DnevINk 18 by Kraljevski MagazIN

ДНЕВИНК

Краљевачки

Субота, 12. јануар

Ванредно заседање Народне скупштине

УСВОЈЕНА РЕЗОЛУЦИЈА О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ купштина Србије усвојила је, после целодневне расправе, Резолуцију Народне скупштине Републике Србије о основним принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији. За Резолуцију је гласало 175 посланика, против је било 19, а два посланика нису гласала. Резолуцију су подржали посланици владајуће већине, као и посланици ДС, СВМ, СПО-ДХСС, а против су били посланици ДСС и ЛСВ. Посланици ЛДП нису учествовали у гласању.

дбор за Косово и Метохију претходно је поднео три амандмана на предложену Резолуцију о Косову, који су усаглашени на заједничком састанку председника Републике, председника Владе и шефова посланичких група, а којим су уважени поједини предлози ДС и ДСС. Посланици Демократске странке променили су став и гласали су 'за' Резолуцију, пошто је Влада Србије са платформе за Косово скинула ознаку тајности. У образложењу за усвајање резолуције налази се и текст дели-

мично измењене платформе о Косову и Метохији председника Србије Томислава Николића који је, после усвајања резолуције, изјавио да је Србија добила основе за разговоре и са представницима Приштине, али и са Европском унијом, мада није постигнута општа сагласност око овог документа. Са много више оптимизма очекује следеће преговоре, јер ће сви који преговарају у име Србије имати у рукама Резолуцију коју је усвојила Скупштина и сазнање да ће морати парламенту да подносе извештај о преговорима.

У Скупштини Србије нешто после 11:30 сати почела је седница на којој су посланици разматрали владин Предлог резолуције о Косову и Метохији, а заседању је присуствовао и председник Србије Томислав Николић. За представника предлагача предложени су сви чланови Владе Србије, на челу са премијером Ивицом Дачићем. Подршку резолуцији су пре почетка заседања најавили посланици владајуће коалиције, Демократска странка и Демократска странка Србије условили су подршку амандманима, док је Либерално-демократска странка најавила да ће гласати против. Председник Скупштине Србије Небојша Стефановић одредио је, на захтев премијера Ивице Дачића, паузу у раду парламента како би Влада Србије са шефовима посланичких клубова размотрила поднете амандмане. Дачић се посебно осврнуо на амандман Демократске странке којим је тражено да се платформа председника Србије Томислава Николћа у изворном облику уврсти у образложење резолуције, како би се постигао консензус. О амандманима на предлог Резолуције о Косову и Метохији разговарало се и на колегијуму парламента. И поред изражене спремности да се и такав амандман прихвати, како би се постигло јединство, шеф посланичке групе Демократске странке Борислав Стефановић је био спреман да га повуче ако буду прихваћени сви други амандмани. Сем подршке тексту резолуције председник Владе Ивица Дачић је од посланика затражио и подршку политици која ће прекинути успаванку и заблуду да је довољно сакрити се иза резолуција и Устава и да ће проблем Косова и Метохије бити решен. - Будемо ли и даље држали главу у песку, нећемо имати о чему да преговарамо, упозорио је Дачић и поручио да морамо погледати Србију у очи и рећи истину о могућностима. Не можемо назад у претходно стање, напоменуо је он и објаснио да је „овде само питање хоћемо ли напред?“. Подсетио је посланике да се на Косову 13 година гради независност и нагласио да грађани очекују одговоран однос према овом питању, без међустраначких надметања и, уколико је могуће, без надметања у оптужбама ко је више крив. Указујући да је на Косову угрожен територијални интегритет и суверенитет Србије, Дачић је оценио да је ова тема практично српски архетип, везана за српске корене, српске сеобе и, нажалост, српске деобе. Зато је сврха расправе и да се види да ли је Србија у могућности да реално сагледа ситуацију на Косову, свој спољнополитички положај и могућност за праведно решење косовског проблема.

- Од тога ће зависити да ли ћемо водити реалну и оствариву политику према Косову или ћемо донети још само једну резолуцију која ће се касније придружити осталим – рекао је Дачић. Док Србија од 1999. године стално доноси резолуције и декларације о Косову и мења Устав, оно све више учвршћује своју независност. Зато би требало показати одговорност, јер је народу Србије потребна политика са резултатима, а не политика часних пораза, која ће довести до колективног пораза народа. - Часно се могу жртвовати само појединци, а не цео народ – прецизирао је он и напоменуо да се о Косову више не може причати на нивоу мита и бајки, него тешких чињеница. Једна од њих је да Косовом управљају команданти терористичких јединица са којима смо ратовали, а данас са њима преговарамо, а то је реалност у којој живимо. Можемо говорити да нам се она не свиђа, али требало би да видимо како можемо да допринесемо да се та реалност промени – рекао је и позвао на повлачење потеза који против Србије неће ујединити најмоћније земље, јер је она премала да промени чињеницу да је свет према њој неправедан. Влада сматра да су Србији потребни прагматизам и државничка вештина, јер се она сада врло мало пита о Косову. Уз негирање постојања два различита текста платформе прецизирао је да је, у договору са председником Србије, промењен део платформе који се односио на принцип да „ништа није договорено док све није договорено“, као и на прекид техничких преговора. Влада је изразила спремност да прихвати неке од укупно 15 амандмана које су опозиционе странке поднеле на предлог резолуције, јер није спорно ништа што може допринети побољшању њеног текста. Спорни амандман Демократске странке готово је истоветан са амандманом Демократске странке Србије и захтевима Српске радикалне странке која је протествовала испред парламента. - Србија не може назад и не може да прекине дијалог, јер нема алтернативу - рекао је Дачић новинарима у парламенту напомињући да је спорни амандман изазвао узбуну у међународној јавности, као и да су му се чудили неки страни амбасадори. Шеф Посланичког клуба Демократске странке Борислав Стефановић изјавио је касније да је ДС одлучила да повуче спорни амандман, зато што, како је рекао, постоји чврсто обећање премијера да ће Влада Србије на седници скинути ознаку поверљивости са текста платформе. Уколико се то којим чудом не догоди, ДС неће бити у могућности да подржи резолцију о Косову и Метохији.

РЕЗОЛУЦИЈА О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ I.

УСТАВНИ ОСНОВ

Уставни основ за доношење ове резолуције садржан је у одредбама члана 99. став 1. тачка 7. и став 3. Устава Републике Србије, којима је прописано да Народна скупштина доноси законе и друге опште акте из надлежности Републике Србије и да врши друге послове одређене Уставом и законом, као и у одредби члана 8. став 1. Закона о Народној скупштини („Службени гласник РС”, број 9/10), којом је, између осталог, прописано да Народна скупштина доноси резолуцију. II.

РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ

Разлози за доношење ове резолуције садржани су у потреби да се очува континуитет јединствене државне политике и да се утврди оквир деловања државних органа и других јавних чинилаца у одбрани суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије. Наведеном резолуцијом Народна скупштина Републике Србије утврђује основне принципе за политичке преговоре

са представницима привремених институција самоуправе (ПИС) у Приштини, имајући у виду дугорочне државне и националне циљеве и интересе утврђене Политичком платформом за разговоре са представницима привремених институција самоуправе у Приштини. Република Србија, у доброј вери (bona ﬁde), тежи наставку разговора са представницима ПИС у Приштини, убеђена у то да је трајно и одрживо решење за Косово и Метохију могуће достићи кроз искрени дијалог две стране. Ова резолуција доноси се ради утврђивања основних оквира за разговоре са представницима ПИС у Приштини узимајући у обзир следеће елементе: • да основна полазна премиса за разговоре са ПИС у Приштини на високом политичком нивоу буде да Република Србија, у складу са међународним правом, Уставом и вољом грађана, не признаје и никада неће признати једнострано проглашену „независност” Косова; • сва права и надлежности који као резултат преговора буду признати ПИС у Приштини биће пренети законом на органе Аутономне покрајине Косово и Метохија у складу са Уставом, законима и другим прописима Републике Србије; • да основна тежња током наставка разговора са представницима ПИС у Приштини буде постизање свеобухват-

ног решења, а да сви појединачни договори буду у складу са циљевима државне политике утврђеним овом резолуцијом; • да полазећи од чињенице да је Република Србија у досадашњем току политичког процеса, упркос и након нелегалне једнострано проглашене независности Косова, својим поступцима пружила ПИС у Приштини ограничени правни и међународни субјективитет и легитимитет, разговори на високом политичком нивоу треба да буду вођени о превазилажењу институционалних паралелизама на подручју Аутономне покрајине Косово и Метохија, не задирући у питање међународног и државно-правног статуса ПИС у Приштини. Циљ је успостављање органа власти на подручју Покрајине који би били признати од свих страна укључених у процес и успостављање чврстих правних и политичких гаранција на нивоу Покрајине и међународне заједнице за политичка, територијална и друга права националних заједница на читавом подручју Покрајине; •

да Република Србија посебно инсистира на:

А) успостављању Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији коју би чиниле територијална аутономија четири општине севера Косова и Метохије и друге

општине са већинским српским и мањинским становништвом (нпр. Грачаница, Штрпце, Гора итд.), засноване на посебном Статуту о аутономији Заједнице српских општина на Косову и Метохији и јемчене Уставом Покрајине и јавном декларацијом представника међународне заједнице укључених у процес; - Изворне нaдлежности и елементи унутрашњег уређења Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији биће усаглашени кроз политички дијалог. - Република Србија сматра да ова аутономија подразумева постојање изворних надлежности у областима: • просвете (основног, средњег и високог школства), • здравства (сви нивои здравствене заштите), • спорта, • културе, • јавног информисања, • заштите животне средине, • креирањe и спровођењe политике заштите животне средине и одрживог развоја, • просторног планирања, • искључива надлежност у регулацији просторног планирања и механизама за управљање читавим процесом, као и у процедурама за процесуирање захтева и њихово одобравање,

• искључива надлежност у регулацији система за развој јавног земљишта, што укључује одређивање критеријума за намену различите врсте земљишта и за коришћење земљишта, • искључива надлежност у управљању механизмом за утврђивање законитости власништва над земљиштем и некретнинама, • искључива надлежност у креирању политике развоја земљишта и станоградње, управљање јавним површинама уз постојање система ефикасне административне интервенције у процесу изградње, просторног планирања и коришћења земљишта, • пољопривреде, • шумарства, • водопривреде, • лова, риболова, • правосуђа (тужилаштва у првом и судства у првом и другом степену, судови на подручју Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији били би установљени законима на нивоу Покрајине, али би споразумом који проистекне из политичког процеса било утврђено да закон мора да предвиди механизам путем којег грађани Аутономне заједнице преко својих представника утичу на избор и састав судова. Ови судови би имали овлашћење да на подручју Аутономне заједнице, у складу са прописима важећим у Покрајини, одлучују у споровима о основним личним односима, правима и обавезама грађана, да изричу казне и друге мере према учиниоцима кривичних дела и других кажњивих дела одређених законом, да одлучују о законитости појединачних аката органа и организација које врше јавна овлашћења, решавају спорове о имовинским и радним односима и одлучују о другим питањима у складу са важећим законима), • унутрашњих послова (Аутономна полиција била би у формалном смислу део полицијских снага Косова и Метохије, а функционисала би под ауторитетом Извршног већа Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији, на територији Аутономије и у складу са овлашћењима која су дефинисана законима у сагласју са највишим правним актом Аутономне покрајине Косово и Метохија и Статутом Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији.) • рударства, • енергетике, • телекомуникација, • трговине и економске политике, • извршно веће има искључиву надлежност у питањима трговине и организације сајмова, укључујући административно планирање трговинских активности, као и регулацију сајамских активности на територији Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији. • фискалне политике и финансија, • посебна овлашћења Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији везана за јединствене реги-

стре привредних друштава, друштвено-политичких организација и верских заједница; • органи Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији требало би да Уставом Аутономне покрајине Косово и Метохија имају гарантовану могућност успостављања непосредне сарадње са органима Републике Србије, као и право на допунско финансирање из средстава предвиђених буџетом Републике Србије; • Аутономна заједница српских општина на Косову и Метохији самостално одлучује о изгледу и употреби својих симбола (грба, заставе, химне и др.), док је законом на нивоу Покрајине прецизније уређена употреба симбола Покрајине, као и заједничка употреба симбола покрајине и територијалне аутономије; Аутономна заједница српских општина на Косову и Метохији има Скупштину Аутономне заједнице и Извршно веће Аутономне заједнице који би се старали о вршењу послова из делокруга Заједнице српских општина на Косову и Метохији утврђених Статутом. Б) успостављању специјалног статуса за сеоске енклаве у којима Срби и други неалбанци чине већинско становништво, евентуално и за подручје општине Гора (ово последње је само могућност, у случају да већина становништва у Гори не жели да ова општина уђе у састав Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији); • Подручја обухваћена специјалним статусом, нарочито изван градских средина, треба где год је то могуће да за полазну основу приликом одређења територије имају етничку структуру која је постојала пре етничког чишћења, с обзиром на то да и за међународну заједницу мора бити неприхватљиво да резултати етничког чишћења у 21. веку у Европи буду полазна тачка за изналажење неког политичког решења; • Изворне надлежности подручја са специјалним статусом биле би уже од надлежности Аутономне заједнице српских општина, али би нужно требало да обухвате утицај на избор кадрова и структуру органа унутрашњих послова за дата подручја, правосуђе у првој инстанци, просвету, здравство, као и питања која задиру у област основних политичких и економских права; • Споразумом може бити утврђено да подручја специјалног статуса поједине од ових надлежности врше у сарадњи са органима Аутономне заједнице српских општина, у складу са законима и другим прописима који важе у Покрајини; В) успостављање посебног уговорног односа између Српске православне цркве и ПИС у Приштини; • Овим уговором, који би требало да узме у обзир искуства из статуса Римокатоличке цркве у Италији, требало би да буде утврђена међународно валидна гаранција за

објекте Српске православне цркве, црквене поседе и деловање Српске православне цркве на подручју Покрајине; • Детаљи везани за преговарачку позицију по овом питању морају бити усаглашени са представницима Српске православне цркве. Г) да у Уставу Аутономне покрајине Косово и Метохија буде предвиђена трајна гаранција за прокламовани повратак лица расељених са Косова и Метохије и њихових потомака на основу политичког решења усвојеног преговорима; • Потребно је усвајање Закона о повратку на нивоу Покрајине, којим ће бити утврђене обавезе органа Аутономне покрајине Косово и Метохија, Аутономне заједнице српских општина и јединица локалне самоуправе у погледу повратка избеглих и интерно расељених лица; • Потребно је на територији Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији, обезбедити и гарантовати право и услове за одржив повратак за она про-

гнана лица са Косова и Метохије којима је онемогућен повратак у њихове домове у другим деловима Аутономне покрајине Косово и Метохија; Д) резултат преговора мора да буде и стварање ефикасног правног и организационог механизма који би омогућио укључивање представника српског и другог неалбанског становништва у рад и одлучивање свих институција и органа власти Аутономне покрајине Косово и Метохија, а на начин да се онемогући било који облик мајоризације од стране албанских представника у тим институцијама и органима власти; • Српска страна предлаже поделу Аутономне покрајине Косово и Метохија на неколико региона, од којих би један засебан представљала Аутономна заједница српских општина на Косову и Метохији; • Српска страна предлаже формирање дводоме Скупштине Аутономне покрајине Косово и Метохија, у којој би горњи дом представљао Дом региона и верских заједница,

а доњи дом би био Дом грађана; У складу са овим предлогом, у Дому региона и верских заједница би сви региони и главне верске заједнице били равноправно заступљени, а у Дому грађана би српско и неалбанско становништво било заступљено у складу са гарантованим квотама и изборним резултатима; Председавајући једног од два дома, као и потпредседник другог од два дома, требало би да буду представници српског и неалбанског становништва за које се изјасни већина представника изабраних из редова српског и неалбанског становинштва у том дому; Морају постојати ефикасни процедурални механизми који би онемогућили доношење одлука прегласавањем у питањима која директно задиру у надлежности Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији и права српског и другог неалбанског становништва у Аутономној покрајини Косово и Метохија. Ђ) имовинска питања морају да буду трајно решена у

складу са важећим међународним конвенцијама, општеприхваћеним правним принципима и стандардима, а свакако ради успостављања правне сигурности и стабилног пословног и ивестиционог окружења на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија. III.

ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА

За спровођење ове резолуције нису потребна додатна финансијска средства. IV. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ ПО ХИТНОМ ПОСТУПКУ Неопходно је да се предложена резолуција донесе по хитном поступку како би се, у што краћем року, заузели ставови и определио даљи правац деловања државних органа и других јавних чинилаца по том питању и тиме спречило наступање штетних последица по рад органа и организација.

ПОЛИТИЧКА ПЛАТФОРМА ЗА КОСОВО Политичка платформа за разговоре са представницима привремених институција самоуправе у Приштини, са које је Влада Србије скинула ознаку тајности, предвиђа да свако решење дијалога Београда и Приштине мора да буде у складу са Уставом и Резолуцијом 1244 и да Србија не признаје независност Косова. Интегрални текст Политичке платформе за Косово, који је пренела агенција Танјуг. Република Србија ће, с циљем заштите државних интереса, у даљим договорима са привременим институцијама самоуправе у Приштини полазити од тога да свако решење, било општег или неког посебног питања, о привременом, прелазном или коначном статусу Аутономне покрајине Косово и Метохија, о положају Срба у Покрајини или о заштити српског верског и културног наслеђа, мора да буде у складу са Уставом Републике Србије и Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244. Република Србија, у доброј вери (бона фиде), тежи наставку разговора са представницима ПИС у Приштини, убеђена у то да је трајно и одрживо решење за Косово и Метохију могуће достићи кроз искрени дијалог две стране. Влада ће, ради утврђивања основних оквира за разговоре са представницима привремених институција самоуправе (ПИС) у Приштини, предложити Резолуцију о основним принципима за политичке разговоре са представницима привремених институција самоуправе на Косову и Метохији: Резолуција ће бити заснована на следећим елементима: * да основна полазна премиса за разговоре са ПИС у Приштини на високом политичком нивоу буде да Република Србија, у складу са међународним правом, Уставом и вољом грађана, не признаје и никада неће признати једнострано проглашену "независност" Косова; * сва права и надлежности који као резултат преговора буду признати ПИС у Приштини биће пренети законом на органе Аутономне покрајине Косово и Метохија у складу са Уставом, законима и другим прописима Републике Србије; * да основна тежња током наставка разговора са представницима ПИС у Приштини буде постизање свеобухватног решења, а да сви појединачни договори буду у складу са циљевима државне политике утврђеним Резолуцијом; * да полазећи од чињенице да је Република Србија у досадашњем току политичког процеса, упркос и након нелегалне једностране проглашене независности Косова, својим поступцима пружила ПИС у Приштини ограничени правни и међународни субјективитет и легитимитет, разговори на високом политичком нивоу треба да буду вођени о превазилажењу институционалних паралелизама на подручју Аутономне покрајине Косово и Метохија, не задирући у питање међународног и државно-правног статуса ПИС у Приштини. Циљ је успостављање органа власти на подручју Покрајине који би били признати од свих страна укљу-

чених у процес и успостављање чврстих правних и политичких гаранција на нивоу Покрајине и међународне заједнице за политичка, територијална и друга права националних заједница на читавом подручју Покрајине; * да Република Србија посебно инсистира на: А) успостављању Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији, коју би чиниле територијална аутономија четири општине севера Косова и Метохије и друге општине са већинским српским и мањинским становништвом (нпр. Грачаница, Штрпце, Гора итд.), засноване на посебном Статуту о аутономији Заједнице српских општина на Косову и Метохији и јемчене Уставом покрајине и јавном декларацијом представника међународне заједнице укључених у процес; - Изворне надлежности и елементи унутрашњег уређења Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији биће усаглашени кроз политички дијалог. - Република Србија сматра да ова аутономија подразумева постојање изворних надлежности у областима: - просвете (основног, средњег и високог школства), - здравства (сви нивои здравствене заштите), - спорта, - културе, - јавног информисања, - заштите животне средине, креирање и спровођење политике заштите животне средине и одрживог развоја; - просторног планирања, искључива надлежност у регулацији просторног планирања и механизама за управљање читавим процесом, као и у процедурама за процесуирање захтева и њихово одобравање, искључива надлежност у регулацији система за развој јавног земљишта, што укључује одређивање критеријума за намену различите врсте земљишта и за коришћење земљишта, искључива надлежност у управљању механизмом за утврђивање законитости власништва над земљиштем и некретнинама, искључива надлежност у креирају политике развоја земљишта и станоградње, управљање јавним површинама уз постојање система ефикасне административне интервенције у процесу изградње, просторног планирања и коришћења земљишта. - пољопривреде, - шумарства, - водопривреде,

- лова, риболова, - правосуђа (тужилаштва у првом и судства у првом и другом степену, судови на подручју Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији били би установљени законима на нивоу Покрајине, али би споразумом који проистекне из политичког процеса било утврђено да закон мора да предвиди механизам путем којег грађани Аутономне заједнице преко својих представника утучу на избор и састав судова. Ови судови би имали овлашћење да на подручју Аутономне заједнице, у складу са прописима важећим у Покрајини, одлучују у споровима о основним личним односима, правима и обавезама грађана, да изричу казне и друге мере према учиниоцима кривичних дела и других кажњивих дела одређених законом, да одлучују о законитости појединачних аката органа и организација које врше јавна овлашћења, решавају спорове о имовинским и радним односима и одлучују о другим питањима у складу са важећим законима), - унутрашњих послова (Аутономна полиција била би у формалном смислу део полицијских снага Косова и Метохије, а функционисала би под ауторитетом Извршног већа Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији, на територији Аутономије и у складу са овлашћењима која су дефинисана законима у сагласју са највишим правним актом Аутономне покрајине Косово и Метохија и Статутом Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији.) - рударства, - енергетике, - телекомуникација, - трговине и економске политике, Извршно веће има искључиву надлежност у питањима трговине и организације сајмова, укључујући административно планирање трговинских активности, као и регулацију сајамских активности на територији Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији: - фискалне политике и финансија,

- посебна овлашћења Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији везана за јединствене регистре привредних друштава, друштвено-политичких организација и верских заједница; - органи Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији требало би да Уставом Аутономне покрајине Косово и Метохија имају гарантовану могућност успостављања непосредне сарадње са органима Републике Србије, као и право на допунско финансирање из средстава предвиђених буџетом Републике Србије; - Аутономна заједница српских општина на Косову и Метохији самостално одлучује о изгледу и употреби својих симбола (грба, заставе, химне и др.), док је законом на нивоу Покрајине прецизније уређена употреба симбола Покрајине, као и заједничка употреба симбола Покрајине и територијалне аутономије; Аутономна заједница српских општина на Косову и Метохији има Скупштину Аутономне заједнице и Извршно веће Аутономне заједнице који би се старали о вршењу послова из делокруга Заједнице српских општина на Косову и Метохији утврђених Статутом. Б) успостављању специјалног статуса за сеоске енклаве у којима Срби и други неалбанци чине већинско становништво, евентуално и за подручје општине Гора (ово последње је само могућност, у случају да већина становништва у Гори не жели да ова општина уђе у састав Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији); - Подручја обухваћена специјалним статусом, нарочито изван градских средина, треба где год је то могуће да за полазну основу приликом одређења територије имају етничку структуру која је постојала пре етничког чишћења, с обзиром на то да и за међународну заједницу мора бити неприхватљиво да резултати етничког чишћења у 21. веку у Европи буду полазна тачка за изналежење неког политичког решења; - Изворне надлежности подручја са специјалним статусом биле би уже од надлежности Аутономне заједнице српских оп-

штина, али би нужно требало да обухвате утицај на избор кадрова и структуру органа унутрашњих послова за дата подручја, правосуђе у првој инстанци, просвету, здравство, као и питања која задиру у област основних политичких и економских права; - Споразумом може бити утврђено да подручја специјалног статуса поједине од ових надлежности врше у сарадњи са органима Аутономне заједнице српских општина, у складу са законима и другим прописима који важе у Покрајини; В) успостављање посебног уговорног односа између Српске православне цркве и ПИС у Приштини; - Овим уговором, који би требало да узме у обзир искуства из статуса Римокатоличке цркве у Италији, требало би да буде утврђена међународно валидна гаранција за објекте Српске православне цркве, црквене поседе и деловање Српске православне цркве на подручју Покрајине; - Детаљи везани за преговарачку позицију по овом питању морају бити усаглашени са представницима Српске православне цркве. Г) да у Уставу Аутономне покрајине Косово и Метохија буде предвиђена трајна гаранција за прокламовани повратак лица расељених са Косова и Метохије и њихових потомака на основу политичког решења усвојеног преговорима; - Потребно је усвајање Закона о повратку на нивоу Покрајине, којим ће бити утврђене обавезе органа Аутономне покрајине Косово и Метохија, Аутономне заједнице српских општина и јединица локалне самоуправе у погледу повратка избеглих и интерно расељених лица; - Потребно је на територији Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији, обезбедити и гарантовати право и услове за одржив повратак за она прогнана лица са Косова и Метохије којима је онемогућен повратак у њихове домове у другим деловима Аутономне покрајине Косово и Метохија. Д) резултат преговора мора да буде и стварање ефикасног правног и организационог механизма који би омогућио укључивање представника српског и другог неалбанског становништва у

рад и одлучивање свих институција и органа власти Аутономне покрајине Косово и Метохија, а на начин да се онемогући било који облик мајоризације од стране албанских представника у тим институцијама и органима власти: - Српска страна предлаже поделу Аутономне покрајине Косово и Метохија на неколико региона, од којих би један засебан представљала Аутономна заједница српских општина на Косову и Метохији; - Српска страна предлаже формирање дводоме Скупштине Аутономне покрајине Косово и Метохија, у којој би горњи дом представљао Дом региона и верских заједница, а доњи дом би био Дом грађана; У складу са овим предлогом, у Дому региона и верских заједница би сви региони и главне верске заједнице били равноправно заступљени, а у Дому грађана би српско и неалбанско становништво било заступљено у складу са гарантованим квотама и изборним резултатима; Председавајући једног од два дома, као и потпредседник другог од два дома, требало би да буду представници српског и неалбанског становништва за које се изјасни већина представника изабраних из редова српског и неалбанског становништва у том дому; Морају постојати ефикасни процедурални механизми који би онемогућили доношење одлука прегласавањем у питањима која директно задиру у надлежности Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији и права српског и другог неалбанског становништва у Аутономној покрајини Косово и Метохија. Ђ) имовинска питања морају да буду трајно решена у складу са важећим међународним конвенцијама, општеприхваћеним правним принципима и стандардима, а свакако ради успостављања правне сигурности и стабилног пословног и инвестиционог окружења на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија. Е) ову политичку платформу за разговоре са представницима привремених институција самоуправе у Приштини Влада усваја на предлог председника Републике Србије.

Демократска странка у опозицији

ЛОКАЛНИ ПРОГ ЗА ИЗЛАЗАК ИЗ КРИЗЕ - За крај фебруара демократе најављују објављивање програма за излазак Србије из кризе каооснове за израду програма на локалном нивоу. - Ово је град који је доста пропатио у прошлости и треба да добије одговарајућу сатисфакцију. - Све политичке странке треба заједнички да раде на томе да град крене у нови развој и буде центар региона као што је некад био

ладавина Демократске странке у Краљеву окончана је после мајских избора 2012. након скоро четири године које њени чланови и симпатизери оцењују као најзначајније у новијој историји града. Била је само на неколико месеци прекинута у првој половини 2011. године због турбуленција на политичкој сцени које су изазвале прегруписавање снага у локалном парламенту. Иако се после ђурђевданских избора чинило да ће континуитет власти бити настављен, па чак потписан и коалициони споразум који је обезбеђивао већину у Скупштини града, по завршетку председничких избора било је јасно да ће демократе своје идеје морати да бране из опозиционих клупа. Врло брзо су се у Градском одбору Демократске странке у Краљеву повратили од почетног шока, збили редове и наставили да функционишу као и раније. Тако бар тврди народни посланик Иван Јовановић, председник Градског одбора. - Сматрамо да много боље знамо да вршимо власт од актуелне владајуће већине, али се сјајно сналазимо и у опозицији. Ми смо се као организација подигли у опозиционим

Среда, 12. децембар

деловањем деведесетих година прошлог века и добро се сналазимо у тим околностима. Ојачавамо страначку инфраструктуру и припремамо многе нове пројекте. Сматрамо да владајућа већина ни у републици ни у граду не може дуго да функционише на овај начин, па мислимо да ће у овој години бити избора – каже он.

Локални парламент Преко одборничке групе у Скупштини града Демократска странка је изнела став о стању у Краљеву коме није дала прелазну оцену, јер сматра да грађани живе теже него у периоду њихове владавине. И док се овакав став темељи на разговорима са грађанима различите активности, које су укључивале и протесте, имале су за циљ да укажу на поједине одлуке локалних и републичких власти које нису биле повољне по њих. - Мислим пре свега на одлуку о престанку извођења пројекта урбане регенерације Доситејеве улице. Као на-

ГРАМ

Иван Јовановић

родни посланик поставио сам питање премијеру Ивици Дачићу након што је као представник Владе, министар за финансије, рекао да Краљево више није приорите и да не треба више да се даје за санирање последица земљотреса, иако је то била обавеза преузета од претходне Владе. Након тога имали смо сусрете са грађанима и у Скупштини града захтевали посебну седницу о томе. На крају смо, уз помоћ грађана, успели да натерамо Владу Републике Србије да поднесе амандман на тадашњи предлог буџета и да у њега уврсти осам милиона евра како би тај пројекат кренуо са реализацијом – каже Јовановић. Стварањем законских могућности да се то деси није осигурана реализација пројекта, па ће Демократска странка наставити са контролом трошења пара из буџета. Због важности за побољшање услова живота четири стотине краљевачких породица, принуђених да живе у условима који нису достојни времена с почетка двадесет првог века, демократе инсистирају на што скоријој реализацији пројекта, а неће се либити ни уличних протеста уколико се то не деси. Понашање Владе која је пројекат уврстила у буџет, а не би га реализовала, демократе сматрају неозбиљним.

Цена грејања Повећање цене грејања домаћинстава која користе услуге краљевачке „Топлане“ био је повод да Градски одбор Демократске странке организује потписивање петиције којом се тражи да она буде враћена на пређашњи ниво, или бар доведена у прихватљиве оквире. Основ за то био је податак да збир свих поскупљења током мандата претходне власти у Краљеву није достизао 43 одсто цене, колико је износило последње повећање. Демократе сматрају да оно није било неопходно и да је на неки начин изнуђено одлуком Владе Републике Србије којом се смањивала велика разлика цена за индивидуалне и кориснике пословног простора, и њихов однос довео на један према један и по. - У Краљеву је тај однос био много већи и сад имамо ситуацију да је за грађане повећана цена по квадрату, а за власнике пословног простора у центру града, који имају новца, смањена. Сматрамо да то није добро у тренутку у коме се друштво налази и у коме је социјална слика тешка – каже Јовановић уз подсећање да су демократе у Скупштини града инсистирали на прихватање захтева „Топлане“ из августа прошле године када је тражено мање повећање цена.

Капитални објекти И поред грешака у раду, које признају, демократе у први план стављају почетак реализације значајних капиталних пројеката на чију се реализацију чекало деценијама. Добра ствар је, кажу, што је актуелна власт схватила њихов значај и наставила реализацију. То се првенствено односи на изградњу хале спортова, јер Краљево као „кошаркашка Болоња“ то свакако заслужује. Демократе под-

ржавају и доношење одлуке о обезбеђењу средстава за реализацију треће фазе радова на левој обали Ибра, дуж Карађорђеве улице до Чибуковца, као и она за мост у наставку Скопљанске улице. И док су биле на власти демократе су истицале важност аутопута као кључне ствари за развој целог краја. У том смислу је приликом израде просторног плана за ову регију инсистирано код највиших државних функционера да се са његовом изградњом крене што пре. Све то допринело је да почну припремни радови, да се убрза комплетирање пројектне документације, а добрим потезом Владе демократе оцењују ставку у државном буџету која се односи на кредит за почетак радова. Без аутопута се у Краљеву не могу очекивати озбиљније инвестиције и смањење броја незапоселних, а томе треба да допрнесе коначно пуштање у редован саобраћај Аеродрома „Морава“ и карго центра у његовој близини. Све су то пројекти које демократе здушно подржавају као и почетак функционисања Фонда за пољопривреду који су они основали. Али, жестоко ће се противити сваком ненаменском трошењу средстава, превеликим накнадама за функционере и повећању њиховог броја. - Садашња власт има далеко већи број плаћених функционера него ранија, а много више средстава се одваја само за њихове мобилне телефоне. Велики намет на грађане је велики број чланова Савета за привреду и Савета за безбедност саобраћаја. Иако немају плате имају дневнице, па треба и до сто хиљада динара за сваку седницу одбора који само доноси формалне одлуке. Запошљавање партијских кадрова има за циљ задовољавање партијски интереса. У предизборној кампањи смо имали спотове са младим људима који су завршили школе, па чекају шансу. Сада се такви људи отпуштају, ако нису у владајућим структурама, а на руководећа места доводе кадрови који не задовољавају услове систематизације – каже Јовановић и подсећа да Демократска странка није повећавала број запослених у предузећима за чије је функционисање преузела одговорност. Све то, верују демократе, утиче на много лошије функционисање града него у претходном мандату, мада кривца не траба тражити само међу локалним функционерима. Њима се замера што се нису довољно трудили да у Краљево из републике стигне више новца како би град могао да опстане с обзиром да у њему не ради ни једна озбиљна индустрија. Покретање нових инвестиционих пројеката, који би првенствено ангажовали грађевинску оперативу, потребно је да би се активирале и остале гране. Зато се и инсистира на капиталним пројектима, као што је урбана регенерација зграда у Доситејевој улици.

Излазак из кризе Уверени да знају више, и могу боље да воде земљу, демократе за крај фебруара најављују објављивање програма

за излазак Србије из кризе. Како се то ради најбоље је показао председник странке Драган Ђилас на примеру Пољопривредног комбината „Београд“ у коме радници некада пропале фиреме просечно сваког месеца примају по 45 хиљада динара. Податак да фирма данас може самостално да послује, и на тржишту има солидну вредност, повод је за веровање да тако може да буде у целој Србији, али само са кадровима који могу успешно да воде поједине компаније. Услов за то је одвајање политике од привреде. Програм за излазак Србије из кризе основ је и за одговарајући програм на локалном нивоу који припрема Градски одбор Демократске странке у Краљеву. На једној од наредних седница регионалног одбора биће представљени и делови региоанлних пројеката за које се верује да ће допринети расту животног стандарда грађана. Значајна места у њему превиђена су за енергетику, пољопривреду, образовање и инфраструктуру као тачке на које држава треба да стави акценат да би се развојем кључних полуга система омогућио раст животног стандарда.

Народна скупштина После преласка у опозицију и промена на челу Демократске странке дошло је и до промене састава посланичког клуба у Народној скупштини. Сви они за које се сматрало да нису добро радили, а што се одразило на резултате избора, напустили су клуб на чије чело је уместо Драгољуба Мићуновића дошао Борко Стефановић. Са великим и довољно дугим искуством народног посланика Иван Јовановић каже да Мићуновић због старости није могао да на прави начин испрати целодневна дешавања на исцрпљујућим седницама парламента. - Ми смо консолидовали редове, поделили задужења и функционишемо задовољавајуће. Као опозициона странка предлажемо велики број амандмана, а велики број њих је усвојен. Поменућу само оне који се односе на осуђене за најтежа кривична дела, чиме је онемогућено њихово превремено ослобађање. Такви амандмани су веома значајни за све грађане, јер помажемо владајућој већини да исправи предлоге закона који долазе у Скупштину. Не мислимо да може да постоји значајан помак, осим у празним обећањима која се не испуњавају. Кад смо усвајали ребаланс републичког буџета обећано је да се Србија неће више задуживати, да ће се потрошња смањивати, а инвестиције финансирати из реалних извора. Обећано је да ћемо донети нови Закон о јавним набавкама и годишње уштедети милијарду евра за финанисрање пољопривреде, науке и осталог. Сада имамо нови парадокс. Док је Демократска странка била на власти задуживали смо се дупло мање него данас када се задужујемо 150 евра у секунди. О томе нема ништа у медијима који су под потпуном контролом једне странке владајуће већине, па грађани немају праву слику о томе у каквом се стању налази српска економија. Инфлација је скоро 15 посто, па грађани могу своју плату да купе много мање него пре шест месеци, или

годину дана. Незапосленост је дошла на 30 посто, а то исто не можете да чујете, јер се податак крије. Нас су критиковали због 26, а сад је 30 одсто – објашњава Јовановић. Демократска странка не жели да буде само опозиција која критикује већ, да конкретним предлозима побољша законске предлоге Владе. То ћемо чинити и убудуће, а критиковаћемо све што је лоше и што сматрамо да није добро за грађане – изричит је Иван Јовановић и подсећа да држава није одустала од изградње мини електрана на Ибру на основу споразума који је постигнут са Италијом. Демократе подржавају реализацију овог пројекта уз услова да се посебна пажња посвети еколошком аспекту, па предстоји израда главне студије о утицају на животну средину. За Краљево је изузетно важно да се део средстава од продај електричне енергије врати у град. Договор о томе постигла је претходна Влада, а Иван Јовановић обећава енергично инсистирање у Скупштини Србије да та средства не буду мања. - Нећемо прихватити да се на било који начин девстира долина Ибра, а да ми као град не добијемо адекватну надокнаду. Ниво запослености у електранама није велики, али приходи могу достићи и 70 милиона евра, па би било коректно да се део средстава врати у наш град – сматра Јовановић. Као једини опозициони посланик из Краљева у Народној скупштини потврђује колегијалну сарадњу са осталима, али иницијативу за заједнички наступ ипак очекује од посланика владајуће већине. То сматра јединим начином да се граду са највишег нивоа одлучивања помогне на адекватан начин.

Буџет града На последњој седници локалног парламента крајем децембра усвојен је буџет града за ову годину. Демократе у њему не виде ништа ново, па верују да је само преписано оно што је дефинисано ребалансом за претходну годину. Пажљивим читањем дошли су до закључка да нема нових иницијатива, предлога и политика које могу да помогну да се решавају горући социјални и економски проблеми у Краљеву. На почетку још једне године демократе потврђују опредељење да увек буду на страни грађана, саслушају њихове предлоге и заступају их у локалном и републичком парламенту. - Борићемо се за сваког грађанина најбоље што умемо, јер сматрамо да Краљево то заслужује. Ово је град који је доста пропатио у прошлости и треба да добије одговарајућу сатисфакцију. Све политичке странке треба заједнички да раде на томе да град крене у нови развој и буде центар региона као што је некад био. Зато ћемо затражити од грађана да подрже наш програм, да дају предлоге и сугестије и да тај прогам, који ће спроводити стручни и озбиљни људи, буде окосница на којој ће се Краљево развијати у будућности – каже на крају народни посланик Иван Јовановић.

Покрет за Краљево против избора у месним заједницама?

УСКЛАЂИВАЊЕ СА ПРОПИСИМА ПА ИЗБ

- Пре расписивања избора требало би причекати став Уставног суда Србије поводом захтева Покре оцену уставности и законитости Одлуке о месним заједницама града Кр збори за савете месних заједница дуго су били тема различитих иступања представника краљевачких опозиционих странака. По истеку мандата стари савети су наставили са радом до рaсписивања нових избора, а они иако су током прошле године коначно заказани нису и спроведени због спорних одлука на којима је то расписивање било засновано. Ових дана поново се актуелизује питање избора чланова савета месних заједница које најављују и представници владајуће коалиције. Полазећи од чињенице да је мандат старим саветим истекао још пре три године, и да расписивање избора за нове није спорно, у Покрету за Краљево верују да треба причекати док се не промене спорне одлуке о начину избора. Одлука која прописује начин избора чланова савета, не обезбеђује, по мишљењу одборника Покрета за Краљево у Супштини града Владимира Пајовића, демократски и легитиман поступак. Чланом 22 поменуте Одлуке избори су легитимни ако на зборове изађе најмање десет посто грађана са бирачким правом у одређеној месној заједници. Став два истог члана предвиђа да се, ако збору у заказано време не присуствује предвиђен број грађана са бирачким правом, одређује накнадни рок од 30 минута. Након истека тог рока сматра се да су избори легиримни са присутним бројем грађана. Сматрајући сваки коментар излишним Пајовић указује на директну колизију Одлуке са Уставом Републике Србије и Законом о локалној самоуправи. Додатни аргумент за овакав став види у одлуци Уставног суда Србије који је још 2009. године неуставном прогласио сличну одлуку о месним заједнице коју је усвојила скупштина Суботице. Одлука која је тиме постала и незаконита, у појединим деловима еквивалентна је спорним члановима Одлуке о месним заједницама на територији града Краљева. - Одлучујући о одредби члана 3 став 2 Одлуке о месним заједницама, којом је предвиђено да Скупштина општине даје сагласност на статут месне заједнице, Уставни суд је, на основу наведених одредаба Закона о локалној самоуправи и Статута града Суботице, утврдио да је месна заједница овлашћена да самостално доноси статут као и друге акте из чега, по оцени суда, следи да не постоји овлашћење било ког органа јединице локалне самоуправе, па ни скуп-

Четвртак, 10. јануарр

штине општине односно града, да ово право месне заједнице ограничи на било који начин, ни прописивањем давања сагаласности на статут месне заједнице који је њен аутономни акт – објаснио је Пајовић. Став Уставног суда Србије да скупштина јединице локалне самоуправе није овлашћена да утврђује органе месне заједнице, нити да одређује број чланова скупштине месне заједнице, у колизији је са оспореном одредбом одлуке, јер се то питање одређује статутом месне заједнице. Зато је пре расписивања избора за чланове савета неопходно да се у Скупштини града усвоји нова Одлука о месним заједницама која би била усаглашена са највишим правним актом земље. Месне заједнице су интересне заједнице грађана преко којих они остварују нека права и задовољавају неке потребе, а нису у територијалној организацији Републике Србије, нити система општинских органа. Зато ниједан орган локалне самоуправе, укључујућуи ту и скупштину општине или града, нема право да се меша у интерне ствари једне месне заједнице. На основу свега Владимир Пајовић оспорава право скупштине града, или било ког другог органа, да ограничава број чланова савета месне заједнице, као што то прописује члан 16 поменуте Одлуке о месним заједницама града Краљева. Поред чињенице да нема основа по коме би скупштина града давала сагасност на статуте месних заједница битно је и да не може да покрене поступак опозива чланова савета. - То су три главне ствари које прописује наша Одлука и који се провлачи и кроз Статут града Краљева, па се морају променити. Покрет за Краљево је већ поднео иницијативу за оцену уставности и законитости пред Уставним судом Републике Србије, па чекамо да нам стигне мишљење. Обзриом да смо дошли до одлуке Уставног суда која се односи на Суботицу јасно је какав ће одговор бити. Зато апелујем на владајућу коалицију да не делује исхитрено, да сачека да се ова одлука поново донесе и изврше одређене промене у Статуту града Краљева, како би се одлука довела у склад са Уставом и Законом о локалној самоурпави, па тек онда да се распишу избори за савете месних заједница – изричит је Пајовић. Ранија одлука о расписивању из-

бора пову схватили д кивањима ствене у о обавештав пака. Зато на бирали демократс начин избо одлуци кој зеједница неколико Поред зборовим варајућих у Покрету бало да бу са правом заједнице лично не према изб Грађани б љево, тре месна заје ног удруж побољша одређеној Сада ј Пајовић, с одбор по странке на сти.

БОРИ

ета за Краљево који се односи на раљева

чена је када су у редовима владајуће коалиције да се стање на терену не поклапа са њиховим очеа. Опозиционе странке су у то време биле јединцени да, поред притиска на власт, треба редовно вати грађено о свим опасностима оваквих постусу и тражили да се приликом евентуалних избора штима појаве у што већем броју, сматрајући да у ској процедури они који су смислили незаконит ора, не би имали никаквих шанси. Према спорној ја прописује начин избора чланова савета месних било је довољно да се на биралишту појави само грађана, па да избор буде легитиман. залагања да се избори уместо надвикивањем на а спроведу уз помоћ гласачких листића, и одгокутија које обезбеђују потребан ниво тајности, за Краљево верују да би услов за успех треуде присуство више од половине грађана м гласа на територији одређене месне . Посебан проблем представља приеактиван однос становништва орима у месним заједницама. и, верују у Покрету за Краебало да схвате да је едница облик интересживања који треба да услове живота на ј територији. е, верује само месни литичке а вла-

Најновији резултати истр

ГРАЂАНИ ИЗМ ЕВРОПСК РУСИЈЕ

уних дванаест година, од демократских промена у октобру 2000. године, очи грађана Србије упрте су према Европској унији са уверењем да ће, по ступању у пуноправно чланство, бити решен највећи део егзистенцијалних проблема. Наду у то подгревају политичке партије у периодима пред сваке изборе. Јавно мњење у Србији се временом мења, а различите организације врше истраживања са циљем да добију одговоре на то шта грађани мисле. Представници Београдског центра за безбедносну политику представили су ове недеље резултате последњег истраживања под називом Грађани Србије између Европске уније, Русије и НАТО. На основу репрезентативног узорка, који је обухватио грађане са територије централне Србије, дошло се до става о безбедности државе, пријатељима и непријатељима, али и европским

Среда, 12. децембар

интеграцијама земље. И док се проценат оних који сматрају да је безбедност земље угрожена креће око половине, у односу на претходно истраживање смањен је број оних који верују у супротно. Тек сваки трећи грађанин Србије сматра да безбедност земље није угрожена. У први план, по мишљењу највећег броја испитаника, избија утицај других држава на одлучивање у нашој земљи, а као главна претња споља перцепција политике великих сила и НАТО. Највећу унутрашњу претњу безбедности грађани виде у политичарима, корупцији, криминалу и економским проблемима. Док су се током прошле године високо котирале претње од опасности за даље распарчавање државе, оружана агресија и тежња ка стварању Велике Албаније, ове године су сведене на ниво статистичке грешке. Ставови који се тичу

раживања јавног мњења

И СРБИЈЕ МЕЂУ КЕ УНИЈЕ, Е И НАТО

Косова и Метохије слични су као прошле године, а већина грађана ситуацију у јужној српској покрајини види као претњу безбедности државе или сигурности неалбанског становништва чија заштита није на задовољавајућем нивоу. Више од половине испитаника сматра да ни по коју цену не треба признати независност Косова. Међу заклетим противницима признавања највише је оних који су старији од 40 година и имају ниже образовање. Највећи број њих су припадници српске националне заједнице којима су уз раме Роми са тврђим ставовима према независности Косова. Више од три четвртине противника су бирачи Српске радикалне странке, Покрета Двери и Демократске странке Србије. Од оних који су у начели против признања сваки десети би попустио ако би то помогло приступању Европској унији.

Међу њима су најзаступљенији они који имају више образовање, гласачи Демократске странке и Либерално-демократске партије. Када су у питању националне мањине ова опција је најприхватљивија онима испод 30 година међу Мађарима и Бошњацима. Перцепција пријатеља, или савезника, није се променила у односу на прошлу годину. На првом месту и даље је Русија, коју следе Грчка и Кина. Као највеће непријатеље грађани Србије виде Сједињене Америчке Државе и Немачку, која је са другог места паотиснула Албанију, док је Велика Британија са трећег пала на четврто место. Овакав став везује се у првом реду за став немачких политичара који су отворено постављали услове за напредовање Србије ка Европској унији о чему су интензивно обавештавали сви медији. Највећем броју грађана Србије ближа је Русија коју

сматрају мање угрожавајућом и земљом од које ће Србија имати више користи. Према истраживањима Канцеларије за европске интеграције грађани имају много реалнију слику о Европској унији која највише економски помаже Србију. На другом месту је Русија, а следе је Јапан и Норвешка. Највећи број испитаника тврди да би желели да живе у држави као што је Швајцарска, иако она није чланица Европске уније. На другом месту је Русија, а на трећем Немачка која заузима високо место на листи непријатеља. Иако половина грађана подржава чланство у Европској унији у односу на јун ове године број евроскептика повећао се за читавих десет процената. Овакво стање објашњава се условљавањима даљег напретка на путу ка Европској унији због односа са властима у Приштини и изјавама политичке елите која је добила изборе делом да би решила економске проблеме, а делом да би наставила према Европи. Они који имају шта да изгубе, који су више образовани, имају виша примања и себе доживљавају као добитнике транзиције, значајно су заступљенији међу грађанима који подржавају чланство у Европској унији. Међу њима предњаче бирачи Демократске странке и ЛДП. Најевроентузијастичнији су припадници генерација које имају између

30 и 40 година, али и они старији од 60 који не очекују у перспективи богзна шта за себе, али гледају на будућност своје деце. Интересантно је да је међу противницима доста оних који живе у Београду и имају просечна примања, а најзаступљенији су бирачи Двери, СРС и СНС. Док се чак 65 од сто испитаника противи уласку Србије у НАТО, њих 14 подржава ову идеју, а 21 се двоуми. Запажа се да се број присталица смањио за 2 процента од претходне, односно 4 од 2010. године. Међу присталицама уласка убедљиво воде гласачи Преокрета, а придружују им се припадници мађарске и бошњачке националне мањине. Подршка приступању расте са растом примања по члану домаћинства. Сваки трећи испитаник је чврст у уверењу да је први услов за побољшање односа са НАТО исплата ратне штете за разарања Србије током агресије 1999. године и престанак интервенције у другим земљама. Одговор који је прошле године био другорангиран, а односио се на јавно извињење за бомбардовање, пао је на треће место. На четвртом је обавеза да се не интервенише без одобрења Уједињених нација. Као и у ранијм истраживањима преовладава уверење да је НАТО инструмент у рукама Сједињених Америчких Држава и заштитник интереса богатих, а

сваки десети испитаник верује да је алијанса изгубила сваку сврху. Тек сваки стоти испитаник верује да је НАТО стуб одбране демократије. Проценат оних који се слажу да би Србија уласком у НАТО изгубила део своје независности ближи се половини, док је овај број када је у питању Русија три пута мањи. Грађани који зарађују преко 100 хиљада динара по члану домаћинства сматрају да НАТО не пресатавља претњу независности земље. Са тврдњом да ће по уласку у НАТО престати опасност од спољног напада слаже се сваки четврти грађанин, сваки трећи у то не верује, док 41 нема дефинисано мишљење о овом питању. Кад је Русија у питању 39 од сто испитаника сматра да то умањује опасност од напада, сваки четврти се не слаже са том тврдњом, а 37 немају одговор на ово питање. Број оних који верују да би улазак у НАТО допринео модернизацији Војске Србије са 38 процента прошле пао је на 28 ове године, што по мишљењу истраживача представља најважнији податак прошлогодишњег истраживања. Значајну добит од јачања војне сардње са Русијом очекује половина испитаника. Да ће улазак у алијансу повећати извоз војне индустрије верује само 22 посто грађана Србије.

Трећина њих има негативан став по овом питању, а готово половина је неопредељена. Пре годину дана скоро трећина грађана веровала је да ће уласком у НАТО српска воја индустрија имати значајнији замах. Кад је у питању Русија половина грађана верује да би војна сардња значајно утицала на значајно утицала на рад војне индустрије. Гласачи Преокрета, донекле Демократске странке и странака националних мањина НАТО виде у нешто позитивнијем светлу, док се кад је у питању Русија види одређена уједначеност. Са тезом да би се уласком Србије у НАТО повећао ризик од тероризма слаже се 40 од сто испитаника, док сваки четврти не верује у такву могућност. И док је став према НАТО негативан из више разлога половина грађана Србије верују да отварање руске базе у Нишу, и све што се дешавало током лета, може само да допринесе бољем реаговању у ванредним ситуацијама Огроман број грађана сматра да је најбоља опција војна неутралност и сарадња са свима. Русија јесте добра, и боља него НАТО, али оно што грађани стварно желе јесте војна неутралност. За тешњу безбедносну сарадњу са НАТО изјаснило се само 4 процента испитаних, са Европском унијом 6, а са Русијом 18 што је равно броју неопредељених.

Касни изградња мегамаркета у Доситејевој улици

РЕАЛНОСТ ИЛИ ПР

Среда, 10. јануар

- Иако је прошло више од шест месеци од најављеног рока за завршетак хипермаркета у Доситејевој улици радови још нису ни почели. - Почетак изградње зависи од усвајања новог Закона о железници који би момогућио изградњу у заштитном појасу поред пруге Краљево-Крагујевац

Хиљаде Краљевчана који се налазе на евиденцији Националне службе за запошљавање са великим задовољством је крајем претходне године примило информацију о запошљавању више од седамдесет људи у ДИС мегамаркету чија је изградња требало да почне у Доситејевој улици. Наиме, 2. децембра 2011. године, приликом потписивања уговора о купопродајуи земљишта између ове компаније и града, најављено је да ће на преко 4000 квадратних метара до краја пролећа следеће бити изграђен објекат у коме ће бити запослено више од 70 људи. На јавном надметању компанија ДИС је понудила најбоље услове, односно 40 милиона динара по хектару. Генерални директор Дарко Аћимовић тада је обећао да ће покушати да оправда поверење које је овој компанији

указано, а да ће дванаести по реду малопродајни објекат ДИС у Крaљеву бити отворен до половине 2012. године. Задовољни су били и представници градске управе, пре свега тадашњи градоначелник Љубиша Симовић, чињеницом да је ДИС купио земљиште на потпуно регуларном конкурсу „без икакве идеје да користи ситуацију која је тешка, а по коректној цени“. Чуло се и да изградњом новог, дванаестог по реду у ланцу малопродајних објеката, ДИС проширује малопродајну мрежу са уверењем да ће, када буде завршен, испунити очекивања и задовољити потребе грађана Краљева. - Највеће задовољство је што смо земљиште продали домаћим фирмама које су се доказале у пословању. ДИС је једна од водећих фирми за трговину која успева да у

РАЗНА ОБЕЋАЊА

најтежим околностима не само опстаје већ и шири капацитете. То што су овакве фирме купиле земљиште гарантује да ће се посао на том простору одвијати како треба – рекао је Симовић уз напомену да се град озбиљним бављењем решавања горућих питања, након свих проблема изазваних земљотресом, пре свега решава онај везан за запошљавање који све више оптерећује грађане Краљева. Колико су обећања представника компаније ДИС и тадашње локалне самоуправе била заснована на реалним претпоставкама није познато. Чињеница је да најављени мегамаркет није направљен, а прошло је више од годину дана од најаве изграње. У међувремену нико се од оних који су олако давали обећања није обратио јавности, као што је то био обичај у неколико других случајева, да каш-

њење оправда ниским температурама током зиме и високим током лета. Па, иако никакво оправдање не би много значило, првенствено онима који са нестрпљењем очекују посао, почеле су да колају приче да су ове, као и многе сличне изјаве, требало да створе лажну слику о великим успесима пред изборе који су у то време очекивани. Па иако на локацији резервисаној за изградњу мегамаркета нема никаквих наговештаја да би овде у догледно време било шта почело да се ради у Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“ кажу да ништа није спорно. Руководилац Службе за урбанизам и грађевинарство ове дирекције дипл. инж. архитектуре Марица Мијаиловић каже да нису спорна планска документа. Није споран ни стари, а ни нови, урбанистички план који

је пред усвајањем. Урађен је пројекат препарцелације и од неколико парцела формирана јединствена за изградњу хипермаркета. Овлашћени пројектант из Ниша урадио је пројекат објекта који је импортован у урбанистички пројекат за изградњу хипермаркета ДИС на катастарској парцели 3362/5 Катастарске општине Краљево, а све је завршено још у јулу ове године. Објекат је урбанистички смештен дубље у односу на профил улице, тако да се одступило од првобитне локације непосредно уз ивицу тротоара. Померањем објекта према железничкој прузи ушло се у заштитни појас поред пруге у коме Железнице Србије, позивајући се на важећи закон, не дозвољавају никакву изградњу. Специфичност објекта тачно дефинисаних димензија 65,4 пута 50,86 метара не дозвољава велика померања унутар површине од 1,04 хектара у власништву компаније ДИС. Како се више од 90 посто објекта налази ван заштитног појаса урбанисти су сматрали да је померање према њему мање опасно него лоцирање уз тротоар веома фреквентне саобраћајнице у ком случају би битно утицао на прегледност учесника у саобраћају. Са друге стране лимитиране димензије објекта и технологија рада у хипермармаркету не дозвољавају смањење које би, уколико Железнице Србије не попусте, било једино решење. Ни после неколико обраћања Железницама Србије није се помакло са стартне позиције. Закон је закон, иако дуж целе пруге од Краљева према Скопљу постоји значајан број, чак и стамбених, објеката који се налазе на много мањем растојању од осе колосека него што он прописује. А закон прописује да грађевинска линија објекта који се гради мора да буде удаљена најмање 25 метара од осе колосека. У случају хипермаркета ДИС она је постављена на 17,5 метара, а недостајућих 7,5 метара већ скоро годину дана одлаже почетак изградње и сваким даном све више умањује наду седамдесет људи да ће брзо наћи посао и обезбедити егзистенцију својих породица. Да инвеститор у међувремену није седео скрштених

руку говори податак да су испоштовани услови јавних предузећа и измештање појединих водова који су се ту налазили. Па иако се и пре куповине парцеле за изградњу знало за његове димензије и димензије објекта нико није могао претпоставити да проблем може да створи спорних седам и по метара заштитног појаса поред пруге. Марица Мијаиловић каже да је објекат ипак могуће сместити на одређену парцелу, али то ни урбанистички, ни планерски, а ни визуелно не би било добро, чак и ако би занемарили чињеницу да би била угрожена сигурност саобраћаја у овом делу града. Проблем хипермаркета ДИС није усамљен. Велики број сличних пројеката широм земље стопиран је у ишчекивању измене Закона о железници, а у само неколико последњих година пред посланицима Народне скупштине налази се већ други Закон о железници. Био је у скупштинској процедури, али је поступак усвајања заустављен. Према урбанистичком плану објекат мегамаркета померен је седам метара од коловоза и око пет и по метара од ивице тротоара. Тако се обезбеђује довољна прегледност улице и не угрожава безбедност саобраћаја. У Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“ очекују брзо усвајање новог Закона о железници, или сагласност Железница Србије. Оног тренутка кад се то деси, а тренутно се сви позивају на стриктно поштовање закона, биће упаљено зелено светло за почетак радова. Урбанистички пројекат је урађен и предат Одељењу за урбанизам и грађевинарство Градске управе града Краљева који даље воде процедуру око изградње овог значајног објекта. Настојања локалне самоуправе да створи повољан амбијент за нове инвестиције још једном су онемогућена на поглед тривијалном ствари. Са друге стране поштовање закона је основни услов за постојање правне државе.

Краљевачки Дани јоргована ускоро међународна манифестација?

СРЦЕ ДОВОЉНО ВЕЛИКО ЗА СВЕ

Среда, 2. јануар

- Више од четврт века Софија Ћук де Гарофани бави се промоцијом српске традиције и културе у Француској, а француске у Србији. – Са традицијом дугом двадесет година Краљево заслужује да буде носилац међународних Дана јоргована

На простору између Сопоћана и Милешеве где је зачета српска средњовековна држава, и настала уметничка школа претеча венецијанске ренесансе, проживела је најраније детињство Софија Ћук де Гарофани, позната уметница, хуманиста и професор Академије примењених уметности у Паризу. Рођена у породици Србина из Лике Марка Ћука детињство је провела у хармоничној породици деде Вукосава Вуковића. По завршетку Другог светског рата краљев официр Марко Ћук одрекао се војне каријере и посветио породици, образовању и васпитању шесторо деце. Врло рано је Софија осетила да је средина у којој живи мала, па је на инсистирање мајке која је пре рата била учитељица, отпутовала у Италију да учи језик како би наставила изучавање спољне трговине. Сусрет са Мишелом де Гарофанијем на језеру Лаго ди Гарда у близини Вероне после шест месеци познанства крунисан је браком у који је Софија ступила са само деветнаест година. Венчањем у Француској, и богатством које је понела из породице, наставила је Софија да живи у Паризу који је био центар европске културе. Софија дe Гарофани је, као дама из високих аристократских кругова предодређена да живи у дворском комплексу смештеном у Марн ла Валеу надомак Париза, имала могућност да упозна људе који су обележили политички и културни живот Француске и Европе. Међу њима су генерал Шарл де Гол, Франсоа Митеран и књижевница Симон де Бовоар, животна сапутница Жан-Пола Сартра. Као почасни грађанин Париза, током четрдесет пет година проведених у Француској успела је да, после завршене Академије примењених уметности, постане и њен професор. Два пута је награђивана као успешна жена југословенске дијаспоре, али и успешна жена српске дијаспоре. Прве дане ове године провела је у Србији, а њено при-

суство на Новогодишњој трци у Мрсаћу било је повод за разговор о досадшњем животу, али и неким плановима за будућност. Жеља да измири генетске антагонизме и својој кћери и двојици синова приближи културу мајке, и све што је понела са простора Старе Рашке, утицала је да формира фондацију која се бави промоцијом српске културе у Француској, а на чијем челу се налази већ више од четврт века. Није тај посао у почетку био нимало лак јер је, како рече, Француска велика и авангардна земља, Французи познати као шовинисти, а жени која долази са простора мале нације потребно да првенствено опстане у једној француској аристократској породици. Успела је вођена немањићком идејом да се до равнотеже, боље него физичком снагом, стиже уз помоћ велике љубави и дипломатије. Ни сада, као ни раније, Французи о Србима нису имали другачије, поготово не негативно мишљење. Оно је, каже Софија де Гарофани, повремено било само резултат перверзне политике коју не треба поистовећивати са народом. Као гостујући професор на светским универзитетима Софија Ћук де Гарофани држи предавања о развоју текстила кроз различите цивилизацијске епохе, а прва сазнања о томе добила је од своје мајке, једне од последњих учитељица ћилимарске школе у Сјеници. Знања је са успехом унела у професију и на париској Академији одбранила тезу са темом Савремена таписерија техником сјеничког ћилима. И поред великих обавеза чест је гост у родном крају где се сваке друге године, преплитањем поезије и сликарства одржава бијенале француско-српске културе као својеврстан омаж краљу Урошу и Јелени Анжујској. Софијина идеја је да у овај пројекат укључи и Краљево, па очекује да би већ

у априлу ове године краљевачки културни посленици могли своје стваралаштво да приближе француској публици. Пре две године, у време када се у Краљеву одржавају традиционални Дани јоргована, у сличну манифестацију у Француској било је укључено седам париских општина. Софија верује да би Краљево, са двадесетогодишњом традицијом у овој области, требало да буде носилац међународних дана јоргована. Идеја коју носи годинама у не тако далекој прошлости била је у Србији злоупотребљена од стране неодговорних појединаца, а јорговани као симбол вечите љубави и везе две земље оскрнављени. И поред дугогодишње традиције краљевачки Дани јоргована остали су само локална манифестација која заслужује много већу пажњу пре свега домаће, али и ностране јавности. - То треба да се решава на државном нивоу. Ако су Французи претпрошле године одлучили да саде јорговане у најеминентнијем париском парку од 120 хектара, где је у

дворцу боравила мадам Помпадур, онда треба и ова држава да схвати вредност традиције и културе која је толико деценија била анатемисана, а због чега сносимо погубне последице. Градоначелник Краљева, и тим који води културу овог града, треба да Београду, који је слеп и глув, укаже на пример Француске и Париза. Они су давних година извршили децентрализацију културе за коју не постоји само Париз као главни град. Жеља нам је да култура не буде везана само за Београд, већ да буде равномерно развијана у свим деловима Србије – каже Софија де Гарофани. Велики пут је превалила Софија да би из Париза стигла до Мрсаћа. Тако је још једном потврдила велики ентузијазам који не јењава већ тридесет година колико траје промоција српске културе у Француској и француске у Србији. Њен рад је у последње време усмерен ка буђењу свести градских моћника и формирању јасно дефинисаног става о настојању да се свету, без комплекса мале нације,

покаже да Србија има традицију и културу. Све то обавеза је и због многих младих генерација које долазе. И приликом прошлогодишње посете Краљеву, за време одржавања изложбе својих радова, Софија је била у ситуацији да се, по ко зна који пут, увери у стање у каквом се налази средњовековни замак Маглич. - Поред толиких санџака на Балкану једини се одржао тамо где је настала средњовековна авангардна држава Србија чије су уметност и култура биле претече венецијанске ренесансе. Руина је резултат тога што Краљевчани и Београђани не знају да постоји уметност која је била претеча венецијанској ренесанси, а то је сопоћанско сликарство пре сликарства Паола Веронезеа. Бели анђео у Милешеви је био претеча Мона Лизи и нека космичка инспирација Леонарду да Винчију – објашњава де Гарофани. Осим података о вредности и значају српске средњове-

ковне културе градским челницима Софија упућује поруку да само великом љубављу, ентузијазмом и упорним радом могу допринети да она дође и до најудаљенијих поклоника. То би, верује она, допринело да се заустави пропадање чак и споменика као што су Сопоћани, иако су под заштитом Унеска. Обавезе су Софију де Гарофани директно из Мрсаћа одвеле пут Париза. У Краљево ће доћи већ током следећег месеца како би са градским челницима прецизирала учешће града у априлским Данима јоргована у Паризу. Отворена је, каже још на крају, за све идеје и пројекте који би могли да допринесу промоцији српске традиције и културе у свету. У будућности ће, због негативних искустава прошлости, бити мало опрезнија иако је, позивајући се на велику српску песникињу, спремна да срце поклони свима, али и да њој остане доста.

Мрсаћу прети несташица воде

Уторак, 8. јануар

ПРЕСУШУЈУ БУНАРИ 36

- За само четири последња месеца пресушио велики број бунара у Мрсаћу. - Копање нових је прескупо и за најнапредније пољопривреднике, а несагледиве последице трпе пре свих одгајивачи стоке

апредно поморавско село Мрсаћ, удаљено само дванаест километара од Краљева одувек је било познато по вредним ратарима. Пијачне тезге половине градова Босне и Херцеговине су, до распада бивше Југославије 1991. године, снабдеване повртарским производима из Мрсаћа који је био надалеко познат и као сточарски крај. Име овог села далеко је превазишло границе оне, а и садашње државе, по бројним спортистима, пре свега атлетичарима и четрдесетдвогодишњој традицији одржавања Новогодишње трке којом се отвара сезона атлетских такмичења у свету. Село је познато, рече са поносом мештанин Мрсаћа Мијат Лазовић, и по великом броју признатих просветних радника. Обим повртарске производње смањен је последњих година из више разлога, због суженог тржишта, мањка радне снаге и све мање исплативости. Последњи ударац задао му је недостатак воде толико потребне развоју повртарских култура. Колају по селу различите приче о узроцима који су условили нестанак здраве пијаће воде. Један до њих је и нелегалан ископ шљунка којим се продубљује корито Западне Мораве, а подводне воде повлаче у непознатом правцу. Сеоска домаћинства су се водом за пиће снабдевала првенствено из бунара који су се налазили у готово сваком газдинству. Пре три, четири месеца почео је да се смањује њихов ниво, а потом и да сасвим пресушују, тако да воде више нема у вишим деловима села што је најдрастичније изражено на потезу од центра ка Бапском пољу. - Када је пре две године ниво у бунарима почео да опада мислили смо да је то због суше. На простору између Ласца и Мрсаћа вршена су испитивања за које мештани верују да је било тражење потенцијалних извора нафте. Тешки камиони који су овуда пролазили изазивали су потресе који су достизали и три степена. Иако егзактне потврде ових података нема мештани се позивају на изјаве радника који су о томе говорили. Званичници су у исто време говорили о потресима који не прелазе два степена – прича Лазовић. Прве знаке опасности од вибрација и потреса које су изазивали тешки камиони Мијат Лазовић је приметио у време док је обилазио оштећене куће овог краја после земљотреса. Још тада је, каже, обавестио градске власти али до сада још нико није реаговао. Дуж трасе којом су се кретали камиони у бунарима више нема воде, а Лазовић сведочи о ископу двадесетак нових у пречнику од око 500 метара од његове куће у року од само четири месеца. У потрази за довољном количином здраве пијаће воде нису сви били подједнако успешни. И док су је једни нашли у двоструко дубљим бунарима од оних које су имали раније, други настављају трагање. - Ја сам завршио пре месец и по дана. Имао сам бунар дубок 14 метара, а сада сам морао да бушим до 30.

Бунар је мој деда ископао пре можда стотинак година, а 1970. године је очишћен и комплетно реновиран. Пресушио је потпуно почетком новембра прошле године. Ниво воде драстично је смањен и у базенима које смо користили за наводњавање повртњака, а неки су и пресушили иако се налазе у непосредној близини Мораве – каже Лазовић. Проблем посебне врсте је опасност од отровних гасова који су се појавили у неким бунарима, а примећени су када су власници покушали да их продубе. Више од свега мештане који су принуђени да воду траже на другом месту погађају изузетно велики трошкови бушења. Бушотина пречника 170 милиметара кошта 50 евра по дужном метру. За више десетина метара, уз трошкове за пумпу, каблове и остали прибор треба одвојити најмање 2000 евра које мало који мештанин може да издвоји. Зато су затражили помоћ од локалне самоуправе од које очекује учешће у финансирању дела трошкова. На основу податка да мрсаћки фармери имају двадесет до педесет крава, од којих свака попије бар 50 литара воде, која је потребна још за одржавање хигијене система за мужу, система за хлађење и осталог, може да се сагледа величина проблема који треба решавати. Мијат Лазовић указује и на казне које ратарима прете због блата које се на точковима трактора износи из њива, а које због недостатка воде не могу да оперу. - Као појединци не можемо ништа да урадимо. Ових дана ћемо да организујемо скуп свих који су имали издатке, па ћемо заједнички да наступимо према локалној самоуправи која би, ако не може сама, требало да нам помогне уз помоћ републике – каже он. Радове на бушењу и проналажењу воде изводе приватници који немају регистровану делатност, па не могу да издају ни рачун којим би се доказивали трошкови као основ за тражење помоћи. Копање класичног бунара кошта 100 до 150 евра по дужном метру што је за највећи број мештана превелик трошак. Од тренутка када је количина воде достигла критични ниво мештани су почели потребе стоке да задовољавају довлачењем у цистернама са Мораве, јер је Лазачка река која протиче кроз село пресушила. Уз трошкове превоза, а некима је непходно и више пута да напуне по 2000 литара, потребно је и доста времена које

Мијат Лазовић

би могло корисније да се утроши. И вода која из Ласца стиже до школе у Мрсаћу је, каже Лазовић, неупотребљива, па је деца за пиће носе од куће. - Док сам био одборник у Скупштини града инсистирао сам да се бар у школском дворишту избуши артерски бунар како би деца имала воду. Покушавао је и председник Савета месне заједнице, али је све остало без успеха. Њима је важно да се црква одради пет пута за десетак година, а около уопште ништа није важно – резигнирано говори Мијат Лазовић и указује на бројне друге недаће којима су изложени мештани Мрсаћа. Од петка увече до понедељка ујутру ретки су поласци и доласци аутобуса, а све то код младих ствара негативно расположење према останку на селу. За време школске године и кад има аутобуса возни ред се углавном не поштује, док су током распуста од света, поред Мрсаћа, одсечени Бапско поље и део Горичана. Мањи сеоски водоводи у власништву група грађана грађени су без дозволе, па локална самоуправа нема никакву обавезу према њима. Са друге стране легализација ових објеката је прескупа, па мештани и не размишљају о њој. Иако нико никада није испитивао квалитет воде мештани верују да је била исправна за пиће. Проблем несташице воде осећају прве комшије Мијата Лазовића, Саковићи, Лешевићи, Васиљевићи. Ту су и Драган и Владимир Торлаковић, Живадин Ћурчић са фармом од 150 до 200 грла стоке, Жико Митровић и многи други. Многи Мрсаћани су били принуђени да смање сточни фонд, прво због несташице воде, а и због великих трошкова које је требало измирити да би се она поново обезбедила. - Кад је држава требало да нам исплати субвенције уместо у мају исплатила је почетком децембра. Прича се да дају 25 хиљада динара по грлу, а нико не каже да 4 хиљаде дајемо матичним кућама при подношењу захтева, па нам остаје 21. Уз то није свеједно да ли се то наплати у мају или децембру, поготово у години када смо имали сушу и смањене приносе сточне хране, чија је цена од летос учетворостручена – каже Јовановић. У Мрсаћу верују да би помоћ могло да пружи Јавно комунално предузеће „Водовод“ ангажовањем раположиве механизације уз приступачну надокнаду за рад. Овако се хиљаде евра дневно сливају у џепове приватних извршилаца који добро зарађују. Као трајно решења снабдевања села водом помиње се изградња двадесетак километара дугог водовода од Каоне, а радове ни појединци ни групе мештана не могу да исфинансирају. Када је о проблемима мештана Мрсаћа са скупштинске говорнице проговорио одборник Покрета за Краљево Срђан Кнежевић изазвао је само смех у парламенту. Због неажурности локалне самоуправе председницима Савета месних заједница одавно су, још пре две године, истекли мандати, а други нису изабрани, тако да не могу ништа значајније да ураде како би решили било који од проблема који се појављују. Иако не може поуздано да тврди какве ће коначне последице претрпети ратари овог села Мијат Лазовић је убеђен да ће оне по сточаре бити несагледиве.

Тешке последице транзиције у Краљеву

Понедељак 7. јануар

УСПОН И ПАД ЛО 42

Посустала привреда и све слабија куповна моћ локалног становништва један од битних разлога за све тежи број краљевачких медијских кућа ешке последице транзиције претрпела су бројна производна предузећа у Србији. Ограничене могућности за рад, и све мање средстава која су се сливала у државни и буџете локалних самоуправа, неминовно су се одразиле и на рад локалних медија. Највећи број њих у Краљеву, оптерећени великим дуговима и неизмиреним обавезама према радницима, таворе у очекивању помоћи локалне самоуправе. На састанку представника

краљевачких медија крајем новембра прошле године констатовано је да, због погоршаних услова пословања, до краја године једном броју запослених прети отказ уговора о раду. Податак да ће град Краљево буџетску годину завршити са суфицитом, а да је ребалансом буџета планирано 15 милиона динара као текућа резерва, упућен је захтев градоначелнику да се краљевачким медијима интервентно

(1)

КАЛНИХ МЕДИЈА додели део ових средстава. Писмо су потписали представници АД „Ибарске новости“, „ТВ „Мелос“, „КаТВ“, „Краљевачке новости“, Радио 996, и М-радио. Тешка ситуација у медијима повод је за истраживање узрока који су довели до оваквог стања. Компетентног саговорника нашли смо у лику оснивача и власника „Краљевачких новости“ Зорана Николића који је половину радног века дугог 32 године провео у медијима. После само шест месеци рада у просвети посветио се новинарству када

је, у редакцији Радио Краљева, од 1981. године почео да ради са значајним именима краљевачког новинарства, Миланом Глишовићем, Љиљаном Ђорђевић, Ђорђем Ковачевићем. Стицајем околности други део радног века везан је за професионално бављење политиком. Поред три функције на локалном нивоу, председника ОК ССО, секретара ОК ССРН и потпредседника општине, био је потпредседник Извршног одбора Нове демократије.

Рад у Ибарским новостима, у које се враћао три пута, карактеришу два периода, један у коме је био новинар и други када се налазио на челу предузећа. - Стицајем околности у 30. години преузео сам функцију директора, а потом и главног и одговорног уредника три медија. Поред радија и новина у том периоду Ибарске новости су водиле инвестицију која је кадровима предузећа заокружена формирањем Дописништва Радио-телевизије Србије. Финансијски и оперативно инвестицију сам водио ја. Велику помоћ имао сам од краљевачке Југобанке, на чијем челу је био Мартин Пантовић, и краљевачких привредника. Директор Магнохрома Душан Марковић био је председник Извршног одбора банке, а у органима банке био је и директор Јасена Слободан Павловић Бели. Имали смо јасну идеју да то остваримо удруживањем средстава коминтената банке, јер Ибарске новости нису саме могле да исфинансирају тај пројекат – прича Николић. Ибарске новости су у то време биле једини локални медиј у Србији који је препознао све предности телевизије у будућности. Свесни чињенице да не могу да се пореде са великим системима, као што је тада била Телевизија Београд, почело је да се размишља о емитовању локалног телевизијског програма. Први корак на том путу била је реализација идеје о спајању са Домом друштвених организација што је од самог почетка опструирало његово руководство и двадесетак запослених. У време када је Радио Краљево био у ситуацији да се похвали најсавременијим студијом инвестирано је у развој мреже предајника и антенских система. Схвативши на време да је десетокиловатни средњеталасни предајник, који прави велике трошкове, прошлост Николић је инсистирао на инвестирање у опрему за емитовање програма на УХФ подручју. - Бранко Терзић је као шеф технике имао компетенције и знања за предлоге, а ја као млад и луд подржавам то и скупљам паре. Скоковито смо напредовали у технолошком и кадровском смислу, а ја сам инсистирао да почнемо да емитујемо јутарњи програм на радију „Панорама 95“. И поред великог унутрашњег отпора врло брзо смо у слушаности дефинитивно померили у то време неприкосновену Радио Врњачку Бању. Имали смо централизовану редакцију каквом се данас хвале бројне куће са више медија. Ја знам да је другачији изазов електронског од писаног медија, али је у основи полазни материјал, који се може обрадити на различите начине, исти. Зато је постојала интегрисана редакција – објашњава Николић. Период рада у Ибарским новостима обележила је промена уређивачког концепта новина које су постале озбиљан недељник. Поред стручних кадрова било је и довољно материјалних могућности да се догађаји везани за Краљево испрате на ширем плану. Екипа Ибарских новости је у Бечу разговарала са ловцем на нацистичке злочинце Симоном Визенталом са жељом да истражи податке везане за краљевачко стратиште. Трочлана екипа је 1989. године из Темишвара извештавала о развоју

румунске револуције. У то време рутинска ствар били су одласци до Београда и разговори са министрима у владама Србије и Југославије Све то допринело је да лист Ибарске новости буде препознат и далеко ван граница Краљева, што се неминовно одражавало и на тираж који је стално растао. - Примио сам Ибарске новости са 1500 продатих примерака. Оно што ми је посебно парало очи била је чињеница да се ремитенда одлагала на степеништу Дома друштвених организација. Продавала се повремено у „Феротексу“ а зарада ишла на рачун синдиката. Радили смо на унапређењу уређивачке политике, дизајна, увођењу нових рубрика, ко год је хтео да се изрази ауторски имао је подршку – каже Николић. Деведесет од сто оних који су чинили редакцију имало је високу стручну спрему стечену на факултетима друштвеног смера на којима се изучавала историја, филозофија, српскохрватски језик и књижевност, политичке науке. Врло мали број запослених био је без адекватне стручне спреме, а већи пријем људи без факултета је почео са јачањем радијског програма. - Кад смо ушли у ритам преподневног рада, и схватили да радио као медиј који мора да има континуиран рад мора да има и већи број људи, брзину и агилност, мало смо релаксирали критеријуме када је у питању формална квалификација. Али, важио је критеријум строге селекције. На конкурс за четири извршиоца пријавило се 96 кандидата. Селекцију је, у више кругова, вршио седмочлани тим. Фокус је био на изражају на радију, а онда смо о нашем трошку ангажовали Драгу Јонаш која је седам дана са изабраним кандидатима за радио новинарство радила дикцију, технику говора и дисања, читање и интерпретацију – каже Николић уз тврдњу да никада као директор није подлегао притисцима да запошљава познате ако не задовољавају критеријуме и немају компетенцију и стручност. И поред тога што је у јавности уврежено уверење да се медијска кућа, каква је била Ибарске новости, у потпуности финансирала из општинског буџета тачно је да је то износило само око 60 процената. Осталих 40 запослени су зарађивали на тржишту. Зоран Николић потврђује да је за његовог мандата учешће локалне самоуправе у финансирању спало на свега 18 стотих делова. И док су новине приход остваривале класичним маркетингом радио је врло често био организатор разноразних манифестација на крајње комерцијалној основи. Значајне приходе доносила је емисије „Селима у походе“ чији је аутор био Милан Глишовић,а која је емитована на радију. И док су се домаћини бавили организацијом у свом селу Ибарске новости су обезбеђивале гостовање естрадних уметника, а приход од улазница делили према унапред постигнутом договору. - Радио је био интересантан свим естрадним уметницима са којима смо развијали партнерске односе. Представљамо га на радију, а он се одазове када правимо неку манифестацију, па пева по некој нижој цени. Нисмо то злоупотребљавали, али смо тако радили.

Зоран Николић 45

Сваке суботе током лета организовали смо програме у Башти „Ибар“. Имали смо уговор са Угоститељским предузећем „Србијом“ којим нас је обавезивао да обезбеђујемо наступе естрадних уметника и наплаћујемо улазнице од којих смо зарађивали месечни платни фонд. Значајне приходе доносили су и избори за „Мис Краљева“ а о платама које су биле изнад републичког просека нисмо смели ни да причамо другима. Нисмо се либили посла, па смо организовали избор певача аматера у Варварину, Студеници, Башти „Ибар“, Термалу... Организовали смо и ствари које нису економски одрживе, као што је атлетска трка улицама града – каже Николић који се, по завршетку политичке каријере, вратио новинарству као основном занимању. Било је то време пред приватизацију Ибарских новости када је предлагао да се јавно предузеће подели на три целине, лист, радио и телевизију и да се свака од њих посебно приватизује. Идеја је била да у њој учествују бивши и тадашњи запослени уз помоћ људи из локалног бизниса као партнера у финансирању сваког од медија.

У држави је спровођена нетранспарентна подела националних фреквенција тако да се до скора није знало ко је њихов власник. Они који су били у ситуацији имали су идеју да запоседну територију и фреквенцијама тргују са потенцијалим интересентима из иностранства који желе да запоседну медијски простор Србије. Одлука о само пет телевизије са националном фреквенцијом требало је да у српски медијски простор на мала врата уведе једну немачку компанију која би купила четири регионалне телевизије које би умрежавањем покрили територију целе земље. - Изгледа да су се преиграли са тим Немцима, који су дигли руке од тог пројекта, а онда су се те регионалне телевизије нашле на цедилу и приватизоване наврат нанос. На несрећу, као и у Ибарским новостима, доведете човека о коме нико не зна ништа, осим оних који су их доводили, а било је таквих и у Ибарским новостима, и у локалној политици, и у оној већој политици. Кад га инсталирају настаје понашање попун слона у стакларској радњи. То је исто као

кад бисте мени дали да са 32 године радног искуства у овим делатностима будем микрохирург. Ефекти би били исти као и код ових приватизација – објашњава Николић. Тадашњи директор Ибарских новости није имао слуха за нове идеје и био до те мере нејасан и недефинисан по питању коначног става на основу кога се могло закључити да је већ одлучено другачије. То је и утицало на доношење одлуке о покретању другог локалног листа у Краљеву који се, после пола године припреме, појавио на киосцима 27. јуна 2007. године, пред кризу на макро нивоу. Показатељи раста активности у предузетништву указивали су на довољно простора за маркетиншку активност, оглашавање и наслањање на традиционалне формате, као што су читуље и огласи, који би обезбедили покривање трошкова штампе. Уз констатацију да ниједна новина не може да живи само од тиража, проблем новом медију представљају Ибарске новости са монополом у сегменту персоналног оглашавања који народ привлачи по инерцији.

Већ од 2009. почињу да се осећају аспекти кризе у Краљеву пре него код других зато што је град у бројним проблемима. Поред земљотреса који је дошао у последњем кварталу 2010. године и алармантно смањено тржиште доводи у питање постојање овог броја медија. - За здраво функционисање медија потребно је тржиште које се овде не види из привредне структуре. Ми у Краљеву немамо велике произвођаче робе широке потрошње којима је оглашавање битно. Ово што имамо није довољно, а и они се ослањају на инерцију, јер немају конкуренцију. Мало њих је и ван Краљева присутно са робом, па смањена привредна активност утиче и на оглашавање. На другој страни имамо Краљево као град мале куповне моћи, па због малих плата ни они који продају робу у овој регији немају интереса да много инвестирају у оглашавање и рекламу за тако мало економски слабо тржиште. Онда то мере на кашичицу, а локалне кампање се организују с мене па на уштап – прича Зоран Николић. - наставиће се -

У сусрет Богојављенском пливању

za krst

Среда, 9. јануар

У суботу 19. јнуара, на Богојављење, педесетак најхрабријих Карљевчана надмета

t ~asni

аће се, по шести пут, у водама Ибра за витешко звање носица Богојављенског крста

ет година уназад је Свебор дружина „Свети кнез Лазар“ из Краљева, са благословом епископа жичког Хризостома, успешно организовала Богојављенско пливање за Крст часни. Благослов блаженопочившег епископа Хризостома није изостао ни пред почетак активности за организацију овогодишњег пливања. Прво богојављенско пливање организовано је, после педесетогодишње паузе, на иницијативу председника Свебор дружине „Свети кнез Лазар“ Ивана Лазића, који је пожелео да граду пружи прилику да се, окупљањем народа на својеврсном сабору, врати традиционалним вредностима. Много година пре тога скакали су најхрабрији Краљевчани сваког 19. јануара на Богојављење у ледену воду са железничког моста преко кога је Рижином пругом преко Ибра у град стизала обловина са Гоча. Сваки од њих настојао је да у шкој борби изрони Часни крст који је владика бацао у реку. У неким градовима Србије овакав начин витешког надметања задржао се до данашњих дана. Идеја Свебор савеза Србије, чији је члан и Свебор дружина „Свети кнез Лазар“, била је да се надметање одржи на стази дугој 33 метра који представљају исто толико година земаљског живота Исуса Христа. Ова идеја је заживела и у Краљеву у коме се прошле године на старту појавило тачно 33 такмичара. Због све већег интересовања младих да учествују у Богојављенској трци лимит је укинут, па ће се ове године на старту појавити педесетак учесника. Много детаља о поратним победницима надметања нема, а у сећањима малог броја живих сведока тих догађаја је учешће Краљвчанина чије име није познато, а који је био вишегодишњи узастопни победник. - Победник би по завршетку надметања ишао улицама Краљева, а занатлије, трговци и други привредници излазили су и даривали га поклонима и новцем. Из године у годину се на Богојављење у готово свим местима у Србији окупљао изузетно велики број посматрача пред којима се величала традиција, вера и српство. Саборовање је до те мере утицало на јачање националне припадности присутних да је током Другог

светског рата 1943. године Адолф Хитлер посебним указом забранио одржавање Богојављенског пливања у целој Србији. Као мудар човек осетио је опасност од оваквог начина манифестовања националне свести – прича Иван Лазић. На идеју да се после дуге паузе обнови Богојављенско пливање у Србији први је 1998. године дошао председник Свебор савеза Предраг Бата Милошевић. Са земунског кеја у набујали Дунав ушло је осам храбрих момака праћени будним очима двојице посматрача. Један је био новинар Би-Би-Си-ја, а други Танјуга. - Када су новинари објавили фотографије цео свет је чуо за духовношћу вођене младиће, а наши новинари су плаћали и по 300 марака за једну фотографију. Већ од следеће године надметање је, због бројности учесника и присуства публике, пребачено на Аду. Од тада је све већи број градова, и учесника у њима, који се надмећу за витешко звање, а поред скоро свих градова у земљи пливање се организује и у дијаспори. Плива се у аустралијским градовима Сиднеју и Перту, у Канади, Немачкој, Швајцарској... – каже Лазић. Свебор, или српске вештине борења, као удружење основан је уз благослов патријарха Павла са циљем да негује традиционално витешко борење. Поред основних елемената европске гимнастике настале на овим просторима употпуњен је борилачким надметањима у партеру, ударачким техникама, самоодбраном и коришћењем реконструисаног средњовековног оружја. Краљевачка дружина само је једна од тридесет учлањених у савез регистрован у Министарству омладине и спорта. Током целе године краљевачки Свеборци марљиво вежбају у природи и фискултурним салама основних школа „Димитрије Туцовић“ и „Светозар Марковић“. Поносни на чињеницу да окупљају истомишљенике оба пола, старе између четири и шездесет година, истичу да је свакоме пружена могућност да вежба без икакве надокнаде, јер посао са великом љубављу, уз редовне молитве и уз благослов цркве, одржавају бивши спортисти, официри Војске Србије, свештеници. - У склопу вежбања имамо и часове из историје

српског народа, на којима деца могу да сазнају оно што немају прилике да чују на часовима историје у школама. За наставу из области веронауке задужени су свештеници Српске православне цркве, који су такође наши чланови. Свака дружина има духовног оца који је задужен за духовно узрастање свих чланова, од најмлађих петлића и пионира до омладинаца и сениора – објашњава Лазић. Богојављенско пливање за Крст часни је, као најмасовнија у земљи, само једна у низу активности Свебораца. Осим пливања познати су хајдучки састанци и вишебоји, видовданска надметања, ђурђевдански уранци, јесењи хајдучи растанак, планинарење и ходочашћа. Већ прво Богојављенско пливање 2008. године окупило је на рибњаку у Жичи велики број поклоника витешког надметања. После две године преовладало је уверење да град Краљево заслужује један овакав верски суп тако да 2010. године Свебор дружина организује надметање на Ибру на коме је и много година раније организовано Богојављенско пливање. - Мислили смо да је то најпогодније место, јер сабор организујемо пре свега због тога што овде велики број људи може да се смести и испрати читав догађај, а без народа не би био оно што треба да буде. Пливање има карактер витешког надметања, јер се на стази дужине 33 метра храбри момци надпливавају борећи се за Крст часни као симбол највећег људског спасења – каже Лазић. У години у којој се обележава седамстота годишњица Миланског едикта на медаљама које ће добити сваки од учесника биће поред крста цара Константина записано и оно што је он одавно видео „Овим побеђуј“, чиме је на достојан начин целом свету указао на симболику спасења Часног крста који је пронашао са својом мајком Јеленом. Пливачи ће 19. јануара у Краљеву запливати према дрвеном крсту на постољу окићеном цвећем, а најбржем међу најхрабријима ће бити уручен прелазни позлаћени крст жичких јереја. Саборовање прати и традиционални културно-уметнички програм у коме учествују музичари, глумци и други уметници, а жеља организатора је да у њему активно учествује што већи број посетилаца који подршком и бодрењем доприносе бољој организацији. - Жеља нам је да окупимо представнике цркве, војске, Полиције, Жандармерије, локалне власти да на једном месту саборовањем вратимо традиционалне вредности које је град некада имао – истиче Лазић и подсећа да сабор почиње већ од раних јутарњих часова када ће сви пливачи присуствовати Светој литургији у цркви Свете Тројице. После причешћа са благословом духовног оца кренуће шести пут у овом веку у свечану литију улицама

града до споменика на Тргу српских ратника, па даље до старта испред Кајак клуба. - Пливачи ће са народом, уз песму, ходити у свечану литију на челу са часним крстом и свештенством, а Краљевчани имати прилику да чују давно заборављене и некада забрањиване старе српске песме којима се одужујемо прецима који су дали живот за отаџбину, „Марш на Дрину“, „Ој војводо Синђелићу“, песме посвећене Дражи Михаиловићу. Сабор се на месту пливања наставља молитвом свештеника који ће благословити сваког пливача. Старт је заказан за 12 часова када ће на знак духовника дружине „У име Бога за Крст часни“ сви пливачи да стартују из воде – каже Лазић и са поносм истиче да се до рока који је истекао крајем минуле године већ пријавило педесетак учесника. Овогодишње пливање завршиће се, уз даривање свих учесника, проглашењем власника витешке титуле носиоца Богојављенског крста. Организатори и пред старт шестог пливања за Крст часни очекују одговор свих којима су се обратили да скромним доприносом помогну одржавање надметања. Скромним прилозима појединих дародаваца и до сада је некако одржавана обновљена традиција пливања, иако је изостала очекивана помоћ локалне самоуправе. Жеља организатора је да титулу славодобитника ове године најбољем уручи градоначелник Краљева. Значајну помоћ до сада су пружали краљевачки златари од којих је сваке године по један додељивао златни крстић који остаје у трајном власништву победника. Приложник златног крста ове године биће Златара Нешо. Колико Богојављенско пливање за Крст часни има упоришта у Краљеву сведочи и податак да се, поред све већег броја учесника, на старту појављују и они који то чине већ годинама. И ма колико се неупућеном посматрачу чини да је организација надметања на стази од 33 метра једноставна, у њу је поред краљевачких привредника укључен велики број припадника Министарства унутрашњих послова, Ватрогасно спасилачке јединице и Здравственог центра „Студеница“ кои брину о сигурности учесника. Као и до сада трочлани жири ће после 25. јанура, када истиче рок конкурса за пријем фотографија насталих током Богојављенског пливања, прогласити најбоље и доделити три награде. Зато организатори очекују да до тог дана сви који желе фотографије настале на обали Ибра 19. јануара доставе на адресу Духовног центра „Свети Николај Велимировић“. Отуда и позив упућен аматерима и професионалцима да активним учешћем бар за тренутак зауставе време и од заборава сачувају најзначајније тренутке шестог Богојављеснског пливања за Крст часни у Краљеву.

Иван Лазић

е к н а ч в е љ Кра

Амела Терзић велика нада српске атлетике

БАЈКА О АМЕЛИ

Среда, 2. јануар

- Сваки пораз би требало да јача спортисту, а свака победа да мотивише за даљи рад. - После неуспеха долази још већи рад, а после успеха код већине људи често опада мотивација

Са великим нестрпљењем су љубитељи атлетике у Краљеву очекивали старт четрдесет друге по реду Новогодишње трке у Мрсаћу на којој се очекивало прво појављивање у сениорској конукуренцији Амеле Терзић. Као четворострука првакиња Европе у кросу и на стази и вицешампионка света на 1500 метара у јуниорској конкуренцији Амела је, на дан када је навршила двадесету годину живота, стигла у Мрсаћ са друговима из клуба које је предводио тренер Рифат Зилкић. Прве атлетске кораке Амела је направила још у петом разреду основне школе у време када је са родитељима живела у Немачкој. Повратак породице Терзић у земљу био је везан и за тражење одговарајућег клуба који би Амели могао да обезбеди повољне услове за рад и постизање врхунских резултата. Пола године је трајало тражење најповољнијег места све док се породица коначно 2008. године није скрасила у Новом Пазару. До тада Амела је вредно тренирала у Прибоју под будним оком тренера Владе Прибојца. Иако је у новој средини нико није познавао потврдила нам је да су је другови добро примили. Поред чланова уже породице и тетке највећу подршку пружао је тренер Зилкић уверен да ће Амела врло брзо постизати значајне резултате на великим светским такмичењима. - Међутим ја нисам обраћала пажњу на то, нити са-

њала да ћу икада да трчим на светском првенству. Тренер ме је спремао, а ја бивала све боља и боља. Све сам схватала само као игру док нисам видела да неким људима привлачим пажњу, па су ме нон-стоп заустављали и нешто питали. По мало сам се и плашила, а још више чудила одакле ме познају. Понекад бих пожелела да трчим са маском на лицу да ме нико не препозна – прича Амела. Велику дозу изненађења постепено је потискивало задовољство због све веће популарности, првенствено међу становницима средине у којој живи. Од првог тренинга Рифат Зилкић је инсистирао на победама како би Амела што пре била спремна за такмичења у старијим категоријама. Читаву годину дана у том периоду све противнице су јој редовно гледале у леђа. - После тога наишла је велика криза и сви су ме побеђивали, али ме то није обесхрабрило. Кад сам кренула у средњу школу почела сам опет да наступам и постижем добре резултате. Било ми је јако тешко да ускладим све обавезе које сам имала, али сам све превазишла уз разумевање разредног старешине – прича Амела данас студент друге године Државног универзитета у Новом Пазару. Почетак студија донео је више обавеза и ново усклађивање тренинга и начина живота. Много труда је морала Амела да уложи у рад и припреме за такми-

чења, а да то не би негативно утицало на даље школовање. Свакодневни тренинзи почињали су некада и у шест сати ујутру и трајали све до почетка наставе у школи. Настављали су се после школе и трајали све до десет увече. Врло мало времена остајало је за одмор до наредног тренинга, али се све врло брзо исплатило. Иако је друговима у школи у почетку било изузетно чудно понашање девојке која је живот посветила трчању, а понекад и са подсмехом посматрали све што се дешава, врло брзо су и сами почињали да осећају радост победа особе из свог окружења. - Ако понекад нисам могла да идем са њима на пиће знали су да је то због тога што се спремам на такмичења и не би се наљутили. Некад одем на неко такмичење и освојим друго или треће место, а они се чуде што није прво. Нису могли да схвате да се светско првенство разликује од уличне трке. Имам циљеве којима тежим и зато морам нешто да урадим да бих добила оно што желим. Они који су очекивали само победе нису знали шта све морам да урадим да бих победила. На крају, кад су схватили, видели су да то уопште није лако. Сваки пораз би требало да јача спортисту, а свака победа да мотивише за даљи рад. Мене понекад више уплаши успех од неуспеха, јер после неуспеха долази још већи рад, а после успеха код већине људи често опада мотивација - прича Амела и каже да редовно тренира и у периодима године када нема такмичења. Велику захвалност за много тога што је постигла дугује професору Есаду Лотинцу који јој је од самог почетка пружао велику подршку, обезбеђивао литературу и указивао како да на најбољи начин савлада градиво. Иако је истрчала тек једну трку у сениорској конкуренцији свесна је да је такмичарска каријера атлетичара ограничена на кратак период живота. Зато марљиво ради свесна да добар спортиста треба да буде добар и на другим пољима, пре свега на пољу образовања. - Нисам сигурна колико ћу моћи да се бавим атлетиком и зато морам све да ускладим, а не да се ослоним само на атлетику, па после све да изгубим – каже Амела. Најбољи резултат до сада Амела Терзић је остварила освајањем другог места у трци на 1500 метара на светском првенству за јуниоре у Барселони. Испред ње је била само Кенијка, а иза репрезентативка Етиопије. Трчала је Амела добро и у полуфиналу и у финалној трци. Полуфиналну је завршила обарањем државног рекорда у јуниорској и сениорској конкуренцији који је био и њен лични рекорд. Два рекорда је оборила и у финалној трци и испунила олимпијску норму иако се нико није надао добром резултату, а камоли медаљи. - Нисам ни ја то очекивала, јер је конкуренција била изузетно јака, а сви знамо шта значи трчати против такмичарки из Кеније и Етиопије – каже Амела истичући да

је победом на последњем првенству Европе освојила симпатије многих навијача из иностранства, што ју је посебно обрадовало још пре трке док су се распитивали за њену форму. Рифат Зилкић је најбоље знао могућности Амеле Терзић и пред трку дао добре савете које је само требало следити, па резултат није изостао. Само два дана пре појављивања на старту трке у Мрсаћу Амела је победила на традиционалној Новогодишњој трци у аустријском граду Појербаху. Стазу дугачку 5.100 метара претрчала је за 16 минута и три секунде и на циљ стигла пре много искуснијих такмичарки, међу којима су биле другопласирана бугарска репрезентативка Микитенко и друга српска такмичарка Соња Столић. - Част ми је што сам уопште трчала са такмичаркама које су освајале медаље на великим такмичењима у сениорској конкуренцији. Изгубити од њих није неуспех, а победити их значи дупли успех – каже Амела коју очекују ново светско и европско првенство, прва у сениорској конкуренцији. Зато ће ову годину искористити да добро проучи ситуацију у овом рангу и што боље се припреми за долазећа такмичења. Иако до Олимпијаде у Рио де Жанеиру има још доста времена желела би да се појави на старту, а ако буде могла стигне и до финалне трке. Па иако учешће на Олимпијским играма треба да буде врхунац спортске каријере, и круна рада сваког атлетичара, свесна је да размишљање о томе не сме да представља оптерећење на постепеном подизању форме које води до коначног успеха. У тешкој економској ситуацији која влада у земљи мало ко је до скора примећивао јуниорку која корача према светском врху. Када је локалној средини почело да бива јасно какво богатство има уследила је и стипендија коју је обезбедио град Нови Пазар. Иако је свесна да њене вршњакиње у иностранству имају многоструко више Амела је скромна и задовољна оним што има. Зна да би и подршка Атлетског савеза Србије била већа када би било више средстава. Већ неколико пута је Амела Терзић трчала у Мрсаћу и увек радо долазила у средину у којој су, како нам рече, свуда весели и насмејани људи који су за тренутак изашли из својих кућа да би поздравили атлетичаре. На основу искуства које је стекла за само неколико година бављења атлетиком млађим атлетичарима поручује да имају веру у себе и упорно раде, јер без рада нема ни резултата. Они који поред љубави према атлетици имају и талента треба да раде још више како би увек били у предности над вршњацима. - Могу да кажем да сам узела медаљу на светском првенству само радом, јер они који не раде неће ништа моћи да постигну – поручује на крају Амела Терзић.

Амела Терзић 57

Фудбалери Слоге на прагу Јелен суперлиге

Четвртак, 26. јул 2012.

НА КЛИЗАВОМ ТЕРЕНУ

Четрдесет пет година активног бављења фудбалом довољно је дуг период да се стекне потребно искуство и створи реална слика ситуације у овој области. Мало је у Краљеву појединаца који са толиким искуством могу компетентно да говоре о узроцима скромних резултата које су у овом спорту остваривали краљевачки клубови. И мада су у многим областима живота, чак и неким спортовима, Краљевчани достизали врхунске домете, а појединци и међународну славу, фудбалери никада нису успели да изборе ни учешће у елитном рангу такмичења. Узроци томе су различити, а повод за њихово сагледавање последња пропуштена шанса фудбалера Слоге да овогодишњу сезону почну у друштву најбољих српских клубова. Борис Буњак је целих четрдесет пет година био активни учесник значајних догађаја у српском, али и међународном, фудбалу. Као фудбалер је у различитим селекцијама наступао двадесет три године, док је наредне двадесет две био тернер, од тога седам година у иностранству. Ко је Борис Буњак? После толико година верује да се мало ко сећа далеке 1967. године када се први пут обрео на фудбалском игралишту крај железничке станице. Осам година је марљиво радио и трчао за лоптом у различитим селекцијама краљевачког лигаша, од оних најмлађих до првог тима. И поред неуспеха у другој утакмици против

Црвенке, која је одлучивала о преласку у највиши ранг такмичења некада велике државе, Слога је била респектабилан клуб чији су фудбалери наступали више у Другој лиги него нижем рангу такмичења. Еуфорија се већ стишала, велики број искусних фудбалера који су носили такмичење отишли у друге клубове, а Слоги остало да од младих играча формира нов тим који би шансу за улазак у Прву савезну лигу покушао да искористи у неком наредном покушају. И некако у то време, тачније 11. октобра 1972. године искусни Александар Петаковић, који се налазио на челу стручног штаба краљевачког лигаша, одлучио је да пружи шансу младом Буњаку. У првом тиму је већ играо талентованији вршњак Александар Трифуновић који је пре осталих добио шансу за то. Повољан резултат против прокупачког Топличанина био је повод да тренер пружи шансу још једном младом играчу. Био је то овога пута Борис Буњак. Четрдесет пет година касније добро се сећа слике која још није избледела. Са терена поздрављен аплаузима публике излази Трифуновић, а замењује га Борис Буњак. Био је то први корак фудбалског путешествија које још није завршено. После Слоге Борис Буњак ће провести три лепе године у београдском Вождовцу у коме је имао част да једно време, са капитенском траком, предводи екипу у борбама за бодове. Крагујевачки Раднички је некако у то време изгубио статус прволигаша, па су спортски радници желели да што пре направе млад тим који би се експресно вратио у лигу. Борис Буњак је био једно од појачања пред које је стављен тежак задатак. И ко

зна колико би остао у Радничком да није морао да оде на одслужење војног рока. Пут га је одвео у Љубљану, а повољност коју су дозвољавали прописи да може да игра за локални тим омогућили су да у екипи Олимпије наступа у лиги младих клубова. Добре партије у екипи словеначког прволигаша, и средина која му је одговарала, били су довољан разлог за размишљање да, по завршетку војске, фудбалску каријеру настави у овој средини. Али, испречио се матични клуб чији челни људи нису имали довољно слуха за то, па су за стандардног првотимца од новог клуба тражили обештећење које овај није могао да плати. Од разочарања људи из Олимпије једино веће било је разочарање самог Буњака који је чекао погодну прилику да напусти клуб. Она се пружила у тренутку када се томе

најмање надао. Борис Буњак је већ заузео место у аутобусу који је фудбалере Радничког возио према Београду из кога је требало авионом да крену на припреме у шпански Аликанте. Седели су униформисани првотимци у клупским оделима у аутобусу који се за тренутак зауставио испред просторија Радничког како би секретар употпунио потребну документацију. Од њега је Борис и сазнао да су управо стигли представници новог клуба који би желели да га виде у својој средини. - Секретар ме зове да изађем и каже да су дошли људи из Шумадије из Аранђеловца који желе да разговарају самном. Знали су у клубу да желим да идем, па секретар каже да ће аутобус сачекати резултат кратког разговора. Ја се договорим, скидам одело, облачим тренерку и са тим људима у „ладу“, па пут Аранђеловца.

Тамо сам се са њима договорио о свим детаљима и провео у Аранђеловцу лепу годину дана – сећа се Буњак. Десет година је Слога у скромном рангу такмичења видала ране после неуспеха у утакмици са Црвенком. Из зоне се вратила у Српску лигу у време када су у клуб доведени нови људи са задатком да направе темеље за нека боља времена. Председник клуба је постао председник општине Краљево Зарија Мартиновић, потпредседник познати спортски радник Мија Јеремић Лула, а технички директор још познатији Данило Ивановић. - Мој кум Данило Ивановић знао је да супруга и ја очекујемо принову, па је играјући на карту локалпатриотизма, да дете треба да се роди у Краљеву, инсистирао да

се вратим и помогнем Слоги. Тако сам време од 1981. године до краја каријере, у тридесетпетој години живота, провео овде са једним излетом у чачански Борац током 1987. године – прича Буњак. Пред крај каријере активног фудбалера почео је да размишља о тренерском позиву, па је прво завршио Вишу тренерску школу, а потом добио одговарајућу лиценцу за професионално бављење позивом. За ову фазу спортског живота важна је чињеница да је један од само три тренера, уз Јешића и Крчмаревића, који су испит за добијање профи лиценце полагали пред комисијом коју је делегирала УЕФА. Са лиценцом која отвара врата већих клубова, међу којима и оних у иностранству, Буњак почиње рад са

најмлађим селекцијама краљевачке Слоге. После Милутина, Јакића који је напустио клуб пред крај сезоне у којој се по ко зна који пут поставило питање опстанка у лиги, улогу првог човека стручног штаба преузео је Борис Буњак. Такмичила се Слога те године у јакој конкуренцији тимова из Србије, Македоније и Црне Горе, у трећој међурепубличкој лиги. - Успели смо да останемо у лиги те године и то је била добра препорука да наставим да радим. Успео сам први пут да направим селекцију, доведем нове играче и попуним нека места. Онда сам себи дао неке одговоре и доказао да заиста могу да радим овај посао. У клуб је дошао одличан играч Слађан Милојевић који је после Слоге отишао у ОФК Београд где је направио одличну каријеру. На моје инсистирање ангажован је вансеријски играч Мита Вукадиновић који је на једној утакмици шутирао два пенала, један левом, а један десном ногом. Изводио је корнере са десне стране левом, а са леве десном. Био је много више него необичан играч, добар дриблер, голгетер, пакер... Све ми је говорило да могу много озбиљније да размишљам о тренерској каријери, не само у локалним оквирима – прича Буњак. Почетак сезоне обележило је шест узастопних победа, све до седме против барског Морнара у којој је Слоги припао само бод за који се, по тадашњим прописима, требало изборити успешним извођењем једанаестераца. Челни људи краљевачког лигаша нису били задовољни, па су одлучили да даље вођење екипе повере искуснијем тренеру, а Буњаку оставили да изабере шта би желео да ради у клубу. Уз захвалност на указаном поверењу, повређен после непријатне епизоде у каријери, напустио је Слогу 1993. године. Сребрна медаља коју је добио од Фудбалског савеза Србије због доприноса на унапређењу фудбалског спорта била је повод за понуду да прихвати улогу инструктора у оквиру ове организације. После само три месеца рада, када је схватио да је то посао за људе на заласку каријере напустио је посао и коначно се посветио само тренерском позиву. Први одлазак из Краљева одвео је младог и амбициозног тренера 1997. године у изненађујуће добро организован Јавор из Ивањице. - Из Јавора идем у Црвену Звезду из Гњилана, Млади Радник из Пожаревца, па 1999. године у први прволигашки клуб Раднички из Ниша. Мојој срећи није било краја, јер је чињеница да сам добио клуб из Прве лиге било остварење давнашњег сна. Раднички је био први клуб са Балкана који је играо у полуфиналу Купа УЕФА – каже Буњак. Колико је Раднички био велико име показало се већ следеће године када је Буњак као први странац у руском фудбалу стигао у ову земљу. Тек после њега почели су да долазе други тренери из Србије, Италије и других земаља. Пет пута се током фудбалске каријере Буњак вра-

ћао у неки од клубова у коме је већ радио, по повратку из Русије у Млади радник из Пожаревца. Годило му је потврда поверења средине у којој је већ радио, а осећао је, каже, и моралну обавезу према људима из клуба. Наговештај челних људи београдске Црвене Звезде да размишљају о његовом ангажовању условила је једногодишњу паузу у раду. - Видео сам себе као тренера, а не шефа стручног штаба, али нисам знао шта они очекују од мене. Шеф стучног штаба био је Зоран Филиповић, а председник Драган Џајић који ми је понудио да радим као тренер који ће се бавити стриктно тактиком клуба, тактиком противника и припремом следеће утакмице. Није то био обичан помоћник, који са шефом стручног штаба ради на терену у организацији тренинга, већ једна суптилнија припрема утакмице. Целу недељу посветили би ономе што треба да радимо на следећој утакмици, а Звезда је у том периоду играла најбољи фудбал у Европи. Нисам био човек који одлучује, и није то било захваљујући мени, јер сам био само један шраф система. Био сам неизмерно срећан, јер у том периоду нисмо изгубили ниједан дерби од Партизана. Нисмо освојили титулу, што због сплета различитих околности баца сенку на рад, али је Звезда тада играла најбоље у Европи. Подсетићу само на утакмице протви Лација, Кјева Вероне, и других које су оставиле сјајан утисак – прича Борис Буњак. Одлазак из Црвене звезде означава почетак интернационалне тренерске каријере. После само годину дана проведених у Ал Шабу из Дубаија позив челних људи кулског Хајдука довео га је на чело тима за који верује да би и у данашњој лиги био један од озбиљнијих кандидата за титулу државног првака. Екипа сјајних момака, у добро организованом клубу који су финансијски подржавали браћа Родићи, изборила је учешће у Интер тото купу, али је оно изостало због повлачења из спорта дотадашњих спонзора. Са њима клуб је напустио и Борис Буњак кога пут води у Оман, па поново Ал Шаб. Овом приликом повео је још тројицу Краљевчана, професора Ђекића, тренера голмана Слободана Торлаковића и Ивана Каралића. После Ал Шаба доказаног интернационалца пут води у Ал Орубу из Омана, па у Саудијску Арабију и коначно, прошле године, назад у Краљево. Има планова и контаката са многим клубовима, а сва размишљања су окренута према иностранству, првенствено Азији и Африци. И док је српски фудбал у вишегодишњој кризи онај у иностраним клубовима у којима је радио Борис Буњак у сталном је успону. Ако је 2004. године, после првог одласка, било само неколико екипа које би наше тешко победиле, пет година касније пола екипа из Емирата би, каже Буњак, доминирало у нашој лиги.

За Краљевчане завршен Дакар рели

ПЕХ У ДРУГОЈ ЕТАПИ На деведесетом километру друге етапе после квара на мотору који није било могуће поправити Карљевчани Бојан Милановић и Дарко Вељковић завршили учешће на тридесет петом по реду Дакар релију храбрени после успешно завршене прве етапе 35. Дакар релија Краљевчани Бојан Милановић и Дарко Вељковић већ следећег дана око подне по локалном времену нашли су се на старту друге. Иако је претходног дана било проблема са прегревањем мотора, и на кочионом систему, завршетак етапе додатно је мотивисао једине представнике Србије у категорији четвороточкаша. Знатно дужа и захтевнија од прве, друга етапа подразумевала је савладавање трасе од 243 километара специјалног испита после 85 километара пута за прилагођавање. За нешто више од једног сата Милановић и Вељковић су са успехом прошли прву контролну тачку да би се после 2 сата 41 минут и 18 секунди нашли на другој. Укупно време заостатка за водећом посадом у том тренутку износило је нешто више од сат и по. На шездесетом километру од старта дошло је до превртања Антаре РР3 које је изазвало лом ветробранског стакла и ситна оштећења на пластици, али је велики проблем представљало цурење уља. И поред проблема такмичење је настављено све до тренутка када је мотор издао, па су возач и навигатор били принуђени да се опросте од овогодишњег релија. И поред доброг старта на путу који је подсећао на

Понедељак, 7. јануар

макадам, и обиласка три такмичара, на песковитом делу пута дошло је до наглог повећања температуре мотора која је долазила и до 120 степени. Температура уља је прелазила 100 степени, па су Краљевчани морали у више наврата да стају и одмарају ауто. И поред тога што је у наставку температура и даље расла одлучили су да наставе даље. - На шесдесет другом километру налетели смо на неки брег и преврнули се на кров. Одмах смо ауто вратили на точкове, санирали последице колико смо могли и наставили даље. Негде на деведесет петом километру од старта наишли смо на дину високу до 150 метара коју, из неколико покушаја нисмо могли да савладамо. Мотор је почео да губи снагу, док касније није почео да лупа, ту је стао и после нисмо могли да га упалимо. Нема притиска, вергла као да су криви вентили и то је то. Два камиона су нас прошла, ни уз њихову помоћ нисмо успели да средимо све тако да смо ту стали, остали, и ту, нажалост, завршили овогодишњи Дакар рели – објаснио је Милановић. Реална могућност да би ноћ могли да проведу сами у пустињи избегнута је у тренутку када су уз помоћ посматрача, који су случајно наишли, успели да ауто дошлепују до кампа.

Субота, 12. јануар

Почело Светско првенство у рукомету

ПОБЕДЕ ФАВОРИТА првом колу шампионата света за рукометаше, које се одржава у Шпанији, није било изненађења и фаворити су забележили победе, а највише проблема имали су Французи против Туниса. У групи Ц, у којој игра репрезентација Србије, Словенија је тек у последњих петнаестак минута сломила отпор Саудијске Арабије и на крају победила са убедљивих са 32:22 (17:15), а очекивану победу забележила је и Пољска против Белорусије са 24:22 (14:9). Пољаци су прво полувреме завршили са пет гола предности и упркос проблемима у завршници сачували су победу. У А групи Немачка је савладала Бразил са 33:23 (12:10), док је првак Јужне Америке Аргентина била боља од Црне Горе са 28:26 (13:12), чиме су наши су-

седи у великој мери умањили изгледе да прођу у други круг такмичења. Француска се мучила против Туниса и губила до 53. минута, али је на крају направила серију 6:2 и ипак победила са 30:27 (13:14). У Б групи Македонија је победом против Чилеа од 30:28 (12:10) задржала шансу да успешно прође прву фазу такмичења. Русија је у дербију савладала Исланд захваљујући одличној завршници са 30:25 (14:13), док је Данска имала јачи трениг против Катара и славила са 41:27 (19:13). У Д групи Шпанија је јуче после свечаног отварања победила Алжир са 27:14. Данас је Хрватска декласирала Аустралију са 36:13 (17:4), а Мађарска није имала већих проблема против Египта и славила је са 32:23 (17:9).

Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ tomart@open.telekom.rs