MagazIN 121

МАГАЗИН Година II * Број 121 * 6. јул 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 6.7.2014.

3

4

МАГАЗИН 6.7.2014.

5

Србија и европске интеграције

МАГАЗИН

6.7.2014.

ПРЕГОВАРАЧКА ПОГЛАВЉА

6

ПОГЛАВЉЕ 23 – ПРАВОСУЂЕ И ОСНОВНА ПРАВА

оглавље Правосуђе и основна права уведено је након петог и шестог таласа проширења Европске уније 2004. и 2007. године. Претходно је постојало једно поглавље за област правосуђа и унутрашњих послова, које је већ у случају приступних преговора са Хрватском подељено на два –Правосуђе и основна права и Правда, слобода и безбедност. Материја о којој се преговара у овом поглављу односи се на испуњавање политичких критеријума који су основни предуслов даљих европских интеграција држава у процесу приступања. Веома је мали број прописа на нивоу Европске уније који регулишу материју која је обухваћена овим поглављем, јер је највећим делом остављено државама чланицама да на најбољи начин уреде ова питања и да кроз најбољу европску праксу поштују стандарде који су темељне вредно-

П

сти на којима почива Европска унија. Узимајући у обзир и нови приступ преговорима, који у центар преговарачког процеса ставља владавину права, Република Србија ће у спровођењу реформи у поглављима Правосуђе и основна права и Правда, слобода и безбедност морати да достигне висок ниво испуњености критеријума за које ће државе чланице сматрати да су у складу са стандардима који постоје у оквиру Европске уније. Ово поглавље има четири основна дела, реформа правосуђа, борба против корупције, основна права и права грађана Европске уније. Реформа правосуђа обухвата неопходност да оно постане независно, непристрасно, ефикасно, одговорно и професионално. Независност се огледа у начину избора судија и тужилаца, који мора

бити ослобођен од било каквог политичког утицаја, јер и Високи савет судства и Државно веће тужилаца, као највиша тела у правосуђу, морају бити независни. Непристрасност се обезбеђује кроз прецизно дефинисан систем напредовања у каријери, али и потпуно аутоматизован систем додељивања предмета. Ефикасност се односи на дужину трајања поступка, јер се многе државе кандидати суочавају са великим бројем заосталих предмета, а ни Србија није изузетак, па ће решавање овог питања умногоме допринети позитивној оцени ефикасности правосуђа. Како би се тај заостатак постепено смањивао и то омогућило већу правну сигурност у смислу остваривања заштите права кроз суђење у оптималном року потребно је направити адекватан систем. Јасно постављен систем одговорности носилаца правосудних функција је неопходан

7

МАГАЗИН

6.7.2014.

предуслов да посао који обављају доноси резултате у заштити права грађана, а професионалност носилаца правосудних функција се пре свега огледа у томе да добро познају законодавство које треба да примењују. То се постиже сталном обуком судија и тужилаца, која ће посебно бити усмерена на европско законодавство, које ће датумом пријема постати позитивно законодавство Републике Србије. Борба против корупције обухвата неколико аспеката, превентивно деловање, репресију у смислу процесуи-

8

рања кривичних дела корупције и институционални оквир, који мора бити постављен тако да обезбеди ефикасно решавање овог питања. Под превенцијом се мисли на уклањање свих могућих ризика који погодују корупцији што значи унапређење правног и институционалног оквира како би се смањила могућност корупције. Преговори на подручју превенције корупције обухватиће спречавање сукоба интереса, финансирање политичких партија, поступке јавних набавки, приступ информацијама од јавног значаја, професионализацију државне управе, али и многа друга питања која се већ низ година наводе у извештајима о напретку које објављује Европска комисија. Када је реч о репресији, биће потребно показати ефи-

касну борбу против корупције на свим нивоима, у смислу процесуирања и кажњавања због коруптивних кривичних дела, а уз статистику, која ће бити доказ о резултатима борбе против корупције, биће потребно ојачати административну структуру полиције, тужилаштва и судства. Основна права обухватају читав спектар обезбеђивања заштите људских и мањинских права, а Европска повеља о људским правима и слободама је део правних тековина Европске уније. Када је реч о темељним вредностима на којима почива Европска унија, а то је заштита људских права, правне тековине Европске уније обухватају и све међународне инструменте у овој области, пре свега међународне инструменте усвојене у оквиру Савета Европе и Уједињених нација. Најзначајнију улогу има Конвенција Савета Европе о заштити људских права и основних слобода из 1950. године, али и низ других конвенција које је Савет Европе усвојио на тему заштите мањина, културних права, заштите деце, заштите података и друге. Европска унија очекује зна-

чајан напредак у области спречавања свих облика дискриминације, заштите права националних мањина, побољшања положаја Рома, права ЛГБТИ популације, остваривања слободе медија, заштите права деце, заштите права жена, заштите особа са инвалидитетом, приступа правди, реформе затворског система, спречавања тортуре, заштите избеглица и интерно расељених лица, решавања питања несталих лица, заштите података о личности. Права грађана Европске уније односе се и на преузимање правних тековина којима је регулисано како се гласа и кандидује за изборе за Европски парламент, али и за изборе на локалном нивоу. У овој области се дефинише и право слободног кретања и пребивалишта у оквиру Европске уније, што подразумева и дипломатску и конзуларну заштиту грађана од стране дипломатско-конзуларног представништва било које државе чланице. Преговарачком групом председава Министарство правде и државне управе, а чине је представници Министарства унутрашњих послова, Мини-

старства спољних послова, Министарства регионалног развоја и локалне самоуправе, Министарства одбране, Министарства културе и информисања, Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања, Министарства здравља, Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства финансија, Министарства привреде, Агенције за борбу против корупције, Комесаријата за избеглице и миграције, Канцеларије за људска и мањинска права, Високог савета судства, Државног већа тужилаца, Републичког секретаријата за законодавство, Управе за јавне набавке, Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом, Повереника за заштиту равноправности, Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, Врховног касационог суда, Републичког јавног тужилаштва, Правосудне академије, Канцеларије за људска и мањинска права, Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва и Канцеларије за европске интеграције.

Корист и резултат за Србију Да би испунила услове из овог поглавља Србија треба да спроведе бројне реформе и активности које имају директан утицај на свакодневни живот грађана. Установљавање поузданог правосудног система, у коме ће грађани моћи да заштите своја права и да у оптималном року добију коначне пресуде, основна је добит свих активности које се предузимају у области реформе правосуђа. Уз ефикасан правосудни систем и ефикасну борбу против корупције, Република Србија постаје држава која има стабилан правни систем и поуздана земља која на тај начин привлачи стране инвеститоре. Побољшање заштите људских и мањинских права свакако утиче на сваког грађанина Србије, а што је степен тих права већи, грађанима се омогућава уживање све више права која су тековина модерних демократских друштава.

9

Експозе мандатара за састав Владе Србије Александра Вучића (8)

РЕФОРМЕ У СВИМ ОБЛАСТИМА авни сектор тренутно запошљава оквирно 780 хиљада људи, од чега у државној управи 36, на локалу 163, у образовању 161, а 135 хиљада у здравству. Овај број запослених у јавном сектору је неодрживо висок – много је виши од свих земаља у окружењу, а нарочито у поређењу са земљама Европске уније. Оптимизација обима јавног сектора биће спроведена кроз: Анализу постојећег стања и броја запослених у свим институцијама водећи рачуна о мерењу учинка запослених са циљем идентификације вишкова/мањкова. Анализу описа радних места у свим институцијама уз њихово редизајнирање. Функционалну анализу свих институција са циљем идентификације оправданости њиховог постојања и преклапања делатности.

МАГАЗИН

6.7.2014.

Ј

10

План за оптимизацију сваког од сектора Процес анализе треба да траје до новембра 2014, када би била донета одлука о динамици имплементације у сваком од сектора. Увођење правичних платних разреда и дефинисане динамике повећања зарада и смањења броја запослених кроз преговоре са синдикатима. У циљу повећања ефикасности и транспарентности приступиће се дизајнирању и имплементацији правичног система платних разреда за цео јавни сектор. Тренутно у Србији постоји читава „шума“ различитих система коефицијената и платних разреда (преко 900) који су настали као резултат утицаја различитих интересних група у периоду од 2000. до данас. Зараде се исплаћују по 70 различитих основа поред основне зараде, а постоје и аномалије у систему где су исти по-

слови/занимања драматично различито плаћени. Циљ је да се овако неефикасан, нетранспарентан и неправичан систем многобројних коефицијената и платних разреда замени јединственим системом по узору на Немачку.

Реформа судства Завршетак реформе судства један је од битних стубова за нормално функционисање привреде, државне управе и стварање сигурног амбијента за улагања. Циљеви реформе су да се смањи број нерешених предмета, убрзају судски поступци и омогући већа предвидивост судског система (уједначавање пресуда и тумачења унутар судског система). Све ово треба да има за резултат враћање поверења грађана и привреде у судски систем. У том смислу, до краја године ће бити у потпуности заокружен законски оквир за нови, ефикаснији, правосудни систем.

Програм структурних реформи од 2015. до 2017. године Наредне три године биће кључне да се институције државе и главне функције које држава обавља подигну на ноге. Од успеха у том погледу зависи дугорочна економска перспектива земље. По свим истраживањима наше здравство државу кошта слично као друге земље у региону, али је квалитет услуга много лошији, резултати нашег

школства су гори него у већини европских земаља, а грађани нису задовољни услугама државне и локалне администрације. Структурне реформе у свакој од области морају да имају јасан циљ који желе да постигну, а то је боља услуга јавног сектора, које држава пружа за порез који грађани и привреда плаћају. Сходно томе, у периоду од 2015. до 2017. године биће спроведене системске реформе у четири сегмента јавног сектора који представљају најзначајније пружаоце јавних услуга – здравство, образовање,

државна управа и локална самоуправа. Србија је била на 101. месту Глобалног индекса конкурентности, Светског економског форума за 2013/2014. Ми смо последњи међу земљама у нашем региону. Циљ реформског пакета закона јесте да се повећа конкурентност наше економије, створи привлачност за инвеститоре и додатни притисак стави на праксу корупције. Повећање конкурентности ће, такође, помоћи да се смање потрошачке цене, а то ће осетити свака породица у

11

Текући пројекти у овој области: • Путна инфраструктура Обилазница око Београда Београд – Јужни Јадран, Е 763 (Београд–Бољаре 270 км) Мост Земун–Борча Жежељев Мост у Новом Саду на Коридору 10 Пројекат рехабилитације и безбедности на путевима 2014–2018. Коридор 10, деоница Југ Е-75, 74.2 км и деоница Исток Е-85, 86.8 км • Железничка инфраструктура

МАГАЗИН

6.7.2014.

Нови Сад – Суботица – граница Мађарске Стара Пазова – Нови Сад Ремонт шест деоница на Коридору 10 (112 км) Изградња другог колосека Београд–Панчево Прокоп (станица Београд Центар) Модернизација пруге Београд– Врвница (правац Бар) Набавка дизел моторних возова Модернизација пруге Ниш Ди-

12

земљи. Циљ ове владе је да следеће године наша земља учини највећи напредак на том индексу, међу свим земљама света, а да до 2018. године будемо рангирани међу првим земљама југоисточне Европе.

Ефикасна реализација приоритетних инвестиционих и инфраструктурних пројеката У области саобраћаја, инфраструктурних пројеката и грађевинарства очекујем највеће помаке у наредном периоду. Наш највећи проблем пред-

митровград Обилазница око Ниша Деоница Ниш–Брестовац Изградња интермодалног терминала у Батајници • Нови пројекти Израда пројектне документације за Фрушкогорски коридор (Нови Сад – Рума) Израда пројектне документације за Моравски коридор (Појате– Прељина) Потпуни довршетак изградње Коридора 10 Завршетак изградње Коридора 11 на потезу од Београда до Чачка Завршетак железничке станице Прокоп Завршетак пуног профила аутопута Обилазнице око Београда Потпуна реализација пројеката реконструкције железничког коридора 10 из руског кредита и почетак грађевинских радова на изградњи брзе пруге од Београда до Будимпеште (али само у случају да буде обезбеђено концесионо финансирање) • Завршетак прве фазе реализације пројекта „Београд на води“

ставља наша финансијска недисциплина, неодговорност и неозбиљност, те није чудо што људи у Србији сматрају немогућим подухватом изградњу ауто-пута или више мостова и железничких колосека, без обзира на огроман новац који смо у претходном периоду за те потребе издвајали. Суштина нашег проблема је што не можемо више ништа да градимо узимајући кредите, а све због висине јавног дуга и катастрофалне неодговорности наших власти из 2008. године. Оно на чему ћемо инсистирати и ту очекујемо велике и добре вести јесу концесионарски уговори и уверавам грађане да ћемо ауто-пут Београд–Бо-

љаре завршити за четири године и тиме остварити вишедеценијски сан наших грађана. Ова влада ће, такође, припремити портфељ великих инфраструктурних пројеката, који ће привући нове инвеститоре по ВОТ (буилд-оператетрансфер) моделу. Ови пројекти ће се прикључити већ постојећем пројекту „Београд на води“, који напредује сваког дана, и који представља инвестицију од 3 милијарде евра. Неки од ВОТ пројеката биће урађени као део нове регионалне сарадње са земљама из окружења. Очекујем да ови пројекти донесу додатне стотине милиона евра

инвестиција у нашу земљу, и помогну стварању још радних места и прихода држави. Желим да инвеститори лете изнад Србије и виде на стотине огромних дизалица како раде. А то ће бити знак да наша земља, коначно иде напред.

Телекомуникације и туризам У области телекомуникација и информационог друштва најважнији задатак је завршетак процеса дигитализације телевизијског сигнала, који ће бити окончан до 17. јуна 2015. године што је рок који је за то поставила Европска унија.

Министарство трговине, туризма и телекомуникација наставиће активности у циљу развоја мреже широкопојасног и брзог интернета како би он био доступан и у најслабије насељеним деловима земље. У фокусу ће бити и даље унапређење електронског пословања, кроз стварање одговарајућег законског оквира и административног система неопходних за развој ове области. Од посебног значаја за развој електронског пословања јесте отварање опције пријема новца из иностранства путем интернет сервиса „PayPal“, који је током 2013. године дошао на тржиште Србије и развио услугу плаћања и слања новца преко интернета. С обзиром на велики потенцијал развоја сектора информационих технологија (ИТ сектор) и извозне могућности у овој области, Министарство трговине, туризма и телекомуникација радиће и на унапређењу услова за развој ИТ сектора кроз даљу либерализацију тржишта, давање подстицаја домаћим произвођачима и

стварање услова за нова страна улагања. У прилог подршци овом сектору, говори и податак да ИТ индустрија спада међу четири привредне гране у Србији са највећим перспективама раста и извозним потенцијалима. Главни циљ Министарства трговине, туризма и телекомуникација у области туризма јесте да се унапреди квалитет туристичке понуде Србије, како би се у наредном периоду остварило повећање укупног девизног прилива од туризма са садашњих 800 милиона евра на 1,3 милијарде евра годишње. Максималним радом на унапређењу квалитета туристичке понуде може се очекивати да у наредном периоду укупан број туриста који годишње посети Србију порасте са 2,3 милиона годишње, колико је остварено у 2013, на више од 5 милиона. У том случају, очекује се повећање броја директно запослених у туризму са садашњих 70 хиљада на 100 хиљада радника.

Излазак на нова тржишта и повећање извоза српске робе У циљу даљег повећања извоза биће појачане активности на тражењу нових тржишта за пласман српске робе, и то кроз потписивање споразума о слободној трговини са земљама са којима Србија до сада није имала такве закључене споразуме. Уочено је да је највећи раст извоза остварен управо у оне државе са којима постоје закључени споразуми о слободној трговини. У том смислу, највећи потенцијал за такав вид тражења нових тржишта постоји у земљама Блиског истока, Африке и Азије. Један од кључних циљева у области спољне трговине јесте приступање Светској трговинској организацији, што је један од предуслова за чланство Србије у Европској унији.

13

6.7.2014.

Амбасадори афричких земаља поново у Краљеву

МАГАЗИН

СОЛИДАРНОСТ СА 14 ПОСТРАДАЛИМА

о- Због проблема са којима се Србија суочила у време поплава амбасадори афричких земаља одлучили да новац намењен прослави Дана Африке, уз помоћ две компаније које послују на афричком тржишту, преусмере на куповину агрегата и пумпи за воду које могу да буду од помоћи српском народу. – Вредан поклон уручен представницима Краљева и Обреновца. - Србија није била технички довољно опремљена за овакву катастрофу зато што је све што има вишка у буџету морала да даје за социјалне програме и друге намене, али је имала срце, солидарност и храброст којима је све превазишла. – Значајна помоћ очекује се од донаторске конференције и Фонда солидарности Европске уније

15

ржаве чланице Афричке уније обележавају 25. мај као дан ослобађања и уједињења афричког континета. Тог дана 1963. године лидери 30 од 32 независне афричке државе у Адис Абеби потписали су Повељу о оснивању Организације Афричке уније која је 1999. преименована у Афричку унију. Дипломатске мисије афричких држава акредитованих у Србији сваке године у Београду традиционално обележавају Дан Африке са циљем да покажу део своје културе, историје, кулинарства, археолошких налазишта и туристичке понуде. Уместо традиционалне приредбе амбасадори афричких земаља су ове године одлучили да поклоне Србији оно што је највише недостајало током поплава у априлу и мају, а то су агре-

МАГАЗИН

6.7.2014.

Д

16

гати и пумпе за воду као средства којима би се становништво угрожених подручја можда ефикасније одбранило да их је било у довољним количинама. Како је председник Србије сваке године покровитељ ове јединствене манифестације амбасадори су одлучили да уз његову помоћ, преко Фондације Драгица Николић, агрегате и пумпе за воду поколоне становницма Обреновца и Краљева, а помоћ која буде стигла накнадно усмере према другим поплављеним подручјима.

- Ово је пример како се нешто што се негује деценијама, а то је пријатељство афричких земаља и Србије, продужава до у векове. Оно што су започели наши преци ми смо дужи да наставимо, а ја сам захвалан амбасадорима афричких држава на подршци,

јединству и љубави коју осећају и показују према српском народу када је најтеже и када се од свега тога опорављамо – рекао је председник Србије Томислав Николић. Амбасадор Алжира Абделкадер Месдоуа није први пут у Краљеву. Овонедељна посета прилика је за подсећање на став да би агрегати и пумпе које су донели на дар амбасадори девет земаља могли у будућности, у ситуацијама сличним онима кад је поплавни талас огромних размера кренуо прме Краљеву, да помогну у превенцији далекосежних последица. Четири пумпе и исто толико струјних агрегата су само начин да се још једном покаже солидарност премa пострадалом становништву, а донатор

ска конференција у Бриселу је нова прилика да се прикупе значајна материјална средства. Амбасадор је председнику Србије већ предао писмо алжирског председника Абделазиза Бутефлике у коме се изражава забринутост поводом поплава и саучешће породицама настрадалих и најавио помоћ од 500 хиљада долара. Узајамне посете високих званичника Србије и афричких земаља, учешће у међународним сајмовима у Африци, отварање дипломатских представништва и учешће српских компанија у афричим пројектима представљају јасне поруке да је влада одлучна у настојању да учврсти политичке и економске односе са земљама Африке. Иако су недавни догађаји показали да увек има оних који нису задовољни

и да, кад год се десе овако велике трагедије, верују да је могло да се делује боље, брже, сложније и праведније, председник Николић потврђује да су све расположиве снаге у Србији опредељене да заједно прођу кроз несрећу и катастрофу. Зато од грађана са поплављеног подручја очекује стрпљење, посебно од оних до којих још не стиже довољно помоћи, или мисле да нису у жижи и да их неко заобилази. Обавеза да се до почетка следеће недеље утврди коначни износ штете коју је у Србији направила поплава повод је за обећање да ће свака породица бити обиђена. Локалне самоуправе у поплављеним подручјима имају обавезу да убрзају поступак издавања грађевинских и других дозвола, и пронађу одговарајуће

локације за изградњу кућа онима чије су срушене, или не могу бити доведене у безбедно стање.

- Србија није била технички довољно опремљена за овакву катастрофу зато што је све што има вишка у буџету морала да даје за социјалне програме и друге намене, али је имала срце, солидарност и храброст којима је све превазишла. Дошло је време најпре за овакве врсте помоћи, потом за донаторску конференцију од које очекујем много као и од Фодна солидарности Европске уније. Након тога видећемо чега ћемо морати да се лишимо у ребалансу буџета да бисмо санирали све последице, а свако ко је имо штете зиму дочека у својој кући – поручио је Николић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

17

Амбициозни планови новог градског руководства

МАГАЗИН

6.7.2014.

БУДУЋНОСТ У ПЕТ ТАЧАКА

18

- Приоритет санација последица поплава. – Већа улагања у пољопривредну производњу и отварање погона за прераду поњопривредних производа. - Повољнији привредни амбијент пут до нових инвестиција. – Наставак реформе Градске управе и боље прилагођавање потребама грађана. – Радови на спортској дворани и мосту преко Ибра теку планираном динамиком. – Тешња сарадња са ресорним министарствима на изградњи Моравског коридора. – Реализација планова у четорогодишњем мандату. - Нова радна места услов за останак младих у Краљеву

Томислав Илић

19

Фото. М. Радовановић

адржај кратког експозеа градоначелника Краљева приликом избора на ово значајно место у Градској управи свео се на смернице које су у овом тренутку најбитније за рад и развој локалне самоуправе и побољшања квалитета живота грађана града Краљева, а садржи пет основних тачака које се односе на посебне области живота. Након катастрофалних поплава током априла и маја приоритетним се показало питање санације последица за чије је отклањање град издвојио значајна материјална средства. Како је у првој фази свакоме од угрожених најбитнији новац донета је одлука да власнику сваког домаћинства које испуни прописане критеријуме буде исплаћена једнократна помоћ од 120 хиљада динара. Средства су већ упућена на адресе носилаца две стотине првих домаћинстава, а градоначелник Краљева Томислав Илић потврђује да ће по убрзаном поступку новац врло брзо стићи и до власника преосталих објеката чији број достиже пет стотина. Након скупштинске одлуке, и одлука Градског већа, створени су сви услови да се приступи подели средстава, а разматра се и могућност либерализације критеријума да би што више оштећених власника добило паре којих, каже Илић, има довољно како би током лета биле отклоњене све последице и хладнији део године сви дочекали у својим кућама. У другој фази следи подела помоћи из Фондације Драгица Николић коју је приликом прошломесечне посете поплављеном подручју у Грдици обећао председник Србије Томислав Николић. Помоћ се, поред средстава за одржавање хигијене, састоји из довољне количине ламината за подове и грађевинског материјала потребног за санацију штете на зидовима, креча, песка, керамичких плочица, средстава за кречење и другог. Прве количине су већ стигле у магацине, а до краја месеца би,

МАГАЗИН

6.7.2014.

С

20

након што Фондација склопи потребне уговоре, требало да почне расподела. Кад све куће буду доведене у ред следи контрола утрошка добијеног материјала, а након тога свака од породица може да очекује по један лежај и кухињски сто са одговарајућим бројем столица. Фондација Драгица Николић ће испунити и обећање да најугроженијој породици са највише деце изгради нову кућу. Овонедељна посета председника Србије са амбасадорима афричких земаља још једна је потврда бриге о становницима поплављених подручја у Обреновцу и Краљеву који су добили донацију у агрегатима и пумпама за избацивање воде у случају поновљених поплава. Градоначелник Илић је уверен да ће становници подручја од Мрсаћа до Витановца, који су након поплава исељени из кућа, зиму дочекати у обновљеним домовима.

- Обезбедићемо и средства неопходна за санацију путне инфраструктуре која је порушена, или оштећена, од последица поплава, а у наредном периоду превасходно радити на обезбеђивању и утврђивању речних токова и насипа да се поплаве које су задесиле територију града Краљева више не понове, или последице смање на меру да штете не буду превелике – каже Илић. У гледићком крају је обновљена уништена и оштећена путна инфраструктура, а инжењеријске јединице Војске Србије поставиле привремене лансирне мостове којима је омогућена комуникација до места која су била одсечена. Посебан проблем престављају штете на пољопривредном земљишту за чију надокнаду нема средстава у градском буџету, па се помоћ очекује од републике у мери у којој то буде могуће. Комисије које су процењивале штету установиле су износ од 900 милиона динара, а извештај о томе је послат ресорним министарствима. Дугогодишња бољка српске, а и

краљевачке, привреде је стварање повољног пословног амбијента за нове инвестиције. Иако је то обећавао и претходини градоначелник није се померило са мртве тачке, па за две године није ни било улагања. Пољопривредни потенцијали градског подручја повод су за додатно улагање у пољопривреду и пољопривредну производњу које је током претходне, и у првој половини ове, године вршено преко Фонда за пољопривреду. Износ средстава за ову намену је, каже Илић, знатно већи од оног у околним локалним самоуправама. Градоначелник наговештава и могућност да би буџетом за следећу годину износ ових средстава буде још већи. Осим интензивирања воћарске производње, и улагања у нове хладњаче, озбиљно се размишља о изградњи прерађивачких капацитета за оне количине воћа које не нађу место на избирљивом европском тржишту. Илић каже да има интересовања за то, а колико су она реална остаје да се види већ до краја ове године.

- Морамо да радимо на изради Правилника са мерилима о давању у закуп земљишта, објеката и делова индустријских зона заинтересованим инвеститорима. Неки разговори су већ започети, а врло брзо очекујемо и неке конкретне одговоре да би већ почетком наредне године нешто било и покренуто. У том смислу очекујем интензивнију сарадњу са дијаспором, посебно људима из нашег окружења који су у иностранству дошли до замашног капитала, а желе да га пласирају у Србији – каже Илић. Размишља се и о улагању у здравствени туризам, мале туристичке капацитете, индустријске зоне, мала и средња предузећа. Са ресорним министарствима се анализира позиција предузећа у реструктуирању, а активирање Привредног савета подразумева укључивање угледних и успешних привредника. Честе промена законских прописа

21

6.7.2014.

МАГАЗИН

22

захтевају перманентно прилагођавање новим условима што се манифестује кроз реорганизацију Градске управе како би се побољшао њен рад. Због овога је неопходно извршити нову систематизацију радних места, а након стручног усавршавања и рационализацију броја запослених попуњавањем упражњених места након природног одлива млађим и стручнијим кадровима. Много се последњих година причало о Канцеларији за брзе одговоре као начину за лакши пут до дозвола за градњу свима који су спремни да инвестирају. Због тога предстоји анализа досадашњег рада како би се евентуално отклонили уочени проблеми, а потенцијални домаћи и истрани инвеститори стимулисали на нова улагања. Амбициозни планови, поред завршетка процеса издвајања Дома здра-

вља из Здравственог центра „Студеница“, подразумевају и озбиљне радове на решавању питања водоснабдевања у свим деловима града. Ово се првенствено односи на приградска насеља чијим би становницима требало створити услове да из градског водовода, који има довољни капацитет, добију исправну пијаћу воду. Последње елементарне непогоде повод су за интензивирање радова на успостављању адекватног система цивилне заштите и спасавања како се у неким сличним ситуацијама не би сретали са проблемима који су створили много неприлика овог пролећа. Уз усклађивање правне регулативе јединице локалне самоуправе са законом и подзаконскима актима, и анализе свих до сада донетих и започетих стратегија, следи анализа и увођење реда у коришћењу јавних површина,

као и анализа начина контроле у реализације буџета и изналажење ефикасних мера за пристизање средстава у градску касу. И поред извесног застоја у реализацији пројекта урбане регенерације дела насеља у Доситејевој улици градоначелник обећава наставак активности на изради пројектне документације и свих модела уговора, након што се тачно утврди докле је на овом плану стигло претходно руководство града. Последњи сегмент односи се на заврешетак значајних инфраструктурних објеката у граду, моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице и спортске дворане у Рибници. Градоначелник Илић потврђује да су завршн радови у току и да се одвијају по утврђеној динамици. До првог августа, кад истиче рок за завршетак моста, остало је још двадесетак дана након чега ће

- Престоји нам тешња сарадња са ресорним министарствима, јер је наш превасходни циљ изградња Моравског коридора између Чачка и Прељине који треба да споји коридоре 10 и 11. Њиховим спајањем положај Краљева би постао знатно атрактивнији за евентуалне инвеститоре, јер би то уз Аеродром „Морава“, и карго центар поред њега, у знатној мери био побољшан привредни потенцијал читаве регије. Иако изградња не зависи од локалне самоуправе настојимо да урадимо наш део посла око регулисања имовинско правних односа са власницима парцела кроз које коридор пролази на нашој територији – каже Илић. Не сумњајући у добре намере новог руководства града, и жељу да се реализује све што је зацртано, не може се отети утиску да много тога зависи од околности на које не може да се утиче. Управо због тога су и одборници опозиције на последњој седници Скуп-

штине града били веома скептични према амбициозном плану изнетом у експозеу градоначелника оценивши га само списком лепих жеља. Колико су у праву једни, а колико други, показаће време. Народу је већ одавно јасно да бројним лепим обећањима не треба превише веровати, а већи оптимисти верују да би реализација само дела оног што је зацртано у експозеу у тешкој економској ситуацији представљало велики успех у односу на нека не тако давна времена. Реализацију амбициозних планова и не треба очекивати у кратком року јер се они изнети у експозеу односе на четворогодишњи мандат. Градоначелник Илић потврђује да би оно што је изложио одборницима Скупштине града требало првенствено да обезбеди нова радна места како би од одлуке да напусте град, и посао траже на другим просторима, одустао што већи број првенствено младих људи.

Т. Радовановић

бити познато колико су сва досадашња обећања реална. Само месец и по дана после тога, почетком сезоне јесењих такмичења у затвореном простору, очекује се и пуштање у рад толико година чекане спортске дворане. У завршној фази су радови на комуналном уређењу, а расписан је тендер за опремање и набавку свега што је потребно за редован рад. Пред новим руководством града је и обавеза да наставе са активностима око изградње нове школске зграде за Музичку и Уметничку школу, завршетак радова на пре две године започетој изградњи сточне пијаце у Адранима, а стидљиво се помиње и изградња затвореног базена. На недавном састанку са директорима јавних комуналних предузећа актуелизовано је питање нове локације за градску депонију као задатак који треба решити у мандату актуелне власти.

23

Друга седница Градског већа

МАГАЗИН

6.7.2014.

ЛИБЕРАЛНИЈИ

24

- Према раније утврђеним критеријумима две стотине захтева власника поплављених објеката не испуњава услове за доделу једнократне финансијске помоћи од 120 хиљада динара. - Либерализација критеријума треба да створи услове да сви који су претрпели штету добију помоћ. - Позитивно решени захтеви 180 власника поплављених објеката. - Има довољно новца за свих 500 домаћинстава ад Градског већа у новом саставу започео је двема ванредним седницама у року од само неколико дана на којима су разматрани проблеми везани за исплату једнократне

Р

помоћи власницима стамбених објеката који су претрпели знатна оштећења у време пролећних поплава. Након што су на претходној седници, на основу извештаја Одељења за

послове одбране и ванредне ситуације и инжењерско-геолошке и сеизмичке послове, донета решења за исплату једнократне новчане помоћи првој групи од 53 власника, после друге по

120 хиљада динара биће додељено члановима још 123 домаћинства. Основ за доделу је одговарајућа одлука коју су непосредно након поплава усвојили одборници Скупштине града. Увидом у документацију коју су поднели власници поплављених објеката, а на основу критеријума које је прописала надлежна комисија, утврђено је да њих 200 не испуњава услове за доделу помоћи. Да би се елиминисале несугласице везане за доделу финансијске и друге помоћи на претходној седници је донето решење о образовању посебног радног тела за разматрање жалби и

усвојен закључак којим се оно обавезује да разматра приговоре на списак и исплату. Између две седнице комисија је имала довољно посла, а сазнање да на поплављеном подручју постоје и домаћинства која су претрпела знатну штету, а станују у објектима која су власништво друге особе, довело је до сазнања о либерализацији критеријума како би што већи број оштећених добио помоћ. Према новим критеријумима право на једнократну помоћ од 120 хиљада динара исплаћиваће се по поплављеном стамбеном објекту, а не према власницима. Основ за либерализацију је

сазнање да има довољно новца за доделу једнократне помоћи. Новац за исплату новчане помоћи обезбеђен је преусмеравањем 64 милиона динара из некадашњег Фонда за солидарну стамбену изградњу на санацију последица поплава, донације града Марибора од 40 хиљада евра и појединачних уплата грађана и предузећа на посебан рачун намењен пружању помоћи. На наредној седници Градског већа очекује се изналажење начина за пружање помоћи и власницима седам монтажних кућа које је током мајских поплава оштетила вода. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

КРИТЕРИЈУМИ

25

Обележен Дан борца

МАГАЗИН

6.7.2014.

ДУГ ПРЕМА 26 ИСТОРИЈИ

- Исправан однос према историји посебно је важан кад се има у виду да долазе млађе генерације које треба да знају шта се дешавало на просторима са којих су прогресивне снаге протерале окупатора и обезбедиле мир који је трајао више од пола века ан борца се као државни празник у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији и Савезној Републици Југославији годинама обележавао 4. јула. на годишњицу седнице Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије одржане 1941. године у Београду, на којој је донесена одлука о подизању оружаног устанка. За државни празник проглашен је 26. априла 1956. године, а прослављао се сваке године у читавој земљи до распада СФР Југославије, од када се као државни празник Савезне Републике Југославије обележавао само у Србији. Иако је одлуком Владе Србије празник укинут 2001. године овај дан се и данас незванично прославља у организацији

Д

Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата. Поводом 4. јула у Краљеву су на Споменик отпора и победе венце положили председник Скупштине града Сретен Јовановић, представници војске и борачких удружења. Из парка поред железничке станице Јовановић је упутио јасну поруку да се, иако 4. јул више није државни празник, увек треба сећати жртава, бораца, невино страдалих грађана, инвалида и свих који су у то време стали у одбрану отаџбине. Овакав однос према историји посебно је важан кад се има у виду да долазе млађе генерације које треба да знају шта се дешавало на просторима на којима су прогресивне снаге победиле фашизам и обезбедиле мир

који је трајао више од пола века. Споменик отпора и победе, чији је аутор словеначки вајар Лојзе Долинар, симболизује херојство, жртве и патњу Краљева и Краљевчана који су положили животе у темеље слободе, уједно жртве и избеглице које су, бежећи од немачке фашистичке солдатеске и злочина које је чинила, у току Другог светског рата уточиште нашле у Краљеву. Споменик је направљен пре него је формирано Спомен гробље и све док оно није постало место посебног пијетета према жртвама рата био место где су се одмах после Другог светског рата полагали венци, цвеће и где је негован култ жртава. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

27

Гости из Пољске на Веселом спусту

МАГАЗИН

6.7.2014.

И ДАЉЕ БЕЗ ПРИВ

28

Највеће достигнуће сарадње Краљева и Зелене Горе контакти младих који се узајамно посећују и доказују да раздаљина од хиљаду и по километара више није препрека за успешну сарадњу. - Градоначелник Краљева од пријатеља из Зелене Горе, која је високо котирана у Европској унији, очекује помоћ при конкурисању за средства из њених предприступних фондова аменица градоначелника пољског града Зелена Гора Виолета Харезлак је већ толико пута била гост Краљева да се, по сопственом признању, осећа као својеврсни амбасадор овог града у својој земљи, а по мало и као права Српкиња. То је потврдила на састанку са представницима града приликом још једне у низу

З

посета у предвечерје јубиларног, двадесет петог по реду, Веселог спуста. Интензивна сарадња Краљева и Зелене Горе отпочела је братимљењем два града седамдесетих година да би пред крај прошлог века била потпуно прекинута, а настављена неколико година после демократских промена у Србији захваљујући иницијативи пред-

седника Удружења „Пријатељство за нова времена“ Хаџи Момира Бакрачевића. Од тада, чуло се на обе стране, сарадња креће узлазном линијом, али је ограничена само на културну и спортску. Наизменичне посете једном годишње увек су прилика да се говори и о почетку привредне сарадње, али од

тога до сада није било ништа. Иако су високи званичници локалне самоуправе годинама учесници Бизнис форума, који се половином септембра уз учешће партнерских градова из Европске уније одржава у Зеленој Гори, од привредне сарадње ни трага ни гласа. Нема ни одговора на бројне понуде које стужу из Пољске, а везане су за заједничко учешће у конкурсима који се финансирају из фондова Европске уније. У исто време из редова краљевачке опозиције и даље стижу информације да градски челници по свету, па и Зелену Гору, путују туристички о трошку буџета. Основ за такво размишљање лежи у констатацији да сем што нема ефеката посета нема ни извештаја о њима иако су то одбор-

ници више пута тражили. Виолета Харезлак и овога пута подсећа да симпатије које гаји према Краљеву преноси на окружење из кога долази, а највећим достигнућем сарадње сматра контакте младих који се узајамно посећују и доказују да раздаљина од хиљаду и по километара више није препрека за успешну сарадњу. Раздаљина није препрека ни за међусобне посете политичара, размену поклона и стално нове тврдње да се ускоро очекује почетак привредне сарадње. Градоначелник Краљева Томислав Илић од пријатеља из Зелене Горе, која је високо котирана у Европској унији, очекује помоћ при конкурисању за средства из њених предприступних

фондова. Очекивали су је, бар на речима, и ранији градоначелници, али још са пријатељима из Пољске нису успели да нађу заједнички језик кад је у питању сарадња у области привреде, а колико ће томе допринети последња посета остаје да се види. Злобници су склони тврдњи да је више од успостављања привредне сарадње повод за овонедељну посету учешће на Веселом спусту. Приче о интензивирању привредне сарадње вероватно ћемо поново слушати већ половином септембра кад они који се спремају на пут у Пољску почну да причају о размени искустава са европским привредницима на овогодишњем Бизнис форуму у Зеленој Гори. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ВРЕДНЕ САРАДЊЕ

29

Проблеми јавних предузећа заједнички

МАГАЗИН

6.7.2014.

РЕШЕЊА УЗ ПОМОЋ ГРАДА

30

- Уз знатне уштеде у пословању Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ до половине године рализовала тек 31 одсто програма пословања. – Претходна година у ЈКП „Путеви“ најуспешнија од оснивања. – Неповољни метеоролошки услови утицали на активности „Путева“. - При готово стопостотној упослености приходи не прате ангажовање и трошкове. – Због примене новог тарифног система за стамбени простор „Топлана“ у прва три месеца очекује губитак од 60 милиона динара. - Ребалансом буџета треба тражити решење како би „Водовод“ обезбедио 24 милиона динара за отплату кредита.

- У завршној фази је изградња зграде са шест станова у Рибници коју је финансирало Министарство грађевина. – Места има за још 35 станова за продају по повлашћеним ценама, али недостају паре за изградњу. – Јавна предузећа кубуре са наплатом потраживања

31

Фото: М. Радовановић

а колико да је локална самоуправа оснивач бројних јавних предузећа и установа стиче се утисак да између њих не постоји адекватна комуникација и довољан степен сарадње. Овакав став произилази из сазнања да су директори јавних предузећа и установа чији је оснивач град једнодушно поздравили идеју да са градоначелником Томиславом Илићем, и његовим сарадницима, поразговарају о проблемима са којима се срећу у раду. Више од чињенице да су били у прилици да се сретну са онима који кроје градску политику, и у знатној мери могу да утичу на рад јавних предузећа и установа, обрадовала их је најава градоначелника да ће слични скупови бити одржавани најмање једном месечно, по потреби и више пута, посебно са директорима јавних комуналних предузећа, односно установа. Сазнање да је оваквих иницијатива било и раније, али да се број учесника већ на првом следећем састанку преполовио да би учешће коначно изостало, довољан је разлог да се истраје у заједничком тражењу решења за настале проблеме. Један од начина да се бар неки реше је и ребаланс буџета који треба очекивати са првим јесењим данима. Као оснивач јавних предузећа и установа и Скупштина града има обавезу према грађанима који пуне буџет, а на састанку се чуло да ни они, а ни опозициони одборници, често нису задовољни понуђеним решењима. Сазнање да локални парламент може да утиче на креирање буџета, али и трошења средстава која се у њега сливају, довољан је разлог за обострано задовољство због начина којим се стварају бољи услови за функционисање локалне самоуправе.

МАГАЗИН

6.7.2014.

М

32

Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ Подржавајући иницијативу за посебне састанке, посебно оних предузећа која се укрштају по тематским основама, директор Дирекције за планирање и изградњу Краљево Ненад

Нерић чињеницу да је у првој половини године реализовано тек 31 одсто програма пословања објашњава бројним јавним набавкама које се везују за овај део године, па су неки радови у току док другима тек предстоји реализација. У Дирекцији за планирање и изградњу је изражено настојање, каже Нерић, да се на најмању меру сведу сви непотребни трошкови, па је на телефонске рачуне потрошено тек четвртина планираних средстава. Слично је и са путаринама где је износ сведен на петину планираних трошкова, код дневница за путовања у земљи испод трећине, а трошкова реперезентације нешто изнад петине. Све указује на јасно опредељење ка штедњи и жељи да планирани програм радова за ову годину буде реализован бар за проценат више од прошлогодишњег, ако не достигне 90 одсто.

ЈКП „Путеви“ И у Јавном комуналном предузећу „Путеви“ верују да се проблеми лакше подносе ако се деле са оснивачем, а директор Милош Гољић 2013. годину сматра најуспешнијом од настанка предузећа. На то су утицали посебно повољни метеоролошки услови што не би могло да се каже за ову кад су знатно утицали на спорију динамику извођења планираних радова. Обилне кише, и штете које су овог пролећа проузроковане, отежале су одржавање путне инфраструктуре која се састоји од 770 километара асвалтираних и преко две хиљаде километара некатегорисаних путева. Лоши временски услови проузроковали су кашњење у реализацији преузетих обавеза на тендеру у вредности од 180 милиона динара, али и додатних 300 милиона по основу искључивог права за одржавање путне мреже. Поред редовних обавеза радници „Путева“ ангажовани су и на отклањању последица елементарних непогода које су у великој мери оштетиле путну инфраструктуру у гледићком крају. Да несрећа буде већа све што је

поправљено након првих бујичних поплава половином априла поново је оштећено у мају, што је захтевало додатно ангажовање људства и механизације како би се омогућио несметан пролаз становништву крајева који су били одсечени од света. Све то утицало је да Надзорни одбор предузећа разматра ребаланс финансијског плана и јавних набавки пре него се извештај о пословњу у претходној години нађе пред одборницима Скупштине града на неком од скоријих заседања.

- У 2014. години имамо око 150 милиона динара вредних послова које нисмо планирали, нити смо очекивали, а пре свега мислим на спортску халу, па они сада ремете комплетан финансијски план и у делу прихода и у делу трошкова. То морамо на неки начин да испегламо кроз ребаланс, јер нови послови захтевају нове набавке које нисмо планирали кад смо радили план с почетка децембра прошле године – каже Гољић. ЈКП „Путеви“ улаже знатна средства у истраживање ради добијања сертификата да камен из каменолома у Лађевцима може да се користи за прављење тампона и свих фракција за прављење асвалта, сем еруптивног материјала и фракција за справљање бетона. Након добрих вести које стижу из Института за путеве очекује се мишљење инспекције за екологију да не мора да се ради процена утицаја на животну средину, јер би то одложило експлоатацију за додатних осам месеци. Од локалне самоуправе се очекује подршка за што бржи завршетак свих административних процедура како би се што пре дошло до експлоатационог права и елабората о резервама и тако елиминисали евентуални проблеми са месном заједницом. Од града се очекује и да са Дирекцијом за планирање и изградњу обезбеди средства за ревитализацију пута до каменолома у коме се налазе резерве за двадесетак година рада. Али, очекује се и да град уплати предвиђенх пет милиона динара, јер при готово стопостотној упослености приходи не прате

33

ангажовање и трошкове, па се једва саставља крај са крајем.

ЈЕП „Топлана“

МАГАЗИН

6.7.2014.

Јавно енергетско предузеће „Топлана“ се налази у инвестиционом циклусу који обухвата радове на два топловода, у Хајдук Вељковој улици и Сијаћем пољу, а очекује се да ће радови трајати до краја септембра како би били готови до почетка грејне сезоне. „Топлани“ предстоји и наплата утрошене топлотне енергије по новом тарифном систему за стамбени простор, па се од Градске управе очекује подршка у превазилажењу проблема који се очекују у првих неколико месеци. Одлука о томе очекује се на једној од следећих седница Скупштине града, најкасније до августа, како се не би дошло у сукоб са оним што прописује закон. Иако је „Топлана“ спремна да се укључи у овај процес у међу периоду се очекује губитак од 20 милиона динара месечно, па се као

34

оправдано намеће питање страха везаног за превазилажење раскорака у финансијским обавезама.

ЈКП „Водовод“ Завршна фаза много пута помињаног КфВ програма подразумева израду и реконструкцију водоснабдевања на територији градског језгра. Динамику радова су и у „Водоводу“ успориле пролећне поплаве, јер су радници и механизација овог предузећа били ангажовани на пружању помоћи становништву угроженом од поплава, а на основу захтева Штаба за ванредне ситуације. Доста дуг кишни период и велика количина падавина која се данима сручивала на град доводили су до честих запушења у канализационој мрежи, па су дежурне екипе биле нон-стоп на терену. Краљевачки „Водовод“ је, према информацијама које су презентиране градоначелнику и његовим сарадницима, једино предузеће које према плану и програму Владе и Министар-

ства пољопривреде и заштите животне средине испуњава услове за приступање изградњи фекалне канализације и постројења за пречишавање отпадних вода. Похвале су стигле, а очекује се финансијска подршка Владе да би се отпочела реализација програма ако Краљево добије између 16 и 17 милиона динара што износи 95 одсто вредности. Од града се очекује да обезбеди недостајућих 5 одсто средстава. Иако је прошле године добијена сагласност за кориговање цена кашњење у реализацији тарифног модела створило је проблем у пословању што је утицало на смањену способност измиривања обавеза у отплати кредита на време. Доста времена је изгубљено око прибављања сагалсности, па би током ове године ребалансом буџета требало тражити решење како би предузеће изашло из проблема и обезбедило 24 милиона динара колико износи годишња обавеза према кредитору.

Без обзира не честе поплаве водотокова „Водовод“ се бринуо о исправности воде, која је по свим параметрима исправна за пиће, а ни у једном тренутку није био угрожен рад и снабдевање грађана водом. Проблема све више има са наплатом која је пала на најнижи ниво, па службе покушавају да ухвате корак, да се грађани консолидују како би могло да се врши нормална наплата за пружене услуге.

ЈКП „Чистоћа“ И док радници „Чистоће“ свакоденвно обављају редовне послове ванредно су максимално ангажовани на чишћењу терена после поплаве. Неповољни метеоролошки услови током целог пролећа неповољно су се одразили на одржавање зеленила и траве, па није урађено све што је планирано за прву половину године, али се очекује да би већ почетком друге могло да се надокнади изгубљено време и уради све што је предвиђено програмом за ову годину.

„Чистоћу“ очекује и решење великог проблема везаног за проналажење локације нове депоније, јер је постојећа већ пуна и ускоро неће моћи да задовољава потребе све већег града. Проблем ће посебно доћи до изражаја за годину, или две, а ништа мањи није ни проблем гробаља чији су капацитети већ испуњени. Као и остала јавна предузећа и „Чистоћа“ кубури са наплатом, а у предузећу верују да би и овај проблем могао да се реши.

Општинска стамбена агенција Општинска стамбена агенција се бави изградњом станова за социјално становање, а оно се разликује од становања у заштићеним условима које је у надлежности Центра за социјални рад. Ово код грађанства често ствара забуну, па и они који немају право да конкуришу долазе и обраћају се са захтевима. У завршној фази је изградња једне зграде са шест станова у Риб-

ници коју је са петнаестак милиона динара финансирало Министарство грађевина, а толико је и учешће града. Зграда би требало да буде готова за тридесетак дана када се очекује расписивање конкурса и усељење најкасније за два месеца. Очекивало се да прошле године отпочне изградња сто станова, али због проблема у држави програм није реализован, па су у Општинској стамбеној агенцији гајили наду да би то могло да буде реализовано током ове. Како ствари тренутно стоје ни то није реално, па треба чекати нека нова времена. Од реализације се очекивала добит, а пошто је изостала у финасијском извештају се појављује губитак од милион и сто хиљада динара. На катастарској парцели на којој се завршава зграда има места за још 35 стамбених јединица, па се са садашњим извођачем радова разматра могућност изградње станова који би се продавали по непрофитним ценама. Т. Радовановић

35

Без длаке на језику

МАГАЗИН

6.7.2014.

ВРЕМЕ ПОЛИТИЧКИ ТРИКОВА

36

- Бивши градоначелник је поднео оставку јер међу страначким колегама није имао никога ко би га подржао, нити је имао тим са којим би могао да ради. - Први пут од кад постоји обновљени парламентаризам у Србији градоначелник Краљева је изабран из странке која има два одборника. - Сумња се и да би нови мост преко Ибра отворио за инвестиције део града са десне обале Ибра сем што би донео корист малом броју оних који су тамо обезбедили плацеве. - Нови закони о спорту и приватизацији отварају простор да држава евентуалном купцу прода нову спортску дворану и присвоји чак 95 одсто добијене вредности, а граду који је уложио средства чији коначни исход још није познат остане тек 5 одсто знатно ниже суме од оне уложене у изградњу.

- Да се није умешала држава аеродром и карго центар у Лађевцима би одавно били завршени

Фото: М. Радовановић

ИХ

Др Љубиша Јовашевић

37

38

МАГАЗИН 6.7.2014.

ромена градоначелника на половини мандата није уобичајен случај у српској политичкој пракси. Сазнање да се то догодило у Краљеву указује на бројне несугласице међу члановима коалиције на власти које су, тако је бар званично саопштено, до те мере утицале на погоршање здравственог стања сада већ бившег градоначелника да је био принуђен да поднесе оставку. И мада се у политичким кулоарима и после скоро месец дана оставка коментарише на различите начине мало је оних који су спремни да јавно искажу став о ономе што се дешавало у владајућој коалицији, а што је утицало на оставку градоначелника Краљева. На позив да прокоментарише политичка дешавања у последњих месец дана, а и током две претходне године, одазвао се председник Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић који је и у време честих наступа у локалном парламенту безброј пута показао како нема длаку на језику. Основни закључак је да опозиција у два последња мандата није ни постављала ни смењивала градоначелнике, а из Покрета за Краљево стиже потврда да његову оставку нису тражили ни ове године због уверења да је сада већ бивши најкомпетентнија личност међу члановима владајуће Српске напредне странке. То се констатује не на основу доброг што је учинио за град, него сазнања да није урадио ништа толико лоше као што је случај са неким другим одборницима ове странке. Са друге стране верује се да је градоначелник поднео оставку јер међу страначким колегама није имао никога ко би га подржао, нити је имао тим са којим би могао да ради.

- Човек очигледно није желео да сутра одговара због нечијег лошег рада, или евентуалних манипулација које би из таквог конгломерата оних који су око њега могли да настану. Са друге стране, неуобичајено је изабран нови градоначелник из странке која има два одборника од којих је један управо он. Ово је први пут од кад постоји обновљени парламентризам у Србији да једно такво место припадне странци која има мање одборника

П

него ДСС, СПО, Бранко Капларевић и његова група грађана или распаднути Г17 – каже др Јовашевић. Одлука одборника Покрета за Краљево да не подрже новог градоначелника заснована је на жељи да га сачувају од оних који су га предложили, а како није поуздано јасно ко је то учинио очекују да виде ко се иза тога крије и које су намере органа предлагача. Иако би се могло учинити да је независни одборник Раде Ерац, који је покренуо кампању за оставку градоначелника, јачи од Извршног одбора Српске напредне странке, на чију се препоруку да покрене поступак смене градоначелника још у децембру прошле године оглушио краљевачки Градски одбор, из визуре Покрета за Краљево чини се да то није тако. Много више су на то утицале друге околности, јер кад би један одборник, без обзира на квалитете, имао моћ да то учини логично би било очекивати да заузме његово место. Како се то није догодило изводи се закључак да је бивши шеф одборничке групе Нове Србије не размишљајући превише промишљено реаговао интуитивно. Све упућује да није имао подршку са стране нити је умешан у евентуалну заверу против бившег градоначелника. Одлазак првог човека Краљева повод је за подсећање на бројна обећања и најаву многих пројеката од којих ништа није реализовано, а није завршено ни оно што су започели претходници. Др Јовашевић подсећа да је за две године урађен план за Краљевград и запослени многи људи који припадају Српској напредној странци, али и чланови породица локалних функционера Социјалистичке партије Србије. И то је, верује он, велики помак с обзиром на њихов утицај у граду.

- Имали смо промоцију у најмању руку кич погледа на нешто што би требало да буде симбиоза средњовековног и модерног града. Имали смо причу о 800 постеља које треба да буду напуњене, јер је неко посматрао аутомобиле како долазе из Рашке, Новог Пазара и са Косова не знајући да су ти

аутомобили у транзиту и да за два сата прођу половину Србије која је постала мала земља, па нико неће бити уморан да напуни хотел од 800 места. Ми не можемо да напунимо Термал, Турист и пар других приватних хотела у Краљеву, у којима има неколико ноћења дневно, а неко је размишљао о 800 места у Ибарској клисури где нема простора ни за шта сем за пролаз аутомобилом. Или се евентуално радило о томе да се некоме плати пројекат краљевског града, да се избегну конкурс и тендер, па да заради неколико хиљада евра на основу компјутерске анимације. Нереално је да држава стане иза пројекта који кошта 50, 60 милиона евра, што је после смањено на двадесетак милиона. Према томе очигледно је да се ради о људима који нису били едуковани да се баве ни пропагандном преваром – каже др Јовашевић. Међу неиспуњена обећања убраја се пресељење позоришта у зграду Дома Војске Србије и формирање Дома културе о чему је одлука изгласана у локалном парламенту. Након тога нико није објаснио одборницима зашто се одустало од преузимања Дома друштвених организација под изузетно повољним условима, што је наговештавало значајне уштеде током наредних 99 година. Покрет за Краљево се од првог помена о изградњи малих хидроцентрала на Ибру противио реализацији те идеје, а сазнање да се од тога одустало схвата као веома лепу информацију. Ипак остаје сумња да су инспиратори изградње подигли неке паре из фондова Европске уније и тиме се задовољили. Противљење изградњи засновано је на нестабилној левој обали Ибара што би се приликом евентуалног пуцања бране катастрофално одразило на половину града. Тридесет метара висока брана код Лакта на нестабилној обали од елемената као што су шкриљац, кречњак, сига и доломит не може да обезбеди сигурност, па би у случају хаварије био поплављен велики део града, посебно у Жичи, Конареву, Ковачима и Сијаћем пољу где живи више становника него у ужем градском јез-

39

МАГАЗИН

6.7.2014.

гру. Давно је познато да се у локалном парламенту представници власти и опозиције разилазе у више од 95 одсто случајева. У том контексту др Јовашевић посматра и изградњу моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице која може да се оправда са мало аргумената. Сем што неће бити део обилазнице све је увреженије уверење да би додатно довео тешке камионе у центар града. Сумња се и да би мост отворио за инвестиције део града са десне обале Ибра сем што би донео корист малом броју оних који су тамо обезбедили плацеве.

- Треба видети на кога се воде ти плацеви, ко је стварни купац и ко је иницирао изградњу овог моста. Нека коначно почну да раде полиција, тужилаштво и људи који се тиме баве, или не могу то да раде јер нема политичке воље да се то истражи. Политичке воље нема зато што у политици Србије први пут добијамо нешто ново, а то је где ја стадох ти продужи. Ако се ради о неком криминалу, а можда се то односи и на политички криминал,

40

тамо докле сам ја стигао а више не могу даље, ти настави – каже др Јовашевић. С времена на време се у Краљеву помиње изградња неког од мостова преко Ибра, а ових дана се поново актуелизује питање висећег у нивоу Градске терасе. Ова идеја стара је 14 година, а део је обавезе инвеститора изградње према Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“ на име дозволе за градњу Градске терасе. Иако је инвеститор добио дозволу, и изградио објекат, пешачки мост никада није направљен, а на њега подсећа само компјутерски приказ широког висећег моста који води негде према Столовима. Бројне замерке упућене су и ка реализацији других инфраструктурних објекта и за сваку од њих у Покрету за Краљево имају логично објашњење. Посебном скепсом обавијена је изградња спортске дворане у Рибници због страха да би могла да запошљава и више десетина људи, а не може да заради ни средства потребна за текуће одржавање. Уз то нови закони о спорту

и приватизацији отварају простор да држава евентуалном купцу прода објекат и присвоји чак 95 одсто добијене вредности, а граду који је уложио средства чији коначни исход још није познат остане тек 5 одсто од знатно ниже суме од оне уложене у изградњу. То је, верује др Јовашевић, данак који локална средина плаћа централизованој држави. Ништа више оптимизма не пружа ни изградња карго центра поред Аеродрома „Морава“ која се протеже у недоглед само као предизборно обећање бројних политичара од 2001. године. Једина новина је залагање да се Тавник, на чијој територији треба да буде лоциран, припоји општини Чачак како би што већи део овог комплекса био на територији те општине. И конверзија војног аеродрома у цивилни изузета је из ингеренције града још 2010. године када је обавезу градње преузела држава, па пошто није могла да га направи припојила га Аеродрому „Никола Тесла“ са којим ће у будућности делити заједничку судбину. Више од тога поражава сазнање

да би, по информацијама које долазе из Покрета за Краљево, евентуално запослени долазили из Београда аутобусом у сменама од по 12 сати. То наводи на закључак да са подручја Краљева и околних градова посао неће добити нико сем евентуално политички подобних. Преовладава и уверење да би пројекат, да се није умешала држава, одавно био завршен.

- Друго је питање оправданости пројекта за путнички саобраћај. Било је наговештаја да се велике трансконтиненталне линије упућују на тај аеродром који би одржавао везе са Далеким Истоком, Јужном Америком и афричким земљама. У карго центар је требало да уђе робна кућа у Лађевцима са хладњачом, а једна фирма из Лихтенштајна регистрована за превоз робе била заинтересована, и добила гаранције, за превоз до Москве и извоз углавном пољопривредних добара. То је било у мају и јуну 2010. године, да би у јулу стигло решење министра Динкића којим се одузима инвестиција. Оно што је до тада уложено никад није враћено градовима, а

протокол о градњи је потписало њих десетак из непосредне околине. Треба знати и да аеродром нема никакво оправдање за путнички собраћај. Ту би евентуално могли да лете мањи млазни авиони и одређене туре за Копаоник у току зимског периода, али не и стални саобраћај, јер није исплатив ни у Нишу и Београду зато што велики европски аеродроми постоје у околини, у Букурешту, Темишвару и Софији – каже др Јовашевић. Иако је око урбане регенерације насеља у Доситејевој улици заокружена лепа прича још нема ни назнака правног оквира, нити уговора који би указивали на почетак реализације значајног инвестиционог пројекта у који велику наду полаже око хиљаду становника. Сем прича које су служиле да се умире грађани који су након протеста испред својих зграда долазили и пред зграду Градске управе још није ништа урађено. Покрет за Краљево узрок таквом стању види у владавини Демократске странке која се заснивала на копирању свега што је рађено у Београду, а то су мостови, спортске хале,

кредити за јавна комунална предузећа што је и град довело у незавидну ситуацију.

- Мислили смо да је време политичких трикова прошло, а данас видим да није с обзиром на велики број људи који су припадали суштинском језгру Демократске странке, а нашли ухлебљење у Српској напредној странци. Беба Поповић је почео да прича како је на власт довео Вучића, вероватно пре тога и Ђинђића, Горан Весић се ухлебио у СНС, а плејада људи из Динкићеве странке су постали врло важни и утицајни у овој странци. Ја постављам питање да ли је могуће да сви који су од почетка правили Српску напредну странку буду заборављени, или су то били људи који нису имали одређени ниво образовања и струке, па су морали да буду маргинализовани да би експерти који су се доказали у ових десетак година на великим државним пројектима типа приватизације, беде и очаја могли да наставе свој пројект до краја – каже др Јовашевић. Т. Радовановић

41

6.7.2014.

Сто година од почетка Великог рата (3)

МАГАЗИН

ЕВРОПСКО БУРЕ 42 БАРУТА

- Половину аустроугарских трупа Пете и Шесте армије чинили су Хрвати, једну четвртину Срби и Муслимани, а другу Мађари, Чеси и Немци.

- Прва савезничка победа у рату извојевана на Церу дочекана је са великом помпом у Енглеској, Француској и Русији што је наговештавало пропаст аустроугарске царевине. - Војвода Путник је сматрао да је рат изгубљен, па је предлагао да се са Аустроугарима склопи сепаратни мир, али регент Александар и Живојин Мишић на то нису пристали, па овај предложи контраофанзиву која почиње 2. децембра на дан када је Пета армија аустроугарске војске тријумфално ушла у Београд. - Док су све телеграфске агенције у свету очекивале коначну капитулацију Србије изненада стиже вест да су аустроугарске трупе потучене до ногу, а заробљен огроман број војника, топова, муниције и хране што је запрепастило читав свет

43

есец дана након сарајевског атентата Аустро-Угарска је објавила рат Србији, а ратне операције су отпочеле дејством артиљерије са леве стране Саве и Дунава на Београд и Смедерево који су већ првог дана готово сравњени са земљом. Аустро-Угарска је имала такозвану Балканску војску састављену од Друге, Пете и Шесте армије чији је задатак био да изврше агресију на Србију. Пета армија је била распоређена у Семберији, Шеста јужно од ње на простору Власенице и Горажда, док је Друга армија била у Срему. Командант целе Балканске војске, уједно и Шесте армије, био је генерал Оскар Поћорек, Петом је командовао генерал Либеријус фон Франк, а Другом генерал Беме Ермоли. Виши архивски саветник краљевачког Историјског архива Милољуб Арсић објашњава да је српска Врховна команда имала на располагању око 400 хиљада војника сврстаних у три армије. Командант целокупне војске био је регент Александар Карађорђевић, начелник Генералштаба војвода Радомир Путник, а његов заменик генерал Живојин Мишић. Првом армијом је командовао генерал Петар Бојовић, Другом генерал Степа Степановић и Трећом Павле Јуришић Штурм. За разлику од аустроугарских трупа, које су биле изванредно добро наоружане обучене и опскрбљене муни-

МАГАЗИН

6.7.2014.

М

44

цијом, храном и свим што је потребно за ратна дејства, српска војска није имала довољно пушака и муниције, хране, а ни одеће и обуће. Само први позив је имао комплетну војничку униформу, други који су чинили војници старости од 32 до 38 година само шињел и шајкачу, а трећи позив није имао ништа, па су војници ратовали у својим оделима. Иако су аустроугарске трупе биле боље наружане и опремљене предност српских трупа огледала се у ратном моралу и војним вештинама, посебно код официрског кадра. Арсић подсећа да је, по завршетку рата, немачки лист „Рундштау“ објавио чланак у коме се каже да је у целом светском рату најбољи официрски кадар имала баш српска војска. Иако је била слабо наоружана српска војска је била мотивисана да брани државу, а богато искуство из балканских ратова допринело је да пружи жесток отпор агресору. Офанзива Балканске војске изненадила је српску Врховну команду која је очекивала напад са севера. Повод за то било је сазнање да је Аустрија све војне операције против Турске у 17. и 18. веку започињала баш из овог правца и водила долином Мораве и Вардара. Аустрогарска команда је направила план по коме главни напад иде из Босне преко Дрине, па је српска Врховна команда била принуђена да у кратком времену прилагоди план одбране и на дринско ратиште распореди

армију под командом Павла Јуришића. Прву Армију је распоредила према Смедереву и Дунаву, а Другу лоцирала између ове две како би могла брзо да пружи помоћ тамо где буде требало.

- Прелазак трупа преко Дрине почео је у августу кад су успели да поставе понтонске мостове и врло брзо, уз огромне губитке, пређу на територију Србије. У првим сукобима посебно су се истакли Јадарски четнички одред, под командом војдоде Војина Вука, и Рудничког четничког одреда, под командом Воје Танкосића. Четници су као добро обучени герилски ратници правили прави ршум међу аустроугарским трупама, јер би се ноћу увлачили у позадину масовно уништавајући поједине одреде војске, па је код ње завладао невероватан страх од српских четника. Кад је касније Танкосић погинуо аустроугарске новине су објавиле његову слику са назнаком да је погинуо непријатељ број један њихове царевине. Пета и Шеста аустроуграска армија кренуле су преко брдовитог, и за извођење ратних операција тешког, терена планина Цер, Гучево и Јагодња. Начелник Генералштаба војвода Радомир Путник је извршио рокаду Друге армије, па је комбинована Моравска дивизија из њеног састава добила задатак да што пре избије на Цер који је био кључ рата у овом делу Србије, а након усиљеног марша долази до чувене битке која се води од 16. до 19.

августа 1914. године. Губици су били огромни на обе стране, а одлучујућа битка вођена је за врх планине Косанин град. До изненадног судара је дошло ноћу када су српске трупе које су журиле на Цер наишле на једну ландверску дивизију аустроугарске војске. Случајно су натрапали на њих док су спавали, па је дошло до првог сукоба који не престају све до 19. августа, а поједини положаји су по неколико пута прелазили из руку једне и друге војске – објашњава Арсић. Половину аустроугарских трупа Пете и Шесте армије чинили су Хрвати, једну четвртину Срби и Муслимани, а другу Мађари, Чеси и Немци. Ово је рађено плански како би се завадили Јужни Словени и ратовали између себе, а овај податак се крио дуги низ година. Највећи број војника регрутован је на територији Босне, Хрватске, Војводине, Лике и Баније, па су Хрвати и Срби Личани и Кордунаши ратовали против Шумадинаца. Након прве велике битке на Церу генерал Степа Степановић је успео да разбије аустроугарске трупе и натера их на повлачење, а Срби да ослободе Шабац који је заузела дивизија под командом генерала Крауса. До краја августа, осим заробљеника, ни један аустроугарски војник није остао на територији Србије. Степа Степановић је за успешно командовање добио чин војводе, а прва савезничка победа у рату дочекана је са великом помпом у

Енглеској, Француској и Русији што је наговештавало пропаст царевине. То је веома негативно одјекнуло у АустроУгарској, а истовремено знатно подигло морал српске војске. Суочени са кризом на Источном и Западном фронту на Марни савезници су тражили од српске команде да пређе у контраофанзиву и настави са гоњењем аустроугарске војске и са

друге стране Дрине, Саве и Дунава. Иако није била довољно оспособљена, нити имала довољно понтона, Врховна команда је, под притиском савезника, наредила да војска са црногорском код Вишеграда пређе на територију Аустро-Угарске, па су успели да допру до Пала надомак Сарајева, а српска војска је прешла у Срем, и код Земуна, на територију Аустро-Угарске где је доче-

45

МАГАЗИН

6.7.2014.

кана са великим одушевљењем локалног становништва. Аустроугарске трупе су врло брзо прешле у контраофанзиву, па је у Червентији на Легету дошло до краха Тимочке дивизије којом је командовао Владимир Кондић. Створен је хаос кад је попустио понтонски мост, па се удавио велики број војника који нису знали да пливају, а у операцији је страдало више од четири хиљаде војника које су потерале аустроугарске трупе. Контића је Војни суд осудио и више никад није био у активној војној служби. Иако је пред крај августа, и почетком септембра, било јасно да је српска офанзива пропала Оскар Поћорек није одустајао од намере да сломи кичму српске војске и већ почетком септембра из Босне покреће нову офанзиву са 5. и 6. армијом. Друга се већ повукла на руски фронт, а у Срему је остала само једна дивизија по командом генерала Крауса.

- Нова офанзива почиње битком на Дрини где су вођене крваве борбе током целог септембра и октобра у чувеним биткама на Гучеву и Мачковом камену. Срби су претрпели велике губитке, а пао је и морал, па су морали

46

да се повлаче постепено бранећи сваку стопу територије. На морал војске посебно је утицала несташица артиљеријске муниције, а и становништво је, плашећи се зверстава које су чинили аустроугарски војници у августу кад су убили хиљаде цивила, жена и деце, почело масовно да бежи. Догађај из августа био је повод да председник српске владе позове чувеног криминолога Арчибалда Рајса да истражи те злочине што је он и учинио и упознао западну Европу са зверствима аустроугарске солдатеске. Већ се осећа деморализација, а нормално повлачење кроз блато по расквашеним путевима, којима се артиљерија врло тешко пробијала, успоравале су масе деце и жена који су закрчили путеве – прича Арсић. Одлука о повлачењу на десну обалу Колубаре донета је након што се после рањавања команданта Петра Бојовића, и одласка на лечење, Прва српска армија готово распала, па је Путник упутио генерала Живојина Мишића да преузме команду и издвоји је из контакта са аустроугарским трупама. И аустроугарске трупе су биле максимално исцрпљене, а пошто су пу-

теви били потпуно уништени није могла да им буде достављена храна, па су се углавном снабдевале пљачком. Трупе су биле толико заморене да су стале испред Сувобора кад је Поћорек наредио 5. армији да са севера крене ка Београду, јер је сматрао да је српска војска уништена. И док је српска Врховна команда чекала да јој стигне муниција из Француске и Грчке Живојин Мишић доноси судбоносну одлуку да реорганизује Прву армију. Французе су успели некако да до Србије допреме контигент муниције, а део и Грци из ратних резерви. Кад су аустроугари сазнали да муниција стиже њихов агент хрватског порекла је са бугарским комитама организовао рушење моста преко Вардара код Велеса како би спречио допремање топовске муниције коју су војници претоварали са воза и преносили преко реке до другог који је чекао и возио до Ниша. Када је муниција калибра 75 милиметара стигла на фронт испоставило се да не одговара српским топовима, јер су чауре граната биле 2,5 милиметра дуже, па су у Нишу морали да их расклапају, а чауре шаљу у крагујевачки Војнотехнички завод где су краћене за 2,5 мм, да би биле вра-

ћене у Ниш, пуњене барутом и гранатом, па слате на фронт. Локомотива са једним вагоном је нон-стоп путовала између Крагујевца и Ниша док се није обезбедило довољно граната. Живојин Мишић је повукао армију до Горњег Милановца и Рудника, успео да одмори војску и попуни је новим регрутима из Македоније, а цела генерација подофицирске школе у Скопљу од 1.3000 каплара је пре завршетка школовања ангажована и распоређена у све српске армије да подигну морал војске, јер више није имало људства да се попуне проређени редови. Војвода Путник је сматрао да је рат изгубљен, па је предлагао да се са Аустроугарима склопи сепаратни мир, али регент Александар и Живојин Мишић на то нису пристали, па овај предложи контраофанзиву која почиње 2. децембра на дан када је Пета армија аустроугарске војске тријумфално ушла у Београд.

- И док се организовао свечани дефиле српска војска успева да разбије 6. армију на Сувобору, ослободи Ваљево и натера је у бекство. Друга и Трећа армија преузимају гоњење тако да је од 3. до 15. децембра Србија била потпуно очишћена од аустроугарских

трупа које беже бацајући оружје, па од тада потиче изрека „Казуј стрина где је Дрина“. Бацали су ранце и муницију, остављали топове, каре, коње и гледали само што пре да побегну док су их српски војници пратили у стопу и убијали. Тек кад су успели да се дочепају Дрине, и пређу на другу страну, освестили су се, пребројали губитке и констатовали да су огромни. Док су све телеграфске агенције у свету очекивале коначну капитулацију Србије изненада стиже вест да су аустроугарске трупе потучене до ногу, а заробљен огроман број војника, топова, муниције и хране што је запрепастило читав свет. Због тога се Колубарска битка, после које генерал Живојин Мишић добија чин војводе, и данас проучава на свим војним академијама, јер је армија која је већ била разбијена, и на ивици опстанка, у року од три дана успела да се реорганизује и потпуно разбије гониоце што је јединствен пример у историји ратовања. То је толико подигло углед Србије да је Бугаерска, која је била спремна да нападне, одустала а годину дана је одложен улазак у рат Италије у којој је јавно мњење захтевало да се раскине савез са централним силама и укључи у рат на страни

Антанте. Битка је имала огромни значај јер све до краја те године није било ратних операција на територји Србије која је могла да живи у релативном миру. На велику несрећу аустроугарски војници су на територију Србије донели пегави туфус који је прво захватио војску, па је почео масован помор војника. Болесни су одлазећи кући и проширили тифус по целој Србији тако да је настрадао огроман број цивилног становништва, далеко већи него од ауструоугарског метка – каже Арсић. Тифус је харао Србијом до краја првог квартала 1915. године и тек у априлу је, захваљујући медицинским мисијама Енглеске, Француске, Русије и огромном напору домаћих лекара, зараза сузбијена. Многи лекари су подлегли тифусу, са њима и чувена сликарка Надежда Петровић која је била болничарка у Ваљеву. Губици су у целој Србији били стравични, а целе породице заражене тифусом умирале су у року од седам дана, тако да у једном периоду није имао ко да сахрањује умрле. Ово је у народу остало познато као црна смрт, а тему је веома добро обрадио Добрица Ћосић у роману Време смрти. Т. Радовановић

47

48

МАГАЗИН 6.7.2014.

IN MEMORIAM

МИРОСЛАВ АРАНЂЕЛОВИЋ 1925 - 2014

49

50

МАГАЗИН 6.7.2014.

Мирослав Аранђеловић – једини из групе која је преживела стрељање

- До пред крај живота Миро содаџија је задржао младалачки дух и веселу нарав коју ништа није могло да промени, ни сиромаштво у детињству, ни рани губитак оца, ни стрељање и још једно хапшење за стрељање, ни рањавање на Сремском фронту, ни дискриминаторски однос социјалистичких власти према ситним занатлијама приватницима, а ни друге невоље. - Ипак, са децом и унучићима не може да се не поноси, јер су они његов највећи успех и остварење снова

Фото: М. Радовановић

ДУХ СНАЖНИЈИ ОД РАФАЛА

51

52

МАГАЗИН 6.7.2014.

време интервенције НАТО-а ради заустављања рата на Косову, 1999. године, комшије су се збијале уз Мирослава Аранђеловића: „Тебе неће метак, па где ти – ту и ми!“, говорили су мало у шали, али и прилично у збиљи. Да је то тачно јасно је свакоме ко зна да је он преживео стрељање у Краљеву, и то не једном већ два пута, да је преживео рањавање на Босуту 1944. године, као и још много недаћа које су се калемиле на његов живот. И, уместо да од свега тога постане зловољно џангризало, он остаје ведрог духа до дубоке старости и сви га познају као добричину и шаљивчину, као и у време његове младости.

У

Стрељање – први пут Рат је Мирослава, родом из Малог Боњинца код Власотинца, затекао у Краљеву као содаџијског шегрта. Његова мајка Роса, млада удовица – Мирослав чак није ни запамтио оца Рајка – није могла да издржава њега и сестру Виду, па је морао „у печалбу“, у Краљево на содаџијски занат. Учио је како се праве сода-вода и клакер, тимарио коње и коњском запрегом развозио соду по бројним краљевачким кафанама у којима се ни један дан није могао замислити без шприцера. Док је радио, деца из Јевремове и осталих улица Старе чаршије, а међу њима и потоњи адвокат Мијат Ивановић, чекала су да пукне која флаша током пуњења и да се домогну кликера стакленца којим су затваране флаше клакера - како би имала неопходан реквизит за најпопуларнију дечју игру. Тако су текли дани док није избио рат. Почетком октобра, Старом чаршијом су се разлегали повици младића из шуме: „Устајте! ’Ајдете са нама да ослободимо Краљево!“. Кад их Немци појуре, они беже преко Ибра, а Краљевчани остану шћућурени у својим кућама, у страху од одмазде. Црне слутње су се брзо обистиниле. Најпре се чуло да су радници затворени као таоци. Причало се свашта – да ће бити спроведени у заробљеништво, на рад или слично, али никоме није падало на памет да ће сви бити

стрељани. У зору 14. октобра, Немци су зашли по кућама, првенствено Старе чаршије, и почели да купе мушкарце редом. Мирослав је гледао поворке људи са рукама увис. Ускоро је и он био међу њима. У лагеру су га дуго саслушавали. Носио је неке немачке цокуле – купио их од неке жене која их је добила од Немца коме је прала веш. Нису му веровали, мислили су да је убио Немца и узео му цокуле. Следећег јутра је видео групу људи како нешто копају. Предвече, одвели су групу људи, а он је остао у другој, која је била „у приправности“. Где су ове одвели – нико није имао идеју. Онда је дошао ред на групу у којој је и он био. Тукли су их кундацима да иду напред. Није могло да се бежи, јер је Немаца било на сваком кораку. Стигли су пред ископану раку. Мирослав погледа шта је било са претходном групом: попадали као снопље, јаучу, крвави. Мирославу се мути у глави. Чује како његова група виче: „Живела Југославија! Живео краљ Петар!“. А онда рафали с једне и друге стране, „маказе“. Сви падају. И Мирослав с њима. Или делић секунде пре њих. У току ноћи долази себи. Чује неки разговор и препознаје комшију, Вита пекара. Прилази им. Виде му крв на леђима и врату. Но, није била његова. Пошто су га опипали – јер он, умртвљен губитком свести, није знао да ли је рањен или не – закључили су да га метак није ни окрзнуо, крв је била са лешева што су га покрили. И његовог газде, који је био одмах до њега.

Стрељање – други пут Вита Перић био је рањен у руку. Била су ту још двојица. Договоре се да беже из лагера. По двојица. Мирослав с Витом. Пођу ка Грдичкој коси. Мирослав чучне, па се Вита пребаци преко високе бетонске ограде и жичане заштите по врху преко Мирослављевих леђа, а онда и Мирослав успе да пређе. Пођу ка Грдици, али код старог тунела немачки пси почну да лају на њих. Немци бацају ракете и пуцају. Немају куд, него у гробље. Витова рука

крвари. Не помаже марамица којом су је превили. Оду код неке Витове познанице, која живи у близини. Она их најури. Они поново у гробље. Ни двадесет минута није прошло, долазе Немци: она их пријавила, сматра да спасава своју главу тиме. Немци претресају капелу, све претражили, али њих двојицу нису нашли. И следећу ноћ проводе под гробљанском врзином, али више нису могли, јер их је морила и глад и жеђ. Куда, кад је блокада невиђена? Ипак, пођу. До цркве су ишли заједно, а онда се одвојили. Код садашњег ватрогасног дома – Ружа (Димитријевић) кафеџика плаче: два сина и муж јој стрељани. Даје Мирославу два сифона да изгледа да је, као, у послу и он тако прође поред трошаринске ваге и дође кући у Јевремову улицу (сада Скопљанска). И код куће плач. Газдарица Мила Митровић води га на таван, да га сакрије и сачува – уместо сина који је стрељан, а муж такође ухапшен за ново стрељање. На тавану је крила Мирослава, хранила га и пазила. Крв кључа у Мирослављевим венама. Не може да мирује. Чује добошара Радосава Целића како чита поруку немачких власти да сви који имају више од 14 година дођу у општину (потоњи шах-клуб у главној улици) да овере лична документа. Газдарица схвата превару и не да Мирославу да иде, али он – мора. Оверили му личну карту и он, срећан, иде градом, поздравља познанике, пре свега из кафана којима је носио соду: „Лондон“, „Златни Праг“ прекопута... У „Шар планини“, народној кујни, поједе сутлијаш. Прошета до споменика, па се врати. Пусте улице, али код суда гужва и немачки камиони. Мирослав схвати о чему се ради, покуша да побегне, али Немци вичу, зову га, убацују у камион. Деца јавила газдарици Мили и она дошла, донела му хране, плакала... Ову групу сместе у исту халу где је Мирослав био и првог дана стрељања. Ту је провео цео дан. Онда почиње прозивка: да се јаве они између 16 и 60 година, остали – на страну. Мирослав је рођен у априлу 1925. године и већ има 16,5 година. Ипак, стаје са

53

МАГАЗИН

6.7.2014.

млађима. Са сином власника „Буренцета“ прича како је извођен на стрељање. Кад су њихову групу постројили, Мирослав уздахне: „Одосмо на стрељање. Опет...“ Али опет је срећа била на Мирослављевој страни. Одустаје се од вођења те групе на стрељање. Њих потрпају у камион, збијене – много их је. Одведу их у „подрум“, затворске просторије иза „Кабларове“ управне зграде. Преноће стојећи, јер није било места да се седне. Ујутру тумач неколицину издваја и води у касарну (садашња зграда „Леснине“). Ту чисте клозете, гуле кромпир, одлазе на Берановац да секу шуму поред пута како партизани не би из ње пуцали на немачке камионе. Мирослав са коњем и колима посечено дрвеће вози у касарну. Двоја кола у касарну, трећа газдарици. Тако и са купусом, са кукурузом... Увече их пуштају кући, али нико није смео да се не врати – блокада велика, нашли би га и на месту стрељали. Но, неко од тих немачких војника долазио је код Мирослава на

54

клакер, препознао га, дао му објаву да може слободно да се креће. Дође кући – чека га стриц Станимир, необријан: чуо да је било стрељање, мисли да је и Мирослав стрељан. Зове га да се врати у село. Како, кад су тамо и четници и партизани и Бугари и Немци! Оде, али га тамо Бугари ухапсе и отерају у Софију на принудни рад. Копају неки бунар. Софија бомбардована, па рашчишћавају град, ваде лешеве. Са Стојанчом Мијалковићем и отуда побегне. У селу се деле: ко у четнике, ко у партизане. Мирослав се определи за партизане.

И сва остала „стрељања“ Никола Баста, Мирослављев старешина у јединици, зна његову историју и штити га у свакој прилици. Ипак, јединица оде на Сремски фронт, а тамо – кланица. Кланица на фронту, кланица у болници. Руски лекари – не лече, већ секу! Мирослав рањен у руку, рука се инфицирала, одреде га за

операцију, то јест ампутацију руке. Како то да дозволи?! Побегне кроз прозор и – рука је спасена. После рата није хтео у партију, није ни хтео ни знао да се меша у политику, остао је содаџија. Но, социјалистичке власти све што није државни сектор проглашавају непријатељским: плаћа порез већи од укупне зараде, мучи се. Жени се Љубинком, рођеном Миновић, и добијају двоје деце. Деца одлични ђаци, али никада да добију стипендију, јер је отац приватник. Тако их сам школује и они завршавају електротехнички факултет, односно политичке науке. Сем школовања, Мирослав својој деци обезбеђује још много тога, пре свега – путовања по свету, а на нека и сам иде будући да је авантуриста и увек жељан да види нешто ново и упозна непознато. У међувремену, Мирослав има и неколико удеса из којих излази неповређен, сем последњег, када је сломио кук, што му је знатно умањило покретљивост и виталност, али не и спремност на шалу и авантуру.

Једина Мирослављева унука је професор клавира, а два унука су школована у Енглеској. Један је завршио студије на Оксфорду, докторирао на Кембриџу и, са 28 година, постао и предавач на Кембриџу, за област информатике. Млађи је студирао на Кембриџу, а сада је на докторским студијама на Оксфорду, такође из области информатике. Њих троје су понос и непресушни разлог радости Мирослава Аранђеловића и његове супруге Љубинке, са којом је већ 62 године у браку. По његовом ведром духу, свак би рекао да је све невоље заборавио. Ипак, ноћу, још увек, има кошмарне снове и сви ужаси на кратко оживе. Зато је Мирослав под старе дане почео да се „бави“ политиком, то јест сврстао се у противнике режима који је водио у рат и није пропустио ни један једини дан демонстрација у Краљеву.

Градске НовИНе 16. октобра 2009. године

55

Необичне судбине (2)

МАГАЗИН

6.7.2014.

ЖИВОТ ПОД ЛУПОМ

56

- У Центру за културу и пропаганду „Сутјеска“ било је 2.500 малих застава које су постављане у сваки од три носача на бандерама што је опраном и умивеном граду пред државни празник давало потпуно нов изглед.

- Државне заставе истицане су на свакој радњи, предузећу и установи и свака је за разлику од данас све ређих била чиста и уредно испеглана.

- У време када у Америци свака кућа има место за заставу, а обавеза аутора је да се она појави бар у једном кадру сваког филма, у Краљеву их нема ни пред зградом Градске управе на државни празник

Владета Костић

57

Фото: М. Радовановић

58

МАГАЗИН 6.7.2014.

ешко је са дистанце веће од четири деценије прихватити чињеницу да је пред крај седамдесетих година прошлог века зарада доброг мајстора трстеничке „Прве петолетке“ била довољна да се купи солидан аутомобил. У време кад је популарна фолксвагенова буба коштала 4.200 немачких марака Владо Костић је у овој фабрици зарађивао тек коју марку испод 4.000. Добре зараде су и биле повод да из Краљева пут Трстеника сваког јутра креће скоро две хиљаде људи. У фабрици се знао ред, а све је организовано до перфекције да раднику није било потребно да мисли о било чему другом сем послу који ради. И сви су били задовољни. Повод да из „Магнохрома“ пређе у „Петолетку“ био је сазнање да као један од боље плаћених радника зарађује око 130 хиљада динара месечно, у новом колективу седам пута више што је био и повод да на крају првог месеца помисли да је дошло до грешке у исплати. Само неколико година након што је млад човек са солидним примањима коначно створио све услове да заснује породицу, коју је врло брзо увећати син Марко, у Конареву је почела реализација капиталног пројекта изградње фабрике „Медијапан“. На наговор директора фабрике у изградњи Владо Костић је без много размишљања донео одлуку да се скраси како би што више времена посветио породици. Није прошло много времена до тренутка кад му се учинило да је то катастрофална грешка. Четири деценије касније верује да је одлазак из Трстеника био одличан потез. Вредан, амбициозан и надасве комуникативан успевао је увек да се прилагоди новим условима, па никада није био проблем да оде из једне и брзо уклопи у другу средину, а радно место главног пословође у производњи перспективне фабрике био је довољан изазов. Скоро четири године је остао у „Медијапану“ који су у Конареву градили француски стручњаци. Иако је производила веома квалитетне плоче, које су далеко надмашивале оне из фабрика у Словенији и Босни и

Т

Херцеговини, фабрика је могла да буде рентабилнија и од Шумско-индустријског комбината „Јасен“ у оквиру кога је пословала, али је врло брзо затворена. Повод су били проблеми који су се јављали од првих дана рада, али има мишљења да је томе у многоме кумовала политика. Било како било одлуком оних који су учествовали у финансирању изградње фабрика је престала да ради, а јунак наше приче принуђен да тражи нов посао. Прилику за то већ друге године девете деценије прошлог века пружио је Центар за културу и пропаганду „Сутјеска“, а директо Мића Маравић Костићу поверио задатак да формира добру радионицу и, као шеф пропагандне производње, обучи људе који ће у њој да раде. У великом дворишту у строгом центру града, где су се некада у летњим месецима одржавале биоскопске представе под ведрим небом, на простору од 400 квадратних почела је изградња модерне радионице за производњу пропагандног материјала. Сем двојице радника које је затекао у колективу било је нешто ситног алата и једна бушилица. Жеља да се отпочне са квалитетном сито штампом, израдом значака, медаља, признања и другог рекламног материјала био је повод за обогаћење понуде, али и набавку потребне опреме и запошљавање нових радника. Након што је први талас гастарбајтера пожелео да се, после година проведених на раду у земљама Западне Европе, врати кући створена је могућност да куповином неке од машина удружи рад са државним предузећем. Тако и „Сутјеска“ долази до првог струга, гравер машине и пресе што је довољно за почетак новог производног програма. Свака озбиљнија фирма је наручивала по пет хиљада значака које су у то време биле врло популарне, а „Сутјеска“ производила и до 500 хиљада комада. Почела је производња светлећих реклама и пропагандних паноа, а колектив нарастао на тридесетак радника.

- Још тада сам имао другачије виђење од других, јер нисам волео да се

примају људи са великим искуством. Примали смо почетнике које смо обучавали и прилагођавали потребама предузећа у коме сам током 16 година рада доживео најлепше ствари које неко може да доживи у радном веку. „Сутјеска“ је била стециште најумнијих људи из велике земље. Организовали смо сликарске колоније, па су нам долазили највећи југословенски сликари и глумци од којих се имало шта чути, а и видети, јер сам кроз те људе могао да видим другачији живот. Учествовали смо у снимању неколико филмова и радили сценографију за њих, али и друге на територији земље, а годинама смо комплетно радили за потребе Октобарских свечаности. Биле су то фантастичне сценографије, а преко нас је ишло ангажовање глумаца које су, уз одличне текстове и режију, људи пажљиво слушали сатима не померајући се са места. У поређењу са данашњим временом то изгледа нестварно – каже Костић и подсећа на време кад се много више значаја придавало наизглед неважним стварима. А за наизглед неважне ствари које су у многоме утицале на изглег града у то време је водила рачуна „Сутјеска“. У време када Краљево има обрисе модерног града, када је у односу на оно време урађена нова улична расвета оштром оку нашег саговорника не може да промакне чињеница да ни на једној бандери нема носача за заставе какве су се деценијама истицале у свечаним приликама, посебно у време државних празника. У време када у Америци свака кућа има за то одређено место, а обавеза аутора је да се у сваком америчком филму бар једном појави државна застава, у Краљеву их нема ни пред зградом Градске управе на државни празник. Костић потврђује да је у „Сутјесци“ својевремено било 2.500 малих застава које су постављане у сваки од три носача на бандерама што је опраном и умивеном граду пред државни празник давало потпуно нов изглед. Државне заставе истицане су на свакој радњи, предузећу и установи и свака је за разлику од данас све ређих била чиста и уредно испеглана.

59

6.7.2014.

МАГАЗИН

60

Значајан део ангажовања запослених у Центру за културу и пропаганду представљало је опремање сајамских штандова, а уигране и искусне екипе мајстора различитог профила у веома кратком времену их чиниле атрактивним често уз помоћ најразличитијих материјала који су били доступни на лицу места. Тако опремљени штандови су редовно освајали прва места и добијали награде за визуелни изглед, решења расвете за експонате. „Сутјеска“ није била јавно већ предузеће која је зараду остваривало на тржишту не бирајући послове. О томе сведочи и по пет стотина фактуре за ситне услуге које су обезбеђивале сигурна примања запослених. Нестанак Центра за културу одразио се и на културну понуду која је у то време укључивала капиталне пројекте као што је грандиозна позоришна представа „Колубарска битка“ играна пред препуним гледалиштем краљевачке хале спортова. Није, каже Костић, било села на територији општине у коме није бар једном годишње организована престава за ђаке, нити значајне позоришне представе која није одиграна у краљевачком позоришту кад год су то омогућавале перформансе релативно мале позорнице. Позориште је често кубурило са новцем и увек му је била потребна помоћ око сценографије и костима коју је по правилу обезбеђивала „Сутјеска“.

- Кад је дугогодишњи директор Мића Маравић отишао у пензију и ја сам 1995. године отишао из „Сутјеске“, а онда се нашао неко паметан да промени име предузећа у „Сити центар“. На несрећу, ни радници више нису примали редовну плату, а посебно ми је било жао кад су после мог одласка расписали лицитацију за продају машина које су биле фанатастичне. У то време сам већ био генерални директор „Шумадијадрва“, па сам у договору са власником машине са којима је могло лепо да се зарађује, купио за релативно мале паре. Као трговинска фирма купили смо их ради даље продаје, па су оне касније добиле новог власника.

Кад је почела прича о изградњи огромног тржног центра фирма је ушла у интеграцију са приватном и нестала, а радници прешли у грађевинску у којој нису могли да се снађу. Нису добили никакве акције, а на месту на коме је деценијама постојала сада је кафана. Велика је штете за овај град што не постоји предузеће које би сервисирало културну понуду почев од Завода за заштиту споменика културе преко музеја до позоришта и телевизија – прича са нескривеним разочарањем Владета Костић. Када су после четири године на челу „Шумадијадрва“ све непокретности овог предузећа добиле новог власника и Костић је остао без посла. Старији син Марко је већ постао заменик директора Алфа банке, а млађи Стеван један од главних менаџера у Нелту, па је након краткотрајног покушаја у приватном бизнису уследио позив да формира Паркинг службу при Јавном комуналном предузећу „Чистоћа“. Неколико пута пре тога пропали су сви покушаји да се формира ова служба, а Костић пристао да после месец дана волонтирања обавља посао на одређено време док служба не оправда постојање. Од првог дана се показало да су трошкови већи од зараде, па се приступа новом начину организације, Уместо фиксне плате која у други план ставља мотивацију за рад уведено је награђивање по учинку тако да је сваки радник у сваком тренутку знао колика му је зарада, а уједно био митивисан да се озбиљније посвети послу. Већ 11 година овај систем функционише, а квалитетнији људи зарађују пристојно у односу на оне који послу прилазе мање одговорно. За разлику од многих градова који имају проблема са функционисањем служби за наплату паркирања она у Краљеву, тврди Костић, послује добро. Тако је бар било до његовог одласка у пензију након десет година у „Чистоћи“. За то време ова служба ни у једном тренутку није пословала са губитком. Да је Краљево по много чему специфичан град потврђује податак да је

за десет година „Чистоћа“ променила осам директора, а ни један још није успео да реализује наплату паркирања путем СМС порука на основу елабората направљеног још 2005. године. Иако овај систем наплате функционише добро у Београду у мањим градовима се као највећи проблем јављају оператори мобилне телефоније који касне са уплатама, а и кад то чине плаћају на кашичицу. Због тога је овај систем наплате у мањим местима, међу њима и Врњачкој Бањи, укинут. Проблем паркирања у све већем граду у непосредној је вези са изградњом јавних гаража, а Костић сведочи о подземној на простору између Робне куће „Београд“ и кафане „Задужбина“. Говоркало се и о гаражи на паркингу иза зграде Градске управе, али никад није било довољно пара за реализацију једног оваквог пројекта. У време кад је било актуелно наплаћивање паркирања путем СМС порука локална самоуправа је уплатила „Чистоћи“ извесну суму новца који је, према информацијама које су пласиране радницима, утрошен ненаменски.

- У самом оснивању је направљена катастрофална грешка, јер је неприродно да таква једна лужба припадне ЈКП „Чистоћа“, а не Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“. Причао сам да је Паркинг сервис спреман да оствари три бруто лична дохотка на нивоу „Чистоће“. Ако је просечна цена паркирања 30 центи, а искоришћење 1.400 паркинг места смо три сата дневно, може да се инкасира 106 милиона динара годишње, или око 880 хиљада евра прихода. Данас кад у Краљеву има 44 хиљаде регистрованих возила прилив пара од паркирања је 40 до 45 хиљада динара дневно, а реално треба да буде 300 хиљада са смо три сата дневног искоришћења. Губе се огромна средства, јер је град заборавио да постоји једна таква служба, или неко има пречих ствари од пуњења буџета – каже Костић уз напомену да се ни у „Чистоћи“ није поклањала довољна пажња Паркинг сервису који је девет година покривао трошкове рада, иако није увек било лако контролисати оне који врше наплату. Т. Радовановић

61

6.7.2014.

МАГАЗИН

62

Раде Бакрачевић

Краљевчани у свету: Раде Бакрачевић (2)

- Због све лошијег квалитета гибњева који су у Словенију долазили из Краљева „Гибњари“ остајало све мање зараде до тренутка кад је вредност поправке превазишла укупну вредност робе тако да произвођачу није остало ништа. – Кад су радници „Магнохрома“ одбили да већ направљене опеке за наручиоца из Словеније утоваре на камион, а железаре претрпеле велике штете, тржиште за ватросталне материјале из Краљева је заувек изгубљено. - И поред здушног залагања Словенаца да се односи унапређују резултати повремених скупова на највишем нивоу су слабо видљиви, а кривицу за то Бакрачевић приписује Краљевчанима

Фото: М. Радовановић

НОВИНАР МЕЂУ МЕТАЛУРЗИМА

63

64

МАГАЗИН 6.7.2014.

очетак деведесетих година прошлог века обележен је распадом Југославије, а након што је Словенија постала независна земља онемогућен је рад дотадашњег представништва краљевачког „Магнохрома“ који је у то време производио 130 хиљада тона квалитетног ватросталног материјала. Све што се ново у овој области појављивало у свету у веома кратком времену је излазило и из „Магнохрома“ чији су сручњаци важили за најбоље у Европи. Потреба да се на тржишта Словеније и Хрватске пласирају ватростални материјали довела је до формирања приватног предузећа „Бајус“ на чијем се челу нашао дугогодишњи представник „Магнохрома“ у северним републикама Раде Бакрачевић. У јакој конкуренцији на овим тржиштима две иностране фирме су остављале довољно простора за рад, јер нису могле да понуде оно што и „Магнохром“, као ни аранђеловачки „Шамот“ чији су се производи нашли у понуди „Бајуса“. Железара у Јесеницама је имала седам Сименс-Мартинових пећи за чији је ремонт, као и електро-лучне пећи, било потребно и до сто тона ватросталног материјала. И док су „Магнохромови“ стручњаци настојали да се потрошња тог материјала смањи Словенци су били задовољни фер односом, па често куповали и више него што је било потребно. Кад су велике пећи као превазиђене порушене потребе за ватросталним материјалима су знатно смањене, а и поред сазнања да је хлађење електро-лучних пећи водом у знатној мери смањило коришћење ватросталних материјала, продаја је била добра па је могло солидно да се живи. У врме санкција промет робе се одвијао отежано, најчешће преко македонских предузећа којима је „Бајус“ испоручивао словеначки челик, а за узврат добијао ватросталне материјале за које се није поуздано знало одакле долазе. Све је функционисло беспрекорно, ни један испоручилац ни најмање није каснио са испуњењем обавеза, а и Словенци и Македонци су плаћали на време.

П

Поуздан партнер српских фирми није могао да одбије понуду краљевачке „Гибњаре“ за продају гибњева на западноевропском тржишту на коме је монопол, посебно за уградњу у мерцедесова возила, имала аустријска Штирија из Јуденбурга. Обавеза свих других произвођача, и краљевачке „Гибњаре“, била је да гибњеве продаје овој фирми.

- „Гибњара“ нема пара па „Бајус“ купи челик у Шторама и пошаље у Краљево, а кад гибњеви буду готови добије паре умањене за износ вредности челика. Половином деведесетих година био је то рај на земљи за Штирију, „Бајус“ и „Гибњару“. Продавао сам по 20 тона краљевачке робе све док, после десетак испорука, нису почели да стижу гибњеви лошијег квалитета, па су морале да се исправљају грешке. Показало се да су то радници намерно радили, па је „Гибњари“ остајало све мање до тренутка кад је вредност поправке превазишла укупну вредност робе тако да произвођачу није остало ништа – прича Бакрачевић који је пред крај деведесетих година долазио у Краљево са власником Штирије да утврди у чему се састоји проблем. И сада тврди да је добро што аустријски милијардер није разумео све што је на његов рачун упутило стотинак радника који су присуствовали састанку. Након што ни после обећања квалитет производа није поправљен прекинута је сарадња, а Штирија уместо у Краљеву отворила предузеће у Словенији које и данас послује успешно. Кад је међународна заједница укинула санкције Србији настављена је легална сарадња са „Магнохромом“ у коме све више до изражаја долазе финансијски проблеми и захтеви за авансно плаћање са образложењем да нема пара да се измире трошкови утрошене електричне енергије. Педантни Словенци су материјал потребан за ремонт високих пећи у железарама Јесенице и Шторе, који су уграђивали мајстори „ватросталне“ из Зенице, увек наручивали бар две недеље пре него што је требало да почне уградња.

Било је то довољно времена да се направе уговори и испоручи потребна количина ватросталих материјала. Први проблеми јавили су се кад су радници „Магнохрома“ одбили да већ направљене опеке за наручиоца из Словеније утоваре на камион. Стрпљиво су Словенци чекали све док десетог дана није стигла информација да од посла нема ништа. Директор железаре је био толико бесан да се Бакрачевић осетио сретним што у то време није био у његовој близини. Унутрашњост електролучне пећи пречника 15 метара је током ремонта облагана ватросталним материјалима, а како њих није било морала је да буде стављена ван погона. Сваких два сата је из ње излазило 50 тона челика тако да је за неколико дана производња смањена за више стотина тона. Губици су још већи кад се зна да нов испоручилац није могао у кратком времену да испоручи потребну количину материјала. „Магнохром“ је због неодговорности заувек изгубио словеначко тржиште и препустио га добављачима који и данас снабдевају три железаре у овој земљи.

- Са „Магнохромом“ је било готово, јер су сами себи затворили врата. Онда су дошли Индијци који производе највише челика на свету и хтели да подреде себи све ватросталне фабрике што су и успели. Дошли су у „Магнохром“ исекли пећ и одвезли у Румунију, у „Магнохрому“ није остало ништа, а за такво стање су криви само радници – прилично је сигуран Раде Бакрачевић који је после 27 година у краљевачком колективу, и још 13 у свом предузећу, стекао услов за одлазак у пензију. Пре него што је као изузетно хиперактиван покренуо лист „Штајерске новице“, који је словеначки Министарство културе признало за званичне новине, Бакрачевић је новинарско умеће доказивао у Куриру и Српској информативној агенцији, а посебну енергију уложио у поновно успостављање пријатељских односа Краљева и Марибора. Кад се 1991. године распала некада заједничка држава Мариборчани су са

65

6.7.2014.

МАГАЗИН

66

чуђењем прихватили писмо из до тада братског Краљева о прекиду даље сарадње. Тринаест година касније су заменик председника општине др Предраг Стојановић и Хаџи Момир Бакрачевић са мариборским жупаном Борисом Совичем и његовим замеником Јожефом Протнером успоставили први контакт и започели сарадњу овога пута у партнерском односу. Први сусрет привредника два града био је добра прилика да се успостави раније прекинуто пријатељство и сарадња, а Раде Бакрачевић постане почасни конзул који ће да ради на даљем повезивању. По узору на истоимено мариборско у Краљеву је формирано удружење „Пријатељство за нова времена“ на чији је предлог Борис Сович проглашен за почасног, а Раде Бакрачевић заслужног грађанина Краљева. Додели ласкавих признања претходио је сусрет привредника два града у матарушком „Термалу“ где су једни другима представили потенцијале на којима би заснивали сарадњу, а Раде Бакрачевић директним укључењем у програм Радио Марибора наговештавао нова времена у односима два града. Било је договорено много ствари, али од сусрета није било велике користи, јер ни један Краљевчанин није одговорио на понуду ни после два или три доласка колега из Словеније. Сусрет представника комуналних предузећа два града резултирао је куповином једног камиона за ЈКП „Чистоћа“ уз помоћ средстава која су стигла из Швајцарске. Осведочени пријатељ Краљевчана Слободан Стојановић је годинама био руководилац мариборске службе за деловање у ванредним ситуацијама. Чињеница да је Марибор побратим са немачким Марбургом, а да по законима ове земље ватогасни камиони не могу да буду у употреби више од десет година, био је довољан повод да такве, који због мале употребе изгледају као нови, проследи у Краљево, Рашку и Врњачку Бању. И поред здушног залагања Словенаца да се односи унапређују резултати повремених скупова на највишем

нивоу су слабо видљиви, а кривицу за то Бакрачевић приписује Краљевчанима.

- У време привремених мера у Краљеву у Марибору је гостовало чак пет краљевачких градоначелника. Марко Петровић каже да је он, др Костић каже да је он, и нисмо знали ко је од петорице градоначелник. После су се мењали и нико није одрадио ништа, па Краљево није искористило прилику да успостави боље односе на привредном плану. Партнерски град мог партнерског града је и мој партнерски град што је била прилика да се повежу Краљево и Грац, а ректор униврзитета из овог аустријског града изразио жељу да дође у Краљево. Слао сам у Краљево писма са предлогом да се побратими са Грацом, нико ништа није одговорио па закључујем да нису заинтересовани. Иако имам овлашћење да заступам Краљево у Словенији званични нисам упознао бившег градоначелника Јовановића – прича Бакрачевић и закључује да су садашње и претходно руководство неактивни, па Србија губи милијарде евра јер нико не тражи средства за реализацију различитих инфраструктурних пројеката. Као председник Српског културног друштва Штајерска заједница Раде Бакрачевић је непосредно пред наш разговор завршио снимање документарног филма о манастиру Хиландару који ће следеће године бити приказан на фестивалу у Лондону. Последња посета Краљеву била је прилика за потврду да се град развија, али да би могао да буде још лепши. И без обзира што је приметно да се гради мало је оптимизма за интензивнији развој без отварања нових радних места, јер без предузећа која раде и пуне градску касу тешко може да се очекује безбрижнији живот. Приметан је изостанак ентузијазма и неуобичајено велики број младих на улици, поготово у касним вечерњим сатима. И у Словенији се много променило у негативном смислу, па више није оно што је некад била јер су и тамо тајкуни покрали милијарде и уништили бројна радна места. Некада је Словенија за-

пошљавала 250 хиљада радника из других југословенских република, а сада је 170 хиљада Словенаца без посла. Због тога само из Марибора сваког дана на посао у Аустрију где зарађује неколико пута веће плате одлази18 хиљада радника. У таквој ситуацији 300 хиљада становника Словеније живи испод минимума који обезбеђује сигурну егзистенцију. Решења и за једне и за друге има, а услов за то је јединство на свим нивоима.

- Почните да се удружујете, а не да се странке мрзе међу собом. Нека се боре за власт, али се борите за то да буде боље Краљеву. Нема везе да ли је овде дошло 30 хиљда људи са стране. Сви сте ви сада Краљевчани и циљ свима мора да буде напредак града. Зато идите по свету, јурите и нађите новац у договору са другим државама. За ово што је катастрофално у Словенији, Хрватској и Мађарској није крива само Европа. Она је добра за паметне људе, а ако се свађате као што се свађају Словенци то не ваља. Имате град на три реке, Гоч, Копаоник и чисту природу, па чувајте то да не пропадне. Имам осећај да политичаре то не интересује, само седе и ништа не раде на пројеткима. „Магнохром“ не можете да дигнете, јер су стали и рудници на Косову. Држава ради наопако и туђим људима даје паре за отварање нових радних места, па се питам зашто не даје и домаћим инвеститорима – каже Бакрачевић уз констатацију да у тешкој економској ситуацији Краљево, а ни други градови, не могу сами да реше нагомилане проблеме. Можда би решење могло да се потаражи међу онима који су давно отишли из овог града и оно што су зарадили спремни да уложе кад се врате. То је само један од начина, друге Краљевчани треба да потраже сами. Т. Радовановић

67

Ласкаво признање на крају школске године

МАГАЗИН

6.7.2014.

НАГРАДА ЗА ВИСОКЕ СТАНДАРДЕ

68

оком осам и дванаест година рада најновија генерација матураната краљевачких основних и средњих школа доживела је много лепих тренутака и тешкоћа, а најбоље међу њима препознала држава и у четвртак крунисала рад вредним наградама. Идеју за доделу вредних поклона иницирало је Акционарско друштво „Политика“, прихватило Министарство

Т

просвете, науке и технолошког развоја, а финансирали дародавци људи добре воље који су обезбедили 25 кованица од специјалне легуре сребра израђених у Заводу за израду новчаница. На њима су ликови истакнутих српских државника, научника, уметника и других који су кроз дуги низ година дали немерљив допринос у области у којој су радили и тако заслужили да се налазе на кованицама.

Као и претходне четири и последња генерација краљевачких малих, и оних мало већих, матураната показала је да је подигла стандарде знања на висок ниво. Најбољи ученици генерације краљевачких основних и средњих школа, поред одличних оцена из свих предмета и примерног владања, учесници су и бројних такмичења из различитих предмета на којима су освајали вредне награде.

Више признања за прегоран рад значи им сазнање да су у срединама из којих долазе препознати као лидери, добри људи и својеврсни амбасадори српске просвете који су широм земље проносили славу школе и места из кога долазе.

-Поред захвалности просветним радницима који су знали да вам додају увек по мало терета који носите са собом, да би што више извукли од вас,

морамо да одамо посебно признање вашим родитељима. Знамо колико су они морали бити поред вас када је било тешко, а драго ми је што видим да су овде поред вас и кад је лепо, рекао је додељујући награде помоћник министра просете науке и технолошког развоја Зоран Костић. Сазнање да су за степеницу више подигли лествицу и постигли висок стандард, тиме што су освојили пре-

стижно звање ученика генерације, обавезује да већ од почетка наредне школске године у новим срединама наставе са озбиљним учењем како оно што буду радили не буде ниже од до сада оствареног. На том путу чека много нових препрека, а Костић родитељима саветује да, ако се на њему не догоди оно што очекују, и даље наставе са подршком јер су ови ученици и до сада показали колико могу. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

- Најбољим ученицима последње генерације матураната основних и средњих школа Министарство просвете, науке и технолошког развоја уручило кованице са ликовима истакнутих српских државника, научника, уметника и других који су кроз дуги низ година дали немерљив допринос у области у којој су радили

69

6.7.2014.

МАГАЗИН

70

ПОЧЕЛА БОРБА ПРОТИВ КОМАРАЦА

71

6.7.2014.

МАГАЗИН

72

Владимир Пајић

Млади краљевачки уметници: Владимир Пајић (2)

- Рад рестауратора и конзерватора често се пореди са радом лекара, а разликују се само у врсти одговорности којом приступају послу. - За разлику од лекара пред њима је историјска, људска и цивилизацијска одговорност да се сачувају дела непролазне вредности настала пре више векова.

- Младом стручњаку жељном даљег усавршавања поразно делује сазнање да у земљи не постоје докторске студије из ове области. – Немогућност запошљавања пред најновију генерацију стручњака ставља дилему, да ли да чекају да се нешто промени, или одлуче на одлазак ван земље. - Без обзира на све опасности посао је довољно леп и племенит због сазнања да би, без обзира што увек може да се створи нешто ново, неодговорно било не сачувати наслеђе предака

Фото: М. Радовановић

ЧУВАР КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ

73

74

МАГАЗИН 6.7.2014.

онзервација и рестаурација оштећених објеката културног наслеђа подразумева огромну прецизност и стрпљење што рад чини посебно компликованим и дугим. Ради се сантиметар по сантиметар, чисти само по три квадратна сантиметра дневно и води рачуна о бојеном слоју како се са њега не би скинуло ништа. Тако се користе органски растварачи и хемијским путем одстрањују прљавштина, чађ, восак и све што се најчешће налази у цркви. Зато због прецизног и спорог рада у Студеници има посла за бар још 20 до 30 сезона активног, тешког и прецизног рада, а посла има и у другим манастирима. Заштита оштећених уметничких дела траје изузетно дуго и због преиспитивања нових материјала и процеса до којих стручњаци долазе у сталном трагању за бољим који елиминишу застареле. Повремено се покаже да се и материјали из осамдесетих година прошлог века, посебно креч, понашају боље него модерни, јер је потребно бар пет година да би се сви хемијски процеси у њему завршили пре него се нанесе на пломбу. Мастер конзерватор рестауратор Владимир Пајић објашњава да се при гашењу креча развија висока температура, па молекуларна гашења у фресци могу да доведу до пукотина на пломби и тако олакшају продор влаге са којом долазе и минерали који се кристалишу, али и бактерије и микроорганизми који на површини фреске стварају патину, зелене флеке од влаге и буђ. Рад рестауратора и конзерватора често се пореди са радом лекара, а разликују се само у врсти одговорности којом приступају послу. За разлику од лекара пред њима је историјска, људска и цивилизацијска одговорност да се сачувају дела непролазне вредности настала пре више векова. У београдским Народном и Музеју савремене уметности, као бисерима српске културе, налазе се вредна уметничка дела која годинама нису доступна јавности, па поразно делује сазнање да се конзервација и рестау-

К

рација врше само на онима која су егзистенцијално угрожена. И баш због тога они који се професионално баве заштитом културне баштине очекују агилније и кооперативније понашање државе. Иако у сфери непокретне културне баштине на први поглед постоји доста добрих ствари, тек кад им се приђе са стручне стране закључује се о лошем стању, па се и археолошко налазиште Медијана у Нишу распада јер се мало ради на његовој заштити. Овакво сазнање проистиче из истраживања овог локалитета везаног за израду мастер рада на Факултету примењених уметности.

- Зидно сликарство је у рушевинама, а како се врло мало ради на ископавању не може ништа ни да се конзервира и рестаурира. Док Медијана пропада ископавања се одвијају споро и трају врло дуго због поремећених надлежности. Са друге стране цео локалитет Виминацијума, иако постоје различита мишљења о томе да ли је кич, покривен је и заштићен, а сви археолошки налази пописани и документовани. Два мамута пронађена у околини представљају једно од највећих светских открића са којима се оперише великим професионализмом што потрђује о добрим и лошим резултатима на различитим археолошким налазиштима – каже Пајић. На територији коју покрива краљевачки Завод за заштиту споменика културе најинтересантнијим се чини неолитско насеље у Самаилима које показује да је и у то време на овом простору постојало насеље. Насеље је посебно интересантно јер су у њему пронађени веома различити драгоцени предмети који потврђују да је веома живо насеље постојало дуги низ година. Осим овог локалитета конзервација и рестаурација касније српске уметности 18. века ради се на сирчанској цркви и Жичи. Младом стручњаку жељном даљег усвршавања поразно делује сазнање да у земљи не постоје докторске студије из ове области иако се о почетку већ навелико прича. Ограничавајући

фактор и за њих је велики трошкови који могу да се подмире само довољно добром стипендијом - Докторске студије ретко ко финансира, а за разлику од боље ситуираних колега, нисам у позицији да обезбедим довољно новца за школовање. Ситуацију додатно компликују прописи који не дозвољавају запошљавање у јавном сектору, а није извесно ни да ли ће бити могуће ангажовање хонорарних радника као што је то било претходних година – каже Пајић. Ангажовање врхунских стручњака на конзервацији и рестаурацији уметничких дела од посебне важности додатно је отежано чињеницом да за тај посао више не могу бити ангажовани хонорарни сарадници, већ само фирме које су за то регистроване па могу да учествују на тендерима. Све пред најновију генерацију стручњака из ове области ставља нову дилему, да ли да чекају да се нешто промени и олакша њихово ангажовање или, као и велики број других, одлуче на одлазак ван земље. Са друге стране потреба за ангажовањем постоји јер и краљевачки Завод за заштиту споменика културе и Народни музеј доста раде, а иако имају одређен профил стручњака у овој области прописима је промењена њихова улога у заштити културних добара. Док су до скора на овим пословима радили њихови конзерватори и рестауратори убудуће ће бити само надзорни органи и саветници извођачима који су тај посао добили на тендеру. Ситуација се код музеја мало разликује у смислу да рестауратор и конзерватор могу да се баве само збирком коју поседује таква установа.

- По завршетку студија су ме изненадиле многе ствари које нисам знао. Мислио сам да ће заводи за заштиту споменика бити под много мањим притиском кад је ангажман у питању, а сад видим да немају ни довољно средстава иако посла има преко главе, јер велики број споменика чека заштиту, а нема тимова који би радили сем у Студеници, Сопоћанима и Милешеви. Има и много мањих манастира на

75

6.7.2014.

МАГАЗИН

76

којима се не ради ништа, а и Српска православна црква има академију која се бави конзервацијом и рестаурацијом – прича Пајић. Са београдског факултета и даље излазе нови кадарови који све више размишљају о одласку и иностранство, иако ни тамо ситуација није као што је била, јер најновији прописи ограничавају ангажовање странаца. Иако је Италија доделила велики број стипендија страним студентима у овој области и они који су са изузетним успехом завршили студије били су приморани да се врате без обавеза према стипендитору. Овакво сазнање руши бројне илузије са којима млади људи после средње школе уписују факултете који школују стручњаке за бављење изузетно озбиљним послом. Послу се доста пажње поклања у Француској, Немачкој и Русији која је изградила посебан приступ конзервацији и рестаурацији битно различит од оног у другим земљама, а доста се улаже посебно у конзервацију и рестаурацију културног наслеђа везаног за цркву. Посао је почео рано да се развија и достигао високе стандарде, али се разликује од начина на који се изводи у Италији. И поред све скученијих могућности за запошљавање, или било какав рад, млади стручњаци не губе наду да би нешто могло да се промени. Док се једни ризикују одласком у иностранство други верују да би могли да добију посао у некој од домаћих државних институција. По ко зна који пут се показало да у кризним временима, када нема довољно пара прво страда култура. Ово делује посебно поразно кад се зна да земље са много краћом историјом, попут Сједињених Америчких држава, баш у ову област улажу знатна материјална средстава. Оне у Европи са богатијом,

али мање пара, излаз траже у ангажовању домаће радне снаге. Послове конзервације и рестаурације на територји Косова и Метохије уместо српских обављају италијански стручњци које финансира Унеско, а у мањем делу преко одређених фондова укључене су Италија и Русија. У ситуацији кад нешто мора да се ради а посла нема у струци Владимир, као и друге колеге, покушава да се бави сликарством и другим стварима које нису уско везане за струку. Ту и тамо појави се по која наруџбина слике за неку погодну прилику, или захтев за дизајном. Није то, каже Пајић, стручни дизајн, типографија, штампа или писмо и друго из ове области, већ дизајн логоа, меморандума и других наједноставнијих ствари, па кад није у прилици да се бави својим послом, као и други, сваштари очекујући боља времена уверен да конзервација и рестаурацијија неће бити само давна љубав и повремени посао.

- Сваки рад на конзервацији младог стручњака ставља у позицију Индијана Џонса, јер се стално откривају нове ствари, као што смо и ми кад смо у Студеници скинули стари иконостас који ће бити изложен у манастиру и неће бити коришћен у религиозне сврхе. Стручни уметнички одбор је донео одлуку да се скине греда зато што је постављена нова олтарска преграда. Кад смо скидали греду нашли смо као припрему за дуборез црном и жутом бојом исликану дрвену плочицу која је подметнута испод ње. Неописив је осећај кад нађете нешто непознато, а насликано још у 16. веку или раније, а срећете се и са много других ствари обавијених велом историјске тајне, па кад се тако нешто деси велико узбуђење завлада у читавом тиму – прича Пајић. И ма колико био узбудљив и интересантан посао носи и бројне

опасности о којима се ретко говори. Оне прете од органских материја које могу бити канцерогене, па су у бројним ситуацијама неопходне посебне мере заштите, коришћење заштитних рукавица, наочара и одела. Под маском се тешко дише, они који их користе кажу као у железари или електрани, па са жаљењем констатују да конзерватори који раде у овако тешким условима немају право на бенефицирани радни стаж иако то заслужују. Они који су зашли у шесту деценију живота, и дуго времена провели на конзервацији и рестаурацији, имају проблема са респираторним органима, видом, ждрелом и једњаком, али и рукама на којима се појављују екцеми, јер колико год да је заштита добра опасне материје продиру кроз кожу и косу. Без обзира на све посао је, категорично тврди наш саговорник, довољно леп и племенит због сазнања да би, без обзира што увек може да се створи нешто ново, неодговорно било не сачувати наслеђе предака. За успешно бављење послом мора добро да се познаје историја уметности, али и технологија материјала, хемија и физички односи различитих материјала. Мора константно самостално да се истражује и увек проба са тренутно доступним материјалима. Пре примене на терену неопходне су пробе којима се утврђује брзина сушења, ширење и скупљање материјала који се уграђује, па онима који поред свих проблема ипак одлуче да закораче у ову област треба да буде јасно да је преудлов за успешно бављење послом познавање свих сфера уметности и перманентан рад на упознавању са новим материјалима и техникама током целог радног века. Т. Радовановић

77

78

Раша Павловић

МАГАЗИН 6.7.2014.

Краљевачка музичка сцена: Раша Павловић (1)

- Крајњи домет сваког вокалног солисте, а то се сматрало и врхунцем каријере, био је звање радио певача које се стицало након веома строге аудиције у Радио Београду. - На аудицији у Радио Београду између три до четири стотине кандидата шансу да направе трајне снимке добијали су тек један до два певача. - Идуће године навршава се пуних пола века од тренутка када је Раша Павловић стекао ласкаво звање радио певача. – Врсни музички педагози помагали су младим и талентованим певачима да савладају технику дисања, начин интерпретирања, дикцију и изговор да не би оскрнавили мелодију

Фото: М. Радовановић

МУЗИКА КОЈА ОПЛЕМЕЊУЈЕ ДУШУ

79

д тренутка кад је тежиште истраживања стања на краљевачкој музичкој сцени усмерено ка народњацима није постојала јасна слика о томе ко би могли да буду први саговорници. Звучна имена из ових крајева одавно нису превише чест гост у локалној средини, а истраживање и нема циљ да се бави само екстремно познатим личностима већ да истражи како се ова сцена развијала у деценијама које су далеко иза нас. Без намере да процењујемо квалитет и унапред утврђујемо ко је од музичара дао већи допринос, и постигао већу популарност, са нестрпљењем смо очекивали сусрет са Рашом Павловићем, доајеном музичке сцене и доказаним перфекционистом који се тачно у минут, можда и који раније, појавио на договореном месту. Први утисак одаје ониског педантног човека за кога би случајни пролазник, поготово онај ко нема превише додира са овом врстом музике, тешко могао да закључује о човеку који има највише трајних снимака у архиви Радио Београда. Иако би се на почетку разговора могло закључити да је по мало неповерљив и резервисан, како разговор протиче све више отвара душу и прича о посвећености музици која потиче из најранијег детињства. У компликовано време Другог светског рата, кад су отпочеле најжешће битке у Нормандији, у породици Олге и Продана Павловића из Обрве рођен је син Ратко који ће доживети судбину какву би многи његови вршњаци, а и бројни други, само пожелели. Расли су поред Олге и Продана деца Радојка и Раша и настојали да постигну што бољи успех у локалној школи док је отац као и други вредни поморавски домаћини напасао стоку. Честе летње кише 1956. године утицале су да испод дрвета направи заклон у импровизованој колиби у којој би се по потреби заштитио од невремена, или заклонио од сунца, а док стока одмара и прилегао и он. Олга му је редовн доносила ручак, а тек што се једног дана вратила кући над ливадом се надвио црни облак, па Продан по-

МАГАЗИН

6.7.2014.

О

80

тражио заклон од олује и искористи време за ручак. Испоставило се да је колиба слаба заштита од грома који је ударио у дрво, па су га, кад је Раша имао тек 12 година а отац му био најпотребнији, ту у колиби без знакова живота затекли у седећем положају. Жеља за школовањем била је јача од сиротиње и немаштине, а у помоћ су прискочили тетка Станојла и њен муж Жарко код којих је Раша провео време до краја осмог разреда Основне школе „4. краљевачки батаљон“. За дете са села најнормалније је било да се упише у Пољопривредну школу, па се и Раша једног септембарског дана обрео на Ратарском имању. Већ је био довољно велики да путује од Обрве до школе у Краљеву у време кад аутобуси нису долазили ни до близу родитељске куће. Једино превозно средство онима који нису имали бицикл био је воз, а до станице у Мрсаћу се долазило пешице дугим путем преко моравске аде и висећег моста.

- Морао сам да устанем у 4 сата ујутру, јер сам имао воз у 5 сати и 12 минута. Увече све спремим, а не памтим колико сам пута трчао кроз аду да не закасним. Петнаестак људи је из Обрве сваког дана путовало на посао у Краљево, а ја онако ситне конституције, поготово преко зиме кад нападају велики снегови, трчкарао пртином за њима – прича Раша. Свестан чињенице да за њега на селу нема перспективе након завршене средње школе кренуо је према Београду на студије агрономије, уколико успе да добије било какву стипендију. Почетком шездесетих година прошлог века још су била свежа сећања на рат, па се знатно пре доношење одлуке о додели стипендије проверавала политичка подобност. Много мање важне од ње били су успех ученика и способност да се бави било каквим послом. И мада је у то време као велики неуспех поразно деловало сазнање да од стипендије нема ништа, данас верује да му је баш то помогло да се бави послом у коме је достигао тешко сагледиве висине. Након уписа на смер технологије

меса Пољопривредног факултета Олга је некако скупила пара тек толико да се сину нађе за прву годину студија. Иако је у време кад се као дете са села нашао у великом граду Београд био два пута мањи него данас у њега се долазило бојажљиво. Прва година студије је успешно приведена крају, паре потрошене, а за следећу Раша више није могао да рачуна на мајчину помоћ. Прилику за зараду пружао је студентски сервис, а омалени студент агрономије не претерано склон тешким физичким пословима годину дана је био ангажован као портир у згради Телевизије Београд, баш на улазу који ће много година касније бити разрушен у бомбардовању 1999. Један до привилегованијих послова студената тога доба било је разношење млека по београдским становима. У жичаним корпама сваког јутра је и Павловића чекало 130 стаклених боца са млеком које је требало испоручити у три велике куле што није одузимало више од сат и по времена, а доносило солидну зараду која се мерила двема просечним платама. И тако све до дипломирања 1968. године. Пре него је кренуо на факултет Раша се својски трудио да савлада свирање фруле, а глас о томе колико је напредовао стигао и до Мрчајеваца у којима је легендарни Обрен Пјевовић у оквиру Културно-уметничког друштва „Радиша Поштић“ формирао групу „Распевана Шумадија“ кроз коју су прошли Боса Овука, Сида Марковић, Спасоје Дукић, Раде Богићевић, Драган Алексић...

- Чича је знао за мене и позове на ме турнеју у време кад је требало да спремам паре за студије. Кренемо на турнеју по Босни и Војводини наступима у препуним салама и понеком стадиону. Народ је волео музику и долазио на концерте, а ја се вратим да студирам не размишљајући да ће и овај период много година касније да ми буде урачунат у радни стаж. У то време нисам ни слутио да ће естрада да ми буде главна професија и да никада нећу радити посао за који сам се школовао – каже Павловић.

81

82

МАГАЗИН 6.7.2014.

У Студентском граду је већ дуго постојало студентско Културно-уметничко друштво „Жикица Јовановић Шпанац“ у коме се Раша врло брзо доказао као врстан фрулаш, а руководилац друштва Жарко Милановић изненада пружио прилику да се докаже и као вокални солиста. Случај је хтео да други певач никако није успевао да савлада одређену деоницу, а Раша му показао што је био довољан повод да руководилац друштва укаже поверење да се докаже и другим квалитетима. Крајњи домет сваког вокалног солисте, а то се сматрало и врхунцем каријере, био је звање радио певача које се стицало након веома строге аудиције у Радио Београду. Раша Павловић са посебним поносом истиче да се идуће године навршава пуних пола века од тренутка кад је стекао ово ласкаво знање. Разлог за задовољство лежи у чињеници да је на аудицији између три до четири стотине кандидата шансу да направе трајне снимке за радио добијали су тек један до два певача. У време кад је то могао само онај ко изузетно пева нико није ни помишљао да би овај статус могао да добије на неки други начин.

- Данас можеш са парама све да урадиш, а тада није могло. У комисијама су били људи као Бора Илић, Никола Караклајић и други и ако задовољиш њихове критеријуме прошао си. Након аудиције за корепетиторе који ће да раде самном добио сам Ивана Ценерића, кларинетисту у оркестру Властимира Павловића Царевца, и Бранка Белобрка са којим сарађујем и данас. Показали су се као велики педагози, кад је у питању српска народна музика, а од њих сам научио технику дисања, начин интерпретирања, дикцију и изговор да не бих оскрнавио мелодију. Било је напорно и требало доста одрицања, времена и рада, јер сам познат као перфекциониста кад је песма у питању. После аудиције се иде на пробе уз клавирску пратњу, исправљају се грешке и кристалише интерпретација. Исти пут прешли су Маринко Роквић, Чеда Марковић, Мерима Његомир и многа друга значајна

имена наше народне музике – каже Павловић. Озбиљне припреме пре уласка у студија 6 или 13, у којима настају трајни снимци, поразумевале су рад са корепетитором да би комисија преслушавала снимке и саветовала шта треба да се понови. Етномузиколози још крстаре земљом у потрази за заборављеним мелодијама, па на основу тонског праве нотни запис као основу за матрице, а интерпретатору остаје да пре уласка у студио добро научи песму и отпева. Овај пут прешао је и Раша Павловић пре него што је дао скроман допринос чувању од заборава бројних народних песма међу којима су прве „Рони Гружо, разболе се Мораво“, „Синоћ паде густа тама“ и друге. Ових дана спрема се да сними још две песме, „Покрај пута родила јабука“ и „Разболе се шимшир лист“. Иако важи за једног од чувара старе изворне српске песме Раша Павловић негује и новокомпоновану. Током пола века на естради сарађивао је са бројним значајним именима, Буцом Јовановићем, Миодрагом Тодоровићем Крњевцем, Драганом Токовићем, Новицом Неговановићем, Драганом Александрићем, Чупком Филиповићем, Нешом Димитријевићем и другима. Бржи пут ка незабораву кренуо је непосредно по завршеним студијама и одлужењу војног рока у Сомбору где је свирао фрулу док га је на хармоници пратио рођени брат Јовице Петковића Радомир. Након завршених студија Раша је запевао у Културно-уметничком друштву „Магнохром“ чији је уметнички руководилац био Миле Врндић. И после толико година са посебним задовољством истиче први заједнички наступ на испраћају у војску регрута из Ратине.

- Нас тројица свирамо кад се навуче неко невреме, поче да сева, па нестаде струје. Није дошла целу ноћ тако да сам ватрено крштење имао на суво без озвучења. Кад сам 1968. године на сусретима „Долином Груже“ освојио прво место са песмом „Прошетала Суљагина Фата“ већ се видело да ће пе-

вање, ако не главна, сигурно бити бар резервна професија. У жирију су били музички педагози Срећко Гвозденовић и Милоје Лазовић, хармонику свирао Цига Миловановић, а као гости наступили Новица Неговановић, који се тек вратио из војске, и Недељко Билкић. То се заврши и ја у септембру одем у војску – каже Раша. Значајне позиције на естрадној сцени већ су чврсто држали Драгослав Михајловић Канаринац, Недељко Билкић, Сафет Исовић, Заим Имамовић, Мухамед Мујкановић... а Павловић све више прижељкивао да се окуша у сусрету са најбољима. Пре него што му се пружила прилика за то почела је сарадња са Славком Бешићем Чупом, а први кафански наступ везан је за некада познати краљевачки Ресторан „Борјак“. Трајало је то све док Бешићев брат није обојицу позвао да пређу у Београд. Летњи наступ у будванској „Фонтани“ био је одлучујући за наставак каријере.

- Имао сам срећу да је на летовање дошао Буца Јовановић. Нисам га познавао пре тога, а кад је по конобару поручио да дођем и наручио пиће одмах сам знао шта жели чувени ловац на таленте. Питао ме је да ли бих желео да снимим нешто, а кад сам пристао позове да после Будве, првог дана септембра, дођем код њега на Баново Брдо у Шумадијску број 6. Сарађивали смо добрих десет година и за то време снимили седам, осам нумера. Био је добар педагог и велики човек који ми је показао пут ка естради – прича Павловић. У време коначног преласка у Београд Славко Бешић је био председник удружења преко кога су музичари остваривали право на радни стаж. На основу писаног документа културноуметничког друштва из Мрчајеваца о наступу у групи „Распевана Шумадија“ отворена је могућност за уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурње до ступања у еснафско удружење. Након година наступа на сценама широм земље Раша Павловић је стекао право на пензију 2004. године, али ни после тога није престао да се бави добром песмом. Т. Радовановић

83

На репертоару биоскопа Кварт

МАГАЗИН

6.7.2014.

Вештичарке и бичарке

84

Хозе и Антонио су жртве као велике економске кризе остали без посла. Док је један разведен и плаћа алиментацију, други је индиспониран јер његова девојка као успешан адвокат сваког дана очекује да је по повратку кући на столу сачека ручак. После комичне пљачке, у којој су учествовала још два патуљка и Хозеово малолетно дете, почиње јурњава без престанка. Бежећи од полиције, заједно са киднапованим таксистом и његовим клијентом, пљачкаши се заглављују у мрачној шуми Наваре у граду Зугарамурди, у коме живи племе жена-вештица које се хране мушким месом. „Вештичарке и бичарке“ је црна хорор-комедија која преиспитује мушко-женске односе и радикални феминизам, а важи за шпански спектакл у правом смислу. Филм је прошле године освојио осам шпанских националних награда Гоја, највише у техничким категоријама то доказује да је технички изванредан, а и да има одличне глумачке бравуре и занимљиву радњу. У краљевачком биоскопу приказује

се до 7. јула, пројекције почињу у 22 сата, а за улазницу треба одвојити 250 динара.

Случајно заједно После катастрофалног првог састанка самохрани родитељи Лорен и Џим сложиће се само око једне ствари, никад више не желе да се виде. Али, кад се обоје случајно пријаве за забавни породични одмор са децом, биће присиљени да недељу дана деле апартман у луксузном афричком сафари одмаралишту. Филм обећава много забаве коју посебно употпуњују Дру Баримор и Адам Сендлер, који су маестрално изнели улоге тек разведених родитеља, и представља праву филмску посластицу за лето које је тек почело. „Случајно заједно“ је трећа комедија у којој главни глумачки пар чине Сендлер и Баримор, а након успешних филмова „50 First Dates“ и „The Wedding Singer“ уиграни тандем на велико платно доноси нову дозу смеха. Пројекције почињу у 20 сати, а за улазницу је довољно припремити 250 динара.

85

МАГАЗИН 6.7.2014.

ПИЛОТИ

86

87

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

6.7.2014.

НАЈКРИТИЧНИЈЕ

88

ако би за трећину мањи број евидентираних кривичних дела у односу на само седам дана раније могао да делује охрабрујуће сазнање да је у саобраћајној незгоди изгубљен један живот, а да је само током једне контроле саобраћаја откривено чак 47 возача који су управљали моторним возилима под дејством алкохола, у први план поново ставља стање у саобраћају. Привредни криминал већ недељама није присутан у седмичним статистичким прегледима стања безбедности на подручју Краљева. У периоду од 23. до 29. јуна евидентирано је 27 кривичних дела из области општег криминала од којих су инспекторима криминалистичке полиције познати извршиоци тек три. Број прекршаја који су утицали на ремећења јавног реда и мира је у слу-

И

чају туча повећан чак три пута, али је број од шест евидентираних ипак знатно мањи од оног из ранијег педиода. Број од 28 прекршаја који се у полицијској терминологији третирају као остали истоветан је оном евидентираном седам дана раније. Три пута већи број саобраћајних незогода, од којих је девет као исход имало повређена лица а шест само материјалну штету, и не би био толико узнемирујући да није било једне у којој је изгубљен живот, да су два лица задобила теже телесне повреде, а осам лакше. Материјална штета је процењена на 727 хиљада динара, а евидентирано је и 184 прекршаја што је тридесетак мање него у претходном статистичком периоду. Саобраћајна полиција је у ноћи између суботе и недеље спровела још једну у низу акција појачане контроле

саобраћаја, са циљем да провери психофизичко стање возача откривањем прекршаја код оних који су управљали моторним возилима под дејством алкохола и психоактивних супстанци, али и других тежих прекршаја. Током акције је контролисано 506 возача од којих је 47 возило под дејством алкохола, девет са толико да су морали да буду задржани до истрежњења, јер су у крви имали више од 1,2 промила алкохола. Посла ни у претходних седам дана нису имали припадници Ватрогасноспасилачке јединице. У поређењу са претходним месецом укупан број евидентираних кривичних дела је за нијансу већи, али је учинак у откривању починилаца знатно мањи него током маја, јер су од укупно 140 дела општег криминала иснпектори криминалистичке поли-

ције успели да открију починиоце тек 27. Иако је број туча двоструко мањи укупан број прекршаја из области јавног реда и мира је десетак процената већи. Најтеже последице и даље се бележе у области безбедности саобраћаја јер је у 21 од 38 саобраћајних незгода шест лица задобило теже телесне повреде, седамнаест лакше, док је једна особа погинула. Материјална штета је премашила три милиона динара, а евидентирано је 686 возача који се нису придржавали саобраћајних прописа. Укупна штета проузрокована несавесним понашањем усаобраћају, кад се имају у виду трошкови лечења повређених и штета проузрокована њиховим одсуством са радних места, неупоредиво је већа. На кварталном нивоу резултати су далеко неповољнији поготово кад се

има у виду податак да су познати извршиоци мање од трећине од 381 кривиног дела. Забрињава податак да у структури 324 прекршаја из области јавног реда и мира чак 141 отпада на туче. Број од 137 саобраћајних незгода је за десетак процената већи него у првом кварталу, и док је број оних са материјалном штетом готово истоветан за скоро половину је већи број незгода са повређеним лицима. Повреде у саобраћају је задобило скоро сто лица од којих су оне код 21 оцењена као теже. Проузрокована је штета од скоро седам милиона динара, а чак 2.809 лица се огрешило о прописе којима се регулише саобраћај, а то је за 1.000 више него током првог квартала. Ако би неко којим случајем процењивао стање безбедности током прве

половине године дошао би до закључка да је у Полицијској управи Краљево евдентирано 784 кривичних дела од којих су познати извршиоци мање од трећине. У исто време евиднетирана је 551 туча и 314 прекршаја који се третирају као остали. У структури 258 саобраћајних незгода приближан је број оних који су за исход имали повређена лица и материјалну штету. Чак 120 особа су задобили лаке телесне повреде, 37 теже, а чак пет особа је изгубило живот. И док се материјална штета приближава износу од 13 милиона динара припадници саобраћајне полиције евидентирали су 4.611 прекршаја, али је укупан број сигурно многоструко већи. У двадесетак мањих пожара причињена је штета нешто већа од милион и по динара. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Е У САОБРАЋАЈУ

89

МАГАЗИН

6.7.2014.

ДВА МРТВА

90

а путу Краљево – Рашка, у месту Добре Стране, у суботу око 9,30 часова, догодила се саобраћајна незгода у којој су два лица изгубила живот а два повређена. До незгоде је дошло када се службено возило Полицијске управе Суботица, суботичких регистарских ознака, којим је у правцу Рашке управљао полицијски службеник Д.Г. (1980) из Сомбора, а у којем су се налазили полицијски службеници Н.Ј.(1980) и Ж.И.(1978) оба из Суботице, као и лице које су спроводили Б.Б (1968) из Новог Пазара, сударио са камионом марке „ман“, новопазарске регистрације, којим је из супротног смера управљао Р.М. (1980) из Новог Пазара. Д.Г. и Б.Б. су преминули на лицу места, док су Н.Ј. и Ж.И. задобили тешке телесне повреде и пребачени су у Здравствени центар „Студеница“ у Краљеву. Т. Радовановић

Н

ДРОГА У САКСИЈАМА

СИЛОВАНА МАЛОЛЕТНИЦА

Настављајући активности на сузбијању трговине наркотицима, припадници криминалистичке полиције су ухапсили и задржали до 48 сати тридесетдвогодишњег С.М. из Краљева, због сумње да се бавио неовлашћененом производња и стављање у промет опојних дрога што е сматра кривичним делом. Полицијски службеници су у петак око 15 часова, по налогу судије за претходни поступак Вишег суда у Краљеву, извршили претрес стана и других просторија осумњиченог и том приликом иза породичне куће пронашли 47 стабљика марихуане, опрему за узгој биљака, као и вагицу за прецизно мерење. Полицијски службеници су осумњиченог, у законском року, уз кривичну пријаву, привели основном јавном тужиоцу у Краљеву. Т.Р.

Припадници криминалистичке полиције су након интезивног оперативног рада ухапсили, и по налогу тужиоца, одредили меру задржавања до 48 сати М. М.

(1993), В. Ђ. (1993) и С. Н. (1995) са подручја Краљева због сумње да су извршили кривично дело силовање на штету тринестогодишње девојчице. Осумњичени се терете да су 26. јуна око 21 час девојчицу на силу увукли у возило и приморали је на полне радње. Сви су у законском року приведени Вишем јавном тужиоцу у Краљеву, кога су полицијски службеници обавестили о догађају.

Т. Радовановић

Фото: Г. Шљивић

У „МАРИЦИ“

91

Кошаркашки камп „ Краљевске круне“

МАГАЗИН

6.7.2014.

ФИЛОЗОФИЈА КОЈА ПОКРЕЋЕ

92

- Кошаркашки камп „Краљевске круне“ окупио 80 младих кошаркаша из Краљева. – Учешће на кампу бесплатно. – Сваком учеснику на поклон кошаркашка лопта и мајица Оклахома Сити Тандер НБА екипе.

- Америчким тренерима је промакла информација да долазе у земљу некадашњег светског првака у овом спорту

93

ришћанска организација Веј спорт фокусирана је на ширење речи Божије и порука о Исусу кроз спорт и спортске кампове у заједницама широм света. Има двадесетседмогодишње искуство у међународној спортској сарадњи, а добре вести о Исусу делили су са спортистима у Аустрији, Летонији, Литванији, Пољској и Србији. Са вером у Бога Оца, Сина и Светог Духа спортски тренери шире поруку наде према свима који немају лични однос са Исусом Христом, са жељом да и они имају исти мир и искуство које су чланови мисије могли да доживе. План је током претходне године пре Србије подразумевао спортски камп у Аустрији. Само месец дана пре поласка на пут Аустријанци су отказали гостопримство, па је Србији пружена прилика за додатни камп на коме је било педесетак младих од 14 до 17 година. У мисији Веј верују да је и овде Бог умешао прсте као и при организовању кампа за мушкарце узраста од 18 до 35 година. Током те године амерички тренери су се дружили са спортистима

МАГАЗИН

6.7.2014.

Х

94

из Бугарске, Босне, Србије и са територије Косова и Метохије, а сазнање да је Јеванђеље добро примљено потврђује да је укупно 36 људи са два кампа одлучило да следи Исуса. Све то утицало је на опредељење да се у Србију врате и ове године. Прошле године су у Краљеву тренери организовали камп за младе који играју амерички фудбал, а ове и за кошаркаше. Тренери из Оклахоме радили су са две групе једном на кошаркашким теренима поред Ибра и другом у хали спортова. У камп је укључено осамдесет полазника старих између 10 и 18 година, а спортски караван припадника протестантске организације је после Краљева наставио мисију у Словенији. Спортски тренер колеџа из Оклахоме Ленс Кроули први пут је у Србији. Каже да је дошао са жељом да младим Краљевчанима покаже основне елементе кошарке, али и помогне им да постану бољи људи.

- Дошли смо да у име групе хришћанске организације Веј спорт говоримо о Јеванђељу, а сами сакупљамо новац и у стопостотном износу фина-

нсирамо боравак на кампу. Иако по некад има проблема Бог све доводи у ред, па је ово пето путовање у последње четири године – каже Кроули. Његов колега Џоел Хил је бивши тренер два америчка колеџа, Мајами и Форт Гибсон. За Краљевски МагазИН потврђује да је спорт обавезан за све ученике колеџа, а од шест часова дневно један је резервисан за бављење спортом. Сваки од колеџа има обавезу да плаћа тренере за поједине спортове, а финансира набавку опреме и превоз на такмичења. После школских обавеза које се завршавају два сата иза поднева тренинзи се одржавају од 3 до пет поподне, а најупорнији уче у библиотекама до касних вечерњих сати. Највише свршених дипломаца који су се активно бавили кошарком то не чине по завршеном школовању, а најбољи спортисти су привилеговани јер могу сами да се издржавају током школовања. Боравак у Србији прилика је за ново искуство које показује да су српски кошаркаши иако изузетно високи неуобичајено покретљиви, па могу и да добро дриблају и шутирају

на кош. Иако се годинама баве кошарком америчким тренерима је промакла информација да долазе у земљу некадашњег светског првака у овом спорту, а и чињеница да су у финалу побеђивали баш Американце, али знају за тројицу Краљевчана који су играли у НБА лиги, посебно за Дивца. Након шест дана боравка у Србији следи пут за Словенију, а као успомена на дружења сваком од учесника кампа остаје по кошаркашка лопта и мајица Оклахома Сити Тандер НБА екипе. Некадашњи кошаркаш Слоге и Машинца Ђорђе Ђорђевић је тренер америчког фудбала и организатор у региону најпосећенијег кампа овог спорта за који се ангажују тренери из Сједињених Америчких Држава. Овога пута то су стручњаци из Оклахоме који преносе искуства и технике које су играчи били у ситуацији само да виде, али не и да савладају без њих.

- У контакту са Џоелом Хилом договорили смо се да у Краљеву направимо тест програм везан за кошарку. Нисам се надао оволиком одзиву, јер имамо много више деце него што смо

Џоел Хил планирали, али смо у сарадњи са тренерима из Краљева успели све лепо да организујемо и установимо камп за неке следеће године кад не тренирају са својим клубовима. Ове године смо имали пет тренера и осам играча који су дошли из Оклахоме, три дана радили овде и били гости кампа на Гочу. Презадовољан сам децом а и она нама. Камп је бесплатан и надам се да

ћемо га редовно одржавати и у наредним годинама – каже Ђорђевић. За последњи дан кампа планирана је утакмица између репрезентација Србије и САД. Екипу америчких средњошколаца појачали су Ђорђе Ђорђевић и Никола Отовић, будући репрезентативац Б селекције Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

95

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs