MagazIN 112

МАГАЗИН Година II * Број 112 * 18. мај 2014. * Излази недељом www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

Србија и европске интеграције

ПРЕГОВАРАЧК ПОГЛАВЉА ПОГЛАВЉЕ 10 – ИНФОРМАЦИОНО ДРУШТВО И МЕДИЈИ

МАГАЗИН

18.5.2014.

П

2

оглавље 10 у преговорима за приступање Европској унији обухвата електронске комуникације, информационо друштво и аудиовизуелну политику. Када је реч о електронским комуникацијама, регулаторни оквир усмерен је на отварање тржишта телекомуникација, а основни циљ је јачање конкурентности, кроз стварање услова за лакши улазак на тржиште и подстицање инвестирања у овај сектор. У оквиру регулисања тржишта улога Европске уније је да утврди правила која ће обухватити све телекомуникационе мреже и услуге, да обезбеди правичан приступ основним услугама, које се односе на телефон, факс, интернет, бесплатни хитни позиви, по оптималној цени свим корисницима, укључујући особе са инвалидитетом, да подстиче конкурентност смањујући доминантну позицију националних предузећа у области телекомуникација, која су имала монопол на одређене услуге као што је приступ брзом интернету. Регуалторни оквир који се односи на информационо друштво усклађен је са распрострањеним коришћењем интернета у Европској унији. Највећи изазови у области интернета, активности на интернету и стандарда информа-

ционих и комуникационих технологија су снабдевање великог броја виртуелних адреса и складиштење и трансфер капацитета, као и развој техничких стандарда на територији Европске уније, како би се гарантовала интероперабилност, интернет приватност и приступачност интернета. Основни циљеви у области информационих и комуникационих технологија, тачније 13 специфичних циљева који се односе на дигиталну трансформацију, налазе се у Дигиталној агенди за Европу Европске стратегије из 2010. године,. Аудиовизуелна политика формулише се на националном нивоу, а улога Европске уније је постављање основних правила и смерница везаних за заједничке интересе, као што су отварање тржишта Уније и слободна конкуренција. У оквиру телевизијских услуга, циљ регулативе је координација националног законодавства, како би се слободно трговало ТВ програмима и видео-услугама на захтев, заштитио културни диверзитет, телевизијски канали обезбедили бар половину времена за емитовање филмова и програма направљених у Европи, како би се малолетници заштитили од неприкладног ТВ садржаја и обезбедила заштита од непримереног оглашавања у медијима.

У оквиру електронских комуникација и информационог друштва преговара се о обезбеђивању независности регулатора, потпуној усаглашености са регулаторним оквиром Европске уније из 2009. године, фиксној широкопојасној мрежи и широкопојасној мобилној телефонији, увођењу јединственог броја за хитне случајеве 112, јачању административних капацитета националног регулаторног тела у склопу припреме за преузимање обавеза које произлазе из чланства у регулаторној агенцији за тржиште телекомуникација у Европској унији. Област информационог друштва отвара простор за преговоре о даљем усклађивању са прописима Европске уније и развоју у области е-управе, ездравља, е-правосуђа, е-трговине, о информационо-комуникационим технологијама у образовању, науци, култури и привреди, о условном приступу и јачању укупних ИТ капацитета, посебно на локалном нивоу. У области аудиовизуелне политике преговори се односе на потпуно усаглашавање са Директивом о аудиовизуелним медијским услугама, обезбеђивање административних капацитета у Србији који би били у складу са захтевима из Директиве о аудиовизуелним медијским сервисима,

КА

3

18.5.2014.

МАГАЗИН

4

јачање улоге регулатора у делу праћења, прелазак са аналогног на дигитални систем у оквиру дигиталне телевизије, имајући у виду јун 2015. године као крајњи рок, у оквиру интерактивних медија, на интернет приступ европском културном наслеђу, дигиталне библиотеке, интерактивне медијске садржаје у Европи и заштиту корисника видео-игара. У Преговарачкој групи за информационо друштво и медије учествују председник, заменик председника, секретар и заменик секретара Преговарачке групе за информационо друштво и медије који се именују из реда представника Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, а чланови Преговарачке групе су представници Министарства културе и информисања, Министарства саобраћаја, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства финансија, Министарства одбране, Министарства привреде, Министарства унутрашњих послова, Министарства правде и државне управе, Републичке радиодифузне агенције, Републичке агенције за електронске комуникације, Републичког завода за статистику, Комисије за заштиту конкуренције, Института за стандардизацију, Републичког секретаријата за законодавство, Канцеларије за сарадњу са

цивилним друштвом, Републичког геодетског завода и Канцеларије за европске интеграције.

Корист и резултат за Србију? У Европској унији су регулисане цене роминг оператера мобилне телефоније и пре неколико година ограничене константним подстицајима да мобилни оператери снизе цене за коришћење мобилних телефона у иностранству. Прва уредба о ограничавању цена роминга ступила је на снагу 2007. године, а 2012. године ратификована нова уредба, којом су регулисане цене за крајње кориснике ограничене на 29 евроценти за минут одлазећег позива и 8 евроценти за минут долазећег позива. Једна од повољности је и та што се уласком у Европску унију смањује цена позива у ромингу, када се корисник налази на подручју Европске уније. Корист од дигитализације, која се у Србији спроводи у оквиру Европске агенде, имаће грађани оператери и држава, а дигитализација ће омогућити крајњим корисницима бољи квалитет звука и слике, разноврснији садржај, више радио и телевизијских програма, нове услуге за особе са инвалидитетом и старије особе, унапре-

ђене додатне услуге и друго. Држави ће дигитализација омогућити ефикасније коришћење радио-фреквенцијског спектра, коришћење ослобођеног дела спектра за нове услуге, промоцију развоја технологије као и нова радна места. У области мобилне телефоније, грађани Србије ће моћи да бирају између великог броја услуга и различитих оператера, због чега ће цене бити ниже, а корисницима услуга је омогућена слободна промена оператера у складу са потребама, уз могућност задржавања дотадашњег броја и предброја, без обзира на мрежу у коју се прелази. Уводи се бесплатни, јединствени европски број за хитне службе 112, који се користи у целој Унији. Могуће је позвати број 112 са фиксног и мобилног телефона, како би се конктактирала хитна служба хитне помоћи, ватрогасци или полиција. У области информационог друштва, уводи се електронски потпис, који штеди време и смањује трошкове пословања, а у области аудиовизуелне политике, се ствара правни оквир који штити интересе гледалаца. Трајање рекламних спотова у оквиру сат времена у ударном термину на јавној телевизији не сме да пређе 4 минута.

ПОГЛАВЉЕ 11 – ПОЉОПРИВРЕДА И РУРАЛНИ РАЗВОЈ Заједничка пољопривредна политика Европске уније једна је од најзначајнијих области, како у погледу броја прописа који регулишу ову област, тако и у погледу удела пољопривредног буџета у укупном буџету, а величина буџета Заједничке пољопривредне политике је веома висока и износи нешто мање од 40% укупног буџета Уније. Главни циљ Заједничке пољопривредне политике је да се обезбеди стабилно снабдевање тржишта пољопривредним производима по приступачним ценама што, са друге стране, значи одговарајући приход за пољопривредне произвођаче. Оно што представља посебан изазов у процесу преговора за Србију јешто се очекују извесне промене у оквиру реформисане Заједничке пољопривредне политике Европске уније за период 2014-2020, којима ће администрација Србије морати да се прилагођава „у ходу“. Правне тековине у области пољопривредне политике преговараће се у више потпоглавља, а њену окосницу чини подела на два стуба. Први стуб чине директна плаћања и тржишне интервенције, док се други стуб односи на политику руралног развоја. Директна плаћања подразумевају да, уз поштовање одређених услова као што су очување животне средине и здравља људи, безбедност хране, поштовање добробити животиња, одржавање земљишта у добром стању, пољопривредници добијају подсти-

цаје без обзира на то којом се врстом производње баве. Ови подстицаји имају за циљ да обезбеде стабилан приход без обзира на тржишну несталност и финансирају се из Европског гарантног пољопривредног фонда, као и тржишне интервенције. Тржишне интервенције се односе на интервентни откуп и друге облике повлачења производа са тржишта, подршку производњи одређених производа, систем квота и подршку произвођачким организацијама у сектору воћарства и повртарства. У овој области, као и у области директних плаћања, држава чланица не може имати националне мере, већ је у питању политика на нивоу Европске уније. Рурални развој обухвата мере које су неопходне за развој активности у руралним областима, а које доприносе јачању конкурентности пољопривреде и шумарства, побољшању биодиверзитета руралних подручја, унапређењу квалитета живота, као и мере за подстицање диверзификације руралне економије, а средстава за ове мере обезбеђују се из Европског фонда за рурални развој. Кључна институција у преговарачкој групи за пољопривреду и рурални развој, чији државни секретар председава, је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде,а из овог министарства су и заменик председника, секретар и заменик секретара. Остали чланови Преговарачке групе за пољопривреду и рурални развој представљају Министарство здравља, Ми-

нистарство енергетике, развоја и заштите животне средине, Министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања, Министарство финансија, Министарство привреде, Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, Републички геодетски завод, Институт за стандардизацију Србије, Републички завод за статистику, Завод за интелектуалну својину, Републички секретаријат за законодавство, Канцеларија за ревизију система управљања средствима Европске уније, Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва и Канцеларија за европске интеграције.

Корист и резултат за Србију Резултат усклађивања Републике Србије са прописима Европске уније у области пољопривреде и руралног развоја биће приступ тржишту са преко 500 милиона потрошача, уређеност производње, прераде и продаје пољопривредних производа на заједничком тржишту, као и са трећим земљама. Чланство у Европској унији омогућиће пољопривредницима коришћење средстава из фондова за пољопривреду и рурални развој, побољшати квалитет производа и самим тим знатно повећати њихову конкурентност на тржишту Европске уније. Због свега наведеног ће и преговори у области пољопривреде и руралног развоја бити изузетно захтевни.

5

Експозе мандатара за састав Владе Србије Александра Вучића (3)

СРБИЈА МОЖЕ БИТИ УСПЕШНА ЗЕМЉА

МАГАЗИН

18.5.2014.

В

6

ерујем да Србија може бити успешна земља. Али, недостаје нам дисциплина и изгубили смо веру у себе. Волимо да се жалимо и очекујемо да ће нам све пасти с неба уместо да устајемо рано и напорно радимо како бисмо их поштено стекли. Нећу вам данас обећати да било која особа може да промени тај менталитет преко ноћи. Али ћу вам, током наредне четири године, показати да постоје бољи и поштенији начини да се води ова земља. А то ћу поставити као светионик наде – да ствари могу бити другачије. Начин на који то може да се постигне јесте програм који ћу вам данас овде представити. Као што сам рекао, данас ћу говорити дуго, а сигуран сам да ће се неко већ потрудити да накнадно и саопшти колико је то минута трајало. Посветићу две трећине овог излагања економији, јер то видим као приоритет рада владе у наредне четири године. Осим наших економских циљева, које ћу ускоро детаљно објаснити, влада ће такође као циљ поставити јачање наших друштвених институција. Али дозволите ми да још једном нагласим – први и најважнији циљ ове владе јесте да трансформише српску економију у модерну, прилагођену новим глобализованим тржиштима 21. века. То је једини начин да се обезбеди бољи животни стандард на дужи период, а не само на годину или две. Раст у Србији је током протеклих година био оскудан и слаб. Није све кривица глобалне економске кризе. Они који су предводили нашу земљу понашали су се немарно, трошили новац који немају, крали за себе, запошљавали све више и више људи у државни сектор. Новац за инвестиције је протраћен, није донета ниједна конкретна одлука, а оне које су и донете, једноставно су биле катастрофалне. Не бих

Александар Вучић

ново изградила Србију и вратила је на водећу позицију. Владу која је спремна да се жртвује како би остварила циљеве. Владу која је спремна да занемари партијске потребе и резултате наредних избора како би испунила потребе за наредне генерације. Поштовани посланици, да бисмо прилагодили нашу економију 21. веку, да бисмо развили потенцијал људских ресурса, да бисмо привукли инвестиције и изградили економију за будућност, садашња влада ће се упустити у три велика задатка којима смо у потпуности посвећени: Први, реформисање начина на који наша економија функционише доно-

шењем веома опсежног, детаљног и озбиљног пакета реформи у парламенту. То би били нови, темељни и детаљни закони који би у Србији створили право тржишно окружење и још више помогли да се уништи корупција. Ови закони би реформисали начин пословања у Србији и омогућили нам да дођемо до много више инвестиција и капитала. Борба за реформе би била непрестана у наредне четири године. То би био процес који би укључио сва средства друштва и живота у Србији, а ми бисмо то, што је могуће више, обављали уз дијалог и сагласност највећег броја друштвених чинилаца. Али ово је нешто што је предуго одлагано, а чему ће ова влада бити посвећена. Наш други велики задатак био би да развијемо наш приватни сектор давањем подстицаја малим и средњим предузећима како бисмо сами запошљавали више људи, и смањењем броја људи у јавном сектору. Дугорочно, желимо да приватни сектор у овој земљи учинимо привлачнијим за рад од јавног сектора. Здрав приватни сектор је основа сваке модерне економије и успешне земље. Времена су се променила и Србија ће, такође, морати да се мења. Влада ће престати са бесмисленим трошењем народног новца и угађањем себи и ослободити више ресурса како би инвестирала у радна места за будућност и помоћи приватним послодавцима и предузетницима да успеју. И трећи највећи задатак у економији биће да консолидујемо наш буџет смањењем трошкова и повећањем наших прихода. Тако бисмо имали више новца да улажемо у стварање радних места, подизање животног стандарда, улажемо у образовање, здравство, културу, науку и, наравно, инфраструктуру. Без консолидације буџета, без смањења трошкова и без стварања више прихода нема ни новца за инвестиције. Кад нема инвестиција, нема ни привредног раста. Ништа не би остало за будућност, а напуштање будућности било би неодговорно и катастрофално. Тако да сви ми заједно морамо уло-

Фото: М. Радовановић

претеривао ако бих рекао да би нас још једна или две године на истом путу довеле до грчког сценарија. Мала ми је утеха и то што је бивши премијер Цветковић био против кардинално лоших одлука које је доносила његова влада, јер само због економски неоснованог повећања пензија 2008. ми смо изгубили милијарде евра и губићемо их у будућности, јер смо и друга социјална давања измиривали из скупих кредита које смо оставили у аманет нашој деци. Али то је сада прошлост. Данас представљамо нову владу. Владу која гледа ка будућности, која је спремна да уради шта год је потребно како би по-

7

18.5.2014.

МАГАЗИН

8

жити снажне, храбре напоре да, једном за свагда, решимо проблем наших финансија да бисмо кренули новим путем ка економском расту. Поштовани посланици, онда када се упустимо у ова три велика задатка, наша економија ће почети да изгледа привлачније инвеститорима. Изложили смо овај програм многим стручњацима унутар Србије и ван ње. Сви они се слажу да примена овог програма може учинити Србију, за две или, можда, три године, најживљом и најпривлачнијом економијом на Балкану и у целом региону југоисточне Европе. Ово је програм за наш опоравак и оживљавање као нације. Као што сам рекао, први велики задатак је реформа наше економије. У парламенту ћемо донети најопсежнији и најмодернији пакет реформских закона како бисмо направили основу да наша економија функционише као у некој модерној земљи. На самом почетку, током прве недеље маја, реформски пакет закона биће дат новом парламенту на расправу. Ово ће бити прва фаза реформи после које ће уследити још реформи у наредним месецима. Замолио сам нову председницу

Скупштине, госпођу Мају Гојковић, да до 15. јула, за око 65 дана и ноћи, тај први део реформског пакета закона буде усвојен. Поштовани посланици, ваш је посао да заседате дан и ноћ, викендима и празницима како бисте показали народу Србије да смо озбиљни у вези са овим реформама. Јешћете, спавати и умивати се у овој сали – али до 15. јула народ Србије и цео свет ће знати да смо спремни да предузмемо све да бисмо испунили оно што обећавамо. Уопште неће бити лако. Многи људи и организације ће се противити. Неки од њих ће протестовати испред ове зграде, зграде владе, и ко зна где све. Можда започну штрајкове. Ваш посао ће бити да их у сваком тренутку поштујете, да их саслушате и ангажујете се у дијалогу са њима, али и да на крају одлучите. У претходној кампањи доживео сам безброј непријатности, мислио сам ни крив ни дужан, јер знам да нико од нас, па ни ја, ни на који начин нисмо учествовали у уништавању српских предузећа, у довођењу радника на ивицу провалије, али, свеједно, људи су и у мени, као представнику власти, видели кривца за све

пљачкашке приватизације, за лоше пословање њихових фирми и ко зна шта још. Зато ћемо, не сумњајте у то, и без кривице бити криви. Да бисмо успели у нашим реформама, морамо добро да погледамо каква је Србија данас, а онда да причамо о Србији какву желимо за четири године. Пробаћу укратко да истакнем главне проблеме и њихове узроке, а потом ћу дефинисати циљеве које желимо да остваримо до краја мандата ове владе. Незапосленост, сиромаштво и фискални дефицит Србије су међу највећима у Европи – држава је у јако лошој финансијској ситуацији. Граница за пензионисање је међу најнижима у Европи, уз нереалан однос просечне пензије према просечној плати. Здравство је већ више година рангирано као најгоре у Европи. Србија је трећа у свету по броју школованих младих људи који из ње заувек одлазе. Школовани кадар који остаје, у великој мери има дипломе сумњивог квалитета захваљујући урушеном образовном систему. Правосуђе је неефикасно. Јавна администрација је гломазна, скупа и изразито неефикасна. Исто важи и за највећи број

државних предузећа од којих је трећина у вечитом реструктурирању, а ни остала нису посебно конкурентна на тржишту, већ углавном опстају захваљујући новцу пореских обвезника. У многим областима битним за економски раст, законска регулатива је недоследна, компликована и нелогична. Велики инфраструктурни пројекти се реализују споро, неки већ деценијама, уз непрестана непланска улагања, док се паралелно неодговорно уговарају нови пројекти који подједнако тапкају у месту. И у најтежим временима, бар смо у спорту били успешни. Данас више улажемо у спортисте и клубове, али и они ретко постижу добре резултате на међународном нивоу. Овако сажето и без удубљивања у факте и разлоге за све наведено, јасно је колико је ситуација озбиљна. Ми немамо илузије о томе шта се може урадити за четири године. Али смо потпуно сигурни шта мора да се уради за четири године. Зато смо утврдили скуп јасних, прецизно дефинисаних циљева који ће представљати стратешке приоритете у раду министарстава. На основу тих циљева мериће се и оцењивати успех рада владе и сваког од министара.

Дакле, све што сам и о чему сам до сада говорио тицало се нашег најважнијег задатка, а то је унапређење српске економије и животног стандарда наших грађана. Стратешки циљ без којег тај циљ није могућ јесте, пре свега, стабилизација јавних финансија и реформа јавног сектора. Ово је несумњиво најтежи део пакета реформи који представљамо. Хоћу нашим грађанима да поручим оно што је апсолутно најважније. Све што будемо радили, све тешке и болне мере које будемо предузимали, издржаћемо у наредне три године и већ од краја 2016. грађани ће имати и здравију економију и више плате и заустављање раста јавног дуга и нижи фискални дефицит. Мерама фискалне консолидације консолидовани дефицит буџета ће се до 2017. године спустити на границу одрживог (3% до 4% БДП), што ће довести до заустављања раста јавног дуга на нивоу од око 75% БДП и започети његово постепено опадање. Једном речју, ова држава би у погледу основних параметара јавних финансија постала стабилна. Смањење броја запослених у јавном сектору, посебно оних који су ту

захваљујући чланству у политичким партијама, а не својој стручности, и висине њихових зарада на ниво који може да издржи приватни сектор из чијих средстава се те плате финансирају. После неколико месеци, плате у јавном сектору би се увећавале како би до краја 2016. године биле веће него данас. Потпуна професионализација управљања јавним предузећима и елиминисање губитака у тим предузећима. Довршетак приватизације и решавање статуса државних и друштвених предузећа, као и оних у реструктурирању. Као што сам већ рекао, велики задатак који ова влада има, да би изградила модерну економију у Србији, јесте да развије приватни сектор и пренесе ресурсе и запослене из јавног сектора у приватни сектор. Мој циљ је да млади људи у овој земљи пожеле да постану предузетници, инжењери технолошких наука, иноватори и власници фирми, а не службеници или секретарице у јавном сектору. Концептуална промена је суштински део наше визије економије која је прилагођена за 21. век.

9

Нови поплавни талас оставио пустош

ЕВАКУАЦИЈА СТАНОВНИШТВ У ГРДИЦИ МАГАЗИН

18.5.2014.

Градски штаб за ванредне ситуације апелује на јавна предузећа и појединце за помоћ у пакетима хране за настрадале у поплавама на територији града Краљева. - Они који су у прилици да помогну, храну могу доставити Црвеном крсту Краљево

10

Фото: М. Радовановић

ВА

Градоначелник Краљева од четвртка у 10 сати прогласио ванредну ситуацију. - Обустављена настава у свим основним и средњим школама. – Почела евакуација најугроженијих породица у Грдици. – Бујица однела три моста у Раваници. – Угрожено гробље у Кованлуку.

- Ниво воде је првог дана поплавног таласа за пола метра премашио онај из половине априла, а већ у петак се у Грдици приближио нивоу катастрофалних поплава из 1965. године.

- Морава поплавила други пут засејана поља

11

18.5.2014.

МАГАЗИН

12

О

билне падавине које су последњих неколико дана захватиле подручје града Краљева довеле су до појаве елементарних непогода, поплава, одрона, клизишта и ерозија. Кад је процењено како не постоји могућност да се редовним ангажовањем отклоне последице по људе и имовину на предлог Градског штаба за ванредне ситуације градоначелник Краљева Драган Јовановић је прогласио ванредну ситуацију почев од 10 сати 15. маја. Начелник Сектора за ванредне ситуације Предраг Марић је три дана ра-

није свим управама и одељењима за ванредне ситуације у земљи упутио обавештење да се, сходно прелиминарном упозорењу Републичког хидрометеоролошког завода, у уторак после подне и увече очекују обилни пљускови са градом и јаким ветром и наложио предузимање потребних мера за одбране од поплава. Обилније падавине најављене су и за следећа два дана уз повремено олујни ветар у северним деловима земље, а за четвртак и петак и снежне падавине у вишим крајевима и стварање снежног покривача.

Од свих окружних, градских и општинских штабова за ванредне ситуације очекује се приправност у циљу подизања спремности свих који учествују у спровођењу оперативних и превентивних мера у склопу јединственог система заштите на водотоковима другог реда. Поплаве, одрони и клизишта су највише угрозили крај подно Гледићких планина, а најтеже је већ у четвртак било у селима Раваница и Годачица. Током ноћи између среде и четвртка набујала Гледићка река је у Раваници срушила три моста, а у Года-

знатно повећање водостаја Западне Мораве која је трећи пут за мање од месец дана поплавила засејана поља у Адранима, Грдици, Опланићима и Сирчи. Ниво воде је првог дана поплавног таласа за пола метра премашио онај из половине априла, а већ у петак се у Грдици приближио нивоу катастрофалних поплава из 1965. године. У четртак је отказана настава у свим основним и средњим школама на територији града Краљева, а већ од ноћи између четвртка и петка почела евакуација најугорженијих становника Грдице. Последице претходног по-

плавног таласа још нису утврђене, а нови је посебно погодио мештане Кованлука и угрозио велики број од око 500 хумки на сеоском гробљу. Набујали Совљачки поток је поткопао обалу на ивици гробља старог више од једног века, па су мештани алармирали градске службе и сами кренули у акцију спасавања. Најугорженија су била четири гробна места која висе над потоком, па су у очекивању комуналаца мештани сами покушали да, уз помоћ механизације, скрену ток потока а део коме прети највећа опасност обезбеде насипањем.

Т. Радовановић

чици, у којој поплаве сличне овима не памте од 1955. године, мештани су се упустили у борбу против бијице да би од попадалих стабала које је срушила вода ослободили преостале делимично проходне сеоске путеве. Пред поплавним таласом који је кренуо у раним јутарњим часовима прво су евакуисали стоку и механизацију. Ништа боља ситуација није била ни у Жичком пољу где су мештани џаковима са песком покушавали да спрече кретање воде из набујалог Ибра према насељу. Велике падавине утицале су на

13

14

МАГАЗИН 18.5.2014.

Прошао највећи поплавни талас

ПОПЛАВА ЗАТВОРИЛА КАФИЋЕ - У реону Годачице уништено 12 мостова. - Лешево одсечено од света.

- У Грдици за један дан ниво воде пао за 124 сантиметра. - Док траје ванредна ситуација време рада угоститељских објеката ограничено до поноћи. - Иако је водостај опао још није сигуран повратак евакуисаних становника. - Испуштена вода из језера Пајсијевић прети гружанској долини. - Без нисконапонске мреже у поплављеним подручјима.

- Ибарском магистралом једном коловозном траком. - Вода из сеоских водовода није безбедна за пиће. - Од поведељка раде школе сем у Годачици, Витковцу и Витановцу

Рачун за уплату помоћи број 840-744141843-14, назив рачуна – Град Краљево – поплаве по моделу – 97 са позивом на број – 0636050.

15

МАГАЗИН

18.5.2014.

О

16

д појаве прве опасности од поплавног таласа Градски штаб за ванредне ситуације је у сталном заседању и прати стање на терену. Последњи извештај од суботе у подне сведочи о смиривању и знатном паду водостаја на угроженим подручјима. Иако се вода повлачи и даље није отклоњена опасност, па се онима који су евакуисани из кућа не препоручује повратак док меродавне екипе не потврде да је то сигурно. По повлачењу воде неопходно је да се, у сарадњи са Заводом за јавно здравље, изврши дезинфекција свих поплављених објеката према прописаним процедурама како би се избегла могућност појаве заразних болести. Евакуисано становништво смештено је у хотеле Турист и Термал, а помоћ за смештај на Копаонику понудио је и председник општине Рашка. У Краљеву се очекује долазак специјализоване екипе из Македоније са чамцима и пумпама за испумпавање воде из по-

плављених објеката. Велики број грађана је понудио помоћ у храни и разним врстама напитака, а свима који могу да помогну упућен је апел да конзерве хране и средства за хигијену доставе Црвеном крсту. Почетком следеће недеље очекује се заседање Скупштине града са једином темом дневног реда везаном за санацију последица поплава. Очекује се да буде покренута иницијатива за укидање Фонда за солидарну стамбену изградњу и преусмеравање 60 милиона динара за асанацију последица земљотреса. Сазнање да велики број кафића у центру града раде до раних јутарњих часова, а у њима „млади беспотребно шенлуче док су други у тешкој ситуацији“ повод је за доношење одлуке којом се, док траје ванредна ситуација, радно време свих угоститељских објеката на територији града, без обзира на тип и врсту, радним данима и

викендом ограничава до 24 сата. Градоначелник Краљева и командант Градског штаба за ванредне ситуације Драган Јовановић потврђује да је главни поплавни талас прошао, а да су изузетним ангажовањем војске, полиције и жандармерије избегнуте људске жртве. Пре него се вода повуче очекује се аеро снимање целог поплављеног подручја како би могла да се адекватније процени штета. Начелник Градског штаба Радоица Кочовић потврђује да је ниво поплавног таласа од петка ујутру до суботе пао за метар и 24 сантиметра. И поред тога на појасу широком читава два километра није безбедан повратак, па полиција контролише прилаз поплављеним објектима. Јуче је у последњем тренутку избегнута трагедија кад је једна старија особа покушала да се сама врати кући. На простору Грдице, Опланића, Сирче и Шумарица није евакуисана сва ситна стока, Ветеринарска инспек

ција прикупља угинуле животиње, а мештанима не препоручује да то раде сами. Све је више захтева за црпљење воде из подрумских просторија и станова, али ниво воде још није достигао границу која дозвољава да се то уради. Појачање снабдевеношћу пумпама омогућује да се, кад то услови дозволе, обави организовано црпљење воде из свих просторија које су биле поплављене. Хуманитарну помоћ у санацији последица поплава Србији је понудило 25 земаља, а специјализована екипа за помоћ становништву између Краљева и Крушевца биће стационирана у Краљеву. Други велики задатак представља повезивање одсечених подручја како би се болеснима и запосленима у краљевачким предузећима омогућио долазак до града. Најтежа ситуација је у реону Годачице где је водена стихија однела 12 мостова, а подаци са терена

потврђују да је Лешево потпуно одсечено од осталог дела градске територије. Штете на путевима, али мањег обима, има и у студеничком крају, па је потребно ангажовање механизације на рашчишћавању терена. За евакуисано становништво обезбеђена је довољна количина хране и воде за пиће која се дистрибуира преко Центра за социјални рад и Црвеног крста. У овом тренутку најнеопходније је ангажовање грађевинских машина и механизације за рашчишћавање терена. Због тога је Градски штаб за ванредне ситуације донео наредбу којом се обавезују правна и физичка лица да омогуће надлежним органима несметан пролаз механизацијом и чишћење цевних пропуста, прокопавање постојећих и нових канала свуда где је то потребно, као и извођење других радова на парцелама које су у њиховом власништву у циљу отклањања последица поплаве. Од републике се оче-

кује само да обезбеди гориво и другу опрему, чизме и кабанице. Вода из примарних водовод је још увек исправна за пиће, а Завод за јавно здравље редовно контролише њен квалитет. У сеоским водоводима има доста проблема са квалитетом воде, па је повећана потражња за цистернама у приградским и сеоским месним заједницама. Мобилна телефонија ради, али још није оспособљена нисконапонска мрежа у свим деловима града. Клизиште је у Гледићу покренуло комуникацију, па ни екипа која је радила на отклањању кварова није могла да се врати. Нисконапонска мрежа није успостављена ни у поплављеном подручју Грдице, Сирче, Шумарица и Витановца, а екипе електричара ће укључити струју чим се за то створе услови. Након првог поплавног таласа процењена је штета од око 400 милиона динара.

17

МАГАЗИН

18.5.2014.

Иако код последњег још није урађена претпоставља се да може бити и за половину већа од оне из априла. Ибарска магистрала је између Адрана и Милочаја била у прекиду, а кад се вода повукла једна коловозна трака ја отворена за саобраћај путничких, теренских и лакших теретних возила. Доста клизишта има и на делу Ибарске магистрале према Рашки, али радници предузећа за путеве успевају да обезбеде чишћење одрона који се повремено појављују. Након повлачења воде очекује се формирање радних бригада састављених од волонтера који су већ понудили услуге. Прво је потребно да се очисти муљ из кућа и дворишта након чега следи испирање терена водом из цистерни и процена сигурности од стране екипе Завода за јавно здравље.

18

По ко зна који пут актуелизује се питање проходности бујичних потока. Док су они већи као Бубан у Лађевцима, Жички и Ковачки поток очишћени у складу са прописима нема података о томе када су последњи пут чишћени мањи сеоски потоци у којима има стабала дебелих и по тридесет сантиметара. У суботу ујутру истекао је рок од 18 сати колико се чекало смиривање ситуације на језеру у Пајсијевићима. Након тога појачано је испуштање воде са бране, па се очекује да већ данас буду обилније поплављена поља у гружанској долини. Очекује се да већ сутра буде настављена настава у највећем броју школа сем у гледићком крају, Витановцу и Витковцу где ће то бити кад буде процењено да су створени

услови који гарантују довољан ниво безбедности ученика. Ванредна ситуација је на територији града Краљева проглашена пре него на територији републике, а у Штабу за ванредне ситуације процењују да се то показало плодотворним и да ће бити укинуто кад се за то створе услови. На основу одлуке Градског штаба за ванредне ситуације на територији града Краљева, донете на седници одржаној 17. маја, отворен је посебни рачун за уплату помоћи. Сви који су у могућности помоћ могу уплатити на рачун број 840-744141843-14, назив рачуна – Град Краљево – поплаве, по моделу – 97 са позивом на број – 0636050. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19

20

МАГАЗИН 18.5.2014.

21

Фото: М. Радовановић

Пред јунске парламентарне изборе на Косову и Метохији

МАГАЗИН

18.5.2014.

НОВО ЕВИДЕНТИР

22

- У петак 16. маја истекао рок за евидентирање интерно расељених лица и корисника косовских пензија. – Ни петнаест година након последње велике сеобе српског и другог неалбанског становништва са простора јужне покрајине нема тачних података о броју оних који су напустили домове. - Учешће значајнијег броја Срба у сазиву будућег косовског парламента допринело би да се изборе за сопствене интересе и спрече доношење једностраних законских решења која желе да наметну Албанци

П

рошло је пуних петнаест година од последње велике сеобе српског и другог неалбанског становништва са простора Косова и Метохије, а у Србији још не постоје ваљани подаци о броју оних који су у време ратних операција напустили своје домове. И док косовске власти пред парламентарне изборе заказане за 8. јун тврде да на територији централног дела земље више нема избеглих лица у Канцеларији за Косово и Метохију баратају са бројем од око 200 хиљада особа са статусом интерно расељених. Када је 1999. године почела велика сеоба први већи град у коме су избеглице потражиле спас било је Краљево, а још у то време је објављен податак да је у град пристигло, и ту се извесно време задржало, око 30 хиљада особа. Тај број се у годинама после 2000. мењао, а након укидања колективних центара тачан број расељених

никада није утврђен. Пред најављене парламентарне изборе из краљевачке Канцеларије за Косовао и Метохију је, као и пред локалне, поново упућен позив свима који то нису учинили да се евидентирају. Последњи дан за евидентирање расељених лица и корисника косовских пензија истекао је 16. маја, а шеф краљевачке канцеларије Александар Ерац подсећа на жељу надлежних органа да база података о њима послужи свим надлежним организацијама да обезбеде ефикаснију помоћ. Ма колико да се у први план увек ставља пружање значајније помоћи расељеним лицима сазнање да се евидентирање интензивније врши пред неке изборе указује на обавезу власти да мобилишу што већи број припадника српске националности да изађу на њих. Иако је председник Србије Томислав Николић изричито

нагласио да учешће Срба на косовским парламентарним изборима зависи само од услова по којима ће они бити одржани председник скупштинског одбор за Косово и Метохију Милован Дрецун верује да би учешће значајнијег броја Срба у сазиву будућег косовског парламента допринело да се изборе за сопствене интересе и спрече доношење једностраних законских решења која желе да наметну Албанци. Тачан број расељених лица треба да избије и последњи адут косовских власти да на територији централног дела земље нема расељених лица са територије јужне покрајине. Онима који одлуче да 8. јуна изађу на биралишта из Канцеларије за Косово и Метохију стиже порука да не брину о изгледу гласачких листића, јер се институције под албанском управом и даље сматрају привременим. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

РАЊЕ РАСЕЉЕНИХ

23

Значајан помак у приближавању потребама грађана

МАГАЗИН

18.5.2014.

ФУНКЦИОНАЛНА ГРАДСКА УПРАВА

24

- Једно од начела добре управе је да се са што мање трошкова и на што једноставнији начин без компликованих административних процедура оствари неко право грађана. - Са почетком буџетске године ће и на нивоу локалне самоуправе почети примена закона који подразумева платне разреде и групе, напредовање и назадовање у служби, оцењивање и све остало што до сада није био случај. - Док се на добијање дозволе за градњу чека месецима процес легализације траје више година делом због лутања законодавца, али и одлуке Уставног суда поводом новог закона који регулише овај процес. - Уз 265 на неодређено, и 16 на одређено време, листу запослених у Градској управи допуњавају два приправника и два помоћника градоначелника

25

26

Милош Петровић

МАГАЗИН 18.5.2014.

М

а колико локална администрација настојала да поједностави остваривање појединих права грађана ови се, од како постоји поступак добијања било каквих дозвола и сагласности, жале на компликоване процедуре. То и јесте повод за стално прилагођавање овог поступка потребама крајњих корисника. У време интензивног развоја технологије, све боље комуникације, и могућности да се до одређених докумената дође без чекања и изласка из куће, тешко је поверовати да овакве повољности користи велики број грађана. Разлози томе су различити, необавештеност, недовољна количина технолошке писмености, а често и неадекватан начин приближавања свих повољности чак и онима који су спремни да их користе. Због тога и даље у оптицају остаје велики број штампаних образаца, између осталих и они који се односе на давање сагласности за прибављање докумената по службеној дужности који су неопходни за остваривање појединих права. Све то је само један сегмент регулаторне реформе Градске управе која се већ више од годину дана спроводи у Краљеву, а о којој говори начелник управе Милош Петровић. Регулаторна реформа подразумева укидање непотребних процедура, а једно од начела добре управе је да се са што мање трошкова на што једноставнији начин без компликованих процедура оствари неко право. Реформа није усмерена само према грађанима, него и према потенцијалним инвеститорима који су и били првобитна фокус група. Много значајније од настојања да им се омогући добијање потребних докумената, уз мање трошкове, је да се скрати време чекања које је у више наврата било повод за одустајање од инвестирања. Кад је у питању смањење трошкова тежња је усмерена на доношење нове одлуке којом би се обезбедили нижи износи комуналних такси и накнаде за коришћење грађевинског земљишта, а код рокова скраћење пре свега оних везаних за добијање грађевинске до-

зволе и легализацију бесправно изграђених објеката. И док се на добијање дозволе за градњу чека месецима процес легализације траје више година делом због лутања законодавца, али и одлуке Уставног суда поводом новог закона који регулише овај процес. Милош Петровић сведочи да нови концепт организације Градске управе укључује посебни одсек за легализацију пред којим се налази 18 хиљада захтева, а свим грађанима који су их поднели у претходном периоду упућено је обавештење о прибављању недостајућих докумената како би процес био приведен крају.

- Већ годинама немамо закон о запосленима у локалној админстрацији, ни закон о платама. Нацрти су припремљени и надам се да ће до краја године бити усвојени, а један од изазова су и европске интеграције. Планирано је да се на нивоу локалне самоуправе одреди лице које ће као ЕУ службеник обавештавати руководство града о потенцијално доступним фондовима и пратити прописе, директиве и регулативу Европске уније. Због чињенице да ће се између 60 и 70 одсто права Европске уније остваривати на нивоу локалних самоуправа обавезује нас да будемо спремни да у одређеном тре-

нутку створимо услове за њихово остваривање – каже Петровић. Како је запошљавање у јавном сектору трн у оку свима који државну администрацију доживљавају као велико оптерећење из Градске управе поручују да ће извршиоци нових послова бити ангажовани из постојећих ресурса правилнијом расподелом радних задатака. Са друге стране ни прописи не дозвољавају запошљавање у јавном сектору до истека периода од две године што ствара посебне проблеме управе која кубури са високо стручним кадровима. Манипулације и дезинформације везане за број запослених у Градској управи повод су да на званичном сајту града буде истакнут преглед стања у овој области за период од 2008. до 2013. године. Грађани који свакодневно проводе по некад и превише времена пред шалтерима Градске управе по правилу су незадовољни, не тако ретко са правом. Ово сазнање повод је за доношење Кодекса пословног понашања и пословне етике запослених у Градској управи са циљем да се подсете шта се од њих очекује у опхођењу са странкама. Кодекс подразумева и казнене мере према онима који се о њега огреше, а први пут су у последњих пет-

Унутрашње организационе јединице градске управе Кабинет градоначелника Кабинет председника Скупштине града Краљева Одељење за скупштинске послове Одељење за општу управу Одељење за друштвене делатности Одељење за привреду и финансије Одељење за управљање имовином и информационе технологије Одељење за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности Одељење за заједничке послове Одељење за инспекцијске послове Одељење за пореску администрацију Одељење комуналне полиције Одељење за послове одбране и ванредне ситуације и инжењерско-геолошке и сеизмичке послове Служба за управљање пројектима и локално-економски развој

27

28

МАГАЗИН 18.5.2014.

наестак година покренута и два дисциплинска поступка. Последњег дана 2012. године на платном списку Градске управе било је 280 запослених да би за годину дана тај број био смањен за пет. Уз 265 запослених на неодређено, и 16 на одређено време, листу запослених допуњавају два приправника и два помоћника градоначелника.

- У односу на параметре које одређује закон имамо простора за пријем нових људи, а и неколико систематизованих радних места која нису попуњена. Законска обавеза града је да организује Службу правне помоћи коју немамо, а постоје и нека друга радна места где нам треба још људи. У Комуналној полицији немамо запосленог правника, па се дешава да прекршајни налози лако падају на судовима, јер их раде нестручни људи – каже Петровић. Недовољан број извршилаца је и у области спровођења поступка јавних набавки, јер је процедуру додатно искомпликовао актуелни закон. Током године спроводи се велики број поступака спровођења најразличитијих јавних набавки од оне за заштиту од комараца преко мерења буке и аерозагађења до набавке електричне енергије, угститељских услуга и других. Сазнање да терет послова није равномерно распоређен повод је за тромесечне исзвештаје о раду свих служби са циљем да се сагледа право стање и утврде евентуални вишкови, или мањкови, запослених у одређеним одељењима. Показало се да противника оваквог односа према раду има, првенствено код оних који немају довољно посла. Покушај да се направи прерасподела ограничен је законом који за највећи број радних места предвиђа високу стручну спрему, а у структури запослених преовлађују средњошколци. Иако се укупан број запослених уклапа у важећа законска решења структура не задовољава што је повод за формирање одсека за људске ресурсе који би, сем запошљавања, требало да се бави и одабиром кадрова. У Градској управи постоји уверење да би на тржишту могли да се створе

услови за одабир кадрова, припрему за компликоване послове у управи, обуку и оцењивање запослених, али и награђивање и кажњавање запослених. За сада још није познато у ком смеру ће се кретати законска процедура, па постоје идеје за измену закона о локалној самоуправи и државној управи којом би се ова два објединила да би локална управа постала део јавне као што је то случај у земљама Западне Европе. Важећи закон стар је више од 20 година, и потпуно превазиђен, па се очекује да би новим решењима могле бити отклоњене бројне недоумице везане за функционисање локалне самоуправе.

- Већ неколико година је у процедури промена закона, а увек се деси промена владе па се он повлачи и поново враћа. Чекамо крај године јер претпостављам да би у време доношења буџета могли да имамо законе о запосленима и платама. Са почетком буџетске године ће и на нивоу локалне самоуправе почети примена закона који ће подразумевати платне разреде и групе, напредовање и назадовање у служби, оцењивање и све остало што до сада није био случај – каже Петровић. Иако је прилив средстава у буџет града за неколико процената мањи него у истом периоду прошле године запослени у Градској управи немају проблема са исплатом зарада. Ефекти економске кризе осећају се и у овом сегменту а запослени редовно примају зараде између 1. и 5. за претходни месец. Мада у јавности постоји уврежено уверење да су, поред превеликог броја запослених, и примања оних који раде у Градској управи у нескладу са тренутно тешком ситуацијом у земљи Петровић потврђује да се крећу од 22 хиљаде динара до три пута више за руководећа радна места. Нови закони увек подразумевају усклађивање одређених одлука из надлежности локалне самоуправе, па је током прошле године формирано 17 комисија са задатком да се прво позабаве оним везаним за комунално уређење. Резултат рада је десет нових

одлука између осталих о комуналном уређењу, водоводу и канализацији, гробљу и сахрањивањима, радном времену угоститељских, трговинских и занатских радњи, путевима.

- Промене су евидентне. Затекао сам систем који је подсећао на мочвару са дубоко увреженом жабокречином, па је требало нових снага да то продува. Имам подоста искуства у управи што је била моја компаративна предност, јер сам знао са које стране да кренем, а кренули смо тако што смо покушали да направимо организацију. Управа је била потпуно искидана са унутрашњим организационим јединицама које су биле политички феуди па смо покушали да то објединимо. Направили смо нови концепт, извршили расподелу запослених и увели неке техничке иновације. Увели смо видео надзор због чињенице да су нестајале разне ствари, а не знамо ко је то чинио. Увели смо електронску евиденцију присуства на раду, па је сваки запослени дужан да се евидентира кад уђе и изађе, а свако одсуство са посла иде на његову одговорност. Прати се кретање запослених, радна дисциплина је појачана, донели смо кодекс понашања са којим су сви упознати, а истакнут је по ходницима и доступан свима – каже Петровић. Иако је у пословање уведен ред нема разлога за претерано задовољство због уверења да увек може да буде боље. Помак напред је евидентан због правног оквира који даје довољно повода за закључак да је постигнут ефекат који даје резултате. Неоспорна је чињеница да краљевачка Градска управа дели судбину осталих јавних служби које још нису у стању какво се очекује. И поред тога начелник са довољно сигурности потврђује да она није у проблему. Проблеми су, ако и постоје, везани за комунално уређење или извршење неких решења наслеђених из периода од много година раније. Због тога је неопходна комуникација са грађанима, а начелник Градске управе је спреман да их прими увек кад за то има могућности. Т. Радовановић

29

30

МАГАЗИН 18.5.2014.

Фото: М. Радовановић

31

32

Франко Плешко

МАГАЗИН 18.5.2014.

Међународна сарадња

- Ма колико да има оних који би желели да народи на простору Балкана од Вардара па до Триглава буду непријатељи, друштва као што је СУБНОР Словенија чине све да поново успоставе раније покидане везе.

- Као и пре сто година Словенци се данас поносе извозом балвана и других сировина на којима странци зарађују велике паре док домаће становништво све више поприма одлике људи другог реда. - Историјске везе међу народима бивше Југославије су прејаке да би неко могао да их раскине. - Европска унија се показала као маћеха малим народима, па постоји све већа тенденција Словенаца да изађу из ње

Фото: М. Радовановић

ÎБÍÎÂÀ ÏÎÊÈÄÀÍÈÕ ÂÅЗÀ

33

34

МАГАЗИН 18.5.2014.

И

ако је Други светски рат формално завршен капитулацијом Немачке 9. маја 1945. године јединице Вермахта у повлачењу пружале су на простору бивше Југославије отпор до 15. маја. Земље која је из рата изашла на страни победника нема већ више од 20 година, а у сусрет седамдесетој годишњици ослобођења у свим државама које су настале распадом Југославије 1991. постоје удружења грађана која негују традиције ослободилачких ратова. Једна од њих је Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Словеније, а у оквиру њега секција АВНОЈ Словеније на чијем се челу налази Франко Плешко. Посета Краљеву повод је за подсећање на бројне везе међу народима проистекле из мешовитих бракова и пријатељстава грађених скоро пола века након ослобођења, али и намеру оних снага у свету којима то није одговарало па манипулишу са народима уносећи међу њих раздор. И ма колико да има оних који би желели да народи на простору Балкана од Вардара па до Триглава буду непријатељи друштва као што је СУБНОР Словенија чине све да поново успоставе раније покидане везе, а не мали број њих и даље верује да Југославија у некој форми ипак постоји. Томе доприносе бројни припадници народа који живе ван територије матичне државе, а десетине удружења Словенаца у Србији доказују колико су они лојални грађани нове државе баш као и Срби у Словенији.

- То је разлог што хоћемо да ширимо пријатељство, а да се људи не мрзе. Неким силама у свету је много значило да су традиционални пријатељи Срби и Словенци посвађани, или традиционални пријатељи и савезници Хрвати и Словенци, а да буду посвађани и други народи и народности Југославије. Е, то им није успело – каже Плешко. И управо због тога сваке године организују посете пријатељима и истомишљеницима. Прошле године су Словенци провели четири дана у Македонији, а ове у Србији са циљем да обиђу значајне споменике подигнуте у знак сећања на значајне датуме из Народноослободилачке борбе. Споменике на територији Србије чланови словеначких борачких

удружења сматрају и својим, јер је током четворогодишњег рата на овим просторима погинуо велики број њихових сународника. Мали број преживелих бораца је већ у поодмаклим годинама, а међу гостима из Словеније су и двојица који су учествовали у борбама за ослобођење Београда у октобру 1944. и били на Сремском фронту. Заједничку историју словеначког и српског народа везују догађаји из априла 1941. године када је, након капитулације Југославије, заробљено око 350 хиљада војника. Плешко подсећа да је тих дана проглашена Независна држава Хрватска, бугарска војска заузела целу јужну Србију, а заробљени Хрвати и Македонци пуштани кућама.

- Једино су заробљени остали велики непријатељи нацизма Срби и Словенци, а у заједничкој историји дугој стотине година има и много других ствари које морамо поштовати и сећати се. И Вук Караџић је пре 200 година имао пријатеље Словенце и са њима у Бечу стварао заједничку историју – каже Плешко. Међу сто Словенаца из различитих градова највише је оних из Љубљане, Крања, Јесеница, Копра, Нове Горице, Постојне, Толмина. Све их везује поштовање заједничке историје, свих народа који су живели на простору Јогославије, али и толеранција за коју верују да је све мање присутна. Посебно задовољство међу гостима представља чињеница да у њиховим редовима има све више младих људи. Иако је Словенија прва од бивших југословенских република постала чланица Европске уније кратак боравак у Србији прилика је за поређење и став да се стање у две земље не разликује много. И у Постојини из које долази Плешко у време заједничке државе била су активна значајна предузећа са великим бројем радника, да би убрзо пропала Фабрика намештаја Јавор, Трговинско предузеће Нанос, транспортно Трансауто и друга, а нема више ни Липе из оближње Ајдовшчине чији је намештај био познат широм света. Данас се, каже Плешко, као и пре сто година Словенци поносе извозом балвана и других сировина на којима

35

18.5.2014.

МАГАЗИН

36

странци зарађују велике паре док домаће становништво све више поприма одлике људи другог реда. Четвородневни боравак у Србији отпочео је полагањем венца на споменик Димитрију Туцовићу у Београду и посети пет споменика на Космају. Настављен је полагањем венаца на споменике стрељаним цивилима у крагујевачким Шумарицама и краљевачком Спомен гробљу и одласком у Ужице у коме је, у време краткотрајне Ужичке републике, двадесет троје младића и девојака основало словеначку чету Иван Цанкар и као део Трећег крагујевачког батаљона ступило у састав Прве пролетерске бригаде. Два народа су у том периоду повезале и бројне избеглице из Словеније које су пред најездом немачке војске нашле уточиште у домовима сиромашних сељака Шумадије и Поморавља. Од око осам хиљада њих већина се определила да буде на страни партизана, а многи су погинули у борбама

за ослобођење земље. Међу преживелима је и члан словеначке секције удружења бораца коме су родитељи погинули у Босни, а он у време Игманског марша био уз врховног командата Тита који га је прхватио као малог. Након одавања поште изгинулим борцима Радничког батаљона на Кадињачи пут је госте из Словеније, преко Београда и Фрушке Горе, водио према Новом Саду, а потом Зрењанину где је положен венац на споменик Жарку Зрењанину у друштву са члановима удружења Словенаца из овог града. Посебан догађај је посета Ковачици која представља Југославију у малом, јер је поред већинских Словака насељавају Мађари, Срби и припадници других народа. Задовољство гостију уз надалеко познато војвођанско гостопримство и музику бећара додатно је повећано сазнањем да је Ковачица, поред хрватских Хлебина, у бившој Југославији била центар наивне умет-

ности. Богат програм боравка у Србији укључио је посету Панчеву и коначно Кући цвећа у Београду на годишњицу смрти бившег дугогодишњег председника Југославије Јосипа Броза.

- Иако многи сматрају да је био злочинац Тито је био Југословен за време чије владавине смо имали пасош који је био највреднији у свету. Са југословенским пасошем смо могли без виза да путујемо широм света, сем неколико земаља које су нас данас окупирале – каже Плешко. Након комеморације, коју сваке године организује Југословенски центар Тито, и кратког задржавања на простору Сремског фронта, као највећег и најкрвавијег током Народноослободилачке борбе, гости из Словеније вратили су се на полазиште у ишчекивању скоре посете пријатеља из Србије и других република бивше Југославије. Прилика за то пружа се већ у првој половини септембра на дан када су ослобођени окупирани делови Истре и

словеначког Приморја. Плешко подсећа да су Далмација, Истра и словеначко Приморје одлукама АВНОЈ-а од 29. новембра 1943. године прикључени Југославији након што их је ослободила Југословенска Народна Армија у чијим је редовима, међу 75 хиљада војника различитих вера и националности, био и велики број Словенаца. Иако је после Тршћанске кризе овај некада словеначки град, због политичких игара великих сила, остао у саставу Италије Плешко верује да је Југославија након завршетка Другог светског рата доста добила, између осталог и Постојину која би, да је нису ослободили борци Деветог корпуса Четврте армије, и данас била у саставу Италије. Ово сазнање је и повод за прославу на коју сваке године долазе другови из Босне, Македоније и Србије.

- У последње време је модерно пљувати по историји Југославије, а то чине стране снаге да би нас посвађали,

да би били непријатељи и да би се мрзели. У томе неће успети. Ја ћу рећи свим странцима који су значајни да неће успети у томе, јер су историјске везе прејаке и не може нико да их раскине, као ни пријатељство између народа Југославије. Ми смо део Европске уније и ја јесам гласао за њу, али сам био против НАТО зато што је то империјалистичка злочиначка организација. Европска унија се показала као маћеха, поготовао малим народима, и мислим да је све већа тенденција Словенаца да изађу из Европске уније. То што се данас догађа фашизам над малим народима, јер постајемо робови великих који нас експлоатишу. Зато поручујем српском народу немојте гледати у Европску унију. Будућност свих нас је да се као словенофили држимо заједно јер смо мали, а ми као браниоци словенског живља на западу поручујемо да се држимо заједно, јер постоји могућност да за 50 година више нећемо

постојати – каже Плешко. Негативан став према чланству у Европској унији заснива се на сазнању да су у Словенији све ресурсе, чак и оне природне, преузели приватници. Најдрастичнији је пример надалеко чувене Постојинске јаме кроз коју је прошао највећи број младих који су, путујући кроз Југославију, долазили у Словенију да би посетили Блед, Бохињ, Порторож, Истру... У Постојинској јами, која је у то време запошљавала неколико стотина људи, данас ради свега педесетак у сталном страху да не остану без посла. Краљевчанима довољно познато звучи прича о власнику који настоји да уложи што мање, а профит ставља у сопствени џеп. Посебно болно Словенци доживљавају сазнање да се у приватним рукама налазе и природни ресурси који припадају целом народу, па као такви не могу да буду ни предмет концесије. Т. Радовановић

37

Активност чланова Спортско-еколошког друштва „Женева“

МАГАЗИН

18.5.2014.

КРАЉЕВАЧКО ДЕДИЊЕ

38

С

авремени начин живота и свакодневно настојање за стицањем што већих материјалних вредности, посебно у време економске кризе, доводи до све већег отуђења појединаца, а на ретка дружења толико специфична за период друге половине двадесетог века тек повремено подсећају суграђани у већ озбиљним годинама живота. Има међу њима и оних који покушавају да оживе давно заборављен начин за провођење слободног времена у коме би могло да се учини и нешто више на оплемењивању животне средине. Релативно мала група Краљевчана покушала је још прве године новог миленијума да у оквиру Спорт-

ско-еколошког друштва „Женева“ допринесе лепшем изгледу леве обале Ибра у близини Мирине чесме, али и да кроз спортове рекреативног карактера анимира што већи број младих да се укључе у здраве видове живота. Они који памте како је некада изгледало Краљево, а и део леве обале Ибра у близини Ресторана „Женева“, знају да је овај простор био зарастао у коров и да се тешко силазило до саме реке. Заступник Спортско еколошкогдруштва „Женева“ Милутин Милановић Цине каже да је између педесетих и шездесетих година прошлог века сама река изгледала другачије него данас, а другачији били и

људи, по његовој оцени много бољи. Били су много фамилијарнији, без злобе, предрасуда и грабљивости и водили миран и нормалан живот. Пар ентузијаста заљубљених у реку поред које су одрасли одлучили су да направе корак напред и овај крај учине приступачним већем број суграђана. Окупили су се око идеје да саграде мали монтажни објекат који је врло брзо нестао у пламену за који се претпоставља да су га поставили они којима то није превише одговарало. Нису никада чланови друштва покушавали да открију ко су злобници, већ су са још више ентузијазма почели да граде нов, квалитетнији објекат, довели воду и струју, изградили стазе и направили тушеве.

Фото: М. Радовановић

- Између педесетих и шездесетих година прошлог века сам Ибар је изгледао другачије него данас, а другачији су били и људи који су водили миран фамилијарни живот без злобе, предрасуда и грабљивости. - Где год би неко мало дубље заграбио рукама по ситном песку извирала би здрава пијаћа вода која се по чистоћи поредила са минералним изворима околних бања

39

МАГАЗИН

18.5.2014.

Након што је бедемом осигурана лева обала Ибра до Старог Јасена, и направљено једно од најлепших шеталишта у земљи, показало се колико је вредан труд оних који су пре скоро 15 година кренули у борбу за уређење овог дела града. Помогли су мало и донатори, па је на обали Ибра саграђен објекат површине 20 квадратних метара од чврстог материјала са свим условима да пружи угодан боравак члановима друштва, али и свима који не подржавају рушилачке активности.

- Основна делатност нам је да одржавамо ову леву обалу Ибра, не да радимо као „Чистоћа“, него да одређеним структурама у граду указујемо на неке недостатке. Ма колико да је ова стаза дуга 1.300 метара лепа горући проблем нам је мокри чвор, па морамо да вршимо притисак на Дирекцију за планирање и изградњу „Краљево“ која обећава помоћ, али се жали на недостатак средстава. Овде долазе и млади и старији људи и стварно је грех да на месту које представља један до најлепших крајева у граду, а ја га зовем краљевачко Дедиње, не постоји један такав објекат – каже Милановић. По угледу на Женевце почели су и други грађани уз обалу реке да уређују поједине делове обале чинећи је све

40

лепшом у очима шетача којих је ових пролећних дана све више. Чланове Спортско-еколошког друштва „Женева“ посебно радује појава оних који нуде помоћ, ових дана и предлог да се у близини њиховог објекта поставе клацкалице како би привукле довољан број најмлађих које од најранијег детињства треба усмеравати ка здравим видовима живота и очувању животне средине. Део града у близини зграде Месне заједнице „Стара чаршија“ одувек је по ресторану са друге стране улице био познат као Женева, а становници овог краја као Женевци. Било је међу њима у другој половини прошлог века оних који се у жаргону називају жестоким момцима, али су са годинама и они постајали породични људи, а на дане младости подсећају их само још повремена дружења поред реке која почињу са првим пролећним данима, а полако се приводе крају у позну јесен. Дух старих Женеваца ових дана на млађе генерације покушава да пренесе Милановић који се са сетом сећа бројних припаднике његове, а и старијих генерација којих већ одавно нема.

- Као еколошко друштво примамо све људе добре воље са добрим намерама, а оне друге елиминишемо. По-

кушали смо и младима да предамо овај објекат на управљање, а да се ја као заступник друштва повучем, али су се они после месец дана, кад су видели какве су обавезе, предали и дигли руке од свега. Не могу они то, и немају живаца, јер овде не може да се спава до подне. Мора да се порани и сваки дан ради за шта имамо поштовање стријих, комшија и пријатеља. Млађи су склони да седну и попију, и живе неки лагодан живот – каже Милановић. Опет се поред Ибра окупља друштво, овог пута мало озбиљније, а уз ангажовање нових чланова очекује брза реализација озбиљног пројекта који би требало да постане понос града и створи услове да се нико ко прошета овим делом не осети постиђеним. Само они који су од првог дана укључени у друштво знају колико је рада уложено да овај део града потпуно промени изглед. Отуда новим и указују на повољност са којом ступају у друштво. Четрнаеста година постојања довољно је дуг период за сећање на лепе, али и оне мање лепе, тренутке. Било је и злобника који су активност Женеваца пријављивали комуналној полицији у којој је констатовано да би било добро да има више оваквих удружења и више места као што је ово.

Милутин Милановић

41

42

МАГАЗИН 18.5.2014.

Први мај је повод да се још од јутарњих часова поред реке окупи десетак највернијих и припреми послужење за оне који ће тек доћи. Има места за све који се у било које време појаве да седну, одморе и освеже, а у посебно свечаним ситуацијама попије се и по која ракијица. Средства од симболичне чланарине, која на годишњем нивоу достиже 600 динара, довољна су само за текуће одржавање, а приликом озбиљнијих радова у помоћ ускачу донатори.

- Ја сам због обавеза у друштву запоставио своју кућу, јер не можете да схватите колико човека испуњава сазнање да је урадио нешто корисно и за то добио похвалу. То даје подстрек да радиш и даље, да се усавршаваш и радиш све боље и боље, и уз све те чини срећним. Ово није лако, јер као заступник друштва морам да молим донаторе, а има и оних који обећају па преваре, па закључујем да нешто овако може да ради само човек са визијом који воли да остави нешто друштву, а да ли ће неко некад да ме помене то није битно. Битно је да поштују мој рад, јер је ово што смо саградили вредно поштовања због чињенице да пре нас није постојало – каже Милановић. Сем обавезе да плаћа чланарину сваки члан друштва треба и да се понаша у складу са утврђеним правилима. И ма колико да има злобника којима активности чланова овог друштва сметају односи са најближим комшијама су изванредни, а један од њих је издвојио потребну количину новца да се поставе олуци на објекту. Посебно лепо на обали испод Женеве је током лета кад оживи једна од најуређенијих плажа у граду. Разговор са заступником Спортскоеколошког друштва „Женева“ повод је за присећање на време из раних шездесетих година кад је Ибар био много већи, а свуда около извирала здрава пијаћа вода пуна минерала. Где год би неко мало дубље заграбио рукама по ситном песку извирала би здрава пијаћа вода која се по чистоћи поредила са минералним изворима окол-

них бања. Било је у околини и риба и ракова, а становници овог дела града не ретко прелазили на десну страну реке да се напију воде. Све полако почело да нестаје кад је почела да се захуктава индустријализација, да би на крају коначно нестало. На дане младости подсећају и плодна кукурузна поља са десне стране Ибра која су одувек мамила погледе најмлађих због жеље да међу првима пробају печењаке. И док су у то време имали меру, и брали тек колико да задовоље не превише претерану жељу, последњих година није необично да понесу ћебе и наберу већу количину кукуруза од којих пола баце у Ибар. У шумици изнад популарног казана играо се фудбал, а они најхрабрији са обале скакали директно у њега. Са обе стране Ибра у делу познатом као мали таласи до саме површине воде свијале су се гране жалосних врба, а сваког ко не би успео да се ухвати за њих и изађе на обалу носили велики таласи низводно до водомера и зграде данашњег Кајак клуба „Ибар“. Низводно од просторија Спортскоеколошког друштва „Женева“ преко Ибра се протеже нови мост чије се отварање очекује до краја јула ове године. Све чешћи радозналци различито коментаришу изградњу, а међу њима има задовољних и оних који то нису. Милановић верује да ће и они променити ставове баш као и сви који су сумњичаво гледали на активности Женеваца кад су почели да уређују приобаље леве стране реке. Са посебним задовољством прихватају чланови друштва чињеницу да гости из Београда овај део по лепоти упоређују са чувеним земунским кејом, а грађани овог дела града показујући да су здрава средина која није склона рушењима као у неким другим деловима. Зато се и не жале једни на друге чак и у случајевима кад има различитих погледа на решавање одређених проблема. Ни у кући, каже Милановић, нису сви исти, па је задовољан односом суграђана према учињеном. Више од свега ипак боли чињеница да је све мање Краљевчана који се могу сматрати старим.

У односу на оно што је замишљено завршено је око четири петине радова. Уз оно мало до завршетка прелепог објекта предстоји значајнији задатак који се односи на омасовљавање друштва и жеља да у њему буде што више старих Краљевчана. И у давним временима на овом месту се скупљало доста њих, а са посебним задовољством су примани они који су, због природе посла или неких других обавеза, више година били одсутни из града у коме су одрастали. Другог мајског дана први су стигли Радоје, Јово, Боро, Марић, Слобо, Миро, Анте који раније нису долазили што посебно радује заступника друштва.

- Кад су дошли и видели све ово били су одушевљени природом и гостопримством и одмах без поговора затражили да се учлане. То је мој и успех друштва, јер смо били у стању да доведемо инфраструктуру да изгледа овако, а желимо да буде што више људи који ће да имају такав утисак. Већ имамо програме активности за цело лето, а посебно ме је обрадовало кад је један дечкић упитао да ли може његова учитељица овде ђацима да одржи један час – каже Милановић указујући да се све активности одвијају према плану чију реализацију прате Управни и Надзорни одбор друштва. Међу бројним шетачима и онима које су звали чланови друштва нема градских челника. Зато користе прилику да бар овим путем понове позив градоначелнику, али и другим људима добре воље, да дођу до Женеве код Мирине чесме и препешаче још педесетак метара узводно до објекта Спортско-еколошког друштва и увере се да нису узалуд долазили. Од оних који то пожеле очекује се да допринесу да овај део буде још лепши, да би посетиоци из других градова понели кућама лепе утиске о Краљеву. Овог мајског јутра више од мириса роштиља пажњу знатижељника и случајних пролазника привлачио је лепо уређен простор каквих би, слажу се сви, требало да буде више са обе стране реке. Т. Радовановић

43

44

МАГАЗИН 18.5.2014.

45

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 18.5.2014.

НАР

46

Традиционална акција краљевачких планинара

РЦИСУ У ПОХОДЕ - Стаза дуга око 21 километар са висинском разликом од око 1.000 метара успона и 800 метара спуста спада у средње тешке, а за учеснике слабије кондиције препоручена је краћа и лакша која води од Каменице преко Дебелог брда до Брезне. – У Брезни ручак за све учеснике, у Каменици за оне који одлуче да се врате

У

време одржавања туристичко спортско рекреативне манифестација која половином маја сваке године окупља велики број планинара и љубитеља природе из Србије и земаља у окружењу Столови се забеле од мирисних нарциса. Као и ранијих Планинарско смучарско друштво Гвоздац је за данас, без обзира на временске услове, најавило одржавање традиционалне, 58. по реду манифестације „Нарцису у походе“ коју организује у партнерству са Туристичком организацијом Краљева. Акција планинарског карактера организује се према правилнику о организовању и извођењу који прописује Планинарски савез Србије, а организатор од учесника очекује стриктно поштовање свих одредби како би се предупредиле евентуалне непријатности. У позиву који је упућен потенцијалним учесницима изричито стоји да пријава у писаној форми мора бити оверена од стране планинарског друштва. Како је више од 20 километара дуга

стаза доста захтевна од учесника се очекује да поведу рачуна о тежини а старијим, и особама слабије физичке кондиције, да пре поласка затраже мишљење лекара. Искуства из ранијих година, када на дан одржавања временски услови нису погодовали одржавању акције, упућују на опрезност и савет учесницима да одећу прилагоде условима и понесу довољну количину воде. Током акције најстрожије је забрањено паљење ватре, удаљавање са прописане и маркиране стазе, напуштање групе и водича и сваки вид самовоље. Како се изводи под именом „Нарцису у походе“ акција подразумева адекватан однос према природи, па се и од учесника очекује да избегавају брање овог цвета. На стази је присутно санитетско обезбеђење, окрепљење, ватрогасна и полицијска возила и кесе за смеће, а учесници у сваком тренутку могу да добију потребне информације од чланова друштва који имају видна обележја. По завршетку је у Планинарском дому „Зорица Гизда-

вић“ у Брезни за све учеснике обезбеђен бесплатан ручак по рецептури прослављеног кувара Милијана Стојанића из Косјерића. Стаза дуга око 21 километар са висинском разликом од око 1.000 метара успона и 800 метара спуста спада у средње тешке, а за учеснике слабије кондиције препоручена је краћа и лакша која води од Каменице преко Дебелог брда до Брезне. Дуга је 11 километара са успоном од 700 и спустом дугим 500 метара. Последњих седам година у акцију се активно укључује и Месна заједница Каменица која у границама могућности помаже да акција буде успешно изведена, а за оне који не могу да издрже пут и пожеле да се врате у овом месту је организован ручак. Без обзира на временске услове организатори очекују већи број посетилаца из целе Србије и околних земаља иако је до половине недеље пријављено свега 200 планинара. Т. Радовановић

47

18.5.2014.

МАГАЗИН

48

Милосија Богуновић

Уз Дан медицинских сестара и техничара

ПРВА МЕЂУ СЕСТРАМА - Дугогодишња главна сестра различитих одељења Здравственог центра „Студеница“ вредни хроничар свих дешавања у овој установи.

– Медицинска сестра је повремена свест у несвести, љубав до живота суицидалном, очи слепом, ампутирана нога болеснику, знање и поверење младој мајци. - Свуда је има и свуда је снага на коју треба да рачуна онај који дође да се лечи. - Пре уласка у болницу здравствени радник треба све личне проблеме да остави на улазу, а да их поново узме кад крене кући. - У болницу треба ући чисте душе и са довољно љубави према људима. - Иако је бела униформа лепа и атрактивна посао медицинске сестре није само здовољство и оно што је лепо

Фото: М. Радовановић

(2)

49

МАГАЗИН

18.5.2014.

Г

50

одинама је у Краљеву трајала изградња хируршког блока, а кад се дошло до закључка да више нема пара из републике су понудили пет милиона динара за конзервирање радова. Директор Здравственог центра „Студеница“ др Раде Вукашиновић, који се још за време студија показао као активан омладинац, касније успешан и предузимљив директор, затражио је још пет да заврши радове и отвори блок. Главна сестра центра у то време Милосија Богуновић потврђује да је пред Дан Републике као рок за отварање било превише посла, а премало пара, па ни сада није јасно како су запослени успели да са тих пет милиона динара организују виталне ствари у хируршком блоку. Уз помоћ пројектанта Микице Дмитровића пронађен је начин да се са ушћанским „Економом“, који је још сарађивао са Словенијом, из Словачке увезе комплетна линија за интензивну негу. У саставу Здравственог центра била је и болница из Рашке

у којој, и поред свих проблема и санкција међународне заједнице, отворено ново породилиште. Празне просторије новог хируршког блока опремљиване су оним чиме се располагало. Од сазнања да још нема кревета и наткасни била је јача жеља да се у обећаном року отвори нов здравствени објекат и тако стави тачка на дугогодишњу агонију која је попуштала само пред неке нове изборе. Решење је нађено у приватном предузећу из Баљевца које је окупљало младе машинце спремне да се ухвате у коштац са замашним послом израде 180 болничких кревета и исто толико наткасни које су и данас у функцији. Посебна прича је, каже сестра Милосија, израда исто толико душека од сунђера. Ма колико се годинама чекало на завршетак зграде у тренутку када су створени услови за пресељење из зграде старе болнице појавили су се први знаци страха и отпор. Према утврђеним процедурама и плану за пресе-

љење у нове просторије су прво смештени Очно и Одељење дечје хирургије.

- Оспособили смо три сале на првом спрату и обезбедили да може да се ради у случају неких изненадних ствари. Пре него запослени уђу у болницу морали су на посебним предавањима да се упознају са противпожарном заштитом. Зграда је пројектована тако да се, ако пожар захвати једно крило као у филму страве и ужаса, из зидова се појављују дебела врата и затварају клапне које спречавају ширење ватре, па може да изгори само једно крило – прича сестра Милосија Богуновић. Пресељењем у нову створени су услови за реконструкцију зграде старе болнице, а на послу ангажован тим стручњака различитог профила и поново пројектант Микица Дмитровић који је осам месеци провео на специјализацији током изградње болнице у Немачкој. Као такав био је најкомпетентнија личност за веома захтевне послове на радовима у Краљеву.

Позната је чињеница да велики инфраструктурни послови не могу да буду завршени средствима локалне заједницем па је неопходна помоћ државе. Да би се обезбедила потребни су људи који схватају важност посла и имају довољно утицаја у државним органима који одобравају средства. Краљевачки здравствени радници, а и корисници услуга здравствених установа, велику захвалност за завршетак новог хируршког блока дугују Милошу Нешовић без чијег ангажовања, верује сестра Милосија, овај посао не би могао да буде завршен успешно. Резултат дугогодишњег рада био је здрвствени комплекс каквог није било у мањим местима у Србији.

- Свако одељење је имало главну сестру, а одсеци одговорне сестре. Сарадња је била веома захтевна, али сам као главна сестра Здравственог центра имала фантастичну сарадњу са свима. Стубови организације појединих одељења су начелник и главна сестра, а свуда смо имали добре са којима смо

могли да се договоримо, а и сами су знали да изнедре нека решења проблема. Ударна игла је било Удружење медицинских сестара и техничара, а у оквиру блока смо имали могућности да организујемо скупове за здравствене раднике из целе Србије, јер смо поред простора имали шта да покажемо. Добар стручни рад био је довољан разлог да долазе код нас, а ми смо се понашали као прави домаћини. Сами смо правили јогурт, кували чај, месили пите и кифлице, а сервирке су могле да послуже између 800 и 900 људи. Успостаљени су принципи квалитета у здравственој служби, па смо се борили да применимо све што можемо – прича Милосија. Либералније школовање производило је млађе кадрове, па се број медицинских сестара и техничара повећавао. У тренутку кад је Милосија Богуновић постала главна сестра Здравственог центра на евиденцији Националне службе за запошљавање било је 680 сестара без положеног

стручног испита што им је онемогућавало да конкуришу за посао. У таквој ситуацији многе од њих су пожелеле да посао пронађу у иностранству, Италији, Немачкој, Канади, Новом Зеланду... Није сестра Милосија била лења па се упутила у Министарство здравља и сазнала поразну чињеницу да не постоји програм за полагање стручних испита у време кад су посао у Краљеву чекали физиотерапеути, лаборанти, фармацеути, педијатријске, акушерске и сестре општег смера. За систем рада који је у то време разрадила многи и данас тврде да је штета што га као модел није прихватила држава. Полазећи од претпоставке да и у здравству постоје сегменти који су заједнички за све области у којима су прецизно дефинисане процедуре створено је нешто слично некадашњим заједничким основама у средњошколском образовању.

- За координаторе и заменике узмем све са бироа које су имале

51

18.5.2014.

МАГАЗИН

52

најбоље оцене, па распоредим колико ко током шест, или девет, месеци мора да буде на неком месту. Уведем школски час од 45 минута и дневник, јер је суштина била да их натерам да нешто науче, с обиром да су неке завршиле школу 14 година раније и немају појма ни о чему, а без стручног испита не могу да се запосле. Свих 680 су прошли кроз школу након које су полагали стручни испит у Заводу за заштиту здравља и тако стекли услов за запошљавање. Користила сам све што сам видела да неко може да помогне у оспособљавању сестара, а увек ми је нешто фалило при пружању помоћи у хитним случајевима – прича сестра Милосија. Иако је велико радно искуство давало довољно самопоуздања потреба да се надокнаде знања везана за организацију посла водила је према Вишој медицинској школи каква је у то време постојала у Београду. Три године је Милосија Богуновић, не занемарујући ни за тренутак редовне радне обавезе, без и једног слободног дана вредно учила, журила по завршеном послу аутобусом до Београда и редовно полагала испите. У време кад је стекла диплому у Краљеву је било тек неколико виших медицинских сестара чији је задатак био да стечена знања на предавањима и семинарима пренесу на друге. У медицини се скоро сваког дана дешава нешто ново, а од здравствеих радника очекује да, поред усвајања нових знања и њихове примене у пракси, анализирају свој рад и проналазе боља решења. Дијагностика је у новом хируршком блоку била толико удаљена да су сестре проводиле много времена одвозећи и довозећи болеснике. Пажљивом оку главне сестре није промакло да се током само два сата превезе и до 70 пацијената што је био повод за увођење нових сервиса и дијагностике на дистанци, а резултат 12 хиљада услуга за четири месеца рада. Много времена су трошиле сестре на парамедицинске услуге, доношење лекова, раствора и резултата све док им новом организацијом није олакшан посао. Сестра Милосија Богуновић је у

већем делу Србије позната као велики борац против интрахоспиталних инфекција које су односиле животе. То сазнање било је повод за дневник санитарних инцидената који је показао да постоје места са повећаним ризиком која треба заобилазити. Као здравствени радник који не познаје површност у послу признаје да је жестоко гањала све који нису били спремни да поштују утврђене процедуре. Сталним увођењем новина комплетно је мењана организација рада иако је било отпора, поготово у случајевима кад је био угрожен нечији лични интерес. После четрдесет година активног рада сестра Милосија је од 2000. године у пензији, а данас признаје да би све што је урадила поновила са још већим жаром и ентузијазном. Четрдесетогодишње искуство потврђује да је и приступ болеснику један од лекова који у знатној мери помаже да се преброди криза.

- Реч је попут лека и мораш да нађеш пут до уплашеног који лежи забринут за свој живот. Када нађеш пут и дођеш до његове душе, кад он поверује и узврати поверење сваки опоравак је много лакши и то је потврђено хиљаду пута. Зато и данас кажем сестрама да пронађу људске, дивне, топле речи са којима ће да допру до уплашене душе и освоје поверење пацијента. Кад он верује и кад уђете у собу поздравите га осмехом то је као кад га сунце огреје чак и у најтежим ситуацијама – каже Милосија уверена да би много више требало да се ради у професионалној оријентацији. Иако је бела униформа лепа и атрактивна посао медицинске сестре није само задовољство и оно што је лепо. Много пута се показало да је то мука и патња са којом живи све време на радном месту. Изазвана је сазнањем да мора да разуме човека који пати, мора да му се помогне, да се оснажи и охрабри, а сестра је први ослонац који треба да му врати самопоуздање. Ако то уме, каже Милосија Богуновић, завршила је пола посла, па опоравак оболелог иде много брже и боље. Зато и тврди да је сестра повремена свест у несвести, љубав до живота суицидалном, очи

слепом, ампутирана нога болеснику, знање и поверење младој мајци. Свуда је има и свуда је снага на коју треба да рачуна онај који дође да се лечи. И као што су пре пола века будуће медицинске сестре у школи училе комуникацију са болесником ту праксу би, верује наша саговорница, требало увести и у данашње време. Овакав став проистиче из сазнања да је то још увек недовољно, а веома значајно у драматичним ситуацијама кавих има у болницама. Због свега што је проживела у радном веку није ни чудо што и сада сања неке пацијенте, а најчешће да сама чисти болницу. Неоспорна је чињеница да живимо у тешким временима, а она су тешка и због тога што их често сами чинимо таквим. Све је мање доброг расположења и међу онима које би требало пре уласка у болницу личне проблеме да оставе на улазу, а поново их узму кад крену кући, јер у болницу треба ући чисте душе и волети људе око себе. Иако већ довољно дуго у пензији и даље одлази у болницу, некад са новим идејама за које верује да би их требало реализовати. Вредни хроничар свега што се дешавало у краљевачком здравству и даље трага за новим подацима и све што открије сажима у сценарио за други део филма о болницама на територији Рашког округа. Деценијама у назад размишља о исправљању неправде учињене др Обрену Јовићу који је дао велики допринос развоју здравства у Краљеву, што је повод за предлог да му се додели Орден Светог Саве. Једна од идеја везана је за подизање капелице у кругу Здравственог центра због великог броја верника који стрепе за здравље, а утеху би могли да нађу у молитви, али и постављање спомен плоче са именима лекара из Италије, Мађарске, Чешке који су дали допринос развоју здравства у граду. Непресушни извор идеја потврђује потребу за постављање обелиска са подацима о градњи и градитељима објекта хируршког блока, али и многим другим стварима. Т. Радовановић

53

54

МАГАЗИН 18.5.2014.

55

Фото: М. Радовановић

Краљевачка музичка сцена: Ђорђе Каровић (2)

МАГАЗИН

18.5.2014.

ÌУЗÈ×ÊÀ ÐÀÄÈÎÍÈÖÀ ÊÀÐÎÂÈЋ

56

- Пре појаве „Секс пистолса“ на светској музичкој сцени панк музика се појавила у Краљеву. – Велика сала Дома друштвених организација, првенствено намењена различитим конференцијама и сличним скуповима, прерасла је у нешто што су новопечени рокери и музичари других профила доживљавали као својеврсни дом културе.

– Са доласком светске економске кризе бендови постајали све мањи док се нису свели на два или три члана, не тако ретко и на само једног који је одсуство оркестра надокнађивао све савременијом техником. - Локална музичка сцена показује да враћа изворност осамдесетих година прошлог века. - Краљево је изнедрило велики број значајних музичких имена, али никада групу која би играла значајнију улогу на музичкој сцени Србије

Ђорђе Каровић

57

Фото: М. Радовановић

18.5.2014.

МАГАЗИН

58

Н

ајвећа препрека опстанку готово свих бендова одувек је био одлазак појединих чланова на одслужење војног рока. И док су се једни распадали други су покушавали да попуне редове млађим музичарима који су тек ступали на музичку сцену, или онима из мање значајних бендова који су чекали прилику да ускоче у неки бољи. Ретки су случајеви у којима је овакав начин попуне дао значајније резултате за наставак каријере, па је много чешћа појава било формирање нових на темељима два или више оних који су остали без по којег члана. После „Новог јутра“ на краљевачкој музичкој сцени су се један за другим појављивали, па нестајали, „Поп спој“, „Зелени план“, „Кеј“, „Траг“, „Корен“, „Отпадне воде“... Публика је у највећем броју случајева везивана за поједине чланове

бенда, па се њиховим преласком у други мењала и структура посетилаца најразличитијих наступа од којих су свима биле најдраже гитаријаде, посебно оне такмичарског типа на којима је требало одмерити снаге у музичком умећу са другима. Све то доводило је до посебног набоја међу посетиоцима тако да је сала Дома друштвених организација, као најпогодиније место за оваква надметања, све чешће личила на препуно спортско гледалиште са ватреним навијачима. Ђорђе Каровић потврђује да је велика сала Дома друштвених организација, првенствено намењена различитим конференцијама и сличним скуповима, прерасла у нешто што су новопечени рокери и музичари других профила доживљавали као својеврсни дом културе. Посебно место у музичкој каријери

представља краткотрајни експеримент под називом „Отпадне воде“. У време док је још свирао у групи „Траг“ јунак наше приче добио је позив на занимљиво дружење које је обећавало да достигне много више него што је то на први поглед изгледало. Било је то пре појаве „Секс пистолса“ на светској музичкој сцени, а са дистанце од неколико деценија Каровић закључује да се панк музика прво појавила у Краљеву.

- Покушао сам себе да нађем у том стилу са мало више агресије, и напада на систем и друштво, који је одражавао нека незадовољства прозападњачки оријентисаних младих људи који су желели демократију, а из те жеље је експлодирао бунт. Група је била веома занимљива. Текстове је писао Буки Вујић, а мене су као најискуснијег позвали да правим музику. Буки је правио и фантастичну оригиналну

сценографију, усисивач који све време вришти, ротационо светло које прави хаварију. Чудно обучени извођачи увијени ланцима, на глави ватрогасни шлем за роговима бика. Не знам са чим би то могао да поредим данас, али мислим да би ако се данас скинемо голи у центру града изазвали мање пажње него тада кад је публика била у шоку. Било је на сцени и купуса и ланаца и кутија и ко зна чега све још – прича Каровић. Ма колико да је први наступ „Отпадних вода“, и поред тога што је највећем броју посетилаца деловао шокантно, завршен успешно први смостални концерт био је и последњи јавни наступ због понашања на сцени које је оцењено као инцидентно. Иако су чланови потицали из породица угледних Краљевчана, и од њих се није очекивало ништа што би на било који

начин могло да испровоцира органе реда да делују агресивно, неодговорно понашање једног посетиоца утицало је на превремени прекид наступа у великој сали Дома друштвених организација. Само дан касније музичари су пред органима реда на информативном разговору морали да објашњавају шта се и зашто дешавало баш на тај начин, а само ко је живео у том времену може да схвати какав је ауторитет уживала милиција. Друго место које је најчешће пружало уточиште младим музичарима, али и извођачима других профила, глумцима, песницима и свакоме ко је имао шта да покаже, био је Дом ЈНА у коме је често наступао војни оркестар. У њему би повремено могло да се нађе и по које значајније име са југословенске музичке сцене што је био посебан повод за чешћи долазак и раз-

мену искустава. Поред проблема са почетка приче који је угрожавао егзистенцију не много мањи био је недостатак озвучења, а у одуству квалитетног често и било каквог другог.

- Пуни ентузијазма и љубави наступали смо где год се за то пружила прилика и такмичили се, а сваки бенд гајио неки свој стил. Неко је више скидао туђе ствари, па је то усавршавао, а неко као ми више компоновао, а све је представљало период изузетног дружења. Кад је дошао период омладинских радних акција сарадња са групом „Иза угла“ довела је до наступа пред бригадирима ОРА „Ибар“ у Ушћу где смо свирали све што је из светске музике обележило тај период. Знало се који су бендови били најпопуларнији, а ми смо слушајући њихову музику настојали да створимо и нешто своје. У

59

60

МАГАЗИН 18.5.2014.

бенду је свирао мој брат Зоран, који је преферирао џез, а мени је и данас жао што нисмо касније наставили тим путем. Имали смо добар бенд и свирали познате ствари стандардног џеза у клубу „Корто малтезе“ на почетку Улице Танаска Рајића, али и неке наше инструментале, а касније и нешто са репертоара познатих рок бендова – каже Каровић. Колико је рад на креирању специфичног стила био плодотворан доказује све већи број оних који су долазили да слушају. Најзначајније је, каже Каровић, што су посетиоци наступе доживљавали као нешто сасвим ново и пријемчиво генерацији добрих познавалаца музике. Овакво сазнање годило је и извођачима, па су настојали да извођење подигну на највиши могући ниво, а репертоар увек обогаћивали новим стиловима како би задржали доста шаролику публику која се поводила за појединим жанровима. Трајало је то скоро две године све док Каровић, као многи музичари пре њега, није подлегао притисцима које је диктирао живот, све више се опредељујући за оно што тражи публика. Полако али сигурно

улазио је у сасвим други свет, свет народне музике и наступа по хотелима. Први пут је то било у Хотелу „Термал“ са друговима који ће касније бити окосница групе „Оаза“.

- Гледајући са ове дистанце људе који су направили каријеру као рок музичари могу да кажем да су много више времена потрошили и много више жртава поднели да би створили име и имиџ, док смо ми локални више ишли линијом мањег отпора. Не желим да кажем да је то што смо свирали било лако, јер је музика коју смо изводили била веома богата и квалитетна и то треба знати свирати. Она друга је била финансијски мало боље награђена, па смо полако прелазили у те воде, јер је то био један од начина да зарадим и дођем до доброг инструмента. Променио сам много гитара, а оне које сам годинама сањао тек тада сам могао да купим. Бољи инструмент је у то време могао да има само неко из боље ситуиране породице, а преко омладинске задруге за неки скромнији је требало радити више од годину дана. Тек кад сам почео да се бавим народном музиком могао сам да бирам инструменте и да бављење му-

зиком комерцијализујем – каже Каровић. Још из тог периода потиче дилема на коју стално подсећа стих из песме коју је написао Дадо Топић. „Ја нисам крив што са жив, песму волим и живим због ње, али можда зато што сам крив музика умире, јер као и сви отрове дајем из јефтине кухиње. И стално се питам да због лове нисам ја скренуо с пута“. Музика постоји због публике, па је и популарно Бијело дугме комерцијализовало народну музику како би се што више приближило потенцијалним конзументима. Сви покушаји да се сачува изворност остали су без успеха због сазнања да у околини нема довољно људи са истим погледима који би подржали једну такву причу. Отуда и скретање са пута и наставак линијом мањег отпора уз стално подсећање на кухињу о којој је певао Дадо Топић. Ретки су извођачи у локалним оквирима који су имали довољно одлучности да се у потпуности посвете музици, па се већина, као и Каровић, опредељивала за сигурност какву је пружало неко до краљевачких преду-

61

МАГАЗИН

18.5.2014.

зећа. Љубав према музици, и начин да се додатно заради, многима су били наступи по хотелима и другим угоститељским објектима све док на врата није закуцала светска економска криза која је прво бацала на колена оне најслабије. Све сиромашније друштво одрицало се прво оног што није најнеопходније у животу, а услови тржишта диктирали могућности да се ангажује квалитетна музика. Прво су бендови постајали све мањи док се нису свели на два или три члана, не

62

тако ретко и на само једног који је одуство оркестра надокнађивао све савременијом техником. Најтежим периодом бављења музиком највећи број активних учесника краљевачке музичке сцене оцењује онај с почетка последње деценије прошлог века кад је на територији државе владала енормна инфлација која је обезвређивала сваки рад. И док су током дана у различитим предузећима радили тек за неколико немачких марака месечно они који су већ стекли

некакво музичко образовање настојали су да недостајућу количину новца надоместе свиркама на различитим местима.

- Прошао сам земљу уздуж и попреко, Копаоник, планине, море, а као рокер сам имао више соло излета са неким бендовима у Босни и са познатим музичарима у Загребу. Мој пријатељ Жељко Манце је локална звезда, човек који има диван клуб на 30 километара од Загреба, радио станицу и дечји хор. Турнеју са њим по Србији отпочели смо у Трстенику у сали која има 800 места, а испред дома у коме се одржавао концерт био је пано величине данашњих билборда на коме је осликан Елвис Присли. Жељка у белом оделу какво је носио

Елвис пратили су светлосни топови док је у сали владао делиријум, а посетиоци настојали да га додирну – прича Каровић. И ма колико да се све оно што се током каријере може оценити задовољавајућим остаје жал за пропуштеном шансом да се у некадашњем рестроану Дома друштвених организација отвори велики џез клуб. Иако је све већ било припремљено да „Јазбина“ почне са радом током претходне године је локална самоуправа одустала од закупа Дома друштвених организација, а нови закупац није био превише заинтересован за овакав вид сарадње. Локална музичка сцена показује да враћа изворност осамдесетих година прошлог века када су „Идоли“ креирали нови правац. Чак и неколико генерација музичке школе улази у џез причу што појачава жељу за оснивањем џез клуба. Краљево је изнедрило велики број значајних музичких имена, али никада групу која би играла значајнију улогу на музичкој сцени Србије.

- Желим да, као што су некад имали Ниш, Крушевац, Чачак, Крагујевац и одавде изађе рок бенд, а не да појединци индивидуално праве ка-

ријеру. Сви ми који смо до сада свирали остали смо у локалу, а само појединци су направили успешне каријере у великим групама. Моја велика жеља је да се направи добра екипа за коју бих могао да кажем да су наши. Жељу прати порука младим људима да верују у то што раде и да се потруде да то доведу до потребног нивоа, а видим да су спремни да прихвате савет. Данас им је много приступачнији технички део, пре долазе до информација о збивањима на светској музичкој сцени, и има много музички

писмених који напредују брже него што смо то ми успевали – каже Каровић. Због жеље која годинама тиња, у ишчекивању групе младих са довољном количином енергије и љубави према музици, Ђорђе Каровић годинама са посебном пажњом прати појаву сваког новог бенда на краљевачкој музичкој сцени уверен да ће ускоро један краљевачки бенд остварити оно што није нико до сада. Т. Радовановић

63

64

МАГАЗИН 18.5.2014.

65

Фото: М. Радовановић

Краљевачка медијска сцена: Радиша Ђорђевић (1)

МАГАЗИН

18.5.2014.

НАЈМЛАЂИ ДИРЕКТОР УГЛЕДНОГ МЕДИЈА

66

- Главни и одговорни уредник „Ибарских новости“ је пред свима жустро бранио новинара ма шта да је написао, само ако је то истина.

- Није дозвољавао да га било ко прогања због написане речи што је давало одређен ниво сигурности и поред чињенице да је код свих новинара била изражена одређена доза самоцензуре. - Политичари су у свим временима били поприлично осетљиви на извештавање медија, у Краљеву до седамдесетих година прошлог века посебно на оно што је писало у „Ибарским новостима“. - Ма колико да су будно пратили сваку реч написану о њима није било необично ни да се наљуте ако их нема у новинама. - У средствима информисања се добро зна хијерархија у којој је главни и одговорни уредник алфа и омега, особа чија је реч последња, јер може нешто да објави или не објави без обавезе да било коме објашњава зашто

Радиша Ђорђевић

67

Фото: М. Радовановић

68

МАГАЗИН 18.5.2014.

Д

еценијама је краљевачка гимназија важила за једну од најбољих у Србији. Такав статус обезбеђивали су јој угледни професори којих се и много година касније сећају генерације ученика које су након матуре кренули на различите стране, а највећи број оних који су дали специфичан печат краљевачкој медијској сцени прошли су баш кроз ову школу. Међу њима је и дугогодишњи уредник и директор „Ибарских новости“, касније уредник краљевачког Дописништва Радио-телевизије Србије Радиша Ђорђевић. Колико је била квалитетна школа у коју су се првих година седме деценије прошлог века само одлични ученици уписивали без пријемног испита сведочи податак да онима који су на полугодишту имали више од пет слабих оцена није више било места у овој, па су морали да наставе школовање у некој другој, најчешће у Индустријској школи која се налазила у истој згради. До које мере се озбиљно и напорно радило сведочи податак да је из само једног одељења матураната гимназије потекло шест доктора медицинских наука, три генерала и незнан број правника и економиста. Дилему Рашка Ђорђевића око избора будућег занимања након завршене гимназије разрешио је ујак који је сестрића загрејаног за медицину у последњем тренутку усмерио ка Филозофском факултету на коме је четрнаесту групу чинило тек тридесетак студената опредељених за изучавање савремене историје човечанства и међународног покрета. Иако је група регрутовала будуће дипломате и раднике различитих института дозвољавала је и могућност запошљавања у новинарству. После довољно година радног стажа из перспективе пензионера Ђорђевић са пуно ауторитета потврђује да је на факултету било лакше него у гимназији. Четири године живота у главном

граду довољан је разлог да новопечени дипломац већ од јесени 1970. године размишља о послу у Београду. Неколицина колега је већ почала да ради у институтима који су се бавили проучавањем различитих међународних покрета, други се припремали за рад у конзуларним представништвима земље у различитим деловима света, по неки размишљали да уз полагање додатних испита постану професори, а Ђорђевић да одслужи војни рок и врати се у Београд. Последња ствар о којој је размишљао био је бављење новинарским послом. Размишљања родитеља кретала су се у другом смеру, па је било логично питање одличном студенту да ли постоји и трачак наде да би могао да остане у Краљеву. Добар изговор да не буде тако налазио се у чињеници да у граду нема одговарајућег посла који би могао да ради. Баш некако у јесен 1970. године вршене су последње припреме за почетак рада прве локалне радио станице у граду, а родитељи били пресрећни ако би њихов син бар покушао да се опроба у овом послу. Редакција „Ибарских новости“ се у то време налазила на последњем спрату зграде у Омладинској улици у којој се и данас налази Регионална привредна комора. Месец или два раније придружио јој се Милан Глишовић, а Ђорђевић са већ афирмисаним Добросавом Гемаљевићем, Драгољубом Обрадовићем, Мијом Сарићем, Данилом Цвијетићем, Драганом Илићем и Драганом Тошићем постао члан једне озбиљне редакције.

- Директор предложи да радим месец дана волонтерски, па после да ме приме, а ја немајући шта друго да радим пристанем. Учио сам, а прави учитељ ми је био Мија Сарић који је водио културу и био јако добар у томе. Време проведено у концентрационом логору оставило је трага на изузетном ерудити који се сем позоришне режије бавио и писањем.

Почео сам у канцеларији са Љиљом Ђорђевић и Миланом Глишовићем који су ми помогли иако сам био у врло незахвалној ситуацији да као једини са завршеним факултетом седим са људима од којих учим. Како није било никога ко би пратио политичке догађаје доделе ми унутрашњу политику и рад омладине, Савеза бораца, Социјалистичког савеза, Општинског комитета Савеза комуниста... – сећа се првих дана на послу Ђорђевић. Доборсав Гемаљевић је као главни и одговорни уредник имао ретку врлину да врло жустро пред свима брани новинара ма шта да је написао, само ако је то истина. Није дозвољавао да га било ко прогања због написане речи што је давало одређен ниво сигурности и поред чињенице да је код свих новинара била изражена одређена доза самоцензуре, па су посебну пажњу посвећивали свему што напишу да не би стварали непријатности себи, а ни другима. Политички живот у Краљеву много се разликовао од данашњег, а седнице Општинског комитета Савеза комуниста на којима се расправљало о важним стварима везаним за функционисање града често су трајале до дубоко у ноћ, неретко и до раних јутарњих часова следећег дана. И док су чланови Комитета могли да одахну и крену кућама младом новинару није преостајало ништа друго до да се одмах упути у редакцију како би спремио извештај за новине. У то време још није било савремених техничких помагала за снимање како би аутентично могле да се пренесу одређене информације. Записивало се у новинарску бележницу оно што се учинило значајним за неки догађај, а увежбаном новинару није било тешко да одвоји неважно од важног. Политичари су у свим временима били поприлично осетљиви на извештавање медија, у Краљеву до седамдесетих година прошлог века

69

18.5.2014.

МАГАЗИН

70

посебно оно што је писало у „Ибарским новостима“. И ма колико да су будно пратили сваку реч написану о њима није било необично ни да се наљуте ако их нема у новинама. Нису „Ибарске новости“ тог времена имале ни фоторепортера, немају га додуше ни данас, а онолико колико су знали тим послом су се бавили Милан Глишовић и Драгољуб Обрадовић Кондис. Са првим данима нове 1971. године отпочео је редовни програм Радио Краљева који је емитован преко предајника шест месеци старијег Радио Чачка. Радио је функционисао као посебно предузеће без новинарске екипе, а новинари „Ибарских новости“ само сарађивали све до краја марта исте године када је тадашњи председник општине др Миленко Мојсиловић у сали позоришта заказао састанак запослених оба колектива са једином тачком дневног реда везаном за интеграцију. Месецима пре него је почело емитовање програма трајале су припреме за почетак рада, мењали се директори радија у оснивању, а прву екипу на шестом спрату Дома

друштвених организација чинили Ђорђе Ковачевић, Бранислав Терзић и Мирослав Качаревић.

- Очекујем да чујемо нешто о разлозима за интеграцију, а Мојсиловић каже другови и другарице, од сада сте интегрисани, а пошто сам ја заузет састанак је завршен. То је све што смо чули о интеграцији. Директор и главни и одговорни уредник нове фирме под заједничким називом „Ибарске новости“ био је Добросав Гемаљевић, сви се преселимо у Дом друштвених организација, а нас троје опет у истој канцеларији. У другој су Мија Сарић, Данило Цвијетић и Кондис, а у трећој прави боем и песник Драган Илић Нишки који је писао непоновљиве репортаже – прича Ђорђевић. И док је тек придошли Јован Арежина радио искључиво за радио, остали су припомагали колико су дозвољавале обавезе везане за припрему новина. Прве радио емисије Рашка Ђорђевића везане су за прошлост Краљева и околине, а једна од обавеза била је сарадња у емисији „Вече уз радио“ првог програма Радио Београда.

Краљево је као регионални центар предњачило у информисању, па су новинари „Ибарских новости“ покривали простор од Врњачке Бање преко Рашке и Новог Пазара до Сјенице и Тутина. Мали број запослених покривао је велику територију, па се у односу на данашње поимање локалног новинарства радило изузетно много. Са магнетофоном марке „ухер“ крстарили су новинари „Ибарских новости“ територијом читавог региона у потрази за интересантним људима и догађајима. Програм Радио Краљева се обогаћивао и ширио све док нису превазиђени оквири термина који је у поподневним сатима обезбеђивао Радио Чачак. Кад је постављен средњеталасни предајник у Ратини створени су услови за емитовање целодневног програма што је захтевало ангажовање већег броја људи. Редакција се ширила, запослен је музички уредник а, након што је раздвојена функција директора и главног уредника, Раднички савет одлучио да програм Радио Краљева уређује Ђорђе Ковачевић, а лист „Ибарске новости“ Радиша Ђорђевић. У двадесет петој години није било

тета, па потражи Сарића. Овај критикује мене, директора и све који су на уредничка места поставили властодршце који не разумеју историју. Кад у једном тренутку схвати шта се дешава гађа Данила телефоном, а Кондиса појури са столицом спреман да га удари. Да би драма била већа ни мени не да ђаво мира, па окренем секретара Комитета и кажем да га је звао Мија Сарић. Кад је поново зазвонио телефон у редакцији, а Мија чуо да га тражи секретар Комитета мислећи да је опет по среди шала опсује га оштро, да би кад се овај после десетак минута појавио у редакцији остао забезекнут. Кад смо све разјаснили прихватио је шалу, па смо сви на миру попили кафу – прича Ђорђевић о само једној догодовштини која је одсликавала атмосферу каква је владала у редакцији „Ибарских новости“. У време кад је дотадашњи директор „Ибарских новости“ именован на место председника ССРН Краљевачког региона као не мало изненађење деловало је решење којим на то место оснивач поставља Рашка Ђорђевића. У предузећу је било запослено тек

нешто више од тридесетак људи, а амбиција новог директора за целодневним радијским програмом превазилазила могућности запослених, па се редакција и даље ширила. Као веома брзо средство информисања радио је захтевао озбиљан рад, а сазнање да је имао најбогатију дискотеку старих и најновијих издања лонг плеј и сингл плоча повод за запошљавање музичког сарадника. Основна оријентација је била да се у радни однос примају само новинари са завршеним факултетом друштвеног смера, а статутом предузећа предвиђено да пре него буде примљен свако од њих прође тонску аудицију. Још један спикер Драган Бајовић и двојица техничара Раде Живковић и Будо Дугалић заокруживали су број стално запослених да би након што је Јован Арежина прешао у Радио Београд били примљени млади новинари Предраг Марковић, Зоран Бачаревић и Јелена Петровић и нешто искуснији Славољуб Даишевић и Милован Микарић. Редакцију коју је чинило педесетак људи комплетирао је фоторепортер Раде Живојиновић.

Т. Радовановић

превише пријатно бити шеф онима од којих се учио занат па је било и неспоразума, комичних и оних других. У средствима информисања се добро зна хијерархија у којој је главни и одговорни уредник алфа и омега, особа чија је реч последња, јер може нешто да објави или не објави без обавезе да било коме објашњава зашто.

- Кондис је био надарен да прави разне завитланције, а у време кад је став Комитета партије у свему био одлучујући Мија Сарић, који је поштовао традицију је а изнад свега волео Студеницу, напише лепу репортажу о манастиру, али унесе мало више верског, и донесе рукопис да одобрим за штампу. Прочитам пажљиво и кажем да ми мало више мирише на тамјан и свећу, па вратим да га мало упегла да би могао да буде објављен. Најеђен због примедбе окрене телефон Комитета да се жали на мене, али не нађе секретара него се пожали другом човеку. Све то слуша Кондис па после двадесетак минута оде у другу канцеларију, стави марамицу преко слушалице и окрене телефон редакција представљајући се као секретар Коми-

71

18.5.2014.

МАГАЗИН

72

Александар Марић

Добитник годишње награде Књижевног клуба Александар Марић

УÏÎÐÍÎÑÒ, ÐÀÄ È ÌÀËÎ ÑÐÅЋÅ

Фото: М. Радовановић

- Писање поезије је довољно далеко од комерцијалних вредности које би могле да обезбеде средства за живот, али представља специфичну животну причу и стваралачки мотор песника свесног да кад у њему утихне енергија стварања, ни остале енергије немају ослонац.

- Краљевачки писац Горан Петровић у време кад је писао прву књигу није размишљао да ће бити академик

73

У

МАГАЗИН

18.5.2014.

време када млад човек почиње да буде свестан својих вредности у жељи да то докаже и другима покушава да пронађе начин како да достигне постављени циљ. Онај који је пред крај средњошколског образовања прихватио краљевачки књижевник Александар Марић била је поезија. Жеља да оно што осећа искаже кроз песму одвела га је кроз специфичан вид исповедне поезије до младалачких тема које су обележиле овај део живота будућег песника. И као што то најчешће бива први сусрет са поезијом догодио се у породичном дому у коме се посебно ценила књига, а мајка Дана сину рецитовала песме српских романтичара Јована Илића и Алексе Шантића.

74

Први сусрет са озбиљном поезијом догодио се у Панчеву где је Богдан Мрвош као уредник „Свезака“ у Студентском културном центру организовао књижевно вече краљевачких песника. И док су Милош Милишић, Верослав Стефановић, Живорад Недељковић, Драган Хамовић и други казивали своје стихове већ објављене у едицији краљевачких песника, Марић је, у одсуству храбрости да се упозна са колегама по перу, из публике стидљиво посматрао земљаке. Мало више храбрости резултирало је познанством са панчевачким песником Драгославом Лацковићем и сарадњом која је изнедрила заједничка учешћа на бројним књижевним вечерима и конкурсима на којима су млади песници

тражили прву шансу. Пре него до награде песме су стигле до Зорана Душковића, једног од уредника панчевачких „Свезака“ Из перспективе већ формираног песника, добитника књижевних награда и аутора четири књиге песама, Марић недовољну количину искуства у песничком занату на почетку каријере види у малом броју прочитаних књига које нису створиле довољно чврсту подлогу за озбиљан приступ темама које обрађује. Ако се томе дода и сазнање да се ни процес сазревања личности код свих не одвија истом брзином онда је јасно зашто сваки од младих песника који покушавају да нађу место у књижевности не постиже довољно добре резултате.

Стицајем околности Марић је половином деведесетих година принуђен да се врати у Краљево и са довољно самопоуздања појави пред уредником часописа „Повеља“ Драганом Хамовићем који је, као образовани критичар, саветима доприносио разрешавању бројних дилема младог песника. Све већу агресивност у раду, која је резултирала бројним песмама, каналисао је довољном дозом стрпљења којом се формирала специфична песничка физиономија. Десетак година сазревања завршено је победом на књижевном конкурсу крагујевачког Студентског културног центра и објављивањем књиге „Студеница Студеница“.

- Књига припада духовном миљеу јер се бавим Студеницом, Расом, Маг-

личом и манастирима. Има у њој молитвене поезије, канон о царству божијем, али и летописни циклус који се дотиче уметности у Краљеву, а поетски сам забележио долазак лабудова који су били на Ибру – каже Марић. Одличне реакције након промоција у Крагујевцу и Београду, а следеће године и у краљевачкој Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“, утицале су на пријем у Књижевни клуб, али и тежњу да радом потврди поверење и објави нове књиге. Тако су се пред љубитељима писане речи до 2008. појавиле „Косовски прозбеник“ и „Анђели жетеоци“. „Косовски прозбеник“ који је издао „Градац“ из Рашке бави се тематиком везаном за ратно искуство на просто-

рима Косова и Метохије, и утисцима који су отуда понети, али и значај овог поднебља, тако да је књижевно и заветно осећање помешано са доживљајем из тог рата, а књига нема суштински одбљесак због чињенице да аутор није био у првим борбеним редовима. Издавач треће књиге „Анђели жетеоци“ је краљевачки Књижевни клуб, а сфера Марићевог интересовања српска књижевност и људи који се у њој помињу, али и делатници на небу господњем који су битно утицали на развој српске културе. Поред домаћих место у књизи нашао је и азербејџански уметник о коме је сазнавао на основу искустава његових пријатеља који су боравили у Краљеву, а коме је по-

75

76

МАГАЗИН 18.5.2014.

светио две песме.

- Видео сам његове радове који су ме одушевили. Био је муслиман који је као врло болестан прешао у хришћанство и живописао цркву у Бакуу. Кад је завршио упокојио се, а као да му је Бог дао време да уради тај посао – каже Марић. Четврта књига „Обручавање светлости“, која је завредила овогодишњу награду Књижевног клуба, посвећена је деди Драгиши, пинтеру из Отрока. Низ песама које уводе у књигу зове се Пинтер, а описују судбину човека који у бурадима различите величине ствара празан простор који треба испунити одређеним садржајем.

- Превео сам то у духовну причу и стварам нов простор који се пуни одређеном суштином. С друге стране су песме о Хиландару, другом духовном очинству Симеона и Саве који су градили Хиландар. Треће очинство у поезији симболично је везано за Ивана В. Лалића који је утицао на мене као песнички отац. Кад је човек млад верује да је измислио и топлу воду, али мора доста да се чита и види како су обрађиване различите теме како се не би понављао. Иако су на мене утицали Васко Попа, Миодраг Павловић, Бранко В. Радичевић и други Лалић врхуни комплексним и заокруженим делом српско-византијске епопеје на начин како ми видимо западни свет из угла византинца из Србије. Описао је средњовековну Србију кроз манастире, и како је изгледала у његово време, а завршио причу византијским канонима са модерним елементима. То су нека три очинства која се генеришу у овој књизи – каже Марић истичући песму посвећену преминулом фотографу Завода за заштиту споменика културе Живораду Терзићу, изузетно образованом природном интелектуалцу који је на чудан начин у себи сажимао бројне карактеристике Византинца. Од сазнања да краљевачки Књижевни клуб додељује годишњу награду покушавао је Марић да докаже да је бољи од осталих. И кад год би награда за длаку измакла филигрански је дотеривао рукописе у настојању да до-

стигне савршенство. Али, настајале су и нове песме а све заједно утицале да овогодишњи жири донесе одлуку о награди коју годинама додељује краљевачки привредник Хранислав Милошевић. Милошевић представља чудесну и јединствену појаву у српској књижевности, јер више од деценије помаже штампање књига младих песника и прозних писаца. Од прве књиге прошло је читавих 11 година, а Марић са несмањеним ентузијазном ствара свестан чињенице да неће бити објављено све што напише. Из богатог песничког опуса искристалисале су се још три целине, „Византијски вишебој“, „Честице у обнови“ и „Завет триназиме“ са којима учествује на конкурсима уверен да би победом могао да обезбеди средства за штампање. „Визнатијски вишебој“ је објављен као дигитално издање и доступан читаоцима, а на књижевном конкурсу у Љигу му је за длаку измакла победа. Од рукописа који су настали након ове књиге у припреми је нова која би, ако не буде штампана током године, могла да буде део издавачког плана за следећу. Иако је писање поезије довољно далеко од комерцијалних вредности које би могле да обезбеде средства за живот ипак представља специфичну животну причу и стваралачки мотор песника свесног да кад у њему утихне енергија стварања, ни остале енергије немају ослонац.

- Захваљујући песништву ја сам се дотакао уметности и ушао у уметност града Краљева преко галерије Удружења ликовних уметника „Владислав Маржик“ које је током четири године битно утицало на формирње моје уметничке личности. Радио сам појединачне пројекте везане за културу и уметност, у које не бих ушао да није било поезије, и на крају самообразовањем и изражавањем ушао у новинарство. Успео сам да савладам новинарски изазов, који је другачији од песничког, и захваљујући интересовању за писану реч зарађивао за живот. Поезија, књиге и награде биле су улазнице на многа места, а знам да

ће и ова награда одјекнути на прави начин. Верујем да ће ми утицај и свест краљевачке културне, и шире друштвене, сцене дати додатне квалификације и да ће променити и ојачати друштвени статус – каже Марић. Писаној речи ствараоци су од памтивека приступали више из духовне потребе него оне за материјалним вредностима. Отуда и порука онима који тек планирају да закораче на књижевну сцену да пишу и стварају не очекујући од тога зараду. Као и бројни примери из прошлости постаће новинари, уредници, професори, можда нешто треће. Александар Марић подсећа да ни краљевачки писац Горан Петровић у време кад је писао прву књигу није размишљао да ће бити академик. Дугогодишње искуство бављења писањем упућује на закључак да је, поред упорности у раду, за ширу афирмацију потребно и мало среће. У том смислу ни мало мање важан није социјални и друштвени живот, активност у удружењима, усавршавање и сталне консултације са старијим колегама. Ово последње из разлога да млад човек не би лутао и улудо трошио стваралачку енергију на погрешном путу.

- Кад се појави са првим делом лако се деси да нема подршку, да буде одбијен или игнорисан од околине. Неко ће сигурно да прихвати одговорност и да га подржи као и краљевачки Књижевни клуб који младе песнике подстиче на стварање наградом Богдан Мрвош. Ову награду добио сам 2005. године и мислим да сам један од само тројице стваралаца који су добили ту и годишњу награду Књижевног клуба – каже Марић. Пут до награде је дуг и трновит, а количина уложеног рада валоризује одговарајућим местом на књижевној сцени. Да би се склопиле све коцкице око рада који има несумњиви квалитет некад треба више, а некад мање, времена. Упорност се у сваком случају исплати. До тада уз озбиљан рад Александар Марић поручује што више читања дела старих мајстора. Т. Радовановић

77

МАГАЗИН 18.5.2014.

Биоскоп

78

Курир Прва поподневна пројекција до 21. маја резервисана је за напет кримитрилер који прати причу о Џеку, опасном момку са хронично лошом срећом који је убио неколико људи. Кад га легендарни шеф мафије Драгна унајми да одради једноставан, али необичан задатак, и преда мистериозну торбу криминалац седи у прашњавом мотелу чекајући газду. Заплет се центрира око очекиваног доласка Драгне, који је из непознатог разлога позвао Џека на једну удаљену локацију, и гомиле сумњивих ликова. Док током дугачке ноћи пуне насиља ишчекује Драгнин долазак Џек ће укрстити путеве са изузетно лепом женом Ривком чији ће живот постати физички и емотивно уплетен с његовим. Кад Драгна

них визуелних трансформација, једнооки црнац и ћелави патуљак српски Ром, и пар правих манијака полицајаца. Све то чини причу која свакако држи пажњу. Филм се приказује од 18 сати, а за улазницу треба издвојити 250 динара.

Џо Бивши робијаш Џо Ренсом је непоправљиво несмотрен човек који се бахато односи према свом возилу, псу и нарочито према женама. Опија се свакодневно, гања са полицијом и коцка. Међутим, упознаје дечака Гарија у коме види нешто посебно, одлучност, пристојност и невероватну отпорност. Гари никада није живео као остали вршњаци, није ишао у школу јер је стално морао да брине о својој поро-

дећи као надзорник локалним дрвосечама, у највећем делу црнцима, док се у његовом животу не појави тинејџер жељан тешког посла. Над насилним оцем виси Дамоклов мач потенцијалног убице и макроа, а са њима тројицом се исцрпљује галерија ликова који би имали икакву потребу да се појаве у овој горкој причи. Галерију ликова допуњавају дечакова мајка и сестра, негативац који пуца на Џоа и други за које сценаристи нису умели најбоље да објасне зашто су ту. Из критичарима недовољно јасног разлога Џоа малтретирају и пандури белци, па добри врховни пандур црнац и већ поменуте дрвосече па се стиче утисак да су сви мање више сувишни, небитни и недорађени. На основу свега стиче се утисак да су аутори овим желели много више него што су успели да постигну. Критичари верују да је филм поприлично досадан а да Николас Кејџ у главној улози није суперхерој, и ма колико да на први поглед то изгледа бесмислено - изгледа да баш нешто од те његове супехеројштине филму и недостаје. Џастин Чанг из часописа Верајети каже да је филм пажљиво грађена, често узнемирујуће насилна драма, која не може да нас дотакне, али нам се повремено чини веома сродна у неким деловима. Богата је у руралној текстури, али ниска у наративном моментуму или изненађењу. Филм је на репертоару до 21. маја а приказује се у термину од 22,15 по цени улазнице од 250 динара.

Годзила

коначно стигне, неочекиване последице ће их све сустићи. Прави црни трилер представља солидан омаж својој врсти, Хичкоковом филму „Психо“, Дејвиду Линчу, помало Тарантину... финог је ритма и загашених тонова, благо до умерено црнохуморан, уз неизоставну петпарачку менажерију ликова. Међу њима су згодна превисока девојка невероват-

дици, да чува сестру од оца алкохоличара и да се нада бољој будућности. Џо и Гари су успоставили врло необичну везу. Када Гари дође у ситуацију да не може да се носи са претњом која га је снашла обраћа се Џоу за помоћ што ће покренути лавину неизбежних догађаја. Заједно, они покушавају да нађу пут до искупљења. Сурови Тексашанин проводи време ра-

Акциони научно фантастични филм Годзила је импресивни научно-фантастични спектакл у којем је дивовско радиоактивно биће отпорно на сва оружја људске врсте. Застрашујућа и немилосрдна Годзила натераће становнике Земље да се удруже, али то можда неће бити довољно да је победе… Пројекције почињу у 20 сати а за улазницу треба издвојити 350 динара.

79

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

18.5.2014.

ПОЈАЧАНА КРИМИНАЛНА АКТИВНОСТ

80

У

односу на период од пре само недељу дана број евидентираних кривичних дела на територији коју покрива Полицијска станица Краљево више је него удвостручен, а свих 39 припадају области општег криминала. Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 5. до 11. маја потврђује да су инспекторима криминалистичке полиције познати извршиоци мање од једне трећине ових дела. Иако по тежини област јавног

реда и мира спада у нижу категорију карактерише је повећање укупног броја повода за нарушавање. И док је од укупно 24 евидентирана прекршаја број од 10 туча за две мањи од претходног статистичког периода 14 прекршаја који се сврставају у остале за половину је већи него седам дана раније. Иако на изглед не представља неки велики број ипак је троструко повећање броја собраћајних незгода у односу на недељу раније повод за бригу. Од 14 незгода 4 су као после-

дицу имале повређена лица, а 10 само материјалну штету. Број саобраћајних незгода са повређеним лицима је незнатно већи, али је онај чији је исход материјална штета увећан чак пет пута. У четири саобраћајне незгоде лакше је повређено пет лица, а укупна материјална штета је процењена на 375 хиљада динара. За педесет одсто је повећан и број прекршаја у саобраћају који се зауставио на 252. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

РАСВЕТЉЕНО РАЗБОЈНИШТВО Полицијски службеници Полицијске станице Врњачка Бања су дан након извршења расветлили разбојништво које су на штету Ж.М. (1944) из Вранеша код Врњачке Бање извршили А.Б. (1991) из Подунаваца и С.М. (1989) из Ратине. Осумњичени су 14. маја око 22,30 часова, маскирани фантомкама, дошли до породичне куће оштећеног, и након што им је отворио врата физички насрнули на њега захтевајући да им преда новац. Кад је то учинио отргли су му златни ланац са врата и удаљили се са лица места. Полицијски службеници су два дана касније, по налогу судије Основног суда, извршили претрес стана и других просторија А.Б. и пронашли предмете кривичног дела. Осумњичени ће, након истека задржавања, бити приведени Основном јавном тужиоцу у Краљеву.

ОДУЗЕТО НАОРУЖАЊЕ Припадници Полицијске станице Рашка поднели су кривичну пријаву против У.С. (1978) из Драганића код Рашке, због основа сумње да је извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја. Полицијски службеници су у петак око 16 часова, на основу наредбе Основног суда у Рашки, извршили претрес стана и других просторија осумњиченог и пронашли аутоматску пушку са 5 оквира без муниције, 156 комада муниције различитог калибра и резервни прибор за аутоматску пушку.

МАРИХУАНА У ТОРБИЦИ Због постојања основа сумње да је извршиo кривично дело неовлашћенo држање опојних дрога, припадници Полицијске управе Краљево су поднели кривичну пријаву против А.А. (1983) из Лепосавића код кога су у петак око 21 час у Улици IV краљевачки батаљон пронашли пакетић са 12,80 грама марихуане.

81

18.5.2014.

МАГАЗИН

82

Данијел Гашић, Бобан Дмитровић и Бојан Шејић

Још један спортски скандал

- Клуб који има валидног председника, спортског директора и тренера не треба да дозволи да било ко на полувремену улази у свлачионицу и држи предавања. - Уу години потенцијално највећег успеха два играча одлазе у супарничку екипу, води се спор са Марушићем, а управа остаје нема на захтев тренера да ангажује три нова играча.

- У делу јавности све јача сумња у жељу руководства Слоге да се пласира у највиши ранг такмичења. - Ма колико да Зоран Милашиновић тврди да је у Слогу уложио милион и по евра под сумњом су трансфери Луковића, Младеновића, Тришовића, Ковачевића и других играча

Фото: М. Радовановић

СУНОВРАТ СЛОГЕ?

83

МАГАЗИН

18.5.2014.

Т

84

рећи пут су се фудбалери краљевачке Слоге нашли на прагу најелитнијег домаћег такмичења и још једном дошли у ситуацију да крај првенства дочекају на начин који не приличи клубу са вишедеценијском традицијом. Већ две недеље тема готово свих разговора у спортским круговим је утакмица против Долине из Падине коју је Слога 30. априла изгубила резултатом 2:1, а руководство клуба као главне кривце за пораз окривили Бојана Шејића и Данијела Гашића. Сем констатације да се нису довољно залагали изречена је сумња у могућност намештања резултата са представницима клуба коме прети испадање из лиге. Након што је у 26. колу Прве лиге Србије Слога у Краљеву изгубила од Долине, која заузима последње место на првенственој табели, нерешен резултат у Лучанима следеће недеље за тренутак је одложио дилему о шанси да се у баражу избори улазак у Јелен Супер лигу. Све наде Краљевчана потопио је директни противник у борби за треће место на табели чачански Борац коме је један гол био довољан да из Краљева однесе сва три бода. После 28 кола Слога са 39 бодова заузима седмо место на табели, а чак ни победе у последња два против земунског Телеоптика и Пролетера из Новог Сада, под условом да директни противник изгуби обе утакмице, не пружа ни минимум шансе за бараж. У сличној ситуацији Слога се нашла и пре две године када је поклекла пред крај такмичења, а за главне кривце тада проглашени Бобан Дмитровић и Дарко Дринић. Све то у делу спортске јавности све више подгрева уверење да се руководство тима боји учешћа у највишем рангу такмичења, па због тога и не показује жељу да достигне највиши домет у историји клуба. Сем што су искључена два фудбалера и финансијер Слоге Зоран Милашиновић је наговестио повлачење и најавио могући крах до сада најуспешнијег краљевачког фудбалског клуба. У читав случај је укључена и полиција, па је један број фудбалера већ био на ин-

формативном разговору, а искази двојице првоосумњичених провераване на полиграфу. Већ две недеље преко медија пљуште оптужбе у настојању да се за неуспех окриви неко други, а чињеница да је више простора препуштано званичницима клуба било је повод да се огласи и друга страна, Шејић и Гашић којима се овом приликом придружио и Бобан Дмитровић. Жеља све тројице је да отклоне сваку сумњу у нерегуларност и скину љагу са својих имена. Одбацујући све инсинуације да би могао бити укључен у било какве сумњиве радње Бојан Шејић подсећа да је само два дана након спорне утакмице против Долине обавештен да више није члан клуба са образложењем да залагање на утакмици није адекватно његовим примањима. Од тада је два пута био на саслушању у Полицијској управи, а верује да би ситуација била много јаснија када би на полиграф отишли и остали играчи, али и руководство клуба. У првих 28 кола фудбалери Слоге су изгубили једанаест утакмица, а шест играли нерешено, па тада нико није оптужен да се није довољно залагао и да је то било повод за пораз.

- Одговорно тврдим да нисам крив, да нисам наместио утакмицу, нити бих то урадио било где. Ако Зоран Милашиновић, који тврди да је утакмица намештена, има информације да је неко узео паре зашто то не каже, да се сучимо и да више не будемо у заблуди – каже Шејић. Слично мишљење дели и његов до скора клупски друг Данијел Гашић наводећи да је утакмицу против Падине обележио низ несрећних околности, јер је Слога примила гол пре истека трећег минута игре у првом полувремену. Лопта је чудно одскочила до противничког играча који ју је лако из непосредне близине пласирао у небрањени део гола. Фудбалери Слоге су све до изједначења голом Гобељића са удаљености од 25 метара нападали и имали иницијативу на терену, а као гром из ведра неба деловао је други гол гостију након корнера са десне

стране. Лопта је одлетела до супротне стативе, противнички играч вратио према Милетићу који је промашио да би ударила у костобран леве ноге Гашића и ушла у гол.

- Данима се причало о тој утакмици и кроз главу ми је прошло да ли је могуће да се то мени десило и да ће неко уперити прст у мене. И пре утакмице се причало да ће утакмица бити намештена, а почеле су и приче да људи знају тачан резултат – каже Гашић уверен да је са друговима из клуба могао да се на крају сезоне опрости и на много цивилизованији начин. Много више од констатације да се двојица фудбалера нису довољно залагала и поред високих примања боли она коју је изрекао Милашиновић да би по нешто требало читати и између редова. У ситуацији када се дешавају овакве ствари најлакше је оптужити неког другог, па су на површину испливале тврдње да је Гашић пре доласка у Слогу истеран из Трајала, Напретка и ОФК Београда. Демантујући све гласине везане за одлазак из претходних клубова наводи да је Трајал напустио након истека једногодишњег, а из ОФК Београда годину дана пре истека трогодишњег уговора уз сагласност клуба да би каријеру наставио у Грчкој. Повреда је утицала да ни тамо не остане до краја договореног периода што све ствара доста простора за произвољне констатације. У Краљево је стигао на позив Звонка Терзића у најбољој намери да помогне клубу који се борио за уалазак у највиши ранг такмичења.

- Кад ме је питао који су минимални услови рекао сам да желим да помогнем себи и клубу који је на крају полусезоне био на другом месту, да се вратим, одрадим ово до лета и да се разилазимо. Верујем да су у то време сви у клубу желели улазак, а то се није остварило из не знам којих разлога – каже Гашић кога је већ по самом доласку импресионирало јединство међу млађим фудбалерима. Ситуацију још компликованијом чини његова тврдња да је пре утакмице са Падином дошло до контакта

85

18.5.2014.

МАГАЗИН

86

представника два клуба ради договора око резултата, а пошто није нађен заједнички језик сумња за све што се касније догађало пала је на двојицу првотимаца. По Шејићевом сазнању на полиграфском испитивању су били још Гашић, Милетић и Ровчанин, а капитен тима само на информативном разговору. Резултата теста још нема, а док не стигну из Београда ствара се отворен простор за разноразне претпоставке и закључке. Ситуација је слична оној од пре две године кад су за неуспех окривљени ветерани Дмитровић и Дринић што је повод првом да подсети како је на наговор пријатеља дошао у Слогу у децембру 2005. године када је тиму, након 17. кола и 18 бодова, претило испадање из Српске лиге. Вођен сазнањем да га је пут до репрезентације и интернационалне каријере водио из Слоге дошао је и у великој мери допринео да екипа до краја сезоне освоји 44 бода. Следећу сезону Слога је завршила на трећој позицији првенствене табеле са 61 бодом без три друга која су одузета за зеленим столом. Да није било тога првенство би завршила на другој позицији.

- У јуну те године клуб је преотео Зоран Милашиновић са сарадницима. До тог тренутка Слога је имала леги-

тимну скупштину, а кад је направљена паралелна клуб је узет. Имали смо екипу на нивоу уложених средстава које је обезбедила општина, а он тврди да је затекао клуб без иједног ограча и штуцне. Сматрао сам се прозваним да објасним зашто сам отишао, јер сам до тада био потпредседник Слоге која је била здрава средина, јер Милашиновић не би ни дошао у нездраву – каже Дмитровић. И ма колико да је убедљив Зоран Милашиновић ништа мање није ни Дмитровић тврдњом да тадашња управа новој није оставила ни динар дуга, сем наслеђеног из ранијег периода. Ма колико се сви актери немилих догађаја крили иза интереса клуба неоспорно је да су сви учесници својеврсног рашомона имали и лични. Сукоб две одавно супростављене стране изглађени су у време када је Бобан Дмитровић позван да се врати и помогне клубу на путу према Јелен Супер лиги играјући повремено у алтернацији са Рашом Бабићем. Насупрот томе од 34 првенствена кола изашао је на терен 32 пута, дао девет голова и асистирао код 13 других. На тој констатацији и темељи став о илузорности интереса да на једној утакмици прода клуб. Када је на изгубљеној утакмици

против Пролетера у Новом Саду Бобан Дмитровић постигао гол са 40 метара растојања од стране људи из управе клуба замерено му је што се не радује. Још тада је почео да сумња да би нешто тако могло да буде везано за интерес неке треће екипе. Повод за много оштрији став је утакмица против Чукаричког који је Слога изгубила.

- Тог пролећа сам играо отежано због проблема са тетивама, али нисам желео ни једног тренутка да оставим другаре на цедилу, јер је моје играње у том тренутку много значило. Први пут сам играо испод свог нивоа да би у полувремену при резултату 2:1 у свлачионицу ушао Милашиновић и напао Дарка Дринића оптужујући га да јури црвени картон како би помогао Чукаричком. У том тренутку, скидам копачке и обраћам се тренеру речима да не желим више да играм. И данас сматрам да клуб који има валидног председника, спортског директора, тренера не треба да дозволи да било ко на полувремену улази у свлачионицу и држи предавања. Да сам био и тренер истог тренутка бих изашао из свлачионице. Тог тренутка сам стао уз Дарка, и уз струку, јер сам сматрао да треба допустити тренеру да у оних 15 минута разговора са играчима, да промени нешто и да се договоримо, а не да финансијер наруши мир који нам је

потребан – каже Дмитровић признајући да када је, након повратка из иностранства, одиграо 185 утакмица у различитим лигама није могао да дозволи да га ико макар и индиректно везује за нечасне радње и намештање резултата. Кад су се страсти стишале вратио се екипи и остао у тиму до завршетка првенства, а иако је на Слогином списку био још годину дана никада нико није био спреман да говори о инциденту на тој утакмици. Иако није спреман да износи прљав веш Дмитровић сумња у неке утакмице које је Слога одиграла док је био у тиму уверен да ни Зоран Милашиновић није био упознат са свим што су радили његови најближи сарадници. Чини се да спор на релацији Дмитровић има другу позадину која потиче из периода када је Слога, пре нерешеног резултата на утакмици против Инђије, остала без тренера, а овај предлагао да се до краја првенства ангажује Нешко Миловановић из Лучана. Основни разлог за овакво понашање била је жеља да Слога направи корак напред у односу на 1970. годину када није успела да се пласира у Прву савезну лигу на шта подсећају фотографије које већ пету деценију красе клупске просторије. Иако нови тренер није тражио ништа сем награду ако

уведе екипу у Супер лигу Милашиновић није пристао.

- Ми смо се на тој утакмици доста испромашивали и то нас је много удаљило од успеха, јер смо после изгубили и од Пролетера. Већ је направљена велика разлика од 4 бода, а да смо победили Инђију верујем да не би изгубили ни од Пролетера и све би се одвијало другачије. Волео бих да се разјасни због чега је Гацо Јовановић, који се није плашио успеха, напустио клуб кад смо имали шансе. Кад вас води помоћник тренера види се колико је озбиљна жеља да уђете у Супер лигу – каже Дмитровић. Много шта остаје нејасно кад је у питању ситуација у којој се на крају овог првенства нашла Слога, између осталих питање како је могуће да у години потенцијално највећег успеха два играча одлазе у супарничку екипу, води се спор са Марушићем, а управа остаје нема на захтев тренера Доведана да ангажује три нова играча. Све то код дела јавности иницира сумњу у жељу да се пласира у највиши ранг такмичења. И ма колико да Зоран Милашиновић тврди да је у Слогу уложио милион и по евра под сумњом су трансфери Луковића, Младеновића, Тришовића, Ковачевића и других играча. Код Дмитровићевих истомишљеника још једна, шта ће наследницима оставити Зоран

Милашиновић након одласка из клуба.

- Пошто је најављен суноврат овог фудбалског клуба апелујем на општину да то спречи, јер је Слога и даље институција и мора да буде на првом месту. Милашиновић најављује одлазак сваке године да би уздрмао општину и добио више новца, а волео бих да видимо у каквом ће стању да остави клуб, јер не верујем да ће неко потрошити милион и по евра и напустити клуб тек тако. Зато мислим да може да се деси суноврат због њега, а не после њега. Апелујем на јавност да схвате да ови људи играју фудбал да би обезбедили фамилије. Они могу још много тога да пруже, али ако их неко провлачи кроз медије на такав начин свако ко би пожелео да их ангажује сада ће добро да размисли. Најлакше је љагати другог да би прикрио своје недостатке – каже Дмитровић. Фудбал је спорт у коме су неминовини порази исто колико и победе. У том смислу не треба на сваки гледати као на пропаст или повод за нечасну радњу каква се ових дана приписује Шејићу и Гашићу. Ако је то и тако заступници другачијих мишљења с правом сумњају на последњу утакмицу Слоге против Борца коју је један од бољих играча провео на клупи за резервне играче.

87

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs