. Као особа одговорна за избор кандидата Хамовић указује на неопходност разговора на тему измене концепције под претпоставком да би могло да дође и до бољих решења од оних на којима се темељи Жички духовни сабор. Правовремена реакција требало би да предупреди негативне последице проблема који се јављају, а који су из године у годину све израженији да би могли да угрозе висок реноме који је Жички духовни сабор Преображење градио скоро четврт века. Спуштањем критеријума за избор могло би се доћи до нивоа који је тематски везан са Жичом и националном традицијом, али не и вредностима као одговором на стваралачки тренутак. И баш због тога се тежи проналажењу квалитетнијих решења која ће обезбедити дужи живот ове манифестације на високом нивоу.

Т. Радовановић

возни али постојанији. Многих програма се сећамо са радошћу, или сетом, али кад видимо зборник радова о неком добитнику Хрисовуље, или ову читанку беседа која прати читав ток сабора, имате једну другу врсту задовољства јер се види улагање у нешто што има постојанији одјек и траг – каже др Хамовић. Још пре десетак годна иницирано је размишљање о измени концепта уз предлог да се Жичка хрисовуља додељује сваке друге године, а у години кад се не додељује манифестација допуни другим садржајима. Повод за овакав став лежи у сазнању да првих десет година одржавања Жичког духовног сабора није било тешко изабрати добитника Хрисовуље, што је у наредном периоду постајало све теже. Високо протоколарно и симболички постављен циљ подразумева избор комплетне ставралачке личности првог реда и њено представљање у оквиру манифестације кроз форме каква је и научни скуп. Показало се да се све

Милорад Којић

МАГАЗИН 31.8.2014.

Краљевчани у свету: Милорад Којић (4)

Фото: М. Радовановић

КРАЉЕВО ГРАД ЧУДА - Половином осамдесетих година рођена прва идеја о сплаву на Ибру који не би био класична и сувопарна кафана, у којој би се уз музику задовољавала потреба за јелом и пићем, већ место са одређеним бројем културних садржаја каквих нема на другим местима у граду. - Сплав је виђен као место на коме би, у миру и тишини, посетиоци могли да уживају у вечерима поезије, уметничке музике и ликовних изложби. - Мало потреба за послом а мало инат утицали су на жељу да се уместо кафане отвори спортски објекат који јача дух и тело. - Срби су научили да вежбају бицепсе бацањем алкохола у грло, а друге мишиће тако што гурају шанк

време кад се у Краљеву приватни бизнис сводио на ситне занатлије, а бити приватник представљало готово срамоту и родитељску претњу слабијим ђацима, они који су имали срећу да отпутују до Трста по фармерице и по коју мајицу да би лепо изгледали на корзоу, долазили су у контакт са другачијим светом. Краљевчани који су имали мало више могућности, па се усудили да посете још по коју од западноевропских земаља, а међу њих се убраја и јунак наше приче Милорад Којић Шерпа, могли су да виде, а потом схвате, колике могућности пружа приватни бизнис. Већ такво сазнање Којићу је било довољно да брижљиво у блокче од кога се није одвајао записује идеје које су се рађале на путовањима кроз Аустрију, Немачку, Француску... Током студија у Београду Ада Циганлија је била место на коме су се појавили први сплавови, „Плава лагуна“, „Баракуда“ и Клуб „Сава“ направљен на остацима неког старог

МАГАЗИН

31.8.2014.

брода... На Дунаву се стационирао тек један чији је власник, стицајем околности, био Краљевчанин Бранко Јанковић у то време члан популарног састава „Рокери с Мораву“. Његов сплав „Беле бутине“ био је састајалиште различитих музичара који су често након џем сешна настављали дружење са ромским колегама до раних јутарњих часова. Чест гост сплавова био је и Шерпа који је као заљубљеник у Ибар почео да машта о једном уз леву обалу реке испод Малих таласа у висини популарног водомера. Нешто што се у то време граничило са немогућим могло је да се роди само у глави човека какав је био Шерпа који је пре пуних 30 година прву подршку добио од екипе краљевачких пројектаната. Иако је пет хиљада немачких марака било превише пара за израду пројектне документације јачи од свих ограничења био је животни циљ да се река оплемени реализацијом идеје која се учинила интересантном и представницима ло-

калне власти. Идеја која је оцењена врхунском наилазила је на похвале што је давало доста оптимизма да Краљево буде први град у Србији, после Београда, који може да се похвали оваквим објектом. И док су постојећи били постављени на бурићима од нафте краљевачки пројекат је подразумевао изградњу чврстог објекта на понтонском мосту за форсирање реке какав се по сазнању инвеститора већ налазио на војном отпаду у Нишу. - Не размишљајући ни тренутак скокнем до Ниша и нађем те понтоне који су били неупотребљиви за војску, али у здравом стању и погодни за оно што је било предвиђено пројектом. Требало је да купим четири у облику чамца, као што је било планирано, и поставим их поред леве обале Ибра са крмом у смеру кретања воде. Кад је требало решавати питање фекалних вода и органског отпада из кухиње, а да не загађујемо реку, дошли смо на идеју да искористимо искуства бродоградилишта у Сплиту где су ми рекли

да постоје хемикалије које се користе на великим прекоокеанским бродовима. Отпадне воде се задржавају у посебном танку и посипају хемикалијом која их разграђује да би се након тога све вратило у океан. И управо један од четири понтона требало је да користи за одлагање отпадних вода – прича Којић. Према пројектованом броју гостију израчуната је количина отпада која би се из будућег ресторана избацила за седам дана, па се дошло до сазнања да само један део понтонског моста може да задовољи његове потребе. Ношен ентузијазмом који је водио ка реализацији несвакидашње идеје будући ресторатер се потрудио да обави све формалности и врло брзо добије потребне дозволе за градњу. Паралелно са овим делом посла у глави су се ројиле идеје о месту које неће бити класична и сувопарна кафана, у којој би се уз музику задовољавала потреба за јелом и пићем, већ место са одређеним бројем културних садржаја как-

вих нема на другим местима у граду. Сплав је већ виђен као место на коме би у миру и тишини посетиоци могли да уживају у вечерима поезије, уметничке музике и ликовних изложби. У средини сплава облика шкољке требало је да буде шанк, а око њега око две стотине места за посетиоце. На врху јарбола високог двадесетак метара планирано је да се виори државна застава, а од ње до подножја буду сајле до сваког сепареа којима би се подешавао положај једара у случају да посетиоци пожеле да се заклоне од јаког сунца у летњим месецима. Између свака два стола предвиђено по једно једро, а само од посетилаца зависило у каквом ће положају оно да буде. Облик основе површине 150 квадратних метара одредио је и име „Плава шкољка“, а функционалности целог објекта требало је да допринесе модерно опремљена кухиња иза шанка и санитарни чвор поред ње. Да ништа није препуштано случају доказује сазнање да је власник као

добар познавалац свега што у овој области нуде други угоститељски објекти будућим гостима пожелео да пружи више. Зато је поред традиционалне кухиње и морских специјалитета планирано да се услуга обогати могућношћу да сами, уз помоћ посебно одабраног особља, учествују у припремању хране и служењу пријатеља са којима су дошли. Све је требало да, уз богату понуду у до тада невиђеном објекту, омогући и осећај интимне кућне атмосфере. Био је Којић свестан и опасности каквима су због честих несугласица за запосленима били изложени власници краљевачких ресторана па је, да би предупредио непријатности због евентуалног одласка неког од важнијих радника, посебно кувара, и сам стекао потребна знања у угоститељској школи. Тада је још било тешко отварати приватне објекте, али се назирало време у коме је добра иницијатива наилазила на разумевање и подршку,

31.8.2014.

МАГАЗИН

а несвакидашњи пројекат је изазивао само речи хвале. На основу документације врло брзо су добијене потребне дозволе за прикључак на струју и воду, а канализација је већ решена тако што би се након разлагања у понтону испуштала у реку као техничка вода која није реметила флору и фауну реке. Посебним техничким решењем вешања помоћу четири сајле, од којих су две причвршћене на стубове поред обале а друге две на посебне држаче испод површине реке, сплав је заштићен од великих бујице јер је могао сигурно да се подиже и спушта у зависности од висине воде. Статика је обезбеђивала сигурност сплава при највећем оптерећењу, а сајле могле да издрже и три пута јаче бујице него што је тада имао Ибар при измереној брзини од једнаест метара у секунди. Понтони су изгледали као брод, и ако би при високом водостају наишао по неки пањ одбијао би се да не прави било какву штету. - Скоро све је било решено, али се као велики проблем појавило само још прибављање сагласности водопри-

вреде региона чије је седиште било у Чачку. Одлазим тамо, носим документацију, они су одушевљени и кажу да ће ме после разматрања обавестити о исходу. Убрзо стиже негативно решење са образложењем да брзина реке може да буде опасна, да може да откине сплав, направи штету и повреди неког. Време пролази, а ја се жалим и тражим вештачење републичке коморе за водопривреду, јер сам већ дао капару за понтоне. Никад се нисам бавио криминалним радњама, па ми није падало на памет да дајем паре некоме за нешто што не смета никоме у мом родном граду, али смета Чачанима. Скоро годину је трајао поступак од пројекта до коначног негативног решења због чега сам дигао руке од свега и кренуо у други бизнис, први фитнес центар у Краљеву – прича Којић посебно разочаран сазнањем да је већ у пролеће 1986. поред бране у Међувршју код Чачка постављен први сплав. Једино што се као могућност отварало професору физичког васпитања била је специфична школа за физичко

вежбање каква никако није могла да се уклопи у прилично строге прописе који су се односили на извођење било какве наставе. То је био повод за отварање првог фитнес центра у Србији под називом „Палестра“ заснованог на сазнању о значају физичког васпитања коме се посебна пажња поклањала још у гимназијама старе Грчке у којима су под истим називом припремани спортисти за учешће на Олимпијским играма. Мало потреба за послом а мало инат утицали су на жељу да се уместо кафане отвори спортски објекат који јача дух и тело. Стотинак квадрата породичне куће у Улици војводе Путника 60 било је довољно за смештај справа за вежбање, две свлачионице, купатила и санитарног чвора. Добијена је и дозвола за превођење стамбеног објекта у пословни простор, а колико је Краљеву био потребан фитнес центар показало се врло брзо након отварања у јесен 1986. године. Све што је ново одувек је, бар у почетку, привлачило пажњу средине, овом приликом и медија на којима је Којић као редован гост давао

савете о правилном развоју духа и тела. У то време је, посебно код жена, био популаран аеробик, па је поред тридесетак суграђанки које су редовно долазиле да вежбају у „Палестри“ из дана у дан бивало све више мушких кибицера од којих су неки само покушавали да покажу мишиће припадницама лепшег пола. Врло брзо се испоставило да се то негативно одражава на оне које су желеле да вежбају далеко од погледа „уљеза“, па је и посета почела да се осипа до тренутка кад су тренинзи за жене и мушкаре одржавани у различите дане. „Палестра“ је пружала могућности и за побољшање физичке спремности активних спортиста, па је врло брзо прерасла у тренажни центар у који су након кошаркаша долазили фудбалери. - Кад сам отварао „Палестру“ долазили су пријатељи и сваки донесе по флашу пића. Још онда сам схватио да би ово могла да буде врло лепа кафана, јер су Срби научили да вежбају

бицепсе бацањем алкохола у грло, а друге мишиће тако што гурају шанк. Након дуге и оштре зиме стигло је пролеће, а са првим лепим данима опало интересовање за вежбање, јер Краљевчани све више времена проводе поред Ибра и у природи. „Палестра“ умире преко лета, а ја не знам шта да радим и сетим се на оне догодовштине око пића приликом отварања. Објекат је био стар 120 година и са ручно тесаним храстовим гредама имао посебно топлу душу, па дођем на идеју да избацим сву опрему напоље и ставим је на распродају, а нешто сам и позајмио људима који су ми помагали. У Болоњи сам већ јео добру пицу, па потражим оно блокче у које сам још тада све записивао и тако се роди идеја о отварању пицерије „Пера Ждера“. Хтео сам да одржим аутентичност оригиналног амбијента, па сам преградио неколико сепареа, прерадио купатила у кухињу и тако је кренула прича. У пицерији сам проводио по 24 сата дневно, а готово четири године

нисам видео ни небо ни сунце. У Верони сам од једног од најбољих мајстора научио како да правим различите врсте пица, како да одредим дебљину теста и време печења у зависности од температуре. Знао сам да се у пећи са силикатном опеком, која се ложи дрвима, при температури од 400 степени пица пече до минут и по. Пећи на струју омогућавају печење на температури од највише 300 степени па, је потребно нешто дуже време. Пробао сам озидам пећ на дрва, али то није ишло, па сам користио оне на струју и гас у зависности од тога шта је у одређеном тренутку било економичније – прича Којић. Врло брзо се показало да је отварање пицерије прави потез после два безуспешна покушаја у Краљеву пре тога. Називи свих пица, сендвича и пасти били су на италијанском језику, а у врло кратком периоду „Пера Ждера“ је постало место редовних састанака оних који су увек тражили нешто ново. Т. Радовановић

Краљевачка музичка сцена: Милан Николић Шпанац (2)

МАГАЗИН

31.8.2014.

ПЕСМА ГОСПОДАР ЖИВОТА И СМРТИ

Сваког 26. августа, а Заим Имамовић је рођен тог дана 1921. године, из Краљева је стизала честитка за рођендан, а Шпанац није пропуштао ни један од концерата у околним градовима који су били изузетна прилика да се сретне са човеком кога је сматрао другим оцем. - Заим је док је још трајао рат умро у тешким мукама фебруара 1994. године у подруму зграде у којој је живео.- Пре тога је био принуђен да прода хармонику сина Неџада како би могао да купи лекове. - Деветнаест година после смрти Заима Имамовића Шпанац поново у Сарајеву. - Четрдесет година након забране слепи певач Хусеин Куртагић снимио песму „Плућа су ми болна“. - Иако више нема правог севдаха поред Сарајева чује се још једино у Краљеву

Фото: М. Радовановић

Милан Николић Шпанац

31.8.2014.

МАГАЗИН

ешко је у данашње време схватити шта је у време када је Милан Николић стасавао за самосталан живот значио одлазак у војску. Због тога је и прво питање лекарима пре повратка кући након вишемесечног лечења било да ли ће, кад за то дође време, моћи да служи војску. И док је по који од вршњака покушавао да пронађе начин како би избегао, или бар за што касније одложио, ову обавезу Шпанац је стално стрепео од помисли да неће бити позван на одслужење војног рока. Време проведено у војсци сматрало се потврдом спремности да поднесе и најтеже обавезе, али и докаже како тешка болест није оставила трајнијег трага у организму. Након што га је у више наврата лекарска комисија на регрутацији проглашавала привремено неспособним за служење војске пожалио се Шпанац тадашњем председнику ФК „Слога“ и начелника краљевачког Секретаријата

за унутрашње послове Андру Вујовићу. Више од било чега обрадовао га је савет да му се јави кад следећи пут добије позив за регрутацију. По ко зна који пут су чланови комисије у картону војног обвезника пронашли извештај о тешкој болести и стању у коме се налази Шпанац, али је реч начелника СУП-а била довољно респектабилна да се пресрећни регрут 1966. године са новом генерацијом војника нађе у Загребу. Ништа му од поверених задатака није било тешко па ни у чему није заостајао за осталим војницима иако се повремено прибојавао да би могло да се открије под кавим је околностима доспео у јединицу. Стрепња је појачана у тренутку кад је, док је копао ровове, стигла наредба да се јави капетану који је командовао јединицом, а са њим продужи до пуковника на вишем положају у командној структури. Све време су се у глави врзмале различите

мисли у вези разлога ове неочекиване посете и потајни страх да би могао да буде враћен кући што је најмање желео. Није уобичајено да високи официр ЈНА са тек пристиглим војником разговара а камоли да га пре тога понуди кафом. Још више је Шпанац био изненађен кад је сазнао за жељу претпостављеног официра да сазна више о околностима под којима се упознао са Заимом Имамовићем. Мада у првом тренутку није било потпуно јасно откуд овај зна за искрено пријатељство сазнаће да је командант Војне поште 2887 добио писмо од Заима Имамовића у коме се помиње и Шпанац. Случај је хтео да раније током службовања у Мостару упозна елиту босанског севдаха Заима Имамовића, Наду Мамулу, Зехру Деовић, Исмета Алајбеговића Шерба... Поштовање према великом уметнику било је прилика да колико је то

Миланчету правом пријатељу Имао сам доста пријатеља, сада је све мање и мање. Живот се је потпуно промјенио у сваком погледу, па тако ни пријатеља нема оних правих. Од пријатеља оних правих остао је само један, то је Милан Николић Шпанац, Миланче из Краљева велики љубитељ босанског севдаха, севдалинке, праве народне музике. Упознали смо се преко једног писма прије 20 и више година.Од тада па до данас, а мислим и у будућности да одржавамо сталну везу. Миланче је посто члан наше породице као и његова Милица. Тако се воле и поштују прави пријатељи. 15.2.1990. Поздрав Заим Имамовић Сарајево. могуће помогне Николићу који је почаствован звањем курира команданта јединице. Вести о необичном пријатељству анонимног Краљевчанина и еминентног уметника брзо се ширила до највиших нивоа војне хијерархије. - Долази генерал-пуковник Виктор Бубањ са другим генералима, а кад су отишли дође један потпуковник и каже Шпанац да частиш. Док су обилазили ракетну базу пуковник је испричао генералу о мени и помоћи коју ми је пружио Заим, а овај додели петнаест дана наградног одсуства и предложи да се о мени објави текст у часопису „Народна армија“ – каже Шпанац који је у свакој прилици тражио повод да добротвору искаже захвалност и поштовање. Прилика за то пружила се пред концерт Новице Неговановића у краљевачкој хали спортова, кад је његов брат кренуо ка Сарајеву да довезе Заима

Имамовића. Као и у бројним другим приликама Шпанац је послао пригодан поклон који су овом приликом направиле колеге из „Термопластике“. Сваког 26. августа, а Заим Имамовић је рођен тог дана 1921. године, из Краљева је стизала честитка за рођендан, а Шпанац није пропуштао ни један од концерата у околним градовима који су били изузетна прилика да се сретне са човеком кога је сматраодругим оцем. Било је тако у Нишу, приликом отварања Хотела „Труба“ у Гучи, спортске дворане „Језеро“ у Крагујевцу и многим другим местима. Посебна прилика били су фестивали на Илиџи. Почетак деведесетих година прошлог века обележили су ратови на просторима бивше Југославије, а пред већ договорени сусрет у Сарајеву 1990. године до Шпанца је стигла информација да није погодно време за долазак. - Рекао је да ће ми накнадно јавити

када да дођем, али је у времену избио рат тако да дуго нисам имао никаквих информација о њему. Распитивао сам се и уз помоћ радио-аматера који су одржавали везе са колегама у Сарајеву, али и код певача са којима сам долазио у контакт. Заим је док је још трајао рат умро у тешким мукама фебруара 1994. године у подруму зграде у којој је живео. То сам сазнао касније као и то да га је неколико пута обишао Сафет Исовић, а да би могао да купи 15 лекова које је пио сваког дана морао је да прода и Неџадову хармонику. Заувек је остала тајна зашто једног таквог човека нису одвели на лечење негде у иностранство. Кад сам после годину дана успоставио везу са кевом причала ми је о свему док смо обоје плакали. Био је душа од човека, волео подједнако Србина, Хрвата и Муслимана и није заслужио да заврши на такав начин. Тек 19 година после његове смрти први пут сам поново отишао у

МАГАЗИН

31.8.2014.

Сарајево, јер више нисам могао да издржим. Отишао сам код кеве којој су купили мањи стан кад им је срушена кућа. Отишли смо на гробље, али ми је жао што нисам обишао гроб Шербе Алајбеговића и дивног хармоникаша Мустафе Крилића – прича Шпанац уз подсећање да је и Заим Имамовић почео музичку каријеру као хармоникаш али је због болести био принуђен да се растане са хармоником и посвети само певању. На необично пријатељство подсећа само албум у коме су сви објављени новински текстови од 1961. године, најчешће изрезивани из „Сабора“, али и писма, разгледнице и честитке које су стизале од Заима. Захваљујући необичном познанству за Шпанца се чуло и ван Краљева, па није било ретко да му се јаве и људи које није познавао, али и да га позову да евоцира успомену на пријатеља кога више нема. Велики поштовалац и љубитељ Имамовићеве музике од најмлађих дана, кад су га звали мали Заим, био је Кемал Монтено. Сазнање

за страст Милана Николића у скупљању документације о популарном Зајку било је повод за сусрет у Врњачкој Бањи Богату колекцију свега што има везе са босанским севдахом Милан Николић употпуњава и много година

после смрти Заима Имамовића. Велику помоћ у томе пружио му је новинар Вехид Гуњић који је послао на дисковима 56 емисија популарне емисије Телевизије Сарајево „Мераклије“. Део тога уступио је Телевизији „Мелос“ за емитовање у популарној емисији Го-

рана Милошевића „Музичка апотека“. Приликом све ређих одлазака у Сарајево није Шпанац пропуштао прилику да бројна значајна имена народне музике подсети како се, сем овог града, севдах чује још једино у Краљеву. Чује се захваљујући њему због сазнања да поред свих других лепих песама не може без правог севдаха каквог је све мање и у граду из кога је потекао. - Ни у Сарајеву нема више правог севдаха, јер је пао у заборав. Ја често заспим док слушам севдах са неког од бројних дискова које имам. Знам и доста песама, а кад отпевам по неколико док идем кроз планину осећам се као да сам примио инјекцију. Испразним се и олакшам и једино песма толико позитивно утиче на мене да се осећам као излечен – каже Шпанац који је на једном месту написао да му је Заим Имамовић још током лечења помогао исто колико и медицинска сестра Љиљана Здравковић која је водила рачуна о њему. Све је мање оних који се сећају песама „Стара стаза“, „Ево румен ружу“,

Песма мога другог оца Заима Имамовића ме је лечила као шум реке, и не само лечила него и заувек зближила са великим уметником песме, човеком великог срца и топлих очију. Никада нећу заборавити Стару стазу, те дане и Заима кога носим у срцу као нешто најдраже. „Не питај ме стара мајко“, „Некада сам севдисао“, „Аземина“, „Често млађан прошетам крај Дрине“, „Знаш ли да те душа сања“, „За чим жалиш мој јаране“ за коју Шпанац рече да је инспирисана његовим животом. Четрдесет година након забране слепи певач Хусеин Куртагић снимио је песму „Плућа су ми болна“. Снимила је и Нада Мамула, а повремено певали и бројни други певачи прилагођавајући својим могућностима делове текста. Откако је пре неколико година отишао у пензију Шпанац је чешћи посетилац околних села, пре свих оних на брдовитијем подручју. Ни становницима крајева од Столова до Витановца

и Гледића више није чудна појава човека који док иде кроз шуму пева давно заборављене севдалинке. Знају га и у Гледићу, Сибници, Закути, Петропољу, Годачици, Раваници, Лешеву, Милаковцу а у свакој од кућа у овим местима има разумевања ако уобичајену шетњу угрози невреме. - Цело лето идем, сваки трећи или четврти дан, а ако не одем до Мораве не могу да спавам. Доста пешачим и уз пут запевам, а људи кажу да певам из душе и то само Заимове песме, јер ми само оне леже. Избегавам дуван и упола девет морам да легнем јер ми је тако саветовао Заим кога сам слушао као Бога, чак и кад ме је саветовао да се учланим у Савез комуниста. Пре неки дан сам честитао Бајрам Ханки Палдум и Зехри Деовић. Скоро је била на телевизији емисија о Зори Дубљевић која живи у Мађарској, па ћу и њој да се јавим. Имам и доста сувенира који ме везују за Сарајево, Илиџу и Баш чаршију – каже Шпанац који се никада не одваја од албума који увек подсећа на незаборавно пријатељство. Зид његове куће краси портрет Заима Имамовића, рад краљевачког сликара Зорана Китића чији се отац од тешке болести лечио кад и Шпанац. Као најмлађи помагао му је, као и осталима у диспанзеру, да се обрије, прошета, поразговара са њим. Више од свега радује сазнање о поштовању које Заиму Имамовићу и после смрти исказују велике естрадне звезде Вера Матовић, Мирослав Илић, Јовица Петковић, Бора Дугић... Т. Радовановић

МАГАЗИН 31.8.2014.

Фото: М. Радовановић

Чудесни перформанс у Вили „Магдала“

МАГАЗИН

31.8.2014.

ИГРА ЗА ДУШУ И СРЦЕ

- Најављена као изненађење вечери Татјана Голубовић изводећи трбушни плес у егзотичном костиму читаве вечери привлачила пажњу, и по неки уздах, присутних на овогодишњем маскенбалу у Магдали. - Домаћица маскенбала сликарка Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић препоручила осетљивијим мушкарцима да пре него погледају како Татјана изводи егзотичне плесове за сваки случај узму по коју таблету која смирујуће делује на срце

Фото: М. Радовановић

а колико у Краљеву била присутна теза да из града због тешке економске ситуације велики број људи, увек се тврди школованих, само одлази има доказа да то није увек тако, па има оних који су у ову средину дошли различитим поводима и ту остали. У Краљево је пре скоро три године из родног Вршца допутовала професор гастрономије и хотелијерства Татјана Голубовић и овде остала, до када показаће време. Непосредан повод за разговор није ни било да се истражују разлози доласка већ нешто што се врло ретко дешава у овој средини, а што никога не оставља равнодушним. Прве године живота, све до поласка у школу, Татјана је провела код баке у Марсеју смештеном на југу Француске, на Азурној обали између Нице и Монпељеа. Лучки град на северу Средоземног мора одувек је био стециште људи из целог света, понајвише оних који су, у потрази за бољим животом, најчешће долазили из Африке да би касније доводили породице и ту остајали. Доносили су са собом и обичаје средине из које долазе, а често песмом и игром одржавали везе са родним крајем. Певала су

МАГАЗИН

31.8.2014.

и играла и деца са којима се Татјана дружила, а звуци арапске музике све више су пленили пажњу темпераментне девојчице. Специфичан ритам је привлачио све више, па је од Арапа почела да учи плес који је у Краљеву демонстрирала другог дана августа ове године. Иако су прошле године од времена када је последњи пут била у контакту са онима који су је заразили новим ритмом он је остао дубоко присутан у њој, а експлодирао тек у посебним ситуацијама. Ни много година касније нема рационалног објашњења како је само неколико месеци директног контакта са овом врстом музике и плеса могло да остави толико дубок траг и остане присутно деценијама. Полазак у школу условио је све мање времена за игру, а ускоро је уследио и повратак у родни град чиме се, бар на неко време, прекида сваки контакт са овом врстом музике и плеса. Са одрастањем су јачала нека друга интересовања, а сазнање да су родитељи угоститељи било довољан разлог да и она крене тим путем кроз средњу угоститељску, а затим високу струковну школа која води до менаџера угоститељства. Позив који је

донео многа задовољства допринео је да пуних двадесет година као професор млађим генерацијама преноси стечена искуства. - Никад касније нисам имала претерану жељу да будем плесачица и никад ме није интересовало да ли за то постоје школе. Ја сам професор са бројним признањима, златним медаљама освојеним за прва места на савезним и републичким такичењима још за време школовања. Са 18 година сам почела да радим у ЈАТ-у и паралално са тим даље учила, а оно што сам савладала боље од осталих доказивала на такмичењима угоститеља која су одржавана у Врњачкој Бањи, на Златибору, у Херцег Новом и другим местима. У то време није било безначајно као најмлађи такмичар освојити прво место и златну медаљу поред знатно искуснијих чланова 27 екипа из целе Југославије – каже Татјана. Пред строгим погледима чланова жирија који су чинили доктори и магистри угоститељства складни покрети сваке од техника услуживања нису могли остати непримећени. На први поглед стидљива, а кад одагна првобитну трему тек мало говорљивија, Татјана са одушевљењем

прича о искуствима везаним за различите врсте хране и пића, врстама меса, белим и црним винима која иду уз њих. За свако од њих постоје строго дефинисана правила и тек кад се испоштују до крајњих граница може да се доживи задовољство због којег се и одлази у врхунски угоститетљски објекат. Неупућеном посетиоцу таквих места не значи превише термин менаџер у угоститељству. Бољим познаваоцима стања у овој области савршено је јасно да је то особа способна да у сваком тренутку процени госта, па и пре него изрази било какву жељу са довољно сигурности може да закључи због чега је дошао. Због тога ваљда редовни посетиоци оваквих места и имају потпуно поверење у менаџера који настоји да сваки пут изненади нечим новим. - Велика љубав и посвећеност послу утицали су да се школујм увек даље док нисам достигла плафон у овој струци. Задовољна сам успехом који је награђиван медаљама, а још више оним вреднијим којим сам велико искуство и знање преносила на млађе генерације. Када се достигне плафон остаје још једино да се код

њих развија љубав према овом послу, утврђују знања и жеља за усавршавањем – каже Татјана. А управо то је две деценије настојала да уради са великом преданошћу професора услуживања и куварства, али и у практичној настави у различитим угоститељским објектима кроз дугогодишњу успешну сарадњу са управницима ресторана и директорима хотела. Највећа награда за све је сазнање да се на завршном испиту генерације ученика које је три године водила до професионалног звања од укупно 36 појавило 28 ученика који су и пре дипломског испита успели да се запосле. Они који су били спремни да се максимално посвете послу са великом ширином достизали су врхунске домете и постали тражени у екслузивним локалима, на бродовима, у иностранству... И ма колико да повод за разговор није ни угоститељство ни хотелијерство тешко је прекидати монолог некога ко је до те мере посвећен позиву којим се бави, а који пружа неслућене могућности за исказивање креативности. Врхунску дозу креативности показала је и Татјана Голубовић кад се пред поприличном групом гостију ового-

дишњег маскенбала у Вили Магдала појавила у изазовном костиму прилагођеном оваквој врсти плеса. - Носим костим какав одговара овој врсти музике и плесу на који она подстиче. Иако не слушам пречесто ту врсту музике осећај за ритам и давно створена љубав у посебним приликама ме натерају да се покренем. Овај наступ пред гостима је и начин да се захвалим домаћици овог предивног дома Милени чије су ме слике, и оно што је на њима, посебно инспирисале за плес – каже Татјана. Краљевачка сликарка Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић не штеди речи хвале за гошћу која није могла да одбије позив и поведе рачуна о гостима током пријатне августовске вечери. Иако на први поглед незаинтересована Татјана је све време контролисала атмосферу и будно пратила сваког од њих како би им боравак у Магдали учинила што пријатнијим. Домаћица је на крају открила и једну малу тајну, а осетљивијим мушкарцима препоручила да пре него погледају како Татјана изводи егзотичне плесове за сваки случај узму по коју таблету која смирујуће делује на срце. Т. Радовановић

МАГАЗИН

31.8.2014.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

На тајном задатку: Повратак у колеџ Филм је наставак великог хита, како су га наши дистрибутери превели – „На тајном задатку“, а који је на благајнама зарадио 200 милиона долара. Након што су прошли кроз средњу школу полицајце Шмита и Џенка очекују велике ствари пошто преузму тајни задатак и нађу се на локалном факултету. Кад Џенко упозна сродну душу у атлетском тиму, а Шмита преокупирају предавања боемске уметности, обојица започињу озбиљно преиспитивање свог партнерства. Убрзо се њих двојица неће сретати само са проблемом решавања случаја због којег су дошли на факултет, већ открију да ли поседују вољу и жељу да

ступе у пријатељски однос какав имају старији, озбиљни људи. Ако успеју да надвладају адолесценцију и постану мушкарци, одлазак на факултет би могла бити најбоља ствар која им се икада догодила. Филм се приказује у термину од 22 сата по цени од 250 динара.

Ухвати ритам Филм Ухвати ритам 2, прати бунтовну играчицу Енди која је на почетку члан плесачке групе 410 због чега бежи из школе и прави велике проблеме па њена старатељка одлучује да је пошаље код тетке у Тексас. Како би то избегла Енди уписује уметничку школу у Мериленду, а због тога запоставила своју екипу, па бива избачена

из групе 410. С обзиром на урбан начин играња мисли да је нико у новој школи неће разумети, али увиђа да има још ученика који су као она, и због тога са новом симпатијом Чејс одлучују да оснују своју групу плесача која би се такмичила на уличним такмичењима на којима је раније учествовала са групом 410. Нико из њене старе екипе 410 није срећан због тога, а предводник групе прети Енди и Чејсу и уништава им школу. Након што је избачена из школе Енди је спремна да иде у Тексас и распусти плесачку групу, али сви из ње скупљају храброст да покажу шта знају на једном уличном такмичењу и зову Енди да их предводи. Кад што њена старатељка увиди колико Енди то значи пушта је да оде на такмичење на коме мора да победи групу 410 која је петоструки узастопни победник. Иако

им у почетку нису дозволили ни да наступе, Ендина група на крају презентује одличну кореографију и тако побеђује на такмичењу. Филм се приказује од 20 сати по цени од 200 динара.

Повратак у Оз Анимирани 3Д мјузикл Повратак у Оз темељи се на авантуристичким књигама чији је аутор Роџер Стентон Баум, праунук Л. Франка Баума. Наставак једне од најпопуларнијих и најомиљенијих бајки затиче Дороти у време након што је торнадо погодио Канзас из кога су се сви иселили. По повратку у Оз покушава да спаси старе пријатеље Страшило, Лава, Лименка и Глинда којима прети нови зликовац Луда. Мудрица, Шећерко, Порцулан-

ска принцеза и Пловко придружују се Дороти на чаробном путовању кроз сликовити Оз не би ли повратила ред и срећу у Сарагдни град. Уз музику коју је компоновао за Оскара номиновани Брyан Адамс, Повратак у Оз је прави повратак у шармантни породични серијал Оз. Редитељ филма Даниел Ст. Пјер каже да је требало више од седамдесет година, док љубитељи Оза широм света коначно сазнају што се догодило са Дороти кад се вратила у Канзас. Сви који су суделовали у стварању тог филма успели су да покажу колико су талентовани, а уметнички тим осмислио је свет потпуно новог стила и димензије, а ипак веран његовим коренима. Оз је и даље исти - ради се о пријатељству, верности, нади, очувању, одлучности и важности дома, о

заједници, заједничком раду за општу добробит, а посебно у тренуцима суочавања с непријатељима. Тема и порука овог филма толико су важна јер су аутори желели да прикажу како људи преживљавају у ситуацијама које нису нимало обичне, нити очекиване, као и што из тих ситуација могу научити. Оригинални „Чаробњак из Оза“ снимљен је 1939. године, са Џуди Гарланд у главној улози, а режисер је био Виктор Флеминг. Освојио је два Оскара, за најбољу музику и песму „Изнад реке“. Ипак, много је значајније то што га многи филмски критичари и сада сматрају једним од најлепших филмова за децу свих времена... Филм се приказује до 3.септембра у термину од 18 сати, а улазница кошта 300 динара. Т. радовановић

Из Полицијске управе Краљево

ВИШЕ НЕДИСЦИПЛ

ако би смањење броја евидентираних кривичних дела током последњих седам дана за десетак одсто могло да радује сазнање о евидентираних 44 у времену од 18. до 25. августа сведочи о још и даље високом степену активности оних који су склони њиховом вршењу. И док је број од два евидентирана кривична дела која се везују за привредни криминал остао на истом нивоу као седам дана раније смањење се бележи код оних која се карактеришу као дела општег криминала. Успех у откривању починилаца је и даље више него скроман па су од укупног броја познати починиоци тек девет кривичних дела. За онолико колико је смањен број кривичних дела повећан је број прекршаја као повода за ремећења јавног реда и мира у обе категорије па је евидентирано шест туча и 14 осталих прекршаја. Ако се суди на основу броја собраћајних незгода може се говорити о знатно мање безбедној седмици јер је евидентирано 14 случајева од којих су девет као последица имале повређена

МАГАЗИН

31.8.2014.

лица а пет само материјалну штету. Три особе су задобиле теже телесне повреде, једанаест лакше а материјална штета је процењена на близу 600 хиљада динара. У исто време евидентирано је 359 прекршаја у области безбедности саобраћаја што је чини више него дупло у односу на претходни статистички период.

НАПАД НА ПОЛИЦАЈЦА Оно што у неким ранијим периодима није могло да се замисли у новије време је сасвим уобичајена појава. Није познато да ли је и у то време било напада на чуваре реда, а да се о томе није говорило, или су грађани ослобођени бројних стега постали осионији, али у последње време и грађани са приличном равнодушношћу примају информацију да је нападнут који од припадника полиције. Посебно је питање колико је то знак осионости или губитак поверење у оне којима је поверена брига о безбедности грађана. Било како било припадници краљевачке Полицијске управе ухапсили

су тридесеттрогодишњег Крагујевчанина Н. Ј. са образложењем да је нанео лаке телесне повреде полицајцу који је пратио навијаче Фудбалског клуба „Раднички 1923“ од Крагујевца до Новог Пазара. Фудбалске утакмице постале су повод за испољавање посебне агресивности која се са стадиона све више преноси и на градске улице, овога пута на магистрални пут који од Краљева води ка Новом Пазару на коме је осумњичени комбијем, у коме је превозио навијаче ФК „Раднички 1923“, ометао саобраћај. Сем што је више пута успоравао вожњу да би се поздрављао са навијачима из другог возила пружајући руке кроз прозор, и узимао кесе са алкохолним пићем у току вожње, Н.Ј се терети и да је извршио кривично дело које се карактерише као напад на службено лице у вршењу службене дужности због чега му је судија за претходни поступак Основног суда у Рашки, на предлог тужилаштва, одредио притвор у трајању до 30 дана. Возила са навијачима пратила су службена возила, а када се колона зауставила поред магистралног пута у

ИНОВАНИХ ВОЗАЧА

Рашки осумњичени је ударцем песницом у главу нанео лаке телесне повреде полицијском службенику Полицијске управе Крагујевац који је био у пратњи навијача. У саопштењу Полицијске управе наводи се и да су га након инцидента полицијски службеници спречили у покушају бекства.

МАРИХУАНА У ПРТЉАЖНИКУ После подуже паузе у откривању оних који се баве прометом наркотика из Полицијске управе стиже информација да су активности на сузбијању шверца настављене, а да су њени припадници пронашли и запленили више од 17 килограма марихуане која је била намењена препродаји на нарко тржишту. Марихуана је откривена у Прогорелици приликом контроле аутомобила „опел вектра“ власотиначких регистарских таблица, а пронађено је 17 пакета са нешто више од исто толико килограма ове дроге набављене на подручју Косова и Метохије. Због сумње да је извршио кривично дело, које закон карактерише као неовлашћену производњу и ста-

вљање у промет опојних дрога, ухапшен је двадесетдвогодишњи С.Д. из Приштине који је после задржавања до 48 сати приведен вишем јавном тужиоцу, а рад на расветљавању свих околности кривичног дела настављен.

ПОКУШАЈ УБИСТВА Епилог масовне туче испред кафеа у Јарчујку је оптужба за покушај убиства која се ставља на терет педесетогодишњем Краљевчанину А.Ш. и кривична пријава против П.Т. (1971), Н.Т. (1972) и П.Д. (1946) из Краљева због учешћа у тучи. Припадници краљевачке криминалистичке полиције су ухапсили и задржали до 48 сати четворицу осумњичених који су након заржавања приведени вишем јавном тужиоцу. У среду око 18 сати испред кафеа у Jaрчујку дошло је до туче у којој су учествовали П.Т., Н.Т. и А.Ј. (1970) са једне и П.Д. и А.Ш, са друге стране. Када су П.Д. и А.Ш. покушали да се удаље са места догађаја сустигли су их и ударали дрвеним моткама П.Т., Н.Т. и А.Ј. а у сукобу је А.Ш. ножем нанео тешке

телесне повреде А.Ј, који је одмах пребачен у краљевачку болницу.

ИНСПЕКТОР ПРЕВАРАНТ Припадници краљевачке криминалистичке полиције су ухапсили и задржали до 48 сати С.Ш. (1952) републичког саобраћајног инспектора из Краљева због сумње да је извршио 10 кривичних дела преваре. Осумњичени је од 2012. године ступио у контакт са 10 грађана Краљева које је довео у заблуду, нудећи им посао уз повољне радне услове и плату од око 2.500 евра у Немачкој где, како је наводио, има другара који има потребу за радном снагом у приватној грађевинској фирму. Оштећени грађани су осумњићеном на име израде радне дозволе уз фотокопије пасоша и диплома о завршеној школи давали и тражених 500 евра. Из Немачке су се брзо враћали с обзиром да им нису били обезбеђени радни папири, као ни адекватни услови за становање и плата. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs