O Gospode, svemogući Bože naših očeva, Avrama, Isaka, i Džejkoba, i njihovog pravednog semena; koji je napravio nebo i zemlju, sa svim ukrasima tamo; koji je vezao more rečju tvoje zapovesti; koji je ućutao duboko, i zapečatio ga tvojim užasnim i slavnim imenom; kojih se svi ljudi plaše, i drhte pred tvojom moći; jer se veličanstvenost tvoje slave ne može roditi, a tvoje ljutito preteće prema grešnicima je uvozno: ali tvoje milosrdno obećanje je nemerljivo i neodvonjivo; za tvoju umetnost, najvišeg Gospoda, velikog saosećanja, čežnje, veoma milostivog i pokajničkog zla ljudi. Ti, O Gospode, prema tvojoj velikoj dobroti, obećao si im pokajanje i oproštaj koji su se ogrešili o tebe: i od tvoje beskonačne milosti iščezla je pokajanje grešnicima, da mogu biti spaseni. Stoga, O Gospode, ta umetnost Bog upravo, nije postavila pokajanje za upravog, kao Avrama, i Isaka, i Džejkoba, koji nisu zgrešili protiv tebe; Ali ti si mi postavio pokajanje koje je grešnik: jer sam zgrešio iznad broja peska mora. Moji prestupi, O Gospode, su umnoženi: moji prestupi su umnoženi, i nisam dostojan da posmatram i vidim vrhunac neba za mnoštvo mojih nepravdi.
Pognut sam sa mnogo gvozdenih traka, da ne mogu da podignem glavu, niti da se oslobodim: jer sam isprovocirao tvoj gnev, i učinio zlo pred tobom: nisam tvojom voljom, niti sam zadržao svoje zapovesti: postavio sam odvratnost, i imao sam umnožene prekršaje. Stoga ja pognem koleno svog srca, preklinjem te od milosti. Zgrešio sam, Gospode, zgrešio sam, i priznajem svoje nepravde: pre toga, ponizno te preklinjem, oprosti mi, Gospode, oprosti mi, i uništi me ne mojim nepravdama. Ne ljuti se na mene zauvek, rezervom zla za mene; niti me osuđuju na donje delove zemlje. Jer ti si Bog, иak i Bog njih koji se kaje; i u meni жeљ izvuжi svu tvoju dobrotu: jer жeљ me spasiti, to je nedostojno, prema tvojoj velikoj milosti. Zato ću te hvaliti zauvek sve dane mog života: za sve moći nebesa te hvale, a tvoja je slava zauvek. Amin.