Успон и пад Озије 2. Летописа 26 1 Тада сав народ Јудин узе Озију, који је имао шеснаест година, и постави га за цара уместо његовог оца Амасије. 2 Он је саградио Елот и вратио га Јуди, након што је цар починуо са својим оцима. 3 Озија је имао шеснаест година кад је почео да влада, и владао је педесет и две године у Јерусалиму. Његова мајка се звала Јехолија из Јерусалима. 4 И чинио је оно што је било исправно у очима Господњим, сасвим као што је чинио и отац његов Амасија. 5 И тражио је Бога у дане Захарије, који је имао разум у виђењима Божјим; и све док је тражио Господа, Бог му је дао успех. 6 И изађе и ратова против Филистејаца, и сруши зидине Гата и зидине Јавне и зидине Азота, и сагради градове око Азота и међу Филистејима. 7 И Бог му је помогао против Филистејаца и против Арапљана који су живели у Гурбаалу и против Мехунима. 8 А Амонци су давали дарове Озији; и име се његово прочуло све до уласка у Египат, јер се веома ојачао. 9 Озија је такође саградио куле у Јерусалиму на угаоним вратима и на долинским вратима и на углу зида, и утврдио их. 10 Такође је саградио куле у пустињи и ископао многе бунаре, јер је имао много стоке, и у низији и у равницама; такође је имао ратаре и виноградаре у планинама и на Кармилу, јер је волео земљорадњу. 11 Озија је такође имао војску ратника који су ишли у рат у четама, према броју њиховом који је записао Јеил писар и Маасија управник, под управом Ананије, једног од царских војвода. 12 Укупан број поглавара отачких породица, храбрих јунака, био је две хиљаде и шест стотина. 13 И под њиховом руком беше војска од триста хиљада и седам хиљада и пет стотина, која ратоваше са великом снагом, да помогне цару против непријатеља.
1
Успон и пад Озије
14 И Озија им припреми по целој војсци штитове, копља, шлемове, оклопе, лукове и праћке за бацање камења. 15 И направи у Јерусалиму машине, измишљене од стране лукавих људи, да буду на кулама и на бедемима, да испаљују стреле и велико камење. И име се његово прочуло далеко; јер је био чудесно помаган док није ојачао. 16 Али кад се ојача, срце му се уздиже до пропасти, јер преступи против Господа, Бога свога, и уђе у храм Господњи да пали тамјан на жртвенику за тамјан. 17 А свештеник Азарија уђе за њим, и с њим осамдесет свештеника Господњих, храбрих људи. 18 И супротставише се цару Узији и рекоше му: Није на теби, Узија, да палиш тамјан Господу, него на свештеницима, синовима Ароновим, који су посвећени да пале тамјан. Изађи из светиње, јер си преступио; и неће ти то бити на част од Господа Бога. 19 Тада се Озија разгневи, и држећи кадионицу у руци, кадио је; и док се разгневи на свештенике, губа му се појави на челу пред свештеницима у дому Господњем, поред жртвеника за тамјан. 20 А првосвештеник Азарија и сви свештеници погледаше га, и гле, беше губав на челу, и избацише га оданде; чак и сам пожури да изађе, јер га је Господ ударио. 21 Цар Озија беше губав до дана смрти своје, и живеше у посебној кући, као губавац; јер беше одбачен из дома Господњег; а Јотам, син његов, беше над царским двором, судећи народу земље. 22 А остала дела Озијева, прва и последња, написао је пророк Исаија, син Амосов. 23 Тако је Озија починуо са својим оцима, и сахранили су га са његовим оцима на пољу царског гробља; јер су рекли: „Губав је.“ А Јотам, син његов, зацарио се уместо њега.
Преглед владавине краља Озије Краљ Озија (такође познат као Азарија) ступио је на престо Јуде са само 16 година и владао је 52 године. Његов извештај у 2. Летописима 26 је снажна студија ране оданости, невиђеног националног успеха и трагичног духовног пада изазваног поносом.
Расподела стих по стих Стихови 1–5 (Успон и рана побожност): Јудин народ поставља Озију за цара уместо његовог оца Амасије. Он чини оно што је исправно у очима Господњим, тражећи Бога за живота Захарије, који га учи Божјим визијама. Докле год тражи Господа, Бог му даје успех. Стихови 6–15 (Војна моћ и иновација): Озија успешно ратује против Филистејаца и Арапљана, руши непријатељске зидине и утврђује Јерусалим иновативним одбрамбеним кулама и ратним машинама дизајнираним за испаљивање стрела и великог камења. Његова слава се шири далеко јер му се чудесно помаже док не ојача. Стихови 16–21 (Гордост и Божји суд): Када Озија ојача, његово срце се узнесе до његове пропасти. Он преступи против Бога ушавши у храм да пали тамјан на златном жртвенику. Свештеник Азарија и 80 храбрих свештеника суочише се са њим, тврдећи да паљење тамјана припада само синовима Ароновим. Озија се разгневи са кадионицом у руци, и губа му се одмах појави на челу. Стихови 22–23 (Изоловани крај): Озија остаје губавац до дана своје смрти. Живи у посебној кући, одвојен од дома Господњег, док његов син Јотам управља царском палатом и суди народу.
2
Успон и пад Озије
Кључне лекције Тестови просперитета Карактер: Успех и богатство често представљају већи духовни тест од тешкоћа, искушавајући појединце да се ослањају на себе, а не на Бога. Опасност од ароганције: Озијин пад је почео оног тренутка када је заборавио своје место и дозволио да му понос поквари срце. Поштовање светих граница (Одвојеност цркве и државе) : Прекорачење божанских уредби и граница — баш као што је Озија учинио узурпирајући свештеничку службу — доноси тешке последице. Потреба за храбрим преузимањем одговорности: Азарија и свештеници су показали праведну смелост супротставивши се моћном краљу да би заштитили свете стандарде.
3