MagazIN 129

МАГАЗИН Година II * Број 129 * 10. август 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 10.8.2014.

3

4

МАГАЗИН 10.8.2014.

Други међународни фестивал краткометражног филма Србија Грчка Француска Немачка Шпанија Турска Хрватска Велс Куба Холандија Италија Иран Малта Канада Финска Тајван Индија Пољска Бангладеш Македонија Аргентина

5

Србија и европске интеграције

МАГАЗИН

10.8.2014.

ПРЕГОВАРАЧК

6

КА ПОГЛАВЉА ПОГЛАВЉЕ 32 – ФИНАНСИЈСКА КОНТРОЛА

О

во поглавље садржи четири главне области на које се односи политика, а то су јавна унутрашња финансијска контрола, екстерна ревизија, заштита финансијских интереса Европске уније и заштита евра од фалсификовања. Јавна унутрашња финансијска контрола је свеобухватан концепт за подршку земљи кандидату при побољшању њеног система унутрашње контроле и обухвата међународно признате стандарде и добру праксу Уније у погледу интерне контроле у целом јавном сектору. Eкстерна ревизија се односи на функцију врховне ревизорске институције, која је одговорна парламенту, а јавна унутрашња финансијска контрола и екстерна ревизија се односе на целокупан јавни буџет, посебно на приходе и расходе на централном нивоу, укључујући страна средства. У погледу екстерне ревизије, од земље кандидата се очекује да примени норме које је дефинисала Међународна организација врховних ревизорских институција, посебно декларација из Лиме и Мексика, које предвиђају да те институције буду функционално, институционално и финансијски независне и да буду одговорне само парламенту. Остала релевантна питања у овом поглављу тичу се заштите финансијских интереса Европске уније који укључује оперативну сарадњу земаља чланица, које морају бити способне да ефикасно сарађују са Европском коми-

сијом и да извештавају о свим сумњивим случајевима и нерегуларностима, као и о злоупотребама. Такве сарадње морају да обезбеде заштиту фондова Европске уније на најмање једнаком нивоу заштите националних фондова, а у току припреме за чланство, неопходно је да земља кандидат успостави ефективне структуре и капацитете за сарадњу и координацију. Овај део поглавља садржи неказнене аспекте заштите евра од фалсификовања, као што је забрана употребе медаља и жетона сличних кованицама евра, обавезу финансијских институција да повуку фалсификоване банкноте и кованице, као и оснивање тела и поступака за ефикасну борбу против фалсификовања. Преговарачку групу за финансијски надзор предводе председник, заменик председника, секретар и заменик секретара, који се именују из реда представника Министарства финансија, а чланови Преговарачке групе су представници Државне ревизорске институције, Народне банке Србије, Министарства унутрашњих послова, Републичког секретаријата за законодавство, Канцеларије за ревизију система управљања средствима Европске уније и Канцеларије за европске интеграције.

Корист и резултат за Србију Држава кандидат за чланство у Европској унији спроводи реформе које

имају за циљ унапређење управљања јавним финансијама, кроз развој система управљања и контроле над коришћењем јавних средстава, како би као чланица била спремна за изазове које доноси чланство и могућности у погледу коришћења финансијских средстава Уније. Значај ефективног система унутрашње финансијске контроле у јавном сектору је у томе што доприноси успешнијем и одговорнијем коришћењу буџетских средстава на државном и локалном нивоу. Истовремено, кроз развој овог система се у јавни сектор уводи нови приступ управљању кроз дефинисање стратешких циљева у обављању делатности, сагледавање ризика, као и успостављање јачих контролних механизама у прикупљању и трошењу буџетских средстава. У погледу екстерне ревизије, усклађивањем са захтевима у процесу приступања утиче се на успостављање функционално и оперативно независне врховне ревизорске институције. У области сузбијања неправилности и превара у погледу финансијских интереса Европске уније држава кандидат треба да обезбеди неопходне административне капацитете који ће се бавити питањима сузбијања неправилности и превара у коришћењу финансијских средстава, као и да успостави одговарајућу административну структуру потребну за борбу против кривотворења новчаница и кованица евра.

7

ПОГЛАВЉЕ 33 – ФИНАНСИЈСКЕ И БУЏЕТСКЕ ОДРЕДБЕ

О

во поглавље обухвата правила која се односе на финансијска средства неопходна за финансирање буџета Европске уније. Буџетска средства прикупљају се из три основне врсте прихода: традиционалних сопствених (приходи од царина укључујући и царине на пољопривредне производе и дажбине на шећер), сопствених средстава по основу пореза на додату вредност и сопствених средстава из уплата држава чланица на основу бруто националног дохотка. Земље чланице морају да имају одговарајући административни капацитет да адекватно координишу и обезбеде тачан буџет, прикупљање, исплату и контролу сопствених средстава. Правне тековине у овој области су директно обавезујуће и не захтевају преношење у национално законодавство. Међутим, потребно је предузети све неопходне кораке како би се обезбедила пуна и правилна примена пра-

вила о сопственим средствима од тренутка приступања. Уплате сопствених средстава држава чланица на основу бруто националног дохотка су најважнији извор прихода Европске уније и у знатној мери су директно повезане са економском снагом појединих држава чланица. Годишњи буџет се планира у оквиру Финансијске перспективе, која чини вишегодишњи финансијки оквир за буџетске приоритете током средњорочног периода, и она се пре свега бави расходном страном буџета, односно програмима који се финансирају из заједничког буџета Европске уније. Преговарачку групу за финансијска и буџетска питања предводе председник, заменик председника, секретар и заменик секретара, који се именују из реда представника Министарства финансија, а чланови Преговарачке групе су представници Народне банке Србије, Министарства привреде, Ми-

нистарства регионалног развоја и локалне самоуправе, Републичког завода за статистику, Републичког секретаријата за законодавство и Канцеларије за европске интеграције.

Корист и резултат за Србију Од приступања Европској унији држава чланица уплаћује потребне доприносе у заједнички буџет, тако да је у могућности да у одређеном износу користи средства из одговарајућих фондова. Спровођење правних тековина Европске уније у овој области подразумева да држава чланица располаже административним капацитетом који ће бити у могућности да на поуздан и прописан начин обавља делатности у вези са одређивањем и стављањем на располагање финансијског доприноса земље чланице буџету.

МАГАЗИН

10.8.2014.

ПОГЛАВЉЕ 34 – ИНСТИТУЦИЈЕ

8

Основна тема овог поглавља, о коме се разговара на крају преговарачког процеса, када је већ извесно да ће држава кандидат постати држава која приступа, је учешће будуће чланице у раду институција Европске уније. То подразумева да се одреди колико представника и у којој институцији ће имати, али и на који начин ће гласати у одређеним телима и како се рачуна број гласова које ће имати та држава. Основно што се одређује је број гласова у Европском савету и Савету министара Европске уније, а прецизно се утврђује колики број гласова ће будућа држава чланица имати када се одлучује у оквиру Савета у случајевима када се одлуке доносе квалификованом већином. Европски савет је тело које чине шефови држава и влада држава чланица, док Савет министара Европске уније има више формата, у зависности од теме, али га увек чине

министри држава чланица, с тим што могу бити из различитих ресора. Европска комисија је састављена од онолико комесара колико има држава чланица Европске уније, тако да је свака држава приступањем добила могућност да добије и једног комесара који ће бити држављанин те државе. Европски парламент је институција за коју се посланици који га чине бирају на непосредним изборима. Држава ступањем у чланство има право да њени држављани буду бирани за чланове Европског парламента, као и да њени грађани гласају. Лисабонски уговор је одредио укупан број посланика Европског парламента, а колико ће свака држава чланица имати посланика у ком сазиву одређује Савет Европске уније пре сваких избора, који се одржавају сваких седам година. Преговарачком групом за институ-

ције председава Канцеларија за европске интеграције, а чине је представници Министарства спољних послова, Министарства правде и државне управе, Министарства финансија и Републичког секретаријата за законодавство.

Корист и резултат за Србију Након приступања нова држава чланица стиче право да именује судију у Суд Европске уније, гувернер Народне банке сваке државе чланице учествује у раду Европске централне банке, у Европском ревизорском суду свака држава чланица има члана, такође у Европском економском и социјалном комитету, Комитету региона, а добија и место члана Савета гувернера Европске инвестиционе банке и члана у научно-техничком одбору Евроатома.

9

Експозе мандатара за састав Владе Србије Александра Вучића (13)

МАГАЗИН

10.8.2014.

ДОДАТНИ ЦИЉЕВИ

10

Д

анас смо највише говорили о економији. Али ова влада има додатне циљеве које жели да испуни. Представићу их сада. Већ сам рекао да је претходна влада остварила изузетне резултате отварањем приступних преговора са Европском унијом. То је стратешки избор који је Србија преузела на себе. Ова влада неће пропустити ту историјску прилику и наставиће пуном снагом разговоре о преговарачким поглављима. Према њима ћемо се опходити на најозбиљнији начин, јер ће овај процес помоћи да се наша држава претвори у земљу у којој управља закон за здравије пословно окру-

жење, земљу која је отворена за инвестиције и која је на путу да постане модерна економије 21. века. Када је реч о преговорима, ставили бисмо нагласак на пет кључних области које имају велики значај за Србију: пољопривреда, заштита животне средине, саобраћај–инфраструктура, енергетика и регионални развој. У овим областима бисмо морали да будемо спремни да усвојимо стандарде ЕУ, али и да се постарамо да обезбедимо довољно заштите за нашу индустрију, тако да она не трпи услед приступног процеса. Када се поглавља отворе, били бисмо посвећени томе да већ приме-

11

10.8.2014.

МАГАЗИН

12

нимо различита правила и процедуре. Ово нису само пуке речи. Процес имплементације ће утицати на свако село и град у Србији у многим животним аспектима, и ми морамо бити спремни за то. Спремност није само за табелу са поенима за владу нити ради тога да се усреће званичници ЕУ у Бриселу. Процес усклађивања и примене је у интересу сваког грађанина наше земље. Он ће нам помоћи да створимо државу која функционише и здраву економију. Он ће нам помоћи да изградимо бољу будућност за себе и за нашу децу – од заштите животне средине преко безбедности хране и до бољих путева и саобраћаја. Намеравамо да пред себе поставимо амбициозан задатак да отворимо прва преговарачка поглавља већ током председавања Грчке, средином ове године. Поновили смо нашу жељу да се фокусирамо на поглавље 32, јер би оно допринело процесу фискалне консолидације, што је, такође, део реформског пакета који сам раније представио. Влада ће, такође, посебан акценат ставити на брзо отварање преговарачких поглавља 23 и 24, која се баве борбом против корупције и владавином права, чак пре краја ове године, или у првој половини следеће. Министарство правде ће наставити са спровођењем два важна стратешка акта донета током 2013. године, Националне стратегије реформе правосуђа 2013–2018. и Националне стратегије борбе против корупције 2013–2018. Њима су идентификовани приоритети, а пратећим акционим плановима предвиђене мере које у наредне четири године треба да буду предузете. Успостављање независног, непристрасног, квалитетног, стручног и одговорног правосуђа циљ је који је стратегијом постављен пред министарство, али и главне чиниоце правосудног система, судове, јавнотужилачку организацију, адвокатуру и друге правосудне професије. Ипак, главни циљ који постављамо је враћање поверења грађана Србије у њен правосудни систем. Грађани готово да не верују нашем правосуђу.

Влада Републике Србије и Министарство правде ће у оквиру својих надлежности предузимати све неопходне мере које су предуслов за повратак поверења грађана у наше правосуђе. Опредељење Србије за европске интеграције од суштинског је значаја за реформисање нашег правосудног система. Спроводећи Акциони план националне стратегије за реформу правосуђа 2013–2018. и радећи на реализацији свих мера које буду постављане пред отварање и након отварања преговарачких поглавља 23 и 24, биће створени услови за независно, ефикасно и квалитетно правосуђе, које је један од кључних гараната да је правни систем Србије сигуран за њене грађане, али и за привредне субјекте. Законским изменама биће омогућено транспарентно и независно функционисање Високог савета судства и Државног већа тужилаца, органа који гарантују независност и самосталност судова и судија и самосталност јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. Рад на оснаживању независности правосуђа наставиће се како путем анализе релевантног уставног оквира и измене системских правосудних закона, тако и преносом пуних буџетских овлашћења на Високи савет судства и Државно веће тужилаца, најкасније 2016. године. Изменама и допунама грађанских процесних закона, Закона о парничном поступку, Закона о ванпарничном поступку и Закона о извршењу и обезбеђењу биће створени услови за ефикасно вођење судског поступка и отклоњене мањкавости које је препознала њихова примена. Темељне промене биће спроведене ради решавања проблема уједначавања судске праксе. У сврху тога биће формирано сертификационо тело, и као обавезујуће увешће се објављивање судских одлука у свеобухватним и лако доступним електронским базама, заједно са прописима и судским статистикама. Опсежне мере тицаће се унапређења ефикасности рада правосуђа, и то путем праћења ефикасности и евентуалне корекције новоуспостављене

правосудне мреже, решавања старих предмета, измене процесних закона, успостављања е-правосуђа. Увођење нових и усавршавање постојећих правосудних професија биће један од приоритета у деловању Министарства правде. Од септембра почиње примена Закона о јавном бележништву, којим ће у Србији после више од седам деценија почети да функционише служба нотара – јавних бележника. Истичемо да деловање јавнобележничке професије повећава како правну сигурност, тако и ефикасност у обављању правних послова. Суд треба растеретити свих пратећих послова, како би његов апсолутни приоритет постало суђење у коме ће грађанин у разумном року доћи до правноснажне судске одлуке. Унапређење стручности, како носилаца правосудних функција, тако и њихових помоћника, представника правосудних професија и административног особља, предуслов је успешног правосуђа, па ће кроз измену релевантног нормативног оквира и максималну подршку јачањима капацитета Правосудне академије, као централне институције за образовање у правосуђу, бити створени предуслови за спровођење њихове обавезне и квалитетне иницијалне али и континуиране обуке. Одговарајућим програмима стручних обука и усавршавања биће обухваћено и административно особље у правосудним органима, а систем напредовања у складу са заслугама мора да буде једини начин узлазног кретања у струци. Значајан корак у погледу унапређења приступа правди, транспарентности и квалитету правде представља изградња и реконструкција зграда судова и тужилаштава. Имајући у виду да београдско правосуђе решава више од 60% предмета у Србији, решавање питања одговарајућег смештаја правосудних органа у главном граду биће један од приоритета. У наредне две године правосудни органи у Београду ће добити око 24000 м2 простора уређеног у складу са најсавременијим потребама функцио-

13

10.8.2014.

МАГАЗИН

14

нисања. Смештај ће добити Први основни суд, Други основни суд, Друго основно јавно тужилаштво, Апелационо јавно тужилаштво, Републично јавно тужилаштво, Државно веће тужилаца, Прекршајни суд и Прекршајни апелациони суд. У истом периоду биће започета и темељна реконструкција Палате правде, која преко 40 година није темељно реконструисана. Зграду Апелационог суда и Апелационог тужилаштва добиће Нови Сад и Крагујевац, чиме ће се ослободити велики простор у згради постојећих судова који ће моћи да заузму Основни и Виши суд и Основно и Више тужилаштво. Обимни радови у вези са изградњом, реконструкцијом и надоградњом зграда у којима су смештени судови и тужилаштва, биће реализовани и у Старој Пазови, Лазаревцу, Краљеву, Петровцу на Млави, Рашкој, Тутину, Шапцу, Великом Градишту, Сомбору...

Осавремењивање постојећег и успостављање савременог система извршења кривичних заводских и ванзаводских санкција и мера, како би систем кажњавања добио смисао и кроз корекцију и кроз ресоцијализацију, биће остварен кроз доношење новог Закона о извршењу кривичних санкција и Закона о извршењу ванзаводских мера и санкција. Наставак реконструкције постојећих и изградње нових затворских капацитета, предуслов је за достизање одговарајућих стандарда у области заштите људских права и испуњења услова у претприступним преговорима, у том смислу биће настављено реновирање КПЗ у Нишу и окружног затвора и Специјалне затворске болнице у Београду, као и изградња нових окружних затвора у Панчеву и Крагујевцу и новог блока Васпитно-поправног завода у Ваљеву. Отварање преосталих девет канцеларија за алтернативне санкције и усавр-

шавање деловања овог, најмлађег, вида извршења санкција, довешће до система ефикасније правде која има директне позитивне резултате међу грађанима, али и доноси велике уштеде буџету. Усавршавање механизама за одузимање имовине проистекле из кривичног дела, ојачано доношењем новог закона пре годину дана, једна је од приоритетних активности у борби против организованог и класичног криминала. Додатним новелирањем законских и подзаконских аката биће усавршено и управљање привремено и трајно одузетом имовином. Када је у питању борба против корупције, пред нама је првенствено један велики пројекат. Пројекат осавремењења кривичноправног система. Морамо да изградимо снажне институције које су у стању да кривично гоне све тешке облике криминала и корупције и ефикасно решавају општи кри-

миналитет. Институције које су у стању да одговоре изазовима 21. века и транснационалног криминала. Трговина дрогом, различите злоупотребе у привреди, којима се стиче нелегалан новац, који се касније „пере“, захваљујући корумпираним владама и банкарском сектору, убацује у легалне токове. То је основна шема корупције коју могу да разбију само снажни и добро организовани државни органи. Почетак је спровођење новог Законика о кривичном поступку и оснаживање концепта тужилачке истраге. У овом послу Тужилаштву, које је централни орган кривичног поступка морају помоћи сви државни органи и приватни сектор. Циљ је да изградимо ефикасан систем међуинституционалне сарадње у борби против корупције. Различити државни органи у разним фазама поступака које примењују откривају детаље који би могли да открију случајеве велике корупције.

Да ли су данас у Србији ти органи повезани и да ли сарађују? Одговор је: веома слабо. За решавање ових проблема неопходно је испунити неколико мера: Боља организација Тужилаштва за организовани криминал и других тужилаштава. Успостављање система размене информација између различитих државних органа који у оквиру својих надлежности могу да открију организовани криминал и корупцију. Успостављање ударних тимова за прогон организованог криминала и корупције, чијим ће радом координирати и Министарство правде и јавно тужилаштво. Успостављање међуинституционалних центара сарадње за борбу против организованог, финансијског криминала и корупције. Размена и реалокација службеника различитих државних органа који у оквиру својих надлежности могу да открију организовани криминал и корупцију. Тужилаштво ће добити службу за финансијску форензику. Да би се ово успоставило, биће решене све законске препреке, успостављене нове процедуре рада, за шта ће постојати максимална подршка владе.

15

Устоличен Епископ жички Јустин

МАГАЗИН

10.8.2014.

u slavu bo`ju za

16

ише од године и по дана након смрти епископа жичког Хризосто ма највећом и најзначајнијом епархијом у земљи администрирао је епископ шумадијски Јован. Након што је Свети архијерејски Синод Српске пра вославне цркве у мају донео одлуку о постављењу на чело Епархије жичке епископа тимочког Јустина у Краљеву се са нестрпљењем очекивало увође ње у трон које је отпочело доксологијом на Светог Илију 2. августа. Већ следећег дана на Светој Архијерејској Литургији у храму Светог Саве у Краљеву у трон Епископа жичких владику Јустина увео је патријарх српски Иринеј. Уз устоличеног епископа Јустина патријарху Иринеју саслуживали су митрополити црногорско-приморски

v

Амфилохије и загребачко-љубљански Порфирије, епископи бачки Иринеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игњатије, бихаћко-петровачки Атанасије, будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид, изабрани славонски Јован и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије. Саслуживали су и високодостојни архимандрити изабрани епископи, тимоч ки Иларион, топлички Арсеније и јегарски Јероним, а молитвено учешће у литургији узели су архијереји, сремски Василије, банатски Никанор, ваљевски Милутин, моравички Антоније и умировљени зворничко-тузлански Василије. Евхаристијском сабрању саслуживао је велики број свештенослужитеља

из жичке, шумадијске, тимочке и других епархија као и протојереј-ставрофор Анастасије Коропулу, старешина храма Светог апостола Томе у Атини, а лепоти богослужења допринео је хор храма Свете Тројице у Краљеву „Свети архиђакон Стефан“ уз помоћ хорова из Чачка и Лучана. Литургији су присуствовали изасланица председника Републике Србије Јасмина МитровићМарић, директор канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама Милета Радојевић, градоначел ник Краљева Томислав Илић, представници војске и полиције, начелници управних округа, градоначелн ици, председници општина и представници привредног и културног живота Жичке епархије. Т. Радовановић

spasewe pastve

Иринеј, божјом милошћу православни архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски са Светим архијерејским Синодом Српске православне цркве часном свештенству, монаштву и богољубивој пастви богом чуване Епархије жичке благодат и мир од господа Бога и спас нашега Исуса Христа, а у смерности својој, шаље патријарашки благослов и поздрав. У сталном старању за цркву божију, а по праву и пријемству наслеђеном од Господа и пастиреначалника нашега Исуса Христа и светих апостола, руковођени Духом светим, Свети архијерејски Сабор Српске православне цркве у седници својој од 23/10. маја 2014. године, Архијерејски сабор број 95, сагласно прописима светих канона изабрао је Његово преосвештенство епископа тимочког господина Јустина за епископа богом чуване Епархије жичке. Објављујемо овом нашом граматом снабдевеном печатом и потписима нашим и чланова Светог архијерејског Синода да Његово преосвештенство епископ господин

Јустин има по благодати Духа светога сва права учења, свештенодејствовања и духовног управљања која му по свештеним канонима припадају, па позивамо све свештенство и све верне поменуте Епархије жичке да преосвећеног епископа господина Јустина слушају као добра деца свога родитеља, као ученици свога учитеља и пастира, да својом љубављу и сарадњом, а нарочито молитвом свевишњем за њега допринесу да он са успехом обавља своју узвишену службу у славу Божију и за спасење своје пастве, а на корист наше свете Православне цркве и српскога народа. Дано у Патријаршији српској у Београду дана 5. јуна, 23. маја, 2014. године, Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки, патријарх српски Иринеј, чланови Светог архијерејског Синода митрополит црногорско- приморски Амфилохије, епископ шабачки Лаврентије, епископ зворничко-тузлански Хризостом и епископ рашко-призренски Теодосије.

Фото: М. Радовановић

Након Свете Евхаристије у трон Епископа жичких владику Јустина увели су високопреосвећена господа митрополити, црногорско-приморски Амфилохије и загребачко-љубљански Порфирије

17

Патријарх српски Иринеј

МАГАЗИН

10.8.2014.

za duhovnu k

18

Драги брате и Владико Јустине, изабрани и устоличени нови епископе жички. Свети архијерејски Сабор, као што то стоји у грамати ове године након упражњења катедре епископа жичких, изабрао је вас на ту свету славну Епархију жичку,да наставите дело ваших великих славних предака, да наставите мисију наше цркве и мисију Епархије жичке, једне од најстаријих, највећих и најславнијих наших епархија од свога почетка до дана данашњега. Ви улазите у трон славних својих предака, да не помињемо Богу и нашој историји и цркви познате. Да поменемо само две личности, Светога Саву првог архиепископа жичког и српског и другога њему сличног и равног светог владике Николаја. На ту свету и часну катедру долазите ви. У нашој Цркви о нашој вери и откривењу ништа нема случајно. И ваш избор је дело воље Божије изражене

кроз чланове Светог архијерејског Сабора. Зато је данас велики дан за Епархију жичку, за Цркву нашу и за вас лично. Ви долазите драги владико на трон једне славне епархије народу који је чувао и сачувао своју веру и у добрим данима и у данима невоље, патње и искушења. Овај народ светосавски светонемањићки и других великих славних светила наше свете цркве. Ви поред благослова Божијег имате и молитве свих људи да наставите дело њихово, а то дело јесте дело Божије, дело Христово и његове цркве и дело светих који су били ваши претходници. То ће бити велика морална и духовна снага у вашем труду и раду на пољу Епархије жичке. Рекох, долазите народу који је веру своју сачувао, улазите у срж и срце српскога народа, јер се одавде гледа

на све крајеве, и у све крајеве наше отаџбине који су се нашли мало даље од наших граница широм света, готово на свим континентима. И они гледају у Епархију светога Саве и светог и великог владике Николаја. Има ту великих личности којима се клањамо и које ћете ви имати за углед и пример у свом архиепархијском животу. Ви долазите у епархију која има свету Жичу. Жича је српска прича од њенога почетка до дана данашњег. Ви водите епархију која има свету Студеницу, мајку српских цркава. Ви водите епархију са још доста других великих светиња које су читаво време наше прошлости биле живе и данас су живе. Данас врше мисију коју су им господ и Сава наменили на славу божију, на радост и добро народа нашега. Ви водите епархију са најбројнијим монаштвом. Они личностима представљају прислужено кандило господу, кандило

свога живота. Кандило њихових молитава је кандило које ће загревати вашу душу и ваше срце као што загрева душе нашег народа. У њима ћете имати велику помоћ, велику моралну и духовну снагу, јер манастири и цркве наше, посебно манастири, су светионици духовни који осветљавају пут српскога народа, који су место окупљања и сабирања са жељом да чују реч Божију, реч Христову преко епископа, свештеника и светих монаха. Велики је дар и благодат божија имати манастире које има Жичка епархија. Недалеко одавде су овчарско-кабларски манастири, четири дивна света манастира са десне стране хучне Мораве и четири велика манастира на левој страни те исте Мораве. То је запаљено кандило које је светлило не само себи у оним тешким данима, данас оне не чувају народ од опасности по живот, данас чувају душу народну, љубав и веру народу. Та света

гора наша атонска биће ваш понос исто онако као што ћете и ви бити понос Епархије жичке. Народ који вас радо очекују са љубављу вас прима и дочекује. Наставите оно што су чинили претходници ваши. Учините оно што можете. Овај народ ће вам помоћи у томе својом вером, својом љубављу да Жичка епархија и данас, и сутра, буде оно што је била јуче, светило српског народа са својим светињама. Имаћете једно мало искушење нама познато у најновије време, али верујем вашом љубављу и вашим личним контактима са њима они који су створили пара синангогу, који су створили једну посебну заједницу нецрквену, да ту рану својим молитвама што пре залечите на радост божију и на радост свих нас. Ми вам желимо драги владико да ваш почетак у Жичкој епархији буде у славу божију, пре свега за духовну корист нашега народа. Да Жичка епар-

хија буде, и остане, оно што јесте била у историји до данас, даће Бог да буде и сутра. Ми вам желимо пуно успеха, пуно благодати Божије. Да овом времену донесете квасац јеванђељски, со јеванђељску да осоли наше време, да осоли наш живот, наш труд и наш подвиг и да Црква наша, Епархија жичка иде својим ходом и својим путем. То је пут Христов пут, Светога Саве, пут Светога Николаја и безбројних других који су се трудили и оставили видљивог трага о себи и своме раду. Предајем вам жезал симбол учења, симбол богослужења и симбол управљања овом светом епархијом. Нека вам Господ да снаге и мудрости да водите ову велику епархију, њено свештенство и њен честити народ на добро народа и на славу Божију. Да живите и поживите многа љета и да стварате дела која Господ од вас и од свих нас, очекује.

Фото: М. Радовановић

orist naroda

19

20

МАГАЗИН 10.8.2014.

Обраћање епископа жичког Јустина

аша Светости, Високопреосвећена и Преосвећена браћо Архијереји, уважена госпођо изасланиче Председника Србије, поштовани Г. Директоре канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, Г. Градоначелниче града Краљева, градоначелници и председници општи на и локалних самоуправа, часно свештенство, богољубиво монаштво, браћо и сестре. Сабрани на Светој Литургији, предвођени поглаваром Цркве свјатјеишим Патријархом и оцем нашим Г. Иринејем, окружени архијерејима, свештенством и верним народом, у храму на чијем страшном Престолу Господа Славе лежи Јагње Божије од века жртвовано за живот и спасење света, стојим и ја данас са трепетом, знајући да је свака изговорена реч завет и обавеза да по тим речима живим и поступам. Размисливши ћутке у дубини душе схватих какве се обавезе прихватам и исповедам да нисам достојан ове велике части. Али, уздајући се у речи Светодуховске молитве да ,,Божанска благодат немоћи људске исцељује и недостатке допуњује", спреман сам свим својим бићем да се прихватим узвишене свештене дужности архијереја и духовног пастира тако

v

славне и значајне Епархије на чијем трону је први столовао духовни вођа свију нас Срба и свих осталих православних, Први Архиепископ жички, Учитељ, Просветитељ и Отац нашег рода – Свети Сава, а за њим и многи његови наследници, све до најновијих времена када је на овом престолу просијао Свети Епископ Николај Жички. Молитвено се сећам блажене успомене Епископа жичког потоњег Патријарха Германа, затим Епископâ Василија, Стефана и Хризостома. Посебну благодарност исказујем досадашњем администра тору трудољуби вом и енергичном Епископу шумадијском г. Јовану на свему што је учинио да обезбеди услове за овај догађај и велелепно припреми данашње славље. Оцењујем и процењујем своје досадашње служење и пре него што преузмем духовно старање за поверену ми Цркву и народ Свете Жиче ,,старе српске приче", дужан сам да над собом извршим својеврсну духовну смотру. Увек са истим одушевљењем се присећам како ме је Господ призвао да оставим рибарску мрежу и родитељски дом и пођем за Њим. Одушевљен личношћу Богочовека Христа, одлучио сам да свој хришћански живот

осмислим у светој обитељи пустињског манастира Црна Река, у предворју свето – лазаревског Косова и Метохије, крај кивота светитеља и исцелитеља, преподобног Петра коришког, где сам духовно стасавао читаву деценију покоравајући се старцу и свој у Христу браћи, да би кроз послушање задобио смирење које је мајка свих врлина. Мислима се враћам и на сам почетак свога архијерејског служења у Богом чуваној Епархији тимочкој, где сам са својим народом, на размеђи двадесетог и двадесетпрвог века, провео 22 године. То је време које обухвата период бурних историјских догађаја, супротних идеја, планова и људских амбиција, време великих друштвених превирања код нас и у свету, време распада државе и нових граница, али и успостављање нових вредности и духовног процвата, које је оставило дубок траг на друштвени и црквени живот. Извесно је да сва ова искушења, нису поколебала верне хришћане, нити угасила запретану искру живе вере Христове која је тињала у души народа, него је још више утврдила и створила једну здраву црквену заједницу, а то је живо тело Христа распетога и васкрслога. Покоравајући се вољи Светог Са-

Фото: М. Радовановић

stara srpska pri~a

21

10.8.2014.

МАГАЗИН

22

бора, мирну Крајину, којој сам посветио највећи део свог живота, остављам своме духовном чеду, изабраном и нареченом Епископу Илариону и свој у Христу браћи свештеницима и монасима. Вечно благодарим свима који су са мном духовно и материјално изграђивали и утврђивали Тимочку епархију. Посебно благодарим браћи православним Власима, који су небројено пута потврдили на делу да су достојни чувари вредности наше Крајине, свога идентитета и своје традиције, несметано чуване кроз векове. Део мога бића остаће заувек у небеским лепотама и пределима Источне Србије уз чудесне реке Дунав и Тимок, где се налази постојбина многих цивилизација. Ко једном упозна лепоте и вредности Тимочке крајине и окуси виноградарске плодове од Неготина до Књажевца, уз предивне звуке Мокрањчевих руковети, куда год да крене, не може а да не понесе у срцу свом обиље дарова. Обдаривши ме и обогативши ме овим искуством, Господ ме призива и враћа у ове крајеве,

постојбину мојих предака и моју духовну колевку. Као рођени Чачанин познајем врлине житеља мога краја који има силну националну свест, осећање националне државотворне мисије, велику духовну, моралну и патриотску смелост и способност да изражава и храбро остварује спасоносне хришћанске идеје. Упркос овим дивним врлинама и борбеном духу, понекада се влада по својој силној и прекој нарави, а без уравнотежења смиравањем и себепознањем, те је потребно да увек будемо људи вере и поверења, љубави и наде, живећи по заповестима Христовим и покоравајући се једној Светој, Саборној и Апостолској Цркви. Јер само она даје суштински смисао живота и одговор на животна егзистенцијална питања, и у овом и у оном свету и животу. А потребно је, као што нас учи Свети Сава у својој жичкој беседи: ,,свагда љубити покајање и исповедање грехова својих и плакање над њима; умиљење, смирење, праведност, поучење, исправљање живота

свог, мржњу на грех; не опијање, не блудничење, него напротив, чист живот какав је Божијим очима угодно гледати". Да одбацимо, дакле, нашег ,,старог човека,, и да постанемо ,,нова твар у Христу,, (2.кор. 5,17) ,,нови човек у Христу". Да бисмо то постигли и били у заједници и општењу са Богом, живим и истинитим, треба да неподељено учествујемо у обоженој човечанској природи Христа Богочовека, да постанемо сутелесници Његови, да постанемо живи удови Тела Његовог, Цркве Његове, у којој су сва благодатна средства за духовно лечење и узрастање, за обожење. У њој је миомирис и пуноћа славе Божије у заједници са свима светима, са свима људима по правој вери и једномислију, где осећамо срећу и задовољство, испуњени вечном радошћу што припадамо једној Светој Саборној и Апостолској Цркви која је дом Бога живога, заједница Духа Светога, ,,стуб и тврђава истине". (1.Тим. 3,15). Ово све не изговарам само данас, обузет радошћу која превазилази гра-

нице људског поимања, јер личне слабости своје ја знам, али се уздам у живо искуство Светог Апостола Павла који исповеда велику истину духовног живота ,,када сам слаб онда сам силан" (2.Кор. 12,10) јер је благодат Божија са мном и са нама у Цркви. То јест, када сам исцрпео све своје силе и видим да ништа без помоћи Божије не могу, тада сазнајем да се ,,сила Божија у немоћи показује савршеном" (2.Кор.

12,9). Стога и ја свестан велике одговорности за себе и народ поверене ми Епархије жичке на путу Божијем, призивам помоћ и окриље светог Архангела Михаила, Светог Саве, Светог Николаја жичког и свих Светих небеске и земаљске Србије. Призивам сву пуноћу Цркве: свештенство, монаштво, верни народ и молитве мојих покојних и помена достојних родитеља, црноризаца, Нектарија и Христине. Духовну и моралну помоћ и подршку очекујем од Вас Ваша Светости из чијих светих руку примам архијерејски жезал као символ духовне власти у управљању

поверене ми Епархије жичке. Очекујем и иштем молитве и од вас Христољубива браћо Архијереји и благодарим Вам што сте мојој недостојности указали ово поверење. Трудићу се да заједно са својом паством, средствима која нам је Христос у Цркви подарио, узрастамо у меру раста висине Христове (Еф. 4,13), савлађујући препреке и тешкоће које нам на путу до обећаног Царства Божијег буду стајале. То нимало неће бити лако, јер се узвишене ствари муком задобијају. Зато је потребно да се обучемо у свеоружије Божије да бисмо се могли одупрети у зли дан, и одолевши свему одржати се (Еф. 6,13). У овом свечаном тренутку молитвено се сећам нашег брата и саслужитеља у Христу Блажењејшег Архиепископа охридског г. Јована заточеног, али духом слободног. Сећам се и наше браће и саотечественика страдалника на Светом Косову и Метохији и свим српским и приморским крајевима молим се Господу распетом и васкрслом и Светом Лазару и оста-

лим мученицима и новомученицима да им дају снаге да могу на страшноме месту постојати и опстајати. Поздрављам са овог светог места благочестиви и христољубиви род српски који живи и сведочи своју веру расејан по белом свету. Топло благодарим мојој родбини, свима вама браћо и сестре што нисте жалили труда да ме својим присуством и молитвеним жељама ободрите. На крају шта да обећам данас што већ нисам обећао дајући монашки завет и благодатном силом проходећи све свештене чинове. Молим се свагда Дародавцу свих добара Богу живом у Тројици слављеном да нам подари мир, спокојство, јединство вере и заједништво Светога Духа, слогу и напредак, благорастворење ваздуха, изобиље плодова земаљских и све што нам је потребно за времени и вечни живот. Господ и Спаситељ Христос, Бог мира и сваке утехе нека буде са свима вама. Амин.

23

24

Љубиша Симовић

МАГАЗИН 10.8.2014.

Без длаке на језику: Љубиша Симовић (1)

- За две године владавине напредњака изостале су обећане реформе у свим сегментима душтва што највише, по све тањим џеповима, осећају грађани Србије, а све мање могућности да се дође до било каквог посла потврђује много пута изречену тезу о бесперспективности у животу земље. - Унутрашњи проблеми на први поглед најјаче странке у локалној средини остављају озбиљне последице на развој града, а само потврђују слабост која се наговештавала од њеног оснивања.

- Краљево у последњих четврт века није на адекватан начин третирано од стране републичких власти. - Уколико се политички и реформски не крене ка другачијој и бољој сарадњи са југом Краљево неће дуго економски да се опорави и биће слепо црево унутар Србије.

- Представници актуелне власти у Краљеву немају никакву визију, ни здрав однос према развоју града

Фото: М. Радовановић

ТАПКАЊЕ У МЕСТУ

25

МАГАЗИН

10.8.2014.

Н

26

акон мартовских парламентарних избора и пребројавања гласова утихнула је предизборна еуфорија, а са њом готово сва дешавања на краљевачкој политичкој сцени. Да није било, за мање упућене, изненадне оставке градоначелника Краљева, и две седнице Скупштине града на којима је заокружена локална власт, могло би се закључивати да она и не постоји. Специфичном мртвилу без икаквих дешавања на руку иду годишњи одмори током којих једино опозиција пуни батерије пред јесењи наступ у локалном парламенту у коме се очекује расправа о ребалансу градског буџета. Очекивање да бар неко има став о прошле недеље објављеној информацији којом се потврђује распуштање Градског одбора Српске напаредне странке изостало је и од стране најжешћих критичара њене политике. У таквој ситуацији тешко је очекивати да од напредњака било ко каже нешто о прилично недефинисаној ситуацији у редовима ове странке тим пре што из њеног врха стиже информација о посебној врсти ембарга кога није поштеђена ни шефица одборничке групе водеће странке у Скупштини града. Сазнање да је после јунских турбуленција у руководству града дошло до прегруписавања снага на политичкој сцени, и стварања нових одборничких група, повод је за разговор са Љубишом Симовићем, бившим градоначелником Краљева а сада првим човеком либералних демократа чију одборничку групу предводи у локалном парламенту. Као политичар са искуством, и члан странке која је након ђурђевданских избора 2012. године прешла у опозицију, склон је веровању да они на локалном нивоу нису донели битније промене. Иако је блок окупљен око Демократске странке рачунао на континуитет власти други круг председничких избора, које је на чело државе довео напредњака Томислава Николића, у знатној је мери утицао на каснија дешавања. Језичак на ваги у корист Српске напредне странке у Краљеву су били социјалисти са коали-

ционим партнерима из Партије уједињених пензионера и Јединствене Србије. Истог дана кад су са демократама постигли договор око континуитета локалне власти под притиском централе из Београда променили су одлуку због уверења да би је требало усагласити са републичком где су напредњаци већ постигли договор са социјалистима.

- Локални политичари су очекивали да ће на тај начин имати адекватан третман од стране републичких власти, а сведоци смо да се после формирања коалиције није догодило ништа позитивно, па можемо рећи да је Краљево стављено у запећак што се негативно одразило на даља догађања у граду. Оно што је од напредњака, као трансформисане Српске радикалне странке, пре избора обећавано као облик другачијег политичког деловања било је само политички маркетинг, а у суштини ништа од тога није реализовано нити је започето са реализацијом. Имали смо прилику да слушамо о великим пројектима који ће упослити много људи и довести до великих инвестиција, као што су Краљевград и некакви канали, али се ништа није догодило ни да се започне израда идејних решења таквих пројеката, а озбиљан проблем је био и наставак рада на започетим – каже Симовић. Овакав став темељи се на сазнању да су грађевински радови на спортској дворани у Рибници већ били завршени, а друга фаза која је подразумевала прикључке на инфраструктуру, и уређење простора у околини објекта, започета тек ове године. Слична је ситуација и са изградњом моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице. Не спорећи да су напредњаци најдаље отишли по питању споразума са косовским Албанцима у циљу наставка европских интеграција остаје горак утисак да су за две године владавине изостале обећане реформе у свим сегментима душтва што највише, по све тањим џеповима, осећају грађани Србије, а све мање могућности да се дође до било каквог посла потврђује много пута изречену тезу о бесперспективности у животу земље.

У таквој ситуацији напредњаци су се бавили унутарстраначким проблемима који су у Краљеву довели до оставке градоначелника, нешто касније и до потврде расула међу њима које се огледа у распуштању Градског одбора. Све наводи на закључак да смена није генерисана лошим радом, и захтевом локалног парламента као јединог меродавног да одлучује о томе, већ унутарстраначким проблемима као главним разлозима за оставку.

- Да је тако потврђује сазнање да је и после захтева за смену још неколико месеци наставио да ради са врло јасном подршком челника Српске напредне странке и потврде да је поправио свој рад у граду. Суграђани могу на својој кожи да осете да се ништа битно није дешавало, а Краљево је наставило да пропада као и у време када је захтевана његова смена. Све накнадне памети апсолутно падају у воду и потпуно је јасно да је Српска напредна странка у Краљеву доживела неку врсту пораза. Објашњење да се ради о здравственом стању је врло проблематично, неискрено и неистинито, а проблематично је да странка која је у Србији освојила апсолутну власт у Краљеву није имала одговор за решење проблема у којима се град налази, па је кандидата потражила унутар других партија – каже Симовић. Распуштање Градског одбора није необично за политички живот у Краљеву, у шта су се након неуспеха на једним од претходних увериле и демократе, а дешавало се увек када унутарстраначке проблеме на локалном нивоу решава централа странке. Повод су у конкретном случају групације које имају суштински различит однос према политици, а у случају напредњака се показало се да их има више, што је потврдио и одборник ове странке Предраг Терзић који се због дисонантног иступа нашао на леду. И ма колико се политичка опција коју заступају напредњаци разликује од оне на којој деловање гради Либерално-демократска партија у њеним редовима се турбуленција тумачи као нешто што успорава напредак града

27

10.8.2014.

МАГАЗИН

28

који би требало да буде заједнички интерес. Унутрашњи проблеми на први поглед најјаче странке у локалној средини остављају озбиљне последице на развој града, а само потврђују слабост која се наговештавала од њеног оснивања. Отуда и уверење да разлоге успеха напредњака у једном периоду треба тражити у незадовољству бирача резултатима петооктобарских промена, а не снагом нове опције на српској политичкој сцени. Упркос чињеници да по географским и природним условима то заслужује остаје горак утисак да Краљево у последњих четврт века није на адекватан начин третирано од стране републичких власти. Због тога се и сврстава у групу локалних средина које су претрпеле највише штете не само због броја оних који су страдали у ратовима већ и због чињенице да је прекинута нормална комуникација са јужним

делом земље које је Краљеву на раскрсници путева обезбеђивало статус трговачког места. Све до ратова деведесетих година прошлог века Краљево је доживљавало до тада најизраженију експанзију у демографском, привредном и економском смислу да би после тога били угашени привредни гиганти без и мало перспективе да буду стављени на ноге.

- Као представник Либерално-демократске партије перспективу града гледам у контексту глобалне ситуације у Србији, јер уколико реформски пут не буде искрено вођен, ако не уђемо искрено у ослобађање од бремена проблема који су везани за претходни период, и не уђемо у отворену сарадњу са остатком Србије и околних земаља на које смо усмерени, град ће тешко вратити привредни раст. То је зато што се налази на раскршћу путева и може да функционише на прави

начин једино уколико му се врати особеност града који спаја, а не раздваја поједине земље и окружење. На југу се појављује огромно тржише од неколико милиона становника, а Краљево је на путу према тржишту које функционише под велом отежавајућијх политичких околности. Уколико се политички и реформски не крене ка другачијој и бољој сарадњи са југом Краљево неће дуго економски да се опорави и биће слепо црево унутар Србије – каже Симовић. А да не буде тако у многоме може да допринесе локална власт припремом инфраструктуре за време које долази, а Симовић наговештава крај мучних деценија. Проблем је у томе што представници актуелне власти у Краљеву немају никакву визију, ни здрав однос према развоју града. Безидејност се везује за урбанистичке планове у припреми инфраструктуре

за неко другачије време у коме би могли да се појаве озбиљнији инвеститори. Иако је до половине 2012. године, када је промењена владајућа гарнитура на челу града, уложено много енергије да се конверзијом војног у цивилни аеродром створе услови за интензивнији авио саобраћај, сем грађевинских радова није учињено ништа да се он стави у функцију. Готово да су заборављене и приче о карго центру поред њега и толико пута помињаном извозу пољопривредних производа овог краја до тржница у земљама Западне Европе и Руске Федерације. У Либерално-демократској партији основни разлог виде у бесмисленом начину размишљања у коме нема места инфраструктурном опремању инвестиционо погодних локација какве се налазе од Тавника и Лађеваца до на домак централног градског јез-

гра. Иако се на овом простору налазе велике кланице и објекти прерађивачке индустрије и даље нема адекватног напајања електричном енергијом, а посебан проблем представља депоновање комуналног отпада и отровних вода које се појављују као нуспроизвод у процесу производње. Од власти се очекује да идентификују проблеме и формира тимове који ће се бавити њиховим решавањем, а кадровских потенцијала за реализацију врло озбиљних пројеката, који подразумевају сарадњу и са републиком и Европском унијом, у Краљеву има.

- Овде не постоји адекватна политичка воља да се такви проблеми решавају, а немамо ни довољно свести и слуха да дефинишемо који су то прави и приоритетни проблеми у граду. Аутопут и обилазница су проблеми на којима се инсистира већ деценијама, а

Краљево је због демографске експанзије постало град загушен саобраћајем. Док сам био градоначелник имао сам велике обавезе у решавању таквих проблема и тада сам иницирао градњу моста у Скопљанској како би се саобраћајно растеретио центар града. У исто време вршио сам притисак на републичке власти да што пре отпочне градња деонице аутопута Појате-Прељина, јер је Краљево један од ретких градова који немају обилазницу, а градњом аутопута би био решен и тај проблем. Ми и даље само слушамо приче о томе да се тај пројекат третира на различите начине у финансијском смислу, и да се врше погрешне процене вредности радова, па мислим да ће Краљево подоста година чекати на почетак реализације – каже Симовић. Т. Радовановић

29

Нова историја добровољног рада

МАГАЗИН

10.8.2014.

РЕАФИРМА

30

АЦИЈА РАДА

Фото: М. Радовановић

- За мање од пола века из Краљева је пут различитих радилишта на омладинским радним акцијама широм бивше Југославије кренуло 11,5 хиљада младих људи. - Од 1941. до 1991. године преко два милиона учесника радних акција радили су 180 милиона радних дана, или милијарду и сто милиона радних сати. – За три дана регулисано неколико стотина метара реке Рибнице.

- Омладинска радна акција „Краљево 2014“ представља почетак реафирмације и враћање ауторитета раду као једином мерилу вредности

31

МАГАЗИН

10.8.2014.

М

32

ного пута се у историји показало да је Краљево град добровољног рада који је најбоље описао Душан Јанићијевић у књизи „Добровољни рад омладине Краљева од 1945. до 1990.“. За мање од пола века из овог града је пут различитих радилишта на омладинским радним акцијама широм бивше Југославије кренуло 11,5 хиљада младих људи, а да импозантни резултати које су оставрили не могу никога да оставе равнодушним потврђују написи у бројним новинама које су се током пола века бавиле активностима младих Краљева. Тако „Политика“ од 30. октобра 1946. године пише да је 60 омладинаца краљевачке „Железничке радионице“ у Ибарској клисури сакупило делове са разорених локомотива које су Немци уништили приликом повлачења. Током само једног дана сакупљена је велика количина локомотивских и вагонских делова чија вредност, према писању листа, прелази милион динара. Лист „29. новембар“, претеча „Ибарских новости“, 1947. године пише да је омладина Вит-

ковца радила на завршетку школске зграде у овом месту и прокопавању канала до реке Груже чиме је од поплава и пустошења спасено неколико десетина хектара плодних ораница. У исто време омладина Адрана је крчила сеоске утрине у Шеовцу. Када су у марту 1948. године велике бујице, настале услед великих киша и топљења снега на Гочу, оштетиле пругу шумске железнице у дужини од 4 километра обустављен је транспорт дрвног материјала, па је стругара у граду обуставила рад. И тада је омладина, као и много пута пре тога, прискочила у помоћ, а на позив се одазвало седам стотина младих. Краљевчани су стизали где год је било потребно, а на то време подсећају бројни инфраструктурни објекти широм земље. Па иако се они који путују пругама и путевима не сећају оних чијим су знојем натопљени Краљево то није учинило. Доказ је да су се у недељу 3. августа на Тргу српских ратника окупили са пријатељима Марибора, Охрида и Беле Цркве да би почели да пишу нову историју добровољног рада

у овом граду. Педесет бригадиста, претежно младих, упутило се Омладинском улицом у строју према Тргу српских ратника где су их пред скромном позорницом дочекали углавном учесници бројних омладинских радних акција и чланови Удружења акцијаша „Ибар“. Овакве свечаности су све до 1990. године, када је последњи пут у Краљеву организована радна акција, окупљале велики број учесника, представника друштвено-политичког, културног и спортског живота, али и грађанства. Онима који се сећају тог времена није промакло да су се на позив помоћницима градоначелника, члановима Градског већ и директорима јавних предузећа и установа одазвали тек тројица, помоћници Вук Коњикушић и Раде Јовановић и директор Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ Ненад Нерић због чињенице да је и сам учесник омладинских радних акција, али и да је јавно предузеће којим руководи укључено у планирање радове на више радилишта.

Након интонирања државне химне и кратког обраћања градоначелник Краљева Томислав Илић је команданту Омладинске радне акције „Краљево 2014“ Николи Радевићу предао заставу акције, а председник Скупштине града Сретен Јовановић заставу радне бригаде команданту Марку Матићу. Изостао је и за сличне прилике незаобила зни културно-забавни програм, а посебно пријатно изненађење приредио је краљевачки предузетник Бојан Михајловић који је све присутне частио сладоледима, а бригадисте и ваучерима за неограничено коришћење кокица у објектима „Јежић Боцко“. Оживљавање добровољног омладинског рада прилика је за подсећање на спремност за помоћ коју су деценијама исказивали млади Краљевчани сврстани у омладинске радне бригаде Краљево-Марибор, Краљево-Горажде, Прва партизанска ватрогасна музика, Олга Јовичић Рита, Живан Маричић, Слава Клавора, Миодраг Бркушанац Мишко... Већ трећег дана радних активности на више локација у околини града реа-

лизовани су сви радни задаци, а иницијатор одржавања овогодишње акције Сретен Јовановић верује да ће се „вирус добровољног омладинског рада“ врло брзо проширити из Краљева и захватити остале делове земље. Само неколико дана рада на неколико локација није довољно да се уради све што је потребно, али је добар почетак за нека друга времена. Колико су бригадисти били успешни потврђује да је током прва три дана сређено неколико стотина метара приобаља реке Рибнице и тако створени услови за бржи проток воде приликом бујица које настају након обилнијих падавина. И ма колико да дневне радне активности црпе снагу из тела оних који нису навикли на константне физичке напоре поподневне друштвене активности су добар повод да се напуне батерије и сутрадан спремно изађе на радилиште. Учеснике омладинске радне акције Краљево је у четвртак посетио председник Управног одбора Удружења учесника омладинских радних акција

Србије Зоран Матовић и подсетио да она постоје у многим градовима Србије, а једно од најстаријих деценијама егзистира и у Краљеву.

- За 50 година омладинског рада од 1941. до 1991. године преко два милиона учесника радних акција радили су 180 милиона радних дана, или милијарду и сто милиона радних сати. Ако је радни сат вредео само један долар, а вредео је много више, значи да је више од милијарду и сто милиона долара вредело оно што је урдила омладина за пола века – каже Матовић. Непогоде које су овог пролећа погодиле Србију довеле су младе у ситуацију да поново спашавају и граде земљу, овога пута уз искуство које имају учесници бројних радних акција спојеним са оним што нуди модерна организација државе. Омладинска радна акција „Краљево 2014“, каже Матовић, представља почетак реафирмације и враћање ауторитета раду као једином мерилу вредности. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

33

34

МАГАЗИН 10.8.2014.

35

Помоћ Европске уније поплављеним подручјима у Србији

КРАЉЕВО МЕЂУ ПРВ

МАГАЗИН

10.8.2014.

У оквиру програма „Помоћ Европске уније поплављеним подручјима у Србији“ немачка организација Help-Hilfe zur Selbsthilfe започиње реализацију активности у шест од укупно 24 града и општине, Косјерићу, Краљеву, Лазаревцу, Свилајнцу, Трстенику и Варварину.

– Од тридесет милиона евра вредности пројекта кроз програм Хелп-а реализује се два милиона

36

У

оквиру овог програма Хелп ће реализовати делове компоненти изград ње или поправке стамбених јединица у комбинацији са доходовним активностима, односно подршком обнављања микро и малих бизниса са фокусом на пољопривредна домаћинства. Пројектом ће бити подржано најмање 135 социјално најугроженијих домаћинстава чије су куће потпуно или делимично уништене у поплавама, путем донације 120 сетова грађевинског материјала и радова, 15 монтажних кућа, набавком намештаја и кућних уређаја за 135 корисника, као и кроз помоћ у опреми за 108 микро и малих бизниса. У складу са методологијом спровођења помоћи поплављеним под-

ручјима у циљним општинама биће формиране комисије за селекцију корисника, а у саставу ових комисија по један представник општинске управе, штабова за ванредне ситуације, центара за социјални рад, канцеларије за помоћ и представник Хелп-а. У свакој од циљних општина у комисији ће бити и по један представник партнерске организације која спроводи део активности у тој локалној заједници. Све комисије ће користити јединствену методологију помоћи као и систем бодовања потенцијалних корисника, уз сталну подршку и надзор партнерских организација, UNOPS, ASB, DRC, Help, FAO, Канцеларија за помоћ и обнову поплављених подручја. Изградња и обнова кућа, и помоћ

микро и малим бизнисима, биће усмерена само на домаћинства која су претрпела штету узроковану поплавама у циљним градовима и општинама, а од потенцијалних корисника се очекује да се јаве за упит о пружању помоћи некој од партнерских организација на њиховом подручју спровођења помоћи. Укупна вредност програма „Помоћ Европске уније поплављеним подручјима у Србији“ износи 30 милиона евра, а вредност пројекта који реализује Хелп у оквиру овог програма је око 2 милиона који ће бити усмерени на изградњу и обнову кућа и помоћ малим бизнисима у Косјерићу, Краљеву, Лазаревцу, Свилајнцу, Трстенику и Варварину. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ВИХ ШЕСТ ГРАДОВА

37

Моделовање ризика у животној средини

МАГАЗИН

10.8.2014.

ЕКОЛОГИЈА ГОВНАР

38

- Свако ко је направио кућу у зони која је проглашена високо ризичном не може од државе да очекује надокнаду штете причињене елементарном непогодом. - Екологија која не доприноси здрављу је превара. - Екологија је озбиљна говнарска индустрија која се бави говнима. - Све што се током поплава дешавало у Србији правим именом, а то је еколошка катастрофа, назвали су једино један поп и један микробиолог. - Цена поплаве ће доћи на наплату 15 година касније као и НАТО бомбардоавање канцерогеним таласом који се одражава на здравље. - Укупно понашње као лакирано говно на киши са кишобраном у футроли. - Држава држи кишобран у футроли, а ми смо лакирано говно које се полако распада на тој киши

Фото: М. Радовановић

РСКА ИНДУСТРИЈА

39

МАГАЗИН

10.8.2014.

У

40

нија Еколога Србије у сарадњи са Факултетом за примењену екологију „ФУТУРА“ Универзитета Сингидунум из Београда и Одсеком за заштиту животне средине Градске управе Града Краљева, реализује пројекат „Моделовање ризика у животној средини“, који се тиче заштите, унапређења и очувања животне средине и здравља људи кроз управљање ризицима. Едукатор истоименог тренинга одржаног почетком недеље у Краљеву је професор др Јордан Алексић, директор Истраживачко - развојног центра Факултета за примењену екологију „ФУТУРА“ са стручним тимом. Пројект се реализује кроз три фокус-групе намењене представницима медија, локалне самоуправе и организација цивилног друштва. И док се од медија као главног инструмента за креирања јавног мнења очекује да разумеју механизме превенције од еколошких катастрофа, а од локалне самоуправе да као главни орган управљања иницира активности мера за превенцију и заштиту, организације цивилног друштва деловањем из позиције представника грађана омогућавају да се покрену они пројекти и мере које нису у стању да буду покренути од стране локалне самоуправе. Реализатори пројекта очекују да кроз рад са фокус групама упознају учеснике са законском регулативом из ове области и усклађивањем са важећим прописима везаним за угрожавање животне средине, али и теоријском основом моделовања и предвиђања ризика по животну средину и здравље људи, која је неопходна према релевантним прописима. Иако се Краљево, као и други градови, сматра озбиљним у смислу капацитета и потенцијала којима се штити животна средина много пута се показало да је модел који се користи превазиђен, јер су у концепт савремене екологије унети нивои који подразумевају прилагођавање климатским променама. Све више је присутна теза да климатске промене нису нешто што ће се догодити у ближој или даљој будућно-

сти, већ нешто што су грађани Србије мали прилику да доживе током овог пролећа, али и целе прве половине године. Озбиљност проблема наводи на размишљање да се ствари везане за ову појаву не могу одлагати за нека нова времена. Менаџмент ризика има само две координате, простор и време, а у том координатном систему се догађају процеси који мају добру подлогу да могу бити оцењени као високо ризичне али предвидљиве ситуације, је се данас располаже новим моћима које стварају услове за предвиђање. У прошлом веку се показало да је највећа слабост социологије ускраћена могућност предвиђања, а и друге науке су морале да доживе промене, да се мало помешају и добије оно што се данас зове научна мисао.

- Заштита није крај приче и није довољна, јер имамо дебакл у систему који је потпуно деструирао државну еколошку структуру. Екологија је, поред војне и полицијске, трећа државотворна функција, а они су задужени за управљање простором и сносе одговорност за тај простор, јер не живимо у лабораторијама већ у градовима и селима крај вода – каже др Алексић. Заштита животне средине и нови процеси у њој су питање које се више не може одлагати, стављати под отирач, а нерешавање правдати недовољним средствима. Као суштински проблем јавља се неодложно успостављање државног еколошког система због значаја који има отпад, туризам, енергија, храна и здравство. Иако до оних који се озбиљније баве животном средином долазе информације о пролећним поплавама као великом изненађењу стручњаци нису склони да верују у такве тврдње. Све што се дешавало је само последица потпуне инфраструктурне неприлагођености као резултат изостанка културе и урбанитета. Својеврстан цунами који није природна појава у домаћем амбијенту појавио се након што су, из ко зна којих разлога, исправљени токови река. У кривудавим рекама га нема, али кад се

оне исправе добије се неуобичајено висок водени стуб иза кога су ове године остале последице катастрофалних размера.

- Врло битна, а мањкава, ствар је да имамо системски линеарни табу. Један завод за заштиту здравља има одговорност за квалитет воде, али ће одговорност увек да прогласи табуом, митом, забраном страхом или не знам чиме другим него што ће приступити одговорно и указати на лош податак који неко треба да примени. Пошто ћути Завод за јавно здравље ћуте и други, па Ветеринарски завод чека епидемију ширих размера не на људима, него на животињама. Кад смо добили партократску владу, и ново једноумље, претпостављамо да ће мало више сарађивати међу собом, јер је решење да се систем хармонизује, а како да се хармонизује ако немамо Министарство животне средине и Национални еко фонд – каже др Алексић. Незаобилазан фактор је и човек чија се улога огледа и у овогодишњим поплавама. Неколико дана посматрања понашања поплавног таласа наводи на размишљање о симулацији какву омогућава савремена технологија што би могло да резултира предвиђањем последица које достижу катастрофалне размере. Локалне заједнице имају капацитете и потенцијале за управљање ризиком и еколошко зонирање на црне, беле и зелене зоне, па у таквој ситуацији свако ко је направио кућу у зони која је проглашена високо ризичном не може од државе да очекује надокнаду штете причињене елементарном непогодом. Посебно поразним сматра се сазнање да изванредне генерације студената Геолошког и Шумарског факултета нису ни на који начин инкорпориране у области у којима би могла да се имплементирају стечена знања у заштити здравља и животне средине.

- Екологија која не доприноси здрављу је превара. Ако мислимо да екологија треба да унапреди наш комформистички стајлинг и да допринесе да будемо у још меканијим фоте-

Др Јордан Алексић

41

42

МАГАЗИН 10.8.2014.

љама онда то није екологија. Екологија је озбиљна говнарска индустрија која се бави говнима. Највеће оптерећење и проблем ове планете нису атомска бомба и уранијум, него су човечије говно као органско загађење. Докле ћемо се према њима односити као лилипутанци и мајмуни. О чему ћу ја да причам ако не о говнима. О ком туризму ћемо причати кад су наша села и реке овакве каве јесу. Понашамо се као слон на жици, јер су превенција и осигурање у овом систему непознанице, па морамо осигурати реке од нас самих, а неко мора бити носилац тог осигурања – каже др Алексић. У таквој ситуацији еко дизајн се посматра као хомогенизација виталних сила која се пренебрегава природи у којој нема правих линија. Искуство показује да је свуда где су исправљани природни токови прављена велика грешка. Показало се то и у Колубари, а оправданост става потврђују и Холанђани закривљавањем канала којима је испресецана земља. Непостојање логике за управљање ризиком, системских механизмима и структуре за управљање њима, доводи до бројних мањкавости целог система, а многе ствари су и даље засенчене. Зато су све што се током поплава дешавало у Србији правим именом, а то је еколошка ка-

тастрофа, назвали једино један поп и један микробиолог.

- Еколошка катастрофа није проглашена зато што никоме не пада на памет да израчуна еколошку штета од догађаја. Еколошка штета се не може пренебрегавати, јер ће доћи кроз ланац исхране и здравља. Цена поплаве ће доћи на наплату 15 година касније као и бомбардовање канцерогеним таласом који се одражава на здравље. Било је то високо софистицирано дизајнирано загађивање животног простора једног народа, а данас укупно понашање називам лакираним говнетом на киши са кишобраном у футроли. Држава држи кишобран у футроли а ми смо лакирано говно које се полако распада на тој киши – каже др Алексић указујући на потребу новог концепта приступа у прилагођавању климатским променама и трагању за решењима. Први од ограничавајућих фактора за решавање проблема је функционална неприлагођеност због креативног урбанизма у коме се све ради без правила. Друга је системска инерција у правима, одговорностима, контроли и надзору у којој нема система што се на најбољи начин показало током пролећних поплава, а трећи заводи за јавно здравље, ветеринарски институти, Сектор

за ванредне ситуације, ЛЕАП, Одељење за еколошку заштиту који се активирају тек након настанка проблема. Остаје отворено питање хармонизације у смислу да права и одговорности воде ка превенцији која треба да доведе до здравих градова. Иако се о здрављу говори као о непроцењивој вредности бављење њиме и даље није на потребном нивоу, па ни заводи за јавно здравље по сазнању др Алексића нису перјаница здравственог система. Рад са фокус групама утиче на изградњу и подизање њихових капацитета, јачање свести, едукацију и обуку, како би се активно укључиле и оствариле пуни ефекат у примени, успостављању и спровођењу одредаба којима се дефинишу законске одговорности за штете од катастрофа и дугорочне друштвене утицаје укључујући просторно планирање акција, као и домаћих и стандарда Европске уније и законодавства у области заштите животне средине. Фокус групе су пажљиво изабране због важности улоге и корисности места у дисеминацији информација које би требало пренети до што је могуће ширег круга становништва. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

43

44

МАГАЗИН 10.8.2014.

45

Фото: М. Радовановић

Знаменити Краљевчани: Бранислав Гвозденовић (2)

МАГАЗИН

10.8.2014.

У СЛУЖБИ КВАЛИТЕТНОГ ЖИВОТА

46

- Коришћењем само трећине могућности, у односу на број становника, у Србији се без улагања у току једне године уштеди више од сто милиона евра. – Иако мала земља Србија је по пушењу на другом месту у Европи, одмах иза Турске, што доводи до обољења плућа код великог броја људи. – Погрешно је уверење да су клиничка испитивања огледи на људима као заморчићима и да се ту ради нешто што није морално и часно. - Поред тога што олакшава пацијенту да се избори са здравственим проблемима лек може да изазове и неке нежељене ефекте, а клиничка испитивања служе да би се ови први појачали, а други елиминисали или свели на најмању могућу меру.

- Животне околности иду на руку некад више, а некад мање, али се рад у сваком случају исплати

Фото: М. Радовановић

Др Бранислав Гвозденовић

47

48

МАГАЗИН 10.8.2014.

О

номе ко се од почетка каријере определи за научни рад отвара се могућност да због учешћа на бројним међународним скуповима обиђе добар део света. Као члану Европског удружења пулмолога, прилика да учествује на конгресима какви окупљају и по 20 хиљада научника из целог света пружена је и др Браниславу Гвозденовићу. Присуство на њима увек је нова прилика за упознавање са новим лековима из области пулмологије као основне сфере интересовања овог научног радника. Иако је већина лекова који се користе у лечењу болести дисајних путева и бронхијалне астме присутна и у нашем здравственом систему увек има и нових који су још у фази развоја, а једини начин да се упозна њихово дејство су научни скупови и нова сазнања о томе која група лекова на одређеном ступњу болести даје најбоље резултате и колико дуго треба да се примењује. Константан рад на проналажењу бољих начина за лечење повод је за континуирану медицинску едукацију и лиценцирање лекара након што сваке године сакупе довољан број бодова, а они се добијају присуством на предавањима, писањем научних радова и презентирањем резултата истаживачког рада другимколегама. У пројекат под патронатом Научног савета Републике Србије, чији је циљ да се колегама приближи значај праћења пацијената са плућним болестима, био је укључен и др Гвозденовић. И док међу лекарима који посећују ову врсту предавања има и оних који су ту само због бодова,увек поново радује чињеница да већину ипак чине колеге које желе да чују нешто ново и та знања примене у пракси. Иако економска ситуација све чешће, поготово млађе лекаре, онемогућава да на значајним скуповима стичу нова знања показало се да је континуирана едукација веома битна, а онима који то нису у истуацији да чују из прве руке, нова искуства у лечењу преносе људи попут нашег саговорника. Основни утисак који се стиче из разговора са др Гвозденовићем је саз-

нање о великој жељи да сваки пацијент који му се обрати за помоћ буде задовољан. Отуда и прегледи које врши на различитим местима трају и по три пута дуже него што би се то могло очекивати, а све због жеље да пацијент схвати и на правила начин спроведе све процеудре које му препоручи лекар. Дуг период рада на клиничким испитивањима лекова доводи до сазнања да и међу лекарима постоје бројне заблуде везане за ову област која последњих петнаестак година доживљава експанзију због могућности примене свега новог што се појави у свету.

- Постоје заблуде да су клиничка испитивања огледи на људима као заморчићима и да се ту ради нешто што није морално и часно, па настојимо да савладамо све отпоре до министарстава здравља, науке и просвете и Агенције за лекове и медицинска средства и отварамо све више могућности за лечење које су на располагању. Велики број лекара спроводи клиничка испитивања по прецизно дефинисаним продецурама и протоколима на који одређују на који начин се изводи свака фаза. Неколико представника глобалних светских компанија основали смо удружење „Клинис“ у коме сам као члан управног одбора и председник радне групе за компаније које се тиме баве. Већ две и по године се кроз разне трибине, и медијска представљања боримо, па смо успели да дочарамо значај ових испитивања и разбијемо заблуде које се односе финансијске аспекте и плаћање лекара да примењују неки лек – каже др Гвозденовић. Доказ који оповргава тврдњу о злоупотребама лежи у чињеници да етички одбори у свакој установи могу да стану на пут било каквој злоупотреби, али и да коначну реч за коришћење даје Агеција за лекове као владино телео и део Министарства здравља. Сазнање да су протоколи за примену у домаћем здравственом систему исти као и код свих у свету додатно треба да отколони све недоумице које би могле да наведу на

помисао о сумњивим радњама. Када је на захтев из Министарства просвете извршена анализа користи клиничких испитивања лекова у Србији дошло се до податка да се коришћењем само трећине могућности, у односу на број становника, у току једне године уштеди више од сто милиона евра. Од непроцењивог значаја за пацијенте који учествују у испитивањима је податак да током читавог процеса добијају савремен лек који може одлучујуће да делује у борби против тешких болести. Није тајна да лек, о било коме да се ради, не даје увек смо позитиван ефекат. Поред тога што олакшава пацијенту да се избори са здравственим проблемима може да изазове и неке нежељене ефекте, а клиничка испитивања служе да би се ови први појачали, а други елиминисали или свели на најмању могућу меру. Фармацеутске компаније улажу милијарде долара у проналажење нових лекова, а посао клиничких испитивања поверавају другима специјализованим за ову врсту услуге. Предност у таквим случајевима имају оне са већим искуством у раду и боље обученим екипама лекара који могу да изведу испитивање на што већем броју пацијената различите старости и стадијума болести.

49

10.8.2014.

МАГАЗИН

50

- Углавном ангажујемо искусније лекаре који су годинама специјалисти и професоре који воде одређене области. За рад су заинтересоани и млађи лекари због сазнања да се испитивања разликују од рутинске пркасе, па се у новије време такмиче да учествују, јер им је то велики плус у биографији кад конкуришу за специјализацију или неки конкурс. Током испитивања постају комплетнији и имају могућност да схвате процес развоја лека кроз који остварују и неке друге бенефите. Све то су, баш као и конгресна путовања, додатни мотив па их користимо за додатну мотивацију – каже др Гвозденовић. У испитивања су укључена и различита удружења пацијената привилегованих због веће пажње лекара који у нормалним условима нису у могућности да им обезбеде, а коначни резултат је задовољство које их мотивише да учествују. Иако мала земља ми смо по пушењу на другом месту у Европи, одмах иза Турске, што доводи до обољења плућа код великог броја људи. То је још

један до разлога за спровођење клиничких испитивања, јер примена код већег броја пацијената утиче на скраћење периода испитивања и омогућава да лек пре стигне у апотеке. Паралелан рад на три фронта, у међународној компанији, рад на клици и стручно усавршавање, које је 2007. године резултирало једним од три најбоља магистарска рада на Универзитету Београду, захтева много времена и енергије. У таквој ситуацији на жртву зарад успеха треба да буде спремна и породица, а пораодица др Гвозденовића је то показала безброј пута, почев од првих дана школовања кроз музичку школу, фолклор и бројне друге активности које већина вршњака није имала. Она из које је потекао увек је имала објашњење за ускраћене слободе са образложењем да само тако расту шансе за различите бенефите у животу.

- Подршка породице и у овом периоду је врло битна. Уколико не можете да обезбедите довољно времена за писање и одласке на међународне скупове, и то не ускладите са породи-

цом, нећете бити успешни и нећете имати додатног мотива и енергије да идете даље. Подршка се оставрује узајамним давањима која подразумевају своје и жртве свих чланова породице чија је подршка кључна – каже др Гвозденовић. Истраживања у области клиничких испитивања, и искуство у лечењу болести плућа, добра су основа за серије предавања на различитим нивоима који укључују и две године рада постдипломске наставе на Катедри за пулмологију београдског Медицинског факултета. То је и повод за чврсте везе са људима из света науке, повезане заједничким ставовима и начином размишљања, који долазе са различитих страна света. Показало се да је свако искуство драгоцено, а размена још драгоценија за сваког од учесника. Др Гвозденовић ради на великом пројекту у коме само искуство даје веру да се у тој области иде даље и стално проверава да ли је инструмент који се развија довољно добро и валидно направљен и да ли може да буде применљив у различитим аспек

тима и фазама болести. Иако је научна методологија довољно развијена треба све испратити, а за то треба имати довољно времена које укључује и годишње састанке компаније који се одржавају у Кембриџу. И после много година сваки одлазак чини се довољно изазовним у граду са десетинама хиљада студената из целог света који више од универзитетског центра личи на бајку. Отуда и закључак да би сваки студент пре него одлучи где би после средње школе требало сву енергију да усмери на рад који обезбеђује довољно познавања потребне материје и језика како би постао члан породице привилегованих у једном од светски најпознатијих универзитетских центара, И ма колико да се време од тренутка кад је чинио прве кораке ка друштву научника разликује од данашњег једно се није променило. И онда је требало, а треба и сада, уложити много више рада од осалих да би се дошло до врхунских резултата чији се домети не виде на почетку, али се плодови беру са великим задовољством.

Поразно делује чињеница да бројни припадници генерација на раскршћу живота деле неке друге вредности.

- Деца су изложена бројним изазовима. Лепо је имати технолошки развој и неке ствари који би требало да представљају одмор и разоноду. Нажалост, оне се претварају у примарну активност уз пуно седења и одвлачења деце од књиге. Деца све мање читају и обавезну лектиру, па изостаје рад на унапређењу ширег образовању изван онога што намећу професионалне обавезе. Отуда и порука да буду довољно јаки и усмерени само према областима у којима могу да достигну постављени циљ. Будите упорни и немојте клонути духом. Радите на себи, а псоао ће доћи. Можда неће увек бити онај који очекујете, али ћете и у њему пронаћи себе уколико сте упорни, верујете у своје способности и усавршавате се. Уколико је могуће треба радити оно што волимо, а љубав и упорност кад тад морају да доведу до резултата. Животне околности иду на руку некад више, а некад мање, али се рад у сваком случају исплати – каже

др Гвозденовић. Кад је закорачио у свет медицине др Гвозденовић није претпостаљао да ће бити директор фирме која се бави клиничким испитивањем лекова. Пут ка то месту водио је кроз различите сфере у којима је стицао знања применљива на месту на коме се сада налази. Осим научних сазнања савладаво је и вештине руковођења компанијом која покрива територију Србије и Хрватске, а временом кроз рад стицао нова знања, вештине и искуство за које се унапред не зна у којој мери, и где, може бити искоришћено. Једна од њих је и вештина преговарања каква се не изучава на високошколским институцијама. И ма колико да су достигнути домети високи за амбициозног човека, каквим се у разговору показао др Бранислав Гвозденовић, тешко је докучити докле би још могао да стигне човек необуздане енергије, а медицина је област која се стално развија и ствара могућност за откривање тајни које могу само људи попут нашег саговорника. Т. Радовановић

51

52

МАГАЗИН 10.8.2014.

Фото: М. Радовановић

53

Краљевчани у свету: Милорад Којић (1)

КРАЉЕВО Г

МАГАЗИН

10.8.2014.

- Градња општинске зграде почела је да личи изградњи Скадра на Бојани, јер би добар део онога што мајстори током дана уграде после радног времена било скидано да би завршило у џеповима генерација млађих Краљевчана. - Краљево је посебно изгледало петком када се чинило да се број становника дуплира због најезде свих који су од раних јутарњих сати са пољопривредним производима хитали према пијаци, да би се већ око подне враћали назад након што у продавницама поређаним дуж главне улице, и према железничкој станици, покупују оно што им је потребно до поновног доласка за седам дана. – Прва афро фризура у Краљеву. – Бекство на рошулама између столова Хотела „Термал“

54

ГРАД ЧУДА

55

МАГАЗИН

10.8.2014.

К

56

ада се с времена на време, а то је све ређе, током лета на улицама Краљева појави корпулентни наочит човек у озбиљним годинама мало је оних који у њему препознају несташног дечачића који је већ од шездесетих година прошлог века био тема различитих прича, а временом и код оних који га никада нису упознали био познат као Дуле Шерпа. Мало коме је од оних који су га још од тог времена познавали било јасно зашто Милорада Којића зову Дуле, још мање Шерпа, што је за многе остало и до данас. У лепим годинама су и они који су само чули за несташлуке тинејџера чије су се размере граничиле са немогућим и временом, како је ко додавао по кују реч, постајали много више од обичних чаршијских прича. Средовечни човек углађених манира све ређе са оне стране океана долази у Краљево, а сваки долазак је поново повод за подсећање на враголије какве су обележавале живот каквог у граду више нема. А све је почело првих година седме деценије двадесетог века када је први у Краљеву на ноге навукао рошуле на гвинт које су се стављале преко ципела. Много касније су се појавиле модерније са каишевима, па су они мало храбрији дечаци и девојчице могли да их обују и преко патика. Већ са првим лепим данима 1960. године, када их је отац донео из Немачке, до изражаја је дошао пословни дух и осећај за бизнис. Све док се није појавило нешто што ће годинама касније бити велики хит дечаци као што је био Којић по који динар, а тада су се још искивали од алуминијума, зарађивао би играјући ораха. Кад су се појавиле рошуле родила се идеја да би могло да се заради изнајмљивањем за вожњу бар по неки круг. Стајали су стрпљиво у реду вршњаци, барабар са њима млађи а и по неки старији, све док се Којић није сетио да би могао да изнајмљује само по једну. Па иако је изнајмљивање било јефтиније кад се помножи са два доносило је више пара. Требало је само пажљиво водити рачун да неко не продужи круг. Пара је било довољно да се купи по који слаткиш,

уложи у орахе или набаве кликери стакленци који су полако освајали Краљево. У пуним џеповима тек по ко од срећнијих дечака имао је у џепу и по који гвозденац извучен из у то време популарних лагера који су се, у комплету од по четири, уграђивали на даску претечу данашњег скејта. Исте године кад је први пут стао на рошуле у Краљеву је почео да ради Биоскоп „Ибар“, данас Мултимедијални центар „Кварт“, а преко пута њега са друге стране Улице цара Лазара, ниче зграда општине, данас Градске управе. Њена, а и фасада нешто касније грађеног Дома друштвених организација, у једном делу је облагана квдратним керамичким плочицама у жутој и зеленој боји. Са страницом од око два сантиметра биле су врло интересантне, а генерацији Милорада Којића пружале шансу да размишља о новим играма. Градња општинске зграде почела је да личи изградњи Скадра на Бојани, јер би добар део онога што мајстори током дана уграде, после радног времена било скидано да би завршило у џеповима генерација млађих Краљевчана. Опране од малтера плочице су пуниле џепове панталона које су због тежине ретко остајале изнад струка. За оног ко их је имао представљале су право богатство и биле предмет посебне врсте трговине, некад и размене, у којој се тачно знало колико вреди зелена, а колико жута коцкица. Зелене су биле вредније јер су биле превучене посебним слојем, па су се пресијавале као да су биле лакиране. И док су старије генерације момака линџу играле са металним новчићима различите вредности, који су се још искивали од алуминијума, они млађи су са пристојног растојања на линију бацали коцкице скинуте са општинске зграде. Онај ко добаци ближе побеђивао је и постајао власник свих коцкица даљих од његове, па би се мало вештији враћали кући држећи обема рукама панталоне које су претиле да спадну под теретом својеврсне зараде.

До краја тинејџерског доба Којић је израстао до висине која је, кад стави рошуле, достизала скоро два метра. Као такав привлачио је пажњу Краљевчана када би из правца популарне Леснине на њима кренуо ка центру града. Краљево је посебно изгледало петком када се чинило да се број становника дуплира због најезде свих који су од раних јутарњих сати са пољопривредним производима хитали према пијаци, да би се већ око подне враћали назад након што у продавницама поређаним дуж главне улице, и према железничкој станици, покупују оно што им је потребно до поновног доласка за седам дана. Бар половину тих који су се петком налазили на улици чиниле су домаћице са рубова града које су са пијаце у велики цегерима теглиле поврће и остале потрепштине чије су залихе трајале до следећег петка. А баш петком се, у време највеће гужве на улицама, појављивао Којић на рошулама како би вештином одушевио знатижељне пролазнике. Већ је довољно савладао технику вожње лево и десно, у напред и назад, а свима који не виде његове ноге чинило се као да лебди у ваздуху. И док је вожња напред већ била рутинска ствар кретање у назад представљало је посебан изазов уз опасност да се налети на по који камичак кавих је било и у главној улици.

- У једном моменту се залетим испред неких клинки да покажем умеће на рошулама кад ме неко прозове. Покушавам да видим ко је и у моменту се

Милорад Којић

57

58

МАГАЗИН 10.8.2014.

окрећем, па возим у назад и гледам да не ударим некога. У моменту излетеше ноге и ја, како сам био дугачак око два метра, треснем о бетон испред Робне куће. Оне се убише од смеха, а једна баба са два цегера сва успаничена гледа и каже тако ти и треба кад си се натакарио на тим бициклицама. Настане општи врисак, а ја пет минута не могу да устанем прво од бруке што сам се разбио, а ни због бола, јер сам само у шорцу и мајици пукао као тиква – сећа се Којић. Много безбрижнији живот у историји града током друге половине двадесетог века обележавале су различите враголије на које до данас остаје сећање генерација савременика који о томе сведоче у посебним приликама. Повремено их са онима који су спремни да слушају подели по који учесник баш као и Којић приликом последњег доласка из далеке Канаде у коју се, у потрази за послом, упутио пре много година. Јунак наше приче је одувек, како се тада говорило, терао моду која је по правилу долазила са запада. Хипи покрет је већ био на врхунцу, а након дужег периода шишање на високо полако замењивало средње, па ниско. Серија веома популарних филмова о Тарзану била је повод за фризуру која је по главном јунаку називана тарзанка, а дуге косе су временом постајале све присутније углавном код свршених средњошколаца и студената. Афро фризуре могле су да се виде тек на по којој фотографији у новинама, а носиле су их углавном личности са светске естраде, по правилу Црнци. У време кад су пажњу привлачили и они који су се појављивали у новинама тешко је било замислити да би могао да је понесе неко у Краљеву. На такав корак први се усудио баш Којић чија је тетка Зиза имала фризерску радњу на месту данашњег кафића „Тамара“. Са жељом да током лета 1979. године лепо неговану дугу косу „трајном ладном ондулацијом“ претвори у афро фризуру појавио се у салону тетке која није могла да сакрије изненађење, иако је од раније знала за све могуће Милорадове враголије. До новог

имиџа водио је дуготрајан рад уз помоћ киселине која пржи и ситних папилотни, а резултат је могао да се види тек након извлачења главе испод хаубе. Па иако је након тога глава имала тек пола метра у пречнику чинило се као да је четири пута већа. Због тога су ваљда све жене у салону вриштале од смеха, а Зиза кроз сузе које је изазивао необуздан смех уверавала да супер изгледа. Ништа мање није било ни изненађење на улици што је испровоцирало милицајца, који је од раније имао „пик“ на Којића, да га засутави и упита шта је натакарио на главу. Није вредело човеку који је добро знао шта је перика, а шта није, објашњавати да је то природна коса преточена у афро фризуру. И док су се сви из друштва, а и бројни пролазници, тресли од смеха милицајац је покушавао да скине „перику“ за коју је веровао да је залепљена на главу. Све то било је повод да се нова фризура прошета и по Матарушкој Бањи и међу гостима Хотела „Термал“ у чијем ресторану, а ни башти, није било слободног места.

- Милан Станар је возио за то време популарни „форд таунус 12м“ па кренемо према Бањи, а за нама цела екипа, Војо Бандовић, Соро, Жикица, Вучко, Љубо коњ, Бато Поп. Улазим и полако веслам у белом оделу у коме сам певао на концерту „Кашике љубави“. Пролазим полако између зачуђених конобара и пет стотина гостију од којих добар део седи у башти у којој пирка ветар и ублажава летњу жегу. Свира „Лукс“, а пева Наташа Владетић коју сам касније прозвао учитељица. Због ње је касније брат мог доброг пријатеља заглавио у ћорку, јер је у банци проневерио силне паре покушавајући да јој покаже љубав. Ја на рошулама и без фризуре два метра, а са њом још пола метра више, па изгледам као бандера. Улазим, а у сали сви вриште, музика свира туш, настаје делиријум, а поред 500 гостију све гледа још 200 до 300 кибицера иза ограде од шимшира. Апарати шкљоцају, а ја полако између столова док неко не повиче хватај Шерпу. Конобари трче са свих страна, а са њима директор лечи-

лишта и управних хотела. На коју год страну погледам блокиран ми пут, па кренем на живицу према Ибру. Завеслам три четири пута и скочим преко шимшира, размакоше се они људи, а ја доскочим на ноге, окренем се и кажем ћао – прича Којић који је сутрадан морао да објашњава оцу, коме су се већ жалили директор и управник „Термала“, како није написано како не сме да се иде на рошулама. Изненађењу није било краја кад је сазнао да је ипак написано нешто што је било повод да се сутрадан са туристичким инспектором, а обојица су били чланови Кошаркашког клуба „Слога“, службеним „фићом“, око подне кад је хотел пун гостију, упути према „Термалу“. Конобар који је служио у делу сале на коме су слободно место пронашла два незвана госта најљубазније је објаснио инспектору да у хотелу не служе Шерпу. Уз по литар белог и соде, два филе мињона са печуркама и исто толико шопских салата, инспектор је затражио да преконтролише књиге пословања, али и да двојица најодговорнијих за забрану уласка у хотел објасне на чему су засновали спорну одлуку.

- Кад ме је управник видео хоће да се преврне, а ја се укурвио и ћутим. На комаду папира формата А4 руком су написали да је Милораду Којићу Шерпи строго забрањен улаз у хотел на рошулама и залепили на улазним вратима. Објасне да сам долазио на рошулама, да су ме јурили конобари и да сам правио ршум с овом периком, а још обећају да ће, ако се понови, да зову милицију. Иако нигде у закону није писало да тако нешто није дозвољено ја се свечано закунем да више никад нећу ући у Хотел „Термал“ на рошулама. Помиримо се, све буде у реду и после тога више ништа слично нисам радио, иако је било пуно других догодовштина које нису толико интересантне. У кућни ред хотела уведе се одредба да убудуће, поред рошула, не може да се уђе ни бициклом, све овери печатом и истаке на видљивом месту – објашњава Којић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

59

60

МАГАЗИН 10.8.2014.

61

Фото: М. Радовановић

10.8.2014.

МАГАЗИН

62

Живко Симеуновић

Краљевачка музичка сцена: Живко Симеуновић (2)

- Као музичар старог кова Царевац је свирање заснивао на гудачима и кларинету. - У оркестру Радио Београда је било места за виолине, виоле, контрабас, чело и хармонику, а гитара није сматрана народним инструментом. - Са доласком Радета Јашаревића променио се начин свирања, а уз гитару је у оркестар први пут уведен и бубањ.

- Прво појачало прошверцовано из Немачке међу стварима Културно-уметничког друштва „Иво Лола Рибар“. - Годину дана је после погибије Радета Јашаревића трајала препирка око тога ко ће да буде шеф народног оркестра Радио Београда. - Бранко Белобрк одбио да води оркестар у коме су поремећени односи. - Доласком Бокија Милошевића гитариста Живко Симуновић остао без ангажмана

Фото: М. Радовановић

У СВЕТ НА КРИЛИМА МУЗИКЕ

63

МАГАЗИН

10.8.2014.

М

64

ање средине, а Краљево је шездесетих година прошлог века сврставано у такве, биле су хендикепиране чињеницом да сваке јесени према Београду, и другим универзитетским центрима, похрли још једна генерација оних који су тек почели да граде каријеру у различим областима. Све то остављало је дубок траг посебно на све бројније оркестре различите врсте који су на време морали да мисле о заменама. Све до почетка шездесетих година народна музика, мало различитија од ове данашње, држала је монопол и привлачила највећи број младих. Кроз наступе у краљевачком „Абрашевићу“ заволео ју је и Живко Симеуновић. Због тога није ни имао превише контаката са генерацијом вршњака која је у гимназији почела да свира рок. Већ половином шездесетих нестали су са музичке сцене „Вршњаци“ који су међу првима изводили ову врсту музике на различитим местима, најчешће у више пута помињаном Електрокомбинату. Током читаве зиме у великој сали је било

топло, а паркет на који се излазило због плеса, увек био блиставо сјајан. Иако је вокални солиста „Вршњака“, касније познати глумац Марко Николић, био Живков школски друг никада није дошло до сарадње у овој области. Дуг период живота генерације краљевачких средњошколаца памте по забранама одласка у кафане. Посебно их памти Симеуновић због сазнања да му се прилика да заради џепарац пружала баш на оваквим местима. Педесетак метара од куће Симеуновића на углу Чика Љубине и Улице „4. краљевачки батаљон“ становао је по строгости и ван Краљева познати директор гимназије Драгутин Јововић. Сазнање да је на дочеку Нове године у Хотелу „Турист“ свирао и ученик његове школе било је довољан разлог за разговор и скретање пажње на понашање. Недовољно убедљиво деловало је објашњење да рад у кафани не може да се пореди са седењем за столом уз флашу пива, као ни то да је свирао у оркестру са професором исте школе. Наступи који су у лет-

њем периоду били везани за башту ресторана Дома ЈНА остали су запамћени по десет ћевапа на које је, уз једно пиће, имао право сваки од музичара. У време кад су студенти кретали према Београду знало се да на први долазак кући треба да чекају до 29. новембра. Други је везиван за време зимског распуста, а трећи за Први мај. Као најбољи ђак краљевачке гимназије, који је са одличним успехом завршио разред и положио матуру, Живко је могао да бира факултет јер није морао да полаже пријемни испит. И поред наговора да упише медицину, или бар електротехнику, одлучио се за студије математике на Природно-математичком факултету. Иако никада студије није завршио и данас верује да није погрешио, јер је познавање материје из гимназијских дана остављало доста слободног времена да се посвети и нечем другом. Академско културно уметничко друштво „Иво Лола Рибар“ одувек је окупљало уметнике различитих профила, оперске певаче, глумце, редитеље, музичаре свих врста

... Први дани студија везани су за смештај код ујака Радована Ердељанина који је са четворо деце живео у великом стану на Дорћолу, а случај је хтео да са једним од браће крене у „Лолу“на пробу.

- Шеф народног оркестра био је познати виолиниста Раде Јашаревић, а пошто су знали да сам свирао раније одмах ме приме, јер им је гитариста отишао у војску. Три пута недељно сам одлазио на пробе и свирао на безброј различитих концерата. Бата Раде, од кога сам много научио, је пропагирао светску музику, а на репертоару је поред озбиљних и популарних ствари била и „Шева“ коју су морали да свирају сви виолинисти у „Лоли“ кроз коју су прошли Мома Станојевић, Милутин Поповић Захар и бројни други значајни инструменталисти – прича Симеуновић. Да се добро добрим враћа врло брзо се уверио Живко кад се од ујака преселио на Нови Београд. Отац школског друга Гојка Штулића се као пензионисани потпуковник ЈНА преселио

у Београд још док је његов син завршавао гимназију у Краљеву, па је Гојко пола године провео у дому Симеуновића. Био је то повод да узврате гостопримство Живку који је код њих боравио да завршетка прве године студија. У истом крају је живео и „Лолин“ хармоникаш Драго Лазић, касније специјалиста радиологије, а близина је само учвршћивала дугогодишње пријатељство. Културно-уметничко друштво „Иво Лола Рибар“ је увек било аматерско, али под патронатом Градског комитета омладине из кога су потицали људи на високим положајима. Већ довољно верзираном гитаристи који је добро познавао основе музике није било тешко да се уклопи у нову средину и стално обогаћује репертоар новим песмама. Са по неким познатијим певачем турнеје су током лета обухватале и јадранску обалу, а чланови друштва по завршетку редовно чашћавани бесплатним летовањем. У незаборавном сећању остају гостовања у Будви, Херцег Новом, Дубровнику.

- Ми смо представљали југословенску елиту, а играчи из „Лоле“ касније су били професионалци у „Колу“. Председник друштва је у то време био публициста и новинар „Политике Ескпрес“ Милоје Поповић, а уметнички директор Драгомир Луковић, касније директор „Кола“. Солиста, а касније и председник друштва, био је Владета Влаховић, а међу дивним солистима издваја се Жељко Руњајић, члан чувеног дуета Ђурић-Руњајић. Изванредне кореографије, посебно Шокачке игре, плениле су људе по целом свету, а како сам врло брзо савладао све што је било потребно заволели су ме и остали чланови, па сам „Лолу“ доживљавао као своју кућу. Пре подне сам ишао на факултет, а увече на пробе које су трајале по два сата – каже Симеуновић. У време када су обележавани значајни датуми из револуције, од чијег завршетка није прошло ни четврт века, незаобилазни учесник различитих манифестација које су почињале првих дана јула сваке године били су чла-

65

10.8.2014.

МАГАЗИН

66

нови Културно- уметничког друштва „Иво Лола Рибар“. Са Гоча 7. јула пут је 1971. године водио ка Црној Гори у којој се 13. јула обележавао Дан устанка, а затим Србу у Хрватској у коме се овај дан прослављао девет дана касније. Месец дана је трајала турнеја, само једна у низу оних које су настављане ван граница земље. Иако је „Лола“ била непрофесионално друштво за квалитет су знали и менаџери из иностранства, а током двомесечне турнеје по градовима Немачке, Холандије и Луксембурга концерти су одржавани сваког дана. На списку земаља у којима је са „Лолом“ наступао Живко Симеуновић налазе се Авганистан, Ирак, Иран, Индија, Аустралија, Замбија, Алжир, Италија, Француска, Сједињене Америчке Државе... Било је и бројних других прилика, али су обавезе на факултету, посебно у време испита, по који пут спречавале одлазак. Међу такве данас са жаљењем убраја одлазак у Кину која се у то време није чинила превише атрактивном зем-

љом. Двомесечна турнеја по Немачкој и двадесет до тридесет марака џепарца дневно био је повод за размишљање о куповини појачала које је мамило из излога једне од продавница музичких инструмената. Пет стотана марака уштеђевине није било довољно, па је принуђен да позајми недостајућих 180, а до краја турнеје за исхрану користи само оно што се нашло у конзервама. Довољна сатисфакција за све муке било је сазнање да такво појачало нема нико ни у Београду.

- На бројна путовања по Европи велика екипа са оркестром је одлазила возом. Берлин је у то време био подељен град, ишли смо неким коридором, а на граници чекали и по два сата. Кад смо се враћали ново појачало покријемо другим стварима, а цариник види да смо сиротиња, па није много ни проверавао нашу тврдњу да немамо шта да пријавимо. Поразније од сазнања да ни царину не би имали од чега да платимо деловало је оно да у

то време ништа није могло да се увезе легално. Кад смо били у Совјетском савезу купим нов фотоапарат „смена 8“, а хармоникаш Драго Лазић „зенит“ са сталком. Апарате сакријемо у појачало, а Драго царинику објашњава да је сталак купио за фотоапарат који му је остао код куће – прича са смешком Симеуновић. Инструменти су се у то време куповали у „Музичком магазину“ на Теразијама, поред оних домаће производње и по који из земаља Источног блока. Са довољно музичког искуства, и технички добро опремљен, са другарима из „Лоле“ Захаром и Лазићем наступао је јунак наше приче на различитим прославама, најчешће у београдским амбасадама. Народни оркестар Радио Београда који је годинама водио Властимир Павловић Царевац увежбавао је репертоар у просторијама КУД „Иво Лола Рибар“. У време кад је Царевца на месту шефа наследио Раде Јашаревић

први пут се у овом оркестру појавила електрична гитара, а са њом и Живко Симеуновић. Као музичар старог кова Царевац је свирање заснивао на гудачима и кларинету. У оркестру је било места за виолине, виоле, контрабас, чело и хармонику, а гитара није сматрана народним инструментом. Са доласком Јашаревића променио се начин свирања, а уз гитару је у оркестар уведен и бубањ и тако створен простор за све остале у наредном периоду. Народни оркестар Радио Београда чинило је тек неколико људи. Виолине су поред Јашаревића свирали Бранко Белобрк и Александар Шишић, бас Тоша Ђорђевић, а хармонике виртуози на овом инструменту Бранимир Ђокић и Љубиша Павковић који је у „Лолу“ дошао из КУД „Вукица Митровић“. У то време је оркестар Власте Јелића био познат по наступима у безброј пута репризираној серији „Музиканти“, а кад је старији хармоникаш увидео да више не може да се мери са млађим и

бржим препустио је место је Љубиши Павковићу.

- Радили смо све док у октобру 1976. године није погинуо бата Раде. Свирали смо у Пожаревцу где је снимана емисија „Јесен у Стигу“, а дан пре наступа имали последњу пробу пре одласка увече у кафану. Силвана Арменулић је возила „форд гранаду“, а вече пред последњи наступ имала главобољу, па затражила од мене прашак против болова пре него оде на спавање. Сутрадан долазе Раде и Боки Милошевић са другим оркестром, а Силвана крене са њима у Књажевац. Ја се вратим колима у Панчево где сам живео и повезем Свету Вуковића који је водио програм, а ујутру кад дођем на посао уредник каже да је погинуо Раде Јашаревић – каже Симеуновић. Годину дана је трајала препирка око тога ко ће да буде шеф народног оркестра. Место је нуђено Белобрку који је свирао и са Царевцем, али је он одбио кад је схватио да су односи у ор-

кестру поремећени. У време кад су се ломила копља између Бранимира Ђокића и Бокија Милошевића први је морао на одслужење војног рока, па се вођења оркестра прихватио Милошевић. Након његовог доласка без ангажмана је остао Симеуновић кога је заменио Бора Вишњички, одличан гитариста који се није најбоље сналазио у народној музици. Без свакодневних обавеза решење је за Симеуновића било повратак у Краљево и повремени одласци у Београд кад год се за тим указала потреба, поготово након Ђокићевог повратка из војске. Дугогодишње чланство у Удружењу слободних уметника било је довољно да након много времена дружења са гитаром на подијумима широм света буде сврстан у ред ретких Краљевчана који су на овај начин стекли право на пензију. Т. Радовановић

67

Мала историја урбанизма

МАГАЗИН

10.8.2014.

КОЛОНИЈЕ У

68

- Краљево се од бројних градова разликује и по томе што је у њему изграђено десет стамбених колонија од којих седам пре Другог светског рата. - На неке од њих подсећају само катастарске подлоге и избледеле фотографије у албумима некадашњих и садашњих становника. – Колоније нису имала велику архитектонску вредност, јер су грађенe из прилично скромних средстава, али су имале урбанистичку која подразуме регулацију, ритам и симетрију.

- Сва насеља су имала потпуну инфраструктуру, водовод и канализацију, којом у то време није могао да се похвали ни један други град

Фото: М. Радовановић

У КРАЉЕВУ

69

К

МАГАЗИН

10.8.2014.

њига др Милана Матијевића „Колоније у Краљеву“ као интересантна монографија о привредној прошлости града открива још једну у низу за већи број становника непознатих ствари. Краљево се од свих градова на ширем простору разликује по колонијама које су током последњих стотинак година битно утицале на данашњи изглед града. Непосредно по завршетку Првог светског рата, из којег је земља изашла са великим бројем жртава и уништеном инфраструктуром, влада тек фор-

70

миране Краљевине Југославије одлучила је да Краљево, у коме је тих година било тек нешто више од три и по хиљаде становника, постане привредни центар шире регије, па је баш у град на Ибру почела да стиже најсавременија технологија за производњу железничких вагона, локомотива, авиона... За то је требало створити услове, а како је у балканским и Великом рату страдао велики број стручних и радно способних људи за долазак мајстора, техничара и инжењера из других средина требало је прво обез-

бедити станове. Изградња „Фабрике авиона“ условила је градњу аеродрома у непосредној близини, па је за њу и касарну од власника откупљивано земљиште и тако формиране довољно велике површине на којима су ницала читава насеља и све шири град чиниле интересантним за стручњаке различитих профила. Аутор монографије др Матијевић сведочи о одлуци општинске управе да задржи архитектуру градског језгра, а нова насеља прави ван варошког реона. Како у то време

на овим просторима још нису постојале улице нова насеља су називана колонијама.

- Прво је војска за своје потребе изградила насеље које се у катастарским подлогама из 1936. звало официрски станови, а смештено поред крагујевачког друма у данашњој Доситејевој улици. Касније, кад је дошла нова технологија и градња Фабрике авиона, општина ван варошког реона прави Француску колонију. Према једном члану уговора са француском фабриком „Брегеј“ Министарство војске и морнарице је прихватило да створи услове за становање француских стручњака и за њих изгради посебно насеље на месту нових зграда које се данас налазе на крају Доситејеве улице. Првих десет павиљона намењено је директору и инжењерима, а пошто је градња каснила Министрство је за смештај радника уступило четири постојеће зграде. Мештани околних села нису разумели језик нових становника Краљева, па су први насеље назвали Француска колонија – каже др Матијевић Новине су у то време писале о о постојању ове колоније и око 200 људи који станују у зградама које је уступило Министарство војске, да су направ-

љени нови апартмани са тениским игралиштем, а све подсећа на неки нови француски град. Железничка радионица је као државно предузеће још 1934. године добила локацију на којој је планирана градња 23 зграде са по 4 стана у Железничкој колонији у непосредној близини данашњег Здравственог центра „Студеница“. Станове су населили железничари, радници „Железничке радионице“ и „Фабрике вагона“ која је припадала истом ресору. Када је формирана железничка Штедно-кредитна задруга млади железничари су на земљишту купљеном од тадашњег банкара и сенатора Петра Богавца градили станове средствима повољних кредита. Тако је у Чибуковцу поред пруге Краљево-Скопље 1935. године настала Нова железничка колонија од низа првих станова у приватном власништву. У исто време је купљена и површина за градњу поред пута у Јарчујку, који је од Краљева водио према Чачку, где је почела градња нових станова за железничаре и раднике „Железничке радионице“. Због потешкоћа у пословању и четворогодишњег рата који је у Краљеву, поготово након стрељања великог броја радно способних

становника у октобру 1941. године, зауставио привредну активност градња је почела тек након ослобођења земље. У прво време насеље се звало Синдикална колонија, а касније Насеље Ђуро Ђаковић. Значајан железнички чвор је након повлачења Немаца остао одсечен због порушених мостова, па је за раднике који су долазили у град поново требало обезбедити станове. Прво је никла Самачка, а потом и Градска колонија између дворишта реалне гимназије и Ложионице за смештај општинских чиновника и железничара. Непосредно поред гимназије са десне стране тадашње Кидричеве, а данас Доситејеве, улице за потребе радника „Фабрике вагона“, прво за самце а касније и раднике са породицама, изграђене су три зграде са по једним мокрим чвором у приземљу и на спрату и становима површине између 15 и 20 квадрата, уз које је било и пет барака. Краљево се од бројних других градова у земљи издвајало по десет колонија које су битно утицале на урбанистички развој града. У време кад су грађени привреда је доживљавала брз развој, а на физиономију града утицала градња нових стамбе-

71

10.8.2014.

МАГАЗИН

72

них објеката који су попуњавали простор између колонија. Промена стамбене политике средином шездесетих година прошлог века утицала је на градњу већих стамбених објеката удруженим средствима више инвеститора, а након што је терен за градњу испарцелисан и улице добиле имена више није било колонија. До тог тренутка званична адреса свих насеља која су грађена је у назив укључивала и одредницу колонија. У стамбене објекте са високим стандардом убраја се низ зграда Чиновничке колоније преко пута краљевачке гимназије који су грађени 1937. године за чиновнике „Железничке радионице“. И док су у Железничкој колонији, преко пута данашњег Ауто-мото друштва, били једнособни Чиновничку су чинили двособни станови. До данашњих дана бројне

зграде су у знатној мери девастиране, а колоније као француска и официрска потпуно нестале осамдесетих година. На њих подсећају само катастарске подлоге и избледеле фотографије у албумима неких становника.

- Овом књигом сам желео да подстакнем људе из струке, урбанисте и друге, да мало детаљније са урбанистичке стране проуче постојање тих насеља. Повод за то је и сазнање да је једно време Стара колонија као интересантно урбанистичко насеље била стављена под заштиту општине. Средином шездесетих се име колонија губи, јер оне добијају уличну инфраструктуру и адреса више није колонија број тај и тај – каже др Матијевић који је на прикупљању грађе за књигу радио две године. У том периоду је поред листања званичних књига и докумената у ката-

стру обишао и велики број породица које и данас станују у овим зградама. Наследници првих власника још чувају делове докумената којима се потврђује да је Насеље Ђуро Ђаковић припадало Стамбеном фонду оштине којим је у то време руководио Добрица Ристовић. Чим су зграде окровљене расписан је конкурс за њихову продају, а железничари и радници „Железничке радионице“ уз помоћ кредита откупљивали незавршене куће које су тек касније, кад је завршена улична инфраструктура, прикључене на водоводну и канализациону мрежу. У време велике оскудице грађевинског материјала до усељења није била завршена ни колонија у данашњој Улици Драгослава Богавца. Подови су били од цигле, а сем улазних није било ни врата између просторија у становима.

Напор др Милана Матијевића да прикупи огроман архивски материјал, и од заборава сачува део историје града, заслужује посебну пажњу на коју су указали архитекта Добросав Мики Рашковић и грађевински инжењер Бранко Радомировић. Карактеристика свих насеља која су предмет интересовања др Матијевића је да су грађена на слободним просторима ван ужег градског центра. Па иако нису имала велику архитектонску вредност, јер су грађена из прилично скромних средстава, имали су урбанистичку вредност јер је свако имало регулацију, ритам и симетрију. Сва насеља су имала потпуну инфраструктуру, водовод и канализацију, којом у то време није могао да се похвали ни један други град.

- Насеља са том инфраструктуром

су била иницијална каписла, јер је око и поред њих почело да се гради и град шири, а по угледу на регулацију и други делови, осим неких мањих где дивља градња то није омогућавала, задржали су систем правих улица карактеристичан за Краљево. Све куће и станови су имали довољно простора за зелене површине, а на свакој локацији је засађено и по неко дрво које је обогатило животни простор. Последњих година тога у Краљеву више нема – запазио је Рашковић. Градњу карактерише одсуство вертикалних елемената који утичу на озбиљнију статичку безбедност грађевина, а Бранко Радомировић подсећа да су старији Краљевчани сентиментално везани за комплексе који су нестали са надирањем новог времена.

Др Милан Матијевић је као и много пута до сада обрадио квалитетну тему са циљем да подсети садашње, а укаже будућим генерацијама, на део градитељске баштине града књигом која коректно, концизно, и инжењерским речником рационално, стручно и научно преставља део урбаног напредовања. Колоније су грађене у непрекинутиом низовима, а урбанистички су целисходно дефинисани јер није ремећено централно градско језгро. Др Матијевић је књигу посветио почившем Милану Поповићу Лацики, дипломираном инжењеру шумарства и заслужном грађанину Краљева, у знак захвалности за иницијативу и пружање помоћи у сакупљању грађе за монографију којом се чувају од заборава вредна урбанистичка насеља. Т. Радовановић

73

10.8.2014.

Песмом и игром против кише

МАГАЗИН

ШЕСТИ 74 МАСХАРАТ

Фото: М. Радовановић

- Тридесет три године уметничког рада краљевачке сликарке обележен ретроспективном изложбом значајнијих радова који на специфичан начин одражавају мистичан и свакодневни живот, а укључују бројне поруке толико карактеристичне за савремени тренутак. - Оно о чему је говорила на научним скуповима визуелизовано је на сликама Хаџи Милене Марије Магдалене Ковачевић, а све у жељи да се открије увек по још једна од вечитих тајни

75

10.8.2014.

МАГАЗИН

76

И

гра и машта коју игра подстиче и развија за краљевачку уметницу Хаџи Милену Марију Магдалену Ковачевић од увек су биле извориште креативног процеса. Маска као исходиште тог процеса, било да је направљена или насликана, увек је потврђивала да је потреба за маскирањем, прерушавањем, песмом, плесом, игром... одговор на бројне изазове и проблеме такозваног реалног живота и оног што се са не баш довољно аргумената зове стварност и свакодневица које олако пренебегавају нематеријално и посебно духовно. Маскенбал је само начин да се та дубоко присутна, и снажно потиснута, потреба за игром као могућем изворишту креативног, најузвишенијег духовног, искаже и подели са другима. Шесту годину заредом дом Хаџи Милене Марије Магдалене и Бранка Ковачевића је домаћин десетинама го-

стију који из различитих крајева земље, а све више и других крајева света, првог викенда августа долазе на традиционални маскенбал под називом Масхарат. Вила „Магдала“ је у суботу на Светог Илију била стециште људи различите старости, пола, образовања, националне припадности, а све њих је везивала жеља за дружењем и, бар на кратко, бекством од све суровије свкодневице. Домаћица овог не више тако необичног скупа потврђује да су гости стигли из Аустрије, Немачке, Либана, са Кипра, из Сједињених Америчких Држава и целе Србије како би увеличали обележавање тридесет треће годишњице њеног уметничког рада која се поклопила са овогодишњим маскенбалом. Јубилеј уметнице и езотеричара обележен је ретроспективном изложбом значајнијих радова који на специфичан начин одражавају мисти-

чан и свакодневни живот, а укључују бројне поруке толико карактеристичне за савремени тренутак. А оне у времену које Хаџи Милена оцењује чудним упућују на потребу за размишљање о дружењу, зближавању, поштовању и пружању помоћи што би требало код сваког да одагна осећај самоће. За оне који је боље знају нема места изненађењу да за јубилеј буде проглашена тридесет трећа година бављења сликарством, јер овај број има специфично значење у нумерологији. Како је и ван граница Србије, посебно у Немачкој, Хаџи Милена позната као регресо-терапеут и члан европске Академије „ Друга реалност“ која окупља езотеристе из читаве Европе, онда је јасан избор ове године за јубилеј. Несвакидашње дружење, а уласком у шесту годину одржавања наго-

вештава дуг живот, прилика је да се позитивном енергијом бар на кратко потисну туга, депресија, а и сви проблеми који се дешавају на глобалном плану - Ми смо схватили да је то могуће, јер су се под истим кровом окупили припадници различитих генерација, поред најмлађих и они у озбиљним годинама, а та шароликост им није сметала да се још једном добро провеселе. Није било подвајања, а и ми мало старији смо још једном показали да смо довољно креативни да можемо да на адекватан начин допринесемо квалитету овог вишечасовног дружења - каже Милена. Искуство показује да је свако ново дружење разноврсније и богатије од претходног што је повод да већ првог дана по завршетку почињу припреме за ново следеће године. Нове идеје се рађају у главама љубазних домаћина, али и гостију који исказивањем по-

треба за забавом подстичу нове, а све у циљу да се, када буде обележавана десетогодишњица, достигне врхунац. И управо због тога слављеница само наговештава нове идеје чија би реализација требало да почне врло брзо, а кулминацију достигне првог викенда августа наредне године. До тада предстоји много рада, а након што духовне вредности обогате креативност ове контроверзне уметнице треба очекивати нове резултате исказане у различитим костимима и маскама које су предмет њеног интересовања током неколико последњих година. Оно што је на дан оржавања маскенбала било само наговештај до следећег ће, каже Милена, бити реалност. Имајући у виду све што се дешавало у претходним годинама у то не треба сумњати. У забавном делу програма ове године се инсертом из представе „Брачне игре“ представио глумац Кра-

љевачког позоришта Зоран Церовина, а професор др Филип Радовановић стигао из Сједињених Америчких Држва да би у посебно дизајнираном костиму извео неколико комопозиција на гитари. Изузетан музички таленат који сматра посебном духовном храном био је повод да искаже поштовање слављеници поводом великог јубилеја, а кроз пригодан програм гостима под маскама приближи део света који га окупира. Седам дана раније најављено изненађење приредила је Татјана Голубовић, професор менаџмента која се током детињства у Марсеју упознала са тајнама трбушног плеса. Он је оставио дубоког трага у њој, а годинама потискивано осећање експлодирало пред одушевљеним посетиоцима дома Милене и Бранка Ковачевића. У пригодном костиму темпераментна жена је мамила погледе свих присутних, посебно мушког

77

10.8.2014.

МАГАЗИН

78

пола.

- Знала је да се бавим свим што је лепо, па је поводом мог јубилеја хтела у оригиналном либанском костиму да нам приближи једну традиционалну арапску игру. Касније је у истом костиму желела да нашим гостима искаже посебно поштовање, и уз добродошлицу допринесе да се сви у пријатној домаћој атмосфери осећају као чланови једне породице – каже Милена. Годинама су госте у Вили „Магдала“ забављали глумци краљевачког Театра „Сунце“. Жеља да се програм обогаћује новим садржајима повод је да ове године буду само гости међу којима је, уз оне који годинама долазе, било и много нових лица жељних увек нечег новог. И ма колико да финансијски услови ограничавају идеје које се рађају у гла-

вама домаћина они упорно настоје да то што имају поделе са својим пријатељима, а да креативношћу надоместе оно што недостаје. А све мање је среће и осмеха на лицима које настоје да врате, бар на неко време, Милена и Бранко Ковачевић. Богата шарена трпеза на којој се и овог пута нашло разних ђаконија само допуњава атмосферу овог несвакидашњег дружења. Традиционални гулаш, три врсте печења и ко зна колико торти и колача, показало се то и овом приликом превише за могућности стотинак гостију који су дошли првенствено да искажу поштовање према домаћинима, а и да се мало забаве.

- Трпеза је била шарена и складу са могућностима, а ја увек настојим да са пријатељима поделим оно што имам. Свака од торти је намењена једном

сегменту овогодишњег дружења, једна маскенбалу, друга изложби, трећа јубилеју... И гости су се потрудили да ми приреде изненађење, па је ту било шампањца, Филип је једну песму посветио мени, а Татјана у знак посебне пажње, велике љубави и позитивне енергије као божанствену молитву у чаробном и мистичном амбијенту у индијском стилу бацала латице ружа. Пријатељи знају шта ја волим, па увек настоје да бар у једној секунди искажу нешто ново – каже Милена уз обећање да ће већ следеће године све бити много богатије. Богатству треба да допринесу и нова изненађења о којима у овом тренутку још није спремна да говори. Они који је добро познају не сумњају да ће и она, као и сва досадашња, оставити незабораван утисак на све који следеће године истим поводом буду

дошли у дом Ковачевића. Шестогодишње искуство показало је да стални гости већ полажу право на посебан део амбијента испред виле, а домаћица планира да сваком од њих већ наредне године приреди посебно изнанађење. Највећи део ретроспективне изложбе чине платна осликана уљаним бојама додатно украшена драгоценим деловима накита. Материјали за маске стижу из светски познатих модних кућа, а они који се мало боље разумеју у моду препознају у њима врхунске чипке и свилу. Мистични мотиви везани су за легенду о леденом змају као специфичном везом са езотеријом и реинкарнацијом којима се Милена бави као регресотерапеут. Основна тема интересовања, уједно и тема бројних предавања на конгресима широм света, пренета је у радове који причају о бићама каква су постојала

некада давно. Као изузетно праведна нису била спремна да раде нечасне ствари, па су била осуђена на смрт и бачена у море на чијем су се дну једно поред другог нашли девојка и младић који се претвара у леденог змаја. Обузет бесом он покушава да заледи све што је ружно, а део те приче присутан је у неколико Милениних радова, баш као кринолине и маске какве су ношене више стотина година раније. Оно о чему је говорила на научним скуповима визуелизовано је на њеним сликама, а све у жељи да се открије увек по још једна од вечитих тајни. Слике Милене Ковачевић излагане су широм Србије, али и иностранству, Немачкој, Шпанији и другим земљама. Последња изложба организована је у Ужицу где се пред посетиоцима, поред слика, нашла и серија ливених маски. Хаџи Милена најављује штампање књиге која се бави интересантним де-

таљима из њеног живота, али и снимање филма са темом везаном за њен и живот Филипа Радовановића. За све што је годинама радила Милена је имала подршку супруга Бранка чије је неизмерно поверење неминовно водило ка успеху.

- У њему видим оличење божанста претвореног у човека који ме води напред. Он доживљава задовољство мојим радом, а све ово је искреирао више он него ја. Иако је моје детињство било врло чудно, током њега се преплитало мистично, срећно, тужно, шокантно, некад и смешно, до данас се скоцкало све оно што је било позитивно – каже на крају Милена пред још један пут у Немачку. По повратку следи рад на књизи, припрема за снимање филма и реализација нових идеја везаних за седми маскенбал у „Магдали“. Т. Радовановић

79

МАГАЗИН

10.8.2014.

На репертоару биоскопа „Кварт“

80

У срцу олује У биоскоп Кварт је стигао прави акциони блокбастер какав су љубитељи узбуђења дуго чекали. Радња је смештена у градић Силверстон на који се стуштила серија до тада невиђених торнада ина њему демонстрира невероватну снагу. И док град препуштен смртоносном удару нестаје ловци на олује предвиђају да најснажнији напади тек требају да стигну. У ситуацији када већина становника покушава да пронађе сигуран заклон од удара група ентузијаста користи прилику каква се јавља једном у животу, па покушава да се приближие олуји века колико год то природа дозвољава и камером снима наилазак торнада и последице којр оставља за собом. Прича испричана кроз очи и објективе професионалних ловаца на олује, аматера у потрази за адреналином и храбрих становника који доживљавају најтежу трагедију уводи гледаоце у центар олује и ставља у позицију да сагледају ћуди природе у најекстрем-

нијој снази. Филм се приказује до 13. јула од 22,15 по цени од 250 динара.

Чувари галаксије 3Д Акцијом набијена епска свемирска авантура „Чувари галаксије“ проширује Марвелов филмски свет на космос у коме ће дрски авантуриста Питер Квил постати предмет немилосрдног лова након што украде мистериозну куглу за којом жуди Ронан, моћни зликовац с амбицијама које могу довесту у опасност цео универзум. Радња се одиграва у необичном галактичком музеју, у чијим се витринама налазе најчуднија бића и драгоцени предмети из васионе које опсесивно сакупља белокоси Колекционар Танелир Тиван. Ратници из Асгарда му уручују Малекитов Етер, уз објашњење да није паметно да два Драгуља Бескраја држе у истој ризници један поред другог. Да би побегао упорном Ронану, Квил невољно склапа савез са четири потпуно различита лика, ракуном с

пиштољем Рокетом, дрволиким хуманоидом Грутом, смртоносном и енигматичном Гамором и Разарачем Драксом ког води жеља за осветом. Кад открије праву снагу кугле, и опасност коју представља за космос, мораће да да све од себе да победи ривале у очајничком обрачуну док судбина галаксије виси о концу. И док једни филм редитеља Џејмса Гана, кога пажљивији гледаоци памте по филмовима Скуби Ду, Специјалци, Долина Мртвих, Супер, Гмизавци, сматрају походом на територију блокбастера други верују да је грозно пренатрпан, па су многи фазони угушени специјалним ефектима. Има и мишљења да уместо врцавости Гардијени пружају генерички покушај да буду забавни, а да ентузијастична атмосфера личи на јалови покушај пуно људи да на мишиће надувају гуму која је очлигледно бушна као решето. Пројекције почињу у 20 сати, а цена улазнице је 350 динара.

81

МАГАЗИН

10.8.2014.

Из Полицијске управе Краљево

82

МАЛО ЗАТИШЈЕ ПРЕД КРАЈ ЈУЛА С

татистички подаци о стању безбедности на подручју Краљева последњих дана прошлог и првих овог месеца показују да је број евидентираних кривичних дела преполовљен. Није познато да ли су припадници криминалистичке полиције у толикој мери утицали на вршиоце да одустану од намере да их чине, или су се током сезоне годишњих одмора преселили на друге дестинације и тамо праве проблем локалној полицији. У сваком случају 22 кривична дела из области општег криминала евидентирана у периоду од 28. јула до 3. августа чине тачно половину оних из претходног статистичког пе-

риода. Иако је број оних са познатим извршиоцима мањи него недељу дана раније подаци Полицијске управе Краљево показују да је успех у откривању починилаца близу половине. Мада не у значајној мери мирније је и у области јавног реда и мира који бележи 19 прекршаја, 9 туча и десет који се третирају као остали. Више је него преполовљен број саобраћајних незгода и док су пет, од укупно шест, протекле само са материјалном штетом која је процењена на 335 хиљада динара, једна особа је у преосталој задобила телесне повреде које су оцењена као теже. За десетак процената је мањи и број прекршаја у

саобраћају који се зауставио на 344. Три интервенције припадника Ватрогасно-спасилачке јединице у гашењу пожара, у којима је причињена штета од 80 хиљада динара, изједначавају се са бројем пожара из прве четири недеље јула. Први месец друге половине године остаће упамћен по 175 кривичних дела од којих се само три сврставају у област привредног криминала, а инспектори криминалистичке полиције нису успели да расветле ни трећину, јер се не зна ко је учествовао у вршењу чак 125. Туче и остали прекршаји из области јавног реда и мира готово су изједна-

ПРОДАЈА УКРАДЕНОГ ВОЗИЛА

чени с тим што туче међу укупних 112 бележе малу предност. Од укупно 48 саобраћајних незгода у 22 су забележене теже или лакше повреде, 26 је као исход имало само материјалну штету, док су две завршене са смртним исходом. Лакше телесне повреде претрпеле су 22 особе, теже 13, док су живот изгубила три учесника у саобраћају. Материјална штета је премашила три милиона динара, а једина корист може да се очекује од казни за саобраћајне прекршаје који су почињени 1.636 пута. Много пута је доказано да на број саобраћајних негода, поготово оних са најтежим последицама, утиче вожња у

алкохолисаном стању и неприлагођена брзина вожње условима пута на које су у бројним приликама утицале временске непогоде. Такво сазнање било је повода да из Јавног предузећа „Путеви Србије“, а поводом најаве јаких пљускова са грмљавином,градом и појачаним ветром свим учесницима у саобраћају буде упућен апел да у таквим ситуацијама буду посебно опрезни, прилагоде брзину кретања условима на путу, поштују ограничења брзине и постојећу сигнализацију. Штета причињена у шест пожара процењена је на 930 хиљада динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Припадници Полицијске управе Јагодина су, уз сагласност Основног јавног тужилаштва из овог места, одредили меру задржавања до 48 сати С. Л. (1970) и Н. Ђ. (1989), обојица из Аранђеловца, и М. П. (1969) из Ћуприје због сумње да су извршили кривично дело које се третира као тешка крађа. Осумњичени се терете да су у ноћи између 3. и 4. августа ове године аутомобилом марке „голф“, који су узели са паркинга једне стамбене зграде у Јагодини, дошли у Краљево са намером да га продају. У сарадњи са припадницима Полицијске управе Краљево возило је пронађено и враћено власнику.

83

Корак ка квалитетнијем тенису у Краљеву

МАГАЗИН

10.8.2014.

КРАЉЕВО РЕГИО

84

- Седиште Регионалног центра Западне Србије из Чачка пребачено у Краљево. - Последњих пар година показује да економски проблеми у знатној мери утичу на слабији одзив деце која се опредељују за тенис.

- Србија није на најбољи начин искористила чињеницу да је међу најбољим земљама у свету по резултатима у овом спорту. – Разматра се могућност одржавања професионалних тениских мечева. – Краљево стаје у ред градова који могу да обезбеде услове за одржавање такмичења у Дејвис и ФЕД купу

К

ада је почетком априла у Краљеву боравио почасни председник Тениског савеза Србије Слободан Живојиновић главна тема разговора са градским челницима била је везана за развој и популаризацију овог спорта у локалној средини. Констатовано је да томе на најбољи начин доприносе такмичења као што су Дејвис и ФЕД куп, па је још тада потврђена жеља Тениског савеза Србије да, поред Београда, Новог Сада и у последње време Ниша, прилику да по-

сматрају мечеве највишег ранга пружи и гледаоцима из других градова који за то могу да обезбеде прописне услове. Један од таквих би у наредном периоду могло да буде Краљево у коме би, након што буде завршена нова спортска дворана, најбољи тенисери Србије бранили боје земље у престижним такмичењима. Чињеница да нова спортска дворана по димензијама, капацитету и другим карактеристикама задовољава услове за одржавање тениских такми-

чења које прописују међународне организације добар је повод за размишљање да се у њој одигра неки од мечева два најпрестижнија такмичења у екипној конкуренцији. У Тениском савезу Србије верују да би врло брзо у дворани поред Ибра могла да се појаве многа значајна имена светског тениса. Све то би у значајној мери допринело децентрализацији спорта и још већој афирмацији у срединама које улажу велике напоре да за то обезбеде

потребне услове. Резултати у појединачним и екипним такмичењима били су добар повод за размишљање да Краљево постане регионални центар тениског спорта за Западну Србију. То је и остварено пре месец дана када је седиште једног од четири региона у оквиру којих се на територији земље одржавају тениска такмичења из Чачка пребачено у Краљево. Генерални директор Тениског савеза Србије Душан Орландић, спортски директор Александар Болић, администратор за домаће турнире и међународни судија Дарко Гагић и члан Управног одбора Милан Вучковић који су средином недеље боравили у Краљеву верују да ће то дати нови замах тенису у овом делу земље. Последњих пар година показује да економски проблеми у знатној мери утичу на слабији одзив деце која се опредељују за овај спорт, па он не одговара резултатима које на међународној сцени остварују српски тенисери. У том смислу је и састанак са градским челницима усмерене на две теме, развој тениса у Краљеву као цен-

тру региона Западне Србије и могућност за организацију Дејвис и ФЕД куп мечева након што буде завршена спортска дворана у Рибници. Гости су потврдили жељу Тениског савеза да важне мечеве репрезентације организује на територији целе земње, али су до сада главна парепрека увек били технички услови за одржавање и строги критеријуми које прописују тениске федерације. Намера да се тенис на целој територији Србије подигне на виши ниво реализује се кроз нове акције Тениског савеза, а жеља челника била је да се упознају са плановима краљевачких тенисера за наредни период и помоћ у реализацији жеље за организацију професионалних такмичења. Боравак у Краљеву је и повод за подсећање да Србија није на најбољи начин искористила чињеницу да је међу најбољим земљама у свету по резултатима у овом спорту, а прилика да се то исправи види се у много озбиљнијем управном одбору како би се уз више рада на стручном и организационом плану постигао бољи ефекат.

Потврђено је да је Краљево као спортски град, у коме велики број најмлађих запоседа спортске терене често и после поноћи, неправедно запостављено. Бројним екипама које годинама постижу добре резултате у највишем рангу такмичења придружују се и тенисери, и мада има резултата они нису на нивоу какви би се могли очекивати. Основни разлог су велики трошкови које локална средина, а ни појединци, нису успели да пропрате на адекватан начин, па се размишља о фокусирању на квалитет и селектирање оних који би у будућности бранили националне боје у свим узрастним категоријама. У савезу планирају да таквима пруже маскималне услове за тренинге, учешће на камповима и одлазак на турнире. Квалитет се кристалише из масовности коју треба да обезбеде клубови и регионални савези, а сазнање да високу накнаду у Краљеву плаћају и такмичари доводи до закључка да однос према онима на којима треба да се заснива будућност овог спотра није регулисан на најбољи начин. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ОНАЛНИ ЦЕНТАР

85

Надметање најбољих европских летача

МАГАЗИН

10.8.2014.

НЕБО ПРЕКРИВЕНО

86

- Као увертира у Европско на Копаонику завршено отворено првенство Словеније, Хрватске, Србије и Босне и Херцеговине у параглајдингу.

– Српски такмичар Владимир Бачанин освојио друго место. – Летачи из више од двадесет европских земаља лете у правцу Рашке, Новог Пазара и Голије. – Највећи проблем неповољне метеоролошке прилике

Ј

едрење параглајдером је један од најмлађих ваздухопловних спортова и свакако најлакших и најједноставнијих начина да се оствари сан о летењу. Овај спорт се интензивно развија и шири последњих петнаестак година и све више узима маха у спортском ваздухопловству. Основни разлог је што не захтева превелика фина-

нсијска средства, a то је ограничавајући фактор посебно у спортовима везаним за летење. Иако je могућност самосталног полетања олакшана највећем броју оних који то пожеле и даље је изражен велики ризик по безбедност без квалитетне теоретске припреме и практичне обуке под контролом инструктора. Због мале

брзине лета свака промена брзине ветра и турбуленција могу да угрозе безбедност, па је дуготрајна и систематска обука једини начин да се дуго ужива у једрењу падобраном. А прилика да покажу докле су у овладавању вештине летења стигли српски параглајдисти пружена је током протеклог викенда у време одржавања

О ПАДОБРАНИМА

отвореног првенства Словеније, Хрватске, Србије и Босне и Херцеговине. Надметање најбољих из четири државе региона одржано је на Копаонику, а међу 114 пилота најбољи је био Марио Висниовски из Пољске. Високо друго место освојио је такмичар из Србије, Владимир Бачанин из Крушевца, док је као трећи такмичење земљак првопласираног Михал Герлах. Престижно регионално такмичење организовао је Ваздухопловни савез Србије у сарадњи са Министарством омладине и спорта, Спортског савеза Србије и компаније Свислајон и Теленор. Оно чега се плаше сви који се бар на тренутак одвоје од површине земље, а то су неповољне метеоро-

лошке прилике, Србију прати и почетком друге половине године. Био је то довољан разлог да такмичење буде завршено после само једне трке, али је и то било довољно да после летачког дана учесници потврде задовољство организацијом овог значајног такмичења. Првог дана по завршетку отвореног на истим теренима је отпочело тринаесто по реду Европско првенство у параглајдингу Међународне ваздухопловне федерације. У периоду од 3. до 16. августа Копаоник је домаћин 120 најбољих пилота из 22 државе којима се пружа прилика да освоје титулу најбољег пилота европског континента. Боје Србије на овом такмичењу

бране Владимир Бачанин из Крушевца, Срђан Ристановић и Ђорђе Прокић из Београда, Драган Мартиновић из Косовске Митровице и Душан Ђорђевић из Ниша. Полетишта за такмичење, које се одржава сваке друге године, су на Јадовнику високом 1.500 метара, Кокоровцу који се налази на 1.300, Орловим стенама 1.750 и Чајетинске чесме на 1.340 метара надморске висине. Такмичари свих ових дана лете у правцу Рашке, Новог Пазара и Голије, а о сјајним теренима за летење на Копаонику говори и чињеница да су последњих година овде одржани Предсветки куп, Светски куп и Предевропско као одлична припрема за последње такмичење. Т.Р.

87

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs