MagazIN 123

МАГАЗИН Година II * Број 123 * 13. јул 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 13.7.2014.

3

4

МАГАЗИН 13.7.2014.

5

Србија и европске интеграције

ПРЕГОВАРАЧКА ПОГЛАВЉА ПОГЛАВЉЕ 24 – ПРАВДА, СЛОБОДА И БЕЗБЕДНОСТ едан од циљева Европске уније је креирање простора правде, слободе и безбедности. Правне тековине у овој области се веома брзо развијају и, са додатним надлежностима које у овим областима има Европска унија након сваке измене оснивачких уговора, све је већи број прописа који дефинишу заједничке стандарде. Када је реч о захтевима из преговарачког процеса за државе кандидате, ово поглавље је подељено на више области.

МАГАЗИН

13.7.2014.

Ј

6

Азил Правне тековине Европске уније у области азила односе се на заједничке стандарде које државе чланице морају да усвоје. То су директиве које дефинишу основне процедуре за решавање о захтевима за азил, права која имају тражиоци азила док траје процедура одлучивања о њиховим захтевима, услове које тражилац азила мора да испуни како би му био одобрен азил,

права која имају лица којима је одобрен захтев за азил, привремену заштиту у случају масовног прилива избеглица, као и систем која је држава чланица Европске уније надлежна за решавање о поднетом захтеву за азил, како би се спречиле злоупотребе. Директивом је установљена и пратећа база података која садржи биометријске податке тражилаца азила. Европска унија је формирала и посебну агенцију, Заједничку канцеларију за подршку политици азила са седиштем на Малти.

Миграције Питање легалних и нерегуларних миграција је веома значајно за Европску унију, а пре свега како је то питање решено у трећим државама које се граниче са њом. Република Србија има специфичан географски положај, и налази се на миграторним рутама ка Европској унији, а кад је реч о легалним миграцијама, мора да усклади законо-

давство које се односи на спајање породица, дозволе за рад за стране држављане, документа за странце и уопште правила о кретању и боравку странаца са правним актима Уније која се односе на ово питање. Нерегуларне миграције представљају значајан проблем у свим европским државама, па је неопходно да се прописи који се односе на ово питање у потпуности ускладе, а значајан део теме нерегуларних миграција чини и питање реадмисије. Србија је са Европском уником потписла споразум о реадмисији лица која незаконито бораве, као и низ имплементационих протокола, те ће кроз преговарчки процес бити праћено да ли се та процедура неометано одвија. Задатак Србије је да реши реинтеграцију повратника како не би долазило до секундарних миграција.

Визна политика Визна политика Европске уније де-

финисана је уредбом која садржи листу држава чијим држављанима је потребна виза за прелазак спољних граница и листу држава чији држављани су изузети од те обавезе. Србија се налази на листи држава којима није потребна виза за Шенген државе, али ће тренутком пријема морати да усклади своју листу са визном листом Европске уније. Неопходно је и да се усклади са Визним информационим системом који постоји између држава чланица, јер је Кодекс о визама најважнији правни акт за спровођење визне политике Европске уније.

Контрола граница и Шенген Шенген правне тековине су највећи ниво интеграције држава чланица Европске уније у овом поглављу, а укидањем унутрашњих граница између држава чланица уведен је систем који помаже спречавање злоупотреба. Он је до данас еволуирао у Шенген информациони систем II,за који ће и

Србија морати да буде спремна. Датумом пријема у Европску унију Србија неће постати део Шенген система, већ ће то бити предмет накнадне одлуке Савета кад буде испунила све критеријуме и кад буде процењено да је спремна за пријем. У области контроле спољних граница Европске уније најважнији правни акт је Кодекс о границама Шенгена, са којим ће Србија морати у потпуности да се усклади када је реч о управаљању границом.

Борба против организованог криминала За ову област су, осим правних прописа Европске уније, веома значајне и конвенције Уједињених нација и Савета Европе, пре свега Палермо конвенција Уједињених нација за борбу против транснационалног организованог криминала која дефинише основе за даље решавање овог питања. Резултати ће показивати у којој мери Србија напредује у овој области, с об-

зиром да је законодавни оквир постављен, али ће статистика и број коначних пресуда показивати у којој мери решавање овог питања иде у добром правцу. Високотехнолошки криминал и правни прописи који се на то односе су такође предмет разговора у оквиру овог поглавља, а спречавање прања новца, односно кривични аспект тог питања, разматра се и кроз ово, иако се обрађује у оквиру поглавља које се односи на кретање капитала.

Борба против трговине људима Осим правних прописа који се односе на репресију, када је реч о трговини људима, доста пажње у оквиру ове теме мора бити посвећено и превенцији, али и заштити жртава. Посебна пажња у правним прописима Европске уније који нормирају ову тему посвећује се заштити деце и жена.

7

8

МАГАЗИН 13.7.2014.

Борба против тероризма Тероризам као појава, након напада у Сједињеним Америчким Државама и Мадриду, је веома високо котирана на агенди Европске уније, па и Србија треба да усклади своје стандарде са европским и да активно учествује у спречавању терористичких напада, онемогући финансирање тероризма, размењује информације и друго.

Борба против дрога Осим стратешког оквира који Европска унија поставља на сваких неколико година, Србија ће и у овој области статистиком доказивати резултате примене. Кад је реч о борби против дрога, превентивно деловање је веома битан аспект и биће неопходан интензиван рад како би се смањио број зависника од њих. Једно од значајних питања које се јавља је и уништавање заплењених дрога, као и питање контролисаних супстанци и листе прекурсора. Европски мониторинг центар за дроге и зависност од дрога је форум на коме државе чланице размењују праксе и искуства како би се ово питање на нивоу целе Уније што ефикасније решавало, од државе канидата се очекује активно учешће, а РС је већ активна у оквиру овог центра.

Полицијска сарадња Основа борбе против свих облика криминала у оквиру Европске уније је сарадња међу полицијама држава чланица. Зато је неопходно да Србија покаже спремност на сарадњу са државама чланицама у свим питањима која су значајна за ефикасан рад ових служби. ЕВРОПОЛ као Европска полицијска канцеларија је агенција Европске уније са којом

Србија има потписан споразум о стратешкој сарадњи, а у току су преговори за потписивање споразума о оперативној сарадњи. И ЦЕПОЛ, као институција која се бави обуком полицијских службеника, веома је важна када је у питању сарадња полиције РС и држава чланица.

Правосудна сарадња у грађанским стварима Ова област се односи на европско уговорно право, на права у грађанским и трговинским стварима, на право које се примењује на уговорне обавезе, признавање и извршење пресуда у грађанским питањима, медијацију, стечајно право, наслеђивање и др.

Правосудна сарадња у кривичним стварима Питања која се разматрају односе се на екстрадицију, Европски налог за хапшење, сарадњу са Европском јединицом за правосудну сарадњу, Европски налог за доказе, дисквалификације и друге.

Царинска сарадња Највећи део царинске сарадње се преговара кроз посебно преговарачко поглавље 29 које се односи Царинску унију, а у оквиру поглавља 24 разматрају се само питања сарадње царинских служби у контексту борбе против свих облика криминалних радњи. Као један од основних докумената којима ће Србија приступити након чланства наводи се Напуљ II конвенција која се односи на међусобну сарадњу царинских служби држава чланица Европске уније.

Кривотворење евра Ово питање се разматра у ок-

виру поглавља 32 – Финансијска контрола, осим његовог кривичног аспекта, за који се усклађивање очекује кроз ово поглавље. Преговарачком групом за поглавље 24 председава Министарство унутрашњих послова, а чине је представници Министарства правде и државне управе, Министарства спољних послова, Министарства финансија, Министарства привреде, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства здравља, Министарства одбране, Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Безбедносно-информативне агенције, Комесаријата за избеглице и миграције, Републичког јавног тужилаштва, Агенције за борбу против корупције, Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом, Врховног касационог суда, Канцеларије за људска и мањинска права, Републичког секретаријата за законодавство и Канцеларије за европске интеграције.

Корист и резултат за Србију Једно од највећих достигнућа заједничких политика Европске уније је укидање унутрашњих граница између држава чланица. То је довело до потребе за већом унутрашњом безбедношћу свих грађана, која је нераскидиво повезана са сарадњом са другим државама ради спречавања спољних претњи. И у процесу приступања, и када Србија постане чланица, увођењем стандарда и усклађивањем са правним тековинама у овој области безбедност грађана ће бити већа, правна држава и владавина права ће бити заштићене, а Србија ће постати део великог система који све изазове када је реч о безбедности грађана решава разменом информација и блиском сарадњом .

9

Експозе мандатара за састав Владе Србије Александра Вучића (9)

МАГАЗИН

13.7.2014.

ЕНЕРГЕТИКА И ПОЉОПРИВРЕДА

10

адатак овог ресора јесте да обезбеди енергетску стабилност и безбедност Србије, односно довољне количине енергије и енергената по одрживим ценама, уз јасан законодавни оквир и повољан амбијент за инвестирање. Дефинисањем приоритета улагања одредиће се и брзина развоја енергетике и рударства, а самим тим и стопе будућег привредног раста Србије. У области законодавне процедуре која је основ и прегледности пословања и доброг амбијента за улагање биће донети нови Закон и подзаконска акта о енергетици, Закон о геолошким истраживањима и рударству, Закон о тржишту електричне енергије, Закон о тржишту гаса, Закон о тржишту топлотне енергије, усклађени са прописима и стандардима Европске уније, као и подзаконска акта Закона о ефикасном коришћењу енергије, Закона о робним резервама у делу постојања обавезних резерви нафте, нафтних деривата и гаса у Србији, и подзаконских аката у циљу даљег поспешивања искоришћења обновљивих извора енергије, посебно биомасе. У области рударства извршиће се озбиљне измене постојећих аката и сеча прописа, који успоравају и гуше развој рударства. Извршиће се промена тарифног система и отворити поглавље 15 – Енергетика, у преговорима са Европском унијом. Стратешки циљ Србије јесте да подигне степен енергетске безбедности искоришћењем расположивих ресурса и конвенционалних необновљивих и обновљивих извора енергије. Један од приоритета у области енергетике биће обновљиви извори енергије за које су у претходне две године створени законодавни и привредни услови да се у њих улаже. Поред искоришћења хидроенергије, ветра, геотермалне и сунчеве, посебно ће се помоћи искоришћење потенцијала биомасе који у укупном потенцијалу обновљивих извора енергије учествује са 60%.

З

Српску енергетику карактеришу висока екстерна енергетска зависност (неповољна структура домаћих конвенционалних извора, низак ниво улагања у истраживање енергетских и рударских потенцијала), неекономске цене енергије и диспаритет цена енергије и енергената, али и низак степен наплате електричне енергије, гаса и топлотне енергије (потраживања ЕПСа за утрошену електричну енергију су 1,1 милијарда евра, а Србијагаса за утрошен гас 600 милиона евра, а топлана у Србији (има их 57) 200 милиона евра). Приоритети владе у области енергетске политике Републике Србије биће подизање енергетске безбедности и сигурности као и подизање свести код доносиоца одлука да је енергетска безбедност државе апсолутни приоритет. Могућности за инвестиције у енергетици до 2020. износе око 8,5 милијарди евра, односно за гасовод Јужни ток планирано 1,9 милијарди евра. Од тога око 2.000 МW, у савремене термоелектране и електране на природни гас уз принцип когенерације. Око 1.400 МW у велике хидрокапацитете укључујући и реверзибилне, и 1092 МW вредних око 2 милијарде евра из обновљивих извора енергије. Свака инвестициона одлука ће бити пажљиво анализирана у складу са интересима инвеститора и Републике Србије, а у складу са фискалним могућностима. Отварање и развој интерног и регионалног тржишта је процес који је већ започет, а који треба да омогући постављање функционисања енергетике на тржишним основама и њено боље регионално позиционирање. У овом тренутку је отворено до 40% тржишта, што износи 4.000 купаца на високом и средњем напону. Ово је сигуран пут да се повећа конкурентност српске привреде, али и да се обезбеди сигурност снабдевања домаћег тржишта, и смање губици у дистрибутивним мрежама. За Србију посебан значај има чланство у Енергетској заједници и процес придруживања Европској унији. Енер-

гетска Стратегија Енергетске заједнице је управо и настала на иницијативу Србије и представља спону са енергетском политиком Европске уније. Јасно смо посвећени, не само процесу европских интеграција, већ и развоју сарадње са свим земљама које су на међународној сцени препознате као лидери.

Развој пољопривреде Повећање пољопривредне производње за 30% Основни задаци министарке за пољопривреду биће: Реализација пројеката за наводњавање, укрупњавање земљишних поседа на начин који ће омогућити планско бављење пољопривредом, промена начина финансирања пољопривреде, на начин који ће подстицати већу продуктивност и вертикална интеграција до краја прерађивачких ланаца Иако је сектор пољопривреде важан за српску економију, одликује га слаба и неконкурентна производња. Разлог за ово су економска глобализација, недостатак институција, велики број малих газдинстава, висока зависност од климатских промена, техничко-технолошка заосталост целог сектора, несигурно тржиште пољопривредног земљишта, као и обавезе које се намећу у процесу прикључења Србије Европској унији и Светској трговинској организацији. Тржишни ланац и логистичку подршку сектору одликује недостатак или ниска ефикасност институција и система за логистичку подршку, као и недовољна искоришћеност расположивих капацитета и ресурса. Према последњим статистичким подацима сеоско становништво чини 40,6% укупног становништва, а сваки пети становник села старији је од 65 година. У односу на попис из 2002. године број руралног становништва је опао за 10,9%. Удео пољопривреде у укупној запослености је 21%, бруто друштвеној вредности 10,4%, а удео пољопривредно-прехрамбрених производа у укупном извозу је 22%.

Фото: М. Радовановић

Развој енергетике

11

13.7.2014.

МАГАЗИН

12

Један од посебно важних изазова Владе Србије у оквиру политике руралног развоја биће обезбеђење економске одрживости малих породичних газдинстава, с обзиром на то да чине око 77% регистрованих пољопривредних газдинстава, и њихова припрема за конкуренцију са произвођачима из Европске уније, као и останак младих и жена на селу. Пратећи актуелне транзиционе и интеграцијске процесе нова Стратегија пољопривреде даје јасне смернице будућих реформи пољопривредног сектора, уз прецизно дефинисање приоритетних подручја деловања на ревитализацију и активирање развојних потенцијала руралних средина. Процес јавне расправе је завршен и усвајање Стратегије пољопривреде Србије ће уследити одмах након формирања владе. Овај документ уједно ствара оквир за наредне активности у смислу израде националних програма за пољопривреду и рурални развој, који треба да садрже конкретне и детаљно описане мере за достизање Стратегијом зацртаних циљева. Процес израде националних програма, праћен израдом одговарајућих секторских анализа, започет је почетком године и предвиђа конкретне мере за реализацију следећих стратешких циљева: Раст производње и стабилност дохотка произвођача. Раст конкурентности уз прилагођавање захтевима домаћег и иностраног тржишта и техничко-технолошко унапређење сектора. Одрживо управљање ресурсима и заштита животне средине. Унапређење квалитета живота у руралним подручјима и смањење сиромаштва. Ефикасно управљање јавним политикама и унапређење институционалног оквира развоја пољопривреде и руралног развоја. У наредном периоду очекује нас даљи рад на активностима за успостављање и акредитацију потребних

структура за коришћење претприступних фондова ЕУ за рурални развој (ИПАРД) чиме би се испунили услови за повлачење предвиђених приступних фондова за Србију од 32 до 38 милиона евра на годишњем нивоу. Влада Републике Србије ће наставити интензиван рад на даљем унапређењу система за заштиту здравља потрошача, спречавања појављивања болести животиња и биљака, заштите здравља и добробити животиња и обезбеђивања становништва довољним количинама квалитетне и здравствено исправне хране намењене пласирању, како на домаће, тако и на захтевна инострана тржишта. Посебна подршка инспекцијским органима биће обезбеђења кроз успостављање лабораторијске мреже, способне да прати и пружа подршку пољопривредно-прехрамбеном сектору Србије. Нове мере аграрне политике обезбедиће посебну подршку за младе пољопривредне произвођаче, жене на селу, земљорадничке задруге, удружења пољопривредника, као и већи износ финансијских средстава за примарну производњу и прераду пољопривредних производа. У најкраћем року донећемо Закон о преџетвеном финансирању који ће омогућити пољопривредницима прихватљив извор финансирања жетве тако што ће као гаранцију отплате давати будући род, а не хипотеку. Наставићемо са развијањем система јавних складишта који се показао као веома квалитетан начин повољног обезбеђења финансијских средстава за пољопривреднике и адекватног чувања и квалитативног класификовања робе према светским стандардима. Мере тржишне ценовне подршке биће усмерене на стабилизацију цена у време поремећаја на тржишту. У таквим условима уводиће се различите интервентне мере, којима ће се подстицати додатна потражња или регулисање понуде. Генерална оријентација биће да се постепено гради систем „безбедносне мреже“ за стабилизацију тржишта, по механиз-

мима и принципима који важе у Европској унији. Успостављање ефикасног система подршке пољопривреди захтева и значајна институционална прилагођавања у правцу изградње и реформисања, пољопривреди прилагођених, финансијских институција (јачање финансијских фондова) и финансијских производа (осигурања и кредити). Држава ће прилагодити законски оквир за лакше обезбеђење колатерала и обезбедити ефикасну и стабилну буџетску подршку сектору пољопривреде. Усвајањем и прилагођавањем сета закона регулисаће се односи у домену промета, закупа и наслеђивања земљишта, али и обавеза одржавања земљишта у смислу поштовања принципа добре пољопривредне праксе. Посебан акценат ће бити дат заштити пољопривредног земљишта у смислу ограничавања претварања најквалитетнијег пољопривредног земљишта у земљиште за друге намене. Пореском политиком и буџетским подстицајима подржаваће се повећање и консолидација земљишта и успостављање активнијег тржишта земљишта. Кредитном и инвестиционом подршком наставиће се и додатно оснажити финансирање пројеката за мелиорације и унапређење земљишне инфраструктуре. Опште мере подршке пољопривреди предвиђају припрему и коришћење савремених алата за саветодавство, унапређење саветодавних модула и иновативних приступа у образовању и обукама пољопривредних произвођача чиме ће се унапредити систем креирања и трансфера знања. Уважавајући све стручне и научне показатеље и препоруке, дефинисали смо нове реалне али и оствариве смернице развоја које ће на прави начин допринети да српска пољопривреда постане динамичан сектор заснован на знању и здравој животној средини, а руралне средине очуване за понос генерацијама које долазе.

13

Редовна седница Скупштине града

МАГАЗИН

13.7.2014.

ПРОВЕРA БУЏЕТA, ЈАВНИХ

14

ред одборницима Скупштине града на двадесет трећој седници, заказаној за следећи петак, наћи ће се минимално двадесет једна тачка, а иако је толико предложено уз позив одборницима за седницу могу се очекивати, као и много пута до сада, бројни предлози за измену и допуну. Потврђивањем мандата новим одборницима Социјалиситичке партије Србије и Српског покрета обнове, након постављања на место заменика градоначелника и члана Градског већа досадашњих одборника Милуна Јовановића и Миломира Шљивића, биће заокружен састав локалног парламента и створени услови за наставак рада. Најважнија тачка дневног реда наредне седнице односи се на пред-

П

логе одлуке о завршном рачуну буџета града за претходну годину и закључака о усвајању извештаја о реализацији Одлуке о буџету. Пред одборницима ће се наћи предлози одлука о донoшењу Оперативног плана одбране од поплава за водотокове другог реда на територији града, изради плана детаљне регулације реке Товарнице и проширења гробља на Барутани. Уз доношење одлука о престанку и брисању заштите споменика природе на више локација очекује се и усвајање акционог плана за запошљавање у овој години, а персоналне промене на челу града након избора новог градоначелника условљавају измену одлуке о образовању Градског штаба за ванредне ситуације.

Дневни ред предвиђа разматрање извештаја о пословању јавних и јавних комуналних предузећа, као и раду јавних установа у претходној години. Нова кадровска решења подразумевају резрешење и именовање чланова Надзорног одбора Културног центра „Рибница“, школског одбора исновних школа „Свети Сава“, „Милун Ивановић“ и „Вук Караџић“, као и Управног одбора Туристичке организације Краљево. Уколико не буде значајнијих допуна до завршетка заседaња очекује се разрешење и именовање председника Комисије за именовање директора јавних предузећа и разрешење председника и чланова привременог управног и надзорног одбора Дома здравља. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Х ПРЕДУЗЕЋА И УСТАНОВА

15

Без длаке на језику: др Љубиша Јовашевић (2)

МАГАЗИН

13.7.2014.

ПОЛИТИЧКЕ БЛУДНЕ РАДЊЕ

16

- Опозицију у Скупштини града чине остаци Демократске странке, која је са 13 спала на 8 одборника, и Двери које су пре две године ушле у локални парламент и једини уз Покрет за Краљево нису мењале број одборника. – Неке одборничке групе постојале су само фиктивно што ствара основ за сумњу у злоупотребу трошења пара из градске касе намењених раду одборничких група. - Оправдан страх међу опозиционим одборницима да ће, кад то није могао градоначелник иза кога је стајала већинска странка у локалном парламенту, самосталну политику моћи да води нови иза кога стоји само један одборник.

- Покрет за Краљево се од осталих политичких субјеката разликује по размишљањима, ставовима, али и начину деловања везаном искључиво за локалну средину. - Врло битне системске ствари оглашавају се преко најгоре врсте новина које се баве трачевима, полуистинама, неистинама, крајње неукусним монтираним фотографијама, понекад и болеснима, а све то указује на болест друштва

Фото: М. Радовановић

Др Љубиша Јовашевић

17

18

МАГАЗИН 13.7.2014.

коро четврт века вишестраначја показало је бројне специфичности политичког живота у Србији. И ма колико је већина грађана на почетку била убеђена да ће нестанком режима који је сматран тоталитарним наступити период благостања све више се учвршћује уверење да је бављење политиком само ствар личног интереса. Бројни су примери таквог понашање, а често се огледају у заједништву политичких субјеката који су се до скора сматрали неспојивим. Од тога није изузета ни краљевачка политичка сцена која на посебан начин одсликава оно што се дешава на нивоу целе државе. У таквим околностима председник Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић види приближавање Либерално демократске партије и Српске напредне странке и улазак у коалицију, а и у Градско веће, истакнутог функционера Српског покрета обнове Миломира Шљивића који је не тако давно напредњаке називао назадњацима. Све то наводи на помисао о недовољно дефинисаним радњама које попримају обележје политички блудних о чему сведочи половина чланства Г17, или Уједињених региона Србије, који су се након последњих политичких збивања приближили напредњацима. У недостатку званичних информација у време кад је политички живот готово замро, а да није било турбуленција везаних за оставку бившег и избор новог градоначелника, одржавање седнице Скупштине града било би везано само за избегавање увођења привремених мера. Колико се стање у Скупштини града променило сведочи нестанак доброг дела одборничких група раније вештачки створених прелетањем одборника често супростављених партија. Са друге стране борба за сваки глас се показала толико важном да је, по сазнању првог човека Покрета за Краљево, за поједине чланове некада супростављених странака морало да се иде аутомобилом до Грчке како би присуствовали седници Скупштине града.

- Данас имамо Социјалистичку партију Србије са шест одборника и још

С

пет савезника из Палмине и пензионерске странке. Онда су јој пришли ДСС, мања половина Г17 и група окупљена око Капларевића. То не чуди с обзиром да су политички неспособни иако СПС има дугу традицију политичке едукације од Кумровца преко Крушевца до Краљева. Наравно, уз подршку Демократске странке која је фаворизовала неке фантомске високе школе које се завршавају за по три до четири месеца. У наредном периоду очекујемо сукоб интереса на релацији СПС и савезика и СНС и неких ситних странака које се налазе око њих. Сад се поставља питање ко је опозиција, а поред нас тако се понашају остаци Демократске странке, која је са 13 спала на 8 одборника, и Двери које су пре две године ушле у локални парламент и једини уз Покрет за Краљево нису мењале број одборника – каже др Јовашевић. Неке одборничке групе које су стварно постојале нестале су, док су друге постојале само фиктивно на папиру што ствара основ за сумњу у злоупотребу због трошења пара из градске касе намењене раду одборничких група. На тај начин створене су одборничке групе Либерално-демократске партије, Демократске странке Србије и Српског покрета обнове. Једна од последњих седница локалног парламента била је прилика за упознавње са ставом да је попуна одборничке групе дозвољена из редова одборника који се сматрају слободним. Сазнање да су редове оних који нису добили довољно поверење бирача попуњавали одборници Социјалистичке партије Србије, Демократске странке и других наводи на закључак о радњама које нису у складу са прописима. Замерке које долазе из редова опозиције углавном се односе на трошење новчаних средстава која су додељивана на име постојања одборничке групе, а најављује се и покретање одговорности за такве радње. У таквим околностима тешко се може говорити о мотивима за улазак у политички живот ради одбране интереса грађана на који се позивају сви који су у политици задовољили део

личних потреба, или очекују да би то могло да се деси. Ако изостане највећи број је спреман да без пардона пређе на другу страну која нуде више што се и показало приликом последњих дешавања на локалној политичкој сцени. Међу бројне злоупотребе др Јовашевић убраја сукоб интереса због сазанања да су поједини чланова Градског већа запослени у јавним предузећима и установама. То је и повод да се затражи тумачење Агенције за спречавање сукоба интереса због сазнања да би ови чланови могли у значајној мери да утичу на повећање цена комуналних услуга како би се ублажиле негативне последице пословања и губици јавних предузећа која воде нестручни политички кадрови. Сазнање да је у таквим околностима најављено ускраћивање субвенција јавним предузећима наводи на закључак да је бивши градоначелник и поднео оставку зато што није успео да реализује такво обећање. Опозиционим одборницима нису доступне све информације на основу којих би могли да се дефинишу одређени ставови, јер се од њих крију више него од грађана због страха да би могле да буду добра подлога за опозиционо деловање. Отуда и оправдан страх да, уколико градоначелник иза кога је стајала већинска странка у локалном парламенту није могао да води самосталну политику, како ће да је води нови иза кога стоји само један одборник. Ма колико да је ситуација у којој се налази највећи број становника Србије тешка, тежа и од оне која је била повод за бунт до тада невиђених размера 2000. године, они који већ четврт века верују празним обећањима до те мере су збуњени да је оштрица било каквог бунта престала да постоји.

- Људи су престали да буду хомогенозовани, њих нема више ко да води, па су остали препуштени себи у тешком очају и депресији која се свела на преживљавање оног дана у коме су осванули живи надајући се при том да ће дочекати још један. Онај ко нема ништа, ко нема ни визију, илузију слободе, тај нема ни побуну у себи. Онај

19

13.7.2014.

МАГАЗИН

20

ко има разлог, може и хоће да се бори да има још више. Ми смо сведени на то да немамо ништа, имамо само очај и данас се разликујемо само по већој или мањој количини и концентрацији очаја, уз изузетак један одсто оних који на том очају профитирају – каже др Јовашевић подсећањем да су грађани Краљева и на последњим изборима одлучили да верују обећањима. Једно од последњих, додуше све ређих, обраћања јавности једне политичке групације било је прилика за подсећање да се Покрет за Краљево од осталих политичких субјеката разликује по размишљањима, ставовима, али и начину деловања везаном искључиво за локалну средину. Централна власт му је интересантна само до нивоа на коме се одлучује до које ће се мере уграбити део слободе за градове у унутрашњости. А она подразумева финансијску и слободу одлучивања насупрот диктату централистичке државе која је увек била скупа и желела да покаже доминацију актуелне власти која се понашала паразитски у односу на градове у унутрашњости. Последња дешавања показала су

да у локалном парламенту опозицију, поред Покрета за Краљево и Двери, чине само још остаци Демократске странке што је ова три политичка субјекта окупило око једне идеје, а то је запошљавање. Све што прве две разликује, а разликује их однос према породици и религији, у овом тренутку је потиснуто у страну. Религија као питање веровања представља приватну ствар сваког појединца, док је одвајање цркве од државе велико цивилизацијско достигнуће човечанства, јер тамо где оно не постоји владају шеријатски закони који асоцирају на ломаче и спаљивање људи зато што нису веровали, или нису добро веровали, или су били осумњичени да се баве вештичарењем. Након раскола у Демократској странци и даље нису довољно дефинисане идеје остатка који делује на краљевачкој политичкој сцени, па нису ни поуздан основ за ширу сарадњу. Зато је она и усмерена само на област запошљавања у којој актуелна власт није учинила готово ништа. Један од начина је, верују у Покрету за Краљево, покретање јавних радова за популацију која

не ради, а хтела би, а принуђена је да живи од социјалне помоћи.

- Бити здрав и млад, а живети од социјалне помоћи, мора да буде страшно. Људима је потребно достојанство, а да би га имали морају да раде и привређују. Морају негде да живе и имају кров над главом. Човек који нема посао и нема где да живи, нема свој идентитет, па престаје да буде човек. Ми не можемо да живимо од прича о Шарићу, шта су радили неки генерали полиције, да ли су криминалци или нису. Стално се вртимо око тога да ли су неки људи криминалци или нису и не допуштамо систему да ради, него врло битне системске ствари оглашавамо преко најгоре врсте новина које се баве трачевима, полуистинама, неистинама, крајње неукусним монтираним фотографијама, понекд и болеснима, а све то указује на болест друштва. Нама је потребно прочишћење у смислу политичке филозофије, привреде, економије, образовања... – каже др Јовашевић. Повод за овакво размишљање лежи у чињеници да у земљи постоје факултети на којима студент ни кад

дипломира не зна правопис, неко студира ветерину, фармацију или медицину а никад пре тога није учио латински језик, не зна шта је генетика, није долазио у додир са инфомацијама о ћелији, није учио о хромозомима. И поред тога постоје елитне школе од којих беже лоши ђаци, јер је у њима потребан велики труд и рад, а коначни епилог је одлазак у неку другу земљу у потрази за било кавим послом. Овакав однос према правим стручњацима наговештава опасност да би врло брзо, већ за десетак година, Србија могла да дође у ситуацију да увози стоматологе, архитекте, чак и правнике, банкаре, лекаре, ветеринаре, агрономе. Разлог лежи у уништавању постојећег и изостанку стимулације и награђивања оних који то заслужују. Неоспорно је да се Србија налази на ветрометини на којој се сукобљавају интереси Москве, Брисела, Берлина и других. Отуда и посете премијера Берлину, па Москви, и долазак у Београд бившег премијера Велике Британије што пред оне који размишљају мало дубље ставља

бројне дилеме о циљевима разговора, па у недостатку више информација закључују да су теме разговора Електропривреда Србије, Телеком, Аеродром „Никола Тесла“, „Дунав осигурање“ ... И баш због тога је, верује др Јовашевић, Србији неопходно тешко и болно прочишћење, електрошок који се лако спроводи. Електрошоком се у овом тренутку чини стриктна примена позитивних законских прописа, ако треба и криминогених, да се утврди право стање а не да пресуђују новине. У низу примедби које краљевачка опозиција упућује странкама на власти најактуелније је издвајање Дома здравља из Здравственог центра „Студеница“ под неповољним условима што захтева улагање од 300 до 500 милиона динара да би могао да функционише. Дом здравља би морао да има рендген, лабораторију, санитете, добру опрему за реанимацију и одређен број педијатара и гинеколога. Иако много тога има на папиру није довољно познато како сва ова опрема функционише. Остаје нејасно и ко је вршио расподелу и дозволио да она протекне без представника Дома здра-

вља који нису под патронатом Здравственог центра.

- Зашто нису хтели да нас послушају кад смо више пута говорили о томе? Нико нас слушао није, а сада Дом здравља неће моћи да буде организован без елементарних ствари, или ће и даље зависити од болнице и пунити болничку касу. Дом здравља је доходован и за разлику од болнице, која по природи ствари и посла мора да троши новац, не троши много пара. Чије интересе бране лекари који су чланови Градског већа и шта су урадили да би Дом здравља могао да функционише, јер 40 милиона динара није довољно ни да се окрече амбуланте по селима – каже др Јовашевић. Узрок хаотичном стању види се и у пасивном понашању посланика из ове средине у републичком парламенту, али и изостанку тешње сарадње са извршном влашћу која се приликом конституисања локалне скупштине истицала као императив. Да парадокс буде већи Краљево у Народној скупштини никад није имало толико посланика колико у најновијем сазиву. Т. Радовановић

21

Припадници Друге бригаде Копнене војске прославили дан јединице

МАГАЗИН

13.7.2014.

УСПЕШНА ГОДИНА

22

- Током прошле и ове године јединице Друге бригаде Копнене војске успешно су извршиле све планиране вежбовне активности међу којима преко 200 вежби на терену, од одељења до батаљона и дивизиона, као и више од 1.000 гађања из пешадијског и наоружања родова, при чему су постигнути врло добри и одлични резултати.

- Јединице бригаде су у потпуности оспособљене и увежбане за обезбеђење административне линије са Косовом и Метохијом и контролу Копнене зоне безбедности у дужини од 400 километара.

– Припадници јединице у мултинационалној мировној мисији у Либану. – У оквиру Треће мисије пружена помоћ угроженима од поплава

Фото. М. Радовановић

А ДРУГЕ БРИГАДЕ

23

руга бригада Копнене војске традиционално обележава дан јединице на Петровдан. За дан јединице одређен је 12. јул, у историји познат као Бој на Карановцу, када је 1805. године шест хиљада устаника са највиђенијим народним вођама и војводама, које је предводио Ђорђе Петровић Карађорђе, извојевало победу над Турцима и ослободило данашње Краљево. Бој је отпочео 18. јуна, а након преговора Турци су на Петровдан изашли из Карановца и околине, а Срби парадно ушли у варош. Свечаности у касарни „Рибница“ присуствовали су командант Копнене војске генерал потпуковник Александар Живковић са члановима колегијума, епископ шумадијски и администратор Епархије жичке Јован, директор управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Милета Радојевић, команданти бригада Копнене војске, начелници округа, градоначелници и председници општина Рашког, Моравичког и Златиборског округа, представници верских заједница, први командант Друге бригаде генерал мајор у пензији Видоје Живковић, генерал мајор у пензији Владимир Старчевић, виши и основни јавни тужиоци и представници полицијских управа у зони одговорности Друге бригаде, пензионисани припадници војске, представници борачких организација, образовних установа, предузећа и организација, гости и пријатељи бригаде. Друга бригада Копнене војске је осми пут од формирања свечано обележила 12. јул, а командант јединице, бригадни генерал Маринко Павловић, подсетио да њени припадници са поносом чувају успомену на тај дан. У периоду између два празника

МАГАЗИН

13.7.2014.

Д

24

бригада је успешно реализовала задатке из све три мисије Војске Србије, а обука припадника јединице крунисана је извођењем тактичке вежбе са бојним гађањем „Ресава“ 2013. године. Током прошле и ове године јединице Друге бригаде Копнене војске успешно су извршиле све планиране вежбовне активности међу којима преко 200 вежби на терену, од одељења до батаљона и дивизиона, као и више од 1.000 гађања из пешадијског и наоружања родова, при чему су постигнути врло добри и одлични резултати. То потврђује да су јединице у потпуности оспособљене и увежбане за обезбеђење административне линије са Косовом и Метохијом и контролу Копнене зоне безбедности у дужини од 400 километара што представља један од тежих задатака. У реализацији Друге мисије Војске Србије значајно место представља ангажовање пешадијске чете из 21. пешадијског батаљона у мултинационалној операцији „УНИФИЛ 4“ у Републици Либан од маја до новембра ове године. У оквиру међународне војне сарадње јединицу су посетили главни подофицири из региона централне и југоисточне Европе, представници оружаних снага Румуније и припадници Војске Словеније који су допремили помоћ Краљеву након поплава које су овог пролећа задесиле Србију. При-

падници Друге бригаде уложили су огромне напоре у реализацији задатака Треће мисије пружањем помоћи цивилним властима, посебно ангажовањем јединица током поплава и на изградњи алтернативног водовода за Ужице крајем прошле и почетком ове године.

- Поред редовних задатака припадници Друге бригаде учествовали су у евакуацији, спасавању и збрињавању угроженог становништва у поплављеним подружјима Чачка, Пожеге и Краљева, пружању помоћи мештанима у отклањању последица поплава кроз снабдевање водом за пиће и припрему хране у Косјерићу, Обреновцу, Свилајинцу и Ушћу, постављању тешких лансирних механизованих мостова тамо где су набујале реке однеле постојеће. Постављено је пет таквих мостова и то у селима Раваница, Годачица и Богутовац код Краљева, у Малом Зворнику и Бајиној Башти, а санација локалног пута у селу Гвоздац код Бајине Баште и на изградњи алтернативног пута на деоници Лозница мали Зворник Љубовија у дужини од 11 километара и даље траје. У периоду од 27. децембра прошле до 7. фебруара ове године ангажовањем људства и технике из састава бригаде успели смо да помогнемо грађанима Ужица да преброде недос

статак пијаће воде и дали немерљив допринос у изградњи алтернативног водовода Сушичко врело - Стапари. У пожарима који су избили у старој чаршији у Новом Пазару, и близини стрелишта Зимовник надомак Рашке, ангажована су ватрогасна одељења из 28. механизованог и 21. пешадијског батаљона – истакао је генерал Павло-

вић. Током прошле године шест пута је реализован пројекат цивилно војне сарадње „Војни лекар на селу“ у селима у околини Новог Пазара, Тутина, Сјенице и Краљева, са циљем да се мештанима села која немају амбуланте пружи бесплатан медицински преглед и обезбеде потребни лекови.

Награде Наредбом команданта Копнене војске генерал потпуковника Александра Живковића Друга бригада је похваљена за успешно реализовану централну свечаност поводом Дана војске Србије „Ђетиња 2014“ у Ужицу, а награђен је и одређен број појединаца. За изузетне резултате постигнуте на функционалним дужностима, а поводом Дана Друге бригаде Копнене војске, новчано су награђени потпуковник Александар Дедић на служби у команди бригаде и капетан Саша Соврлић из 210. инжењеријског батаљона. Наградно одсуство у трајању од пет радних дана заслужили су старији водник прве класе у 29. логистичком батаљону Љубисав Петровић, десетар 21. пешадијског батаљона Владимир Вилимоновић, десетари 25. артиљерисјко ракетног дивизиона за противваздухопловна дејства Рајко Ђуровић и Младен Јанковић. Књигом су награђени капетан у команди Друге бригаде Милош Миленовић и војни службеник Татјана Китановић, а похваљени потпуковник Есад Колашинац из 21. пешадијског батаљона, мајор Игор Јосиповић из команде Друге бригаде, командант 25. артиљеријског ракетног дивизиона Петар Петровић и десетар 27. механизованог батаљона за противваздухопловна дејства Слађана Бањац. Након свечаности у војничком клубу касарне „Рибница“ у акцији „Отворени дан“ гости су кроз тактичко технички збор разгледали средства ратне технике, наоружање и војну опрему коју поседују јединице Друге бригаде Копнене војске, присуствовали приказу активних садржаја обуке и богатом културно-уметничком програму.

Поред успешне реализације ових активности припадници јединице су показали велику солидарност учешћем у 16 хуманитарних акција за помоћ припадницима бригаде, Министарства одбране и Војске Србије, као и лицима из грађанства и становништву угроженом поплавама. Припаднике бригаде и у наредном периоду очекују бројне обавезе и наставак реализације започетих задатака. Поред обуке команди, јединица и лица резервног састава следи оживљавање гарнизоног места Пожега и промена локације 22. пешадијског батаљона из Ваљева у Пожегу, а пред командом је побољшање услова живота и рада припадника бригаде и инфраструктурних услова у складу са могућностима. Честитајући празник начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић је подсетио да припадници јединице одговорним, стручним и професионалним извршавањем задатака константно унапређују оперативне способности како Копнене војске тако и Војске Србије у целини, доприносе безбедности у Србији, региону и свету и доказују да су достојни својих предака. Празник су честитали и команданти бригада и самосталних батаљона из састава Копнене војске, команданти Бригаде везе, Централнологистичке базе, центара за обуку и сестринство манастира Жиче. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25

26

МАГАЗИН 13.7.2014.

27

МАГАЗИН

13.7.2014.

Сертификација јединица локалне самоуправе

28

ПОВОЉНО ПОСЛОВНО ОКРУЖЕЊЕ НА ДЕЛУ

- Регионални сертификат о повољном пословном окружењу представља заједнички стандард за креирање добрих услова за пословање у југоисточној Европи. - Реч је о јединственој иницијативи усмереној ка хармонизацији рада локалних администрација, јачању имиџа региона као инвестиционе дестинације, подизању конкурентности и подстицању економске сарадње. – Краљево у групи од 15 градова и општина за које је покренут поступак сертификације ледећи примере најбоље праксе Европске уније Национална алијанса за локални економски развој је покренула Програм за сертификацију општина са повољним пословним окружењем у циљу стварања добре пословне климе и повећања нивоа инвестиција у локалним самоуправама. Пројекат је омогућен уз институционалну подршку Министарства економије и регионалног развоја са циљем да се општине упознају са стандардима које треба да испуне како би оствариле услове за стицање сертификата. Сертификација је процес који промовише стандарде ефикасне и транспарентне локалне администрације и омогућава оцену квалитета услуга и информација које општине пружају инвеститорима и привредницима, а намењена је свим општинама и градовима у Србији које желе да унапреде услове за пословање у својим срединама, привуку нове инвестиције и подстакну развој локалне економије. Стварање привлачне пословне климе не значи само да се нуде финансијске повластице инвеститорима, јер инвеститори узимају у обзир и квалитет комуникације коју остварују са локалним властима, професионализам, прецизност, као и утисак и очекивања о могућем партнерском односу у будућности. Уједно вреднују реално представљену слику о локалној средини и предвидљивост потребног времена и новца који је потребан за различите поступке, почев од регистрације предузећа, преко изградње објекта, повезивање на енергетске и

С

комуналне системе снабдевања и запошљавање радне снаге. Сертификација подразумева испуњење одређених стандарда и гаранцију да ће постојећи привредници, као и потенцијални инвеститори, добити услуге и информације на начин који олакшава послове и активности које спадају у надлежност локалних самоуправа. Градови и општине у Србији настављају да снажним интензитетом граде повољно пословно окружење, а нове локалне самоуправе које су заслужиле печат квалитета у виду сертификата Националне алијансе за локални економски развој су Лесковац, Стара Пазова, Неготин, Бољевац, Књажевац и Трстеник. Након стицања националног Лесковац и Стара Пазова сада су испунили услове за добијање регионалног

сертификата, док су први пут национално признање добили Неготин, Бољевац, Књажевац и Трстеник. Сертификати су на свечаној церемонији у Скупштини града Београда, на којој је говорила потпредседница Владе Србије и министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички, доделили председник Управног одбора националне алијансе Владан Атанасијевић, деканка ФЕФА Ана Трбовић и покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Бранислав Бугарски. Процес сертификације општина са повољним пословним окружењем Национална алијанса за локални економски развој спроводи од 2007. године, а број локалних самоуправа које су до сада стекле национални цертификат повећан је на 31. Програм је 2012. у сарадњи са ГИЗ Отвореним ре-

О поступку цертификације На путу до сертификата о повољном пословном окружењу свака локална самоуправа мора да испуни 12 критеријума и више од 80 поткритеријума са циљем да развије систем рада и ефикасне процедуре, повећа транспарентност и припреми све документе и податке неопходне инвеститору да би донео одлуку о улагању. Међу обавезама које је потребно испунити су усвајање стратешког плана развоја, оснивање одељења за локални економски развој и привредног савета, формирање једног шалтерског система за издавање грађевинских дозвола, креирање свих база података потребних инвеститорима, развијање инструмената за промоцију општине, могућност доказивања кредитне способности, одређивање потреба за радном снагом, развијање партнерства јавног и приватног сектора, обезбеђивање адекватне инфраструктуре и поузданих комуналних услуга, постојање транспарентне политике наплате пореза и такси, употреба информационих технологија.

29

МАГАЗИН

13.7.2014.

Критеријуми

30

Успостављено је 12 критеријума и више од 80 поткритеријума на основу којих се оцењује да ли је и у којој мери нека општина испунила стандарде повољног пословног окружења: • Стратешки приступ локалном економском развоју • Организациони капацитет за пружање подршке привреди • Укљученост привреде у рад локалне управе (привредни савет) • Ефикасан систем за издавање грађевинских дозвола • Доступност информација релевантних за пословање • Примена маркетинга у циљу промоције инвестиција • Кредитна способност и финансијска стабилност • Промоција запошљавања и развоја људских ресурса • Подстицање приватно-јавних партнерстава • Адекватна инфраструктура и поуздане комуналне услуге • Транспарентна политика локалних такси, пореза и подстицаја • Примена информационих технологија Повољно пословно окружење имају оне општине које испуне 75% наведених критеријума, а званични сертификат издају Национална алијанса за локални економски развој и Министарство економије и регионалног развоја, као својеврсну гаранцију инвеститорима да општина нуди све потребне услове за успешан почетак и развој бизниса.

гионалним фондом за модернизацију општинских услуга и регионалним институцијама проширен на Хрватску, Македонију и БиХ, а регионални сертификат о повољном пословном окружењу пре Лесковца и Старе Пазове стекли су Рума и Пирот као и шест градова и општина из суседних земаља, Бјеловар, Иванец, Сански Мост, Приједор, Струмица и Велес. Тај број ускоро ће бити увећан, јер су на церемонији доделе лидери 11 градова и општина, Лебане, Бела Паланка, Нови Бечеј, Нови Сад, Ниш, Зрењанин, Панчево, Врњачка Бања, Ивањица, Сомбор и Сремска Митровица, потписали Декларацију о уласку у програм сертификације по регионалном БФЦ стандарду. Регионални сертификат о повољном пословном окружењу представља заједнички стандард за креирање добрих услова за пословање у југоисточној Европи, а реч је о јединственој ини-

цијативи усмереној ка хармонизацији рада локалних администрација на овим просторима, јачању имиџа региона као инвестиционе дестинације, подизању конкурентности и подстицању економске сарадње. Институције Хрватске, Македоније, Босне и Херцеговине и Србије формирале су прошле године Регионалну мрежу за повољно пословно окружење, прво заједничко тело које ће бити задужено за унапређивање услова за рад постојеће привреде и привлачење нових инвестиција у четири земље. Регионална мрежа ће мисију остваривати укључивањем локалних самоуправа у програм Сертификације општина са повољним пословним окружењем у југоисточној Европи. Председник Управног одбора Националне алијансе Владан Атанасијевић је уверен да је развијање регионалног стандарда начин за знатно повећање шанси околних

држава у глобалној трци за инвестицијама, јер је хармонизација рада локалних администрација према јединственом стандарду оно што ће подићи конкурентност региона, поједноставити поређење услова за пословање, створити позитивну утакмицу између локалних самоуправа, а свима олакшати долазак нових улагача. То је и повод да се упути позив што већем броју градова и општина из Србије да крену у освајање регионалног цертификата. На шестој годишњој конференцији најављено је да ће Национална алијанса за локални економски развој већ 15. јула расписати позив за избор најбољих промотера инвестиција и повољног пословног окружења. Конкурс је намењен амбасадама, страним привредним коморама, пословним клубовима, агенцијама и консултантским кућама. Они ће бити позвани да се придруже и номинују верификаторе за повољно пословно окружење у зем-

љама југоисточне Европе. У оквиру панел дискусије „Повољно пословно окружењу на делу“ разговарало се о неким од најважнијих аспеката изградње доброг пословног амбијента у локалним самоуправама, успостављању ефикасног система издавања грађевинских дозвола, секторском приступу у промоцији инвестиција, обезбеђивању локација за инвестирање, формирању привредног савета и функционалних канцеларија за локални економски развој. Говорници на панелу били су градоначелник Ниша Зоран Перишић, генерални директор компаније „Хемофарм“ Роналд Селигер, директор Слободне зоне Пирот Драган Костић, директор компаније „Десинг“ Миодраг Томић и Дејан Мак, начелник Одељења за локални економски развој, привреду и друштвене делатности општине Вршац. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

31

Објављене листе рекордера у појединим областима пословања

МАГАЗИН

13.7.2014.

КРАЉЕВЧ МЕЂУ СТО НАЈ...

32

- На крају прошле године 310 привредних друштава је исказало две петине прихода, једну половину нето добитака, више од једне половине средстава, по три петине капитала и нето губитака и 56 посто кумулираних губитака целе привреде. - Са 322 запослена и мање од 300 милиона динара прихода у прошлој години Магнохром у реструктурирању са акумулираним губицима који премашују 14 милијарди динара заузима високо 24. место на листи од сто губиташа. - Десето место на листи предузећа са највећим капиталом заузима краљевачка Електросрбија која је са 3.351 радником и капиталом већим од 86 милијарди динара остварила приход од близу 31 милијарде, а нето добитак од скоро четири милијарде динара

Фото: М. Радовановић

ЧАНИ

33

13.7.2014.

МАГАЗИН

34

Исцрпна анализа пословних резултата које су привредна друштва доставила Агенцији за привредне регистре на најбољи начин одражава стање српске привреде у протеклој години. И поред неповољног привредног амбијента, и стагнације пословне активности, у протеклој години је стотина најбољих остварила трећину укупних прихода и постала предмет посебне анализе која је представљена јавности. Регистратор у Регистру финансијских извештаја и бонитетa Ружица Стаменковић представила је ранг листе привредних друштава која су остварила највеће пословне приходе и нето добитак, која располажу највећим ангажованим средствима и капиталом, као и она која су исказала највеће губитке. Агенција за привредне регистре трећу годину узастопно обрађује резултате пословања привредних друштава, а на шест различитих листи са аспекта успешности пословања, расположивих финансијских капацитета и исказаних губитака налази се 310 при-

вредних друштава. Опоравак домаће економије у претходној години огледа се у расту бруто домаћег производа од 2,5 одсто, индустријске производње од 5,5 и извоза од 25,8 процената чему је допринело слабљење инфлаторних кретања и релативно стабилан девизни курс. Иако је обим активности задржан на нивоу од годину дана раније, а инвестиције забележиле скроман раст, укупан губитак од 23 милијарде динара је четири пута мањи од оствареног у 2012. години. Поред позитивних резултата и даље се бележи смањење броја запослених. Наведени резултати су остварени под великим теретом нагомиланих губитака из претходних година, високог нивоа задужености и незаустављиво растуће неликвидности привредних друштава што је, посматрано на дужи рок, неодрживо јер озбиљно угрожава њихову дугорочну стабилност, флексибилност и независност. Анализа показује да су главни носиоци успешног

пословања, али и губитака, велика привредна друштва претежно у секторима прерађивачке индустрије и трговине. На крају пословне године 310 привредних друштава је исказало две петине прихода, једну половину нето добитака, више од једне половине средстава, по три петине капитала и нето губитака и 56 посто кумулираних губитака целе привреде.

Сто најбољих по приходу Ружица Стаменковић истиче да пословни приходи као мерило оствареног обима активности издвајају сто привредних друштава која су током анализираног периода оставрила преко једне трећине укупних прихода, са годишњим растом већим од 10 посто, а запошљавају 17,2 посто радника целе привреде. Њиховој успешности допринела је солидна употреба позајмљеног капитала, бонитетна спо-

собност за даље задуживање и задовољавајућа краткотрочна сигурност у пословању, а стабилност 87 друштава са листе сто најуспешнијих резултат је континуираног раста акттивности и остваривања укупних резултата. Међу пет најбољих у последње три године нашли су се НИС, ЕПС и Телеком. Стандардно добра Нафтна индустрија Србије остварила је у прошлој години 3 одсто добитка целе привреде и 8,7 посто добитка привредних друштава са листе сто најуспешнијих. Пријатно изненађење представља „Фиат аутомобили Србија“ које је са 14. места у 2012. заузело друго на листи најуспешнијих у прошлој говини због прихода који су порасли више од четири пута што је допринело да из зоне негативног пословања пређе у групу позитивних друштава и заузме високо место на њој. У односу на само годину дана раније број радника је удвостручен, и са 1.798 попео се на 3.668, што је резултат подстицајних мера из уговора са државом.

Сто предузећа са највећим добитком Нето добитак је у 2013. години исказало 53.580 привредних друштава, а скоро половину првих сто са листе коју је објавила Агенција за привредне регистре. Годишњи раст од 32,23 одсто забележен је у сто друштава која запошљавају 12 одсто радника целе српске привреде. Оваквим резултатима допринели су висок степен адекватног коришћења позајмљеног капитала и бонитетна способност за даље задуживање какву има 89 предузећа са ове листе. О изузетној конкурентности у овој области сведочи податак да је у односу на годину дана раније позицију међу првих сто задржало 61 предузеће. Интересантан је и податак да се међу првих сто нашло и 19 оних која су у претходној години пословала са губитком.

Стабилно место међу првих пет у последње три године задржали су само НИС и Телеком иза којих су се пласирали Теленор, Таркет из Бачке Паланке и пиротски Тигар. НИС је остварио 11,7 одсто добитка целе српске привреде и четвртину добитка свих предузећа са листе сто најбољих. Томе је допринело повећање обима активности, билансних потенцијала и капитала, али и за трећину мањи број запослених радника због ангажовања услужних организација које обављају поједине делатности.

Сто нај са финансијским капиталом Првих сто привредних друштава са ове листе располагало је са 42,7 одсто имовине целе привреде. Вредност је у односу на претходну годину повећана 5,4 процента, а ова предузећа запошљавала су 16,9 одсто од укупног броја запослених у привреди. За оба-

35

13.7.2014.

МАГАЗИН

36

вљање делатности, поред сопственог који представља 53 посто капитала целе привреде, на располагању су им била и позајмљена средства, а само половина са листе је било способно за задуживање. Интересантан је и податак да је стопа изгубљеног капитала ових друштава достигла 30 процената, што је мање од укупне привреде али и даље представља значајан проценат. Са губитком је пословало 44 друштва са ове листе, међу њима и 15 јавних предузећа. Стабилност је на листи задржало 91 привредно друштво, а међу првих пет у последње три године су Путеви Србије, ЕПС, НИС и Железнице Србије. Сто друштава, која су запошљавала 15,3 одсто радника целе привреде, распологало је са 57,4 посто укупног капитала који је увећан за 4,8 посто, а поред сопственог ова друштва су за финансирање активности у значајној мери котристила и позајмљени капитал. За даље задуживање било је способно78 друштава, а само три су била у блокади дужој од 90 дана, а податак да је 20 међу њима остварило губитак у текућем пословању указује на могуће проблеме у економичности исказаних расхода и продуктивности остварених резултата. Стабилност је на листи задржало 87 друштава, а међу пет првих у последње три године су Путеви Србије, ЕПС и Железнице Србије. Прва четири друштва су исказала капитал на прошлогодишњем нивоу, док је НИС доспео на пето место захваљујући значајном расту капитала од преко 29 одсто у односу на претходну годину. Високо десето место међу привредним друштвима са највећим капиталом заузима краљевачка Електросрбија која је са 3.351 запосленим и капиталом који премашује 86 милијарди динара уз приход од близу 31 милијарде остварила нето добитак од скоро четири милијарде динара. У исто

време кумулирани губици незнатно премашују 800 хиљада динара.

Највећи губиташи Пословање са нето губитком указује на постојање финансијских и других проблема које привредна друштва нису у стању да превазиђу, а у току 2013. године сто друштава са листе највећих губиташа остварило је више од половине губитака целе привреде Србије. Ова друштва су запошљавала само 7,4 одсто од укупног броја радника у привреди и исказала озбиљну тенденцију смањења броја запослених. Стопа изгубљеног капитала је код њих достигла 76,5 процената, па представља највећи ризик у пословању о чему сведочи податак да је само 17 одсто задржало способност даљег задуживања. Озбиљне проблеме са неликвидношћу има 38 оних која су током године била у блокади дужој од 90 дана. Стабилност на листи је задржало само 37 предузећа, а на њу је доспело и 27 оних која су у 2012. години пословала са добитком. Међу првих пет у последње три године налази се само Петрохемија у реструктурирању, а у последње две године на првом месту налази се Србијагас са губитком који уз пораст од 41 одсто годишње чини десет процената губитака целе привреде. На другм месту је смедеревска Железара која је за годину дана увећала губитак четири пута и са шеснаестог доспела на друго место највећих губиташа. На трећем месту је параћинска Српска фабрика стакла чији је губитак увећан више од десет пута.

Сто са највећим кумулираним губицима Анализа пословања у прошлој години потврђује да вишегодишње нагомилавање губитака представља хронични ризик срске при-

вреде који из године у годину угрожава сигурност, флексибилност и независност пословања великог броја привредних друштава. О изузетној концентрацији ризика сведочи податак да је сто друштава исказало половину кумулираних губитака целе привреде који је у прошлој години повећен за петину. Иако ова педузећа запошљавају тек 12,9 одсто радника у привреди бележи се тенденција сталног смањења тог броја. На проблеме у пословању указују нерационална употреба позајмљеног капитала који се користи за санацију губитака и гашење алармантне неликвидности, а стопа изгубљеног капитала од 56,8 посто доказује да је истекло време безуспешне санације ових друштава која је могућа само уз помоћ поверилаца или државе. Способност за даље задуживање има само 20 друштава са ове листе, а на велике проблеме у пословању указује податак да је 79 њих исказало и текуће губитке. Стабилност на листи је задржало чак 86 друштава што говори да се њихови проблеми не могу лако решити без болних резова. Међу првих пет у последње три године су Железнице Србије, ЕПС и Вип мобајл, а последње две и Србијагас. Железнице Србије су исказале 5,1 посто губитака целе привреде, и једну десетину кумулираних губитака ове групе, док се Србијагас са скоро дуплираним кумулираним губицима приближио првом привредном друштву на овој листи. Високо 24. место на листи предузећа са највећим кумулираним губицима заузима Магнохром у реструктурирању, а у прошлој години је са 322 запослена остварено мање од 300 милиона динара прихода. Док укупна актива незнатно прелази 3,5 акумулирани губици су премашили 14 милијарди динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

37

МАГАЗИН 13.7.2014.

НЕА

38

Последице ратова деведесетих из угла породица жртава

Ш Поред 756 лица српске националнсти која се налазе у књизи Међународног комитета Црвеног крста међу несталима у Хрватској је још 395 држављана Србије. - У бази Републике Српске налазе се имена 1.600 особа које се сматрају несталим. - Од 1.711 лица са јединственог списка несталих на просторима Косова и Метохије 532 особе су неалбанске националности. - У мртвачници се на Шалати налази око 900 лешева, Босни и Херцеговини око 3.200, 600 у Републици Српској и 300 у Приштини. - У региону се као нестала води 11.200 лица. - Након 10. јуна 1999. године на територији Косова и Метохије евидентирано је преко 1.000 киднапованих особа и више од седам хиљада етнички мотивисаних напада на Србе. - Спаљено је више од 20 хиљада кућа, а расељено 230 хиљада лица. - Срби су на Косову и Метохији нестајали, страдали, киднаповани и убијени под мандатом Уједињних нација које су замењивале државну власт на тој територији

Фото: Медија центар

АДЕКВАТАН ОДГОВОР ДРЖАВЕ

39

воструки стандарди у ексхумацији и идентификацији жртава, проблеми у евиденцији несталих, процесуирање злочинаца, значај ослобађајућих пресуда Хашког трибунала, морална и материјална сатисфакција породица жртава, Закон о несталим лицима и улога медија у потрази за њима теме су округлог стола Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије под називом „Последице ратова деведесетих из угла породица жртава“. Овонедељни округли сто у беградском Медија центру само је један од начина да се баци мало више светла на проблем стар више од двадесет година. Иако се последице ратова, који су на територији бивше Југославије почели већ прве године последње деценије прошлог века, осећају у готово свим крајевима највише погађају породице несталих лица. Још поразније делује податак да проналазак тела српских жртава, и њихова идентификација, није у складу са договореним планом и потписаним документима о међусобној сарадњи у тражењу несталих лица. Све њих додатно трауматизује одсуство процесуирања злочина почињених над Србима у Хрватској и Космету, јер Хашки суд не само да није донео правду за страдале већ је скинуо и оно мало одговорности које званичници у Загребу, Приштини и Сарајеву имају према српским жртвама. То је и повод да њихове породице по ко зна који пут укажу на озбиљност проблема који се према њиховом дубоком уверењу све више препушта забораву. Председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић потврђује да она има мандат да се бави несталим лицима у оружаним сукобима на простору бивше Југославије укључујући и оне на Космету. Са појединим државама у региону успостављени су различити модели сарадње на проналажењу и идентификацији несталих лица, а са Хрватском потписан међудржавни споразум и протоколи који регулишу мо-

МАГАЗИН

13.7.2014.

Д

40

деле и начин рада. Са друге стране са Босном и Херцеговином још нема протокола, иако јој је влада још пре неколико година упутила предлог иницијалног акта. Тек пре неколико месеци стигао је одговор са извесним примедбама, па је у току усаглашавање текста документа који би имао обавезујући карактер. Са Косметом је успостављена сарадња на нивоу радне групе и механизам који може да функционише, а да политички проблеми који могу да изазову застој у раду, као што је једнострано проглашена независност Косова и српско непризнавање те независности, не угрожавају процес проналажења несталих лица. Током прошле године коначно је комплетиран и Хрватској послат списак са именима 742 особе које се не налазе у јединственој књизи несталих лица, јер нису у пуној мери били испуњени критеријуми Међународног комитета Црвеног крста. У сачињавању списка свих лица која су, по било ком основу, евидентирана или смртно страдала, а чија се судбина не зна, у многоме је помогао „Веритас“. Од хрватске стране се очекује, након што изврши теренске провере, извештај о томе колико је провера извршено и колико лица евидентирано. Поред 756 лица српске националности која се налазе у књизи Међународног комитета Црвеног крста међу несталима је још 395 држављана Србије. Од 245 тела у познатим гробницама на територији Хрватске пре месец дана је ексхумирано тек 18 у Слуњу. Ситуација је у Босни и Херцеговини знатно неизвеснија због непостојања адекватног механизма потраге за војницима тузланске и сарајевске колоне, а нема ни наговештаја да се било шта ради на утврђивању њихове коначне судбине. Сарадња се одвија и са представницима одговарајуће комисије Републике Српске у чијој се бази налазе 1.600 особа које се сматрају несталим. На списку од 1.711 несталих лица са јединственог списка несталих на просторима Косова и Метохије 532 су особе неалбанске националности.

Основни проблем у свим регионима је да нема нових информација на основу којих би могле бити покренуте нове иницијативе. За Косово и Метохију је карактеристично да изостају било какве информације о потенцијалним гробним местима иако се инсистира на провери локација попут Ливачког језера, на Кошарама и неколико у метохисјоком делу, као и нове информације за локацију Жељиводе где се безуспешно трага за телима 27 лица српске националности. Брине и озбиљан проблем са ексхумираним телима која се налазе у мртвачницама широм Југославије, а у овом тренутку их има око 5.000 која не могу да буду иднетификована. Око 900 се налази на загребачкој Шалати, 3.200 у Босни и Херцеговини и око 600 у Републици Српској. До идентитета не може да се дође ни за више од 300 тела у приштинској мртвачници у Приштини, што је био повод да се на регионалној конференцији у Сарајеву изврши ревизија мртвачница. У региону се као нестала води 11.200 лица, а за поједина се поуздано зна да је извршена погрешна идентификација. Посебан проблем представља почетак рада суда за злочине везане са трговином људским органима од кога се очекује да буде праведнији од других који су се до сада бавили сукобима на овим просторима. Одаловић верује да ће се пред таквим судом расветлити судбина многих лица која се налазе на листи несталих, а да ће починиоци злочина бити приведени правди. Заменик председника Координације српских удружења породица несталих Душан Челић подсећа да се након 10. јуна 1999. године у стручној јавности, а и код припадника власти, често понавља став да Србија од тог периода не врши ефективну власт на територији Косова и Метохије, па у том смислу није ни одговорна за дешавања у том делу земље.

- Први основ одговорности државе за судбину својих грађана огледа се у томе да су они у време страдања били грађани Републике Србије, а не било

41

13.7.2014.

МАГАЗИН

42

које друге земље, нити ванземаљци. У том погледу Србија има обавезу да у постојећим околностима учини све да се дође до истине, истражи њихова судбина и дође до правде, да се такве ситуације никада више не понове, а породицама пружи и материјална сатисфакција за трајно и грубо кршење људских права које, у случајевима када ни данас не знају ништа о судбинама својих најмилијих, траје пуних 15 година и више од првих киднаповања у пролеће 1998. године. Свему томе ми нисмо сведоци – каже Челић. Други правни разлог је чињеница да држава никад није поставила питање споразума између СРЈ и Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији. Пред форумима светске организације, нити другим међународним форумима, Србија није поставила питање споразума који би уредио права, обавезе и дужности на шта је као држава сукцесор имала право. Документи до којих је дошао Челић потврђују неформалне консултације на

дипломатском нивоу из којих проистиче став да током 2000. и 2001. године није било време да се постави такво питање. Додатни разлог због кога би држава требало да буде одговорна пред породицама и грађанима је политичке природе, јер се скоро петнаест година у назад пласира прича да је жртва дешавања на Космету албански народ, док су други били окупатори и угњетавачи. Томе у прилог иде и изјава Хашима Тачија да 300 хиљада избеглих и нису били становнци Косова и Метохије него чланови породица полицијских и војних снага у покрајини коју су из тог разлога и напустили. Отуда се од власти у Србији очекује да читавој међународној заједници, а и грађанима који то не знају, обелодане да је српски народ поднео велике жртве на Косову и Метохији током целе 1999. године, а посебно након 10. јуна када је евидентирано преко 1.000 киднапованих особа и више од седам хиљада етнички мотивисаних напада на Србе. Уз то за њима је остало више

од 20 хиљада спаљених кућа а резултат је 230 хиљада расељених лица што у односу на број становника покрајине пре рата Србе чини највећим жртвама. Много јасније о овоме проговара УНМИК кроз Саветодавно веће за људска права које је донело више стотина одлука везаних за киднаповања, нестанке и убиства Срба, па као посебан орган констатује да УНМИК треба да призна одговорност за пропусте и спроведе ефикасну истрагу каква није спроведена 15 година.

- Да је кућни љубимац страдао неко би се упитао како је страдао, а УНМИК то није урадио. У више од 200 одлука Саветодавног већа констатује се да треба да призна то и предузме потребне кораке за исплату одговарајуће накнаде жалиоцима и жртвама за претрпљену моралну штету, да предузме кораке остваривања потпуног и свеобухватног програма репарације, и све мере да се то никад не понови, као и да предузме ефикасну истрагу. Никада ни у једном извештају Унмика у Савету безбедности није поменуто Савето-

давно веће за људска права, нити било која одлука тог већа које је саставни део УНМИК. Након 10. јуна Срби су на Косову и Метохији нестајали, страдали, киднаповани и убијени под мандатом Уједињених нација које су замењивале државну власт на тој територији. Друго је питање суда за ратне злочине. Ми смо 26. јуна имали разговор са замеником Клинта Вилијамсона коме сам поставио два питња. Има ли осумњичених након три године онога што они зову истрагом и да ли ће се тај посао на коме раде завршити макар једном оптужницом? Нисам добио одговор да ли уопште има осумњичених, да ли се поступци воде против неког лица, НН лица или против никог, а речено ми је да се одговор на та питања не може дати – каже Челић потврдом да информација о формирању суда за испитивање трговине људским органима није тачна. Реч је само о ратификацији споразума између Европске уније и Косова којом се потврђује намера о форми-

рању суда. Имајући у виду саопштење које је истог дана објављено на сајту амбасаде САД у Приштини постоји бојазан да би, и ако се формира, такав суд он пре био средство за прање биографија актуелних, или неких будућих, носилаца власти на Косову и Метохији него средство за долазак до истине и правде. Као прилог томе сведочи скандалозна реченица која потврђује да би изостанак постојања суда нанео неизмерну штету имиџу Косова и његовим евроатланским амбицијама. Из ње се изводи закључак да би формирање суда требало да буде у функцији формирња имиџа самопрокламоване државе, а не доласка до истине и правде. У другом саопштењу објављеном само дан касније каже се да је за суд од суштинске важности за ослобађање од кривице невиних чиме се дерогира улога да суди окривљенима, јер не може примарна улога бити ослобођење невиних. Неодговорношћу власти сматра се и прихватање да се формира суд под окриљем Европске уније поготово што

он неће бити то него суд који ће поступати по законима Косова, а само би му седиште било у Бриселу или Хагу. Нетачном се сматра и изјава судије Квона који тврди да је две и по године мало за истрагу. Посебно трауматичним за породице несталих сматра се поновно давање исказа пред судовима који не признају изјаве дате према Кривичном законику Републике Србије. Ни један до сада изведен доказ не сматра се валидним, јер није дат по Закону о кривичном поступку такозване Републике Косово.

- Преко наших жртава се на најгрубљи начин расправљају политичка питања статуса, а као залога некакве нормализације односа Приштине и Београда треба да буде заборав, и прање биографија оних који су данас на власти, или који ће бити, онда ми не пристајемо на такву нормализацију и бићемо огорчени противници те нормализације – каже Челић. Т. Радовановић

43

Сто година од почетка Великог рата (4)

МАГАЗИН

13.7.2014.

ЕВРОПСКО БУРЕ БАРУТА

44

- На Божић 1916. године Црногорци су код Мојковца зауставили наступање аустроугарских трупа док се српска војска са владом, краљем, парламентом и моштима Стефана Првовенчаног преко Албаније повлачила према јадранском приморју. - Историја је забележила да су са војском били први и последњи српски краљ. - Преко Албаније је пошло близу 300 хиљада војника и цивила, а на албанску обалу стигло око 150 хиљада. – Сваког дана је од изнемоглости, неухрањености и болести умирало по 500 војника, а пошто је острво Видо било каменито, па нису могли да их сахрањују, извозили су их чамцима на пучину и бацали у море. - Да су Енглези и Французи озбиљно схватили операцију српске војске код Горничева још тада могла да буде ослобођена Македонија и да се Први светски рат приведе крају

Милољуб Арсић

45

Фото: М. Радовановић

акон тешких пораза у јесен 1914. године Аустро-Угарска више није имала храбрости, а ни снаге, да изврши нову офанзиву против Србије. Оскар Поћорек је смењен са свих функција, јер је обећао да ће у року од 15 дана да савије и уништи српске трупе да би преко Ваљева и Крагујевца стигао до Ниша и тако пресекао Србију на два дела, одвоји северни од јужног и натера је на капитулацију. Поћорекови планови су се изјаловили, па је Србија живела у релативном миру све до друге половине 1915. године када немачка врховна команда преузима балканско ратиште у своје руке. Немци су видели да Аустро-Угарска није у стању да обезбеди пут према Солуну, и везу са Цариградом, а хтела је на сваки начин да успостави контакт са савезницом Турском. Због тога је направљен план да немачка војска под командом Макензена изврши продор у Србију преко Дунава, да истовре-

МАГАЗИН

13.7.2014.

Н

46

мено офанзиве покрену аустроугарске трупе из Босне преко Саве, а и Бугари објаве рат Србији да би коначно била бачена на колена. Виши архивски саветник краљевачког Историјског архива, и добар познавалац прилика у Првом светском рату, Милољуб Арсић подсећа да је офанзива започета у другој половини октобра 1915. године кад су одлично наоружане и опремљене немачке трупе са великом количином тешког наоружања уз слаб отпор српске војске почеле прелаз преко Дунава. У првим борбама посебно се истакао 19. пук Шумадијске дивизије који је само у бици на Липама успео да из строја избаци 15 хиљада немачких војника. Уз помоћ тешке артиљерије Немци су успели да униште српске јединице које су морале, без артиљеријског отпора, да се постепено повлаче бранећи стопу по стопу земље. Сазнање да се српска војска постепено повлачи

био је довољан сигнал Бугарској да нападне са истока, пресече Моравсковардарску котлину и продре на територије источне Србије и Македоније. Тако су српске трупе биле Окружене са три стране, а једини излаз им је било повлачење преме југу.

- Молили су и кумили савезнике да им пошаљу у помоћ трупе које би долином Вардара и Мораве дошле преко Солуна, како би помогле српским војницима да се одбране и стабилизују фронт. Французи су послали нешто војске, али је она стигла само до Велеса тако да помоћ у коју су се уздали српски војници никад није стигла. У тешкој ситуацији Срби су морали да бирају, да капитулирају или да се повуку на Косово и према Црној Гори која је као савезник била у рату, а две земље имале су заједничку војну команду. Црногорци су пружали херојски отпор, поготово крајем 1915. године

кад је донета одлука о повлачењу, па су почетком 1916. године у бици на Мојковцу штитили одступање српске војске преко Црне Горе и Албаније на јадранско приморје – објашњава Арсић. Српска врховна команда се од 1915. године повлачила долином Ибра, преко Косовске Митровице и стигла до Пећи са Владом која је најгорим решењем сматрала капитулацију, а одбијен је и предлог војводе Живојина Мишића да се све трупе скупе на Косову и изврши контраофанзива. То није било изводљиво јер су трупе биле максимално исцрпљене, а дисциплина попустила, па су војници схвативши да је пропаст близу, поготово кад су стигли на Косово, почели масовно да беже из својих јединица. Једини излаз за тако ослабљене трупе било је пребацивање на јадранско приморје у очекивању да ће да их прихвате Французи и Италијани који су

1916. године ушли у рат на страни Велике Антанте. У рат су ушли и Румуни, мада су врло брзо доживели пораз и капитулирали, а српска Влада је донела одлуку да се са остацима војске, као атрибути државе, повуку краљ, Влада и парламент. Повлачење српске војске са великим бројем цивила под веома тешким условима и великој хладноћи почело је у новембру и децембру те године. Албанија је била земља без путева, а локално становништво непријатељски расположено до те мере да је убијало српске војнике. Није било ни довољно хране, јер је Албанија била сиромашна и полупуста земља, па је огроман број војника у албанској голготи изгубио живот од глади или арнаутских куршума. Део војске се преко Црне Горе повлачио у правцу Скадра, а кад је дошао до Мојковца црногорска војска је успела да спречи продор аустроугарских

трупа које су намеравале да је пресеку и комплетно заробе. Арсић сведочи да се у борби посебно истакао генерал Јанко Вукотић који је успео да однесе победу над Аустријанцима на Божић 1916. године. Борба је вођена по великом снегу уз највеће губитке док се српска војска, носећи мошти првог српског краља Стефана Првовенчаног постепено повлачила са актуелним. Историја је забележила да су са војском били први и последњи српски краљ. Кад су стигли до Скадра мислили су да ће одмах да их преузме савезничка морнарица, али су Италијани настојали да не испуне наређења француских и енглеских команданата, јер су се плашили да Србија после рата не створи велику југословенску државу и избије на Јадранско море што се косило са њиховим плановима да наследе Аустро-Угарску у Далмацији и Албанији.

47

13.7.2014.

МАГАЗИН

48

- Њихова морнарица није одмах прихватила српске трупе, па је војска морала да пешачи стотинама километара уз албанску обалу кроз мочварне пределе прелазећи реке Маћју и Шкумбу у којима се удавио велики број војника, након чега је готово месец дана вршена евакуација српских војника из Драча на острво Крф. Преко Албаније је пошло близу 300 хиљада војника и цивила, а на албанску обалу стигло око 150 хиљада оних који су на Крфу почели да се опорављају. Велики број војника је на Крфу умро од исцрпљености, а оне који су чекали да умру прво су транспортовали на острво смрти Видо. Сваки дан је од изнемоглости, неухрањености, болести умирало по 500 војника, а пошто је острво било каменито, па нису могли да их сахрањују, извозили су их чамцима на пучину и бацали у море. Тада је настала песма „Плава гробница“ познатог песника Милутина Бојића

посвећена мртвим војницима баченим у море код острва Вида – каже Арсић. Захваљујући нези Француза, који су допремили велику количину хране, одеће и обуће, оно мало српске војске што је остало брзо се опорављало на Крфу. Сва стара одећа је спаљена, а оружје које су донели расходовано. Сви су добили нове енглеске униформе, француске пушке и топове да би од априла 1916. почело пребацивање на Солунски фронт који је формиран од енглеских и француских трупа након тешког пораза у Дарданелима претходне године где су их десетковале турске трупе. Солунски фронт се пружао од албанске границе до Отрантског залива данашњом границом између Македоније и Грчке, од Кавале у Грчкој преко Дорјана, Кожуха и Кајмакчалана до Јадранског мора. Након што су се Срби повукли на Јадранско море аустроугарске трупе су их једно време бом-

бардовале авијацијом, али су онда објавили да Србија више не постоји, па су се са немачким повукле на Источни фронт, а на Солунском остала једино бугарска војска. Са једне линије фронта су били Бугари са нешто мало немачких и аустријских трупа, а са друге српска, француска и енглеска војска са нешто руских трупа, па је средином 1916. године фронт стабилизован. Након уласка Румуније у рат Бугари су хтели да ликвидирају Солунски фронт, и обрачунају се са њима, па су због тога у августу и септембру 1916. године покренули офанзиву на делу на коме је била српска армија, а чувена Горничевска битка била прилика да тек опорављена српска војска уз огромне губитке још једном покаже изванредно јунаштво. Успела је не само да спречи продор бугарске војске него да пробије фронт, а код историчара преовладава уверење да би, под условом

ној руској цркви да би после рата био пребачен у Србију и уз велике почасти сахрањен у Београду. Рововски рат вођен је све до пробоја Солунског фронта у септембру 1918. године . До тада су вођене жестоке борбе између Италије и АустроУгарске код Кобарида где су Италијани претрпели тежак пораз као и Румуни у Добруџи. У јеку рата 1917. године избила је Октобарска револуција у Русији, а почетак друге и последње фазе Првог светског рата почиње уласком у ратна дејства Сједињених Америчких Држва.

- Приликом повлачења српске војске огромну улогу је имао руски цар Николај Други који је интервенисао код савезничких команди кад су он и српска команда видели да савезници избегавају да пребаце восјку на Крф. У време кад су понудили само регенту Александру да га евакуишу он је одбио и рекао да ће то да учини кад из Алба-

није буде евакуисан и последњи српски војник. Тако је и било, па је последњи евакуисан регент Александар Карађорђевић. Руски цар Николај је запретио да ће, у случају да у року од седам дана не крене евакуација српских трупа, он потписати сепаратни мир са АустроУгарском и Немачком и изаћи из рата, па су под његовим притиском Французи, Енглези и Италијани преузели спасавање српске војске. Због тога је цар Николај заслужио да му се подигне споменик у Београду, и сада Србија и Руси траже место где ће бити подигнут споменик последњм руском цару кога су 1917. године ликвидирали бољшевици заједно са женом, четири кћерке и сином Алексејем који је био хемофиличар. То је урађено по наређењу Лењина, а ликвидацијом целе царске породице са политичке сцене је нестала династија која је владала Русијом 300 година – каже Арсић.

Т. Радовановић

да су Енглези и Французи озбиљно схватили ту операцију, још тада могла да буде ослобођена Македонија а Први светски рат приведен крају. У септембру је дошло до чувене битке на Кајмакчалану где су Срби, иако уз велике губитке, успели да заузму ову планину и Битољ и тако стабилизују фронт на коме су читаве две наредне године вођене рововске битке са променљивом срећом. Срби су после Горничевске и битке на Кајмакчалану морали да изврше још једну реорганизацију. Расформирана је Трећа армија и остале само две, Прва којом је командовао Живојин Мишић и Друга под командом војводе Степе Степановића. Након што се дотадашњи начелник Генералштаба Радомир Путник разболео, као стар и болестан пребачен у Француску на лечење, његово место је заузео Петар Бојовић. Војвода Путник је убрзо преминуо у Ници где је и сахрањен у јед-

49

50

Владета Костић

МАГАЗИН 13.7.2014.

Необичне судбине (3)

ЖИВОТ ПОД ЛУПОМ - Младима који су у СПО ступили вођени жељом да дају допринос у рушењу комунизма већ после 1993. године, када је Српски покрет обнове на изборима добио поверење 700 хиљада бирача, почео је да смета раскол међу руководством које је пре него је срушена комунистичка власт почело између себе да дели функције. - Велика група оних који су од почетка вишестраначја у Српском покрету обнове видели песницу способну да поведе борбу за рушење комунизма напустила је редове ове политичке организације. - Данас људи мисле како могу да добију изборе зато што су лепи и имају Арманијева одела па постоји бојазан да ће и ово мало опозиције која би требало да контролише власт нестати врло брзо

51

едамдесетих године прошлог века у Краљеву се, по многим оценама живело прилично пристојно, што је утицало да се град сврстава у ред мирнијих у земљи. Ретко се дешавало да се било ко потуче иако се током лепшег доба године на корзоу од почетка Омладинске улице до центра, и мало даље до Задужбине, готово сваке вечери окупљало на хиљаде младих. Овај део улице је у то време већ од 18 сати затваран за саобраћај који је, много година касније, био потпуно укинут у централном делу града. Од почетка осамдесетих година кад је почео већи прилив становника, првенствено из јужне српске покрајине, град је до данашњих дана вишеструко нарастао, а број житеља се, са онима који ту живе непријављено, процењује на више од 150 хиљада. У време појачаног досељавања код дела староседелаца почело је да се учвршћује уверење да је миграција препуштена стихији, а град неповратно пуштен низ воду. Узрок таквом стању види се у чињеници да град није дао ни једног значајнијег политичара на републичком, као ни Србија на савезном нивоу. Владета Костић који је у то време још живео под утиском да га неко, због проклетства везаног за порекло, константно посматра подсећа да ни један Србин није заузимао значајније место у савезној влади, сем Коча Поповић као министар иностраних послова. Никада нико из Србије није био министар финансија, а главни југословенски идеолози долазили су из Словеније и Хрватске. У Рибници су стари Краљевчани знали готово сваку кућу, а у Сијаћем пољу их је било тек педестак кад је град почео да се пуни без могућности да запосли ни локално становништво, а камоли све већи број придошлих. Кад су деведестих година уведене санкције које су значиле губитак тржишта и локално становништво је полако почело да остаје без посла. Нестали су „Фабрика вагона“, „Магнохром“, „Јасен“, а отворене приватне фирме од којих ни једна нема више од 100 запо-

МАГАЗИН

13.7.2014.

С

52

слених. На врата земље прво стидљиво, после све јаче, куцало је вишестраначје а млади људи, пре свих они који су долазили из породица које су се после Другог светског рата сматрале обележеним, размишљали о активнијој улози у политичком животу. Међу њима је био и Костић коме је политика пружала шансу да исправи неке неправде из не тако далеке прошлости.

- Почели су да се појављују дисиденти, а на једној трибини у Шведској Вук Драшковић и Милан Комненић говорили против комунизма и гробара Србије Јосипа Броза. Почело је комешање у земљи, појавили се Драгољуб Мићуновић и Коста Чавошки и говорили на трибини у крцатој сали краљевачког позоришта, а ми били до те мере одушевљени да се неколико следећих дана на послу брујало само о томе. Кад је основана Демократска

странка мој колега Михајло Жутић је почео да ради на формирању Општинског одбора у Краљеву, а у „Сити центар“ где смо радили сваког дана су

долазили угледни домаћини са демократским идејама. Три четири месеца касније случајно сам се нашао у Београду и код Вуковог

споменика видео групу људи којој је говорио човек дуге кудраве косе и страшног гласа, па сам се сетио да је то онај што је говорио на трибини у Шведској. Био сам млад, а он са примесама национализма говорио о европском животу што ме је одушевило. Било је ту доста људи младих изузетне енергије код којих се јасно видело да су спремни на све – прича са нескривеном дозом одушевљења Костић. Непосредно по формирању Српске народне одбране у Краљеву су боравили оснивачи Мирко Јовић и Вук Драшковић. Кад су се после извесног времена разишли, а Вук Драшковић формирао Српски покрет обнове као носиоца бунта против комунизма, Костић је са групом младих људи без много размишљања међу првима ступио у редове ове странке. У прво време били су то само симпатизери

окупљени око првог председника др Љуба Јелчића све док 1992. године нису стигле прве чланске карте. Српски покрет обнове доживљава невиђену експанзију, а на Видовданском сабору, као својеврсној провери рејтинга, окупио се до тада невиђен број чланова и симпатизера. У време кад је Демократска све до 5. октобра 2000. године била тек мала урбана странка број чланова и симпатизера Српског покрета обнове у Краљеву се изједначавао са Социјалистичком партијом Србије. Владо Костић се и данас сећа тврдње Вука Драшковића који је на седници главног одбора обећао да ће покрет постати политичка странка тек кад дође до промене власти. Младима који су у СПО ступили вођени жељом да дају допринос у рушењу комунизма већ после 1993. године, када је Српски покрет обнове на изборима добио поверење 700 хиљада бирача, почео је да смета раскол међу руководством које је пре него је срушена комунистичка власт почело између себе да дели функције. Све то је утицало да велики број до тада значајних чланова напусти Српски покрет обнове, међу њима Костић са синовима од којих је старији Марко на изборима 1996. године био кандидат за народног посланика. Те године Српски покрет обнове је у Краљеву, као стожер око кога се груписала опозиција, освојио далеко највећи број гласова и преузео власт у граду. Велика група оних који су од почетка вишестраначја у Српском покрету обнове видели песницу способну да поведе борбу за рушење комунизма напустила је редове политичке организације кад су се неки чланови председништва сукобили са Демократском странком. Уочи избора 2000. године извршен је атентат на Вука Драшковића у Будви, а старији Владетин син Марко, као истакнути члан покрета, отишао у Црну Гору да га посети. Том приликом га је Даница Драшковић, уверена да сви који долазе лажу и уверавају Вука да је у Србији на помолу устанак, упитала за мишљење и чула да Марко нема такав

53

13.7.2014.

МАГАЗИН

54

утисак. Био је то додатни повод за став да не треба превише веровати онима који у лажима траже изговор за остварење личних интереса. Пред изборе је Српски покрет обнове у оквиру коалиције тражио гаранцију за 45 одсто посланика у Народној скупштини што није наишло на одобравање Демократске и других странака.

- Покушавали смо да уразумимо наше руководство у време кад је више од процената било важно да се сруши комунизам и дође до промене система. Неспоразум у оквиру Српског покрета обнове изазвао је одлазак великог броја чланова, изгубљено је 70 одсто бирача, а странка је изашла самостално на изборе и, уместо 56 из претходног сазива, имала четири пута мање посланика у парламенту. Апсолутну победу извојевала је коалиција окупљена око Демократске странке, а у општенародном бунту 5. октобра 2000. године сада већ бивши чланови Српског покрета обнове учествовали су самоиницијативно Брат, синови, ја и остали били смо 5. октобра са људима из Демократске странке. Пре тога смо заједно на локалном нивоу блокирали улице и излазили на шетње које су обележиле добар део дешавања тог времена. У једном интервјуу за Слободну Европу рекао сам да ће СПО да нестане као странка, јер мисли да је већа од бога. То се и десило – каже Костић. После 5. октобра 2000. године власт је у већем делу земље почела да учвршћује Демократска странка, а истакнути члан у Краљеву Миле Корићанац у њено окриље позвао Костића и друге незадовољнике Српског покрета обнове. Као члан Демократске странке Костић се са сетом подсећа на време које се и у страначком животу разликовало од данашњег. Ма колико да су политички ставови били супростављени чланови различитих политичких странака, укључујући Социјалистичку партију Србије и Српску радикалну странку, били су

другови и пријатељи који су само различито мислили. Осим сукобљавања политичких гледишта није било мржње, ни помена о жељи за и најмањом осветом због било чега.

- Сећам се предизборне кампање током које смо ми из Српског покрета обнове знали сваку кућу у сваком селу. Знали смо која је кућа домаћинска, колико има чланова породице, каква јој је њива, колико има говеда у штали, па смо знали свакога да обиђемо и анимирамо. Данас људи мисле како могу да добију изборе зато што су лепи и имају Арманијева одела, па се бојим да ће и ово мало опозиције која би требало да контролише власт нестати врло брзо. Неки људи су се у странкама толико усталили да просто дремају, а више немају никаквог кредибилитета у народу и бирачком телу. Што сам постајао старији све сам више био уверен да је само млад човек пошен човек, јер само таквог који првих десет година прави каријеру не можеш да подмитиш. Зато верујем да у овој ситуацији само млад човек може ову земљу, као и општину, да изведе из тешке ситуације – уверен је Костић да би у супротном Краљево врло брзо могло да доживи судбину Мајданпека. На то наводи сазнање да се последњих година све мање гради, а да су и придошлице са Косова и Метохије који су овде купили куће и станове принуђени да их продају много јефтиније него што су платили и полако се селе према Београду. У таквој ситуацију су велика конкуренција инвеститорима који би нешто градили. Великих фирми више нема, а у мањим које немају више од сто радника тешко да може да се заради више од 25 хиљада динара месечно. Уколико се овакав тренд настави може се догодити да већ за пет година двособан стан кошта тек неколико хиљада евра. Много више од овако поразног сазнања брине што то многи не примећују. Власт се у граду често мења, а

инвеститори га обилазе у широком луку, јер се велика инвестиција не памти од Медиапана.

- Ако овако настави град не може сам да реши ни један проблем. На ноге може да га врати само држава зато што је неко још пре 30 година донео одлуку за коју зна мали број људи. Овај град је одређен као прихватилиште, а да су мученици са Косова распоређени по читавој земљи не би се десило да овде не могу да живе ни они ни домицилно становништво, јер ни за кога нема будућности. Осим јавних предузећа у овом граду не ради ништа нити ће, а мени десет година није јасно са чиме ће „Магнохром“ да ради кад у земљи нема руде. Не може да прави опеку, а да увози сировину из Турске, па верујем да у овом граду нема будућности, а да ће млади морати да је траже у неком другом – каже Костић придружујући се онима који верују да је решење у укључивању што већег броја младих у вршење власти на локалном нивоу. Из визуре човека са великим животним искуством Костић са довољно сигурности верује да је, без обзира на све тешкоће кроз које је прошао, од живота добио много више него што је очекивао. Задовољство се темељи на стабилној породици из које су потекле две нове које граде његови синови, али и на сазнању да се током живота највише дружио са женама, па није било времена за пороке каквих је све више у савременом свету. На то је у великој мери утицало поднебље у коме је одрастао и близина Врњачке Бање у коју су, у правилним размацима од десетак дана, увек долазиле нове групе жена чији је број на годишњем нивоу достизао и петнаест хиљада. Младима из околине Врњачке Бање у време хипи покрета, једног од најбољих које је човечанство запамтило, пружена је прилика за кибицовање, али и познанства која су прерастала у много чвршће везе. Т. Радовановић

55

13.7.2014.

МАГАЗИН

56

Роберт Даниловић

Краљевчани у свету: Роберт Даниловић (1)

- Почетком осамдесетих година прошлог века редовне плате на железници у просеку су изједначаване са лекарским. – Прва модна агенција у Краљеву организовала је курсеве за манекене и веома запажене модне ревије. – Нове модне трендове у Краљево су доносили повратници из земаља Западне Европе. - „Алта мода“ је у Краљево, поред нових модних трендова, донела и сасвим нов приступ раду.

- Победа на такмичењу фризера, и наградно путовање у једну од париских фризерских академија, била је изузетна прилика за упознавање са модним новотаријама. - Само четири дана у Лондону било је довољно да покаже оно за шта је другима потребно две до шест недеља и добије папир са подацима о укрцавању на брод усидрен у главном граду Аљаске

Фото: М. Радовановић

СА ЧЕШЉЕМ И МАКАЗАМА У СВЕТ

57

д кад постоји света и века постоји и сукоб генерација. И док родитељи вођени првенствено личним искуствима настоје да децу усмере у правцу који сматрају најисправнијим, а често је ствар породичне традиције, нису ретки случајеви да баш на тој линији дође до неспоразума. Даниловићи су одувек били железничари. Традицију је започео најстарији Милисав и пренео на сина Миодрага, а овај од рођења својих Ненада и Роберта очекивао да крену његовим стопама. Жеље су засниване на уверењу да железница као државно предузеће пружа прилику за добру и сигурну зараду, али и напредовање у служби.

МАГАЗИН

13.7.2014.

О

58

У годинама кад треба да се определе за животни позив млади много више него о заради размишљају о ономе што би волели да раде, а млађи Миодрагов син Роберт је још од најранијег детињства испољавао склоност према нечему што није било превише популарно пред крај седме деценије прошлог века, а то су мода и дизајн. Био је то повод да врло рано почне да се занима за ову област и учествује у конкурсима за младе модне креаторе какве је осамдесетих година прошлог века повремено организовао часопис „Нада“. До тада, а и касније, однос према лепом облачењу стварао се кроз скоро двадесетогодишње наступе у фолклорним ансамблима културноуметничких друштава, краљевачког „Железничар“ и београдског „Бранко Цветковић“. Прве две године усмереног образовња у краљевачкој гимназији биле су прилика да дефинише став према будућем занимању, а родитељима докаже да будућност није једино у железници која је већ пустила дубоке корене у породици. Деда, отац, стричеви, старији брат били су довољно јак разлог да попусти под притиском и одустане од школе у којој се изучавала обрада текстила. Са друге стране, одлазак у школу која је профилисала кадрове за рад на железници био је јединствена прилика да напусти Краљево, а у главном граду велике земље потражи могућност за бављење нечим што га много више интересује. Време проведено у Београду било је прилика да се заврши курс за манекене, шминкање и друга занимања каквих није било у Краљеву. Паралелно са школовањем за машиновођу дизел вуче се као манекен и модел све више појављивао на модним ревијама, а уједно бавио и шминкањем. Све то је било до крајњих граница неспојиво са занимањем за које се школовао. Постајало је све занимљивије и озбиљније поготово након чланства у јединственом Удружењу манекена за територију Југославије које је постављено на много озбиљнијем нивоу него

нека каснија, баш као и тадашња држава.

- Зарађивао сам добро као средњошколац и за џепарац ми је било сасвим довољно. Ишао сам у Сарајево и Загреб где су се одржавали популарни сајмови моде, учестовао у снимању рекламних спотова. Школа је мало трпела, али није била превише тешка, па сам могао да ускладим све обавезе. Као квалификовани мађиновођа дизел вуче, и стипендиста железничког чвора Краљево, морао сам одмах након завршене школе да се вратим и почнем да радим, па сам возио до Скопља и Косова Поља, Пожеге и Лапова. Завршио сам школу у јуну, а већ у септембру сео у локомотиву, а једина сатисфакција биле су добре и редовне плате на железници које су у просеку изједначаване са лекарским. После само шест месеци рада са приправничком платом могао сам да отпутујем на три недеље у иностранство – прича Даниловић. Након Школе резервних официра у Задру, и остатка војног рока у Илирској Бистрици, уз сигурни посао у јакој државној фирми створени су сви услови за стварање породице, а на овај потез Роберт Даниловић се одлучио са навршене 23 године живота. Од повратка из војске повремено се бавио моделингом, а породица захтевала нову организацију живота, али и веће трошкове што је био повод за отварање прве модне агенције у Краљеву која се бавила организацијом курсева за манекене и модних ревија. Као и бројне нове ствари и овај посао је напредовао све до тренутка кад је, у време које наш саговорник оцењује ружним, бављење изгубило сваку сврху јер су њиме почели да се баве сви којима се тако нешто учинило довољно атрактивним. Током скоро седам година кроз курсеве за менекене прошао је велики број деце, а у Краљеву организовано и много прилично запажених модних ревија. Припаднице лепшег пола увек су пратиле модне трендове који су у Краљево стизали углавном из земаља За-

падне Европе. Баш некако у време када је модна агенција почела да посустаје, а полако приближавало време које се оцењује најтежим у последњих педесет година, из Немачке је дошао Зоран Јанковић и у фризерски салон „Алта мода“ донео нешто што до тада није било познато у Краљеву. Услуге фризерског салона допуњавало је шминкање за специјалне прилике, а најпогоднија особа за то био је управо Роберт. Све више времена у фризерском салону било је довољан изазов да почне да се упућује у тајне овог заната, а полако и повремено помаже запосленима у обављању редовних послова. Кад је Јанковић у Краљеву отворио и други салон посао фризера поверио је Даниловићу који ће након три године праксе и довољне количине вештине кренути новим путем. У Краљеву и поред покушаја да се отвори није било школе за фризере, а поред оне у Новом Пазару ближа је била крагујевачка у којој је и Роберт стекао квалификацију. „Алта мода“ је у Краљево, поред нових модних трендова, донела и сасвим нов приступ раду.

- Зоран је из Немачке донео сасвим нови принцип рада, а први пут су се у салону заказивали термини, па није било гужве и жена које нервозно чекају на ред. Први је у салон донео и линију препарата за косу само једног произвођача. Све то ми се јако допало, па сам касније прекопирао у свој салон. Мада има и оних које нису склоне новотаријама већина жена је позитивно реаговала на нови систем у раду. Иако више нисам возио све теже је било да обавезе на послу ускладим са оним у салону, а сваким даном је постајало све теже. Уз то се јавила и дилема о напуштању сигурног и добро плаћеног државног посла у замену за нешто изазовно, али несигурно – прича Роберт. Модне ревије су биле све ређе, а све више жена тражило да их фризира нов и перспективни фризер који је до коначне одлуке о напуштању посла на

59

13.7.2014.

МАГАЗИН

60

железници муштерије примао у импровизованим условима скромног стана све док посао није попримио такве размере да је доносио бољу зараду од првобитног. Додатни мотив било је сазнање да је оно што га је привлачило од најраније младости знатно атрактивније и креативније што је и одлучило при доношењу одлуке да се коначно прекине породична традиција и крене новим неизвесним путем у посао који захтева стално праћење модних трендова и материјала, учење и усавршавање кроз различите семинаре и друге видове едукације. Добар глас далеко се чује, шири од уста до уста, а жене жељне квалитетне услуге настојале да потребу за њом задовоље у новоотвореном фризерском салону баш у време када је, након дугог периода санкција, земља почела да се ослобађа стега, а у њу прво стижу различити препарати за негу тела и косе. Тражили су произвођачи на домаћем тржишту људе способне да их на најбољи начин представе потенцијалним купцима, а шпанска фирма „Лакме“ таквог видела у Роберту који се прихватио одговорног посла едукатора у техничком тиму за Србију са задатком да на семинарима обучава фризере у коришћењу њихових производа. Сарадња је отпочела и на обострано задовољство развијала се у позитивном смеру све до 2009. године кад је Роберт на једном такмичењу фризера освојио прво место, а као награду пут у Париз и усавршавање у једној од фризерских академија. Након бројних путовања у Барселону, у седиште фирме коју је представљао а која је на тржиште често пласирала нове производе из ове области, Париз је био прилика за упознавање са модним новотаријама каквих је сваким даном бивало све више. Младом човеку заљубљеном у посао, и увек жељном нових знања, ништа није тешко до тренутка кад почне на други начин да размишља о наставку каријере.

- Постигао сам врхунац у послу и све што сам зацртао, већ сам довољно познат у фризерским круговима, знају ме у целој Србији, све сам добро

радио, освојио награду, радио у позоришту, на модним ревијама, недељи моде у Београду. Кад сам почео да размишљам куд би даље појавили су се туристички крузери као прилика за решење проблема, стицање новог искуства и путовања по свету. До тада нисам ништа знао о бродовима, јер ме нису занимали, а пошто волим да путујем рад на једном таквом учинио ми се као занимљива прича. Те 2010. године сам већ имао четрдесет година, што је више од оног што се очекује на бродовима, али одлучим да покушам. Након сазнања да су им потребни људи са искуством добијем позив да дођем на интервју у Београду, а само три дана касније од агенције која запошљава фризере на бродовима добијем обавештење да за месец дана дођем на обуку која се организује у Лондону. Иако сам прижељкивао нисам се надао таквом развоју догађаја који сам доживео као својеврстан шок, поготово што ми је остављено само месец дана да организујем живот, видим шта ћу са салоном, обезбедим визу и све што је потребно за пут – прича Роберт. Рад у фризерским салонима на бродовима са по неколико хиљада путника се разликује од класичних, па се за нове раднике након интервјуа организује обука у трајању од две до шест недеља током које треба да се упознају са новим начином рада и правилима која важе на крузерима. Обуке се организују за различите специјалности, а Роберт се у Лондону обрео у групи од десетак људи који брину о изгледу путника. Само четири дана било је довољно да покаже оно што је послодавцу било потребно и добије папир са подацима о укрцавању на брод усидрен у главном граду Аљаске. Са скромним знањем енглеског језика који разуме, али тешко проговара, креће из Лондона у непознати свет. У компанијама овог типа све је организовано до перфекције, а лет из Лондона води преко Хјустона до Сијетла на крајњем северозападу Сједињених Америчких Држава. Административни центар Аљаске Џуно одатле је удаљен само два сата лета.

И ма колико је до тада све ишло као по лоју административна процедура провере у Хјустону учинила је путовање узбудљивијим него што се то могло и претпоставити. Авион за Сијетл је већ одлетео, а Даниловић остао сам у непознатом свету изгубљен у маси путника велике ваздушне луке. Мука човека натера да учини немогуће, а јунака наше приче да проговори енглески и објасни да касни због грешке компаније. Био је то довољан разлог да добије место у првој класи следећег лета за Сијетл и даље без сигурних назнака да би на време могао да стигне у Џуно. Ноћних летова премо овој дестинацији нема, а на брод усидрен у луци треба да стигне најкасније до 10 сати пре подне. Први јутарњи лет је попуњен, а једина лепа ствар је што га је, кад другим стигне у Џуно, дочекало лепо време на дан почетка лета у овим крајевима.

- Аеродромска зграда у главном граду са три хиљаде становника је кућица између планина, а не знам где је море и лука у којој је усидрен брод. И кофер са стварима потребним за рад отишао је авионом који сам пропустио у Хјустону, а уз себе имам само ручни пртљаг. Џуно је мало место, па таксисти није било тешко да ме у пследњем тренутку довезе до луке из које треба да исплови брод „Остердам“ компаније „Холанд Америка“ који прима две хиљаде и двеста путника – прича Роберт. Особље запослено у фитнес центру, козметичким, фризерским и другим салонима за улепшавање привилеговано је у односу на друге чланове посаде и пратећих служби. Привилегован статус чини их подједнако удаљеним од посаде колико и од путника. Собе за смештај су изнад површине мора, а неке имају и прозоре. У унутрашњости кабине су два мала кревета, радни сто, два ормарића и купатило. Цимер је фитнес инструктор Румун, изузетно развијен човек чија појава ствара осећај још веће тескобе у узаном простору који ће наредних девет месеци бити место сталног боравка. Т. Радовановић

61

62

Раша Павловић

МАГАЗИН 13.7.2014.

Краљевачка музичка сцена: Раша Павловић (2)

- Кад се укључе камере, а оркестар засвира, интерпретатору остаје само неколико минута да покаже колико је добар, а Раша Павловић се, по оцени музичких зналаца, увек доказивао као најбољи. – Данас на естради певају они који некада не би могли ни у просечној кафани.

- Раша Павловић верује да ће бити још оних који ће, уз мало душе, око себе просипати шећер и мед бавећи се музиком која оплемењује душу, која се осећа а не види, а којој човек не може да се одупре, јер буди најтананија осећања. - Увек постоји неко ко зна да слуша, зна шта је добра песма и зна да вреднује то што чује, а кад се прошири лош глас певач је завршио каријеру

Фото: М. Радовановић

МУЗИКА КОЈА ОПЛЕМЕЊУЈЕ ДУШУ

63

угогодишњи рад на естради није прошао незапажено, па су једна за другом стизале престижне награде међу којима Раша Павловић посебно истиче Орден српске круне, Мајсторско писмо, Добродарје српству, Награду Удружења естрадних уметника Србије. Све оне сигурно су водиле ка статусу уметника који му је додељен давне 1983. године. Ово значајно друштвено признање подразумевало је одређен број наступа на концертима, али и најмање десет трајних снимака у фонотеци националне радио станице. Сазнање да се носилац звања уметника по многоме разликује од бројних који траже место под сунцем на естрадној сцени повод је да држава преузме бригу о плаћању доприноса за пензијско и здравствено осигурање. Иако награде годе сигурно нису основни мотив за бављење уметношћу што је Раша Павловић доказао учешћем на бројним манифестацијама на

МАГАЗИН

13.7.2014.

Д

64

којима је требало показати докле се стигло у унапређењу посла којим се бави. Доказ за то је прва награда на фестивалу Илиџа 1994. године, да би непуне три године касније стигло оно најдраже, највише друштвено признање заслужног уметника које их изједначава са статусом какав у одређеним областима науке имају академици. Заслужује се на основу онога што је остављено у наслеђе српству, али и броја различитих концерата, трајних снимака, наступа у телевизијским емисијама... Више него друге делатности естрада пружа могућност путовања по земљи, а и свету. То је био повод да и Раша пропутује Европом уздуж и попреко, три пута борави у Аустралији, једном на северноамеричком континенту. Од земаља у којима има српског живља није био само у Великој Британији и Јужноафричкој Републици. Свега тога, убеђен је, не би било ни да се бавио било којом другом профе-

сијом, чак ни на највишем нивоу. Отуда и уверење да је музика трасирала пут којим никада не би прошао, а и кад би му се пружила прилика за то било би потребно бар три живота. Са путовања се сваки пут враћао препун пријатних утисака и сазнања да је бар за тренутак, поготово кад су у питању гостовања на најудаљенијим дестинацијама, онима који деценијама нису били у родном крају донео по коју вест и подсетио на давно заборављене песме. Сваки од певача је у таквим ситуацијама својеврсни амбасадор земље из које долази и неко ко доноси нешто што се не види али се осећа, а то је музика. Због тога се ваљда лакше и подноси двадесет три сата лета авионом до Аустралије из које бројни емигранти, у прво време због каријере и стварање сигурности за старе дане а касније старости, и поред најбоље жеље нису били у ситуацији да дођу у домовину. Огромно се искуство нагомилало у

човеку ниског раста који је задужио нацију много више него што то обичан поштовалац његове музике може да схвати. Током дугогодишње каријере испуњене мање или више лепим тренуцима градио је став према музици, посвећеност послу и однос према раду. Искусто говори да нема много певача који могу уживо да интерпретирају песму као на снимку који је после ко зна колико проба, понављања и пеглања изашао из студија. Само у живом наступу манифестује се таленат и знање потковано дугогодишњим радом. Кад се укључе камере, а оркестар засвира, интерпретатору остаје само неколико минута да покаже колико је добар, а Раша Павловић се, по оцени музичких зналаца, увек доказивао као најбољи. Ни естрада, каже са сетом, није оно што је некада била.

- Данас се све гледа кроз новац и на естради опстаје онај ко га има. Зато на њој певају они који не би могли ни у

просечној кафани. Новцем купују популарност, а народу бацају прашину у очи. Нема више одабира певача са којима се ради и који се негује годинама док не постане звезде, а звезда не може да се направи за годину дана. Ако се и направи брзо се упропасти кад умисли да нешто зна, а уствари не зна ништа – каже Павловић. И ма колико да су „Звезде Гранда“ идеална прилика за откривање талената концепција осим хипепродукције не обезбеђује и довољан ниво квалитета. Много бољи начин да се он обезбеди Павловић види у настојању Мериме Његомир која у оквиру Радио Београда ради са групом младих певача што даје довољно оптимизма да би могао да се истеше потребан квалитет. Без намере да увреди било кога склон је веровању да квалитета има, али у све мањој мери. Разлог томе је што права народна музика Шумадије и Босне није лака за певање. Мора

много да се слуша и чврсто држи мелодијске линије, а њој прилагођава текст песме. Многим певачима, поготово млађим, то још није јасно па се јавља потреба рада са корепетиторима како би се постигло савршенство. Нешто што се годинама у назад назива економском кризом, а у народу је познато ако беспарица, неминовно се одразило и на стање на естрадној сцени. У време кад је пара било довољно сви су јурнули према естради, да би у последње време почели да беже прво они који шансу за егзистенцију траже у другим делатностима. Светла естраде су и даље довољно примамљива за бројне поклонике различите врсте музике жељне популарности, у крајњем случају и зараде, а тек кад се нађу на њој, и суоче са првим проблемима, почињу да стварају слику о реалном стању које се најчешће битно разликује од очекиваног. Међу певачима из долине Ибра и

65

13.7.2014.

МАГАЗИН

66

Мораве поред Тозовца, Лепе Лукић, Томислава Чоловића, Весне Змијанац, Снежане Ђуришић су припадници млађе генерације Дејан и Дејана Ђекић, али и врхунски инструменталисти Новица Неговановић, Миша Мијатовић, Влада Пановић, Александар Софронијевић. Раша Павловић верује да ће бити још оних који ће, уз мало душе, око себе просипати шећер и мед бавећи се музиком која оплемењује душу, која се осећа а не види, а којој човек не може да се одупре јер буди најтананија осећања.

- То се зове божји дар. Свети отац Симеон Мироточиви је рекао да је Бог дао анђелу крила, а човеку песму, анђелу крила да лети, а ви песмом да летите. Неопипљиви сте, осећа се да сте присутни, а недодирљиви сте. То је музика. Има перфекциониста који воле лепу песму, и они су у мањини, али и оних који гутају и прихватају све што им се сервира – каже Павловић. Од давнина је познато да се границе једног народа протежу докле досеже његова музика као сегмент у култури која обележава границе једне етничке групе. И управо због тога је потребно неговати оно што је неминовно изложено удару времена, а само правим ентузијастима остављено да воде бескомпромисну борбу против заборава. Док се није појавио интернет тиражи песама на различитим носачима звука су били завидни. Од тада готово да и не постоје, јер је већ након првог емитовања песма бесплатно доступна свима без обзира у ком се делу света налазили. Богата дискографија Раше Павловића сачињена је од низа незаборавних песама као што су „Свуд ме дирај, ал' у срце немој“, „Станите дани, станите ноћи“, „Сад пати, ако ако“, „Због младе крчмарице“, „Ливада је моја усломена“, „Чија ли је оно девојка малена“, „Зашто ми се виногради суше“...

Човек који на естради важи за најстаријег са најздравијим гласом уверен је да је за српство најважније очување пребогате баштине која је стварана вековима. Отуда и порука заљубљеницима да крену истим путем, спашавају оно што се спасити може, али и стварају нове песме које на адекватан начин одражавају дух народа. У не тако давна времена фестивали су били јединствена прилика да се кроз витешко надметање композитора и интерпретатора издвоје они који дају највећи допринос очувању музичке баштине. У данашње време су изостали јер је све теже окупити добре младе певаче, али и композиторе добрих песама. Између једних и других се поставила зарада, а цене достигле несагледиве размере.

- Песме се продају по пет и десет хиљада евра. Кад ће млади певач те паре да заради кад је држава у кризи, народ гладује и мало коме је до песме? Некад се много пара зарађивало у пожаревачком крају где су се гастарбајтери враћали да праве свадбе. Сад нема ни тога јер се свадбе праве у иностранству где живе. У кућама које су направили остали су бабе и деде, а и деца су тамо одрасла, слушају музику запада и не интересује их српска, поготово не хармоника и виолина – каже Павловић. Нема више ни оног ентузијазма са којим је до одласка у Београд и Раша свирао фрулу и наступао на бројним културним манифестацијама у време кад су једини извори информација биле национална телевизија и по која локална радио станица. Прилику за познанство са великанима народне музике пружао је велики град у коме су увек са дозом неповерења и скепсе дочекивали придошлице, јер је основни услов за улазак у свет познатих био квалитет. За разлику од тадашњег савремено доба прихвата у првом реду оне који су спремни да у каријеру уложе значајне паре. Спремни су и они који

праве звезде и да зажмуре на једно око увек кад је у питању добра зарада. А и они који су плаћали свесни су да једино тако могу да дођу до какве такве популарности. Зато је, каже Павловић, и естрада на све нижим гранама. Да не говори напамет доказује искуство са весеља на коме познати певач у успону никако није успевао да пред гостима оправда оно због чега је био ангажован.

- На свадби гости играју у колу уз песму, а овај никако да се снађе, јер му није дао бог оно што треба. Купио је популарност, али мора да је оправда код сељака јер увек постоји неко ко зна да слуша, зна шта је добра песма и зна да вреднује то што чује, а кад се прошири лош глас певач је завршио каријеру. Може и други да вам пева, а ви да идете на плејбек, али шта ако вас прозову на прослави па се обрукате. Све што сте радили бацили сте у воду јер сте преварили народ, а нико не воли да буде преварен и да игра подређену улогу – каже Павловић. Незахвално је завршила и маса других који нису мислили, па у време кад су имали паре нису улагали у себе да имају пристојну пензију. Са друге стране нису успели да обезбеде статус који омогућава да то за њих чини држава. Општи закључак на основу дугог и пријатног разговора потврђује да без довољне количине вредности не може далеко да се догура. Раша Павловић дозвољава могућност да се некакав успех и постигне у кратком року, али је на дужи сигурно неодржив. Иако је у пензији јунак наше приче је и даље, не у мери као раније, активан певач, а тако ће, каже, све док га буде служио глас. За време после тога, и миран живот кад престане са јавним наступима, почео је да спрема одступницу у родној Обрви где са солидном пензијом може лепо да се живи. Т. Радовановић

67

68

МАГАЗИН 13.7.2014.

69

Фото: М. Радовановић

Четврти Интернационални џез фестивал

ПОДШИШАН

МАГАЗИН

13.7.2014.

- Уместо три овогодишњи Интернационални џез фестивал „ЏезИбар“ трајао само два дана. – На четири концерта џез уметници из Велике Британије, Аустрије, Швајцарске и Србије. – На отварању ни реч о оснивачу и уметничком директору фестивала Миши Бламу. – Пратећи програм изложба фотографија „Импровизација – урбано“

70

Фото: М. Радовановић

И „ЏЕЗИБАР“

71

елики број посетилаца који су прошле године током три вечери Интернацио налног џез фестивала „ЏезИбар“ на Тргу Светог Саве уживали у музицирању еминентних музичара био је повод да се манифестација ове године пресели у центар града. Након кадровских промена у Културном центру „Рибница“ више нису они на чију је иницијативу фестивал покренут, а нема ни уметничког директора Мише Блама који је најзаслужнији за све што се, кад је џез у питању, у Краљеву дешавало претходне три године. Отварање је зачинила и киша, па су организатори били принуђени да сачекају двадесетак минута како фестивал не би отпочео без публике. Тек неколико оних који су дошли, и по који случајни пролазник, чули су само оно што је у прес материјалу понуђено медијима претходних дана, а разочарање присутних појачано је сазнањем да се нико није сетио да на било који начин помене и ода признање Михајлу Бламу. Четврти по реду Џезибар почео је пратећим програмом, изложбом фото-

МАГАЗИН

13.7.2014.

В

72

графија „Импровизација-урбано“, а настављен наступом џез музичара из Велике Британије, Аустрије, Швајцарске и Србије. Стручни жири који су чинили Владан Маринковић, Слободан Јелић и Јелена Крунић Славковић прегледао је све пристигле радове и најбољим оценио фотографију „Мехурићи“ Елзане Нурковић из Новог Пазара. Друго и треће место припала су краљевачким ауторима, Јелени Жаревац за фотографију „Kind of blue“ и Владимиру Петровићу за рад под називом „Еко олук – импровизација“. Жири је одлучио да додели и Похвалу за фотографију „Фото (2)“ ауторке Ајле Угљанин из Новог Пазара. Фестивалски програм отворио је Трио аустријског пијанисте Јерха Ланкар фрида који чине још контрабасиста из Швајцарске Андреас Велти и бубњар Владимир Костадиновић. Јерг Лајхтфрид је предавач на џез-одсеку Конзерваторијума у Бечу, а 2008. године је добио престижну награде „Маријана Мендт“ за талентоване младе уметнике. Контрабасиста и компози-

тор Андреас Велти је завршио Џез школу у Берну, Високу школу за музику у Базелу и Џез институт у Берлину, а предаје теорију, хармонију и ансамбл на Академији немачке поп-музике у Бечу. Бубњар, композитор и аранжер Владимир Костадиновић основно и средње музичко образовање је стекао у Београду, а високо на Академији за музику у Грацу. На џез фестивалу у италијанском граду Тусција 2008. године је проглашен за најбољег бубњара. За програм овог трија је написано да је треперав, моћан, лирски, али и смирен. Јерг Лајхтфриед показује широк музички спектар џеза у својим композицијама и даје златну нит у ткању целог програма. Слушајући трио осећа се дуго путовање кроз досадашњи развој сваког од музичара, а уз одличне импровизације и свеже тумачење музичари знају шта раде у шта су имали прилику да се увере и Краљевчани. Гитарски трио „Балканске жице“, који чине гитариста, композитор и продуцент Зоран Старчевић и његови синови, гитариста, професор класичне

гитаре и композитор Никола и гитариста и професор класичне гитареЖељко дочекало је тек неколико десетина посетилаца који су били у прилици да уживају у изванредном музицирању. Трио изводи своју оригиналну инструменталну музику, синтезу многих балканских елемената, српских, ромских, македонских, румунских, молдавских, мађарских, медитеранских, бугарских, грчких и оријенталних песама са примесама џез-музике, свинга, и класичних елемената. Оригинална, атрактивна, аутентична музика је богата специфичним орнаментима, а права презентација гитарске музике у балканском стилу, јединствена интерпретација универзални музички језик без граница. Све то је чини прави музичким путовањем балканским ћилимом и правим избором за све који воле музику Балкана, џез, џипси-свинг, етно, или једноставно гитару. Још на почетку концертне каријере Старчевићи су измислили шесторучно свирање на једној гитари што је од тада њихов заштитни знак. Наступали су на многим класичним гитарским и џез

фестивалима и концертима у САД, Канади, Италији, Пољској, Мађарској, Турској, Русији, Молдавији, Словачкој, Чешкој, Финској, Аустрији, Швајцарској, Немачкој, Белгији, Холандији, Луксембургу, Шпанији, Енглеској, Литванији, Естонији, Норвешкој, Словенији, Хрватској, БиХ, Црној Гори, и Србији, а држали и мастерклас студентима класичне и џез-гитаре у Европи и Америци. По завршетку два концерта остаје жал због изостанка већег броја посетилаца, јер се прилика да уживају у изванредном музицирању не пружа тако често, а код појединаца међу малобројним посетиоцима провејава сумња да би овај „ЏезИбар“ могао бити и последњи што не би било добро ни за Краљево ни за џез у Србији. Друго фестивалско вече отворио је „Нејкид“ који чине Иван Теофиловић, солиста на саксофону и кларинету, басиста Бранислав Радојковић, бубњар и перкусиониста Горан Милошевић и виолиниста Ђорђе Мијушковић. Бенд се састоји од нетипичне поставе инструмената, а музика коју из-

води представља нову медитеранску као спој џеза, фанка и етно-балканске музике. За неколико година постојања „Нејкид“ је забележио бројне наступе на свим значајним фестивалима у земљи и у иностранству међу којима су „Умбриа џез Балканик“, „Виндоус 06“ наступ са Џулијен Лореј квинтетом и Бојаном Зулфикарпашићем, „Егзит 07“ и други. Четврти „ЏезИбар“ затворио је „Норман Бикер бенд“ из Манчестера који предводи легенда британског и европског блуза Норман Хјум. Гитариста, певач, композитор и продуцент, познатији као Норман Бикер, на британској и светској блуз и џез сцени присутан је још од раних седамдесетих година прошлог века, а легендарни Б.Б. Кинг га је назвао „белим Фредијем Кингом“ светског блуза. Норман Бикер је наступао са скоро свим великанима блуза и џеза, а на концерту у Краљеву пратили су га бас гитариста Џон Прајс, клавијатуриста Дејвид Болдвин, бубњар Стив Гибсон и саксофониста Ким Нишикавара. Т. Радовановић

73

Уз овогодишњи џез фестивал

МАГАЗИН

13.7.2014.

АХ, ТАЈ ЏЕЗ

74

- Музички стил који се по дефиницији назива фузија настао је крајем шездесетих година прошлог века кад је Мајлс Дејвис почео да експериментише са соул, фанк и рок звуцима у џезу уз додатак електронских инструмената. - Џез генерално никад није био превише популаран, сем тридесетих година прошлог века кад је то била поп музика. – „Васил Хаџиманов бенд“ изводи музику са доста импровизације, па иако потиче из џеза није традиционални џез него мешавина различитих стилова. - Специфичан звук, енергија и комуникација са публиком задржани су свих ових година без обзира на људе који су излазили и улазили у бенд

Васил Хаџиманов

75

Фото: М. Радовановић

рећа година одржавања фестивала ЏезИбар у јулу прошле године окупила је до тада највећи број извођача и, што је још важније, публике. Из вечери у вече смењивали су се на позорници постављеној на Тргу Светог Саве велика имена џез музике, међу њима и Васил Хаџиманов, вођа истоименог бенда. Тек нешто мање од двадесет минута разговора било је довољно да се колико толико сагледа дуг пут од шестогодишњака који је више инстинктивно, и под притиском родитеља, попустио и пристао да крене у нижу музичку школу. Шта би уосталом и могао на том узрасту неко ко је потекао из породице у којој су се готово сви бавили музиком. Џез у Србији, а ни у Краљеву, није музика којој се поклања посебна пажња. Нема је на радију и телевизији, о њој се не пише у новинама и магазинима, а тек по нешто објави на једином веб сајту у земљи посвећеном овој врсти музике. Година дана од разговора довољан је мотив за помисао да је разговор из јула прошле године био тек знак куртоазије према уваженом музичару. Али није. Много тога се дешавало у међувремену и чекао погодан тренутак. Било их је можда и раније у ситуацији кад је нодостајало тема да се попуни по који број МагазИНа. Међутим, оно што смо желели да чујемо од Васим Хаџиманова није ни у ком случају нешто што би служило

МАГАЗИН

13.7.2014.

Т

76

тек да се попуни број, а добра прилика је овогодишњи, четврти по реду, џез фестивал тим пре што све што је изречено јулске вечери прошле године није изгубило на актуелности, јер верујемо да се у односу на џез није много тога променило. Иако је школовање талентованог основца у музичкој школи текло уобичајеним током у сталној борби за савладавање што веће количине нота класичне музике тек у пубертетском периоду се јавио интерес за џез испровоциран грамофонским плочама које су негде у стану држали родитељи Сенка и Зафир Хаџиманов, негде другде и тетка Бисера Велетанлић. За њих је везано прво истраживање џеза које траје и данас, па ваљда због тога ни није јасно зашто у време кад интернет пружа за оно време невиђене могућности да се дође до сазнања о било којој врсти музике, и свега осталог, изостаје интерес за истраживање код припадника млађих генерација.

- Заљубио сам се у џез кад сам схватио да је то форма која допушта сву слободу импровизације и да, за разлику од класике, не мораш баш сваки пут да свираш од ноте до ноте на исти начин који је својствен и популарној, донекле и рок, музици које постављају такве задатке. Код њих имаш секунду или две где неко одсвира соло на гитари, али је генерално то стриктна форма. Са друге стране џез једини до-

пушта да се на лицу места, у моменту, деси нешто ново што се никад више неће поновити, па и ово што смо вечерас одсвирали у Краљеву неће бити исто ни сутра, ни било где другде – каже Хаџиманов. Свакоме ко је након ниже музичке школе био посебно заинтересован за даље школовање, које би подразумевало каснију професионалну каријеру, пружена је прилика да то настави и у средњој. У то време у музичким школама још није било џез одсека, нити програма који би укључивао ову врсту музике, па је свима остављено да бирају између класике и ... класике. Вежбао је и Хаџиманов и савладавао градиво све док након завршене средње школе „Мокрањац“ није схватио да класична музика није нешто чиме би се бавио до краја живота. Зато је ваљда и одлучио да не уписује академију већ да се посвети џезу. Услове за упис на бостонски Беркли универзитет донео је диригент београдског „Биг бенда“ Иван Илић, а Хаџиманов после пријемног испита успео да обезбеди стипендију и уз малу помоћ родитеља и спонзора отпутује у Америку. Беркли се од првог дана учинио изузетном међу бројним америчким школама модерне музике која сем џеза гаји и друге музичке правце, а дозвољава да се са једног врло брзо пребаци на неки од програма који се баве

музичком продукцијом, музичким бизнисом и другим стварима. У време кад је почетком деведесетих година стигао у Бостон пружала се могућност да се уз главни програм научи и нешто више из других области. На Беркли није лако отићи, није било ни тада, мада ловци на таленте ове високошколске установе у потрази за њима путују по свету, а сваке друге године дођу и у Београд. И ма колико да све изгледало компликовано, и за многе недостижно, онима који покажу потребан ниво знања отвара се могућност да, уз стипендију, успешно заврше школовање. Изузетан наставни кадар и добри студенти пружили су прилику и Хаџиманову да, кроз интеракцију и размену знања на лицу места, врло брзо напредује и да, по сопственом признању, после само шест месеци свира шеснаест пута боље.

- Професори су свирали са највећим светским џез фацама, а на Беркли често долазе позната имена да држе мастер класове, или клинике, и причају о каријери. Кад дође такав можеш да му поставиш било које питање и до-

бијеш одговор какав не можеш да прочиташ ни у једном интервјуу. У Америци сам провео пет година, а и даље у себи крчкам и процесуирам знање које сам стекао, а то ћу чинити целог живота – каже Хаџиманов. Три године је било довољно да се савлада оно за што је другима потребно четири, а у многоме је помогло знање из средње школе. Након годину дана свирања по бостонским клубовима, и још једне у њујоршком студију као музички програмер, иако је стекао право на уметничку визу Васил Хаџиманов је одлучио да се врати у Бео-

град.

- Хиљаду пута одговарам на питање зашто се нисам вратио у Америку и сваки пут пролазим кроз исту причу. Има ту више разлога, један је засићење Америком као таквом, други најстрашнији период деведесетих кад су овде трајали ратови и била стравична инфлација. Није било мотива да јурим каријеру док су родитељи и пријатељи у паклу. Трећи и најјачи разог је била садашња супруга, мада смо могли заједно да одемо јер је и раније живела у Њујорку – признаје Хаџиманов.

77

МАГАЗИН

13.7.2014.

Сваки пут кад је током тих пет година долазио у Београд Хаџиманов је са разним и талентованим младим музичарима свирао у београдском клубу „Плато“ у коме се деведесетих година интензивно гајила добра музика. Сваке среде је певала Бисера Велетанлић, а свирали Лале Тошић и Јован Маљоковић. За то време везан је назив Васил Хаџиманов бенда који је смислио власник клуба најављујући у програму први наступ. Када се 1997. године вратио из Америке већ је било извесно да ће у даљем раду најзначајније место зауизимати баш џез, али је хендикеп посебне врсте представљало сазнање да до почетка новог миленијума није било заинтересованих да издају већ готове снимке. Кад је 2001. године Влада Марковић, познатији као члан дуета Влада и Бајка, постао директор Продукција грамофонских плоча РТС је издала први албум „11 разлога за“ што

78

је био довољан разлог за одлуку да Хаџиманов остане у Београду. Уследили су други, трећи, четврти па пети албум и наступи у бројним европским земљама до изузетног концерта у Јапану поводом Светске изложбе Експо 2005 у општини Аичи поред Нагоје. Позив пријатеља који је сарађивао са јапанским продуцентом био је повод за концерт балканске музике прилагођене стилу бенда уз гостовање Слободана Тркуље и вокалне групе „Путокази“ из Ријеке. Сама изложба је била спектакуларна, а ништа мање ни концерт пред три хиљаде људи који Хаџиманов оцењује као драгоцено искуство. Музички стил који се по дефиницији назива фузија настао је крајем шездесетих година прошлог века кад је Мајлс Дејвис почео да експериментише са соул, фанк и рок звуцима у џезу уз додатак електронских инстру-

мената. Стил је од тада доживљавао честе трансформације и укључивао мотиве индијске, афричке и латиноамеричке музике.

- И ми се понашамо на тај начин и свирамо музику која има доста импровизације, па иако потиче из џеза није традиционални џез него мешавина различитих стилова. Допуштамо себи да се играмо са свим могућим стварима које нам падну на памет, а опет остајемо верни звуку бенда и чак и кад користимо Балкан, тако да не може да се каже да једна песма звучи различито од друге као да је малтене свирају две различите групе. Имамо специфичан звук, енергију и комуникацију са публиком и то смо задржали свих ових година без обзира на људе који су излазили и улазили у бенд. То је, с једне стране, нормално јер овде испадаш будала кад упорно радиш ово што ми радимо. Неки људи немају стрпљења

и снаге да све то издрже, јер је некад добро, некад лоше, некад се не зна ни шта ће бити, и ваљда тај притисак утиче на њих да оду и свирају нешто што нису ни мислили да ће свирати, а да би зарадили неке паре – каже Хаџиманов. Џез је у сличној ситуацији свуда у свету, сем што тамо има мало више пара па све изгледа мало скупље. Сцена какву је те јулске вечери еминентни музичар затекао у Краљеву, ни по чему не заостаје ни за којим другим регуларним џез фестивалом, ако се изузму они на којима током три дана наступи стотина значајних имена. То је довољно охрабрење кад се зна да џез генерално никад није био превише популаран, сем тридесетих година прошлог века кад је то била поп музика. Хендикеп Србије је што не постоји никаква инфраструктура за развој, сем мањих џез фестивала једном годишње

што није довољно. До следеће ретке су прилике за наступе у по којем џез клубу или џез концерт. Из визуре џез музичара све изгледа прилично тужно иако у последње време има све више младих школованих музичара који су се вратили из иностранства где су музичко знање обогаћивали у престижним академијама Аустрије, Холандије, Немачке и других земаља.

- Имамо и локалне музичаре између 16 и 20 година који сјајно свирају, имају своје композиције, па им не треба никакав савет као што ни мени није требао, јер ако стварно волиш ово да радиш не постоји препрека коју не можеш да пређеш. Препреке су апсолутно небитне и ти ћеш наставити да се бавиш тиме, јер је то битније од било чега другог – каже Хаџиманов. Да није све црно како би се некоме могло учинити сведочи џез одсек на Музичкој академији као алтернатива

класичној музици. Али, недостаје још много тога из области модерне музике и музичке продукције, а што се изучава на Берклију и сличним школама. Довољан број оних који су завршили високе школе у иностранству добар су повод за размишљање да нове генерације младих има ко да усмери баш као што су њих усмеравали у иностранству. Са краљевачког концерта остаје утисак о изузетним условима за свирку, али и великом броју људи који су на отвореном простору, који је специфична врста замке, од почетка до краја са пажњом слушали извођење композиција са репертоара „Васил Хаџиманов бенда“. И више од самих услова за одржавање концерта ове врсте изођачима годи баш то, добра и васпитана публика која их је испоштовала до краја концерта. Т. Радовановић

79

Концерт Уметничког ансамбла Министарства одбране

МАГАЗИН

13.7.2014.

ОД МАРШЕВ

80

- Концертом Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“ у Дому Војске Србије отпочело обележавање Дана Друге бригаде Копнене војске. - Први део концерта посвећен обележавању стоте годишњице почетка Првог светског рата. - На репертоару популарне композиције домаћих и иностраних аутора. - Гости живе легенде за које се везује традиционална српска народна музика

Фото: М. Радовановић

ВА ДО АББЕ

81

бележавање Дана Друге бригаде Копнене војске и ове године је отпочело концертом Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“ под руководством магистра Павла Медаковића у великој сали Дома Војске Србије. Прошлогодишње гостовање овог ансамбла истим поводом изродило је идеју да се концерт ове године одржи испред Дома на Тргу Светог Саве, али временске прилике то у четвртак нису дозволиле, па је стотинак посетилаца, углавном војних лица и чланова њихових породица, у изванредном музицирању и ове године уживало у затвореном простору. Први утисак са концерта указује на штету што концерту ни ове године није присуствовало онолико гледалаца колико заслужује наступ једног оваквог ансамбла.

МАГАЗИН

13.7.2014.

О

82

Друга бригада Копнене војске сваког 12. јула на Петровдан обележава дан јединице, а овогодишња прослава је била изузетна прилика да се још једном чује елитни ансамбл који је годинама у назад славу стицао у земљи и ван ње. Први део концерта отпочео је маршем, а настављен оркестарским композицијама везаним за прославу стоте годишњице од почетка Првог светског рата, да би био настављен популарним композицијама домаћих и иностраних аутора. Једна за другом ређале су се Ово је Србија, Востани Сербие, Топџијско коло, Марш краља Петра, Тамо далеко, Марш на Дрину... Интернационални део отвориле су популарне композиције из филмова „Плес на киши“ и „Доручак код Тифанија“, да би био завршен другим ставом Родриговог концерта за гитару у

оркестрацији за ревијски оркестар и сплетом пет најлепших песама шведске групе АББА. Концерт је завршен наступом гостију Слободана Бетулића Бетуле, живе легенде народне музике Новице Неговановића и Раше Павловића за чије се име везује традиционална српска народна песма. Први симфонијски „Београдски војни оркестар“, који ће деловати непосредно под министром војним, основан је наредбом Краља Александра Првог Обреновића 26. септембра давне 1899. године. Један од утемељивача Оркестра је био и Станислав Бинички, композитор, војни капелник, организатор музичког живота у Србији, аутор прве српске опере „На уранку“ и патриотски надахнутог „Марша на Дрину“. Као диригент је 1899. године стао на чело „Београдског војног оркестра“, претече данашњег Уметничког

ансамбла Министарства одбране. Ансамбл „Бинички“ достојно носи његово име и деценијама наставља племениту мисију, упоредо афирмишући музику из домаће и светске музичке баштине. То је први организовани облик музичког стваралаштва у Србији из којег су, неколико деценија касније, настали и оркестри београдске опере, филхармоније и радија. Поред маршева и форми везаних за Војску, војне музике извеле су први пут код нас оперу, оперету, симфоније, ораторијуме. Музика коју изводи Ансамбл снимљена је на више од 300 грамофонских плоча, касета и компакт дискова, а на снимцима се налази више од две хиљаде разноврсних композиција које представљају својеврсну музичку антологију. Уметнички ансамбл Министарства

одбране „Станислав Бинички“ је главни носилац музичког живота и једини ансамбл на овим просторима са широком програмском лепезом извођачких могућности који на достојан начин афирмише и репрезентује Министарство одбране и Војску Србије широј јавности. Током дуге традиције постојања, која временски задире у три века, Ансамбл је мењао назив, организационе форме и структуру, али програмски и уметнички опстајао и остајао доследан намени и мисији главног носиоца музичког живота у Војсци, неговања, подстицања и ширења музичког стваралаштва и војничке традиције нашег народа и афирмација културног живота и уметничког стваралаштва у Војсци. Уметнички ансамбл „Станислав Бинички“ који данас чине симфонијски и

естрадни оркестар, учествовао је на бројним музичко-сценским свечаностима и фестивалима као што су БЕМУС, БЕЛЕФ, Мокрањчеви дани, Дубровачке летње игре, Нишке хорске свечаности, Охридско лето, Мермер и звуци, Сплитски фестивал, Слободиште у Крушевцу, Велики школски час у Крагујевцу... Остварујући богату сарадњу са институцијама из иностранства Ансамбл је гостовао у Белгији, Швајцарској, Аустрији, Бугарској, Чехословачкој, Пољској, Италији, Мађарској, Румунији, Немачкој и Русији, где је имао чак 80 концерата. Пропутовао је десетине хиљада километара и извео око 7.500 разноврсних музичких програма пред више од пет милиона посетилаца проносећи славу музичког блага широм Србије и већине европских земаља. Т. Радовановић

83

84

МАГАЗИН 13.7.2014.

85

Десет година карневала у Врњачкој Бањи

МАГАЗИН

13.7.2014.

ВЕСЕЛИ КАРНЕ

86

рограм овогодишњег, десетог по реду, Врњачког карневала почиње данас дечјом представом „4 годишња доба“ у 19 сати на платоу код врапца. Само сат касније на истом месту ће Врњачки карневал бити и званично отворен да би од 21 на тргу код библиотеке отпочео концерт под називом „Једна жеља једна песма“ уз директан телевизијски пренос. У исто време на платоу код врапца почиње кабаретски програм „Како разумети Србе“ у извођењу глумаца београдског Позоришта на Теразијама. Два сата пре поноћи на Стадиону „Коцка“ почиње Пена парти уз музику коју бира ДиЏеј Шоне, а дешавања првог карневалског дана затвара концерт групе „Армуши“ у центру Врњачке Бање код врапца. Богат културно-забавни програм

П

наставља се сутрадан, а отвара дечјом позоришном представом „Лав и миш“ на платоу код врапца где ће одмах након тога наступити „Акапулко бенд“. У исто време, од 22 сата, на популарној „Коцки“ свира „Мега бенд“, а само пола сата касније на тргу код библиотеке и Хари Мата Хари. Док у 18 сати трећег карневалског дана посматраче код врапца буде забављала грчка фолкорна група „Костилата“ Ђу-с-кај бар је место одржавања Дечјег маскенбала, а само пола сата касније испред библиотеке у оквиру Фестивала „Мораски бисери“ огласиће се легенде народне музике Хасан Дудућ, Недељко Билкић, Гордана Стојићевић, Изворинка Милошевић, Ера Ојданић, Бора Дрљача и други. У размаку од по једног сата на платоу

код врапца биће изведена позоришна представа за децу „Лабудово језерце“, перформанс знаковног језика „И руке говоре“, а наступиће и чланови Студија балета „Фелицита“. Програм концертима на Стадиону „Коцка“ и платоу код врапца завршавају „Алегро бенд“ и врњачки рок састави. Тачно у 19 сати у среду променадом креће Дечја карневалска поворка да би два сата касније испред библиотеке почео Фестивал забавне музике „Златни мелос“ на коме наступају Неда Украден, ОК Бенд, Шабан Шаулић, Ин Виво, Ивана Селаков, Топалко, Елвин Хусеинбеговић и други популарни интерпретатори. У исто време код врапца наступа Џез студио „Оља“, а сат касније „Маја и пријатељи“. Стадион „Коцка“ је место где ће два сата пре поноћи пред

публику изаћи „Мега бенд“ да би се четврти карневалски завршио концертом групе „Алиса“ који испред врапца почиње сат пре поноћи. У подне 17. јула на тргу испред библиотеке почиње Инетрнационални денс фестивал, а вечерњи програм код врапца у 19 сати отвара позоришна представа за децу „Ружичасто слонче“. На по сат и по разлике на истом месту наступају боливијски фолкорни ансамбл „Сангре Андина“ и Борис Режак. Карневалски дан затвара Ана Кокић концертом испред библиотеке који почиње у 22 сата. И у петак програм почиње код врапца представом за децу „Икаров лет“ након које вече плеса приређује Студио „Амадеус“ из Пожаревца. На истом месту у 21,30 ће посетиоци ће

моћи да уживају у бразилском плесном спектаклу, а они који више воле народну музику пола ста пре тога могу да скокну до библиотеке испред које се одржава Фестивал народне музике „Мелос Врњачка Бања 2014“. Последња манифестација овог дана почиње концертом Тонија Цетинског на „Коцки“. После Велике међународне карневалске поворке која променадом креће у суботу од 20 сати на тргу код библиотеке од 23 наступа „Ван Гог“, а у исто време код врапца „Фантастик бенд“. Највише догађања у недељу везано је за исти простор где од 19 сати почиње фестивал фолклора под називом „И ми бисмо били странци да нам нису ти опанци“. Око пола девет на овом месту ће званично бити затворен ово-

годишњи карневал после чега ће се посетиоцима шоу програмом представити Марина Аксентијевић. Два сата пре поноћи на тргу код библиотеке почиње концерт „Ју групе“, а на Стадиону „Коцка“ Плејбој пена парти. Пратећи програми у периоду од 13. до 20. јула у времену између 11 и 12 пре подне, односно 18 и 20 увече обухватају дечју карневалску олипијаду, осликавање лица и Фестивал цвећа, хортикултуре и старих заната. Од 13. до 17. у Ђу-с-кај бару у 20 почињу Ђу-скај вечери Марка Гредића, а 20. јула Карневалска берза и размена плоча стрипова и дискова у парку и Моравски спуст низ Западну Мораву. У периоду од 15. до 17. јула код „Путника“ се одржава такмичење „Street Football Srbija“. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЕВАЛСКИ ДАНИ

87

МАГАЗИН

13.7.2014.

На репертоару биоскопа „Кварт“

88

Спаси нас од зла У филму „Спаси нас од зла“ њујоршки полицајац Ралф Серчи, док истражује узнемирујући, бруталан и необјашњив злочин, почиње да се бори са личним проблемима и питањима. Да би се изборио са застрашујућом демонском силом која запоседа и терорише цео град удружује се са неконвенционалним свештеником школованим и обученим за случајеве истеривања ђавола, а радња филма инспирисана је књигом у којој су описани детаљи Серчијевог искуства, које леди крв у жилама. По мишљењу критичара много тога у филму је на нивоу просека, а као такво могло би, уз довољно анестетика, да буде и подношљиво „да није потпуно глупог натписа на крају о стварној судбини главних јунака, који би се у филмској литератури могао назвати тотално сувишним, а као таквим и бесмисленим. Као да је у питању јефтини таблоид, а не

нешто што претендује да буде филмска уметност...“ Филм личи на нешто скрпљено од сцена из неких од постулата жанра, пре свих „Истеривача ђавола“ и оригиналног „Предсказања“ само што, за разлику од ових жанровских лектира, у његовим ходницима лутају неки неубедљиви ликови, па се сетно сећамо духова Макса фон Сидова, Линде Блер или Грегори Пека. То се, пре свих односи на неубедљиву двојицу главних ликова, Ерика Бану и Едгара Рамиреза, првог у улози мачополицајца, а другог у улози неког тинејџ-свештеника специјализованог за егзорцизам који је, упркос генетичкој голобрадости, спознао сву мудрост света. Иако се тврди да је филм заснован на истинитом случају полицајца који је постао демонолог, све се више чини да је инспирисан гомилом одбачених сценарија за хорор филмове који су нађени у студијском стоваришту. Има и веровања да је филм сувише прост да би био страшан, и превише слаб да би представљао

поноћно грешно филмско задовољство. Прилика да га види краљевачкој публици се пружа до 16. овог месеца у пројекцијама од 22,15 уз улазницу која кошта 250 динара.

Шетња по сунцу Радња ове неодољиве романтичне комедије смештена је у идиличном обално место јужне Италије у коме су у току припреме за венчање Енглескиње Меди и наочитог Италијана Рафа, пара који је одлучио да стане пред олтар након петонедељне везе. Кад у Италију стигне младина сестра Тејлор, и види Рафа, схватиће да се ради о њеној старој летњој љубав и, љубави њеног живота коју никада није заборавила ни преболела… Филм се у „Карту“ приказује од 20,30 а за улазницу је довољно припремити 250 динара.

89

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

13.7.2014.

НОВЕ ЖРТВЕ У

90

ако би се на основу броја саобраћајних незогода у статистици Полицијске управе Краљево могло говорити о изузетно мирној недељи последице само четири евидентиране до те мере су узнемирујуће да упућују на различите закључке. Иако је број незгода четири пута мањи него само седам дана раније последице су неупоредиво теже, јер су два лица изгубила живот, три задобила тешке а два само лакше повреде. Све то је епилог укупно четири саобраћајне незгоде у којима је једна за крајњи исход имала само материјалну штету. Укупна штета приближила се цифри

И

од 900 хиљада динара, а број прекршаја у области безбедности саобраћаја поново бележи надполовичан раст у односу на претходни статистички период. Све ово произилази из седмичног статистичког прегледа стања јавне безбедности на подручју Краљева у првој седмици јула који сведочи и о трећини већем броју извршених кривичних дела у чијој структури са 34 стопостотно учествују она из области општег криминала. Инспектори криминалистичке полиције су ове недеље били за нијасну успешнији од претходне, па су открили починиоце једне четвртине ових дела. Они који

су учествовали у вршењу преосталих 26 још нису познати, а да ли ће остаје да се види. Иако је број од 25 прекршаја у области јавног реда и мира за четвртину мањи од претходног више него два пута већи број туча још једном је повод за додатну бригу. У структури 25 прекршаја у овој области на оне који се сврставају у остале отпада нешто мање од половине, или 11 који су евидентирани у Полицијској управи Краљево. После дужег периода евидентиран је један пожар у коме је причињена штета од 50 хиљада динара. Т. Радовановић

У САОБРАЋАЈУ

На државном путу првог Б реда Краљево – Рашка, у Ушћу код Краљева, око поноћи у петак, догодила се саобраћајна незгода у којој је једно лице изгубило живот, а осморо повређено. До незгоде је дошло када је комби марке „опел“, немачких регистарских ознака, којим је у правцу Рашке управљао четрдесетједногодишњи А.Т, слетео са пута. У том тренутку у комбију се налазилило осам путника од којих две старије малолетнице и четворо деце, сви из места Добри Дуб код Тутина. Четрдесетчeтворогодишњи путник Х.С. је преминуо на лицу места, док су возач и остали задобили телесне повреде након чега су пребачени у Здравствени центар „Студеница“ у Краљеву.

Фото: М. Радовановић

СМРТ У КОМБИЈУ

91

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs