DnevINk 14

Краљевачки

ДНЕВИНК

Краљевачки

ДНЕВИНК За само тринаест недеља више од петнаест хиљада читалаца прелистало неко од недељних подсећања на догађаје у Краљеву Да се лепа реч далеко чује, а да једна фотографија говори више него стотину речи, најбоље потврђује Краљевачки ДневИНк који је за само тринаест недеља прелистало укупно 15.008 читалаца из 28 земаља са пет континената. Поред Србије, у којој се бележи највећа читаност, за сада су то још и Индонезија, Сједињене Америчке Државе, Словенија, Руска Федерација, Велика Британија, Данска, Грчка, Аустрија, Немачка, Швајцарска, Холандија, Македонија, Француска, Турска, Бугарска, Хрватска, Исланд, Италија, Канада, Нови Зеланд, Норвешка, Босна и Хецеговина, Аустралија, Јапан, Саудијска Арабија, Украјина и Јордан. Тако се оно, што је требало да буде само лично виђење догађаја за које су аутори сматрали да не би смели бити заборављени, претворило у нешто много више. Претворило се у потребу читалаца широм света да сазнају шта се дешава у околини из које су потекли, нешто што је по читаности за неколико дужина премашило и локалне писане медије са вишедеценијском традицијом. То је и велики подстрек покретачима ове идеје које би убудуће за наставак рада требало да мотивише само број читалаца. Зато и упућујемо позив свима вама који верујете у ову идеју да је ширите даље, да укључивањем својих рођака, пријатеља и познаника помогнете да ДневИНк живи што дуже. Са уверењм да ћемо се дружити и у наредној години упућујем вам најискреније жеље за добро здравље, личну и породичну срећу, много љубави и успеха на личном и професионалном плану.

Ваш

ДНЕВИНК

Субота, 29. децембар

ГОДИНА ОПТИМИЗМА Поводом доласка Нове године и Божића градоначелник Драган Јовановић упутио је поруку грађанима Краљева Минула 2012. година била је веома тешка година, година у којој су били избори на свим нивоима и година у којој смо се и као држава и као град сусрели са многобројним тешкоћама. Чека нас нова 2013. година за коју оптимистички могу рећи да се надам да ће бити много боља него протекла. Кад то кажем пре свега мислим на неколико ствари, пре свега на реализацију пројекта урбане регенерације који је вредан 18 милиона евра, затим на изградњу карго

центра и премештање доброг дела робних резерви Републике Србије на подручје Лађеваца за које је од стране Републике Србије обезбеђена кредитна линија од преко 50 милиона евра. Оно што треба посебно нагласити је улазак Краљева у један нови однос према енергетици и оријентација на изградњу малих хидроелектрана. Ово су само неке од ствари које гарантују да ћемо у 2013. години бити нешто више запослени него што смо били до

сада, да ћемо ангажовати наше фирме, нашу грађевинску оперативу и да ће се број запослених у овом граду повећати. Планирамо да се у карго центру, а процес изградње ће трајати две и по до три године, запосли троцифрен број наших грађана. Са великим оптимизмом улазимо у 2013. годину и ја желим овом приликом да свим грађанима Краљева пожелим срећну Нову годину и срећне Божићне празнике.

5

Уз помоћ видео линка

НАЈБОЉЕ ЖЕЉЕ БРАТСКИМ НАРОДИМА

Субота, 29. децембар

Градоначелник Краљева Драган Јовановић и управник области Гродно Борис Михајлович Казељков упутили новогодишње поруке становницима два града

6

Према договору постигнутом приликом посете краљевачке делегације белоруском граду Гродно градоначелник Краљева Драган Јовановић и управник области Гродно Борис Михајлович Казељков путем видео линка пожелели су грађанима два братска града срећну Нову годину и Божићне празнике.

- Прошла су два месеца откако смо потписали Повељу о братимљењу града Гродно из Белорусије и града Краљева из Србије. Тиме су се потврдили изванредни односи између два братска народа. То је темељ на коме ћемо градити наше будуће односе. Сарадња између наших градова и народа већ се потврдила у области културе, уметности и спорта. Оно што је наша жеља је да ту сарадњу проширимо, сходно нашем договору, и на област образо-

вања, науке и нарочито привреде. У име Градске управе и свих грађана Краљева, и своје лично име, вама, породици, свим грађанима Гродног и читавом белоруском народу желим срећну Нову 2013. годину – рекао је Јовановић. У новогодишњој поруци Краљевчанима управник области Гродно Борис Михајлович Казељков је потврдио задовољство досадашњом сарадњом са градом Краљевом и изразио жељу да се она, поред спорта и културе, прошири и на привреду.

- Највећа срећа за све грађане је срећа у породици, основ из кога проистиче сваки даљи напредак, па зато грађанима Краљева желим много успеха и среће у наступајућој години – поручио је Казељков.

7

Четвртак, 27. децембар

УСВОЈЕН БУЏЕТ ЗА

8

А НАРЕДНУ ГОДИНУ Усвајањем Предлога Одлуке о буџету града Краљева и Програма уређења грађевинског земљишта за наредну годину успешно окончан овогодишњи рад локалног парламента

Скоро пет сати било је потребно одборницима локалног парламента да усвоје дневни ред седме седнице Скупштине града на којој су разматрани предлози одлука о буџету за наредну годину и Програма уређивања грађевинског земљишта. На предлог буџета опозиција је раније уложила на стотине амандмана, а поред предлога одлука о локалним таксама,

ангажовању ревизора за обављање екстерне ревизије завршног рачуна буџета града за претходну годину и правима и услугама у социјалној заштити разматрана су и бројна кадровска питања. Скупштина је заседала два дана и петак у 17 сати и 33 минута усавајањем свих предложених докумената ставила тачку на парламентарни рад у овој години.

9

10

11

Завршена седма седница Скупштине града

БУЏЕТ ДОБИО ПР

Одлуком о буџету за 2013. годину планирани приходи од две милијарде 935 милиона - Планирани буџетски дефицит изно

Четвртак, 27. децембар

П

12

олазна основа при планирању прихода и расхода за наредну буџетску годину заснива се на пројекцији стратешких циљева економске политике коју ће водити Влада Србије. Дефинисана је у фискалној стратегији за 2013. годину са пројекцијама за још две које следе иза тога. Економска политика Владе у том периоду створиће услове за макроекономску стабилност, економски опоравак и раст привреде на бази повећања инвестиција. Све то треба да допринесе побољшању стања на тржишту и расту животног стандарда. Ради ублажавања глобалне економске кризе на привреду Србије, и стварања услова за економски опоравак, донет је План антикризних мера за привреду којим се предвиђа субвенционисање камата на кредите за ликвидност привреде и стамбену изградњу. Поред тога донете су мере за подстицање и растерећење привреде у погледу скраћивања рокова наплате и потраживања од републике, локалних самоуправа и јавних предузећа. Планирано је и укидање непотребних парафискалних намета и такси које

плаћају предузећа, као и непотребних агенција и фондова. За наредну годину планира се реалан раст бруто домаћег производа од 2%, смањење државне потрошње за 5,2, а до краја године инфлација од 5,5 %. При планирању прихода и расхода у предлогу Одлуке о буџету града Краљева, који се нашао пред одборницима на седмој седници Скупштине града, узете су у обзир измене и допуне закона о буџетском систему и финансирању локалне самоуправе. Посебна пажња у наредној години биће усмерена на контролу плата у јавном сектору и њихово смањење рационализацијом која треба да обезбеди повећање ефикасности у раду и пружање квалитетних услуга. С тим у вези надлежне службе Градске управе упутиле су допис директним буџетским корисницима у коме су дефинисани основни правци политике локалне власти. Они се односе на процене прихода и расхода, обим средстава и рокове за њихово достављање. Укупни приходи и примања у предлогу Одлуке о буџету утврђени су у износу од две милијарде 935 милиона и 569,4

РЕЛАЗНУ ОЦЕНУ

а и 569,4, а расходи и издаци од три милијарде 236 милиона и 769,4 хиљаде динара. си 301 милион и 200 хиљада динара

хиљаде динара, а расходи и издаци од три милијарде 236 милиона и 769,4 хиљаде динара. Планирани буџетски дефицит за наредну годину износи 301 милион и 200 хиљада динара, а средства за његово финансирање обезбедиће се од продаје финансијске имовине и неутрошених средстава из наредних година. При планирању буџета водило се рачуна о изменама и допунама Закона о финансирању локалних самоуправа које се односе на ограничење висине и укидање одређених комуналних такси. Током године за капиталне инвестиције биће уложено 448,5, а у наредне две још милијарда и 87 милиона динара. Планирана средства на име резерви износе 61 милион, а односе се на недовољно планиране расходе код буџетских корисника који нису могли да буду сагледани у тренутку доношења Одлуке. Планирани приходи града Краљева од скоро три милијарде динара већи су за 125 милиона, или 4,5%, у односу на овогодишњи буџет. У њих нису урачунати наменски трансфери од 228 милиона динара.

Приходи У структури прихода највеће учешће, чак 65,3% што износи више од милијарду и 900 милиона динара, имају порези, порез на доходак, добит и капиталне добитке, порез на имовину, добра, услуге и друге порезе. У приходе су уврштени и порези на приходе од самосталних делатности, порез од имовине и на друге приходе. Планирани порез на имовину од 187,1 милион динара односи се на приходе по основу пореза на имовину правних и физичких лица, наслеђе, поклоне, финансијске и капиталне трансакције. Од добара и услуга очекује се додатних 42,5 милиона динара, а у структури ових прихода су порези, таксе, комуналне таксе за регистрацију моторних возила, промену намене обрадивог пољопривредног земљишта, боравишну и део комуналних такси на забавне игре. Од 1. октобра ове године укинута је годишња накнада за моторна возила, тракторе и прикључна возила од којих је град у првих девет месеци приходовао 25,5 милиона динара.

13

Петак, 28. децембар 14

Очекивани приход од истицања фирме на пословном простору, у складу са законом, требало би да изнесе 36,5 милиона динара, а у односу на одлазећу годину по овом основу умањени су за читавих 40% због промене закона и смањеног броја оних који су имали обавезу да плаћају таксу. По основу трансфера са виших нивоа власти очекује се више од 765 милиона динара што чини 26,7% укупних прихода буџета. У складу са Законом о буџету Републике Србије планирани су и ненаменски трансфери од око 714,4 милиона динара који се састоје од 710,6 милиона динара општег и око 31 милион динара трансфера солидарности. Приходима треба додати и трансфер 3 милиона динара по основу финансирања обавеза за смештај расељених лица на Старом аеродрому. За одржавање локалне путне мреже, која је изузета из мреже државних путева првог и другог реда, очекује се од републике додатних 21 милион динара. У ову категорију спада скоро 42 километра путева, а одржавање једног ки-

лометра кошта државу пола милиона динара. Нешто више од 234 милиона динара треба да изнесу приходи од камата, накнаде за коришћење и уређивање грађевинског земљишта, комуналне таксе, давања у закуп непокретности, грађевинског земљишта, конверзије права коришћења у право својине, казни и слично. Од продаје земљишта и финансијске имовине очекује се по 15 милиона динара, а од акција и осталог капитала од приватизације три милиона динара.

Расходи Предлогом Одлуке о буџету града Краљева за 2013. годину утврђени су укупни расходи и издаци у износу од три милијарде 236 милиона и 769,4 хиљаде динара, од чега скоро две и по милијарде представљају текући расходи. За набавку нефинансијске имовине биће утрошено око 678 милиона динара, а отплату главнице и набавку финансијске

имовине нешто више од 77 илиона. Највећи удео у структури укупних расхода и издатака чине плате запоселних, социјални доприноси на терет послодавца, превоз запослених, социјална давања, јубиларне награде и слично. Износом од скоро 703 милиона динара чине нешто више од петине укупних расхода. Нешто већи износ, или 922 милиона динара што чини 27,8% буџета, потрошиће се за куповину роба и услуга у које, поред сталних, спадају трошкови путовања, специјализоване и услуге по уговору, текуће поправке, одржавање и материјал. Основном и средњем образовању и социјалној заштити намењено је 470,8 милиона динара. За капитално одржавање, опрему и основна средства планирано је 678,645 милиона динара, а ако се узму у обзир капитални трансфери према вишем нивоу власти укупна средства по основу капиталних издатака у предлогу Одлуке износе нешто више од 788 милиона динара. Планирана маса од 674 милиона и 55,5 хиљада динара за исплату два-

наест месечних плата запослених, који се финансирају из буџета локалне власти, увећана је до 5% у односу на ниво оних исплаћених у августу ове године. Имајући у виду изворе средстава, износе појединих прихода и потребу за рационализацијом планирани обим средстава из буџета није могао да задовољи све захтеве корисника. При планирању приоритет су имали расходи по основу плата, накнада запослених и социјалних доприноса на терет полодавца, права из колективних уговора и уговорене обавезе буџетских корисника. Према упутству Министарства финансија и привреде за град Краљево утврђен је максималан број запослених, 600 на неодређено и 60 на одређено време. Због потребе попуњавања радних места на којима у органима Градске управе раде запослени на одређено време број запоселних на неодређене ће бити повећан са 578, колико их је било у августу ове године, на 597. У исто време очекује се да број запослених на одређено време буде самњен.

15

Наставак радова на капиталним објектима

АМБИЦИОЗНИ ПЛАНОВИ Одборници Скупштине града дали зелено светло да се наредне године у уређење градског грађевинског земљишта уложи више од милијарду и сто милиона динара

Петак, 28. децембар

Д

16

ирекција за планирање и изградњу „Краљево“ поднела је на разматрање Скупштини града Нацрт Програма уређивања грађевинског земљишта за 2013. годину којим се из буџета потражује милијарда и 100,3 милиона динара. Жеља оних који су на програму радили била је да се на макисмално рационалан начин постигне искоришћење расположивих средстава. У делу који се односи на изградњу објеката предложен је наставак активности које су започете у претходним планским периодима, као и нове које ће омогућити развој инфраструкту рних и комуналних система у Краљеву. За реализацију раније започетих активности очекује се укључивање ресорних министарстава ангажовањем финанисјских средстава која су у претходном периоду била у већој мери у писаним документима и без стварне рализације. Капитални пројекти у периоду 2013-2015 година коштаће грађане Краљева две милијарде 761,5 милиона динара. Процењује се да ће у 2013. години у њихову

реализацију бити утрошено 488,5 милиона, а у следеће две 680 и 407 милиона динара. Након тога треба реализовати додатних 357 милиона. Више од половине средстава планираних за следећу дгодину, или 525 милиона динара, биће утрошено на завршетак и изградњу нових капиталних објеката. Међу њима најзначајније место заузима завршетак спортске хале у Рибници за коју ће бити утрошено 200 милиона динара. Иако је приликом почетка радова, половином прошле године, истицано да би изградња требало да кошта 450 милиона динара, од којих би по половину обезбедиле република и локална самоуправа, ова цифра је скоро удвостручена и тренутно износи 850 милиона динра. У предлогу градског буџета за наредну годину записано је да је до 2011. године рализовано 360 милиона, а за ову обезбеђено 150, са проценом да ће до краја године бити реализовано само 110 милиона. У 2014. години планирано је улагање додатних 180 милиона динара. За наставак радова на изградњи моста у Скопљанској

улици, и приступних саобраћајница, планирано је скромних 30 милиона динара у ишчекивању решења питања донација. Уколико је не буде радови се настављају и у 2014. години када ће за ову сврху бити издвојено 190 милиона динара. Буџеом за ову годину за изградњу на овој локацији предвиђено је 147 милиона динара. Очекује се и да ће дуго најављивани донатор средстава за изградњу моста преко Ибра подржати опредељење за наставак радова на његовој изградњи Радови на реконструкција Чика Љубине и Улице „4. краљевачки батаљон“ одијаће се током две наредне године, а коштати 70 милиона динара. Следеће године утрошиће се 40 милиона динра, а остатак у 2014. години. Мада је било доста примедби опозиционих странака на пречесто реконструисање Трга српских ратника планирано је да се радови на овој локацији наставе у 2015. години, а за њих ће, према садашњим очекивањима, бити утрошено 40 милиона динара. Дуго најављивана изградња затвореног базена као капиталан пројекат помиње се тек у плану за 2014. годину за

када су планирана средства од 100 милиона динара. Остатак од следећих 300 биће утрошен у наредним годинама, 100 у 2015. а остатак у каснијем периоду. У наредне две године биће уложено по 20 милиона динара и за завршетак радова на изградњи сточне пијаце у Адранима која ће, са овогодишњих 22, коштати 62 милиона динара. После 2013. године очекује се наставак радова на изградњи примарне фекалне канализације у Конареву и Адранима, а већ следеће и радови на регулацији леве бале Ибра од Старог Јасена према бензинској пумпи у Чибуковцу. Уз по 10 милиона у наредне две планирано је додатних 30 милиона динара у 2015. години. У наредној години планира се улагање у завршетак фискултурене сале на Ратарском имању и машинске радионице Електро-саобраћајне техничке школе „Никола Тесла“, а поред овогодишњих 50 милиона завршетку централног вртића у градском буџету планирано је нових 34,5 милиона динара. У вртић је донацијом осталих нивоа власти ове године утрошено 79, а за следећу се планира 10 милиона динара.

17

Новогодишњи коктел УРС

Понедељак, 24. децембар

ГОДИНА ВЕЛИКИХ

18

К

рај календарске године повод је за бројне скупове на којима се подсећа на учињено и разговара о плановима за наредну годину. Прилика је то и да се, бар на политичкој сцени, стишају узбуркане страсти и учини корак напред у заједничким напорима на побољшању живота. Том идејом вођени су у Уједињеним регионаима Србије када су на новогодишњи коктел позвали, поред својих чланова, представнике других политичким партија, пријатеље, локално руководство и људе који су им помогли у кампањи за овогодишње локалне и парламентарне изборе.

- Наша жеља је била да се на једном месту окупимо и заједнички видимо оно што је било добро у 2012. години, али и шта је било и лоше. Желимо да заједнички попричамо о грешкама које смо правили у 2012. години, да се мало дружимо и да задовољни и орни уђемо у 2013. годину. Ја сам сигуран да ће то бити година великих изазова како за државу Србију тако и за град Краљево. Ствари које су дуги

низ година одлагане, како на републичком тако и на локалном нивоу, сигурно је да ће се морати решавати 2013. године. Чини ми се да је ово један од последњих тренутака да у опуштеној атмосфери попричамо о свему што нам је на срцу и да разговарамо о плановима у следећој години – рекао је одборник Уједињених региона Србије у Скупштини града Јован Нешовић. Чињеница да грађани Краљева, можда више него други у Србији, пролазе кроз изузетно тежак период оптерећен великим политичким изазовима и проблемима, који појачавају ионако јако изражену нетрпељивост међу људима, упућује на потребу и оваквих скупова.

- Оно што можемо сви да урадимо је да једни друге више поштујемо, да у 2013. години у овом граду буде више радних места, а да напокон прво решимо проблеме великих система. Чини ми се да ће после тога свима бити лакше – истакао је Нешовић.

ИЗАЗОВА

19

20

21

Напредњаци и медији

ВЕЗА НАРОДА И ВЛАСТИ - На крају године локалним медијима уручене захвалнице за успешу сарадњу

Среда, 26. децембар

В

22

ећ другу годину заредом Српска напредна странка завршава сусретом са краљевачким новинарима који је ове био још једна прилика да се локалним редакцијама уруче пригодне захвалнице за успешну сарадњу. Позвали су их да још једном захвале за све што су учинили пратећи рад странке у години која је била изузетно значајна за грађане Краљева, али и све грађане Србије, првенствено зато што су у Српској напредној странци препознали све чему она тежи. Напредњаци уједно изражавају задовољство чињеницом да су успели да врате Краљевчанима оно што су одавно изгубили, а то је нада. Одлазећа година била је изузетно тешка у економском социјалном и политичком смислу. Обележили су је избори на којима је Српска напредна странка победила на свим нивоима, а на председничким имала 65 одсто од укупног броја гласова, што је био најбољи резултат у Србији. Након избора, по формирању власти на свимнивоима, напредњаци су се суочили са великим проблемима, пре свега са огладнелом привредом и неуспелом приватизацијом која је довела у тежак положај велике истеме као што су Магнохром, Фабрика вагона, Аутотраспорт, Гибњара, Ливница и други.

- Затекли смо јавна предузећа у финанисјким дубиозама и вишком радника који је био проузрокован запошљавањем између два изборна циклуса. Затекли смо стање које се врло брзо мора поправљати. Не могу више јавна предузећа да заснивају пословање на подизању цена и субвенцијама из буџета. Ништа боља ситуација није, због високих каматних стопа, ни у приватном сектору. Ситуација на тржишту је тешка код малих и средњих прдузећа која су дошла у ситуацију да не могу да сервисирају свакодневне дугове. Ништа боља није ни у здравству које је доживело финансијски и организациони колапс, а таква је у школству култури, спорту. Имамо армију незапослених и социјално угрожених људи. Али, без обзира на то Српска напредна странка неће у наредном преиоду разлоге за неуспехе, ако их буде, да тражи у протеклим временима. Тражићемо одговорност прво од чланова наше странке, а затим и од чланова коалиције, да живот у Краљеву буде бољи и достојан обичног грађанина – истакао је председник Окружног одбора СНС Небојша Симовић. Одмах након избора напредњаци су отпочели енергичну борбу против корупције и организованог криминала. Први разлог је да би профункционисла правна држава и систем, а други да се средства која су отишла у приватне џепове и рачуне врате у буџет Републике Србије, и буџете локалних самоуправа, како би од њих градили путеве, болнице и школе. Подсећајући да је у претходном периоду држава личила на аутомобил без горива који није у погону, указао је на чињеницу да јој је СНС дала покретачку снагу, оличену пре свега у активностим апредседника странке Александра Вучића. Краљевачки напредњаци верују да ће та борба бити настављена и да у њој неће бити поштеђених и привилегованих.

- С обзиром да иде нова 2013. година, као година оптимизма, надам се да ће сви Краљевчани, без обзира на политичку припадност, бити јединствени у настојању да обезбедимо што више инвестиција и радних места да би наши грађани, родитељи, деца, боље живели и имали бољу будућност. Планирамо да кренемо са изградњом карго центра, аутопута, објеката у Доситејевој улици. Кренућемо са отврањем малих погона и средњих предузећа и створити могућност за отварање велике индустријске зоне поред аутопута. Тиме ћемо омогућити да страни инвеститори дођу, отворе нова радна места и покренемо Краљево. Могу да обећам да ћемо власт вршити одговорно, стручно, транспарентно и уложити све знање и снагу да учинимо нешто за овај град. Због тога позивам све друге људе, који не припадају ни једној политичкој опцији, да се укључе у ову причу и дају свој допринос – рекао је Симовић и подсетио на улогу медија као спреге између власти и народа. Као и сви грађани Србије и медији су у тешкој ситуацији, немају довољно средстава, запослени не примају редовно плате, па тешко сервисирају свакодневне обавезе. И поред свега нашли су довољно снаге, воље и жеље да испрате политичку причу напредњака, али и других политичких субјеката. Напредњаци од медија очекују да и у наредној години буду отворени, коректни и транспарентни. Подсећајући да СНС није странка која сеје раздор и мржњу, каква је посебно била изражена у току предизборне кампање, очекују конструктивну критику која ће створити нову атмосферу у граду.

- Као до сада и убудуће ћемо позивати припаднике свих политичких странака да се ујединимо око неколико ствари, а то је да сваки добар потез и сваку добру инвестицију подржимо сви без обзира од кога она и ко је највише учинио у њој, а надам се да ће та наша жеља и борба на крају дати позитивне резултате. Верујем да ће грађани у нама препознати одговорне и стручне људе, да ће и странке ван наше коалиције видети у нама саговорнике и политичке партнере. Ми ћемо све њих испоштовати у смислу не треба само Српска напредна странка да има бенефит од политике коју ћемо водити. У нади да ћемо све оно што смо обећали, а јесмо много обећали, испунити и да ћемо на тај начин да створимо нов однос према политици, у којој иза обећања стоје резултати, користим прилику да свим грађанима Краљева, новинарима, људима из политичких странака честитам предстојеће празнике – рекао је Симовић позивом на јединство и слогу. Позив је упућен свима који и даље стоје са стране, и мисле да су проблеми града само ствар политичких странака и новинара, да се са више храбрости укључе у политички живот и дају свој допринос, тим пре што и међу њима има много паметних, поштених и коректних људи. Стручњака никад нема превише тим пре што се очекује да ће Краљево у наредној години бити велико градилиште.

Небојша Симовић

23

Српска напредна странка

ПОКЛОНИ ЗА НАЈУ

Тридесет троје деце из социјално најугроже породица добили новогодишње пакети

П

редпразничка атмосфера полако испуњава све већи број домова у Краљеву, а доласку Нове године посебно се радују најмлађи, првенствено због велике жеље да, као и многа друга деца у свету, добију пригодне поклоне. У веома тешкој економској ситуацији све мање је предузећа која су могла, као што је то било у ранијем периоду, да обезбеде новогодишње пакетиће деци запослених. Чак и кад би то могла и даље би остао велики број деце незапослених која би се нашла у подређеном положају. У таквој ситуацији активисти Српске напредне странке на-

24

стојали су да на терену пронађу децу из социјално најугроженијих породица коју би, уручивањем новогодишњих пакетића, бар за тренутак изједначио са великим бројем друге деце. Тридесет троје њих, млађи од осам година, били су у среду гости Градског одбора Српске напредне странке када су им, на пригодној свечаности, уручени пригодни поклони. У опредељивању за избор оних којима се поколни уручени Српска напредна странка није се водила страначком припадношћу родитеља деце, већ само њиховим социјалним статусом.

ГРОЖЕНИЈЕ

енијих ће

25

26

27

Градоначелник Краљева са представницима медија

Уторак, 25. децембар

НОВИНАРСТВО У С

28

СЛУЖБИ ИСТИНЕ

К

раљевачки новинари помно су пратили све што се током године дешавало у граду, пре свега у раду Градске управе, која је, на крају још једне тешке године, окупила представника локалних редакција, и београдских дописништава, да у пријатној атмосфери укаже на потребу превазилажења проблема којих је јповремено било у комуникацији. Уз обећање да ће учинити све на превазилажењу несугласица и неспоразума изражено је очекивање повећаног разумевања за рад Градске управе која је свесна важности новинарског посла. Изражавајући задовољство што се позиву на дружење одазавао велики број предстваника готово свих редакција градоначелник Краљева Драган Јовановић је подсетио да спонтано дружење и није прилика за неке велике говоре.

Уз то указао је да, и поред одређених неспоразума као резултата почетничког рада, очекује у наредном периоду наставак веома важне сарадње.

- Слободно новинарство у коме нема политичких, или било каквих других акцената, треба да буде у служби истине и онога што је важно да знају грађани у овом граду, а и шире. Надам се да ће се успешна сарадња наставити и даље, желим вам срећну 2013. годину и успех у раду упркос свим проблемима са којима се сусрећете, а који се пре свега односе на материјалну ситуацију – рекао је Јовановић и подсетио на незадовољство бројних корисника буџета који су полагали право на нераспоређена средства која су делом усмерена на решавање финансијских проблема краљевачких медија.

29

Градски одбор Јединствене Србије

Уторак, 25. децембар

БРИГА ЗА НАЈУГРОЖЕН

30

ИЈЕ

Уз помоћ пријатеља странке Гтрадски одбор Јединствене Србије у Краљеву обезбедио две тоне поморанџи и поделио социјално најугроженијим категоријама становништва

К

рај године прилика је да се пригодним поклонима дарују најближи пословни пријатељи и најближи сарадници. Чини се то на различите начине, а Градски одбор Јединствене Србије је и овога пута, као и много пута раније, донео одлуку да обрадује често и немају повода за радовање. уместо штампања календара и другог пропагандног материјала одлучено је да се скромана средства усмере преме онима којима је то најпотребније. Уз помоћ пријатеља Небојше Милановића који ради и живи у Грчкој обезбеђено је око 2000 клиограма поморанџи. У складу са политиком странке која у центар свих збивања ставља обичног човеке, пре свега оног који се налази у тешкој материјалној ситуацији, 600 килограма донирано је краљевачкој Народној кухињи. Основној школи у Самаилима,која има око 285 ђака, и њеним истуреним одељењима припало је око 300 килограма поморанџи, а исто толико нашло се у ушћанском крају. Поред деце из ушћанског вртића поморанџе су стигле и у домове социјално угрожених породица. По стотинак килограма добили су Удружење глувих и наглувих, Школа за основно и средње об-

разовање „Ибо Лола Рибар“ и Дневна болница за децу и омладину ометену у развоју, док је 80 килограма подељено деци ратних војних инвалида.

- Поред њих донирали смо воће и бројним грађанима Краљева који због слабијег материјалног стања често долазе у просторије странке и траже помоћ. наш иактивисти извели су акцију у Поповићима током које је осамнаесторо ученика основне школе и троје деце предшкослког узраста из Цветака добило новогодишње пакетиће. Уместо пакетића забавни програм организовали смо и у Дневној болници за децу и омладину ометену у развоју и том приликом уз Деда Мраза и кловна почастили их тортом – каже Марија Јевђић, председник Градског одбора Јединствене Србије. рикладна донација је у свим срединама прихваћена са велики одушевљењем, а из Градског одбора Јединствене Србије поручују да ће се и убудуће организовати сличне акције.

- Уместо закупа медијског простора и плаћања реклама увек ћемо средства упућивати онима којима је то најпотребније, а ја се надам да ћемо из године у годину имати све амње социјалних случајева. То је оно за шта смо се борили и за шта ћемо се борити и убудуће – каже Марија Јевђић.

31

Десет година Г17 плус

ИСТОРИЈСКА УЛО У ПРОМЕНАМА - Као странка Г17 плус настао је у тренутку када је руководству постало јасно да без политичке подршке није могуће извршити економске промене у земљи. - Једино мерило политичког утицаја странке је подршка грађана на изборима. - Један од главних задатака Уједињених региона Србије на неким следећим изборима биће да направи бољи резултат, јер са пет одборника у парламенту не може да мења локалну политичку сцену и битније утиче на привредни развој града

Н

епосредно по оснивању 2002. године Г17 плус се као странка појављује на изборима већ следеће године. Иако нова на политичкој сцени остварила је завидан резултат и обезбедила места за 30 посланика у парламенту. Од тада су њени водећи чланови имали сигурно место у свим владама Србије. За странку која је на последње изборе изашла у широкој коалицији било је нормално да после избора са коалиционим партнерима почне да размишља о формирању нове странке. Основна идеја била је да се Г17 плус уједини са значајним регионалним и локалним покретима и странкама са којима је у оквиру коалиције Уједињени региони Србије учествовала на овогодишњим изборима. Све странке које чине Уједињене регионе Србије залажу се за децентрализацију Србије како у финансијском тако и у смислу преношења одређених овлашћења на локални ниво. Слажу се да у Србији треба да се размишља и о политичкој регионализациј како би се лакше водило рачуна о равномернијем развоју свих делова земље.

- Не може се развој посматрати из једног центра, док други региони заостају. Потребно је наћи механизме у мањим срединама, а то је и тековина Европске уније, да сами програмирају своје алате за развој, што ће у наредном периоду бити јако важно. На тој платформи ми смо изашли на изборе, направили смо добар резултат, налазимо се у Влади и било је потпуно природно да групација странака, која је као коалиција изашла на изборе, размишља да прерасте у озбиљну политичку партију са председништвом као јединственим управљачким системом. Уз то свака од чланица коалиције, као што је „Заједно за Шумадију“, или нека друга партија, задржава своју посебност, а то још није ви-

32

ђено на нашим просторима – каже одборник у Скупштини града Краљева Јован Нешовић. Председништво странке, на чијем челу се налази Предараг Марковић, има велику одговорност да до изборне скупштине уради статут у који ће уградити све посебности чланица које улазе у састав Уједињених региона Србије. Ништа мање важна није ни организација будуће партије на којој ради Организациони одбор којим председава Верица Калановић, потпредседница Г17 плус. Задатак одбора је да до регистрације партије која ће се звати Уједињени региони Србије, или другачије, а која се очекује у априлу или мају следеће године, до краја дефинише све детаље како би могла да функционише на најбољи могући начин. До тада преостаје прикупљање десет хиљада потписа грађана како то дефинише закон. У тренутку регистрације престаће да постоје све партије које улазе у састав Уједињених региона Србије.

Достигнућа Г17 је као политичка партија израстао из истоимене невладине организације која је са Отпором одиграла историјску улогу у петооктобарским променама 2000. године. Оснивачи су седамнаест независних економиста који су после проширивања активности на целу земљу имену организације додали назив плус. Још као невладина организација Г17 плус је радећи економски програм ДОС-а подржао коалицију странака која је у октобру 2000. године извела демократске промене у земљи. Као странка настао је у тренутку када је руководству постало јасно да без политичке подршке није могуће из-

ОГА

Јован Нешовић

33

34

вршити економске промене у земљи. Учешћем у две владе Војислава Коштунице, и две после тога, Г17 плус је новим идејама значајно утицао на промену економске слике земље и, како каже Нешовић, допринела да Србија личи на нормалну државу.

- После петооктобарских промена била је веома важна стабилизација динара за који нико није веровао да може постати стабилна валута. И поред повремених флуктуација може се рећи да је релативно стабилан. Реформа банкарског система која је извршена у то време допринела је да и поред економске кризе која је дошла касније он остане стабилан. Контрола рада банака потврдила је да је и поред повремених искакања, као у случају Агробанке и Развојне банке Војводине, банкарски сектор добро постављен и да је кроз све турбуленције прошао без утицаја државе. Свесни смо колико је било проблема у много јачим банкама Европске уније и на америчком континенту. Са друге стране увођење пореза на додатну вредност значајно је због покушаја да се у легалне токове уведе све што се дешавало у економији – истиче Нешовић уз подсећање да је круна бављења политиком Г17 плус и њеног председника Млађана Динкића долазак у Србију „Фијата“ и других великих компанија из иностранства. Пред Уједињеним регионима Србије је велики изазова равномерног развоја земље у којој су разлике између општина један према петнаест, а између округа један према седам. Посебан проблем представља чињеница да се, због неконтролисаног исељавања, нагло смањује број становника у појединим деловима земље, па је основни задатак свих политичких субјеката у наредном периоду да учини све како би се таква слика земље променила. Основни задатак Министарства регионалног развоја и локалне самоуправе, али и других субјеката који се баве регионалним развојем, је да помогне да се подизањем квалитета живота у тим срединама заустави одлазак људи. Тек након тога следи покушај инвестирања у мале погоне и подстицај инвеститорима који желе да отварају производне погоне.

- То није ни мало лак нити посао само једне партије, него посао владе и то не за мандата једне, него много будућих влада и мислим да ће то бити један од најважнијих послова који ће бити везани за Уједињене регионе Србије. Мораће да се води рачуна о полицентричном развоју Србије, и да не буде он не буде везан само за Београд и центре као што су Крагујевац, Ниш и Нови Сад. Да би то могло да се оствари, а да би и Краљево у будућности постало један од таквих центара, прво мора да се изгради мрежа аутопутева. Влада је већ узела кредите за моравски коридор Прељина-Појате и аутопут од Чачка до Београда без којих нема економског и привредног развоја. Морамо да наставимо да подстичемо улагања у субвенционисање нових радних места, а свако треба да види шансу да се квалитетом понуде бори за инвести-

торе – каже Нешовић. Подаци из држава које су прошле кроз транзицију потврђују да се средине са више способних људи брже развијају, док друге заостају у развоју. Ко буде способнији и у удућности брже ће развијати свој град или општину, а ко буде мање способан заостајаће у развоју што је неминовност. Када се Србија у једном тренутку нашла на ивици банкрота прво што је урадило Министарство финансија и привреде било је да спречи могућност да не може да извршава обавезе према запосленима у јавном сектору. Значајна ствар урађена је, каже Нешовић, и када је на време усвојен буџет за наредну годину.

- Плански дефицит смањен је 2,5% бруто домаћег производа. Ако се оствари биће то велики успех, јер је ове године био преко 6 посто што је неодрживо. Мораће да се заустави и задуживање земље, јер смо већ достигли 60 посто бруто домаћег производа што је немогуће издржати. Донет је низ закона којим се олакшава функционисање привреде, а то односе се на ограничавање рокова плаћања, одређене подстицаје за занатлије и растерећење код плаћања комуналних такси за фирме које имају промет мањи од 50 милиона динара. Оно што смо обећали у предизборном програму, а то је растерећење и подстицање привреде и смањење јавне потрошње, кроз буџет и законе добрим делом је уграђено, али и у наредном периоду мора о томе треба више да се води рачуна – каже Нешовић. Ништа мање важна нису ни улагања у пољопривреду. И поред залагања да њој буде намењено 5 одсто буџета током наредне године то ће бити само 4%, а преовладава уверење да ће за време трајања мандата ове владе ипак бити достигнут жељени износ. За Министарство регионалног развоја и локалне управе важни су већ започети пројекти, пре свих коридор Прељина-Појате који је жила куцавица централне Србије на простору на коме живи преко пола милиона људи. Уз државну политику према Косову и Метохији, борбу против корупције и фискалну консолидацију и ангажовање потпредседнице Владе за европске интеграције сасвим је извесно, верује Нешовиић, да ће Србија већ следеће године добити тачан датум почетка преговора за ступање у правноправно чланство Европске уније.

Локална политика Упркос многим мишљењима да Уједињени региони Србије у Краљеву неће прећи цензус као услов за улазак у локални парламент са 8,4 одсто гласова бирача успели су да обезбеде пет одборничких места.

- Ја нисам задовољан, јер сам очекивао између 10 и 12 посто. Ушли смо у локалну власт са СНС, СПС, ДСС, НС и групом грађана Сложно за Краљево. Пре избора нико није очекивао да ћемо ући у једну такву власт. Када је било извесно да ће и у држави бити таква констелација

35

36

било је јасно због свега што може да се оставри компатибилношћу локалне и републичке власти, да је то била нормални след догађаја. Имамо пет одборника и сразмерно том броју партиципирамо у локалној власти, а са „Заједно за Шумадију“, са којом смо у коалицији, није било проблема ни у предизборној кампањи ни у постизборном процесу – каже Нешовић. Када у првој половини наредне године коначно буде озваничен статус Уједињених региона Србије као политичке партије следи и формирање градског одбора у Краљеву који се узда у политички углед Млађана Динкића и Верољуба Стевановића који могу да помогну овом граду. Уколико у наредном периоду, и на неким следећим изборима, грађани на локалном нивоу укажу веће поверење Уједињеним регионима Србије, а на републичком нивоу не буде значајних промена у односу чинилаца власти, и у Краљеву би многе ствари могле да се промене на боље. Један од главних задатака Уједињених региона Србије на неким следећим изборима биће да направи бољи резултат, јер са пет одборника у парламенту не може да мења локалну политичку сцену и битније утиче на привредни развој града.

Шансе Прва шанса за почетак померања са мртве тачке је инсистирање на што скоријем почетку радова на изградњи аутопута Појате-Прељина. У том контексту треба разговарати и у о изградњи обилазнице око Краљева, јер се решавањем овог инфраструктурног проблема ствара могућност за формирање индустријске зоне дуж будућег аутопута. Од правовремене реакције, пре свега локалне самоуправе, зависиће и успешнот реализације, јер се оним локалним срединама које буду прве реаговале повећавају шансе за развој. И поред тога буџетом града за наредну годину ниједан динар није предвиђен за ову сврху. У Уједињеним регионима Србије другу велику шансу виде у почетку рада Аеродрома „Морава“ у Лађевцима и карго центра у његовој близини. Уз подсећање на чврсту одлуку државе да до средине наредне године дефинише коначни статус свих предузећа у реструктурирању Нешовић указује и на потребу брзе реакције по питању приватизације краљевачких предузећа које имају овај статус, пре свих Магнохрома и Фабрике вагона.

- Морамо да реагујемо брзо и видимо шта од

тога може да се приватирује, јер ће после тог рока све дефинитивно ићи у стечај и раскрстити се шта од привреде имамо, а шта немамо. Мора да се уложи много више у маркетинг општине и много више рада да се привуку инвеститори који неће да дођу само ако им пошаљете неки упитник, или доведете амбасадоре. Мора да се директно разговара, да се вуку за рукав, а да се кроз одређене подстицаје помогне и локалним приовредницима. Жао ми је што у буџету нису планирана средства за субвенционисање кредита за ликвидност нашим предузећима, јер за то није било политичке воље. Мислим да би било јако добро да се помогну мала и средња предузећа да субвенционисањем кредите које узимају од банака лакше прођу ова кризна времена. Сигуран сам да би се тиме постигла стабилност предузећа, не би се отпуштали људи, и имали би сигурност привреде – каже Нешовић. Радови на капиталним инфраструктурним објектима у граду касне, а то битно утиче и на коначну цену и могућност за финанисрање других. И поред чињенице да држава из средстава за заштиту животне средине у градњи учествује са 45 милиона динара од тих пара још нема ништа, а не би било добро да падну на терет града имајући у виду чињеницу да је изградња већ добро премашила планирану цену која ће да достигне 800 милиона динара.

- Она прича са донатором средстава за изградњу моста преко Ибра све више пада у воду. Према информацијама које имам Дирекција за планирање и изградњу је за наредну годину предложила само 30 милиона динара што значи да мост неће бити завршен у планираном року зато што неће бити довољно пара. Очекујем и да се заврши вртић на Ратарском имању који је у завршној фази. Било би лоше да се одуговалачи око завршетка, а већ постоји спор за извођачем око цена неких радова. Упркос неких грешака у пројекту и реконструкције детаља у кухињском блоку завршено је 90 посто радова – каже Нешовић. У наредној години очекује се и завршетак радова на изградњи спортске сале на Ратарском имању. У тешким временима многи започети радови зависе од количине средстава која стиижу из републике. Већим учешћем државе у изградњи капиталних објеката локалној самоуправи остаје више могућности да сопственим средствима финансира изградњу више мањих пројеката. Из тих разлога је основна улога свих који се баве послом да искористе свој утицај и допринесу да пројекте већег обима реализују заједно са државом.

37

Недеља, 23. децембар

СТРАХ ОД

40

Хоће ли Краљево добити Канцеларију за младе?

Д УТИЦАЈА ПОЛИТИКЕ

- Уколико до почетка фебруара у Краљеву не буде формирана Канцеларија за младе неће моћи да се конкурише за средства којима њен рад финансира Министарство омладине и спорта

И

деја о оснивању Канцеларије за младе присутна је у Краљеву већ неколико година, али осим повремене приче о потреби њеног оснивања није било конкретнијих активности у том смеру. Повремене турбуленције на политичкој сцени, несугласице између значајних политичких фактора, и ко зна шта још, допринели су да су млади у Краљеву остали без места на коме би могли да остварују заједничке интересе. Било како било Краљево је један од ретких градова у Србији који неме Канцеларију за младе какве већ постоје у 139 градова, а према ситуацији каква је тренутно међу водећим личностима ове популације питање је када ће је и добити. Иако су последњих неколико месеци појачане активности представника младих, окупљених у политичким странкама и невладиним организацијама, да дође до формирања једне овакве институције времена за то је све

мање. На то је указано на прошле недеље одржаном округлом столу коме су присуствовали представници свих релевантних омладинских организација у граду. Вођени мишљу да међу различитим странкама не би требало да постоје разлике кад су у питању проблеми младих, млади напредњаци су покренули иницијативу за формирање Канцеларије за младе. С тим у вези желели су да чују мишљења представника младих из других странака, невладиних организација, ученичких парламената краљевачких средњих школа и Уније средњошколаца. Зоран Јанковић из Удружење „Креативна радионица“ подсетио је да локални омадински сервис подразумева пружање услуга младима од стране општине и града. Те услуге сервисирају Канцеларија за младе и омладински клубови. Канцеларију као део локалне управе, оснива локална самоуправа и координира пословима везаним за друштвену

41

бригу о младима на нивоу општине, а послове усмерене ка младима обавља и усмерава на клубове за младе у месним заједницама. Клубове могу оснивати локалне самоуправе, али и удружења грађана. Омладински клуб је део механизама за реализацију локалне бриге за младе и не сме се мешати са улогом и пословима Канцеларије за младе. Ова два тела заједнички делују за добробит младих, али не представљају исти механизам. Уколико запослени у Канцеларији стално обезбеђују одлуке, средства, умрежавње институција и друге обавезе из локалне политике, тек онда ће омладински клуб успешно информисати младе, давати им савете и обуку, али ће успешно помагати Канцеларији за младе која доноси информације о кршењу права младих, омладинских организација и организација за младе у сервисирању услуга младима. Оснивање канцеларије у начелу су подржали скоро сви учесници округлог стола. Међу њима су били представник омладине Нове Србије Марко Тошковић, Српског покрета обнове Ђорђе Балтић, Уједињених региона Србије Оља Пантић, Покрета за Краљево Жељко Ђаковић, Омладинског

42

клуба „Сложно за Краљево“ Михаило Васиљевић, Демократске странке Србије Ненад Трпковић, Јединствене Србије Ивана Мрвић, Социјалистичке партије Србије Бојана Баревић, Социјалдемократске партије Милан Поповић, Колективне омладине Војкан Трифуновић, „Имам идеју“ Анђела Тошковић, Омладинске организације „Кварт“ Влада Петровић, Српске омладине Предраг Станковић, координатор за Краљево Уније средњошколаца Србије Јована Милићевић и председник Ученичког парламента Гимназије Алекса Викторовић. Без жеље да политизују ситуацију млади напредњаци су последњих месеци интензивно радили на обезбеђивању подршке за отварање Канцеларије која би утицала на промену амбијента у граду у коме скоро половина младих не ради, а 70 одсто би, према истраживањима, радо напустило ову средину кад би им се за то пружила прилика.

- Политичка ситуација је таква да је Српска напредна странка преузела одговорност за рад Министарства омладине и спорта, па смо имали слободу да за нашу иницијативу тражимо подршку од њега и локалне самоуправе.

Обавили смо разговоре и дошли до податка да до фебруара морамо да имамо канцеларију за младе. У фебруару ће бити расписан конкурс за доделу средстава за рад, а да бисмо учествовали неопходно је да отворимо Канцеларију за младе. Уколико је не отворимо до тог рока нема потребе ни да је отварамо, јер неће бити шансе да конкуришемо за средства. Канцеларија би требало да буде служба у оквиру Одељења за друштвене делатности при Градској управи, па смо о томе разговарали са начелником који се сложио са тим предлогом – објаснио је председик Савета за омладину Српске напредне странке Никола Радевић. Времена за усклађивање са прописима је мало, па је неопходно брзо деловање. Због систематизације радних места у оквиру Градске управе потребо је добити дозволу Владе Србије на коју се може чекати и дуже од рока којим је ограничена расподела толико потребних средстава. Други начин био би да градоначелник формира Канцеларију за младе у прелазном периоду док не стигне одговор од Владе. И ма колико код младих постојао страх од уплитања политике у рад будуће Канцеларије, без ње не

може да се донесе одлука о оснивању. Град је спреман да, у сарадњи са донаторима и пријатељима Српске напредне странке, одвоји средства за адаптирање и опремање просторија за рад. Највећи страхови представника омладинских организација везани су за састав и начин избора координатора и других запослених у Канцеларији за младе. Закон предвиђа учешће локалне самоуправе износом од 0,2% буџета, док би троје запослених требало да финансира Министарство омладине и спорта.

- Чињеница да до сада није формирана Канцеларија за младе резултат је досадашње политике Краљева. Ми смо кренули са мртве тачке и то нико не може да порекне, мада видим да се коментарише као начија воља да се нешто ради испод жита – каже Радевић. Ни после сат и по разговора представници младих, осим декларативне подршке, нису успели да усагласе ставове о ономе што би требало да буде заједнички интерес. Јединствени су једино у оцени да политика не би требало да има утица на рад и да је оснивање неопходно.

43

Омладина Покрета за Краљево

Уторак, 25. децембар

ДОМ ПРЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ

44

Омладина Покрета за Краљево подржава оснивање Канцеларије за младе само ако је то корак ка оснивању Дома омладине

К

раљeво је један од ретких градова у Србији који још нема формирану Канцеларију за младе. Њено оснивање било је једна од значајних тачака многих партија пред мајске изборе, а активности на отварањау интензивиране су пред крај године. И као што је досадашње неслагање политичких чинилаца било камен спотицања у решавању овог проблема стиче се утисак да се са таквом праксом наставља. Па, иако млади Покрета за Краљево у начелу подржавју отварање Канцеларије за младе сматрају да је рок који је за то поставило Министарство омладине и спорта исувише кратак да би се овај посао обавио на начин који би највише одговарао младим људима. Сигнали који долазе од оних који су иницирали скуп заинтересованих за оснивање Канцеларије за младе у Покрету за Краљево тумаче као стављање проблема младих у други план. Стално потенцирање тога ко је иницијатор оснивања наводи на сумњу да би том кан-

целаријом могли да управљају одређени политички субјекти, а не координатор који ће бити изабран. Зато се омладина Покрета за Краљево залаже да се из приче о оснивању Канцеларије за младе искључи политичка компонента. У том смислу и подржавају њено оснивање само у случају да то буде корак ка оснивању Дома омладине о коме је на једној од претходних седница Скупштине града постигнута једногласна политичка сагласност. Дом омладине, као вишедеценијски сан генерација младих у граду, решио би, верују у Покрету за Краљево, знатно већи проблема младих. Био би то простор у коме би они могли да искажу своје потенцијале, место где би алтернативне позоришне групе могле да одржавају пробе и представе, и где би своје место могли да пронађу сликари, уметници и многи други.

45

Из Полицијске управе Краљево

УЗ ДРУЖЕЊЕ И ПОКЛОНИ Начелник Полицијске управе Краљево Богољуб Живковић и ове године је поводом новогодишњих и божићних празника уручио новчану помоћ деци полицијских службеника који су настрадали вршећи службену дужност. Полицијски службеници Полицијске управе Краљево већ шесту годину заредом, два пута годишње, пред почетак школске године и за Нову годину, издвајају 1% од својих зарада и уручују деци настрадалих колега до завршетка њиховог школовања. На измаку још једне године двадесет осморо деце добило је по четрнаест хиљада динара.

- Уочи новогодишњих и божићних празника видимо се са жељом да вам честитам и пожелим породичну срећу, да деца имају што мање брига и поблема, и да им детињство

протекне онако како планирају, а ми смо ту да макар мало у томе помогнемо. Ово је једанаести пут да се, поводом новогодишњих празника и почетка школске године, видимо и уручимо скромне поклоне пред наступајуће празнике. Надам се да ћете као и претходних година наћи најбољи начин да ове скромне поклоне приведете намени. Повод за наше виђење није само празник већ, као и раније, жеља свих запослених Полицијске управе Краљево да се са вама дружимо и да делимо лепе тренутке – рекао је Живковић и подсетио да је ове године личним средствима помогао и Краљевчанин који живи у Холандији, а који је желео да остане анониман.

Четвртак, 27. децембар

- Као и на крају сваке календарске, и почетку школске, године полицијски службеници Полицијске управе ночаним поклонима, уз дружење, дарују децу настрадалих колега

2

Завршена прва фаза радова на изградњи спомен капеле

Уторак, 25. децембар

НАСТАВАК РАДО

48

ОВА НА ПРОЛЕЋЕ Градоначелник Краљева Драган Јовановић обишао градилиште на локацији Спомен гробља на коме се завршава прва фаза радова на изградњи спомен капеле

Т

оком предизборне кампање пред мајске изборе готово све политичке странке су бројним обећањим настојале да придобију поверење бирача. Једно од обећања које је дала Српска напрена странка било је везано за уређење простора Спомен гробља стрељаних крај железничке станице. После избора подршку су добили и од коалиционих партнера, па је почела реализација изградња Спомен капеле према пројекту професора др Спасоја Крунића. Спомен капела на Гробљу стрељаних у Краљеву је један од објеката у амбијентално заштићеној средини која је, за архитектонско решење, добила награду далеке 1974. године, када је грађен Спомен парк. Објекат кружног облика са стакленом куполом на врху има површина 28,26 квадратних метара, а висок је, без крста, 10,6 метара. Објекат уклопљен у амбијенталну целину биће обложен каменом пешчаром, а у унутрашњости својеврсне спомен собе биће убележена имена свих до сада познатих особа које су на овом месту стрељане у октобру 1941. године. У завршној фази су радови на реализацији прве фазе која подразумева израду темељних стопа и темељне

плоче. Након конзервирања радови ће бити нстављени почетком наредне године чим то буду омогућили метеоролошки услови. Буџетом града за наредну годину за грађевинске радове планирано је шест милиона динара, а у току 2014. и 2015. биће потребно још тридесет милиона.

- Оно што је битно у оквиру овога је да позовемо све људе добре воље, који се сећају жртава, да нам помогну и да као донатори дају нека средства. Већ се појавио извесатан број донатора, а надам се да ће се и други, како фирме тако и приватна лица, одазвати да овај пројекат приведемо крају – рекао је приликом посете градилишту градоначелник Краљева Драган Јовановић. Време за завршетак радова није прецизно дефинисано, а зависиће искључиво од темпа којим буду обезбеђивана потребна средства за реализацију овог за град изузетно важног пројекта. Ипак, очекује се да ће до краја 2014. године у потпуности бити завршена меморијална соба у којој ће се, поред до сада познатих, наћи имена и презимена свих страдлих која до тада буду утврђена. Извођач радова на изградњи капеле на Спомен гробљу је краљевачко предузеће „АВИ“ доо Александра Пљакића.

49

Гајење генетски модификованих организама

ПАКТ СА Ђ

П

отпуно игнорисање медија да указују на опасност од генетски модификованих организама била је повод да Двери започну широку акцију и у оквиру трибина грађанима широм Србије скрену пажњу на последице које њихова употреба може да има. Са друге стране ни политичке организације нису показале спремност да се замерају увозничким лобијима и мултинационалним компанијама. Иако званични подаци говоре о стотинама хектара под гентски модификованом сојом у Дверима верују да се она гаји на чак 5000 хектара на микролокацијама у Војводини и Мачви. Овај податак је повод да се од надлежних органа затражи да утврде како се толика количина семена нашла у земљи имајући у виду чињеницу да није могла да се прошверцује. Двери верују да генетски модификовану соју не гаје ситни индивидуални произвођачи, јер произвођачи семена итекако контролишу његов промет који се дефинише посебним уговорима на чак четрдесетак страница. Оправдано се сумња да се увоз врши у сарадњи са корумпираним државним институцијама које су до крајности криминализоване. Постојећи закон је један од ретких који је довољно репресиван да, макар на папиру, може да заштити државу и грађане, али казнена политика према онима који га крше није оговарајућа. Мирослав Живковић у име Покрета Двери указује на агресивни маркетинг мултинационалних компанија и америчке владе који врло вешто улазе на наше тржиште.

50

- Прво су се повезали са увозничким лобијем који воде тајкуни и водеће компаније настале на пљачки државних добара. Нису случајно баш они одабрани, јер тајкунске компаније углавном препуштају мултинационалним компанијама сондирање тржишта и банкарски сектор. Деведесетих година смо и могли да се прехранимо, али у условима неких будућих санкција Србија уопште не може да рачуна на своја семена – упозорава Живковић. У том контексту указује на нападе усмерене ка Институту за ратарство и повртарство који треба да покаже колико је групација која напада Србију опасна. Институт је респектабилна установа која се, поред производње семена, бави и научним радом. После уништавања великих пољопривредних комбината појачане су активности ка упропашћавању оваквих института како би се откупила патентна права које они имају. Откупом хибридних сорти и аутохтоних семена Србија би остала без могућности производње здраве органске хране. Двери негирају и тврдње да би се уласком у Светску трговинску организацију повећале могућности за привлачење страних инвестиција.

- Видели смо у досадашњем периоду шта значе те стране инвестиције. Долазе компаније које траже да им се поклони градско грађевинско земљиште. Траже уступке по питању прикључака на инфраструктуру и велике дотације за отварање сваког радног места. Њих радници у прве три године не коштају ништа и свако од нас би могао под так-

ЂАВОЛОМ

вим условима да буде капиталиста. Пошто те компаније оснивају стране корпорације из Србије ће моћи да износе капитал – упозорава на опасност Живковић тврдњом да нам такве инвестиције нису потребне. Домаћа производња не би смела да се ослања на увознички лоби који непримерено троши тешко стечена девизна средства. Зато контрола трошења девиза, и редукција увоза потрошних роба, треба да буде превасходни интерес сваке земље која води рачуна о својој економији. Живковић указује да се код нас ради супротно, а да се либерализацијом тржишта форсирају организације као што су Међународни монетарни фонд и Светска трговинска организација. Изговор власти да је и Русија потписала уговор са Светском трговинском организацијом не би требало да значи ништа зато што Србија није ни приближно уређена као Русија. Приступање Светској трговинској организацији и поптисивање Споразума о фитосанитарни мерама, који третира питање генетски модификованих организама и либерализацију увоза, замка је у коју Србија не би смела да упадне. С тим у вези и подсећање на пример Новог Зеланда који је посебним мерама забранио самостално гајење животних намирница.

- Морате од овлашћених агенција да добијете дозволу да би у свом дворишту гајили воће и поврће, или житарице. Забрањује вам се да размењујете семе, и да га продајете за

новац. Агенције имају страховита овлашћења као следећи корак контроле. На површинама под генетски модификованим организмима не можете дуго, а неки кажу никада, да гајите уобичајене производе. У америчким савезним државама Јута, Колорадо и Вашингтон забрањено је сакупљање кишнице. Њихова влада за то тражи да се плати одређена такса, а ако се не плати идете у затвор. Немојте да сумњате да ће тако нешто да се уради и код нас – упозорава Живковић. У великом броју увозних производа, а све више и домаћим, посебно у кондиторским, лековима, вештачким супама и другим већ је доказано постојање генетски модификоване соје. Генетски модификованом сојиним сачмом хране се и многе домаће животиње које се користе у исхрани. У исто време не постоји никаква информација о томе шта се увози иако ови производи чине већину међу онима који су изложени у рафовима продавница. Проблем посебне врсте представља констатација да је отежано утврђивање сдржаја генетски модификованих организама у појединим прехрамбеним производима. Упркос законске обавезе да састав буде истакнут на амбалажи већина произвођача га не поштује. Анализе којима се утврђује садржај генетски мдификованих организама у појединим намирницама за сваку до њих може да кошта и неколико милиона долара, па се зато то и не ради. Двери указују да влада уместо да донесе прописе којим

51

ће редуковати увоз оваквих непотребних роба ради сасвим супротно. Зато потрошачима као једини начин одбране преостаје бојкот производа чији састав није познат, а то је и најбољи начин обрачуна са увозничким лобијем. Поред чињенице да ипак постоји известан број људи који се баве производњом здраве хране јавља се и потреба да свако ко је у прилици да дође до аутохтоних семена настоји да их сачува. Над Србијом се надвија још једна опасност, указују Двери. Почела је продаја земљишта странцима, па је једна хрватска фирма мимо свих закона успела да на своје име укњижи око 5000 хектара квалитетне земље, а опасност се надвија над још 300 хиљада хектара. Генетски модификовне организме Деври виде као савршено средство за масовно уништење свега живог на планети. Бројна истраживања доказала су њихову штетност, а није познато да је било које утврдило корист, или безопасност. Ризици од пуштања у слободан простор још један су од разлога због којих Двери траже да се нипошто не пристане на њих. За расветљавање свих чињеница везаних за ефекте коришћења у исхрани генетски модификованих организама потребне су године и деценије озбиљног праћења и истраживања. На основу до сада доступних података може да се закључи да се ради о веома опасној ствари према којој сваки грађанин има обавезу да изрази противљење.

- Подељени смо по различитим основама, а те поделе су главни разлог мањег или већег успеха непријатеља српске државе кроз деценије и векове уназад. Кад је ова тема у питању никаква подела не сме да постоји и треба сви заједно да се боримо да зауставимо оно што су последице коришћења генетски модификованих организама. Ради се о злу кога промовишу, производе и дистрибуирају веома опасни велики играчи који имају готово неограничене ресурсе. С друге стране једини начин да се против тога изборимо је да се сви удружимо и непрекидно боримо да до остварења тог наума у нашој земљи не дође, да би остали слободна земља што је могуће дуже, ако је могуће заувек – категоричан је др Владан Шапоњић. Генетске модификације су научна достигнућа, а кад су генетичари и молекуларни биолози почињали да раде на њима као идеју у глави имали су могућност унапређења здравља, квалитета живота, продужења животног века и борбу против болести за које данас нема лека. Као и у другим стварима наука брзином светлости добија своје наличје и други облик кроз војно политичку примену. Својевремено је пре двадесетак година ДДТ, инсектицид за искорењивање маларије, забрањен због канцерогености. Вештачки заслађивачи су, као потенцијално опасни по здавље, избачени из бројних производа. У вијетнамском, и другим ратовима, засипане су хемијским средствима огромне шуме да би оголеле и тако омогућиле лакше гађање из авиона и хеликоптера. Убризгавање инјекција хормона раста теладима, прасадима и живини указује д они током само два месеца достижу прираст у тежини за који је

52

у нормалним условима потребно шест месеци.

- Атомско и биолошко оружје делује на ограниченом простору и оствари неке ефекте. Коришћење генетски модификованих организама је никад објављен прикривени рат. На површини нема ничега, а под маском науке, људских права, унапређења квалитета живота, богатства, трговине, слободе, либерализма и свих осталих флоскула западне демократије заузима се економски, а затим и биолошки простор, неподобних земаља у које спада и Србија. Овај процес има своје законитости. Најпре доведу људе који ће да донесу законе. Појављују се лобисти, биши или садашњи министри и директори, научници, представници невладиних организација и трговинских удружења. Онда долазе међународне организације и на крају представници мултинационалних корпорација. Све време лобирају да се промене закони, а кад се промене испадне да смо то сами желели. Као што се дешавало са многим другим стварима у прошлости доћи ћемо у ситуацију да ће нам рећи да смо сами донели законе да желимо да применимо генетски модификоване организме на својој земљи – објашњава др Шапоњић. Индија која има преко милијарду становника успела је у једној од највећих индустријских држава Махараштра да забрани гајење генетски модификованог памука кад је на суду доказано да је повећан број самоубистава међу пољопривредницима који су засадили Монсанто памук зато што су ушли у зачарани круг кредита. Добили су подстицаје у виду кредита, посадили памук очекујући високе приносе уз мање осетљивости на сушу и инсекте. Испоствило се да им треба два пута више воде за заливање него за претходне културе коју су гајили, али и да су сваке године морали да купују ново семе зато што је претходно било стерилно и могло да траје само једну сезону. У том зачараном кругу почеле су да расту камате. Индијски сељак је прилично сиромашан и није имао другог излаза, па су многи сматрали да је самоубиство једно од решења. После неповољних кредита долази опорезивање патентних права, мали произвођачи оптерећени кредитима пропадају, поседи се укрупњавају и прелазе у руке домаћих велепоседника.

- Онда се донесе закон који дозвољава продају пољопривредног земљишта странцима, а земља је већ обезвређена и нигде се у свету не може да се купи по цени као што може код нас. Једног дана се пробудимо и схватимо да земља није наша, не припада Србији него некаквим оф-шор компанијама, мултинационалним корпорацијама и малој групи домаћих тајкуна који су потписали пакт са ђаволом. Онај код кога је тапија његова је земља, а чија је земља његова је држава. Онда нема ни државе – категоричан је др Шапоњић. Паралелно са овим одвијају се бројни други процеси, уништен банкарски сектор, задруге, индустија, комбинати школе, здравље, правосуђе, војска као гарант слободе. Нападима са свих страна изложена је црква, а на крају ће бити породица. Све то је повод је за бројна отворена питања.

53

Крај најтеже године у пословању ЗЦ „Студеница“

Среда, 26. децембар

ЧЕКАЈУЋИ Д

54

ДЕДА МРАЗА - Превасходни задатак Здравственог центра „Студеница“ у наредној години је да среди базу података која је у хаосу, да се тачно зна ко ради, а ко не ради, у формалном смислу. Посебан задатак је да се утврди ко ради а ко не у ефективном смислу. Чишћење списка запослених је болно, али боље него да долази инспекција и да, по ко зна који пут, кажњава установу

К

ао и на крају сваке године и овогодишња свеачана седница Колегијума начелника и главних сестара служби Здравственог центра „Студеница“ била је прилика за резимирање резултата остварених током ове и представљање планова који ће бити реализовани у наредној години. Обраћајући се присутнима директор центра др Звонко Веселиновић подсетио је да је одлазећа уједно и најтежа у пословању Здравственог центра током последњих петнаест година. Уз чињеницу да на дан одржавања није било познато да ли ће, и у ком обиму, запосленима бити исплаћене зараде за последњи месец у години, пред менаџментомје и дуг од 6% на новембарске зараде. Већина здравствених центара у Србији исплату зарада неуговореним радницима решила је визуелнијим и паметнијим потезима у претходним годинама. У том периоду успели су да са Републичким фондом за здравствено осигурање уговоре много већи број радника него што је то случај у Краљеву. Подесћајући на пример Смедерева који зараде уговореним радницима исплаћује редовно, док неуговорени заостају два месеца, потврђује да је на платном списку краљевачког центра почетком ове године било 120 ових радника. Запошљавани су по различитим основама, али се њихов број до краја године свео на око осамадесет. У исто време број уговорених радника се са 1623 у августу до краја године смањио на 1581. У овај број нису убројани запослени у стоматолошкој служби. Смањен број радника условљен је природним одливом и ускраћивањем продужетка уговора онима чији рад није био неопходан. Тако је, у складу са критеријумима Министартва здравља Зрвствени центар „Студеница“ је већ почетком године остао без 50 радника.

- У изборној години дуго се чекало на формирање Министарства здравља, а Републички фонд за здравствено осигурање још није решио проблеме које има, па је тешко наћи оне који би могли да помогну. Има пуно оних који ће да саслушају, али је тешко наћи некога ко може да пресече. Наш задатак је да у следећем периоду најбрже што може, покушавамо да докажемо да нам треба још медицинских радника – каже др Веселиновић.

Поред чињенице да је број болничких дана за 3000 мањи него пре две годне кадровски план омогућује без одобрења надлежне комисије само замену радника истог профила. Након одласка у пензију одређеног радника он се скида са кадровског плана, а чак више месеци се чека на одговор о попуни радног места. Када она стигне одлука о пријему не може да се примени ретроактивно, већ само од дана приспећа потврде која дозвољава такву могућност. Менаџмент Здравственог центра очекује да се променом прописа омогући замена недостајућег радника радником истог профила по аутоматизму како се његово одсуство не би одразило на процес рада. Најболнија тема су ипак зараде запослених за које је филијали Републичког завода на време упућено требовање. Директор Веселиновић у тренутку одржавања колегијума није био сигуран како ће на њега бити реаговано с обзиром да тражени износ превазилази суму новца која је уговорена за ову годину. Заједнички информациони систем, због одређених пропуста, не функционише на најбољи начин, а последица је оспоравање појединих фактура по основу којих се траже средства.

- Сад смо нашли пацијента који је хоспитализован 2011. године, а није отпуштен. Такве и грешке у преписивању лекова, као и све што нам се оспори од почетка наредне године одузимаће се од плата и пребацивати се на терет запослених. До сада су били сажаљиви, али ћемо морати да водимо рачуна коју шифру или лек преписујемо. Нашли смо пацијента који је примљен, лечен, отпуштен, а да га нема у електронском систему, па ни у фактури – објаснио је др Веселиновић. Све ово доводи до закључка да у дужем временском периоду неће бити могуће запошљавање нових радника, а потребни профили обезбедиће се, без сентименталности, ротацијом из сопствених ресурса. Слободна радна места после одласка у пензију попуњаваће се из редова неуговорених радника, под условом да постоји одговарајући профил. Здравствени центар тренутно може да обезбеди средства за исплату једва десетак зарада ових радника, за

55

остатак никако. Ригорозној интерној контроли биће подвргнут ефективни број сати рада сваког радника, а време проведено на дежурству компензирано слободним данима. Менаџмент Здравственог центра очекује помоћ и од синдиката са којима је у сталном контакту. Најмање 50 милиона динара сопствених средстава Здравствени центар је уложио у зараде запослених. Свако одступање од законских прописа, када је у питању исплата зарада, представља озбиљан прекршај за који менаџмент није спреман да сноси одговорност.

- У ову годину ушли смо са минусом од неких 153 милиона динара. Највећи део били су трошкови лекова и санитетског материјала. На данашњи дан ми према добављачима имамо обавезу од неких 134 мииона, што значи да смо успели да смањимо дуг за двадесетак милиона. У озбиљном смо проблему, јер смо на основу сопствених прихода половином године ушли у куповину опреме. Опрема је стигла, а ми смо ушли у проблем са платама и потпуно смо без динара на рачуну. Ником ништа не плаћамо и понашамо се у склду са многим српским фирмама у негативном контеаксту. Потписали смо уговоре, а

56

ништа не сервисирамо, и видећемо како ћемо даље – објашњава нимало повољну слику др Веселиновић. Иако се током године максимално водило рачуна о куповини лекова и даље према добављачима остаје дуг из ранијег периода. Износ од 8,56% од укупне масе за ове потребе није велики с обзиром да је код неких здравствених установа достигао читавих 600 посто. Наде се полажу у државу која би ово прихватила кроз јавни дуг уз обавезу центра све будуће уговоре за набавке потписује у оквиру планираног буџета. У току 2012. године набављен је један ултразвук за рендген службу, један нови бронхоскоп, и један за отежану интубацију који иде у салу, као и нешто специфичних инструментарија за ушно одељење.

- Добили смо ауто, неке климе добили а неке купили, радили на инвестиционом одржавању, средили неке од амбуланти, зановили оптику на урологији, а морамо стално да размишљамо и о новим техннологијама, јер нам је обавеза да будемо у тренду и пратимо како се развија здравство – каже др Веселиновић уз потврду да су се створили услови за формирање пејсмејкер центра.

Опрема и потрошни материјал у највећем делу већ су пристигли у Краљево, а у току је едукација кадра. Очекује се да он што пре заживи, јер је то поред Краљева интерес Крушевца и Чачка. Континуирана медицинска едукација одржава се годинама, а тај тренд је настављен и унапређен тако да су створени услови да медицинско особље лиценцне бодове остварује без великих трошкова због одласка на страну. Две године после земљотреса стратешки задатак менаџмента Здравственог центра је да у наредној створи услове за реконструкцију зграде Интернистичке болнице, а по завршетку неких формалних послова очекују се и конкретне активности.

- Огроман посао је урађен ове године, наше проблеме нико од корисника услуга не осећа, а озбиљним и професионалним односом највећег броја запослених се све то амортизује. За следећу годину не могу ништа епохално да обећам. Неких екстра пара неће бити сем проширења за лекове и санитетски материјал што ће да покрије инфлацију. Шлепаћемо проблем плата још неко време, а ако не будемо имали подршку државе наћи ћемо модус да оних 6 посто

надокнадимо и вратимо запосленима крајем фебруара или у марту наредне године - каже др Веселиновић. Менаџмент центра чини све да обезбеди новац и из других извора. Већ је обезбеђен посао на обављању систематских прегледа радника Телекома у неколико региона. Како се од Министарства не може очекивати никаква помоћ за набавку нове опреме пажња је усмерена на донације и друге пројекте. Средствима Фонда Б92 већ су добијена два инкубатора, порођајни сто, монитор, реанимациони сто за бебе, а очекују се још, пре свега удружења Срба из Чикага.

- Очекујем Деда Мраза и надам се да ћемо да испливамо из ове ситуације. Задатак нам је да коначно рашчистимо базу података која нам је била у хаосу, да тачно знамо ко ради, а ко не ради у установи у формалном смислу, а посебан задатак да утврдимо ко ради а ко не ради у ефективном смислу. Чистимо списак по цену да то буде болно, јер је боље да то ми учинимо, него да долази инспекција и да нас, по ко зна који пут, кажњава – рекао је начелницима одељења и главним сестрама служби директор Здравственог цетра „Студеница“ др Звонко Веселиновић.

57

е к н а ч в е љ а р К

ДРЖАВА КАО ЕЛЕМЕНТАРНА НЕПОГОДА (2)

Сатиричар типа Добрице Чакановића пре него мраз, сушу, поплаве и земљотрес као највећу елементарну непогоду доживљава државу која не чини ништа како би се зауставио одлив сеоског становништва

Ч

ињеница да од укупног броја становника у Србији има само шест до осам процената високо образованих додатно је поражавајућа кад се зна да је половина њих у иностранству, па земља мора да се ослони на знање само три процента високо образованих. У таквој ситуацији, а када странке почну да му се удварају, истина раздражује, а лаж разгаљује, па се народ лако хвата на тај мамац, црва на удици од кога не може да се наједе.

- Што се тиче образовања имамо занимања и школовање које не може да се примени у савременој технологији, јер се школује кадар само за административна занимања. Један афоризам каже да се радни стаж у свету остварује радом робота, а овде радом робова. У јавном сектору имамо запослених колико је било у целој Југославији, а то је страшна ствар. Са друге стране народ је обнерађен, није научио да ради. Нада се помоћи од државе, а ниједна држава на свету не даје, него узима – сматра Чакановић. Иако према неким подацима у Србији постоји 400 до 600 хиљада хектара земље у парлогу, с обзиром на квалификације, нема структуре која би могла са успехом да ради у пољопривреди, јер да би радио на пољопривреди човек мора да има одређена знања. У време када је индустрија разорена, и мора да почне из почетка, Србија доживљава највећу трагедију уништавањем села. Сатиричар типа Добрице Чакановића пре него мраз, сушу, поплаве и земљотрес као највећу елементарну непогоду доживљава државу која не чини ништа како би се зауставио долив сеоског становништва. „Џабе дајем сво имање, њиву, шталу и говеда, потомци се уципелили, марву нема ко да гледа“ каже афоризам инспирисан стањем у коме се налази српско село.

- Све су то ствари које ме инспиришу да пишем, а у

60

књизи има много лепих ствари које су везане за село. „Еј гуњашу сви те јашу, а ти храниш земљу нашу“. И да смо по снази трећа армија у Европи не би могли да водимо ратове, јер нема села, и нема хране, а увозимо све што је некада српски сељак производио – каже и подсећа на афоризам „Политичари нас наговарају да се сељак посвети дувану. Ако и решим да мењам културу прећићу на марихуану“. Тешка ситуација у земљи, коју помно прати, извор је бројних инспирација за човека као што је Добрица Чакановић који каже да би био много срећнији да се све ово што га инспирише није ни догодило. Упркос чињеници да не би могао да пише био би срећан поред остатка срећног народа. Позивајући се на принцип дијалектичког материјализма који се у Србији не прихвата, а који подразумева прерастање квантитета у квалитет, подсећа на директора једног института у Швајцарској др Целентеа који указује да мора да дође до ренесансе једног друштва кад достигне одређену форму засићења.

- Како кажу ови са запада урушавају се проверене демократскеи трајне вредности, а то значи да су постали сами своји гробари. Кад нестане средње класе јавља се мали број богатих и превелики број сиромашних којима пуца трпило, па предузимају радикалне потезе који се састоје у насилном узимањуод оних који имају – каже Чакановић. Без жеље да буде пророк указује на опасност од аргентинског синдрома. И док сиротиње има и у другим земљама Чакановић истиче срамоту богате земље, као што је Србија, која има народне кухиње. У време када градови све више постају сиротињске четврти најбоље ће живети они који своју стоку напасају на природним пашњацима, пију здраву воду и живе на чистом и незагађеном ваздуху.

- Ми имамо Београд, а Београд није само главни град,

61

сви главни су у Београду. Тамо је крем друштва, професори и посланици, генерали, учитељи, сви који имају дебелу плату и не осећјуа оно што осећа већина становништва. Кад би ушли у структуру штедње, а на основу податка о 6 милијарди евра на штедњи, мислим да би половина штедиша била за хапшење – каже Чакановић. Уверен да добро познаје економију подсећа да је као директор уважене фирме својевремено из Шведске увезао опрему за производњу тањира од пластифицираног папира. Извоз истих тих тањира у Шведску доказ је тржишне привреде и верификације квалитетног производа на тржишту. Иако су многе поруке из књиге Поруке и српске муке (бруке) и даље актуелне обиље новог материјала наводи на размишљање за допуну неког новог издања. Упркос великој жељи да нову књигу изда до краја ове године са жаљењем констатује да то неће бити могуће, па ће морати да сачека неку нову повољнију прилику. Незаобилазна тема сатиричара је транзиција кроз коју

62

Србија пролази већ довољно дуго. Зато нам и указује на четири стуба промена у економском, политичком и правном систему.

- Четврти стуб још не постоји, а то је промена у глави српског човека и српске власти. Кад дође до тих промена може да буде промена и у друштву. Уместо прста на обарач неопходно је стављање прста на чело, јер „Због решења преко метка сви крећемо из почетка“. Демократија је владавина народа, а не владавина народом. Овде се влада народом, а то није демократија. Зато кажем да партијска демократија не постоји и неће постојати док су на листама страначке перјанице које су ту дошле по различитим основама, само не по памети, квалитету и знању. Зато осећам укус слободе, јер нисам зависан ни од кога. Жалосно је што људи са новим идејама у окиру једне партије не смеју ништа да кажу, јер знају да ће бити изопштени. Тога није било ни у Савезу комуниста. Ако имаш добру идеју искажи је, нећеш да будеш кажњен зато што

имаш добру идеју. Ја имам осећај слободе и зато се осећам као слободан човек. Па ишак, да нисам пишао уз ветар много бих боље прошао. Али, имао сам одређени став и морални ниво испод кога се није могло ићи – каже Чакановић подсећајући на афоризам „Јајима је малао фасаде, због заслуга међ водеће спаде“. Да је промена начина избора народних представника неопходна указује и онај који је примењиван при избору српских кметова док су тражени међу уваженим домаћинима. Отуда и потреба за променом свести српског човека, тим пре што, како рече, зна оне који пљуцкају по улицама уместо да пљуцкају у шаке, јер „не помажу молитве, него помажу мотике“. Подсећајући на Тарабиће који су тврдили да је потребно само да се неко сагне и покупи богатство око себе подсећа да у природи има много тога што треба само узети. И док Холанђани отимају земљу од мора, и претварају у плодно обрадиво земљиште, у Србији је и даље скоро 700 хиљада

хектара упарложене земље.

- Ми немамо памети, оштећени смо гелерима у главу. Мора коначно да се стави прст на чело и види који је пут изласка. Да би обишао свет човек мора да направи први корак. И док се сви удварају народу нико не говори колико би нам времена требало за то – каже Добрица у ишчекивању дана када више неће бити проблема као инспирације за писање. Да од рада има користи указују бројни примери из дугогодишњег радног искуства Добрице Чакановића када је добро плаћен квалификован радник био у прилици да у кратком времену заради замашна средства. Разочаравајуће делује чињеница да су у данашње време младима већи узори мафијаши, него неки виђенији људу и добри радници. Зато и каже „Златан ланчић око врта, црни ауди са пет врата, сирови замлата, њему је писмен тата“.

63

Новогодишње трке у Мрсаћу

НАЈСТАРИЈЕ ТРКЕ НА СВЕТУ

- Већ четрдесет две године у Мрсаћу се сваког другог јануара окупљају атлетичари на првом годишњем одмеравању снага. - Рекорд стазе који је 1973. године поставио Коста Коларевић, није оборен четрдесет година

Среда, 26. децембар

П

64

оред надалако чувених ратара поморавско село Мрсаћ познато је и по скоро деведесет година дугој спортској традицији. Отпочела је давне 1924. године када је основан Фудбалски клуб „Морава“, а настављена формирањем спортског друштва које је, поред фудбалера, окупљало стрелце и шахисте. Од 1971. године на иницијативу прослављеног маратонца Косте Коларевића у Мрсаћу је одржана прва новогодишња атлетска трка коју, после 42 године, краси епитет најстарије новогодишње трке у свету. Од пре неколико година организација је, првенствено због финансијских проблема, доведена у питање, па су спортски радници овог села одлучили да је повере новооснованом удружењу мештана које је регистровано у Агенцији за привредне регистре под именом „Новогодишње атлетске трке Мрсаћ 1971“. Од тада директор спортског удружења Вучић Ђоковић улаже максималне напоре да уједини политику, привреду и спорт како би трка била што успешнија. Овогодишњи спонзори, град Краљево, „Хелга група“ и „Котленик промет“ помогли су да се на старту појаве најзначајнија имена српске атлетике. И поред чињенице да, због недостатка финанисја, у Србији нема много тркача ове године се на старту очекује стотинак такмичара у неколико категорија. Међу њима је свакако најзначајнија четворострука јуниорска првакиња Европе у кросу и на стази, и вицешампионка света, Амела Терзић. Организатори најављују и могућност доласка познате маратонке Оливере Јефтић, а и бивше шампионке Соње Столић. И после више од четрдесет година Коста Коларевић се са сетом сећа 1971. године. Све до њеног почетка потајно је гајио наду да би могао да се нађе на старту у свету познате

новогодишње трке у Сао Паолу. У земљи која је имала више од 20 милиона становника, и много добрих атлетичара, тешко је било у репрезентацији изборити место поред имена као што су Дане Корица, Драго Жунтар, Стеван Вуловић, Славко Кузмановић. Зато је Коларевић одлучио да организује трку у свом селу. Када је изостало разумевање спортских радника Мрсаћа прорадио је инат, па је уз помоћ оца који је обезбедио ручак за тридесетак људи, на старт изашао са двадесетак атлетичара из Чачка и Краљева. Прва трка на стази дугој 6600 метара одвијала се у пет кругова.

- Трка је била изузетно брза. Трчали су прваци Балкана Вукомановић и Станковић који су пре трке јавно претили како ћу иза њих да покупим прашину. За Петра Поповића, који је у то време био велико име у Југославији, а касније трчао за београдски Партизан на 800 и 1500 метара, ова стаза је била дугачка и ја их све убедљиво победим – сећа се Коларевић. Дешавања која су тог 3. јануара у Мрсаћ довела велики број значајних имена југословенске атлетике заинтересовала су спортске раднике међу којима су били Милош Бешевић, Стојан Митровић Цоле, Рајко Јовановић Чакаљ. Идеју да се следеће године трка одржи дан раније подржали су и спортисти Атлетског клуба „Металац“, а Предраг Цијо-вић Пецо предложио да се укључе и девојке. Из редова Југо-

Коста Коларевић

65

словенске народне армије, у коју је ступио 1973. године, Коста ће у сталној комуникацији са председником фудбалског клуба Милошем Бешевићем и атлетским радницима Краљева припремати четврти по реду излазак на старт. Изаћи ће на њега као припадник спортске чете ЈНА из Вараждина где се налазио на одслужењу војног рока и опет победити. Новогодишња трка првих дана 1975. године остаће забележена као међународна због учешћа петорице бугарских атлетичара међу којима је био Евгениј Игњатов, касније првак света и светски рекордер на десет хиљада метара. И поред дуге традиције квалитет такмичара који су на трци учествовали из године у годину је опадао, првенствено због помањкања слуха оних који су је организовали. Последица таквог стања, и одуства квалитетнијих такмичара, је чињеница да још није оборен рекорд стазе који је поставио Коста Коларевић давне 1973. године.

- Ја сам још пре 40 година трчао десет километара испод десет минута, а то данас атлетичари не могу. Четворострука јуниорска првакиња Европе Амела Терзић нема динара, а ја сам као спортиста савезног разреда имао стипендију Атлетског савеза која је износила две плате професора. То је сада 100 хиљада динара, а могу да замислим колико су

66

имали они који су били бољи од мене – каже Коларевић. Трка у Мрсаћу је била на цени јер су на њу долазили атлетичари из свих република бивше Југославије, док данас тога нема. Редовно је била и у календару Атлетског савеза Југославије као трка која је отварала сезону атлетских такмичења. Великим ангажовањем Косте Коларевића, и помоћи атлетских радника, од наредне године биће у календару такмичења Атлетског савеза Србије. И наредног 2. јануара на старту трке у Мрсаћу наћиће се пионири, млађи и старији јуниори и сениори у мушкоји женској конкуренцији. Раме уз раме са њима су и ветерани од којих је најстарији већ добро загазио у девету деценију живота. Кости Коларевићу је у сећању посебно остала трка са средине седамдесетих година прошлог века коју је обележила велика хладноћа и температуре далеко испод нуле. Мазали су се те године сви учесници посебним кремама и трчали залеђеном стазом дугом 1650 метара. И поред свега никада нико није пао нити се повредио.

- У време када је Милован Вукомановић био првак Балкана изјавио је у новинама да ће да ме победи у Мрсаћу. Победио ме је и он, али и Петар Поповић, јер сам тактички лоше трчао. Трчао сам паралелно са Вукомановићем и

чекао последњих сто метара, али је он био исувише брз. Кад сам то видео опустио сам се, па ме је стигао и Пера Поповић, а ја сам био трећи – прича Коларевић. Иако је са многим значајним атлетичарима био добар пријатељ сви су долазили у Мрсаћ да го победе на домаћем терену, међу њима и надалеко познат Партизанов дугопругаш Гајић.

- Увек прво скочим, па кажем хоп. Стаза је дуга 6600 метара, кажем му, трчим и треба да знаш да ме никад ниси победио. Кад је почела трка сви су били против мене. Гајови пријатељи су вукли, а ја видим да је то споро. И данас је слаба конкуренција. Нема више тркача као што је био Славко Кузмановић, као што су били велики тркачи из цељског Кладивара и београдског Партизана, зато што се мало улаже у атлетику. Амела Терзић не може да добије ни стипендију. Ако њен тренер не нађе спонзора не може да оде на такмичење, а у Мрсаћу ће трчати први пут у сениорској конкуренцији – прича Коларевић. Каже још да је некада у краљевачком Металцу осам ткмичара претрчало 5000 метара испод 15 минута. Сада таквих нема у целој Србији. На новогодишњој трци у Мрсаћу годинама није победио ниједан краљевачки атлетичар. Од 1971. године Коста Коларевић је 34 пута учествовао на трци у Мрсаћу и победио шест пута. Његов рекорд још нико није

оборио, а само четири такмичара су 6600 метара претрчали за време краће од 20 минута. Поред Косте то су Мића Вукомановић, Петар Поповић и Бора Станковић.

- Осим мене и Мића Вукомановића нико од Краљевчана није добио трку. Знам колико је то тешко, али и колико ко вреди. Не може на атлетику да се гледа олако. Мора да се уложи и у ту децу, али са њима мора да ради стручњак. Краљево које таквог стручњака нема, било је годинама расадник врсних атлетичара, а Бора Станковић и Мића Вукомановић су се поигравали са супарницима на балканским првенствима. На кросу у Атини Бора је читавих 100 метара оставио другопласираног Турчина. Какво је стање у атлетици дуго још нико неће да обори рекорд трке у Мрсаћу стар 40 година – прича са сетом Коларевић који је давних година умео да претрчи 10 километара за мање од 30 минута. Садашњи такмичари то не могу ни за 35. Иако повремено наступа на тркама ветерана следеће године неће трчати у Мрсаћу. Можда ће то учинити на јубиларној 45. без обзира на резултат који буде постигао. Као рекордер авалског полумаратона на 20 километара жељно очекује некога ко би могао да га скине са трона. Срамота га је, каже, што толико дуго држи рекорд стазе у Мрсаћу.

67

Драган Гацо Јовановић

68

Фудбалери Слоге на прагу Јелен суперлиге

НА КЛИЗАВОМ ТЕРЕНУ (3)

С

тручни штаб са фудбалерима на једној, и управа клуба на другој страни функционишу као две независне целине које имају мало додирних тачака. Зато Драган Јоавновић и не жели да прича како је тешка ситуација на коју указује прихваћена у клубу.

- Ја могу да причам о ономе међу фудбалерима. Ужас. Тренирате, а питање је да ли ћемо уопште да наставимо првенство. То је требало избалансирати и утицати на играче да не губе дух. Сећам се добро те ситуације и одајем велико признање играчима који су имали одличан ментални склоп. Видео сам у њима карактер и то ме је све више давало наду да можемо да направимо праву причу. Ја сам радио део посла независно од тога, али стоји веома болна чињеница да смо на путовања ишли као аматерска екипа. Дешавало се да имамо један оброк ујутру и један увече после утакмице. Само пред једну утакмицу смо ишли у карантин, који подразумева спавање, и ту утакмицу смо победили. На све друге ишли смо на дан одигравања што је ужасно напорно, поготово кад је био скраћен дан, па смо морали да поранимо ујутру у 6, и после две виршле подригуше одемо на путовање, да би одиграли утакмицу у 13 сати – прича резигнирано бивши шеф стручног штаба Слоге. Сва настојања да утиче на промену односа према екипи остала су без одговора. Зид ћутања је толико чврст да не даје ни мало наде да би могло да буде било кавих информација о бољитку, па се чине додатни напори да се екипа консолидује како би што спремнија ушла у пролећни део првенства. Искусни тренер тврди да никада до тада није студиозније приступио припремама. Уз помоћ меродавних стручњака изведено је најбоље могуће тестирање фудбалера, а на основу резултата дефинисани параметри за даљи рад. Све то у великој мери онемогућавао је изузетно висок

снег првих месеци ове године. Упркос свему резултати рада током зиме довели су екипу у такву форму да је била боље физички припремљена од свих других, чак и оних које су за припреме у Турској, Словенији и Црној Гори трошиле и по 40 хиљада евра. Против свих њих у другом делу лигашке трке постигнути су добри резултати, са изузетком лучанске Младости која је освојила бодове у Краљеву.

- Тим је растао, али у самоћи. Дешавало се да се по четири, пет недеља нико од руководства не појави на стадиону, нити до нас долазили ни сигнали да желимо ту лигу. Ја сам се и даље оглашавао у штампи и медијима, објашњавао да имамо доста бодова, али с обзиром да ће фудбалска кухиња почети да ради у свалчионице сам улазио малтене под императивом и говорио играчима да хоћу да уђемо у лигу. Имали смо реалне услове за амбиције и жељу да то учинимо, а желео сам да покварим планове противничким екипама – објашњава Јовановић. Али, без обзира на планове, спремност екипе и жељу да се оставри историјски успех мали фонд од само петнаестак фудбалера не обезбеђује чврсту клупу за резерве. До утакмице против зрењанинског Баната постојали су реални услови за наду. Утакмица је донела разочарање, јер је мањак од три бода онемогућио Слогу да дође на друго место првенствене таблице. Половином другог дела пролећне сезоне појавили су се први знаци сумње у коначан успех, тим пре што и даље од управе клуба не стиже потврда жеље да се постигне историјски успех. Трачак наде да би то могло да се догоди појавио се после утакмице против Младог радника. Управа клуба је увидела могућност на коју је стручни штаб указивао много недеља раније. Гнев првог човека стручног штаба растао је и експлодирао после утакмице против крушевачког Напретка. Атмосфера на стадиону указује на постојање озбиљног

69

клуба. Квалитетан стадион, светла рефлектора и организација сусрета подсећају на атмосферу на какву је Јовановић навикао током дугогодишњег рада у иностранству. И поред заостатка од десет бодова за Слогом у Напретку су постојале абиције за пласман у елитни ранг такмичења. Још пре меча већ се на велико причало да је Напредак озбиљан кандидат за пласман, а да Слога готово да и нема неке озбиљније шансе. Очекивало се и смањено ангажовање Слогиних фудбалера које би више подсећало на пријатељску утакмицу. Свестан је био Јовановић да нема опуштања против екипа нишког Радничког и Доњег Срема и екипа које се боре за опстанак. Против свих, а и поред Напретка мора да се игра пуном снагом.

- Тај Напредак је био преломан. За време утакмице сам видео да немамо никакве шансе за победу. Да је дошао Манчестер Јунајтед не би имао шансе да их добије. Отишли смо на утакмицу ослабљени, пала је и киша, а они су са правом енергијом изашли из свлачионице. Видео сам да су врло често челни људи клуба улазили у свлачионицу, доносили позитиван дух и правили атмосферу. Деведесет посто наших играча игра први пут под рефлекторима у амбијенту пред 10 хиљада људи у гледалишту и нормално је да су се

70

уплашили. Покушаво сам да утичем на њих. Моја неодмерена изјава на полувремену да ћу да их напустим ако ову утакмицу изгубимо требало је да створи код играча победнички дух и да их мало раздрма. Утакмицу смо заслужено изгубили без обзира на два непостојећа прекида – сећа се Јовановић. План пред утакмицу против Напретка био је да се издржи притисак и у последњу трећину уђе без голова. Знајући за добру физичку спремност Слогиних фудбалера очекивала се добра игра у завршници у којој се показало колико су Краљевчани спремнији, јер домаћини нису успели да пређу на половину гостију. Поред добрих напада и великог броја шанси изостанак фудбалске среће онемогућио је Слогу да се са гостовања врати са бодовима. Све је до те мере пољуљало дотадашње самопоуздање вође стручног штаба који је, увидевши илузорност борбе против ветрењача, после утакмице сумњу у даљи останак у клубу саопштио првом човеку краљевачког лигаша. Ни разговор који је уследио два дана касније није мого да утиче на промену одлуке тренера који је пре краја првенства већ остварио амбиције клуба са почетка првенствене трке. Амбиције за улазак у виши ранг такмичења спласнуле су 12

кола пре краја првенства.

- Направио сам фудбалску бајку, остварио и више од постављених циљева, па су ме убеђивали да останем. Али, важније од тога било је да нисам остварио свој циљ да после четрдесет година чекања заокружим фудбалску причу и мом граду подарим улазак у Суперлигу. Био сам се разочаран, јер сам осетио да не постоји нека посебна жеља да ме задржи у клубу без обзира што је на једном гостовању на некој телевизији, поред финих и позитивних ствари које је изрекао о мени, изјавио да никад бољи тренер није дошао у Слогу. Хвала му на томе, али ја сам очекивао нешто друго, мало већу помоћ у раду. Знам да је имао проблема у фирми, и тражио два месеца да их реши како би се више посветио Слоги. То се отегло више месеци и ја сам се осетио изданим – каже Јовановић Иако више није приствовао тренинзима остао је у клубу, јер је нови тренер Иван Каралић деловао као продужена рука. Постављен је за првог тренера иако то није било најбоље решење за тим. Много недеља касније Драган Јовановић сматра да је погрешио што није својим новцем помогао подизању мотивације младих фудбалера.

После пораза од лучанске Младости резултатом 3:0 следио је меч против Доњег Срема, директног противника у борби за друго место на табели.

- Требало је после дебакла у Лучанима наћи додатни мотив, поготово што су већина били млађи играчи, који су после два састанка враћени на прави пут. Са десет играча одиграли смо нерешено 2:2, доминирали смо и контролисали игру већим делом утакмице. После тога направимо три победе заредом, а нико се не појављује на стадиону, јер су били задовољни чињеницом да остајемо у лиги. Играчи знају какав је наш договор био у свлачионици пред сваки тренинг и пред сваку утакмицу. Нећу узалуд да губим време. Све муке које смо имали за време припрема требало је да претопимо у праву причу и пробамо да покваримо планове Радничком из Ниша, Доњем Срему и Напретку. Хтели смо да изненадимо људе који су стално били око нас, али не наше гориво и покретачка снага. Радио сам план за утакмицу против Радничког и Пожаревца, а пред утакмицу са Инђијом иамо сам спор са газдом и више нисам долазио – каже Јовановић.

- наставиће се -

71

Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ tomart@open.telekom.rs