Serbian Cyrillic - The Book of Ruth

Рутх

ГЛАВА1

1Ауданекадасусудијесудиле,уземљизавладаглад. ИједанчовекизВитлејемаЈудеотишаоједаборавиу земљиМоавској,онињеговаженаињеговадвасина

2ИиметогчовекабилојеЕлимелех,аимењегове женеНоеми,аимењеговадвасинаМахлониХилион, ЕфратијаниизВитлејемаЈудеИдођошеуземљу моавскуиостадошетамо.

3ИЕлимелехНојеминмужумрије;иостаонаињена двасина

4Узелисуимженемоавскихжена;једнојбешеиме Орпа,адругојРута;иостадошетамоокодесетгодина 5ИМахлониХилионсуумрлииобојица;аженаје осталаодсвојадвасинаимужа.

6Тадајеусталасасвојимснахамадасевратииз моавскеземље,јерјечулауземљимоавскојкакоје Господпосетиосвојнароддајућиимхлеб.

7Затојеизашлаизместагдејебила,ињенедвеснахе сњом;икренулисупутемдасевратеуземљуЈудину

8АлиНоемиречесвојимдвемаснахама:„Идите, вратитесесвакакућисвојемајке;некаГосподучини добросвама,каоштостепоступилисмртвимаиса мном.

9ДаћевамГосподданађетеодмор,свакаодвасукући свогмужаЗатимихјепољубила;иподигошегласи заплакаше.

10Аонисујојрекли:„Заистаћемосевратитистобом утвојнарод

11АНоемирече:„Вратитесе,кћеримоје,заштоћете ићисамном?ималијошсиноваумојојутробидавам будумужеви?

12Окренитесе,кћеримоје,идитесвојимпутем;јер сампрестарадаимаммужаАкобихрекла:имамнаду, акобихималамужаиноћу,идабихродиласинове;

13Далибистесезадржализањихдокнеодрасту?

хоћешлиимостатиодмужа?не,мојекћери;јерме многожалостизбогвасштојерукаГосподњаизашла намене

14Иподигошегласиопетзаплакаше,иОрфапољуби својусвекрву;алиРутсеприљубилазању.

15Аонарече:Гле,твојаснахасевратиласвомнароду исвојимбоговима;

16Рутајерекла:„Молимедатенеоставим,нитидасе вратимдатенепратим;јеркудатиидеш,јаћуићи;и гдеситипреноћио,јаћупреноћити:твојнародбиће мојнарод,итвојБог,мојБог;

17Гдетиумреш,јаћуумрети,итамоћубити сахрањен:такомиучиниГоспод,ијошвише,акосамо смрттеименедели.

18Кадајевиделадајеодлучнадапођесањом,ондаје престаладајојговори

19ТакосуњихдвојеишлидокнисудошлиуВитлејем. Идогодисе,каддођошеуВитлејем,савсеград потресеокоњих,ирекоше:ЈелиовоНојемина?

20Аонаимрече:НезовитемеНоеми,зовитемеМара, јерјеСвемогућиврлогоркопоступиосамном

21Изађохпун,иГосподмевратикућипразна:зашто

22ТакосеНоемивратилаиРутаМоавка,њенаснаха,с

ГЛАВА2

1ИНоемијеималарођакасвогмужа,моћногчовека, изпородицеЕлимелехове;аимемујебилоБоаз

2АРутМоавкаречеНоеми:Пустимедаидемупоље искупимкласовезаонимучијимочимаћунаћи милостАонајојрече:Иди,кћеримоја

3Иотишлајеидошла,пабралаупољузажетеоцима, исрећајојјебиладаосветлидеопољакојијеприпадао Боасу,којијебиоизЕлимелеховогрода

4Игле,ВоздођеизВитлејемаиречежетеоцима: ГосподсвамаАонимуодговорише:Некате благословиГоспод

5ТадајеВоазрекаосвомслузикојијебиопостављен наджетеоцима:Чијајеоводевојка?

6Аслугакојијебиопостављеннаджетеоцима одговориирече:ТоједевојкаМоавкакојасевратила саНоемиизземљемоавске

7Аонарече:Молимте,пустимедаскупимискупим зажетеоцимамеђусноповима;такоједошла,и наставилајеодјутрадосада,дасемалозадржалау кући

8ТадајеБоазрекаоРути:„Зарнечујеш,кћеримоја? Неидидаберешутуђојњиви,нитиидиодавде,него останиовдекодмојихдевојака.

9Некатвојеочибудуупољукојежању,атиидиза њима:нисамлизаповедиомладићимадатенедирају? акадожеднеш,идидопосудаипијодоногаштосу младићиизвукли.

10Затимјепаланичице,поклониласедоземљеи рекламу:Заштосамнашламилостутвојимочима,да меспознаш,поштосамстранац?

11АБоазјеодговориоирекаојој:„Потпуномије приказаносвештосиурадиласвојојсвекрвиодсмрти свогмужа,икакосинапустилаоцаимајкуиземљу свогрођења,идошаосиународкојидосаданиси познавао.

12ГОСПОДнеканадокнадитвојтруд,инекатибуде данапунанаградаодЈехове,БогаИзраиљевог,под чијимкрилимасидошаодасеуздаш.

13Тадајерекла:Дозволимиданађеммилостутвојим очима,господарумој;јерсимеутешиоизатоштоси говориопријатељскисаслушкињомсвојом,иаконисам каоједнаодслушкињатвојих

14ИВоазјојрече:„Увремејела,дођиовамоиједиод

15Икадјеусталадабере,Воаззаповедисвојим младићимаговорећи:Некаскупљачакимеђу

16Инекајојпаднеинекеодшаканамера,иоставиих

17Такојепабирчилаупољудовечери,ипребијала

18Ионагаузеиотиђеуград;исвекрвањенавидешта јенабрала,идонелаје,идалајојштојесачувала поштојојјебилодоста

19Асвекрвајојрече:„Гдесиданасбрала?агдеси радио?некајеблагословенонајкојитеспозна.Иона показасвекрвисвојојскојомјерадила,ирече:Човјеку скојимсамданасрадилаимејеБоаз

20.ИречеНоемисвојојснахи:„Благословљенод Господакојинијеоставиодобротупремаживимаи мртвимаИречејојНоеми:Тајчовекнамјеблизак, једаноднашихследећихрођака

21РутаМоавкарече:„Ионмирече:„Чувајсеузмоје младићедокнезавршесвумојужетву.

22АлиНоемиречесвојојснахиРути:„Доброје,кћери моја,даизађешсањеговимдевојкама,датенесретну нинаједномдругомпољу.

23ТакоседржалакодБоазовихдевојакадапабирчидо крајажетвејечмаижетвепшенице;истановалакод свекрве.

ГЛАВА3

1ТадајојсвекрваНоемирече:„Кћеримоја,зардане тражимодморазатебе,датибудедобро?

2АсаднијелиБоазоднашегрода,сачијимси девојкамабио?Гле,онвејејечамдоноћинагумну

3Умијсе,дакле,ипомажисе,иобуцисвојуодећуна себе,испустисенапод,алисенејављајчовекудокне престанедаједеипије

4Ибиће,кадлегне,обележиместогдећелећи,иући ћеш,откритимуногеилећи;ионћетирећиштаћеш учинити

5Аонајојрече:Свештомикажешучинићу

6Ионасиђенаподиучинисвекакојојјерекла свекрва

7ИкадјеБоазјеоипио,исрцемусеразвеселило, отишаоједалегненакрајгомилежита; 8Идогодисеупоноћ,дасечовекуплашииокренусе, игле,женалежепредњеговимногама

9Аонрече:Косити?Аонаодговори:ЈасамРута слушкињатвоја;јертисиблизакрод

10Аонрече:„БлагословенадасиодГоспода,кћери моја,јерсипоказалавишељубазностинакрајунегона почетку,јернисиишлазамладићима,било сиромашнимилибогатим

11Асада,кћеримоја,небојсе;Учинићутисвешто тражиш:јерцеоградмогнародазнадаситиврлина жена.

12Асадајеистинадасамјатвојблискисродник,али постојирођакближиодмене

13Останиовеноћи,атоћебитиујутру,даакотион желидатиизвршиулогурођака,добро;некачини родбинскидео;алиакооннећедаучинисроднички деотеби,ондаћујатебидаучинимдеосродства,како јеживГоспод:лезидојутра 14Илежалаједоњеговихногудојутра,иусталаје пренегоштојеједандругогмогаодаупозна.Аонрече: Некасенезнадајеженадошланапод 15Такођејерекао:Донесизасторкојиимашнасебии држига.Икадгадржаше,онизмеришестмерајечмаи положинању;ионаотиђеуград

16Акадједошлакодсвекрве,реклаје:Косити,кћери

мирече:неидипразанкодсвекрвесвоје.

18Затимјерекла:Седимирно,кћеримоја,докнезнаш какоћестварпасти;јерчовекнећебитиумирудокне завршистварданас

ГЛАВА4

1ТадасеВоазпопенакапијуиседегатамо;комерече: Хеј,такав!окренисе,седиовдеИокренусеиседе 2Затимјеузеодесетљудиодстарешинаградаирекао: „СедитеовдеИонисусели

3Ирекаојерођаку:Ноеми,којајепоноводошлаиз моавскеземље,продајепарцелуземљекојаје припадаланашембратуЕлимелеху

4Имислиосамдатерекламирамговорећи:Купито предстановницимаипредстарешинамамогнарода. Акохоћешдагаоткупиш,откупига;алиакоганећеш откупити,ондамиреци,дазнам:јернемакодага откупиосимтебе;ајасамзатобом.Аонрече: откупићуга

5ТадајеБоазрекао:„Оногданакадаћешкупитињиву изрукеНоемине,морашјекупитииодРутеМоавке, женемртвих,даподигнешимемртвихнањеговом наследству

6Арођакјерекао:Немогугаоткупитизасебе,дане

јерганемогуоткупити

7ОвојебионачинранијеуИзраиљуупогледу откупљењаипромене,дасесвепотврди;једанчовек ишчупаоципелусвојуидаојеближњемсвом;иово бешесведочанствоуИзраиљу.

8ЗатојерођакрекаоБоазу:„КупитозатебеПаје изуоципелу

9ТадајеВоазрекаостарешинамаицеломнароду:Ви стеданассведоцидасамкупиосвештојебило ЕлимелеховоисвештојебилоХилионовои Махлоново,изрукеНојемине.

10Штавише,РутуМоавку,женуМахлонову,купио самзасвојужену,дабихподигаоимемртвихна његовубаштину,дасеимемртвихнебиизбрисало међуњеговомбраћомисавратањеговогместа:данас стесведоци

11Исавнародкојибешенакапијиистарешине рекоше:„СведоцисмоНекаГосподучиниженукојаје дошлаутвојдомкаоРахелуикаоЛију,коједве сазидашедомИзраиљев;иучинидостојноуЕфрати,и прослависеуВитлејему

12ИнекатвојакућабудекаокућаФарезова,когаје ТамарародилаЈуди,одсеменакојећетиГосподдати

16ИНоемијеузеладете,ставилагаусвојанедраи посталамудојиља.

17Аженењенекомшиједадошемуимеговорећи: Нојеминисеродиосин;идадошемуимеОбед:онје отацЈесејев,отацДавидов.

18АовосунараштајиФарезови:ФарезродиХесрона, 19АХесронродиРама,аРамродиАминадава, 20ААминадабродиНашона,аНашонродиСалмона, 21СалмонродиБоаза,аБоазОбеда, 22АОбедјеродиоЈесеја,аЈесејјеродиоДавида