MagazIN 107

МАГАЗИН Година II * Број 107 * 13. април 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

2

МАГАЗИН 13.4.2014.

Краљевачки

МАГАЗИН

се чита у више од пола света...

... и Индији

3

МАГАЗИН 13.4.2014.

П

4

Србија и европске интеграције

ПРЕГОВАРАЧКА ПОГЛАВЉА ПОГЛАВЉЕ 1 – СЛОБОДНО КРЕТАЊЕ РОБА

С

уштину поглавља о слободном кретању роба чине технички прописи као стандардизација, акредитација, метрологија, оцењивање усаглашености и тржишни надзор, који регулишу инфраструктуру квалитета. Ови прописи се односе на све производе и обухватају хармонизовано подручје које се заснива на директивама старог приступа, у којима се наводе тачне спецификације производа, или директивама новог приступа у којима се наводе општи, односно битни захтеви за производе и њихово означавање пре стављања на тржиште. Директивама старог приступа прописани су технички захтеви за производе попут моторних возила, хемијских, фармацеутских, медицинских и козметичких производа, играчака, стакла, текстила, обуће и других, док се директивама новог регулишу захтеви за производе попут нисконапонске електричне опреме, машина, лифтова, грађевинских производа, жичара, поморске опреме и друго. У оквиру овог поглавља постоји нехармонизовано подручје које представља националне прописе држава чланица и законодавство које регулише законито произведене производе стављене на тржиште једне земље чланице који се могу слободно кретати унутар јединственог тржишта Европске уније. На ове прописе се при-

мењује начело узајамног признавања које проистиче из судске праксе Европског суда правде, а могу бити предмет преговора о приступању. Без пуне примене законодавства Европске уније у овој области од првог дана приступања нове чланице, унутрашње тржиште неће правилно функционисати, па се од државе кандидата очекује да најкасније до дана приступања ускладе законодавство са европским које се у овој области преноси у потпуности у домаће кроз транспоновање бројних директива старог и новог приступа. Национални прописи који регулишу стављање на тржиште нехармонизованих производа различити су у појединим државама чланицама и не смеју да садрже одредбе које представљају додатни терет за улазак страних производа на тржиште. Да би се избегле техничке препреке у трговини наведени прописи морају бити у складу са члановима 34–36. Уговора о функционисању Европске уније и начелом узајамног признавања. Поред преношења европског права у национално законодавство у овој области неопходно је да земље кандидати током преговора обезбеде неометано спровођење и исправну примену правних тековина Европске уније. То ће захтевати административне капацитете неопходне за инфор-

мисање о ограничењима у трговини и за примену хоризонталних и процедуралних мера у областима као што су стандардизација, оцена усаглашености, акредитација, метрологија и тржишни надзор.

Институције које учествују у Преговарачкој групи за слободно кретање роба Преговарачку групу за слободно кретање роба воде представници Министарства привреде, а председник, заменик председника, секретар и заменик секретара ове Преговарачке групе именују се из реда представника овог министарства које је, према Закону о министарствима, задужено за хоризонтална питања у области слободе кретања робе. Остали чланови Преговарачке групе именују се из редова представника Министарства финансија, Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, Министарства саобраћаја, Агенције за безбедност саобраћаја, Института за стандардизацију12, Акредитационог тела Србије13, Министарства привреде – Дирекција за мере и

5

6

МАГАЗИН 13.4.2014.

драгоцене метале, Министарства здравља, Министарства унутрашњих послова, Министарства грађевинарства и урбанизма, Министарства културе и информисања, Министарства одбране, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Републичке агенције за електронске комуникације, Републичког секретаријата за законодавство и Канцеларије за европске интеграције.

Корист и резултат за Србију Завршетком преговора у овој области биће обезбеђена потпуна усклађеност домаћих прописа који се односе на производе са европским законодавством. Постизањем потпуне ускла-

ђености домаћих прописа са онима из Европске уније обезбедиће се поштовање једне од основних слобода јединственог тржишта – слободе кретања роба, а овај принцип значи да трговина производима из једног дела Европске уније, у било којем другом, мора да се спроводи без ограничења. Сходно томе и српски производи ће се кретати на европском тржишту без препрека. Даном приступања Европској унији Србија постаје део унутрашњег тржишта на коме важе једнака правила за све производе држава чланица. Слобода кретања роба омогућиће да квалитетни српски производи буду пласирани на европско тржиште, а да истовремено квалитетни европски производи буду пласирани

на српско. Сертификате издате у Србији признаваће све земље чланице, чиме ће српски производи имати слободан приступ европском тржишту, а српски произвођачи избећи двострука тестирања приликом пласирања производа на европско, што ће утицати и на смањење трошкова. Ради заштите потрошача и здравља, као и постизања веће безбедности производа, ускладиће се надзор са надлежним европским телима при стављању производа на тржиште, а домаћим потрошачима бити доступне детаљне информације о сваком производу. У Европској комисији је за ову област надлежан Генерални директорат за предузећа и индустрију.

ПОГЛАВЉЕ 2 – СЛОБОДНО КРЕТАЊЕ РАДНИКА Правним тековинама Европске уније у оквиру овог поглавља обезбеђује се право грађана држава чланица да раде у некој другој држави чланици Уније, да у њој бораве са својом породицом, као и да имају једнак третман у односу на домаће раднике у погледу услова рада, социјалних и пореских олакшица. Правне тековине Европске уније укључују инструменте за координисање различитих националних система социјалног осигурања. Област слободе кретања радника повезана је са слободом кретања и боравка током запослења у држави чланици Европске

уније, као и са свим областима социјалне заштите, као што су здравствено осигурање, пензијско осигурање, осигурање за случај незапослености и са правима на породична давања. Слобода кретања радника је једна од основних слобода која је гарантована правом Европске уније. У складу са чланом 45. Уговора о функционисању Европске уније сваки грађанин има право на слободно кретање, боравак и рад, са неким изузецима у јавном сектору, у другим државама чланицама без дискриминације на ос-

нову држављанства. У погледу општих принципа који се односе на приступ тржишту рада, правне тековине обезбеђују недискриминаторски третман на основу држављанства, боравишта и језика радника који су легално запослени у земљи која није земља њиховог порекла. Ово нарочито обухвата равноправан третман у погледу аспеката који се односе на запослење, као што су услови запошљавања и рада, исплата зарада и отпуштање. Одређена права су проширена на чланове породица радника, а концепт и импликације слободе кретања ту-

7

13.4.2014.

МАГАЗИН

8

маче се и развијају кроз судску праксу Европског суда правде. Општи принципи слободе кретања радника укључују одредбе које се односе на додатна права у погледу пензијског осигурања запослених и самозапослених особа које се крећу унутар Европске уније. Право на слободно кретање радника допуњено је системом за координисање система социјалног осигурања, односно правом миграната и чланова њихових породица да стекну, кумулишу или преносе накнаде социјалног осигурања, као и да примају исплате на основу ових накнада. Ово се заснива на прописима који не спроводе усклађивање већ координисање система социјалног осигурања држава чланица, па је неопходна административна сарадња између држава чланица о овом питању. Истов-

рeмено је у области здравствене заштите потребно да медицински трошкови буду надокнађени за укупно неопходно лечење особа које се разболе, или доживе незгоду, током привременог боравка у другој држави чланици. У складу са наведеним, потребно је да европска картица здравственог осигурања буде издата свим држављанима.

Институтције које учествују у Преговарачкој групи за слободу кретања радника Преговарачку групу за кретање радника предводе председник, заменик председника, секретар и заменик секретара Преговарачке групе, који се именују из реда представника Министарства рада, запошљавања и со-

цијалне политике. Чланови Преговарачке групе су представници Министарства финансија, Министарства привреде, Министарства унутрашњих послова, Министарства здравља, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства омладине и спорта, Националне службе за запошљавање, Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Завода за социјално осигурање, Републичког секретаријата за законодавство и Канцеларије за европске интеграције.

Корист и резултат за Србију Приступањем државе Европској унији отварају се могућности да радник који се сели у другу државу чланицу има сва права из радног односа,

социјална права и пореске олакшице какве има и матични радник у држави примаоцу када је у тој држави у радном односу. Наведена права укључују накнаде за боловање и породиљско одсуство, накнаде за повреде на раду, погодности за особе са посебним потребама, породичне додатке као и накнаде за незапослене и пензије. С тим у вези, примењују се директно и правила Европске уније о координисању система социјалне заштите, која отклањају негативне последице миграције на појединца приликом стицања или коришћења одређених социјалних права. Као кандидат за чланство држава треба да се припреми за учешће у систему Европске службе за запошљавање чији је циљ промовисање слободе кретања радника у оквиру Ев-

ропске уније посредством блиске сарадње између националних служби за запошљавање, а ради размене информација о могућностима у погледу запошљавања. Европска унија финансира могућност тражења посла у свим државама чланицама путем интернет портала службе за запошљавање који представља мрежу сервиса за запошљавање и пружа информације о непопуњеним радним местима, повезује послодавце и даје савете за тражење посла или могуће додатно образовање. На оперативном нивоу, релевантне базе података о слободним радним местима је потребно интегрисати са механизмом за размену података о слободним радним местима, а потребно је разменити и опште информације о тржишту рада и животним условима и условима рада.

Да би се избегли поремећаји на тржиштима рада, државе чланице имају могућност да, приликом приступања нових, уведу ограничења и прелазне рокове пре потпуног отварања свог тржишта рада радницима из нових чланица. Наведена ограничења могућа су по приницпу 2+3+2 што подразумева почетно ограничење од две године, након чега је могуће продужење за још три после прве ревизије и на крају за још две, под условом да постоје оправдани разлози за то продужење. О овим привременим мерама свака држава чланица Европске уније одлучује засебно, а нова земља такође може да уведе реципрочне мере којима се ограничава кретање радника из оних држава које уведу таква ограничења за раднике из нове државе чланице.

9

Деветнаеста седница Скупштине града

СВЕЧАНА С - Једна од неуобичајено кратких седница Скупштине града, с обзиром на обиман дневни ред, протекла у мирној атмосфери. - Већином гласова потврђени сви предлози предложеног дневног реда. - Изостало оштрије реаговање опозиционих одборника. - Више пажње од планова јавних установа привукла промена Статута Културног центра „Рибница“

Д

МАГАЗИН

13.4.2014.

а није Телевизије Краљево гледаоци који су се у петак случајно задесили испред телевизијских екрана на каналу ове телевизије не би ни знали да је 19. седница Скупштине града уствари Свечана седница. Како је

10

Телевизија Краљево миљеник актуелне власти, о чему сведочи податак да јој из све скромнијег буџета додељује највећу количину новца, верујемо и да је најобавештенија о свему што се у граду дешава, па је као блиска власти

ексклузивно пре почетка преноса најавила свечану седницу Скупштине града. Колико је седница свечана показао је даљи ток. Седница је по обичају почела са закашњењем, овом приликом од само

СЕДНИЦА? бора Јавног комуналног предузећа „Путеви“ и промени Статута Културног центра „Рибница“ који се прилагођава кандидату за вршиоца дужности директора. Подржани су и предлози шефа одборничке групе Социјалистичке партије Србије Ненада Вукановића о образовању територије месних заједница и других одборника коалиције на власти о давању сагласности на Статут Дома здравља, измени и допуни јавног акта Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“, као и сагласности на годишњи план Предшколске уста-

нове „Олга Јовићић Рита“. Одборници су до паузе успели да размотре тек пет тачака дневног реда да би у наставку, након што су пред крај редовног рада одлучили да раде док се не исцрпи дневни ред, до 19,35 већином гласова прихватили све што је било предложено. Опзиција овом приликом није била ни приближно оштра колико то уме, а много више интересовања него планови јавних установа привукла је промена Статута Културног центра „Рибница“. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

десет минута, након чега су одборници већином гласова усвојили записник са претходне одржане 31. јануара. Одборницима је требало нашто мање од пола сата да утврде дневни ред након што су одбијени свих пет предлога Демократске странке за скидање са дневног реда исто толико предложених тачака. Због сазнања да предлози опозиционих странака по правилу не добијају подршку парламентарне већине овом приликом су изостали, а подршку за допуну добили су предлози одборничке групе Сложно за Краљево о допуни Надзорног од-

11

12

МАГАЗИН 13.4.2014.

13

Одборничка група Демократске странке

МАГАЗИН

13.4.2014.

ПИНК И КУРСАЏ

14

- Владајућа већина ствара простор за корупцију и малверзације којима би градски буџет могао да буде ускраћен за знатна средства.

- Сви пољопривредници нису могли под равноправним условима да учествују у расподели средстава Фонда за развој пољопривреде.

- Предлагач кандидата за место вршиоца дужности директора не зна како му се зове кандидат

Фото: М. Радовановић

ЏИЈЕ У КРАЉЕВУ

15

13.4.2014.

МАГАЗИН

16

П

оследња седница Скупштине града била је повод да одборници Демократске странке у једном тренутку напусте салу у којој су се разматрали програми рада јавних установа како би представницима медија изнели ставове по питању одбијених предлога за повлачење пет тачака са предложеног дневног реда. Повод за то је уверење да су оне посебно важне, поготово она која се тиче коришћења пословног простора и пребацивање ингеренција са Скупштине на градоначелника и Градско веће код изузетака од јавног позива. У Демократској странци верују да се тако ствара простор за корупцију и малверзације којима би градски буџет могао да буде ускраћен за знатна средства. Уверење да је пословни простор значајан градски ресурс који треба користити на максимално одговоран начин довољан је повод за предлог да се одлука која није на најбољи начин кон-

ципирана доради и стави на дневни ред неке од следећих седница. Замерке демократа усмерене су и на извештај о раду Фонда за развој пољопривреде у претходној години.

- Сматрамо да је оно што је наведено у извештају недовољно, да имамо само основне податке о томе на који начин су расподељена средстава овог фонда, а сматрамо да је само трошио новац града у добром делу и ненаменски. Пре свега мислим на скоро милион динара услуга по уговору које се односе на дневнице чланова Управног и Надзорног одбора за 11 седница. Невероватно је да се издваја толики новац, да то само кошта град а нема никакве позитивне ефекте, јер маса дневница и накнада тим људима није допринела побољшању пољопривредне политике – каже председник Градског одбора демократа Иван Јовановић. Извештај о раду Фонда у прошлој

години по демократама не даје ни довољно података о трошењу средстава која су додељивана пољопривредним произвођачима за субвенционисање кредита и набавку средстава за заштиту у повртарској и воћарској производњи. Уверење да би скупштина која контролише трошење средстава из градске касе морала да има више података о томе довољан је повод за повлачење ове тачке са дневног реда док се извештај не употпуни. Више од количине потрошених пара демократе брине могућност малверзација заснован на сазнању да сви пољопривредници нису могли под равноправним условима да учествују у расподели средстава. Замерке су усмерене и на количину средстава намењених саветодавно стручним пословима током претходних шест месеци. У недостатку прецизнијих информација изражена је сумња у оправданост трошења ових сред-

става и указано да би много боље било да су искоришћена за почетак радова на водоводу у Тавнику, или наводњавање у другим месним заједницама.

- Треба да се определимо за политику којом ће овај крај брже да се развија у аграрном смислу. То не постоји. Постоји само огроман број људи који примају дневнице. Конкурс се расписује на брзину и ради нетранспарентно, а само они који имају информацију по основу личних контаката конкуришу, док већина пољопривредника то и не види. Мислим да је овај извештај сраман, треба да се повуче и не усвоји на седници – каже Јовановић. Иако је задатак опозиције да контролише власт и указује на пропусте у раду понекад се стиче утисак да власт даје довољно повода за озбиљне критике. У конкретном случају то је исправка решења о именовању вршиоца дужности директора Културног центра

Рибница којим се исправља грешка везана за презиме изабраног лица. Демократе тврде да ово на најбољи начин одсликава ситуацију у владајућој коалицији, јер предлагач кандидата за место вршиоца дужности директора ни не зна како му се зове кандидат. Све то утицало је да вршилац дужности директора ни два месеца након избора нема овлашћњење Привредног суда да заступа ову установу. Демократе упозоравају на два месеца нелегалног рада што отвара довољно простора борцима против корупције, тужилаштву, јавном правобранилаштву и другим органима да провере колико су легални папири потписани у овом периоду у Културном центру „Рибница“. Сличних проблема је било раније и у другим установама што је изазвало значајне трошкове након правоснажних судских пресуда. За избор вршиоца дужности дирек-

тора Културног центра „Рибница“ везана је и замерка у вези промене статута ове установе који се поново, супротно закону, прилагођава особи коју предлаже странка под чијом се ингеренцијом налази Културни центар. Према досадашњем статуту директор установе културе могла је да буде особа са три године искуства у раду и факултетом друштвеног смера. У конкретном случају изменом статута дозвољава се да буде именована и особа са факултетом техничког смера, а демократе сумњају и на услов који се односи на три године радног стажа.

- Истина и реалност нису Пинк и Курсаџије, јер је живот нешто што демантује приче које се слушају на Пинку и читају у Куриру, нарочито у Краљеву – упозорава Јовановић означавајући као кривце за све што се догађа предлагаче који су изманипулисали већину да усваја овакве одлуке. Т. Радовановић

17

Маратонска седница Градског већа

МАГАЗИН

13.4.2014.

ПОЗИТИВНА ОЦЕНА ЈАВНИМ П

18

- Народни музеј и Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ препознати као установе од националног значаја. - Задовољство радом краљевачких јавних предузећа проистиче из сазнања да су слична у другим градовима остваривала знатно скромније резултате. – Сва јавна и јавна комунална предузећа, сем ЈКП „Путеви“, ликвидна. – Болне реформе у јавном сектору налажу нов начин рада јавних предузећа

М

аратонска 47. по реду седница Градског већа пред овонедељно заседање Скупштине града остаће забележена по 41 тачки дневног реда од којих су три одложене за неко од следећих заседања. Одборници су једногласно подржали извештаје о раду и финансијском пословању за прошлу годину јавних предузећа и установа чији је оснивач град, а преовладава утисак да су сви радили успешно. На основу података из извештаја о раду проистиче генерални став да су, иако су сви радили добро, неки ипак били за нијансу бољи. Доказ томе је да

је рад најистакнутијих, пре свих Народног музеја и Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, препознат и ван граница локалне средине. На нивоу републике Музеј и Библиотека су препознати као установе од националног значаја и од надлежних органа похваљене за досадашње активности. Градоначелник Краљева Драган Јовановић дели мишљење осталих чланова Градског већа да је у извештајима дата реална и позитивна слика рада у претходној години. Реформа рада јавних предузећа након формирања нове владе, које се очекује почетком наредног месеца,

претпоставља рестриктивнији однос локалне самоуправе као оаснивача пре њима. И поред тога у локалним политичким круговима, и извршној власти, преовладава задовољство радом краљевачких јавних предузећа, а овакав став произилази из сазнања да су слична у другим градовима остваривала знатно скромније резултате.

- Ми немамо никаквих проблема, наша предузећа су ликвидна, а губитак је, из оправданих разлога исказало само Јавно комунално предузеће „Путеви“. Зато немамо разлога да упутимо било какву критику на рад јавних предузећа која су радила добро и била ре-

РЕДУЗЕЋИМА И УСТАНОВАМА

ална у извештајима којим су оправдала постојање и буџетска средства намењена за њихо врад. Они су свесни да ће реформе у области јавног сектора бити прилично болне и да ће морати да изнађу начин за другачије пословање него до сада – каже Јовановић. Међу бројним одлукама које су подржали чланови Градског већа је и она којом се, поред образовања подручја месних заједница, даје сагласност на Статут Дома здравља. Одлука се оцењује посебно важном због чињенице да ће примарна здравствена заштита, након одговарајуће коју подрже одборници у Скупштини града, прећи под ингеренцију града. Финансијски план Фонда за развој пољопривреде обухвата скоро 83 милиона динара којима ће се у овој години подстицати производња у овој области. Настављен је тренд из претходне године с тим што има и нових пројеката, а посебно значајном се оцењује чињеница да је два милиона ди-

нара намењено противградној одбрани. У заштиту животне средине биће уложено 35 милиона динара који се обезбеђују наплатом еколошке таксе. Као и до сада ова средства су намењена праћењу квалитета ваздуха, заштиту од буке , чишћење дивљих депонија и управљање отпадом. Усвојен је и програм Фонда за заштиту животне средине за чију је реализацију планиран 28 милиона динара. У месној заједници Рибница се реализује пројекат „За лепшу и чистију Рибницу“ који предвиђа набавку потребне количине еко-кеса и канти за одлагање смећа. Сваком од 3.054 домаћинстава овог насеља следује канта за одлагање примарног отпада и 120 кеса док ће укупно месечно задужење за изношење смећа бити умањено за око 10 процената. Програмом је обухваћено и спречавање амброзије, сузбијање комараца и побољшање енергетске ефикасности по зградама. Посебан закључак односи се на

предлог протокола о сарадњи на изради студије изводљивости за заједничко управљање комуналним отпадом у коме учествује 12 општина и градова са око 650 хиљада становника. Носилац пројекта је град Краљево у сарадњи са француском компанијом Сеурека, а у пројекат су укључени околни Нови Пазар, Рашка, Крушевац, Ћићевац, Трстеник, Сталаћ Врњачка Бања и други. Пројекат се реализује у три фазе уз сагласност надлежних министарстава и градских већа која треба да постигну консензус пре него почне реализација. Уз бројне друге донета је и одлука о оснивању Савета за заштиту и унапређење животне средине чије чланове именује Градско веће, а средства за рад се обезбеђују преко Фонда за заштиту животне средине. Новина у раду је да ће свих 12 чланова и председник радити без надокнаде. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19

20

МАГАЗИН 13.4.2014.

21

МАГАЗИН

13.4.2014.

Испитивање јавног мњења о чланству Србије у Европској унији

22

ПОВЕЋАНО ПОВЕРЕЊЕ ГРАЂАНА

Фото: Медија центар

- Већина грађана подржава чланство Србије у Европској унији.

- Резултати последњег истраживања оцењују се посебно важним, јер су први након отпочињања преговора о чланству у Европској унији која суштински важним сматра праћење трендова током процеса преговарања како би ускладила комуникацију са потребама и жељама грађана Србије

23

П

МАГАЗИН

13.4.2014.

очетак преговора о равноправном чланству Србије у Европској унији повод је за наставак бројних истраживања којима се утврђује начин промене ставова становништва о овом питању. Последње је током фебруара ове године извршила агенција ТМС Медиум Галуп, а резултате недавно коментарисао и шеф Делегације Европске уније у Србији амбасадор Мајкл Давенпорт. Истраживање на национално репрезентативном узорку од 1.239 испитаника показало је да 55 одсто грађана

24

подржава чланство Србије у Европској унији, а исто толико њих сматра да ће оно донети земљи веће инвестиције. Док 54 одсто анкетираних очекује бољу заштиту животне средине, а половина владавину права, две трећине њих сматра да је пољопривреда прва на листи сектора који би требало да добију помоћ Европске уније. Делегација Европске уније у Србији од 2010. године прати трендове јавног мњења о овим темама, а сарадњу са ТМС Медиум Галуп наговештава и у наредних годину и по дана. Резултати по-

следњег истраживања оцењују се посебно важним, јер су први након отпочињања преговора о чланству у Европској унији која суштински важним сматра праћење трендова током процеса преговарања како би ускладила комуникацију са потребама и жељама грађана Србије. Последње истраживање потрђује да грађани већински подржавају чланство Србије у Европској унији сматрајући да би оно повећало долазак страних инвестиција и донело виши ниво животног стандарда. Благи позитивни тренд подршке чланству од 55 посто приписује се почетку нове фазе односа Србије и Европске уније, а позитивним се оцењује и чињеница да значајна већина грађана подржава дијалог Београда и Приштине показујући тако разумевање за решавање конкретних питања која доносе корист онима који живе на просторима Косова и Метохије. Грађани су жељни додатних информација о Европској унији, а више од трећине анкетираних потврђује потребу за онима које се односе на живот обичних људи у државама чланицама и утицај приступања на економску ситуацију и животни стандард.

- Делегација Европске уније у Србији ће заједно са Владом радити на томе да објасни конкретне користи које грађани могу да очекују од предстојећих процеса преговарања и приступања Европској унији. Трудићемо се да подстакнемо грађане да потраже више информација о Европској унији и покренемо већу и дубљу дебату о импликацијама чланства Србије. Жеља нам је да повећамо разумевање грађана о Европској унији како би, кад се буду опредељивали за подршку чланству на евентуалном референдуму, могли да донесу исправну одлуку – каже Давенпорт. Извршна директорка агенције ТНС Медиум Галуп Слађана Бракус, потврђује да Делегација Европске уније од 2010. године традиционално два пута годишње врши испитивање јавног мњења на ову и друге значајне теме, а последње је обављено током две недеље почев од 6. фебруара. Обимно

Мајкл Давенпорт

25

Фото: Медија центар

МАГАЗИН

13.4.2014.

истраживање је обухватило многе детаље, између осталих опште тенденције јавног мњења о интеграцији Србије у Европску унију, очекивањима и надањима грађана и изворима информација које се односе на процес приступања Европској унији. Аналитичаре је посебно интересовало колико грађани знају о финансијској помоћи Уније Србији кроз доступност фондовима и донације. Кад су у питању ставови према Европској унији и европским интеграцијама одговори указују да преовлађује позитивно мишљење о бољем животу, бољој будућности, просперитету и вишем стандарду. Сажимањем одговора на више питања долази се до позитивног става већине о интеграцијама, али и сазнање о петини оних који су дали негативан одговор указујући на врло генерализован отпор због притисака и условљавања. Значајан пораст позитивног односа према приступању Европској унији утицао је и на пад индиферентности грађана по овом питању док су негативни ставови углавном на равној линији. Проценат грађана који имају позитиван однос према Евроспкој унији расте о чему сведочи 55 одсто оних који у потпуности, или углавном, подржавају

26

чланство Србије. Разлози за овакаве ставове виде се у повећаним шансама за запошљавање, бољем стандарду, извеснијој будућности и општем просперитету. Са друге стране 39 одсто анкетираних грађана уопште, или углавном, не подржава чланство Србије у Европској унији, а разлог за то види у повећаној бризи да би стандард могао бити и на нижем нивоу него што је то данас. Тек након тога као разлози за негативан став виде се губитак идентитета и суверенитета и експлоатација.

- Када гледамо трендове о гласању на могућем референдуму о приступању Србије Европској унији видимо релативно стабилан тренд и потврду да би 53 одсто грађана гласало за приступање, а 31 против. Видимо и да је, у односу на април 2013. године, опао број оних који не би гласали. Грађани су мање индифирентни, и више одређени, а они који су били неодлучни постали су позитивнији у односу према Европској унији и евроинтеграцијама – каже Бракус. Интересантан је податак да највећи број грађана сматра да би услов за приступање Србије Европској унији могло да буде признање независности Косова, а тек после њега наставак

борбе против корупције и организованог криминала. На основу анкете закључује се да готово 60 одсто грађана подржава дијалог Београда и Приштине, а како време од почетка дијалога пролази расте индиферентност, па се у односу на април прошле године примећује повећање броја оних који немају конкретан став по питању дијалога. На питање како виде позиицију земље у процесу преговарања чак 56 одсто грађана сматра да ће Србија бити подређена и неће имати радноправни третман. Србију углавном виде у подређеном положају са третманом лошијим у односу на друге земље у региону које су постале, или су на путу да буду, чланице Европске уније. Ова перцепција је важна јер тврдњу да је земља у подређеном положају дели 79 осто оних који не подржавају европске интеграције. Кад је у питању време приступања Европској унији око половине сматра да ће Србија постати чланица за десет година или раније, а 21 одсто сматра да се то никад неће догодити. Демографске разлике и информисаност се сматрају значајним у процесу интеграција које брже очекују радно активни

менат, могућност запослења и висину плате. Извесна забринутост је присутна кад је у питању стварање бољих услова за пољопривредну производњу и извоз српских производа, а постоји уверење да је у овој могуће и погоршње у односу на остале области. Истраживаче је интересовало колико су грађани информисани о томе како функционише Европска унија, које су предности и недостаци чланства, а резултати показују да, иако је ситуација подељена, доминирају они који сматрају да нису довољно информисани о свим темама. Док око 40 одсто грађана информисаност сматра довољном девет одсто активно тражи додатне информације о Европској унији што указује да овај процес и даље не доживљавају довољно блиским. Грађани потрђују потребу за додатним информацијама, а највећем броју недостају оне које показују како живе обични грађани у земљама чланицама Европске уније и како чланство утиче на економску ситиуацију и животни стандард. Поред ове две кључне теме трећа се односе на информације о томе шта је Србија до сада конкретно преговарала са Европском унијом.

Посебно значајним чини се став грађана о донацијама које из Европске уније стижу у Србију. Показало се да највећи број њих и даље Русију доживљава као највећег донатора иако Србија од ње добија само развојне кредите. У поређењу са ранијим истраживањима приметно је да се број оних који верују да је Русија највећи донатор постепено смањује. Реални показатељи потврђују да је од 2000. године Европска унија доделила Србији бесповратну помоћ која достиже 2,6 милијарди евра. На другом месту је Немачка са 1,2 милијарде, а следе ЈуЕс-Еид са 630 милиона, Италија 276, Грчка 258, Шведска 214, Швајцарска 156,6, Норвешка 156,3, Холандија 123, Јапан 101 и Кина 3,6 милиона евра. На врху листе приоритета за помоћ Европске уније је пољопривреда којој предност даје 67, одсто грађана. Следе здравство са 46, развој сиромашних региона 44, економске реформе 40, развој малих и средњих предузећа 36 и тако даље. Последња на листи приоритета је државна администрација за коју се определило тек 3 одсто анкетираних грађана. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

грађани млађи од 54 године, посебно студенти, људи са вишим образовањем и они који сматрају да су довољно информисани о свим аспектима приступања Европској унији. Највише сумње изражавају старији, грађани са основним образовањем, они из руралних области и противници евроинтеграција. Међу становницима Србије постоји подељено мишљење о томе да ли чланство у Европској унији доноси више користи или штете. Иако већина сматра да је више користи од штете постоје извесне резереве, а највеће су када се процењује лична корист. Зато чланство и сматрају далеким, а најчешће не знају какве ће бенефите имати када Србија постане пуноправни члан Европске уније. Показало се и да је за обичног човека много значајнија лична корист која би водила ка блискијем доживљају евроинтеграција. Резултати анкете потврђују да највећи број грађана очекује позитивне користи од чланства у већини области, почев од инвестиција преко заштите животне средине до ефикасности државне администрације, а да ће се оно одразити на економски мо-

27

Обележен Светски дан Рома

МАГАЗИН

13.4.2014.

НАЈДИСКРИМИНИСАНИЈ

28

- Ромска застава са плавом и зеленом бојом и точком на средини симболизује небо и земљу и живот обележен сталним миграцијама.

– Просечна старост припадника ромске заједнице 28 година, а само један од сто њих доживи шездесету годину. - Док их према званичном попису има 1.226 председник ромског удружења „Руке пријатељства“ каже да према евиденцији Канцеларије за ромска питања у Краљеву живи 2.017 Рома

Н

а Првом светском конгресу Рома, одржаном у Лондону 1971. године, донета је одлука да се 8. април обележава као Светски дан Рома, а тада је за ромску химну проглашена песма „Ђелем, ђелем“ и установљена застава са точком као централним симболом. Светски дан Рома јединствена је прилика да се у целој земљи бар једном годишње укаже на тежак положај припадника ове националне заједнице којих према подацима пописа из 2011. године има мање од 150 хиљада. Овај дан обеле-

жава се у Србији са циљем да се унапреди положај и подстакне власт да решава проблеме мањине чији су припадници у просеку стари 28 година, а само један од сто доживи шездесету годину. Бројне ромске невладине организације упозоравају на незадовољавајући положај стављајући у први план изложеност насиљу и чињеницу да представници заједнице нису у довољној мери заступљени у јавном и политичком животу. Светски дан Рома био је прилика да градоначелник Краљева прими чла-

нове ромског удружења „Руке пријатељства“ који су изнели проблеме са којима се у локалној средини срећу припадници ове заједнице. Уз подсећање да Роми представљају најдискриминисанију категорију грађана Србије председник удружења „Руке пријатељства“ Зоран Петровић подсећа да је Светски дан Рома посебна прилика да се укаже на проблеме који их оптерећују, а који би у партнерству са локалном самоуправом у највећој мери могли бити елиминисани.

ЈА КАТЕГОРИЈА ГРАЂАНА

- Наши проблеми евидентирани кроз рад Канцеларије за ромска питања углавном се своде на решавање инфраструктурних проблема у ромским насељима 1 и 2. Имамо проблем са снабдевањем здравом пијаћом водом за 18 ромских породица, недостатак канализационе и водоводне мреже за десет породица које живе између ова два насеља, и обезбеђивање подршке за образовање 312 ромских ученика у основним школама. Бројни проблеми тичу се неадекватне заступљености представника ромске заједнице у градским комисијама и телима, а верујемо да ћемо их решавати корак по корак – каже Петровић. Основни камен спотицања у бржем решавању нагомиланих проблема су материјална средства, а у ромским удружењима верују да би адекватним предлозима различитих пројеката уз подршку града могли да их обезбеде како би и Роми живели као и сви други грађани. Тачан број припадника ове заједнице у Краљеву због бројних ми-

грација никад није утврђен. И док их према званичном попису има 1.226 Зоран Петровић каже да према евиденцији Канцеларије за ромска питања у Краљеву живи 2.017 Рома. Иако се већ 43 године овај дан обележава како би се указало на тежак положај Рома и подстакли сви који су у прилици да помогну како би се њихов положај унапредио очекивани резултати изостају. У по много чему савременом 21. веку припадници ромске националне заједнице су још увек дискриминисани и живе у сиромаштву које је основни проблем за остваривање људских права. Градоначелник Краљева Драган Јовановић потврђује напоре да се таква ситауција промени и тако унапреди и побољша положај осетљивих мањинских друштвених група. О томе сведочи све већи број ромске деце која похађају основну и средњу школу, и завршавају факултете, али и они који мају приступ здравственом осигурању, социјалној заштити и личним документима.

- Ми смо ту да помогнемо и учинимо све да разлике не постоје, да сви имају једнака права и да се лакше и брже укључују у социјалне токове. Град је и до сада помагао, а наставићемо да изналазимо решења како би та помоћ била још већа, јер само заједно јачањем толеранције и солидарности можемо да унапредимо положај Рома у нашем граду – каже Јовановић. У оквиру пројекта Интеграција Рома у друштвену заједницу новембра прошле године је у Краљеву почела да ради Канцеларија за ромска питања као једина у Рашком округу, а на основу одлуке о финансирању удружења грађана трошкови рада су током прва четири месеца подмиривани из градског буџета. Формирање Канцеларије је део регионалног пројекта за интеграцију припадника ромске мањине у локалне самоуправе под називом Смањење угрожености Рома на западном Балкану. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

29

13.4.2014.

МАГАЗИН

30

Канцеларија за ромска питања Рашког округа

НИКАД ВИШЕ О РОМИМА БЕЗ РОМА

- Према подацима Канцеларије за ромска питања на територији Рашког округа живи више од седам хиљада Рома иако резултати пописа потврђују да је тај број мањи од пет хиљада.

– Последњи попис становништва сведочи о 1.226 краљевачких Рома, док у Удружењу „Руке пријатељства“ тврде да их има 2.017.

- У ромским насељима нема куће у којој бар једно дете, или особа старија од 50 година, не болује од плућних болести. - Узрок таквом стању су лоши стамбени и хигијенски услови због складиштења секундарних сировина и неблаговременог одношења смећа

31

32

Зоран Петровић

МАГАЗИН 13.4.2014.

могли ромској популацији, а и држави која је усвојила стратегије за побољшање положаја Рома и смањење сиромаштва. Према њима све институције морају да сарађују са канцеларијама које су вид организованог рада ромских невладиних организација. Уколико локална самоуправа жели да помогне ми смо ту да укажемо која су најбоља решења изводљива сходно количини средстава и приликама које имамо у одређеном моменту – каже Петровић. Према подацима Канцеларије за ромска питања на територији Рашког округа живи више од седам хиљада Рома иако резултати пописа потврђују да је тај број мањи од пет хиљада. Слично је и са бројем оних који живе на територији града Краљева, а којих према евиденцији ромског удружења „Руке пријатељства“ има 2.017. У овај број је укључено и око 800 припадника ромске националне заједнице који су избегли са простора Косова и Метохије. Званична статистика потврђује да на територији града живи само 1.226 Рома. Од самог формирања акценат у раду Канцеларије за ромска питања стављен је на подршку образовању ученика али и одраслих у оквиру пројекта „Друга шанса“ који се реализује у сарадњи са Основном школом „Јован Цвијић“ из Сирче. У програм је укључено више од 150 Рома од којих су многи након завршене основне пошли у редовне средње школе. Показало се да пројекти слични овом у многоме доприносе вишем степену образовања што се одражава на могућност запошљавања и успешније бављење пословима којима се Роми иначе баве. Анкете у ромским насељима потврђују поразну чињеницу да нема куће у којој бар једно дете, или особа старија од 50 година, не болује од плућних болести, а узрок таквом стању су лоши стамбени и хигијенски услови због складиштења секундарних сировина и неблаговременог одношења смећа. Смеће се из ромских насеља одвози једном месечно, а Петровић потврђује да је са представницима ЈКП

„Чистоћа“ договорено да се то, уз минималну надокнаду усклађену са могућностима сваке породице, врши сваке недеље. Уједно потврђује да се и поред ангажовања ромских активиста на уклањању дивљих депонија увек јављају нове и угрожавају живот свих који живе у овим насељима. У оквиру Канцеларије за ромска питања 25 активиста ради у пет одбора, за образовање, запошљавање, задравствену заштиту, спорт, очување културе и традиције. Посебно важним сматрају рад са младима и указивање на здраве стилове живота збоз сазнања да се млади Роми одају пороцима и не ретко постају зависници од дроге.

- Осим комуналних имамо проблем с нередовним похађањем наставе у школама јер је ромско насеље удаљено два километра од најближих школа. Уосновним школама имамо више од 280 ученика од који тридесетак деце, углавном узраста од првог до петог разреда, не долази редовно на наставу што се одражава на њихов успех. Локална самоуправа по закону има обавезу да организује превоз до школе ових ђака, а и пре отварања Канцеларије трудили смо се да обезбедимо минибус за превоз поготово што Студија изводљивости потврђује да је тридесетак хиљада динара месечно безначајна сума за локалну самоуправу – каже Петровић. Ни три године после земљотреса у новембру 2010. неколико ромских кућа није санирано због недостатка средстава, а иако је последњих година урађено доста на побољшању инфраструктуре 18 породица на вишим котама имају проблема са снабдевањем водом од марта до новембра. Само стотинак метара даље десетак домаћинстава нема прикључак на колектор фекалне канализације удаљен тек осамдесетак метара тако да отпадне воде стварају велики проблем. Акција којом је у свако домаћинство уведена струја, чија се потрошња мери дигиталним бројилима, дошла је у критичну фазу у којој се од корисника тражи да плате прикључак на мрежу. У

Фото: М. Радовановић

О

д 2005. године када је проглашена декада Рома учињено је много тога на побољшању положаја ромске популације у Србији, али је и даље недовољно да би припадници ове категорије грађана били у равноправном положају са осталима. Национални савет ромске националне мањине је због потребе за децентрализацијом и остваривањем бољих резултата изменама статута омогућио формирање регионалних канцеларија где год је то било могуће. На нивоу републике формирано је шест регионалних центара, два у Војводини и по једна за област Ниша, источну, јужну и централну Србију са седиштем у Прокупљу који поред Краљева обухвата Крушевац, Крагујевац, Чачак, Пожегу и Ужице. Канцеларија за ромска питања Рашког округа лоцирана је у Краљеву, а покрива и територију општина Нови Пазар, Тутин, Рашка и Врњачка Бања. И док су приоритети Националног савета Рома образовање, очување културе и традиције, језика и здравља канцеларије по окрузима се баве проблемима образовања, здравствене заштите, становања и запошљавања. Декада Рома је на истеку а резултати у побољшању положаја ромске заједнице нису онакви какви су очекивани, па постоји иницијатива да се период посебне бриге продужи до 2020. године и поклопи са временом реализације пројекта Европа 2020. Повод за то је сазнање да се у многим земљама, како онима које су постале чланице Европске уније тако и онима на путу да то постану, ромске заједнице и даље налазе на маргини друштвених догађања. Шеф канцеларије за ромска питања Рашког округа Зоран Петровић верује да она може у знатној мери да допринесе бољитку ромске заједнице, али и да буде својеврсни сервис локалне самоуправе и њеним институцијама у прибављању различитих података о броју Рома, броју запослених и оних који примају социјалну помоћ, као и деци која су укључена у образовни процес.

- Правимо базе података да би по-

33

13.4.2014.

МАГАЗИН

34

Канцеларији за ромска питања сматрају да то није у реду поготово кад се ради о породицама корисницима социјалне помоћи У два ромска насеља има око 800 становника а у шаторском поред градске депоније више од 250. Око хиљаду осталих Рома живе на различитим локацијама у ужем градском језгру. У настојању да реши проблем избеглих и расељених лица Комесаријат за избеглице је са локалном самоуправом приступио изградњи прве од две зграде са по десет стамбених јединица намењених становницима шаторског насеља. Радови се одвијају планираном динамиком, а како се приближава рок за завршетак међу онима који очекују станове влада све већа нервоза јер није познато по којим ће критеријумима они бити додељивани.

- Самоуправа није сарађивала у смислу да будемо питани коме ће припасти станови, па сматрамо да ће то бити проблем јер тамо живи више од

20 породица. Имамо само десет станова, није још одлучено ко ће имати предност, па не знам како ће то Роми схватити, како ће се правити ранг листа, ко ће бодовати и слично. Зато верујем да треба укључити и становнике тог насеља при одлучивању шта су приоритети – каже Петровић. Мала ромска колонија од 18 породица смештена је уз ограду Здравственог центра „Студеница“ и годинама очекује решење стамбеног питања. Многи од њих су корисници социјалне помоћи, а у Канцеларији за ромска питања верују да би проблем могао да се реши смештањем по две до три породице у нове стамбене зграде, или зградњом једног монтажног објекта за све. И ма колико да сарадња са локалном самоуправом иде узлазном линијом морала би да буде много боља. Настојање да се изврши инклузија Рома у свим областима захтева и присуство њихових представника не ме-

стима на којима се одлучује, пре свега у скупштинским комисијама и другим телима. Од конституисања актуелне власти укинуто је и радно место координатора за ромска питања, а Зоран Петровић верује да би требало поставити новог у оквиру Канцеларије којом руководи. Уверени да нико од њих самих не зна шта им је потребно краљевачки Роми указују на изгубљено време у еманципацији припадника ове заједнице управо због тога што их нема у органима града, чак ни у Канцеларији за младе.

- Свуда наилазимо на зид ћутања. Сви се слажу да је то потребно и на томе се завршава, а нема аргумената зашто нас нема у таквим телима. Желимо да будемо укључени и у израду стратегије развоја града, а представника Рома нема ни у комисији која се бави овим послом. Стратегија се прави због грађана, а у Краљеву живе и припадници ромске популације и других маргинализованих група који нису

укључени у рад. Уколико нисмо укључени та стратегија ће остати без Рома, па ако се појави донатор и направимо пројекат не можемо да радимо зато што нас нема у стратегији – тврди Петровић. Стратегија и акциони план на нивоу државе обавезује локалне управе да основне одреднице инплементирају у своје планове. То се у пракси не дешава што спречава Роме да се брже интегришу у друштвене токове. Годинама у назад међу истакнутијим представницима ромске заједнице постоји сукоб око легитимитета за представљање у одређеним телима. Зоран Петровић тврди да је Национални савет коначно решио то питање формирањем регионалних канцеларија у које је поставио своје људе.

- Постоји пар лица која имају проблем сама са собом и мисле да су довољни сами себи. Ми желимо да будемо сервис локалне самоуправе, помогнемо у раду локалних институција и допринесемо да услуге буду

унапређене, а у време великог сиромаштва покрију све припаднике ромске популације. Имамо проблем са финансирањем, а локална самоуправа мора да обезбеди средства за рад јер смо доказали да смо јој неопходни. Канцеларија је отворена за све грађане добре воље и активисте који желе да помогну, а кад сви буду живели боље живеће и Роми – каже Петровић. За седам месеци постојања на 14 састанака евидентирани су ургентни проблеми укључени у акциони план на основу кога ће идеје за побољшање положаја Рома бити представљене локалној самоуправи. У даљем раду очекује се и укључење осталих институција, Центра за социјални рад, Црвеног крста, Полицијске управе и других. Посебан проблем на који указује шеф Канцеларије за ромска питања односи се на недостатак личних докумената великог броја Рома, па деца из таквих породица не могу да остваре право на задравствену заштиту и со-

цијалну помоћ. Уз помоћ Канцеларије за људска и мањинска права активисти удружења „Руке пријатељства“ оспособљени су за писање пројеката којима учествују на конкурсима за доделу средстава, а све у циљу што адекватније помоћи припадницима заједнице.

- Упознати смо са стратегијама и принципима рада локалних социјалних и здравствених институција и полиције, па саветима можемо на адекватан начин да пружимо помоћ Ромима за све што им је потребно. На састанку представника Европске уније и Рома из југозападне Европе у Бриселу усвојена је парола да се без нас више не може говорити о решавању проблема – каже Зоран Петровић поруком сународницима да буду примерни грађани, поштују остале и личним примером дају подршку својим породицама и деци истрајавањем у процесу образовања и окретању здравим стиловима живота. Т. Радовановић

35

Недовољан одзив на скрининг рака грлића материце

МАГАЗИН

13.4.2014.

НАЈВАЖНИЈА

36

- У већини случајева је потребно осам до десет година да рак грлића материце из премалигне фазе пређе у карцином не дајући при том никакве симптоме. - Редовни гинеколошки прегледи једини начин да се болест открије у раној фази. - Посебно поражавајуће делује сазнање да на редовне прегледе не одлазе ни здравствене раднице које би, уз довољан степен информисаности и сазнања о потреби прегледа, требало да буду пример другим особама. - У Србији је од 2006. године уведен организовани скрининг за рак грлића материце

Ф

орум жена Градског одбора Социјалистичке партије Србије настојање да води бригу о социјално најугроженијим категоријама друштва, и посвети пажњу горућим питањима, потврђује предавањем на тему Значај превенције рака грлића материце одржаном у Едукативном центру Здравственог центра „Студеница“. Полазећи од сазнања да рак грлића материца представља једно од горућих питања, а да је свест о потреби скрининга и даље на нивоу који не обезбеђује значајније от-

кривање болести у раној фази у Форуму жена СПС указују на поразну чињеницу да се ова болест по стопи оболевања налази на другом месту, а по смртности на четвртом месту у Србији. Све то више је него довољан повод за апел суграђанкама да се одазову позиву на скрининг и редовно одлазе на гинеколошки преглед како би се допринело смањењу стопе оболевања и смртности. Предавачи и еминентни стручњаци из ове области, др Маријана Матовић, др Милена Чорбић и др Мила Рогано-

вић, указују да скрининг на карцином грлића материце мора бити много боље прихваћен у свим срединама. Из тога произилази потреба за промоцијом приступу овом начину прегледа како би се поред рака грлића материце утицало и на смањење других обољења гениталног тракта. Податак да све више жена у Србији оболева од ове тешке болести захтева ангажовање бројних фактора, здравствених установа, локалних смоуправа и државе у набавци опреме и ангажовање људских ресурса како би се

Фото: М. Радовановић

ПРЕВЕНТИВА

37

13.4.2014.

МАГАЗИН

38

након дијагностиковања приступило лечењу, а искуство показује да се болест успешно лечи ако се открије на време Према статистичким подацима од пре десетак година Србија је у односу на околне земље била на водећем месту кад је у питању рак грлића материце. На сваких сто хиљада становника 27,2 је боловало од ове болести што је више него у Румунији, Хрватској и Француској. Иако се поуздано не може говорити о учесталости обољења процењује се да се сваке године у свету открије 50 милона нових случајева. Рак грлића материце изазива хумани папилома вирус који се појављује у око 120 типова од којих се само 40 преносе сексуалним путем. Др Мила Рогановић потврђује да се клиничка слика јавља веома споро, а у већини случајева је потребно осам до десет година да болест из премалигне фазе пређе у карцином не дајући при

том никакве симптоме. Због тога жене у највећем броју случајева и не одлазе на редовне гинеколошке прегледе, а кад примете прве симптоме најчешће је касно за успешно лечење. И управо због тога лекари препоручују редовне гинеколошке прегледе као једини начин да се болест открије у раној фази, а открива се узимањем бриса са грлића материце за цитолошки преглед и Папаниколау тест.

- Кад се рак грлића материце прошири обично се манифестује као крварење након сексуалног односа, сукрвичав вагинални секрет и бол у пределу мале карлице. Вагинално крварење је најчешћи симптом код пацијенткиња код којих су напредовали инвазивни карциноми, а уколико је крварење дуготрајно пацијенткиња се може жалити на слабост, малаксалост или друге симптоме повезане са постојањем анемије као пропратном болести код рака грлића материце.

Јака и изненадна крварења су карактеристична за повреде новостворених туморских крвних судова, а присуство крви у мокраћи и ректално крварење могу се јавити у каснијим стадијумима. Болови могу да буду различите локализације, и код сваке особе могу да буду различити, а пре свега су условљени оним шта је тумор захватио. Неко може да осећа болове у пределу желуца, неко у леђима или малој карлици, а ако је болест узнапредовала биће присутне и остале одлике малигне болести као што су губитак тежине и општа слабост – каже др Рогановић. Тумор може да се шири на друге органе лимфатичним метастазама, метастазама путем крвних судова и директном интрапериталијалном имплантацијом, а од броја захваћених лимфних чворова закључује се о напретку болести. Најчешћа места хематогених метастаза су плућа, кости,

јетра и неки од лимфних чворова. Да би се одредио стадијум болести неопходан је разговар са пацијентом током кога се узимају сви потребни подаци укључујући и оне о болести чланова породице. Након тога следе клинички прегледи, ректални и вагинални, колпоскопија и Папаниколау тест, а ако је потребно скенер и магнентна резонанца мале карлице. Највећи број случајева оболелих од рака грлића материце дијагностикује се код жена које нису ишле на редовни гинеколошки преглед. Посебно поражавајуће делује сазнање да на редовне прегледе не одлазе ни здравствене раднице које би, уз довољан степен информисаности и сазнања о потреби прегледа, требало да буду пример другим особама. Разлози за одустајње од прегледа су различити, некад је то страх, лоше лично или искуство пријатеља и чланова породице.

Специјалисти препоручују прве контроле већ током прве три године сексуалне активности, а најкасније до навршетка 21. године живота. Због свега је најважнија превенција која може бити примарна секундарна и терцијерна. Примарна подразумева поступке који спречавају појаву болести, а укључује мере које спречавају инфекцију хуманим папилома вирусом. Оне се односе на контролу сексуалног понашања, али и едукативне активности са информацијама шта све може да се уради да не дође до обољевања. Секундарна превенција подразумева рано откривање рака грлића материце, најбоље у почетној фази, док терцијерна укључује адекватно лечење и правилну рехабилитацију. У Србији је од 2006. године уведен организовани скрининг за рак грлића материце са циљем да се смањи морталитет, а то се постиже организова-

ним узимањем бриса за цитолошки преглед код што већег броја жена. До дефинитивне дијагнозе на основу хистопатолошког прегледа треба да се ураде бројни дијагностички поступци који укључују колпоскопију, биопсију и друге. Када се утврди да је пацијенткиња оболела приступа се лечењу које укључује хируршку интервенцију, радио и хемио терапију, а шта ће све бити коришћено на основу препоруке мултидисциплинарног тима зависи од стадијума болести, општег стања организма и старости пацијенткиње. Према статистичким подацима болест се навраћа у око 50 одсто случајева у првој години, 75 у другој, а 95 у току првих пет година након завршене терапије инвазивног карцинома грлића материце. Т. Радовановић Фото: М: Радовановић

39

13.4.2014.

МАГАЗИН

40

Горан Тодоровић

Резултати рада Полицијске управе Краљево у претходној години (2)

- Иако је број откривених и регистрованих кривичних дела у благом паду структуром доминирају злоупотребе службеног положаја и преваре у служби. – Скоро трећина кривичних дела из области привредног криминала има елементе корупције. – Државни буџет оштећен за вишемилионске износе. - Седам кривичних дела у здравственим установама односе се на примање мита, три на злоупотребу службеног положаја и по једно на надриапотекарство, неовлашћено обављање одређене делатности, производње и стављање у промет шкодљивих производа. - Број од 2.228 кривичних дела општег криминала порастао је за више од 41% у односу на 1.580 из претходне године. - Осим имовинских, две тешке телесне повреде и једног силовања у покушају, нема нерасветљених тежих кривичних дела

Фото: М. Радовановић

ГОДИНА ОБЕЛЕЖЕНА ЗЛОУПОТРЕБАМА ПОЛОЖАЈА

41

МАГАЗИН

13.4.2014.

П

42

риоритет рада Полицијске управе Краљево током прошле године представљале су активности на сузбијању привредног криминала, посебно организованих облика који су узроковали велику материјалну штету, а информација о резултатима рада у том периоду показује да су остварени програмски задаци и постигнути добри резултати. О томе сведочи укупан број и структура кривичних дела, посебно корупцијских, број пријављених лица, причињена материјална штета, ангажовања по акцијама трајног карактера и другим, поступање на сузбијању свих видова сиве економије, планови на сузбијању злоупотреба које се врше у промету акцизних и других роба широке потрошње, ангажовање у вези контроле промета роба на контролном пункту Рудница и у појасу Копнене зоне безбедности. Иако је број откривених и регистрованих кривичних дела у овој области у благом паду већем од 3% структуром доминирају злоупотребе службеног положаја које бележе пад за око 31% и преваре у служби којих је регистровано 55. У паду су и кривична дела фалсификовање службене исправе за око 67% и недозвољена трговина за преко 46%, а у порасту је број оних која се односе на проневере за преко 45%, преваре у привредном пословању за око 43% и друга дела. Заменик начелника Полицијске управе Краљево Горан Тодоровић каже да више од 27% кривичних дела из области привредног криминала има елементе корупције иако је њихов број за око 26% мањи него у 2012. години, а структуром доминирају злоупотребе службеног положаја са више од половине укупног броја корупцијских кривичних дела. У Полицијској управи констатују да је њима државни буџет оштећен за вишемилионскe износe. У области привредног криминала нису откривени нови, специфични појавни облици, а извршиоци ових дела су углавном примењивали модус извршења као и у претходним годинама. Настављена је сарадња са Пореском полицијом и Службом теренске контроле на сузбијању пореских кри-

вичних дела, а откривена су 3 којима је противправно прибављена имовинска корист већа од 173 милиона динара. У вези са финансијском дисциплином привредних субјеката откривено је 13 кривичних дела превара у привредном пословању којима је причињена штета од преко 16 милиона динара и 10.000 еура, а у области кријумчарења, недозвољене трговине акцизним производима и другим кривичним делима у вези са акцизним производима откривено је 8 кривичних дела. Једно се односи на недозвољен промет акцизних производа, а 7 представљају кривична дела која закон карактерише као недозвољену трговину. Одузето је укупно 1.637 боксева цигарета, 80 кг сировог дувана, 12.510 кг сирове кафе и друге робе.

- Полицијски службеници су на подручју Краљева и Врњачке Бање извршили провере у 4 здравствене установе, а надлежном тужилаштву поднели 4 кривичне пријаве против 8 лица због 13 кривичних дела. Седам се односе на примање мита, три на злоупотребу службеног положаја и по једно на надриапотекарство, неовлашћено обављање одређене делатности, производњу и стављање у промет шкодљивих производа. Приликом откривања и сузбијања злоупотреба и незаконитости у пословању великих привредних система – јавних предузећа, као и свих облика отуђивања њихове имовине кроз спреге са приватним сектором, поднете су две кривичне пријаве против 4 лица за укупно 5 кривичних дела, 4 злоупотребе службеног положаја и једну злоупотребу овлашћења у привреди, а прибављена имовинска корист извршењем ових кривичних дела износи преко 12 милиона динара – каже Тодоровић. Због злоупотреба у банкарском пословању и 5 извршених кривичних дела, којима је прибављена имовинска корист од преко 19 милиона динара, поднета је кривична пријава против два лица која су сачињавала налоге за уплату и исплату фалсификујући потписе власника текућих рачуна и тако присвајали новац.

У оквиру обављања функција органа државне управе и локалне самоуправе откривено је 21 кривично дело због којих је надлежним тужилаштвима поднето 7 кривичних пријава против 14 лица. Структуру ових кривичних дела чини 17 злоупотреба службеног положаја, 3 фалсификовања службене исправе и једна проневера. Планским активностима направљен је значајан продор у срединама као што су јавна предузећа, државни и судски органи и друга у којима је присутна корупција, па су због 135 кривичних дела, од којих највише злоупотреба службеног положаја, против 117 лица поднете 64 кривичне пријаве. Као најчешћи извршиоци кривичних дела са елементом корупције јављају се директори и одговорна лица предузећа, а у знатно мањем броју радници државних и правосудних органа и радници јавних предузећа.

Тежа кривична дела Већ у јануару прошле године поднете су допуне кривичне пријаве против једног лица из Краљева због више кривичних дела превара у привредном пословању на штету породица оболелих особа из Краљева чиме је прибавило противправну имовинску корист у износу од преко милион динара. У априлу је поднета кривична пријава против директора и власника предузећа „Хидроенергија“ д.о.о. из Рашке, и директора и сувласника мале хидроелектране „Владићи 1“, због проневере и присвајања више од 6,2 милиона динара. Краљевачка полиција је у сарадњи са Вишим јавним тужилаштвом током истог месеца лишила слободе лекара специјалисту за васкуларну хирургију Здравственог центра „Студеница“ и медицинску сестру због сазнања да су од више пацијената током 2012. и 2013. године за операције вена захтевали и примили мито у износу вишем од 1.000 евра. У мају је поднета кривична пријава против 20 лица из Краљева и Чачка. Међу њима су бивши градоначелник

43

13.4.2014.

МАГАЗИН

44

Краљева, власници и директори предузећа која чине конзорцијум, као и њихови подизвођачи, због основа сумње да су након земљотреса разним малверзацијама при извођењу занатских радова на изградњи монтажних кућа, прибавили корист од око 102 милиона динара за колико је оштећен буџет града Краљева. Ухапшени су председник и три члана Комисије за јавне набавке због сумње да су злоупотребом службеног положаја оштетили буџет града за око 1,4 милиона динара. У августу је поднета допуна кривичне пријаве против референта за финансијско пословање у рачуноводственој служби Вишег суда у Краљеву због проневере и послуге. Пријава је заснована на сумњи да је уназад 10 година из касе судског депо-

зита противправно присвојио 15.080 евра, 200 форинти, 447.740 динара и два мобилна телефона и што се неовлашћено послужио са 3.000 евра поверених у раду. У септембру је због проневера поднета кривична пријава против два благајника краљевачке филијале „КБЦ Банке“ који су од новембра 2010. до јуна 2012. године са девизних рачуна више особа подизали новац и тако присвојили више од 85 хиљада евра. Истог месеца је, након вишемесечног оперативног рада у сарадњи са Регионалним центром Пореске управе Крагујевац, због неоснованог исказивања износа за повраћај пореза и пореског кредита поднета кривична пријава против два лица из Рашке, власника и директора два предузећа са подручја Косова и Метохије, који су оштетили

буџет Републике Србије за око 173 милиона динара. Припадници радне групе Управе криминалистичке полиције су у сарадњи са ОЈТ из Краљева поднели кривичну пријаву против бившег помоћника градоначелника Краљева, одговорног лица централног магацина Штаба за ванредне ситуације града Краљева у Витановцу, и још једног лица због кривичних дела злоупотреба службеног положаја, фалсификовање службене исправе, проневера и злоупотреба службеног положаја у помагању, који су након разорног земљотреса 3. новембра 2010. године прибавили преко милион динара, У октобру је поднета кривична пријава против једног лица из Краљева, које је од више особа са подручја града наплатило око 15,5

милиона динара да би им изградио стамбене објекте на више локација у граду, што није учинио. Истог месеца је поднета кривична пријава против једног лица из Рашке због кривичног дела које се карактерише као недозвољена трговина. Код њега је у комбију којим је управљало пронађено 60 килограма сирове кафе без одговарајуће пратеће документације. У новембру је поднета кривична пријава против поштара „ПТТ Србија“, поште у Жичи, због кривичног дела проневера. Поштар је задужио око 700 хиљада динара за исплату пензија и потрошио их за своје потребе, након чега се крио на подручју Врњачке Бање.

- У области сузбијања високотехнолошког криминала откривено је и регистровано 5 кривичних дела, што је у

односу на 25 у 2012. години петоструко мање. Структуру кривичних дела високотехнолошког криминала чине три фалсификовања и злоупотребе платних картица и по једно неовлашћено искоришћавање ауторског дела или предмета сродног права и неовлашћено коришћење туђег дизајна. Због извршења ових кривичних дела надлежном тужилаштву поднете су кривичне пријаве против 4 лица, од којих су два лишена слободе и задржана, а три су повратници. У области сузбијања еколошког криминала регистровано је 27 кривичних дела, или преко четири пута више у односу на 6 из претходне године. Регистроване су 22 шумске крађе, три убијања и мучења животиња и два незаконита лова. Због извршења ових дела надлежном тужилаштву поднете

су кривичне пријаве против 10 лица, од којих су 5 повратници – каже Тодоровић. Број од 2.228 кривичних дела општег криминала порастао је за више од 41% у односу на 1.580 из претходне године. У извештају Полицијске управе констатује се да су 1.597 кривичних дела општег криминала, што чини 72 одсто купног броја, извршила непозната лица, а полицијски службеници су расветлили 684 кривична дела, или око 43% укупно евидентираних. Радује податак да су већ дужи низ година сва тежа кривична дела која су изазивала узнемиреност грађана брзо и ефикасно расветљена. Осим имовинских, две тешке телесне повреде и једног силовања у покушају, нема других нерасветљених тежих кривичних дела. Т. Радовановић

45

46

МАГАЗИН 13.4.2014.

47

Фото: М. Радовановић

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

13.4.2014.

ПОЈАЧАНА АКТИВНОСТ КРИМИНАЛАЦА

48

С

удећи према броју кривичних дела у статистици Полицијске управе Краљево други квартал ове године започео је појачаном активношћу оних који сматрају да су изнад закона. О томе сведочи седмични статистички преглед стања јавне безбедности за период од 31. марта до 6. априла 2014. године који бележи 31 кривично дело што је скоро два пута више него недељу дана раније. У структури преовлађују дела општег криминала која се односе на 29 евидентираних док два припадају области привредног. Инспекторима криминалистичке поли-

ције познати су извршиоци тек трећине евидентираних кривичних дела, а да ли ће бити расветљено преосталих 11 остаје да се види. Погоршање се запажа у области јавног реда и мира где је незнатно већи број евидентираних прекршаја. И док је број оних који се сврставају у остале у паду забрињава повећан број туча којих је у последњем статистичком периоду било 16. Област безбедности саобраћаја бележи само шест саобраћајних незгода, или за трећину мање него седам дана раније. Епилог четири од њих су, уз материјалну штету, и по-

вређена лица од којих је једно задобило тешке а три лаке телесне повреде. Материјална штета је знатно мања него седам дана раније, а процењена је на 150 хиљада динара, док слику о стању у области безбедности саобраћаја допуњава податак о повећаном броју прекршаја који је достигао 254. У последњих пет недеља припадници Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали су само једном, а радује чињеница да већ три недеље узастопно није евидентиран ни један пожар. Т. Радовановић

ДРОГА У КУТИЈАМА ШИБИЦА

КОКАИН

Припадници Полицијске управе Краљево су током викенда приликом контроле у Врњачкој Бањи у два случаја запленили извесну количину марихуане и због неовлашћеног држања опојних дрога поднели кривичне пријаве против Ф.Ђ.(1990) из Врњачке Бање и П.М. (1983) из Велике Грабовнице код Бруса. Припадници Полицијске испоставе Врњачка Бања су у суботу непосредно после поноћи у улици Цара Душана у Врњачкој Бањи у џепу јакне Ф.Ђ.пронашли пакетић ове биљне материје, док су следеће вечери, на Заједничкој тачки прелаза „Рудница – Јариње“ у селу Муре код Рашке, полицијски службеници Полицијске станице Рашка, приликом контроле аутомобила „ланча“ крушевачке регистрације којим је управљао П.М. у удубљењу поред ручице мењача, у кутијама шибица пронашли 11,8 грама исте биљне материје.

Само неколико дана раније Припадници Другог одреда Жандармерије из Београда пресекли су ланац трговине дрогом у Плавкову код Рашке кад су у џепу јакне двадесетдвогодишњег мештанина А.К. пронашли пакет са 107 грама кокаина у чврстом стању. Због сумње да je извршиo кривичнo делo које се карактерише као неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога припадници Полицијске станице Рашка су га ухапсили и задржали до 48 сати. Од осумњиченог су одузети дрога, мотоцикл и новац за које се сумња да је користио при вршењу кривичног дела.

У заједничкој акцији припадника криминалистичке и саобраћајне полиције пресечен је још један ланац трговине акцизном робом, а због сумње да су извршили кривично дело недозвољена трговина поднете кривичне пријаве против тридесетчетворогодишњег А.М. и две године млађег С.Ц. из Новог Пазара. Полицијски службеници су у петак на путу Краљево – Рашка у Богутовцу, приликом контроле у пртљажнику аутомобила „ауди А6“ новопазарске регистрације пронашли 460 боксева цигарета марке „сан“, „ројал“ и „монте“ без неопходне документације. Цигарете су уз потврду одузете, а осумњичени саслушани на околности извршења кривичног дела.

Фото: М. Радовановић

ШВЕРЦ ЦИГАРЕТА

49

Краљевчани у свету: Љубомир Булатовић (1)

МАГАЗИН

13.4.2014.

УВЕК МЕЂУ НАЈБОЉИМА

50

- Краљевачка гимназија је као елитна школа тог времена припремала младе људе за различите професије. - Љубомир Булатовић је припадао најбољој генерацији кошаркаша које је имало Краљево, а богами и Југославија. - Човек који има фабрику на ручку у студентском ресторану „Три костура“- Америка је створена за најбоље, и оне који су успешни у било којој области, а сви који постигну успех изузетно су цењени и представљају узор другима. - И данас колегама у Америци Булатовић по који пут помене да је био члан екипе првака државе у кошарци. - Уз балкански менталитет, увек могло добро појести и попити

Љубомир Булатовић

51

Фото: М. Радовановић

52

МАГАЗИН 13.4.2014.

П

рофесионалне и друге обавезе бројних Краљевчана који су из различитих разлога напустили земљу спречавају их да чешће дођу у средину из које су отишли. Између два доласка прође и по више, некад и десетине година, а боравак у Краљеву најчешће буде повод за сећања на време које је претходило одласку о чему сведочи и машински инжењер Љубомир Булатовић који већ дуги низ година живи у Сједињеним Америчким Државама. На основу разговора током последњег боравка у Краљеву стиче се утисак да су Булатовићи од давнина били „осуђени“ на лутање све док се нису скрасили у долини између Ибра и Мораве. Након Другог светског рата бивши официр војске Краљевине Југославије Вук Булатовић на кратко се са породицом задржао у Инђији где је рођен његов млађи син Љубомир, да би се вратио у Црну Гору и педесетих година прошлог века настанио између Сутомора и Бара. Судбина је пред рат у Краљево довела његову сестру Јелисавку, удату Аксовић, која је октобарских дана 1941. постала удовица. Традиционална везаност браће и сестара која карактерише културу народа са ових простора утицала је на Вукову одлуку да се коначно настани у Краљеву. До доласка био је финансијски директор београдске „Тунелоградње“ чији су радници ангажовани на значајном подухвату пробијања тунела Созина. Као веома образован краљев официр Вук се након ослобођења одрекао војне службе и усмерио на финансије у време кад је у разореној земљи требало обнављати инфраструктуру. Супруга Олга, пореклом из патриотске породице Меденица, и у десетој деценији живота је задржала део изузетне физичке лепоте, а он је и најјачи разлог због кога Љубомир креће са оне стране океана. Док се Вук бавио финансијама синови Владимир и Љубомир су одрастали под будним оком мајке Олге. И ма колико да је професионално везан за бројне дестинације широм планете

из сећања нашег саговорника још нису избледеле слике града који се одувек од других издвајао по лепоти.

- Краљево је за мене увек био изузетно чист град на три реке. Живели смо на углу Октобарске и Југ Богданове улице и као мали увек протествовали против радника „Чистоће“ који су често прали улице. Толико прања није било карактеристично за друге градове у Југославији, а ни у свету у коме се то ради на други начин. Због тога ми је све остало тако дуго у сећању као и податак о улицама ужег дела града које се секу под правим углом – прича Буалтовић. Најмлађи Булатовићи су проводили безбрижно детињство испуњено игром у породици у којој родитељи ни у једном тренутку нису указивали на недаће које су их пратиле. Вук се још пре доласка у Краљево одрекао свих војних титула, а одбио и позив да буде професор на Војној академији. Па иако му је после рата конфискована имовина ни у једном тренутку није изражавао негативан став према друштву у коме су одрастали његови синови. Основна ствар на којој је инсистирао били су учење и поштен рад. Са дистанце од пола века Љубомир Булатовић најбољом ствари из детињства оцењује чињеницу да су и он и брат добро учили, па је нормалан след околности био упис у гимназију која је окупљала само најбоље. Краљево је имало једну од најбољих гимназија у Југославији, па иако су ученици увек критиковали професоре, а мрзели директора, Булатовићи нису имали такав осећај. Схватили су да морају да уче, а такво сазнање било је ствар поноса који се гајио у породици. Није у то време било превише прилике за разоноду, а дечаке основношколског узраста углавном је окупирао фудбал. Упркос томе отац је препоручио кошарку као здрав спорт користан за развој тинејџера. Тако се са великим поштовањем према оцу Љубомир половином шездесетих година прошлог века обрео међу јунио-

рима краљевачке „Слоге“ са којима ће достићи највише домете у историји клуба. Данас са поносом истиче да је припадао најбољој генерацији кошаркаша које је имало Краљево, а богами и Југославија. Након бројних победа нашли су се Слогини јуниори у финалу првенства Југославије које је на отвореном терену у Никшићу окупило најпозатије екипе из свих републике и будуће репрезентативце светског првака у кошарци. Очи у очи су се Слогини кошаркаши Дуци Симоновић, Зоран Чукић, Саво Радуловић, Љубомир Булатовић, Микица Јововић и други нашли са тимом Црвене звезде који су предводили Зоран Славнић и Драган Капиџић. Тренер Славко Петровић је одувек инистирао на фер и спортској борби којом нису могли да се подиче Звездини јуниори, посебно не Зоран Славнић кога је чувао Булатовић.

- Мали је био лукав, мангуп, гурао ме и газио све до последњих пет минута кад је схватио да смо бољи и да губе утакмицу. Био сам висок 180 сантиметара колико и он, али технички перфектан и много супериорнији. Победили смо јер смо били бољи и у Краљево се вратили са титулом првака Југославије. Кад у неком другом свету будеш најбољи у држави постанеш славан и богат, људи те цене и препознају, појављујеш се у рекламама. Ми смо били срећни што смо најбољи, а свако се осећа добро кад је најбољи. Дочекали су нас на тргу у центру града, добили смо пенкале и букете цвећа, а и то је била велика ствар. Били смо задовољни, а нисмо ни знали више од тога да тражимо. Сви смо били добри ђаци, јер су кошарку могли да играју само они који су добри у школи – прича са посебним задовољством Булатовић који и данас колегама у Америци по који пут помене да је био члан екипе првака државе. Краљевачка гимназија је као елитна школа тог времена припремала младе људе за различите професије. Доста се радило, поготово

53

13.4.2014.

МАГАЗИН

54

они који су били амбициознији, а највећа награда после напорног рада била је прилика да се оде на тренинг. Упркос свему нико се није жалио, а највећи број некадашњих ђака постали су уважени стручњаци у бројним професијама. У време кад се у Краљеву завршава модерна хала спортова са сетом се некадашњи спортисти сећају кошаркашког игралишта на месту данашње спортске дворане у центру града. Пре него што је терен асвалтиран играло се на бетону и шљаци пред публиком на трибинама од дасака све док се нису распале. Тек тада је уложено нешто више пара, а игралиште сређено како би примило екипе које су учествовале на Балканском првенству за јуниоре.

- Сви смо били поносни и волели Краљево. Кад смо постали шампиони и завршили гиманзију Дуци је као најбољи и најамбициознији наставио да игра за Звезду, а већина нас схватила да морамо завршити неке друге факултете. Ја сам потписао уговор са Радничким из Ниша уз шансу да за 4 године након ДИФ-а постанем тренер. Отац је рекао да је све до тада било перфектно, добро сам се развио, фино изгледам, здрав сам, па је време да идем на факултет. Није ми било свеједно, али сам гајио изузетно поштовање према родитељима, па сам се определио за студије машинства у Новом Саду. Најбоља ствар је била да смо сви имали добро знање и било шта да сам уписао био бих добар у тој струци – сигуран је Булатовић. Иако је прве године живота провео у Инђији доласком у Нови Сада открио је нову средину и нову културу која ће овај део земље одредити као једно од најлепших у мултинационалној средини и уређеним односима између припадника различитих националности. Показало се да су људи у таквим срединама пажљиви према другима без превише агресивности и више права од осталих. Иако се Нови Сад показао као миран град становништво је, за разлику од Краљева, било оријентисано на ноћне изласке и провод под утицајем различитих култура. Град пун

интересантних људи био је довољно привлачан за студента без много амбиција ограничених количином новца којим се располагало. Наш саговорник потврђује да, ма шта ко мислио, никада није било лако студирати. Ни у то време није било превише пара, али је време студија обележио велики ентузијазам за свим што се дешавало. Од четвртог разреда основне школе Булатовиће је као други са успехом учио немачки језик што ће се показати као предност у граду у коме се први пут среће са утицајем запада. Две недеље ангажовања на Новосадском сајму била је прилика да се попуни скроман буџет, а први пословни контакт са произвођачем водених оргуља, које чине комбинацију механичких иелектронских елемената, прилика да се окуша у новом послу. Водене оргуље су имале базен са водоскоцима који су пратили ритам музике, а студент машинства осећао се довољно способним да са групом колега учествује у монтирању инструмента. Перфектан и уредан Немац са ситроеном „ајкула“ у каквом се возио председник Француске Шарл де Гол деловао је импресивно, али није био спреман да на дуже време ангажује читаву групу, па је Булатовић остао сам. Из дружења се изродило пријатељство, а младом машинском инжењеру пружена шанса да након студија каријеру настави у Немачкој. На несрећу, политика земље према одласку стручњака у иностранство се променила, па инжењери нису више могли да иду као до тада.

- Осећао сам да морам да га частим, па позовем Хајнца на ручак у студентски ресторан, јер тада нисам могао више од тога. Човека који има фабрику зовем у студентски ресторан, а сви у Југославији су се звали „Три костура“. Разумео ме је и није одбио. Војводина је имала добру кухињу, а ја волео да видим румене куварице у белим кецељама замазане храном. Седимо за обичним столом без столњака, јер је Хајнц схватио добру намеру, а имам утисак да је ценио пословност зато што сам био изузетно

тачан, па ми је и понудио да радим код њега. Најважније је било да су сви студенти видели како смо доши и отишли „ајкулом“ – каже Булатовић. Са завршетком студија јављају се нове обавезе. Кошарка је остала само успомена на један период живота док је пажња усмеравана према другом у коме се развијала амбиција за путовање по свету. Пун самопоуздања са добрим познавањем језика човек попут Булатовића осећа се добро у било којој земљи света. Прва путовања у иностранство везана су за студентске дане и одласке у оближњу Будимпешту надалеко познатој по изузетном проводу који је укључивао добру храну, пиће, музику и по коју Јулишку, што је друго име за Мађарице. Све што је лепо кратко траје, а ново време намеће нове обавезе између осталих и ону да пронађе довољно добар посао што ни у то време није било лако. Краљевачки „Каблар“ је већ имао репутацију угледне грађевинске фирме која је градила значајне објекте у земљи, али и ван ње. Давно стечено сазнање о потреби знања и искуства било је довољан повод да од првог дана рада у погону „Механизација“ настоји да научи више од оног што је стекао током студија, па се све више учвршћивао осећај сигурности да буде предводник. Уз довољно љубави према послу, и амбиције да напредује, путовао је од једног до другог градилишта у Београду, Косовској Митровици, Бановцима, Котору...

- Кад си млад можеш све да стигнеш, а време је било перфектно за учење. Били смо моћна компанија и конкуренција великим београдским фирмама. Друштво је било добро, а ја напредовао прешавши у најјачи ООУР грађевинарства у Србији. Био сам задовољан због сазнања да смо постигли добре резултате и изградили одличан тим људи који су радили самном. Најбоља ствар је да се, уз балкански менталитет, увек могло добро појести и попити – каже Булатовић. Т. Радовановић

55

56

МАГАЗИН 13.4.2014.

57

Фото: М. Радовановић

58

Зоран Рајић

МАГАЗИН 13.4.2014.

Краљевачка медијска сцена: Зоран Рајић (1)

НОВИНАРСТВО ТАБАНАШКИ ПОСАО

П

ротутњали су краљевачком медијском сценом бројни мање или више познати новинари, једни одлазили а други долазили. Мали је број оних који се на њу након одласка враћао, а међу ретке се убраја Зоран Рајић који после вишедеценијског одсуства поново бележи свакодневна дешавања у граду. Иако му овај посао није преко потре-

бан, нити егзистенција зависи од њега, вратио се зато што воли Краљево. Због те љубави свакодневно долази из Врњачке Бање у коју се враћа само да би преспавао. Шеснаест година живота у Краљеву између 1964. и 1980, време одрастања и скупљања првих информација о животу данас оцењује изузетно значајним и драгим. Кратак

период боравка у Краљеву везан је за Кидричеву, данас Доситејеву, улицу након чега су се Рајићи преселили у нов стан у самом центру града. Најпознатији у анимљивој екипи другара из детињства је један од првих комшија Лазар Ристовски, музичар који је утицао на много тога што се касније дешавало у Рајићевом животу.

Фото: М. Радовановић

- На почеку каријере млад новинар много лети, чак је надобудан и умишљен да има већи утицај, па више држи до себе због сазнања да га други другачије гледају у односу на то како новинаре виде данас.

– Током већег дела године у Врњачкој Бањи није било културних догађаја, па је теме требало тражити на Бемусу, Октобарским сусретима писаца, Битефу и другим дешавањима у Београду у коме се сваке недеље дешавало нешто значајно. - Довољно искусан новинар размишља брже од осталих и до значајних саговорника разрађеним путевима долази на различите начине

59

60

МАГАЗИН 13.4.2014.

Различите групе истомишљеника састајале су се у то време увек на истом месту, испред парфимерије, код „Муње“ или „Женеве“. Као најмлађи од свих Зоран се често шлеповао уз њих на игранке у Дому ЈНА на којима је са „Безименима“ већ свирао Ристовски, једини који је у време поподневног одмора између 15 и 17 сати смео да, у дворишту зграда смештених између главне и Улице цара Лазара, провезе по који круг на жутом мотоциклу Томос АПН 6 од 50 кубика. Раних седамдесетих година прошлог века Ристовски је већ прешао у „Смак“, а рокенрол почео да се дели на класичан и симфо рок. Све то, признаје Рајић, имало је утицаја на касније бављење новинарским послом. Гимназијско школовање обележила је екипа сјајних професора од којих је сваки на свој начин оставио траг на целу генерацију ученика код којих се развијао истоветан осећај за музику и друге вредности. Још тада је аправљен први контакт са новинарским послом, овога пута само учешћем у уређивачком колегијуму гимназијских зидних новина. Студије права у Београду трајале су само две године, а обележене једном сезоном играња у екипи Одбојкашког клуба Партизан у који је стигао из краљевачке Рибнице. Након завршених студија права у Крагујевцу и одслуженог војног рока стекли су се сви услови да се коначно посвети послу који ради и данас. Са малом временском дистанцом објављени су у то време конкурси за пријем новинара у локалним радио станицама Краљева и Врњачке Бање. Иако је већ ушао у ужи избор кандидата за пријем у Радио Краљево избор је ипак пао на Врњачку Бању.

- Некако ми се либералнијим чинило опхођење у Врњачкој Бањи него што је у то време било у Краљеву. Тек сам изашао из војске, па ми је све деловало лаганије и опуштеније. Почео сам да радим као новинар водитељ на радију који је био врло јак. Кад си на почетку каријере много летиш, чак си надобудан и умишљен да имаш већи

утицај, више држиш до себе због сазнања да те други другачије гледају у односу на то како новинаре гледају данас. Да ми је онда била ова памет можда бих другачије радио – каже Рајић. По вокацији опредељен за културу оријентисао се на њу, а све остало радио само кад је морао па је извештавао са различитих догађаја, од седница Скупштне општине до спортских такмичења. Радио станица у Врњачкој Бањи је пословала у оквиру Културног центра надалеко познатог по сто значајних догађања током исто толико дана туристичке сезоне. Због тога и данас у шали каже да је, због обавеза на послу, читавих 25 година био принуђен да летује у априлу, мају или октобру. Врњачка Бања је деценијама била позната по културном лету препуном догађаја које је посећивао велики број културних посленика, али и љубитеља доброг филма, позоришне представе, концерта, изложбе, књижевне вечери... За сваки од њих требало се добро припремити како сврха разговора са неким од учесника не би била само да се попуни празнина у програму радија, па су сати и дани трошени на упознавање са радом будућег саговорника током припреме за интервју. Овако озбиљна припрема проистекла је из сазнања да је значајним учесницима културних дешавања у Врњачкој Бањи најчешће било довољно и једно питање да процене са ким имају посла што је дефинитивно утицало на даљи ток разговора. Зоран Рајић признаје да му је као новинарска форма највише одговарао интервју за разлику од извештавања са конференције за штампу као увода у културни догађај. Помањкање интереса за такав тип извештавања интензивирало је други кад остане сам са саговорником у покушају да добије одговоре на питања која интересују слушаоце. А међу значајним уметницима који су долазили у Врњачку Бању било је и оних који и нису били превише вољни да разговарају. У таквим ситауцијама било је неопходно приступати

различитим триковима да би се реализовао унапред постављен задатак.

- Десанка Максимовић је често долазила у Врњачку Бању и одседала у скромном одмаралишту „Серво Михаљ“. У соби је имала само лавабо и ноћни сточић са лавором, а купатило на спрату. Данима сам је пратио по врњачком парку и причао са њом у ходу покушавајући да је наговорим на интервју. Богзна како се самном задржавала у разговору о књижевности, парку, птицама, и ко зна чему све, да би ми коначно управник објекта у ком је одсела помогао да услиши моје молбе. Моји интервјуи никада нису трајали кратко зато што сам увек био добро припремљен. Најкраћи је трајао пола сата, а било је и оних до два сата без музике што значи да сам могао да направим и четири сата програма – каже Рајић који је добро опремљен потребним уређајима дуго чекао на интервју са још тврђим Стеваном Раичковићем. Никакве молбе нису могле читавог лета да откраве Раичковића, па је на нову шансу за интервју требало чекати до следеће године. Нису помогла ни мољакања приликом два сурета у Београду и Трстенику, а трачак наде појавио се следећег лета у ситуацији када је на молбу заједничког пријатеља Раичковићу требало обезбедити смештај у неком до врњачких хотела. Није било тешко Рајићу да сачека песника на аутобуској станици, да носи кофере до хотела, интервенише да се промени соба за другу у сеновитом делу парка до које поново треба носити кофере. На одлуку да ипак пристане на интервју довело је сазнање да упорни новинар подсећа на песниковог сина који дуго живи у Јапану, а кога није видео годинама. Више од свега песнику је годило признање младог новинара да је на интервју чекао од времена кад је његове песме читао као обавезну лектиру у краљевачкој гимназији. Емитовање интервјуа на програму локалне радио станице мала је сатисфакција за уложени труд, а у глави Зорна Рајића већ током разговора

61

13.4.2014.

МАГАЗИН

62

јавила се идеја да би могао да га понуди неком од београдских листова чије су молбе тешко допирале до песника. Лето је већ завршено, а Раичковић био поприлично изненађен кад је једног понедељка отворио „Вечерње новости“ и угледао интервју који је током викенда најављиван на насловној страни листа. Био је то довољан разлог да позове уредника и упита када је он то дао интервју „Вечерњим новостима“ - Још карактеристичнији је био пример Војислава Лубарде који једног лета није хтео да даје интервјуе. Следећег лета ме зове да му резервишем собу, али неће у хотелу у коме је одсео претходне године. Тражи собу у специјалној болници, а за узврат обећа интервју. Две године сам се припремао за причу са њим, знао напамет све што пише у његовом „Преображењу“ и „Покајању“, понео гомилу књига да види шта сам прочитао, подвлачио редове и правио фусноте са питањима о језику, стилу и историјском контексту. Снимимо причу од „а“ до „ш“, а питам и оно што претходне године нисам намеравао. Искључим уређај, испотписује ми посвету на мојим примерцима књига, па се испоздрављамо – прича Рајић у чијој се глави поново јавила идеја да делове интервјуа пласира и на другим местима. Није у то време још било компјутера, интернета и меилова, па је једина прилика да се брзо стигне до Београда био аутобуски превоз. Претходно искуство било је довољно да тежи што краћем времену рада до коначне верзије, па је још раније научио да монтира радио прилоге. Сазнање да је већ сарађивао са Радио Београдом било је довољно да прво уредницима овог радија понуди изјаву Војислава Лубарде. Пут је даље водио до Радио Политике, па Студија Б, и свака од станица је објавила по један део различит од претходног. Годину дана наде и ишчекивања требало је валоризовати на адекватан начин, па се путешествије завршавало у редакцији „Вечерњих новости“ на Тргу Николе Пашића. Поновила се прича из случаја Раич-

ковић, јер су „Новости“ преко викенда најављивале интервју који је објављен у понедељак преко целе стране посвећене култури, а књижевник реаговао као и његов претходник покушавајући да сазна кад је то дао интервју „Вечерњим новостима“. Три летња месеца пуна набоја у Врњачкој Бањи брзо прођу па дође део године кад до следећег лета готово да нема културних дешавања. У таквој ситуацији се требало снаћи а теме проналазити на Бемусу, Октобарским сусретима писаца, Битефу и другим дешавањима у Београду у коме се сваке недеље дешавало нешто значајно. Већ довољно искусни новинар размишљао је брже од осталих и до значајних саговорника разрађеним путевима долазио на различите начине. Тако се догодио и разговор са нобеловцем Јозефом Бродским који је дошао у Београд на сусрете писаца. Пре тога требало је одважити се на пут до центра културних збивања у коме су чекале новинарске але великих информативних кућа. Пропусница Телевизије Београд са којом је четири године сарађивао прилозима за информативни и документарни програм била је улазница до многих места на која не би могао да дође ни много значајнији новинар из провинције. Када је отпочео рат у Хрватској Зоран Рајић се са екипом Телевизије Београд затекао на Слуњу изнад Карловца јављајући се Удруженим радио станицама Србије више због жеље да неко зна где се налази. У касарнама тог региона више није било припадника ЈНА, а екипи која је пошла грлом у јагоде сугерисано је да што пре напусти опасну регију. На положајима са којих су све цеви усмерене према Карловцу начелник артриљерисјког школског центра у Задру потпуковник Момчило Перишић сугерисао је повратак преко Босне која се још увек чинила сигурном територијом. Време дугих путовања кратио је Рајић прелиставањем неког примерка из хрпе новина у којој су се налазили примерци различитих листова, од „Политике“ и „Вечерњих новости“ до „Српске речи“. И управо прелиставање

једног броја „Српске речи“ било је повод за врло груб прекид сарадње након што стражар са дугом цеви на улазу у зграду Радио-телевизије Србије у списку подобних није пронашао име Зорана Рајића. Био је то повод да скокне до оближњег Позоришта Душко Радовић и направи интервју како не би дангубио у Београду. Међу значајније интервјуе Рајић убраја онај са са Ернестом Карденалом тада највећим живим пријатељем Пабла Неруде и једним од оснивача покрета који се у књижевности звао екстериоризам. Бројни интервјуи са глумцима прављени су у гардеробама позоришта, а карактеристичан је са редитељем Паолом Мађелијем за време интригантне представе „Тринаест божјих трачарија“ у Београдском драмском позоришту. Све време трајања редитељ је разговарао са Рајићем и са компјутерском прецизношћу говорио о детаљима представе коју је знао напамет. Није пропустио да напомене да је српски језик, са њим и псовке, учио од Љубинке Бобић, а о театру од ње и многих других.

- Арсена Дедића, Габи Новак и Радета Шербеџију који су долазили из Загреба сачекам вече пре у хотелу „Москва“, а у рафу где је кључ Габине собе оставим букет жутих ружа. Тек сутрадан увече дођем у њихову гардеробу у Дому синдиката и питам за букет. Раде је почео да пише поезију, а ја при сусрету изговорим прве стихове његове песме пре него договорим интервју за сутрадан. Одрадио сам Арсена и Габи док напољу цупкају и нервирају се новинари „Дуге“, Радио Београда, „Политике“ и други без шансе да заврше посао, а шансе нам нису биле исте ни кад сам долазио на различите начине кретао из Бање. Раде у Малој Москви пије треће пиће, а мене чека тек прво. То су цаке које мораш да знаш ако хоћеш да успеш док као млад имаш енергију. Неће нико да ти дође на ноге, па мораш сам да табанаш. Зато овај посао и јесте табанашки – каже Зоран Рајић. Т. Радовановић

63

13.4.2014.

Одржавање ума - први кораци ка позитивним променама

МАГАЗИН

ЖИВОТНИ ТРЕНЕР 64

Фото: М. Радовановић

- Тренирање живота није давање савета нити анализа онога кроз шта се у њему прошло. - Човек не види оно за шта не верује да је могуће.

- Да би се дошло до резултата који воде ка срећи није потребна посебна интелигенција. - Колико год говорили и тврдили да је маштарење глупост, да снови нису у реду а да је сањарење изгубљено време, снови нас воде до резултата које желимо. - Ако се особа не развија и не постаје боља верзија себе постаје гора без обзира што верује да се не мења. - Ма колико да се неко креће напред или назад не постоји ситуација која није променљива. - Кад човек постане најбољи у својој групи мора да мења групу у којој га ништа не мотивише да буде још бољи

65

66

МАГАЗИН 13.4.2014.

Н

акон многих недаћа које су последњих година задесиле Краљево, посебно после земљотреса 2010. године, гости краљевачке Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ били су стручњаци различитог профила који су говорили о темама из области примењене психологије. Једну од таквих под називом „Одржавање ума - први кораци ка позитивним променама“ покушао је Краљевчанима пре десетак дана да приближи Зоран Вигњевић који се декларише као животни тренер. У турбулентном добу транзиције, капитализма и круцилизацији свих друштвених вредности посебно је тешко ускладити свакодневне обавезе, породични, друштвени и пословни живот и балансирати између различитих друштвених обавеза. У тренуцима када то изгледа немогуће, или тешко оствариво, помоћ може да пружи животни тренер. Овај термин је први пут у сленгу почео да се користи на Универзитету у Оксфорду, а односио се на одређен профил професора. Од тада овај термин означава транспортовање људи са места на коме се налазе до места на коме желе да буду у спиритуалном смислу. Релативно ново занимање је претходних година доживело експанзију, а животни тренер препознат као особа која познаје методе и средства промене и вољна је да их подели са другим људима како би осигурали позитивне животне промене. Задатак животног тренера је да омогући доношење одлуке које ће појединцу побољшати живот, помогне да буде активан и креативан у остваривању својих циљева. Према једној дефиницији руковођење је надзирање људи који знају шта раде, менторство кад особа која је изузетна у неком послу показује другим начин како да достигну такве домете, а саветовање помагање да открију са којим се конкретним проблемима суочавају. Насупрот њима посао животног тренера је да помогне особи у идентификацији сопствених вештина и способности, па у том смислу његов рад не треба мешати са психотерапијом или психолошким саветовањима.

Зоран Вигњевић полази од претпоставке да највећи број људи данас нема јасно дефинисан циљ у животу, па иако знају шта желе највише њих сматра да је то немогуће. Животни тренер потврђује да је то тачно само до момента кад човек почне да верује како је ипак могуће. Бројни мислиоци и филозофи су вековима говорили да човек постаје оно о чему размишља цели дан, оно у шта верује да је могуће. Ако то знамо први корак на путу промене у масовним тренинзима је дефинисање полазне тачке и смера у коме би се се желели кретати. Да би се то дефинисало треба знати да свако представља центар састављен од пет животних целина које чине партнери, физички изглед, финансије, каријера...

- Требало би за себе дефинисати где се налазимо у свакој од ових пет животних целина да би знали шта треба поправити, а чињеница је да тако данас не размишљамо. Ако не верујете у своје способности и могућности нико други неће веровати у њих, а нико неће веровати да нешто можете ако својим примером не покажете да можете. Први корак је да установимо где смо у наших пет животних целина, где се данас налазимо, на чему треба највише радити, шта променити и на који начин, а највећи број људи не схвата да смо сами одговорни за своје резултате. Многи верују да економија, политика и спољни утицаји условљавају како ће нам бити у животу. Не. Ми имамо кључ сопствене промене и могућност да реагујемо на све што се око нас догађа. Кад мислите да промена није могућа зато што је економска криза нећете ни гледати могућност које леже око вас. Људи мисле да морају бити у право време на правом месту, а ни то није истина. Можете бити на погрешном месту у погршно време и још увек имати могућности ако сте спремни гледати у њих, а обично и не видимо оно што нисмо спремни видети – каже Вигњевић. Сликовит пример је долазак Кристифора Колумба на тло Јужне Америке. Када је тамо стигао бродом

урођеници који су га дочекали нису видели брод, не зато што су били слепи него зато што нису веровали да тако нешто постоји. Тако ни човек не види оно што не верује да је могуће. Кад би почео да размишља на другачији начин и из ума избацио све што је немогуће оно што остане, колико год мало било, мора бити могуће. И поред тога човек не верује због ограничавајућих уверења која у највећем броју случајева и нису његова него наслеђена од родитеља и околине у којој се креће. Постоји уврежено уверење да људи не могу постати бољи од онога што верују да јесу. Вигњевић указује на својеврсни термостат у човеку који га, кад год има нову идеју и жели бити бољи него јуче, враћа на оно што је познато и што верује да може. И баш због тога је потребно променити слику о себи да би дошло до конкретних резултата. Тренирање живота није давање савета нити анализа онога кроз шта се у њему прошло. Иако се прошлост не може променити 80 одсто људи јој се окреће, а животни тренер указује да се могу променити резултати који долазе, пре свега сопствена свест о нечему тим пре што је она од јуче, или пре тога, довела до резултата које данас имамо. Да би се дошло до резултата који воде ка срећи није потребна посебна интелигенција. Потребно је имати визију у ком смеру се желимо кретати и поставити циљ који треба остварити. Дугогодишње бављење стрељаштвом, које оцењује као тежак спорт због чињенице да је човек сам себи противник, довело је до сазнања да свако ко победи себе може и другога. Много пре него је и почео да се такмичи Вигњевић је видео себе на победничком постољу, а та жеља га је водила до резултата који жели да оствари.

- Колико год говорили тврдили да је маштарење глупост, да снови нису у реду а да је сањарење изгубљено време, снови нас воде до резултата које желимо. Након одређеног времена креирају се резултати оног што желимо, а то је разлика између сна и циља. Када сну дате одређени датум

67

68

МАГАЗИН 13.4.2014.

он постаје циљ, а највећи проблем у креирању циљева је што се питамо како. Ако желите нови ауто новаца не треба док не донесете одлуку да ћете га купити. Ово је део процеса који људи занемарују. Кад направите одлуку и кад се емоционално вежете са идејом знаћете одакле ће доћи новац. Уместо да размишљамо како ћемо изаћи из неке ситуације данас више размишљамо што нам се догодило, па проблем никада не можемо решити гледајући у њега, већ у решење, јер док год гледамо у проблем он остаје проблем и не можемо изаћи из њега. Морате изаћи из зоне познатог, и радити нешто што до сада никад нисте радили, да би дошли до резултата који желите, али морате знати да сте сами одговорни за резултате – објашњава Вигњевић. Излазак из зачараног круга у који човек западне може да буде интуиција и бројне ствари које људи углавном не користе, онај глас који свакој особи говори шта резонира са њом а шта не. Свака ситуација има своју енергетску базу, а свака особа жељу да буде боља него јуче што представља и смисао живота. Ако се особа не развија и не постајете боља верзија себе постаје гора без обзира што верује да се не мења. И ма колико да се неко креће напред или назад не постоји ситуација која није променљива. Зоран Вигњевић поручује Краљевчанима да би пре него постану задовољни оним што имају требало да буду захвални због тога.

- Има људи у нашем животу за које се трудимо да нас воле. Ако је све око нас енергија, а енергија има своју фреквенцију, и љубомора има фреквенцију, па кад уђете у неку собу можете одмах рећи да ли вам нека особа одговара или не одговара, јер можете једноставно читати енергију и препознати је као другачију фреквенцију. Ако се окренемо циљевима, и ономе што желимо, никада их нећемо постићи ако не верујете да је

то могуће. Људи обично мисле да смо оно што видимо у огледалу. Не. Ми смо духовна тела даривана интелектом која живе у оделу од меса, а ако је оно што наше мисли говоре и оно што осећамо у истој линији добићемо резултате које очекујемо. Ако изаберете одређену мисао, позитивну или негативну, она ће пробудити позитивну или негативну емоцију. Ако имамо позитивну мисао и позитиван осећај кораци које ћемо радити на том путу ће резултирати позитивним резултатима, а ово је само један од закона природе који су битни у нашем развоју. Ми смо једна од ретких бића која има слободну вољу и могућност избора. Ако имамо могућност избора онда ће то увјетовати и како ћемо се осећати, јер по законима природе не можете имати позитивну мисао, негативан сећај и негативан резултат, али имате могућност избора – каже Вигњевић. И ма колико да сви људи имају одређена уверења и навике тешко их мењају мада је и то могуће. Не пишу сви десном руком, могуће је то чинити и левом, мада није лако, а да би се писало исто лепо као и десном потребно је много вежбе. Животни тренер указује на три начина на који се могу променити навике. Највећем броју људи најмање одговара онај који се састоји у учесталом понављању нових ствари које желе у животу све док не пређу у навику. На том путу потребно је окружити се позитивним људима, а у ситуацији кад човек постане најбољи у својој групи мора да мења групу у којој га ништа не мотивише да буде бољи. И ма колико да постоји страх од промена оне су могуће, а увек треба поћи од себе. Кад ствари почну да се мењају отварају се нове могућности због сазнања да људи особу која то чини гледају на други начин. У свакој особи налази се искуство бар четири генерације наслеђених уверења предака, а све што се не промени у животу прелази у наслеђе следећој генерацији. Човек је емотивно биће, а емоције спречавају рационално размишљање. Отуда и сазнање да се емо-

ције које не говоре шта нам се догодило, него ко смо као људи, тумаче на погрешан начин.

- Свако од нас има неограничен потенцијал и ви данас можда верујете да неке ствари нису могуће зато што околина није успела у томе, а можда никад нису уложили довољно времена и енергије да би дошли до онога што желе. Ми се емоционално везујемо за наше резултате, а они су увек прошло свршено време, јер кад знамо шта се догодило не можемо га више променити. Можемо променити само кораке којима ћемо доћи до слике коју желимо. Прошлост нам говори да на бази онога што знамо никад не можемо добити оно што желимо, а искуство да све што смо прошли не може да доведе до нове слике, иако ни то није истина. Нема шансе под условом да радимо кораке које смо до сада радили, али ако променимо начин на који ћемо корачати променићемо и резултате и доћи до онога што желимо. Иако сви желе до циља без погрешке то није могуће, јер је живот збир погрешака и покушаја – каже Вигњевић уверен да околности за нови почетак никад неће бити боље него што су данас зато што никад неће бити више времена, енергије, новаца, година... Тврдња да не постоје позитивна и негативна енергија заснована је на сазнању да постоји енергија која тече кроз особу или је блокира. Зато је потребно слушати унутрашњи глас који говори шта некоме одговара, а шта не. Тек кад се чује тај глас особа расуђује да ли је нешто паметно, могуће или немогуће. Тај глас који увек говори, само што га никад не слушамо, помаже да верујемо у себе и своје могућности. За почетак је потребно присуство оних који ће до креирања сопствене позајмити веру у себе. А без вере у себе нема шансе да се види ни оно што је пред очима. Ономе ко жели нешто друго неопходно је да направи корак према томе, а животни тренер може само да помогне при доношењу коначне одлуке. Т. Радовановић

69

Треће издање књиге „Бесмртни Кастро и србски род“

МАГАЗИН

13.4.2014.

СУКОБ ДВЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

70

- У данашње време највеће зло на планети зове се нови светски поредак са својим империјалним диктатом, а Фидел Кастро један од највећих бораца против тог зла. - Изузимајући технолошки развој од пећинског човека се није догодило ништа значајно што би указивало на прогрес човечанства. - Цела планета живи фалсификовану историју, а посебно је болно што је кривотворена историја српског рода ограничена на период од Светог Саве до партизанских офанзива. – свака реч у српском језику има етимологију и смислену духовну димензију што потврђује колико је језик природан

језика и књижевности и неоспорно име у српској култури. И управо због тога је тешко писати осврт на књигу и оспоравати било што што напише особа овог калибра. Први утисак који читалац понесе после читања ове необичне књиге показује да је она као књижевно дело исто толико необична колико и време у коме живимо. „Бесмртни Кастро и србски род“ је есеј, филозофско социјални и емотивни запис о времену у коме живимо са аспекта историје и значајних личности те историје. Ауторка се упустила у подухват који под-

разумева огромну количину применљивог знања и истраживање које излази из оквира локалног ангажујући целокупну енергију писца који ће чепркати тамо где ничега нема и налазити вредности које су или заборављене или вешто сакривене. Зато је Копривица настојала да открива смисао тих вредности и пише језиком који је препознатљив да би убедила читаоца колико оно што је написано представља добар угао гледања ако баш и није апсолутна истина. Говорећи о књизи „Бесмртни Кастро и србски род“ Миломир Недељ-

Фото: М. Радованоовић

К

раљевачки „Хавана клуб“ био је место на коме се окупило шаролико друштво коме је Драгослава Копривица представила треће издање књиге „Бесмртни Кастро и србски род“. Повод да овај несвакидашњи догађај буде приређен у Краљеву лежи у чињеници да је штампање трећег издања књиге омогућило локално предузеће „Софист“ на чијем се челу налази Славиша Станчић. Као џепно издање књига се први пут појавила 2010. године, а рецензију је написао академик Јован Деретић, најугледнији живи тумач српског

71

13.4.2014.

МАГАЗИН

72

ковић је подсетио да читаоцу већ од првих страница почиње да се врти у глави, па почиње да поставља питања и писцу и себи, а са аспекта читалачког и критичког приступа у књизи су важна два момента.

- Ово је књига лево од лудила, а Копривица је објаснила шта је лудило у сукобу две цивилизације. На једној је зло и цивилизација профита која постоји откад постоји човек, а сваки дан смо сведоци да је и постала важнија од свега на свету. Друга је цивилизација културе живљења, начина живота човека у времену и простору у коме се налази. Књига свим својим бићем брани цивилизацију клултуре и представља праг из којег ће се тек изродити неке битке културолошког типа. Она неће користити пиштоље, бомбе, пушке, хемијска и остала атомска оружја, већ ће снагом духа морати да победи не зато што је у питању власт поезије, јер поезија никада није имала власт нити ће је икад имати, него зато што ће у средишту те победе бити човек са својом прошлошћу и приро-

дом – каже Недељковић. Књига представља однос ауторке према прошлости, концепту друштва, породици и појединцу исказан кроз крајње озбиљну филозофску и етичку домензију. Због тога Копривица и не прави компромисе кад говори о ономе што је у данашње време по некад и забрањено. У таквим тренуцима се узбуни, дигне револуцију следећи мисао која је само географски далеко од подучја на коме живи. А то друго подручје карактерише другачија клима, начин живота и темперамент. Веза између та два подручја успостављена је уз помоћ језика којим говори, а чији су корени дубоки више од 2.150 година.

- Сама помисао да толико посматра је фантазмагорична, она збуњује и укопава у месту. Зато рецензент и упозорава да је аутор жена. Академик је за то имао разлога, јер када објавите овакву анализу онда ће разноразни такозвани мушкарци да устану са свим капацитетима и да се окоме на мисао заборављајући да имају обавезу да контролишу понашње у односу на

даму – каже Недељковић. Када је пре неколико година написано прво издање код ауторке није било дилеме да ли српска историја припада само националној или историји целокупног људског рода. Након што је после другог издања књига преведена на шпански језик добила је позив да је представи у Хавани поводом прославе рођендана кубанског вође Фидела Кастра чије је порекло једна од тема које се провлаче кроз цело дело. Узбуђење због велике части која јој је указана појачано је сазнањем да Кубанцима треба да саопшти да њихов национални јунак има српско порекло. На питање зашто је написала ову књигу Драгослава Копривица има врло једноставан одговор.

- Први разлог је што сматрам да се у данашње време највеће зло на планети зове нови светски поредак са својим империјалним диктатом. Ако саберете све жртве и хектолитре крви која се у последња два и по века пролила ви ћете видети да је највећи злочинац на овој планети тај нови

поредак, а Фидел Кастро је један од најистакнутијих бораца на планети против тог зла. Један вирус који је саботирао рад нуклеарних постројења у Техерану је док производи штету сигнализирао да је све у реду.Тај вирус је метафора зла који се зове нови светски поредак. Један од најинспиративнијих бораца против зла је Кастро за кога мислим да је једна од ретких живих личности која је за живота успела да уђе у легенду – каже Копривица. Личности попут Фидела Кастра у психолошком, социолошком и историјском смислу доприносе прогресу човечанства, па посебно инспиришу због чињенице да стално напредују што је посебно важно кад се зна да се, изузимајући технолошки развој, од пећинског човека није догодило ништа значајно што би указивало на прогрес човечанства. Копривица потврђује да други јак разлог лежи у чињеници да цела планета живи једну фалсификовану историју, а посебно је болно што је кривотворена историја српског рода. И док се у њу убраја само период од Све-

тог Саве до партизанских офанзива Копривица се пита шта је било пре тога. Много више од материјалних доказа на далеку прошлост указују топоними и хидроними у српском језику који има етимологију и у коме свака реч има смислену духовну димензију што потврђује колико је језик природан.

- Размишљала сам како литерарно и есејистички да скренем пажњу на ту фалсификовану историју. Тако сам одлучила да за јунака изаберем Фидела Кастра чији је отац пореклом Келт из шпанске Галиције, а Келти су од антике од десетог века били присутни на Иберијском полуострву одакле је Кастров отац са 16 година отишао на Кубу. Са друге стране сваки историчар зна да су Келти били Срби. У Хавани сам објаснила лепоту и древност српског језика, а сматрам да је то матерњи језик српског рода о чему сам писала укњизи „Драгосалвија“. У њој сам писала о истоветности прасловенства и аријевства и нашем језику користећи се великим људима 19. века попут Гетеа, Хердера и браће Ранке који су били Срби. Чак и да није тако сваки

истинољубиви трагач видеће јединствену сагласност српског језика и српског бића наспрам вештачких језика као што је енглески који је настао у 16. веку, француски у 13. или шпански у 12 – објашњава Копривица. Фидел Кастро представља много више од политичког лидера, јер инкарнира један историјски тренутак, а када је требало изабрати изабрао је борбу за човечанство. На везу са келтским пореклом указује име места у коме је рођен које у преводу на српски значи одабран за нешто, а пошто у животу ништа није случајно Копривица закључује да етимолошка прича језика као записника правремена може да објасни многе ствари баш као и топоними и хидроними који су најбољи показатељи етничке припадности. На крају остаје сазнање да велики словенски страдалнички род није страдао због ратова и геноцида него због затирања трагова који воде ка више миленијумском народном памћењу, а то је трагедија која се догодила Србима који су Европи поклонили реч. Т. Радовановић

73

74

МАГАЗИН 13.4.2014.

75

Фото: М. Радовановић

76

МАГАЗИН 13.4.2014.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Атомски здесна Породице из свих крајева бивше Југославије долазе на летовање које је бесплатно уз услов да се присуствује сеанси продаје у систему тајм-шер који подразумева куповину ограниченог времена за коришћење апартмана на период од 99 година. Шармантан и бескрупулозан Београђанин Младен је најуспешнији у екипи продаваца из читавог региона, а главни менаџер продаје Метод му додељује клијенте бившег ратног ветерана из Босне Омера и његову жену Мају. Омер према Младену гаји нескривени анимозитет због сазнања о вези са Методовом женом Соњом. На почетку продаје Метод саопштава продавцима да је у посету дошао главни менаџер из Немачке који је незадовољан резултатима. Агенти сазнају да ће остати без посла уколико не остваре продају, па се бацају на своје „жртве“ са жаром очајника. Почиње борба између продаваца и купаца у којој се не бирају средства и која брише разлике између џелата и жртве… Главна замерка филму тиче се мањка акционих сцена, тако да у појединим тренуцима више личи на телевизијску драму него биоскопску атракцију. Преовладава утисак да има превише главних ликова иако су само неки од њих имали оправдање за појављивање у филму. Интересантно је да у целом филму, који говори о продаји луксузних апартмана на мору нема нити једне једине битније сцене у којој се то море и види. Улоге у филму тумаче Срђан Тодоровић, Тања Рибич, Бране Штурбеј, Бранко Ђурић, Наташа Јањић, Бојан Навојец, Горан Навојец, Зоран Цвијановић, Мира Бањац, Милутин Мима Караџић, Ана Костовска, Милош Самолов, Христина Поповић, Исидора Симијоновић, Младен Нелевић, Дубравка Дракић, Мирко Влаховић,

Мирјана Ђурђевић и први пут на филму Дарис Аљић. Филм је на репертоару краљевачког биоскопа до 23. априла, а пројекције почињу у 21,15.

Капетан Америка Рођен у сиромашној породици за време велике депресије у САД Стив Роџерс је имао несигурно детињство, а ужаснут журналима о нацизму у Европи одлучује да се пријави у армију али бива одбијен због слабости и болешљивости. Чувши за његово инсистирање генерал Честер Филипс нуди Роџерсу шансу да учествује у специјалном експерименту - операцији „Поновно рођење“. Након тестирања Роџерс добија серум супервојника и бива изложен „вита-зрацима“ након чега се његово тело преображава и постаје најбоље које човек може да има. По завршетку специјалне обуке Роџерс добија први задатак као Капетан Америка, па наоружан неуништивим штитом и борбеним вештинама наставља свој рат као чувар слободе и вођа Осветника. После катаклизмичних догађаја у Њујорку с Осветницима, Марвелов филм „Капетан Америка – зимски војник“ проналази Стива Роџерса, који покушава да се прилагоди модерном свету. Кад његове колеге из ШИЛД-а претрпе напад, Стив ће се упетљати у мрежу интриге која прети да угрози цео свет. Удружен са Црном Удовицом, Капетан Америка ће покушати да разоткрије огромну заверу док ће се борити са професионалним убицама послатим да га заувек ућуткају. Кад открију какав је читав злочиначки план, Капетан Америка и Црна Удовица ће потражити помоћ новог савезника Сокола. Међутим, ускоро ће се наћи у борби с неочекиваним и моћним непријатељем – Војником Зиме. Капетан Америка се први пут појавио у марту 1941. године, осам ме-

сеци пре него што су се САД прикључиле Другом светском рату. На незаборавној насловној страни стрипа био је приказан млади херој са америчком заставом на грудима који удара Адолфа Хитлера директно у вилицу. Због политичког става аутори стрипа Џо Сајмон и Џек Кирби су се нашли у небраном грожђу иако је појава стрипа најавила долазак храброг јунака. Филм представља историју света различиту од оне која се учи у школи. То је научнофантастични приступ историји са стварним догађајима и локацијама што је омогућило да се исприча прича коју нико други не може да исприча. Критика замера аутору што јунацима филма недостаје оригиналност, па се стиче утисак да има по мало Индијане Џонса, Џемса Бонда, Халка, фантастичне четворке, од свачег по мало, али премало својега. Филм је на репертоару до 23. априла у пројекцијама од 19,00 а за улазницу треба одвојити 350 динара.

Рио 2 Плавко је папагај који живи савршен живот у Рио де Жанеиру са вољеном женом Бисерком и њихово троје деце. Када Бисерка одлучи да деца морају да науче да живе као и све праве птице, ствари се компликују… Породица одлази из магичног Рио Де Жанеира у непознате шуме Амазоније, у којима се Плавко, као смотана градска птица, не сналази баш најбоље. На путу доживљавају бројне авантуре, а за највећу од свих – упознавање са Бисеркином породицом, нису били спремни. И док Плавко настоји да се уклопи са новим комшијама, све више се боји да ће много изгубити због зова дивљине... Филм је на репертоару до 23. априла, а пројекције почињу у 17,00 уз цену улазнице од 300 динара. Т.Р.

77

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs