Нови завет
Садржај Јеванђеље по Матеју Јеванђеље по Марку
1 22
Јеванђеље по Луки Јеванђеље по Јовану Дела апостолска Посланица Римљанима
35 58 75 97
Прва посланица Коринћанима Друга посланица Коринћанима Посланица Галатима
106 115 121
Посланица Ефесцима Посланица Филипљанима Посланица Колошанима
124 127 130
Прва посланица Солуњанима Друга посланица Солуњанима Прва посланица Тимотеју
132 134 135
Друга посланица Тимотеју Посланица Титу Посланица Филимону
138 140 141
Посланица Јеврејима Посланица Јаковљева Прва посланица Петрова
142 149 152
Друга посланица Петрова Прва посланица Јованова Друга посланица Јованова
155 157 160
Трећа посланица Јованова Посланица Јудина Откривење
160 161 162
Маттхев
ГЛАВА 2 1 А кад се Исус роди у Витлејему јудејском у дане цара Ирода, гле, дођоше мудраци са истока у Јерусалим, 2 Говорећи: где је рођени краљ јудејски? јер смо видели његову звезду на истоку, и дошли смо да му се поклонимо. 3 Кад је то чуо цар Ирод, узнемирио се и сав Јерусалим с њим. 4 И када је сабрао све првосвештенике и књижевнике народне, затражио је од њих где ће се Христос родити. 5 А они му рекоше: У Витлејему јудејском, јер тако је писано од пророка: 6 А ти Витлејем, у земљи Јудиној, ниси најмањи међу кнезовима Јудиним, јер ће из тебе изаћи Управник који ће владати мојим народом Израелом. 7 Тада Ирод, када је тајно позвао мудраце, марљиво их је упитао у које време се звезда појавила. 8 И посла их у Витлејем и рече: Идите и тражите мало дете; и када га нађете, јавите ми поново да дођем и да му се поклоним. 9 Кад су чули краља, отишли су; и гле, звезда коју су видели на истоку ишла је пред њима, док није дошла и стала изнад места где беше дете. 10 Кад виде звезду, обрадоваше се великом радошћу. 11 И кад уђоше у кућу, видеше дете са Маријом мајком његовом, падоше и поклонише му се; и кад отворише своје ризнице, принеше му дарове; злато и тамјан и смирна. 12 И пошто су у сну упозорени од Бога да се не враћају Ироду, отидоше у своју земљу другим путем. 13 И кад су отишли, гле, анђео се Господњи јавља Јосифу у сну говорећи: Устани, узми дете и мајку његову, и бежи у Египат, и буди тамо док ти не саопштим, јер Ирод ће тражити дете да га уништи. 14 Кад је устао, узео је дете и његову мајку ноћу и отишао у Египат. 15 И био је ту до смрти Иродове, да се испуни оно што је Господ рекао преко пророка који је рекао: Из Египта дозвах сина свога. 16 Тада је Ирод, када је видео да му се ругају мудраци, веома разгневио, и послао, и побио сву децу која су била у Витлејему и у свим крајевима његовим, од две године и испод, према време које је марљиво испитивао од мудраца. 17 Тада се испуни оно што је рекао пророк Јеремије говорећи: 18 У Рами се чуо глас, јадиковање и плач и велика жалост, Рахела је плакала за својом децом, и није се утешила, јер их нема. 19 Али кад је Ирод био мртав, гле, анђео се Господњи јавља у сну Јосифу у Египту, 20 Говорећи: Устани, узми дете и мајку његову, и иди у земљу Израелову, јер су мртви који су тражили живот детета. 21 И он устаде, узе дете и његову мајку и дође у земљу Израелову. 22 Али када је чуо да је Архелај царовао у Јудеји у соби свог оца Ирода, уплашио се да оде тамо, али је, у сну упозорен од Бога, скренуо је у крајеве Галилеје. 23 И дошао је и настанио се у граду званом Назарет, да се испуни оно што су пророци рекли: Назарет ће се звати.
ГЛАВА 1 1 Књига о нараштају Исуса Христа, сина Давидовог, сина Авраамовог. 2 Аврам роди Исака; а Исак роди Јакова; а Јаков роди Јуду и браћу његову; 3 Јуда роди Фареса и Зару од Тамара; а Фарес роди Есрома; а Есрому се роди Арам; 4 Араму се роди Аминадав; а Аминадаб роди Насона; а Насон је родио Салмона; 5 Салмон роди Бооза од Рахаба; а Бооз роди Обеда од Руте; а Обед роди Јесеја; 6 Јесеј је родио краља Давида; а краљ Давид роди Соломона од оне која беше Уријина жена; 7 Соломон роди Робоама; а Робоаму се роди Авија; а Авија роди Асу; 8 А Аса роди Јосафата; а Јосафат роди Јорама; а Јораму се роди Озија; 9 А Озија роди Јоатама; а Јоатаму се роди Ахаз; а Ахаз роди Језекију; 10 А Језекија роди Манасија; а Манасија роди Амона; а Амон роди Јосију; 11 А Јосија роди Јехонију и његову браћу, отприлике у време када су били одведени у Вавилон. 12 А пошто су доведени у Вавилон, Јехонија је родио Салатила; а Салатијелу се роди Зоробабел; 13 Зоробабел је родио Абиуда; а Абијуду се роди Елијаким; а Елијаким роди Азор; 14 Азор роди Садока; а Садок роди Ахима; а Ахиму се роди Елиуд; 15 Елиуд је родио Елеазара; а Елеазар роди Матана; а Матан роди Јакова; 16 И Јаков роди Јосифа, мужа Марије, од које се роди Исус, који се зове Христос. 17 Дакле, свих нараштаја од Аврама до Давида има четрнаест нараштаја; и од Давида до пресељења у Вавилон четрнаест нараштаја; а од пресељења у Вавилон до Христа је четрнаест нараштаја. 18 А рођење Исуса Христа било је овако: када је његова мајка Марија била заручена за Јосифа, пре него што су се састали, нађе се са дететом од Духа Светога. 19 Тада је Јосиф њен муж, пошто је био праведан човек, и није желео да је учини јавним примером, хтео да је потајно отпусти. 20 Али док је размишљао о овим стварима, гле, анђео Господњи му се јави у сну говорећи: Јосифе, сине Давидов, не бој се узети к себи Марију жену своју, јер оно што је у њој зачето је Духа Светога. 21 И она ће родити сина, и даћеш му име ИСУС, јер ће он спасти свој народ од греха њихових. 22 Све ово би учињено да се испуни оно што је Господ рекао преко пророка говорећи: 23 Гле, девојка ће бити трудна, и родиће сина, и даће му име Емануел, што се тумачи: Бог с нама. 24 Тада Јосиф ускрснувши из сна учини како му је анђео Господњи заповедио, и узе своју жену. 25 И није је познавао док није родила свог прворођеног сина, и он му је дао име ИСУС.
1
Маттхев
ГЛАВА 3
на рукама ће те носити, да не би ударио ногом својом. против камена. 7 Исус му рече: Опет је писано: Не кушај Господа Бога свога. 8 Опет га ђаво узнесе на гору веома високу и показује му сва царства света и њихову славу; 9 И рече му: Све ово даћу ти ако паднеш и поклониш ми се. 10 Тада му Исус рече: Иди одатле, Сатано, јер је написано: Господу Богу своме клањај се, и једино њему служи. 11 Тада га ђаво остави, и гле, анђели дођоше и послужише му. 12 А кад је Исус чуо да је Јован бачен у тамницу, отишао је у Галилеју; 13 И оставивши Назарет, дође и настани се у Кафарнауму, који је на обали мора, у границама Завулона и Нефталима. 14 Да се испуни оно што је рекао пророк Исаија говорећи: 15 Земља Завулонова и земља Нефталимска, крај мора, иза Јордана, Галилеја од незнабожаца; 16 Народ који седе у тами виде велику светлост; и онима који су седели у пределу и сенка смртне светлости никну. 17 Од тог времена Исус је почео да проповеда и говори: Покајте се, јер се приближило Царство небеско. 18 И док је Исус ходао поред мора Галилејског, видео је два брата, Симона званог Петар, и Андреја, брата његовог, како бацају мрежу у море, јер су били рибари. 19 И рече им: Пођите за мном и учинићу вас ловцима људи. 20 И они одмах оставише своје мреже и пођоше за њим. 21 И отишавши оданде, угледа друга два брата, Јакова, Зеведејевог сина, и Јована његовог брата, у лађи са својим оцем Зеведејем, како поправљају своје мреже; и он их је позвао. 22 И они одмах напустише лађу и свог оца и пођоше за њим. 23 И Исус је ишао по целој Галилеји, поучавајући у њиховим синагогама, и проповедајући јеванђеље о краљевству, и исцељујући сваку болест и сваку болест међу људима. 24 И слава о њему прође по целој Сирији, и доведоше к њему све болеснике који су били захваћени разним болестима и мукама, и опседнутих ђаволима, и оне који су били луди, и оне који су имали парализу; и он их исцели. 25 И за њим је ишло велико мноштво народа из Галилеје и из Декапоља, и из Јерусалима, и из Јудеје и с ону страну Јордана.
1 У оне дане дође Јован Крститељ проповедајући у пустињи јудејској, 2 И говорећи: Покајте се, јер се приближило Царство небеско. 3 Јер ово је онај о коме је говорио пророк Исаија говорећи: Глас онога који виче у пустињи: Припремите пут Господњи, поравните стазе његове. 4 И тај исти Јован имао је одећу од камиље длаке и кожни појас око слабина; а месо му беху скакавци и дивљи мед. 5 Тада изиђе к њему Јерусалим и сва Јудеја и цео крај око Јордана, 6 И крштени су од њега у Јордану, признајући своје грехе. 7 Али када је видео многе фарисеје и садукеје како долазе на његово крштење, рече им: О роде змије, ко вас је упозорио да бежите од гнева који долази? 8 Донесите, дакле, плодове достојне покајању: 9 И не мислите да кажете у себи: „Имамо оца Аврама“, јер вам кажем да Бог може од овог камења да подигне децу Аврааму. 10 А сада је и секира положена на корен дрвећа; зато свако дрво које не доноси добар плод се посече и баца у огањ. 11 Заиста вас крстим водом на покајање; али онај који иде за мном моћнији је од мене, чије ципеле нисам достојан да носим: он ће вас крстити Духом Светим и огњем; 12 Чија је лепеза у његовој руци, и он ће добро очистити свој под, и сабрати своју пшеницу у житницу; али ће сагорети плеву огњем неугасивим. 13 Тада долази Исус из Галилеје на Јордан к Јовану да се од њега крсти. 14 Али Јован му је забранио говорећи: Ја морам да се крстим од тебе, а ти долазиш к мени? 15 А Исус одговарајући рече му: Пусти да буде сада, јер нам тако доликује да испунимо сву правду. Онда га је претрпео. 16 И Исус, када се крсти, одмах изиђе из воде, и гле, отворише му се небеса, и виде Духа Божијег где силази као голуб и пали на њега. 17 И гле глас с неба који говори: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи. ГЛАВА 4 1 Тада је Исус одведен од Духа у пустињу да га ђаво искушава. 2 И пошто је постио четрдесет дана и четрдесет ноћи, после је огладнио. 3 И кад му дође кушач, рече: Ако си Син Божији, заповеди да ово камење буде хлеб. 4 А он одговори и рече: Писано је: Неће човек живети само о хлебу, него о свакој речи која излази из уста Божијих. 5 Тада га ђаво однесе у свети град и постави га на врх храма, 6 И рече му: Ако си Син Божији, баци се доле, јер је написано: Он ће заповедити својим анђелима о теби, и
ГЛАВА 5 1 И видевши народ, попе се на гору, и кад седе, дођоше к њему ученици његови. 2 И отвори уста своја и поучи их говорећи: 3 Блажени сиромашни духом, јер је њихово царство небеско. 4 Благо онима који тугују, јер ће се утешити. 5 Блажени су кротки, јер ће они наследити земљу.
2
Маттхев
6 Благо онима који су гладни и жедни праведности, јер ће се наситити. 7 Блажени милостиви, јер ће они бити помиловани. 8 Блажени су чисти срцем, јер ће Бога видети. 9 Блажени миротворци, јер ће се синовима Божијим назвати. 10 Благо онима који су прогоњени ради правде, јер је њихово царство небеско. 11 Благо вама када вас људи буду грдили и прогонили, и лажно говорили на вас свако зло, ради мене. 12 Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке који су били пре вас. 13 Ви сте сол земље, али ако је со изгубила свој мирис, чиме ће се посолити? од сада је ни за шта, осим да буде избачен и да га људи газе. 14 Ви сте светлост свету. Град који је постављен на брду не може се сакрити. 15. Ни људи не пале свећу и не стављају је под посуду, него на свећњак; и обасјава све који су у кући. 16 Нека ваша светлост тако засија пред људима да виде ваша добра дела и прославе Оца вашег који је на небесима. 17 Не мислите да сам дошао да порушим закон или пророке: нисам дошао да покварим, него да извршим. 18 Јер, заиста вам кажем, док не прођу небо и земља, ни једна јота ни једна ситница неће проћи из закона, док се све не испуни. 19 Дакле, ко прекрши једну од ових најмањих заповести и тако научи људе, најмањи ће се звати у Царству небеском; 20 Јер вам кажем: осим што ваша праведност не буде већа од праведности књижевника и фарисеја, ви ни у ком случају нећете ући у Царство небеско. 21 Чули сте да су они стари рекли: Не убиј; а ко убије биће у опасности од пресуде: 22 Али ја вам кажем: ко се без разлога љути на брата свога, биће у опасности од суда; , биће у опасности од ватре пакла. 23 Зато ако донесеш свој дар на олтар и тамо се сетиш да твој брат има шта против тебе; 24 Остави тамо свој дар пред олтаром и иди; најпре се помири са братом својим, а онда дођи и принеси свој дар. 25 Сложи се брзо са својим противником, док си му на путу; да те у било које време противник не преда судији, а судија да те преда службенику, и да те не баци у тамницу. 26 Заиста ти кажем, ти никако нећеш изаћи оданде док не платиш до краја. 27 Чули сте да су они стари рекли: Не чини прељубу. 28 Али ја вам кажем да је свако ко гледа на жену да је пожели, већ је учинио прељубу с њом у свом срцу. 29 И ако те твоје десно око саблазни, ископај га и баци од себе, јер је теби корисно да један од твојих удова погине, а не да цело тело твоје буде бачено у пакао. 30 И ако те десница твоја саблазни, одсеци је и баци је од себе, јер је теби корисно да један од твојих удова погине, а не да цело тело твоје буде бачено у пакао. 31 Речено је: Ко отпусти своју жену, нека јој да разводно писмо.
32 Али ја вам кажем да ко отпусти своју жену, осим због блуда, наводи је на прељубу; и ко се ожени разведеном чини прељубу. 33 Опет сте чули да су они стари рекли: Не заклињи се, него извршавај Господу своје заклетве. 34 Али ја вам кажем: не куните се уопште; ни небом; јер је Божији престо: 35 Ни земљом; јер је то подножје његовим ногама: ни Јерусалимом; јер је то град великог Краља. 36 Нити се куни својом главом, јер не можеш ни једну косу учинити белом или црном. 37 Али нека ваша комуникација буде: Да, да; Не, не: јер све што је више од овога долази од зла. 38 Чули сте да је речено: око за око и зуб за зуб. 39 Али ја вам кажем да се не противите злу; него ко те удари по десном образу, окрени му и други. 40 И ако те ко хоће тужити и одузети ти капут, дај му и огртач твој. 41 И ко те натера да идеш једну миљу, иди с њим две. 42. Дај ономе који тражи од тебе, и не одвраћај се од онога који жели од тебе да позајми. 43 Чули сте да је речено: Љуби ближњег свога, а мрзи непријатеља свога. 44 Али ја вам кажем: Љубите своје непријатеље, благосиљајте оне који вас проклињу, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас злобно користе и прогоне; 45 Да будете синови Оца свог који је на небесима, јер он даје да своје сунце излази и злима и над добрима, и даје кишу праведнима и неправеднима. 46 Јер ако волите оне који љубе вас, какву награду имате? зар ни цариници нису исти? 47 А ако поздрављате само своју браћу, шта чините више од других? зар ни цариници нису тако? 48 Будите дакле савршени, као што је савршен Отац ваш који је на небесима. ГЛАВА 6 1 Пазите да своју милостињу не чините пред људима, да вас виде: иначе немате награде од Оца свог који је на небесима. 2 Зато, када чиниш милостињу своју, не труби пред собом, као што то чине лицемери у синагогама и на улицама, да би имали славу људи. Заиста вам кажем, они имају своју награду. 3 Али кад чиниш милостињу, нека твоја лева рука не зна шта ради десница твоја. 4 Да милостиња твоја буде у тајности, и Отац твој који сам види тајно, наградиће ти јавно. 5 И кад се молиш, не буди као лицемери: јер они воле да се моле стојећи у синагогама и на угловима улица, да би их људи видели. Заиста вам кажем, они имају своју награду. 6 А ти, када се молиш, уђи у свој орман, и када затвориш врата своја, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који види у тајности наградиће ти јавно. 7 Али када се молите, не понављајте узалудно, као што то чине незнабошци, јер мисле да ће бити услишани због много говора.
3
Маттхев
ГЛАВА 7
8 Не будите дакле слични њима, јер ваш Отац зна шта вам треба, пре него што га замолите. 9 Тако се дакле молите: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје. 10 Нека дође царство твоје. Нека буде воља Твоја на земљи, као и на небу. 11 Хлеб наш насушни дај нам данас. 12 И опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим. 13 И не уведи нас у искушење, него нас избави од зла, јер је твоје царство и сила и слава у векове. Амин. 14 Јер ако опростите људима сагрешења њихове, опростиће и вама Отац ваш небески. 15 Али ако ви не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити сагрешења ваша. 16 Штавише, када постите, не будите тужни као лицемери, јер они изобличавају своја лица да би изгледали људима да посте. Заиста вам кажем, они имају своју награду. 17 А ти, кад постиш, намажи главу своју и умиј лице своје; 18 Да се не покажеш људима да постиш, него свом Оцу који је у тајности; и Отац твој, који види у тајности, наградиће ти јавно. 19 Не скупљајте себи блага на земљи, где мољац и рђа кваре, и где лопови проваљују и краду. 20 Али скупљајте себи блага на небу, где ни мољац ни рђа не кваре, и где лопови не проваљују и не краду. 21 Јер где је твоје благо, тамо ће бити и твоје срце. 22 Светлост тела је око: ако је око твоје једно, цело тело твоје биће пуно светлости. 23 Али ако је око твоје зло, цело тело ће твоје бити у тами. Ако је, дакле, светлост која је у теби тама, колика је та тама! 24 Нико не може служити двојици господара: јер ће или једног мрзети, а другог волети; или ће се једнога држати, а другога презрети. Не можете служити Богу и мамону. 25 Зато вам кажем: Не брините за живот свој, шта ћете јести или шта ћете пити; ни за тело своје у шта ћете се обући. Није ли живот више од меса, а тело од хаљине? 26 Погледајте птице небеске, јер не сеју, нити жању, нити скупљају у житнице; ипак их храни Отац ваш небески. Нисте ли ви много бољи од њих? 27 Ко од вас, размишљајући, може повећати свој раст за један лакат? 28 А зашто сте мислили за одећу? Размотрите љиљане у пољу, како расту; не труде се, нити преду: 29 Па ипак вам кажем да се ни Соломон у свој својој слави није обукао као један од ових. 30 Зато, ако Бог тако облачи траву у пољу, која данас јесте, а сутра је бачена у пећ, зар неће много више обући вас, маловерни? 31 Зато не брините говорећи: Шта ћемо јести? или: Шта ћемо пити? или: Чиме ћемо се обући? 32 (Јер све ово траже незнабошци:) јер ваш небески Отац зна да вам је све ово потребно. 33 Али тражите најпре царство Божије и правду његову; и све ће вам се ово додати. 34 Не брините, дакле, о сутрашњици, јер сутра ће се бринути за себе. Довољно је за дан његово зло.
1 Не судите, да вам се не суди. 2 Јер каквим судом судите, таквим ће вам се судити; и каквом мером мерите, таквом ће вам се опет мерити. 3 И зашто гледаш трун у оку брата свога, а не видиш греду што је у свом оку? 4 Или како ћеш рећи брату свом: дај да ти извадим трун из ока; и гле, греда је у оку твоме? 5 Лицемјере, прво избаци брвно из ока свога; и тада ћеш јасно видети да избациш трун из ока брата свога. 6 Не дајте псима оно што је свето, нити бацајте своје бисере пред свиње, да их не погазе ногама својим, па се окрену и не растргну вас. 7 Тражите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се: 8 Јер сваки који тражи прима; и ко тражи налази; и ономе који куца отвориће се. 9 Или који је од вас човек коме ће, ако му син замоли хлеба, дати камен? 10 Или ако замоли рибу, хоће ли му дати змију? 11 Ако дакле ви, будући зли, знате да дате добре дарове својој деци, колико ће више Отац ваш који је на небесима дати добра онима који га моле? 12 Зато све што желите да вам људи чине, чините и ви њима; јер ово је закон и пророци. 13 Уђите на уска врата, јер су широка врата и широк је пут, који воде у пропаст, и много их има који на њима улазе. 14 Јер су тесна врата, и узак пут, који воде у живот, и мало их је који га налазе. 15 Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у овчијој кожи, а изнутра су вуци грабљиви. 16 По плодовима ћете их упознати. Беру ли људи грожђе од трња или смокве од чичка? 17 Тако свако добро дрво доноси добре плодове; а покварено дрво рађа зле плодове. 18 Добро дрво не може донети зле плодове, нити покварено дрво донети добре плодове. 19 Свако дрво које не рађа добре плодове сече се и баца у огањ. 20 Зато ћете их познавати по плодовима. 21 Неће сваки који ми каже: Господе, Господе, ући у Царство небеско; него онај који твори вољу Оца мога који је на небесима. 22 Многи ће ми рећи у онај дан: Господе, Господе, зар нисмо пророковали у твоје име? и у име твоје изгонили ђаволе? и у твоје име учинио многа чудесна дела? 23 И тада ћу им признати да вас никад нисам познавао; идите од мене ви који чините безакоње. 24 Зато, ко чује ове моје речи и изврши их, упоредићу га са мудрим човеком који је саградио своју кућу на стени. 25 И паде киша, и надођоше поплаве, и дунуше ветрови и ударише ту кућу; и није пао, јер је био утемељен на стени. 26 И сваки који чује ове моје речи, а не изврши их, биће уподобљен човеку безумном, који је саградио своју кућу на песку. 27 И паде киша, и надођоше поплаве, и дунуше ветрови и ударише ту кућу; и паде: и велики је пад био.
4
Маттхев
28 И догоди се, када је Исус завршио ове речи, народ се зачудио његовом науком: 29 Јер их је учио као онај који има власт, а не као књижевници.
25 И приступише му ученици и пробудише га говорећи: Господе, спаси нас! 26 А он им рече: Зашто сте плашљиви, маловерни? Тада устаде и запрети ветровима и мору; и настаде велико затишје. 27 Али људи су се чудили говорећи: Какав је ово човек да му се и ветрови и море покоравају! 28 И када је дошао на другу страну у земљу Гергесенску, среташе га двојица опседнутих ђаволима, који излазе из гробова, веома жестоки, тако да нико не може проћи тим путем. 29 И гле, они повикаше говорећи: Шта ми имамо с тобом, Исусе, Сине Божији? јеси ли дошао овамо да нас мучиш пре времена? 30 И било је доста далеко од њих крдо много свиња које се хранило. 31 Зато су га ђаволи молили говорећи: Ако нас избациш, пусти нас да одемо у крдо свиња. 32 А он им рече: Идите. А кад изиђоше, уђоше у крдо свиња, и гле, сво крдо свиња силовито потрча низ стрмо мјесто у море и погине у водама. 33 А они који су их чували побегоше и отидоше у град и испричаше све и шта се догодило опседнутима ђаволима. 34 И гле, цео град је изашао у сусрет Исусу, и када су га видели, молили су га да оде из њихових крајева.
ГЛАВА 8 1 Кад је сишао с горе, за њим је кренуло велико мноштво. 2 И гле, дође један губавац и поклони му се говорећи: Господе, ако хоћеш, можеш ме очистити. 3 И Исус пружи руку и дотакне га се говорећи: Хоћу; буди чист. И одмах се очисти његова губа. 4 А Исус му рече: Гледај да никоме не говориш; него иди, покажи се свештенику и принеси дар који је Мојсије заповедио за сведочанство њима. 5 И када је Исус ушао у Кафарнаум, приступи му један сатник молећи га: 6 И говорећи: Господе, мој слуга лежи код куће узет, тешко измучен. 7 А Исус му рече: Доћи ћу и исцелити га. 8 Стотник одговори и рече: Господе, нисам достојан да уђеш под мој кров, него реци само реч и оздравиће слуга мој. 9 Јер ја сам човек под влашћу, имам војнике под собом; и кажем овом човеку: Иди, и он иде; а другом: Дођи, и он долази; и мом слузи: Учини ово, и он то учини. 10 Када је Исус то чуо, зачудио се и рекао онима који су ишли за њим: Заиста, кажем вам, нисам нашао тако велику веру, не, не у Израелу. 11 А ја вам кажем да ће многи доћи са истока и запада, и сешће са Аврамом, Исаком и Јаковом, у царству небеском. 12 Али синови краљевства биће избачени у таму спољашњу: тамо ће бити плач и шкргут зуба. 13 А Исус рече стотинару: Иди; и како си веровао, нека ти буде. И слуга његов оздрави у исти час. 14 И када је Исус дошао у Петрову кућу, видео је мајку његове жене лежену и болесну од грознице. 15 И дотаче се њене руке, и грозница је остави, и она устаде и послужи им. 16 Кад је дошло вече, доведоше к њему многе опседнуте ђаволима, и он изгони духове својом речју и исцели све болесне. 17 Да се испуни оно што је рекао пророк Исаија говорећи: Он је узео наше немоћи и понео наше болести. 18 А када је Исус угледао око себе велико мноштво, заповеди да се оде на другу страну. 19 И дође неки књижевник и рече му: Учитељу, ићи ћу за тобом куда год пођеш. 20 А Исус му рече: Лисице имају рупе, а птице небеске гнезда; али Син човечји нема где да пригне главу. 21 А други од његових ученика му рече: Господе, допусти ми да прво одем и сахраним оца. 22 Али Исус му рече: Пођи за мном; а мртви нека сахрањују своје мртве. 23 И када је ушао у лађу, његови ученици су кренули за њим. 24 И гле, настаде велика олуја на мору, тако да је лађа била прекривена таласима, а он је заспао.
ГЛАВА 9 1 И уђе у лађу, пређе и дође у свој град. 2 И гле, доведоше к њему узетог човека који је лежао на постељи; Сине, буди добар; опроштени су ти греси твоји. 3 И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај човек хули. 4 А Исус знајући њихове мисли рече: Зашто мислите зло у срцима својим? 5 Јер да ли је лакше рећи: Опроштени су ти греси; или рећи: устани и ходи? 6 Али да бисте знали да Син Човечији има власт на земљи да опрашта грехе, (тада каже узетоме): Устани, узми постељу своју и иди кући својој. 7 И устао је и отишао својој кући. 8 Али када је народ то видео, зачудио се и прославио Бога који је дао такву моћ људима. 9 И док је Исус одлазио оданде, угледа човека по имену Матеј, где седи на царини, и рече му: Иди за мном. И устаде и пође за њим. 10 И догоди се, док је Исус седео за трпезом у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и седоше с њим и његовим ученицима. 11 А кад то виде фарисеји, рекоше ученицима његовим: Зашто једе ваш Учитељ са цариницима и грешницима? 12 Али када је Исус то чуо, рекао им је: Не требају лекари здрави, него болесни. 13 Али идите и научите шта то значи, имаћу милост, а не жртву, јер нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике на покајање. 14 Тада приђоше к њему Јованови ученици говорећи: Зашто ми и фарисеји често постимо, а твоји ученици не посте?
5
Маттхев
15 А Исус им рече: Могу ли деца свадбене собе туговати све док је младожења с њима? али ће доћи дани када ће им се узети женик и тада ће постити. 16 Нико не ставља парче новог платна на стару одећу, јер оно што је стављено да је попуни одузима одеће, и расцеп се погоршава. 17 Нити људи уливају ново вино у старе боце: иначе се боце ломе, и вино нестаје, а боце пропадају; 18 Док им је ово говорио, гле, дође један владар и поклони му се говорећи: Моја ћерка је већ умрла; 19 И Исус устаде и пође за њим, као и његови ученици. 20 И гле, жена, која је дванаест година боловала од крварења, приђе иза њега и дотаче се руба његове хаљине. 21 Јер она је у себи рекла: „Ако се само дотакнем његове хаљине, оздравићу. 22 Али Исус га је окренуо и кад је угледао, рекао је: Кћери, утеши се; твоја вера те је спасла. И од тог часа жена оздрави. 23 И када је Исус ушао у владареву кућу и видео свираче и народ како галаме, 24 Он им рече: Дајте место, јер слушкиња није умрла, него спава. И смејали су му се до смеха. 25 Али када је народ био изведен, он је ушао и узео је за руку, и слушкиња је устала. 26 И слава о томе се проширила по целој тој земљи. 27 А кад је Исус отишао оданде, за њим су ишла два слепа, вичући и говорећи: Сине Давидов, помилуј нас. 28 И кад је ушао у кућу, приђоше му слепци, а Исус им рече: Верујете ли да ја то могу учинити? Рекоше му: Да, Господе. 29 Тада се дотаче очију њихових говорећи: Нека вам буде по вери вашој. 30 И отворише им се очи; а Исус им строго заповеди говорећи: Гледајте да нико не зна. 31 Али они, када су отишли, пронели су његову славу по целој тој земљи. 32 Кад су изашли, гле, доведоше му једног нијемог човека опседнутог ђаволом. 33 И када је ђаво изгнан, нијеми проговори, и народ се чуди говорећи: Никада се тако није видело у Израиљу. 34 Али фарисеји рекоше: Он изгони ђаволе преко кнеза ђавола. 35 И Исус је обилазио све градове и села, поучавајући у њиховим синагогама, и проповедајући јеванђеље о краљевству, и исцељујући сваку болест и сваку болест међу људима. 36 Али кад је видео народ, сажалио се на њих, јер су се онесвестили и расејали се као овце које немају пастира. 37 Затим је рекао својим ученицима: Жетва је заиста обилна, а радника мало; 38 Молите се дакле господара жетве да пошаље раднике на своју жетву.
3 Филип и Вартоломеј; Тома и митар Матеј; Јаков Алфејев син и Левеј, који се презивао Тадеј; 4 Симон Хананеј и Јуда Искариотски, који су га такође издали. 5 Ову дванаесторицу посла Исус и заповеди им говорећи: Не идите на пут незнабожаца и ни у који град Самарјански не улазите. 6 Али радије иди до изгубљених оваца дома Израелова. 7 И док идете, проповедајте говорећи: Приближило се Царство небеско. 8 Исцељујте болесне, чистите губаве, васкрсавајте мртве, изгоните ђаволе: бесплатно сте примили, бесплатно дајте. 9 Не стављајте ни злата, ни сребра, ни месинга у своје торбице, 10 Ни поштарина за пут, ни два капута, ни ципела, ни штапова, јер је радник достојан свог меса. 11 И у који год град или село да уђете, распитајте се ко је у њему достојан; и тамо останите док не одете оданде. 12 И када уђете у кућу, поздравите је. 13 И ако је кућа достојна, нека дође на њу ваш мир, а ако није достојна, нека се ваш мир врати к вама. 14 А ко вас не прими, нити чује ваше речи, кад изађете из те куће или града, отресите прах са својих ногу. 15 Заиста вам кажем, биће лакше земљи Содоми и Гомори у дан Суда него том граду. 16 Гле, шаљем вас као овце усред вукова; будите дакле мудри као змије и безопасни као голубови. 17 Али чувајте се људи, јер ће вас предати у саборе, и бичеваће вас у својим синагогама; 18 И бићете изведени пред намеснике и краљеве ради мене, за сведочанство против њих и незнабожаца. 19 Али кад вас предају, не брините како или шта ћете говорити, јер ће вам се у исти час дати шта ћете говорити. 20 Јер не говорите ви, него Дух вашег Оца говори у вама. 21 И брат ће предати брата на смрт, а отац дете, а деца ће устати на родитеље своје и погубити их. 22 И сви ћете бити омражени због имена мога, али ко истраје до краја биће спасен. 23 Али када вас буду прогонили у овом граду, бежите у други, јер вам заиста кажем: нећете прећи градове Израиљеве док не дође Син човечји. 24 Ученик није изнад свог господара, нити слуга изнад свог господара. 25 Ученику је довољно да му буде као господар, а слуга као његов господар. Ако су господара куће назвали Велзевулом, колико ће више назвати своје укућане? 26 Не бојте их се, дакле, јер нема ничег покривеног, што се неће открити; и сакривен, то се неће сазнати. 27 Што вам кажем у тами, говорите на светлости, и што чујете на ухо, то проповедајте на крововима. 28 И не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу, него се бојте више онога који може и душу и тело погубити у паклу. 29 Не продају ли се два врапца за фартинг? и ниједан од њих неће пасти на земљу без вашег Оца. 30 Али све су вам власи на глави избројане. 31 Не бојте се, дакле, вреднији сте од многих врабаца.
ГЛАВА 10 1 И позвавши к себи својих дванаест ученика, даде им моћ против нечистих духова, да их изгоне и да исцељују сваку болест и сваку болест. 2 А имена дванаесторице апостола су ова; Први, Симон, који се зове Петар, и Андреј брат његов; Јаков, син Зеведејев, и Јован његов брат;
6
Маттхев
32 Ко, дакле, призна мене пред људима, признаћу га и ја пред својим Оцем који је на небесима. 33 Али ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред својим Оцем који је на небесима. 34 Не мислите да сам дошао да пошаљем мир на земљу: нисам дошао да пошаљем мир, него мач. 35 Јер сам дошао да раздвојим човека против његовог оца, и ћерку од мајке њене, и снаху од свекрве њене. 36 Човеку ће непријатељи бити његови укућани. 37 Ко воли оца или мајку више од мене није мене достојан; и ко воли сина или кћер више од мене, није мене достојан. 38 А ко не узме крст свој и иде за мном, није мене достојан. 39 Ко нађе живот свој изгубиће га, а ко изгуби живот свој ради мене, наћи ће га. 40 Ко вас прима, мене прима, а ко прима мене прима онога који ме је послао. 41 Ко прими пророка у име пророка, примиће пророчку награду; и ко прими праведника у име праведника, примиће награду праведника. 42 И ко напоји једном од ових малих чашом хладне воде само у име ученика, заиста вам кажем, он неће изгубити своју награду.
17 И говорећи: Свирали смо вам, а ви нисте играли; ми смо вас оплакивали, а ви нисте јадиковали. 18 Јер Јован дође ни да једе ни не пије, а они кажу: има ђавола. 19 Син Човечији је дошао једући и пијући, а они говоре: Гле човек прождрљив и пије вино, пријатељ цариника и грешника. Али мудрост је оправдана од њене деце. 20 Тада је почео да куди градове у којима је извршена већина његових моћних дела, јер се нису покајали: 21 Тешко теби, Цхоразине! тешко теби, Витсаида! јер да су у Тиру и Сидону учињена силна дела која су се у вама извршила, они би се одавно покајали у костријети и пепелу. 22 Али ја вам кажем: Тиру и Сидону ће бити лакше на дан Суда него вама. 23 А ти, Капернауме, који си узнесен до неба, бићеш спуштен у пакао, јер да су силна дела која су у теби учињена била учињена у Содоми, остала би до данашњег дана. 24 Али ја вам кажем да ће земљи Содомској бити лакше на дан суда него теби. 25 У то време одговори Исус и рече: Захваљујем ти, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних, а открио си то малолетцима. 26 Тако је, Оче, јер је тако било добро у твојим очима. 27 Све ми је предао мој Отац, и нико не познаје Сина осим Оца; нити Оца нико не познаје, осим Сина, и онога коме Син хоће да га открије. 28 Дођите к мени сви који сте изморени и оптерећени, и ја ћу вас одморити. 29 Узмите мој јарам на себе и научите се од мене; јер сам кротак и понизан срцем, и наћи ћете покој душама својим. 30 Јер је јарам мој благ и бреме моје лако.
ГЛАВА 11 1 И догоди се, када је Исус завршио са заповедањем својих дванаест ученика, отишао је оданде да поучава и проповеда у њиховим градовима. 2 А кад је Јован чуо у тамници дела Христова, посла двојицу својих ученика, 3 И рече му: Јеси ли ти тај који треба да дође, или да тражимо другог? 4 Исус одговори и рече им: Идите и покажите Јовану опет оно што чујете и видите. 5 Слепи прогледају, хроми ходе, губави се чисте, глуви чују, мртви устају, и сиромашнима им се проповеда јеванђеље. 6 И благословен је онај ко се не саблазни у мени. 7 И док су одлазили, Исус је почео да говори народу за Јована: Шта сте изашли у пустињу да видите? Трска потресена од ветра? 8 Али шта сте изашли да видите? Човек обучен у меку одећу? гле, они који носе меку одећу су у краљевим кућама. 9 Али шта сте изашли да видите? Пророк? да, кажем вам, и више од пророка. 10 Јер ово је онај за кога је писано: Ево, ја шаљем свог гласника пред тобом, који ће припремити твој пут пред тобом. 11 Заиста вам кажем, међу онима који су рођени од жена није устао већи од Јована Крститеља; али који је најмањи у Царству небеском већи је од њега. 12 И од дана Јована Крститеља до сада Царство небеско трпи насиље, и насилници га силом узимају. 13 Јер су сви пророци и закон прорицали до Јована. 14 И ако хоћете да га примите, ово је Илија који је требало да дође. 15 Ко има уши да чује, нека чује. 16 Али са чиме да упоредим овај нараштај? То је као деца која седе на пијаци и дозивају своје другове,
ГЛАВА 12 1 У то време је Исус отишао у суботу кроз жито; а ученици његови огладњеше и стадоше да чупају класове и да једу. 2 Али кад су то видели фарисеји, рекоше му: Ево, твоји ученици чине оно што није дозвољено чинити у суботу. 3 Али он им рече: Нисте ли читали шта је Давид учинио кад је био гладан и они који су били с њим; 4 Како је ушао у дом Божији и јео хлебове које није смео да једе ни он, ни они који су били с њим, него само свештеници? 5 Или зар нисте читали у закону, како суботом свештеници у храму крше суботу и да су непорочни? 6 Али ја вам кажем да је на овом месту један већи од храма. 7 Али да сте знали шта ово значи, имаћу милост, а не жртву, не бисте осудили невине. 8 Јер Син човечји је господар и суботе. 9 И када је отишао оданде, ушао је у њихову синагогу. 10 И гле, беше човек коме се осушила рука. А они га упиташе говорећи: да ли је дозвољено лечити суботом? да би га могли оптужити. 11 И рече им: „ Ко ће међу вама бити човек који ће имати једну овцу, и ако у суботу падне у јаму, неће ли је ухватити и извадити?
7
Маттхев
12 Колико је дакле човек бољи од овце? Зато је дозвољено чинити добро суботом. 13 Тада рече човеку: Пружи руку своју. И он га испружи; и обновљена је цела, као и друга. 14 Тада изиђоше фарисеји и сазваше савет против њега како да га униште. 15 Али када је Исус то сазнао, повукао се оданде; 16 И заповеди им да га не објављују: 17 Да се испуни оно што је рекао пророк Исаија говорећи: 18 Ево слуге мога, кога сам изабрао; љубљени мој, у коме је по вољи души мојој: ставићу дух свој на њега, и он ће показати суд незнабошцима. 19 Неће се борити, нити викати; нити ће нико чути његов глас на улицама. 20 Трске наломљене неће сломити, и лана који се дими неће угасити, док не пошаље суд у победу. 21 И у његово име ће се уздати незнабошци. 22 Тада му доведоше опседнутог ђаволом, слепог и немог, и он га исцели, тако да слепи и неми проговоре и прогледају. 23 И сав се народ зачуди и рече: Није ли ово Давидов син? 24 Али кад су фарисеји то чули, рекли су: „Овај не изгони ђаволе, него преко Велзевула, кнеза ђавола. 25 А Исус је знао њихове мисли и рекао им: Свако царство које се само у себи поделило опустело је; и сваки град или кућа подељена сама у себи неће опстати; 26 А ако Сатана изгони Сатану, он се дели против себе; како ће онда стајати његово царство? 27 А ако ја преко Велзевула изгоним ђаволе, помоћу кога их ваша деца изгоне? зато ће вам они бити судије. 28 Али ако изгоним ђаволе Духом Божијим, онда је дошло до вас Царство Божије. 29 Или како се иначе може ући у кућу јаког човека и покварити његово имање, ако прво не свеже снажног човека? а онда ће му покварити кућу. 30 Ко није са мном, против мене је; а ко не сабира са мном, расипа. 31 Зато вам кажем: Сваки грех и хула биће опроштени људима, али хула на Духа Светога неће бити опроштена људима. 32 И ко год каже реч против Сина Човечијег, опростиће му се; а ко каже против Светога Духа, неће му се опростити ни у овоме, ни у будућем. 33 Или учини добро дрво и плод његов; или пак поквари дрво и поквари плод његов, јер се дрво познаје по плоду свом. 34 О роде змије, како можете, кад сте зли, говорити добро? јер из обиља срца уста говоре. 35 Добар човек из добре ризнице срца износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло. 36 Али ја вам кажем да ће за сваку беспослену реч коју људи изговоре дати рачун на дан суда. 37 Јер ћеш својим речима бити оправдан, и својим речима ћеш бити осуђен. 38 Тада су неки од књижевника и фарисеја одговорили говорећи: Учитељу, ми бисмо видели знак од тебе. 39 Али он одговори и рече им: Род зао и прељубнички тражи знак; и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка:
40 Јер као што је Јона био три дана и три ноћи у китовом стомаку; тако ће и Син човечји бити три дана и три ноћи у срцу земље. 41 Нинивљани ће устати на суд са овим нараштајем, и осудиће га, јер су се покајали због Јонине проповеди; и гле, овде је већи од Јоне. 42 Краљица југа ће устати на суд са овим нараштајем, и осудиће га, јер је дошла с краја земље да чује мудрост Соломонову; и гле, овде је већи од Соломона. 43 Када нечисти дух изађе из човека, он иде по сувим местима, тражећи одмор, и не налази. 44 Затим рече: Вратићу се у своју кућу из које сам изашао; и када дође, нађе је празну, пометену и украшену. 45 Онда он оде, и узме са собом седам других духова злијих од себе, и они уђу и настањују се тамо; и последње стање тог човека је горе од првог. Тако ће бити и са овим злим нараштајем. 46 Док је још разговарао с народом, гле, његова мајка и браћа његова стајаху напољу, желећи да разговарају с њим. 47 Тада му један рече: Ево, твоја мајка и твоја браћа стоје напољу, желећи да разговарају с тобом. 48 Али он одговори и рече ономе који му је рекао: Ко је моја мајка? а ко су моја браћа? 49 И пружи руку према својим ученицима и рече: Ево мајке моје и браће моје! 50 Јер ко буде вршио вољу Оца мога који је на небесима, тај је мој брат и сестра и мајка. ГЛАВА 13 1 Истог дана изиђе Исус из куће и седе крај мора. 2 И скупи се к њему велико мноштво, тако да је ушао у лађу и сео; и сав народ стајаше на обали. 3 И много им је говорио у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје; 4 И кад је посејао, пало је једно семе поред пута, а птице су дошле и прождријеле их. 5 Неки су пали на каменита места, где нису имали много земље, и одмах су изникли, јер нису имали дубине земље. 6 И кад је сунце изашло, они су били спржени; и пошто нису имали корена, осушили су се. 7 А неки падоше међу трње; и трње изникну и задави их. 8 А други су пали у добру земљу и донели плод, неко стоструко, неко шездесетоструко, неко тридесетоструко. 9 Ко има уши да чује, нека чује. 10 И приступише ученици и рекоше му: Зашто им говориш у причама? 11 Он одговори и рече им: Јер вам је дато да знате тајне Царства небеског, а њима није дато. 12 Јер ко има, њему ће се дати, и имаће више; а ко нема, одузеће му се и оно што има. 13 Зато им говорим у причама: јер они виде не виде; а слушајући не чују, нити разумију. 14 И у њима се испуњава Исаијино пророчанство које каже: Слухом ћете чути, а нећете разумети; и гледајући видећете, и нећете приметити;
8
Маттхев
15 Јер је срце овог народа ојађено, и уши су им тупе за слух, и очи су им затворене; да у било које време не виде очима и чују својим ушима, и разумију срцем својим, и да се обрате, и да их исцелим. 16 Али благословене су ваше очи, јер виде, и ваше уши, јер чују. 17 Јер, заиста вам кажем, да су многи пророци и праведници желели да виде оно што ви видите, а нису видели; и да чујете оно што чујете, а нисте чули. 18 Чујте, дакле, причу о сијачу. 19 Када неко чује реч о краљевству, а не разуме је, тада долази зли и хвата оно што је посејано у његовом срцу. Ово је онај који је успут примио семе. 20 Али ко је примио семе у каменита места, тај је онај који чује реч, и одмах је са радошћу прима; 21 Али он нема корена у себи, него траје неко време: јер када настане невоља или прогон због речи, он се постепено саблазни. 22 И који је примио семе међу трње је онај који слуша реч; и брига о овоме свету и превара богатства гуше реч, и она постаје неплодна. 23 Али онај који је примио семе у добру земљу је онај који слуша реч и разуме је; која такође доноси плод, и доноси, неко стоструко, неко шездесет, неко тридесет. 24 Другу присподобу изнео им је говорећи: Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. 25 Али док су људи спавали, дође његов непријатељ и посеја кукољ међу пшеницу, и оде својим путем. 26 Али када је сечиво изникло и донело плод, тада се појавио и кукољ. 27 Тада дођоше домаћинске слуге и рекоше му: Господине, зар ниси добро семе посејао на својој њиви? одакле онда кукољ? 28 Он им рече: „Непријатељ је ово учинио. Слуге му рекоше: Хоћеш ли онда да одемо да их покупимо? 29 Али он рече: Не; да док скупљате кукољ не искорени с њима и пшеницу. 30 Нека обоје расту заједно до жетве, а у време жетве рећи ћу жетеоцима: Сакупите најпре кукољ и вежите га у снопове да их спалите, а пшеницу скупите у моју житницу. 31 Другу присподобу изнео им је говорећи: Царство небеско је као зрно горушичино, које је човек узео и посејао на својој њиви. 32 Које је, заиста, најмање од свих семена, али када израсте, оно је највеће међу биљем, и постаје дрво, тако да птице небеске долазе и бораве у гранама његовим. 33 Другу причу им рече; Царство небеско је као квасац, који узе жена и сакри у три мере брашна, док све не укисне. 34 Све је то Исус говорио мноштву у причама; и без параболе им не рече: 35 Да се испуни оно што је рекао пророк говорећи: Отворићу уста своја у причама; Ја ћу изрећи ствари које се чувају у тајности од постанка света. 36 Тада Исус отпусти народ и уђе у кућу, а ученици његови приступише му говорећи: Објасни нам причу о кукољу у пољу. 37 Он одговори и рече им: Ко сеје добро семе је Син човечји;
38 Поље је свет; добро семе су деца царства; али кукољ је син злога; 39 Непријатељ који их је посејао је ђаво; жетва је крај света; а жетеоци су анђели. 40 Како се дакле кукољ скупља и спаљује у ватри; тако ће бити и на крају овога света. 41 Син човечји послаће своје анђеле, и они ће сабрати из његовог царства све што саблазни и оне који чине безакоње; 42 И бациће их у пећ огњену: тамо ће бити плач и шкргут зуба. 43 Тада ће праведници засијати као сунце у царству свог Оца. Ко има уши да чује нека чује. 44 Опет, Царство небеско је као благо скривено у пољу; коју човек кад нађе, сакрије, и од радости оде и прода све што има, и купи ту њиву. 45 Опет је царство небеско као трговац који тражи лепе бисере. 46 Који је, када је нашао један бисер велике цене, отишао и продао све што је имао, и купио га. 47 Опет је царство небеско као мрежа бачена у море и сакупљена сваке врсте; 48 Које, када се напуни, извукоше се на обалу, и седоше, и скупише добро у посуде, а зле бацише. 49 Тако ће бити на крају света: анђели ће изаћи и одвојиће зле од праведних, 50 И бациће их у пећ огњену: тамо ће бити плач и шкргут зуба. 51 Исус им рече: Јесте ли разумели све ово? Рекоше му: Да, Господе. 52 Тада им рече: Зато је сваки књижевник који је упућен у Царство небеско као човек који је домаћин, који износи из своје ризнице ново и старо. 53 И догоди се да када је Исус завршио ове параболе, отишао је оданде. 54 И када је дошао у своју земљу, поучавао их је у њиховој синагоги, тако да су се зачудили, и говорили: Одакле овом човеку ова мудрост и ова моћна дела? 55 Није ли ово син столарије? зар се његова мајка не зове Марија? и браћа његова, Јаков и Јосиј, Симон и Јуда? 56 А његове сестре, нису ли све с нама? Одакле овом човеку све ово? 57 И саблазнише се на њега. Али Исус им рече: Није пророк без части осим у својој земљи и у свом дому. 58 И тамо није учинио много силних дела због њиховог неверовања. ГЛАВА 14 1 У то време Ирод тетрарх чу за славу о Исусу, 2 И рече својим слугама: Ово је Јован Крститељ; васкрсе из мртвих; и стога се моћна дела показују у њему. 3 Јер Ирод је ухватио Јована, свезао га и ставио у тамницу због Иродијаде, жене његовог брата Филипа. 4 Јер му Јован рече: Није ти дозвољено да је имаш. 5 И кад је хтео да га убије, уплашио се народа, јер су га сматрали за пророка. 6 Али када се славио Иродов рођендан, Иродијадина ћерка је играла пред њима и угодила Ироду.
9
Маттхев
ГЛАВА 15
7 Након чега је обећао уз заклетву да ће јој дати све што буде тражила. 8 А она, пре поучена од своје мајке, рече: Дај ми овде главу Јована Крститеља у пуњачу. 9 И цару је било жао, али је због заклетве и оних који су седели с њим за трпезом заповедио да јој се то да. 10 И послао је и одрубио главу Јовану у тамници. 11 И глава му је донешена у посуди и дата девојци, и она је донела својој мајци. 12 И дођоше његови ученици, узеше тело и сахранише га, и отидоше и јавише Исусу. 13 Кад је Исус чуо за то, отпутовао је оданде лађом у пустињско место сам; а кад је народ чуо, кренуо је за њим пешке из градова. 14 И изиђе Исус и виде велико мноштво, и сажали се на њих, и исцели њихове болесне. 15 А кад би вече, приступише му ученици његови говорећи: Ово је пусто место, и време је прошло; отпусти народ да оду у села и купе себи храну. 16 Али Исус им рече: Не морају да иду; дајте им да једу. 17 А они му рекоше: Имамо овде само пет хлебова и две рибе. 18 Рекао је: Донеси ми их овамо. 19 И заповеди народу да седне на траву, и узе пет хлебова и две рибе, и погледавши на небо, благослови и разломи, и даде хлебове својим ученицима, а ученици народу. . 20 И једоше сви и наситише се, и покупише од остатака пуних дванаест корпи. 21 А оних који су јели било је око пет хиљада мушкараца, осим жена и деце. 22 И одмах је Исус приморао своје ученике да уђу у лађу и да пређу пред њим на другу страну, док је он отпуштао народ. 23 И отпустивши народ, попе се на гору сам да се помоли; 24 Али лађа је сада била усред мора, бачена од таласа, јер је ветар био супротан. 25 А у четврту ноћну стражу Исус је отишао к њима ходајући по мору. 26 А кад га ученици видеше како хода по мору, уплашише се говорећи: то је дух; и повикаше од страха. 27 Али Исус им одмах проговори говорећи: Будите храбри; то сам ја; не плаши се. 28 А Петар му одговори и рече: Господе, ако си ти, реци ми да дођем к теби по води. 29 А он рече: Дођи. И кад Петар сиђе из лађе, пође по води да иде к Исусу. 30 Али кад је видео јак ветар, уплашио се; и почевши тонути, повика говорећи: Господе, спаси ме. 31 И одмах Исус пружи руку, ухвати га и рече му: Маловерни, зашто си посумњао? 32 И када су ушли у лађу, ветар је престао. 33 Тада приступише они који су били у лађи и поклонише му се говорећи: Заиста си ти Син Божији. 34 И када су прешли, дошли су у земљу Генисаретску. 35 И кад су људи из тог места сазнали за њега, послали су у сву ту земљу около и довели к њему све који су били болесни; 36 И молише га да дотакну само руб његове хаљине;
1 Тада дођоше к Исусу књижевници и фарисеји, који беху из Јерусалима, говорећи: 2 Зашто твоји ученици крше предање старешина? јер не перу руке кад једу хлеб. 3 Али он одговори и рече им: Зашто и ви кршите заповест Божију по предању? 4 Јер је Бог заповедио говорећи: Поштуј оца и мајку, и ко проклиње оца или мајку, нека умре смрћу. 5 Али ви кажете: „Ко год каже оцу своме или својој мајци: То је дар, чиме би могао да добијеш од мене; 6 И не поштуј оца ни мајку, биће слободан. Тако сте својим предањем учинили да заповест Божија нестане. 7 Лицемери, добро је Исаија прорекао о вама говорећи: 8 Овај народ ми се приближава својим устима, и поштује ме својим уснама; али срце им је далеко од мене. 9 Али узалуд ми се клањају, учећи за науке људске заповести. 10 И дозва народ и рече им: Чујте и разумите! 11 Не онечишћује човека оно што улази у уста; али оно што излази из уста, то онечишћује човека. 12 Тада дођоше његови ученици и рекоше му: „Знаш ли да су се фарисеји саблазнили пошто су чули ову реч? 13 Али он одговори и рече: Свака биљка коју Отац мој небески није засадио, биће искорењено. 14 Пустите их: они су слепи вође слепих. А ако слепац слепца води, обојица ће пасти у јарак. 15 Тада Петар одговори и рече му: Објасни нам ову причу. 16 А Исус рече: Зар и ви још нисте разумјели? 17 Зар још не разумете да све што улази на уста, улази у стомак, и избацује се напоље? 18 Али оно што излази из уста излази из срца; и онечишћују човека. 19 Јер из срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажно сведочење, хуле; 20 То су ствари које онечишћују човека, али јести неопраним рукама не онечишћује човека. 21 Тада је Исус отишао оданде и отишао у крајеве Тира и Сидона. 22 И гле, жена Хананејка изиђе из истих крајева и повика му говорећи: Смилуј се на мене, Господе, Сине Давидов; моја ћерка је тешко љута на ђавола. 23 Али он јој не одговори ни речи. И приступише ученици његови и мољаху га говорећи: Отпусти је; јер она вапи за нама. 24 Али он је одговорио и рекао: Нисам послан до изгубљених оваца дома Израиљевог. 25 Тада је дошла и поклонила му се говорећи: Господе, помози ми. 26 Али он одговори и рече: Није достојно узети хлеб од деце и бацити га псима. 27 А она рече: Истина, Господе, али пси једу од мрвица које падају са трпезе њихових господара. 28 Тада Исус одговори и рече јој: О жено, велика је твоја вера, нека ти буде како хоћеш. И кћи њена оздрави од тог часа. 29 А Исус отиде оданде и приближи се Галилејском језеру; и попе се на гору и седе тамо.
10
Маттхев
30 И дође к њему велико мноштво, имајући са собом хроме, слепе, неме, сакате и многе друге, и бацише их пред ноге Исусове; и он их исцели: 31 Толико да се народ чудио, када је видео неме да говоре, сакате да су здрави, хроме да ходају и слепе да виде, и прославише Бога Израиљевог. 32 Тада Исус дозва своје ученике и рече: сажалио сам се на народ, јер су већ три дана са мном, и немају шта да једу; и нећу их отпустити да постану, да не клону на путу. 33 А ученици му рекоше: Откуд да имамо толико хлеба у пустињи да наситимо толико мноштво? 34 А Исус им рече: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам и неколико рибица. 35 И заповеди народу да седне на земљу. 36 И узе седам хлебова и рибе, и захвали, и разломи их, и даде својим ученицима, а ученици народу. 37 И једоше сви и наситише се, и узеше од преломљеног меса што је остало седам корпи пуних. 38 А оних који су јели беше четири хиљаде мушкараца, осим жена и деце. 39 И отпусти народ, и узе лађу и дође у крајеве Магдале.
18 И ја теби кажем да си ти Петар, и на овој стени сазидаћу цркву своју; и врата пакла га неће надвладати. 19 И даћу ти кључеве царства небеског, и што год свежеш на земљи биће свезано на небу, и што год разрешиш на земљи биће разрешено на небу. 20 Затим је заповедио својим ученицима да никоме не говоре да је он Исус Христос. 21 Од тог времена је Исус почео да показује својим ученицима како треба да иде у Јерусалим, и да много претрпи од старешина и првосвештеника и књижевника, и да буде убијен, и да васкрсне трећи дан. 22 Тада га Петар узе, и поче га прекоривати говорећи: Нек' ти буде далеко, Господе! 23 Али он се окрену и рече Петру: Одмакни се од мене, сатано; ти си ми саблазан, јер не волиш оно што је Божје, него оно што је људско. 24 Тада је Исус рекао својим ученицима: Ако неко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе, и узме крст свој, и нека иде за мном. 25 Јер ко хоће да спасе живот свој, изгубиће га, а ко изгуби живот свој ради мене, наћи ће га. 26 Јер каква је корист човеку ако цео свет задобије, а душу своју погуби? или шта ће човек дати за своју душу? 27 Јер ће Син човечји доћи у слави Оца свога са својим анђелима; и тада ће наградити свакога по делима његовим. 28 Заиста вам кажем, постоје неки који овде стоје, који неће окусити смрт док не виде Сина човечијег где долази у свом царству.
ГЛАВА 16 1 Дођоше и фарисеји са садукејима, и кушајући га зажелеше да им покаже знак с неба. 2 Он одговори и рече им: Кад буде вече, ви кажете: Биће лепо време, јер је небо црвено. 3 А ујутру, данас ће бити ружно време, јер је небо црвено и ниско. О лицемери, ви можете разазнати лице неба; али зар не разазнајете знакове времена? 4 Зли и прељубнички род тражи знак; и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка. И остави их и оде. 5 А када су његови ученици дошли на другу страну, заборавили су узети хлеб. 6 Тада им рече Исус: Чувајте се квасца фарисејског и садукејског. 7 А они су расправљали међу собом говорећи: То је зато што нисмо узели хлеба. 8 А кад је Исус приметио, рече им: О маловерни, зашто се расуђујете међу собом, јер хлеба нисте донели? 9 Зар још не разумете, нити се сећате пет хлебова од пет хиљада, и колико сте корпи покупили? 10 Ни седам хлебова од четири хиљаде, и колико сте корпи набрали? 11 Како то да не разумете да вам нисам рекао о хлебу, да се чувате квасца фарисејског и садукејског? 12 Тада су схватили како им је рекао да се не чувају квасца хлебног, него науке фарисејске и садукејске. 13 Када је Исус дошао у крајеве Цезарије Филипове, упитао је своје ученике говорећи: За кога људи кажу да сам ја Син човечији? 14 А они рекоше: Неки кажу да си ти Јован Крститељ, неки за Илија; а други Јеремија или један од пророка. 15 Он им рече: А ви за кога ви мене кажете? 16 А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога живога. 17 А Исус одговори и рече му: Благословен си Симоне Барјона, јер теби то не открише тело и крв, него Отац мој који је на небесима.
ГЛАВА 17 1 И после шест дана узе Исус Петра, Јакова и Јована брата његовог, и изведе их на гору високу насамо, 2 И преобрази се пред њима, и лице његово засија као сунце, и одежда његова беше бела као светлост. 3 И гле, указаше им се Мојсије и Илија како разговарају с њим. 4 Тада Петар одговори и рече Исусу: Господе, добро нам је да будемо овде; један за тебе, један за Мојсија и један за Илију. 5 Док је још говорио, гле, облак сјајан их је засенио; и гле, глас из облака који рече: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; слушајте га. 6 А кад су ученици то чули, падоше ничице и јако се уплаше. 7 И приступи Исус, дотаче их се и рече: Устаните и не бојте се. 8 И када су подигли очи, нису видели никога, осим само Исуса. 9 И док су силазили с горе, Исус им је заповедио говорећи: Никоме не причајте визију док Син човечји не васкрсе из мртвих. 10 И упиташе га ученици његови говорећи: Зашто онда књижевници кажу да Илија мора прво доћи? 11 А Исус одговори и рече им: Илија ће заиста први доћи и све ће вратити. 12 Али ја вам кажем да је Илија већ дошао, а они га нису познавали, него су му учинили што год су желели. Тако ће и Син човечији пострадати од њих.
11
Маттхев
13 Тада су ученици схватили да им је говорио о Јовану Крститељу. 14 И када су дошли до народа, приступи му неки човек, клекнувши пред њим и рече: 15 Господе, смилуј се мом сину, јер он је лудак и веома мучан, јер често пада у ватру, а често у воду. 16 И довео сам га твојим ученицима, и нису могли да га излече. 17 Тада Исус одговори и рече: О роде неверни и покварени, докле ћу бити с вама? докле ћу те трпети? доведи ми га овамо. 18 И Исус запрети ђаволу; и изиђе из њега; и дете оздрави од тог часа. 19 Тада ученици приступише Исусу насамо и рекоше: Зашто га нисмо могли избацити? 20 А Исус им рече: Због вашег неверовања, јер заиста вам кажем: Ако имате веру као зрно горушичино, рећи ћете овој гори: Пређите одавде на оно место; и то ће уклонити; и ништа вам неће бити немогуће. 21 Али ова врста не излази осим молитвом и постом. 22 И док су они боравили у Галилеји, Исус им рече: Син човечји биће предан у руке људима. 23 И убиће га, и трећи дан ће васкрснути. И било им је изузетно жао. 24 И када су дошли у Капернаум, приступили су Петру они који су примали данак и рекли: „Зар твој господар не плаћа данак? 25 Он каже: Да. А кад уђе у кућу, спречи га Исус говорећи: Шта мислиш, Симоне? од кога цареви земаљски узимају царину или данак? од своје деце, или од странаца? 26 Петар му рече: Од странаца. Рече му Исус: Онда су деца слободна. 27 Ипак, да их не увредимо, иди на море, баци удицу и узми рибу која прва исплива; и кад му отвориш уста, наћи ћеш парче новца: то узми и дај им за мене и за тебе.
10 Пазите да не презрете ниједног од ових малих; јер вам кажем да анђели њихови на небесима увек гледају лице Оца мога који је на небесима. 11 Јер Син човечји је дошао да спасе изгубљено. 12 Како мислите? ако човек има сто оваца, а једна од њих залута, зар не остави деведесет и девет, и не оде у планине и не тражи залуталу? 13 И ако је нађе, заиста вам кажем, више се радује оној овци него о деведесет и девет које нису залутале. 14 Тако и није воља вашег Оца који је на небесима да погине један од ових малих. 15 Штавише, ако твој брат преступи против тебе, иди и реци му његову кривицу између тебе и њега самог; ако те послуша, добио си брата свог. 16 Али ако те не чује, онда узми са собом још једног или два, да се у устима два или три сведока утврди свака реч. 17 И ако не послуша да их чује, реци то цркви; али ако занемари цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник. 18 Заиста вам кажем, шта год свежете на земљи биће свезано на небу; и што год разрешите на земљи биће разрешено на небу. 19 Опет вам кажем: ако се двојица од вас сложе на земљи да се ишта замоли, биће им од Оца мога који је на небесима. 20 Јер где су двојица или тројица сабрани у моје име, тамо сам и ја усред њих. 21 Тада му је Петар дошао и рекао: Господе, колико пута ће мој брат згрешити о мене, а ја му опраштам? до седам пута? 22 Исус му рече: Не кажем ти до седам пута, него до седамдесет пута седам. 23 Стога је краљевство небеско упоређено са извесним краљем, који би водио рачуна о својим слугама. 24 И кад је почео да рачуна, доведоше му се један, који му је остао дужан десет хиљада таланата. 25 Али пошто није морао да плати, његов господар је заповедио да се прода он, његова жена и деца, и све што је имао, и да се плате. 26 Тада слуга паде и поклони му се говорећи: Господе, имај стрпљења са мном, и све ћу ти платити. 27 Тада се господар тог слуге сажалио, ослободио га је и опростио му дуг. 28 Али исти слуга изиђе и нађе једног од својих другова, који му је дужан сто динарки, и метну руке на њега и ухвати га за врат говорећи: Плати ми што си дужан. 29 Његов друг паде пред његове ноге и мољаше га говорећи: Имај стрпљења са мном, и све ћу ти платити. 30 И није хтео, него је отишао и бацио га у тамницу, док не плати дуг. 31 Када су његове колеге виделе шта се догодило, веома су се зажалиле, па су дошли и испричали свом господару све што се догодило. 32 Тада му је господар, пошто га је позвао, рекао: О ти зли слуго, опростио сам ти сав тај дуг, јер си ме желео. 33 Зар и ти није требало да се сажалиш на ближњег свог, као што сам се ја смиловао на тебе? 34 И његов господар се разгневи, и предаде га мучитељима, док не плати све што му треба.
ГЛАВА 18 1 У исто време приступише ученици Исусу говорећи: Ко је највећи у Царству небеском? 2 А Исус дозва мало дете и постави га међу њих, 3 И рече: Заиста вам кажем: Ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско. 4 Ко се дакле понизи као ово дете, тај је највећи у Царству небеском. 5 И ко прими једно такво дете у моје име, мене прима. 6 Али ко саблазни једног од ових малих који верују у мене, боље би му било да му се о врат окачи воденични камен и да се удави у дубини морској. 7 Тешко свету због преступа! јер мора да дође до преступа; али тешко оном човеку преко кога долази саблазан! 8 Зато ако те твоја рука или твоја нога саблажњавају, одсеци их и одбаци од себе: боље ти је да уђеш у живот заустављен или осакаћен, него да имаш две руке или две ноге да будеш бачен у огањ вечни. 9 И ако те око твоје саблазни, ископај га и баци од себе: боље ти је да једним оком уђеш у живот, него да имаш два ока да будеш бачен у пакао огњени.
12
Маттхев
35 Тако ће и мој небески Отац учинити с вама ако од срца не опростите сваки брату своме сагрешења њихова.
26 Али Исус их угледа и рече им: Људима је то немогуће; али код Бога је све могуће. 27 Тада Петар одговори и рече му: Гле, све смо оставили и пошли за тобом; шта ћемо дакле имати? 28 А Исус им рече: Заиста вам кажем, да ћете ви који сте пошли за мном, у препороду, када Син Човечији буде сео на престо славе своје, и ви ћете седети на дванаест престола и судити дванаест племена Израел. 29 И сваки који остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или мајку, или жену, или децу, или земљу, ради мог имена, добиће стоструко и наследиће живот вечни. 30 Али многи који су први биће последњи; и последњи ће бити први.
ГЛАВА 19 1 И догоди се, када је Исус завршио ове речи, отишао је из Галилеје и дошао у крајеве Јудеје преко Јордана; 2 За њим је пошло велико мноштво; и тамо их исцели. 3 И фарисеји приђоше к њему, кушајући га и говорећи му: Да ли је дозвољено човеку да отпусти своју жену због сваког разлога? 4 Он одговори и рече им: Зар нисте читали да их је онај који их је начинио на почетку начинио мушкарцем и женом, 5 И рече: Због тога ће човек оставити оца и мајку, и прилепиће се уз своју жену, и биће двоје једно тело? 6 Зато више нису двоје, него једно тело. Оно што је, дакле, Бог спојио, човек нека не раставља. 7 Рекоше му: Зашто је онда Мојсије наредио да се да разводно писмо и да је отпусти? 8 Рече им: Мојсије вам је због тврдоће срца дозволио да отпустите своје жене, али од почетка није било тако. 9 А ја вам кажем: ко отпусти своју жену, осим због блуда, и ожени се другом, чини прељубу; 10 Његови ученици му говоре: Ако је тако са човеком са женом, није добро женити се. 11 Али он им рече: Не могу сви примити ову реч осим оних којима је дата. 12 Јер постоје неки евнуси који су тако рођени из утробе своје мајке; и постоје неки евнуси који су постали евнуси од људи; и има евнуса који су се учинили евнусима ради Царства небеског. Ко може да прими, нека прими. 13 Тада су му доведена деца да стави руке на њих и помоли се, а ученици су их укорили. 14 Али Исус рече: Пустите децу и не браните им да дођу к мени, јер таквих је Царство небеско. 15 И положио је руке на њих и отишао оданде. 16 И гле, један приступи и рече му: Учитељу добри, шта ћу добро учинити да имам живот вечни? 17 А он му рече: Зашто ме називаш добрим? нема доброг осим једног, то јест Бога; али ако хоћеш да уђеш у живот, држи заповести. 18 Он му рече: Који? Исус је рекао: Не убиј, не чини прељубу, не кради, не сведочи лажно, 19 Поштуј оца свога и мајку своју, и љуби ближњега свога као самога себе. 20 Младић му рече: Све ово чувах од младости своје; шта ми још недостаје? 21 Исус му рече: Ако хоћеш да будеш савршен, иди и продај што имаш, и дај сиромасима, и имаћеш благо на небу; и дођи и пођи за мном. 22 Али кад је младић чуо ту реч, отишао је тужан, јер је имао велико имање. 23 Тада је Исус рекао својим ученицима: Заиста вам кажем, тешко да ће богат човек ући у Царство небеско. 24 И опет вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши, него богаташу ући у Царство Божије. 25 Када су то чули његови ученици, били су веома задивљени говорећи: Ко се онда може спасити?
ГЛАВА 20 1 Јер је Царство небеско као човек који је домаћин, који је изашао рано ујутру да унајми раднике у свој виноград. 2 И пошто се договори са радницима за један динар на дан, посла их у свој виноград. 3 И изиђе око трећег часа и виде друге како беспослени стоје на пијаци, 4 И рече им; Идите и ви у виноград, и даћу вам шта је право. И они су отишли својим путем. 5 Опет изиђе око шестог и деветог часа и учини исто. 6 А око једанаестог часа изиђе и нађе друге како беспослени стоје, и рече им: Зашто стојите овде цео дан беспослени? 7 Рекоше му: јер нас нико није унајмио. Рече им: Идите и ви у виноград; и што је право, то ћете добити. 8 Кад је пало вече, рече господар винограда своме управитељу: Позови раднике и дај им најамнину, почевши од последњих до првих. 9 И када су око једанаестог часа дошли унајмљени, примили су сваки по динар. 10 Али када је први дошао, мислили су да је требало да добију више; и тако су добили сваки по новчић. 11 И кад су то примили, гунђали су на господара куће: 12 Рекавши: Ови последњи су радили само један час, а ти си их изједначио са нама који смо поднели терет и врућину дана. 13 Али он одговори једном од њих и рече: Пријатељу, не чиним ти ништа лоше. 14 Узми ово своје и иди својим путем: даћу овом последњем, као и теби. 15 Зар ми није дозвољено да чиним са својима шта хоћу? Зар је твоје око зло, јер сам ја добар? 16 Тако ће последњи бити први, а први последњи, јер многи ће бити позвани, а мало изабраних. 17 А Исус, идући у Јерусалим, раздвоји дванаест ученика на путу и рече им: 18 Гле, идемо у Јерусалим; и Син човечји биће предан првосвештеничким и књижевницима, и они ће га осудити на смрт, 19 И предаће га незнабошцима да га ругају, бичују и разапеју; и трећег дана ће васкрснути. 20 Тада му је дошла мајка Заведејеве деце са својим синовима, обожавајући га и желећи нешто од њега. 21 А он јој рече: Шта хоћеш? Она му рече: дај да ова моја два сина седе у царству твоме, један с десне, а други с леве стране.
13
Маттхев
22 Али Исус одговори и рече: Не знате шта тражите. Можете ли пити из чаше коју ћу ја пити, и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше му: можемо. 23 А он им рече: Пићете из моје чаше, и крстити се крштењем којим сам се ја крстио; дато онима којима је припремљен од Оца мог. 24 А када су десеторица то чула, били су љути на два брата. 25 Али Исус их позва к себи и рече: Ви знате да кнезови незнабожаца владају над њима, и они који су велики имају власт над њима. 26 Али међу вама неће бити тако, него ко хоће међу вама да буде велики, нека вам буде служитељ; 27 И ко хоће међу вама да буде главни, нека вам буде слуга; 28 Као што Син човечји није дошао да му служе, него да служи и да живот свој даде као откупнину за многе. 29 И док су одлазили из Јерихона, за њим је кренуло велико мноштво. 30 И гле, два слепа човека седећи крај пута, чувши да Исус пролази, повикаше говорећи: Смилуј се на нас, Господе, Сине Давидов. 31 И народ их је прекорио, јер треба да ћуте, али су они све више викали говорећи: Смилуј се на нас, Господе, Сине Давидов. 32 А Исус стаде мирно, дозва их и рече: Шта хоћете да вам учиним? 33 Рекоше му: Господе, да нам се отворе очи. 34 Тако се Исус смиловао на њих, и дотакао се њихових очију, и одмах су њихове очи прогледале, и они су пошли за њим.
12 И уђе Исус у храм Божији, и протера све који су продавали и куповали у храму, и преврну столове мењача и седишта оних који су продавали голубове, 13 И рече им: „ Писано је: дом мој назваће се дом молитве; али сте од њега направили јазбину разбојника. 14 И слепи и хроми дођоше к њему у храм; и он их исцели. 15 И кад су првосвештеници и књижевници видели чудеса која је учинио, и децу која су викала у храму и говорила: Осана Сину Давидовом! били су веома незадовољни, 16 И рече му: чујеш ли шта ови говоре? А Исус им рече: Да; зар никад нисте читали: Из уста беба и дојиља савршио си хвалу? 17 И остави их и изиђе из града у Витанију; и он је ту преноћио. 18 Ујутру, када се вратио у град, огладнео је. 19 И кад виде смокву на путу, приђе јој, и не нађе на њој ништа, осим само лишћа, и рече јој: Нека на теби не расте плод довека. И убрзо се смоква осушила. 20 И видевши то ученици, зачудише се говорећи: Како ће се смоква осушити! 21 Исус одговори и рече им: Заиста вам кажем, ако имате веру и не сумњате, не само да ћете учинити ово што је учињено смокви, него и ако кажете овој гори: Уклони се , и буди бачен у море; то ће бити учињено. 22 И све, што год замолите у молитви, верујући, добићете. 23 И када је ушао у храм, приступили су му првосвештеници и старешине народа док је поучавао и рекли: Којом влашћу то чиниш? и ко ти је дао ову власт? 24 А Исус одговори и рече им: И ја ћу вас питати једно, што ако ми кажете, и ја ћу вам рећи којом влашћу ово чиним. 25 Јованово крштење, одакле је? са неба или од људи? И расуђивали су сами са собом говорећи: ако кажемо: с неба; рећи ће нам: Зашто му онда не поверовасте? 26 Али ако кажемо: Од људи; бојимо се народа; јер сви држе Јована за пророка. 27 А они одговорише Исусу и рекоше: Не можемо рећи. А он им рече: Ни ја вам не говорим каквом влашћу ово чиним. 28 Али шта мислите? Неки човек је имао два сина; и дође првом и рече: Сине, иди ради данас у мом винограду. 29 Он одговори и рече: Нећу, али после се покајао и отишао. 30 И дође до другог и рече исто. А он одговори и рече: идем, господине, и не одоше. 31 Ко је од њих двојице извршио вољу свог оца? Рекоше му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да цариници и блуднице иду у Царство Божије пре вас. 32 Јер Јован дође к вама путем праведности, а ви му не поверовасте, а цариници и блуднице повероваше; 33 Чујте другу параболу: Био је један домаћин, који је засадио виноград, и оградио га, и ископао пресу у њему, и саградио кулу, и дао га виноградарима, и отишао у далеку земљу. 34 А када се приближило време плодова, послао је своје слуге виноградарима да приме плодове.
ГЛАВА 21 1 А кад се приближише Јерусалиму и дођоше у Витфагију, на Маслинску гору, тада посла Исус два ученика, 2 Рекавши им: Идите у село против вас, и одмах ћете наћи привезану магарицу и магаре с њом; одвезите их и доведите ми. 3 И ако вам неко нешто каже, реците: „Господу су потребни; и одмах ће их послати. 4 Све се ово учини да се испуни оно што је рекао пророк говорећи: 5 Реците кћери Сионској: Ево, цар твој долази к теби, кротак, и седи на магарцу, и младунче, ждребе од магарца. 6 И одоше ученици и учинише како им је заповедио Исус, 7 И доведоше магарца и магаре, и обукоше им њихову одећу, и метну га на њих. 8 И врло велико мноштво је раширило своје хаљине на путу; други су секли гране са дрвећа и сламали их на путу. 9 А народ који је ишао испред и који је ишао за њим повикаше говорећи: Осана Сину Давидовом: Благословен који долази у име Господње; Осана на висини. 10 А када је дошао у Јерусалим, сав се град потресе говорећи: Ко је ово? 11 А народ рече: Ово је Исус, пророк из Назарета Галилејског.
14
Маттхев
35 И виноградари узеше његове слуге, и једног претукоше, другог убише, а другог каменоваше. 36 Опет је послао друге слуге више него први, и они су им учинили исто. 37 Али најзад је послао к њима свог сина, говорећи: „Поштоваће се мог сина. 38 Али кад су виноградари видели сина, рекли су међу собом: Ово је наследник; хајде, убијмо га и зграбимо наследство његово. 39 И ухватили су га и избацили из винограда и убили га. 40 Кад дође, дакле, господар винограда, шта ће учинити тим виноградарима? 41 Рекоше му: Он ће те зле људе несрећно уништити, и даће свој виноград другим виноградарима, који ће му дати плодове у своје време. 42 Рече им Исус: Зар никада нисте читали у писму: Камен који су зидари одбацили, он је постао глава угла: ово је Господње дело, и дивно је у нашим очима? 43 Зато вам кажем да ће се од вас одузети Царство Божије и даће се народу који доноси плодове његове. 44 И ко год падне на овај камен, биће разбијен; 45 А кад су првосвештеници и фарисеји чули његове приче, схватили су да он говори о њима. 46 Али када су хтели да ставе руке на њега, уплашили су се народа, јер су га сматрали за пророка.
16 И послаше к њему своје ученике са Иродијанима, говорећи: Учитељу, знамо да си истинит и истинито учиш путу Божијем, нити се бринеш ни за кога, јер не гледаш на личност људи. 17 Реци нам, дакле, шта мислиш? Да ли је дозвољено давати данак Цезару или не? 18 Али Исус опази њихову злоћу и рече: Зашто ме искушавате, лицемери? 19 Покажи ми новац од данак. И донели су му пени. 20 И рече им: Чији је ово лик и натпис? 21 Кажу му: Цезаров. Тада им рече: Предајте, дакле, ћесару оно што је ћесарово; а Богу оно што је Божије. 22 Чувши ове речи, зачудише се, оставише га и отидоше. 23 Истог дана приђоше му садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе га: 24 Говорећи: Учитељу, Мојсије рече: Ако човек умре без деце, његов брат ће се оженити његовом женом и подићи ће семе свом брату. 25 А с нама је било седморо браће: а први, кад се оженио женом, умро, и без потомства, остави жену своме брату. 26 Исто тако и други, и трећи, до седмог. 27 И најзад је умрла и жена. 28 Дакле, у васкрсењу чија ће она бити жена од седморице? јер су је сви имали. 29 Одговори Исус и рече им: Ви грешите, не познајући Свето писмо, ни силу Божију. 30 Јер се у васкрсењу нити се жене нити удају, него су као анђели Божији на небу. 31 А што се тиче васкрсења мртвих, зар нисте читали оно што вам је рекао Бог говорећи: 32 Ја сам Бог Аврамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Бог није Бог мртвих, већ живих. 33 А кад је народ то чуо, зачудио се његовом науком. 34 Али када су фарисеји чули да је ућуткао садукеје, окупили су се. 35 Тада га један од њих, који беше адвокат, упита, искушавајући га, говорећи: 36 Учитељу, која је велика заповест у закону? 37 Исус му рече: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мишљу својом. 38 Ово је прва и велика заповест. 39 И други је сличан њему: Љуби ближњега свога као самога себе. 40 На ове две заповести виси сав закон и пророци. 41 Док су се фарисеји окупљали, Исус их је упитао: 42 Говорећи: Шта мислите о Христу? чији је он син? Рекоше му: Син Давидов. 43 Рече им: Како га Давид духом назива Господом говорећи: 44 Господ рече моме Господу: Седи ми с десне стране, док твоје непријатеље не ставим под ноге твојим? 45 Ако га Давид назива Господом, како је он његов син? 46 И нико му није могао одговорити ни реч, нити се усудио било ко од тог дана па надаље да га пита више.
ГЛАВА 22 1 А Исус одговори и опет им рече параболама, и рече: 2 Царство небеско је попут неког цара, који је склопио брак за свог сина, 3 И посла своје слуге да позову позване на свадбу, али они нису хтели да дођу. 4 Опет је послао друге слуге говорећи: Реците позванима: Ево, припремио сам своју вечеру: моји волови и моји товљеници су заклани, и све је спремно: дођите на свадбу. 5 Али они су то омаловажавали и одлазили, један на своју фарму, други на своју робу. 6 А остатак је узео његове слуге, згражао им се и побио их. 7 Али када је цар чуо за то, разгневио се, и послао је своје војске, и уништио те убице, и спалио њихов град. 8 Тада рече својим слугама: Свадба је готова, али позвани нису били достојни. 9 Идите, дакле, на путеве, и које год нађете, позовите за брак. 10 Тако те слуге изиђоше на путеве и сабраше све које су нашле, и зле и добре; и свадба је била опремљена гостима. 11 И када је цар ушао да види госте, видео је тамо човека који није имао свадбену одећу. 12 А он му рече: Пријатељу, како си ушао овамо без свадбене хаљине? И остао је без речи. 13 Тада је цар рекао слугама: „Вежите му руке и ноге и одведите га и баците у таму спољашњу; биће плач и шкргут зуба. 14 Јер многи су позвани, али је мало изабраних. 15 Тада су фарисеји отишли и саветовали се како да га увуку у његов говор.
ГЛАВА 23 1 Тада Исус рече народу и својим ученицима: 2 Говорећи: Књижевници и фарисеји седе Мојсијевом месту:
15
на
Маттхев
3 Дакле, сви пазите и чините све што вам кажу; али не поступајте по делима њиховим, јер они говоре, а не чине. 4 Јер они вежу тешка и тешка бремена, и стављају их на рамена људима; али они сами неће да их једним прстом помере. 5 Али сва своја дела чине да би их људи видели: ширили су своје филактерије и повећавали рубове хаљине своје, 6 И волите горње просторије на гозбама и поглаваре у синагогама, 7 И поздрав на пијацама, и да се људи зову, Раби, Рабби. 8 Али немојте се звати Раби, јер један је ваш Господар, Христос; и сви сте браћа. 9 И никога не зовите својим оцем на земљи, јер је један ваш Отац који је на небесима. 10 Нити се не зовите господарима, јер један је ваш Господар, Христос. 11 Али онај који је највећи међу вама нека вам буде слуга. 12 И ко се узвиси, биће понижен; а ко се понизи, узвисиће се. 13 Али тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери! јер затварате Царство небеско пред људима, јер ви сами не улазите, нити дозвољавате онима који улазе да уђу. 14 Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери! јер ви прождирете куће удовица, и за претварање се дуго молите; зато ћете добити већу осуду. 15 Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери! јер ви обилазите море и копно да бисте направили једног прозелита, а када он буде створен, чините га двоструко више дететом пакла од себе. 16 Тешко вама, слепи водичи, који говорите: Ко се куне храмом, то је ништа; а ко се закуне храмским златом, дужник је! 17 Ви, будале и слепи, јер да ли је веће злато или храм који посвећује злато? 18 И: Ко се закуне олтаром, то је ништа; али ко се закуне даром који је на њему, крив је. 19 Безумни и слепи, јер да ли је већи дар или олтар који дар посвећује? 20 Ко се, дакле, закуне олтаром, куне се њиме и свим стварима на њему. 21 И ко се куне храмом, куне се њиме и оним који у њему пребива. 22 А ко се куне небом, куне се престолом Божјим и Оним који седи на њему. 23 Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери! јер плаћате десетину од нане, аниса и кима, а изоставили сте најважније ствари закона, суд, милост и веру: ово је требало да чините, а не да остављате оно друго нечињено. 24 Ви слепи водичи, који хватате комарца и гутате камилу. 25 Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери! јер чистите спољашњу чашу и тањир, а изнутра су пуни изнуде и претераности. 26 Фарисеју слепи, очисти најпре оно што је у чаши и тањиру, да и споља буду чисти.
27 Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери! јер сте као побељени гробови, који споља изгледају лепо, а изнутра су пуни костију мртвих и сваке нечистоће. 28 Тако и ви споља изгледате људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња. 29 Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери! јер градите гробове пророцима, и украшавате гробове праведника, 30 И реци: Да смо били у данима наших отаца, не бисмо били учесници с њима у крви пророка. 31 Зато будите сами себи сведоци да сте деца оних који су убили пророке. 32 Напуните, дакле, меру својих отаца. 33 Ви змије, род змије, како можете избећи проклетство пакла? 34 Зато, ево, шаљем вам пророке, и мудраце и књижевнике; и неке ћете од њих бичевати у својим синагогама и прогонити их од града до града. 35 Да дође на вас сва праведна крв проливена на земљи, од крви праведног Авеља до крви Захарије, сина Варахијиног, кога сте убили између храма и олтара. 36 Заиста вам кажем: Све ће ово доћи на овај нараштај. 37 О Јерусалиме, Јерусалиме, ти који убијаш пророке и каменујеш оне који су ти послани, колико пута бих сабрао децу твоју, као што кокошка скупља своје пилиће под своја крила, а ви не бисте! 38 Гле, остављена вам је пуста кућа. 39 Јер вам кажем: Нећете ме видети од сада, док не кажете: Благословен који долази у име Господње. ГЛАВА 24 1 И изиђе Исус и изиђе из храма, а ученици његови дођоше к њему да му покажу грађевине храма. 2 А Исус им рече: Не видите ли све ово? Заиста вам кажем: Овде неће остати камен на камену, који неће бити оборен. 3 И док је седео на Маслинској гори, приступише му ученици насамо говорећи: Реци нам, када ће то бити? и шта ће бити знак твога доласка и свршетка света? 4 А Исус одговори и рече им: Чувајте се да вас нико не превари. 5 Јер ће многи доћи у моје име говорећи: Ја сам Христос; и превариће многе. 6 И чућете за ратове и гласине о ратовима; гледајте да се не узнемиравате, јер све ово мора да се догоди, али још није крај. 7 Јер ће народ устати на народ, и краљевство на краљевство, и биће глади, пошасти и земљотреса на разним местима. 8 Све су то почетак жалости. 9 Тада ће вас предати на муке, и убиће вас, и сви ће вас народи омрзнути због имена мог. 10 И тада ће се многи саблазнити, и издаће једни друге, и мрзеће једни друге. 11 И многи ће лажни пророци устати и многе ће преварити. 12 И пошто ће се безакоње умножити, љубав многих ће се охладити. 13 Али ко издржи до краја, тај ће се спасти.
16
Маттхев
14 И ово јеванђеље о краљевству биће проповедано по целом свету за сведочанство свим народима; и тада ће доћи крај. 15 Када дакле видите да гнусоба пустоши, о којој говори пророк Данило, стоји на светом месту, (ко чита, нека разуме:) 16 Онда нека беже у планине они који су у Јудеји. 17 Ко је на крову, нека не силази да изнесе нешто из своје куће. 18 Ни онај који је у пољу нека се не враћа да узме своју одећу. 19 И тешко трудницама и онима који доје у те дане! 20 Али молите се да ваше бекство не буде зими, ни у суботу; 21 Јер ће тада бити невоља велика, какве није било од постанка света до овога времена, нити ће је бити. 22 И ако се ти дани не скрате, не би се тело спасло, него ће се због изабраних скратити ти дани. 23 Онда ако вам неко каже: Ево, овде је Христос или тамо; не верујте. 24 Јер ће устати лажни Христови и лажни пророци, и показаће велика знамења и чуда; тако да ће, ако је могуће, преварити и саме изабране. 25 Гле, већ сам вам рекао. 26 Зато ако вам кажу: Гле, он је у пустињи; не излази: гле, он је у тајним одајама; не верујте. 27 Јер као што муња излази са истока и сија чак до запада; тако ће бити и долазак Сина човечијег. 28 Јер где год да је леш, тамо ће се и орлови сакупити. 29 Одмах после невоље тих дана сунце ће се помрачити, и месец неће дати своју светлост, и звезде ће пасти с неба, и силе ће се небеске уздрмати. 30 И тада ће се појавити знак Сина Човечијег на небу, и тада ће заплакати сва племена земаљска, и видеће Сина Човечијег где долази на облацима небеским са силом и великом славом. 31 И послаће своје анђеле са јаким звуком трубе, и они ће сабрати његове изабране са четири ветра, од једног краја неба до другог. 32 Сада научите параболу о смокви; Кад његова грана још омекша и пушта лишће, знате да је лето близу. 33 Тако и ви, када видите све ово, знајте да је близу, чак и на вратима. 34 Заиста вам кажем, овај нараштај неће проћи док се све ово не испуни. 35 Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи. 36 Али о том дану и часу нико не зна, ни анђели небески, него само Отац мој. 37 Али као што су били Нојеви дани, тако ће бити и долазак Сина човечијег. 38 Јер као што су у дане пре потопа јели и пили, женили се и удавали, све до дана кад Ноје уђе у ковчег, 39 И није знао док није дошао потоп и све их однео; тако ће бити и долазак Сина човечијег. 40 Тада ће двоје бити у пољу; један ће се узети, а други оставити. 41 Две жене ће млети у млину; један ће се узети, а други оставити. 42 Пазите, дакле, јер не знате у који ће час доћи ваш Господ.
43 Али ово знајте, да је господар куће знао у коју ће стражу доћи лопов, бдио би и не би допустио да му се кућа разбије. 44 Зато и ви будите спремни, јер у час у који не мислите доћи ће Син човечји. 45 Ко је, дакле, верни и мудри слуга, кога је његов господар поставио за владара над својим домом, да им даје храну у право време? 46 Блажен је онај слуга, кога ће господар његов кад дође наћи да тако чини. 47 Заиста вам кажем, да ће га поставити за господара над свим својим добрима. 48 Али ако тај зли слуга каже у свом срцу: Мој господар одлаже свој долазак; 49 И почеће да туче своје другове, и да једе и пије са пијанима; 50 Господар тог слуге доћи ће у дан када га не буде тражио, и у час за који не зна, 51 И распарчиће га, и одредиће му његов део са лицемерима: биће плач и шкргут зуба. ГЛАВА 25 1 Тада ће се краљевство небеско упоредити са десет девојака које су узеле своје светиљке и изашле у сусрет женику. 2 И петоро њих је било мудрих, а петорица лудих. 3 Они који бејаху узеше светиљке своје, и не понеше уља са собом. 4 Али мудри су узели уље у својим судовима са својим светиљкама. 5 Док је младожења чекао, сви су задремали и заспали. 6 А у поноћ се зачуо повик: Ево, женик долази; изађите му у сусрет. 7 Тада устадоше све те девице и дотераше светиљке своје. 8 А луди рекоше мудрима: „Дајте нам од свог уља; јер су се светиљке наше угасиле. 9 Али мудри одговорише говорећи: Није тако; да не буде доста нама и вама; него радије идите код оних који продају и купујте себи. 10 И док су отишли да купе, дошао је младожења; и они који су били спремни уђоше с њим на свадбу; и врата се затворише. 11 После дођоше и друге девојке говорећи: Господе, Господе, отвори нам. 12 Али он одговори и рече: Заиста вам кажем, не познајем вас. 13 Пазите дакле, јер не знате ни дан ни час у који долази Син човечји. 14 Јер је краљевство небеско као човек који путује у далеку земљу, који је позвао своје слуге и предао им своја добра. 15 И једном даде пет таланата, другом два, а трећем један; сваком човеку према његовим способностима; и одмах крену на пут. 16 Онда је онај који је примио пет таланата отишао и трговао истим, и направио им других пет таланата. 17 И исто тако онај који је добио два, добио је и друга два. 18 Али онај који је добио један оде и закопа земљу, и сакри новац свог господара.
17
Маттхев
19 После дуго времена долази господар тих слугу и обрачунава се с њима. 20 И тако дође онај који је примио пет таланата и донесе других пет таланата говорећи: Господе, дао си ми пет таланата; ево, стекао сам поред њих још пет таланата. 21 Његов господар му рече: Браво, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многима ћу те поставити; уђи у радост свог господара. 22 Приђе и онај који је примио два таланта и рече: Господе, дао си ми два таланта; ево, стекао сам још два талента поред њих. 23 Господар му рече: Добро, добри и верни слуго; у малом си био веран, над многима ћу те поставити: уђи у радост господара свога. 24 Тада приступи онај који је примио један талант и рече: Господе, знао сам те да си тврд човек, жањеш где ниси посејао, и сакупљаш где ниси разасуо. 25 И уплашио сам се и отишао и сакрио твој таленат у земљу; 26 Његов господар одговори и рече му: Ти зли и лењиви слуго, знао си да жањем где нисам посејао, и да сакупљам где нисам разасуо. 27 Требао си, дакле, да даш мој новац у мењаче, а онда сам ја, кад сам дошао, добио свој уз камату. 28 Узмите дакле од њега таленат и дајте га ономе ко има десет таланата. 29 Јер свакоме ко има даће се и имаће у изобиљу, а ономе ко нема одузеће се и оно што има. 30 И баците неисплативог слугу у таму спољашњу: тамо ће бити плач и шкргут зуба. 31 Кад дође Син Човечији у слави својој, и сви свети анђели с њим, тада ће сести на престо славе своје. 32 И пред њим ће се сабрати сви народи, и одвојиће их један од другог, као што пастир дели овце своје од јараца. 33 И поставиће овце на своју десну руку, а козе на леву. 34 Тада ће цар рећи њима с десне стране: Дођите, благословени Оца мога, наследите краљевство које вам је припремљено од постања света. 35 Јер огладнех, и дадосте ми меса, ожеднех, и напојисте ме, бејах странац, и примисте ме. 36 Го, и обукли сте ме, био сам болестан, и посетили сте ме, био сам у тамници, и дошли сте к мени. 37 Тада ће му праведници одговорити говорећи: Господе, кад смо те видели гладног и нахранили те? или жедан, и напоји те? 38 Када смо те видели странца и примили те? или наг, и обукао те? 39 Или када смо те видели болесног или у тамници, и дошли к теби? 40 А цар ће одговорити и рећи им: Заиста вам кажем, пошто сте то учинили једном од ове моје најмање браће, мени сте учинили. 41 Тада ће рећи и онима с леве стране: Идите од мене, проклети, у огањ вечни, припремљен ђаволу и анђелима његовим. 42 Јер огладнех, и не дадосте ми јела; жедан сам био, а нисте ме напојили. 43 Био сам странац, и нисте ме примили: наг, и нисте ме обукли, болестан и у тамници, и нисте ме посетили.
44 Тада ће му и они одговорити говорећи: Господе, кад те видесмо гладног, или жедног, или странца, или голог, или болесног, или у тамници, и нисмо ти служили? 45 Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем, пошто нисте учинили једном од ових најмањих, нисте ни мени учинили. 46 И ови ће отићи у вечну казну, а праведници у живот вечни. ГЛАВА 26 1 И догоди се, када је Исус завршио све ове речи, рекао је својим ученицима: 2 Ви знате да је после два дана празник Пасхе и да је Син човечији предан да буде распет. 3 Тада су првосвештеници, књижевници и старешине народа сабрали у двор првосвештеника који се звао Кајафа, 4 И саветоваше се да лукаво ухвате Исуса и убију га. 5 Али они рекоше: Не на дан празника, да не буде узбуне у народу. 6 А кад је Исус био у Витанији, у кући Симона губавог, 7 Пришла му је жена која је имала алабастерну кутију веома скупоцене помасти, и излила му је на главу док је седео за јелом. 8 Али када су његови ученици то видели, били су огорчени говорећи: Чему је ово расипање? 9 Јер би се ово помало могло за скупо продати и дати сиромасима. 10 Када је Исус то схватио, рекао им је: Зашто узнемиравате жену? јер је учинила добро дело на мени. 11 Јер сиромахе имате увек са собом; али мене нисте увек имали. 12 Јер тиме што је излила ову маст на моје тело, учинила је то за моју сахрану. 13 Заиста вам кажем, где год буде проповедано ово јеванђеље по целом свету, биће речено и ово што је ова жена учинила за њен спомен. 14 Тада је један од дванаесторице, зван Јуда Искариотски, отишао првосвештеничким главама, 15 И рече им: Шта ћете ми дати, а ја ћу вам га предати? И склопише с њим завет за тридесет сребрника. 16 И од тада је тражио прилику да га изда. 17 А првог дана празника бесквасних хлебова приступише ученици Исусу говорећи му: Где хоћеш да ти припремимо Пасху? 18 И рече: „ Идите у град код таквог човека и реците му: Учитељ каже: „Моје време је близу; Ја ћу прославити Пасху у дому твом са својим ученицима. 19 И ученици су учинили како им је Исус одредио; и припремише Пасху. 20 А кад је дошло вече, он седе са дванаесторицом. 21 И док су јели, он рече: Заиста вам кажем да ће ме један од вас издати. 22 И они су били веома ожалошћени и почеше сваки од њих да му говоре: Господе, јесам ли ја? 23 А он одговори и рече: Ко умочи руку са мном у посуду, тај ће ме издати. 24 Син човечји иде као што је писано о њему, али тешко оном човеку који издаје Сина човечијег! било је добро за тог човека да се није родио.
18
Маттхев
25 Тада Јуда, који га је издао, одговори и рече: Учитељу, јесам ли ја? Он му рече: Ти си рекао. 26 И док су јели, Исус узе хлеб, благослови га, преломи га и даде ученицима и рече: Узмите, једите; ово је моје тело. 27 И узе чашу, захвали и даде им је говорећи: Пијте сви из ње; 28 Јер ово је крв моја Новога завета, која се за многе пролива ради опроштења грехова. 29 Али ја вам кажем, нећу од сада пити од овог плода винове лозе до оног дана када га будем пио с вама новим у царству Оца свога. 30 И кад су отпевали химну, изиђоше на гору Маслинску. 31 Тада им рече Исус: Сви ћете се саблазнити због мене ове ноћи, јер је писано: Поразићу пастира, и овце из стада ће се расејати. 32 Али пошто васкрснем, ићи ћу испред вас у Галилеју. 33 Петар одговори и рече му: Ако ће се сви саблазнити због тебе, ја се никада нећу саблазнити. 34 Исус му рече: Заиста ти кажем да ћеш ме се ове ноћи, пре него што запева петао, трипут одрећи. 35 Петар му рече: „Ако и умрем с тобом, нећу те се одрећи. Исто су рекли и сви ученици. 36 Тада долази Исус с њима на место које се зове Гетсиманија и каже ученицима: Седите овде док ја одем и помолим се тамо. 37 И узе са собом Петра и два Зеведејева сина, и поче да буде тужан и веома тежак. 38 Тада им рече: Тужна је душа моја до смрти; останите овде и бдите са мном. 39 И оде мало даље, паде ничице и помоли се говорећи: Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша, али не како ја хоћу, него како ти хоћеш. 40 И дође ученицима, и нађе их како спавају, и рече Петру: Шта, нисте могли један час бдети са мном? 41 Бдијте и молите се да не паднете у искушење: дух је вољан, а тело је слабо. 42 Опет је отишао други пут и молио се говорећи: Оче мој, ако ме ова чаша не прође, ако је не пијем, нека буде воља твоја. 43 И дошао је и опет их нашао како спавају, јер су им очи биле тешке. 44 И остави их, и опет оде, и помоли се трећи пут говорећи исте речи. 45 Тада долази ученицима својим и каже им: Спавајте сада и одморите се; гле, приближио се час, и Син Човечији бива предан у руке грешницима. 46 Устани, хајде да идемо, гле, близу је онај који ме издаје. 47 И док је он још говорио, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, а с њим велики народ с мачевима и моткама, од првосвештеника и старешина народних. 48 А онај који га је издао даде им знак говорећи: Кога да пољубим, то је он; 49 И одмах приступи Исусу и рече: Здраво, учитељу! и пољубила га. 50 А Исус му рече: Пријатељу, зашто си дошао? Тада приђоше, метнуше руке на Исуса и узеше га. 51 И гле, један од оних који су били с Исусом пружи руку, извуче мач, удари слугу првосвештеника и одсече му ухо.
52 Тада му Исус рече: Подигни свој мач на његово место; 53 Мислиш ли да се сада не могу молити свом Оцу, и да ће ми одмах дати више од дванаест легија анђела? 54 Али како ће се онда испунити Света писма, да тако мора бити? 55 У исти час рече Исус народу: Да ли сте изашли као на лопова са мачевима и моткама да ме ухватите? Сваки дан сам седео с вама поучавајући у храму, и нисте ме ухватили. 56 Али све је ово учињено да се испуне пророчка писма. Тада су га сви ученици оставили и побегли. 57 И они који су ухватили Исуса одведоше га до Кајафе, првосвештеника, где су се окупили књижевници и старешине. 58 Али Петар пође за њим издалека до првосвештеничког двора, и уђе и седе са слугама да види крај. 59 А првосвештеници, старешине и сав савет тражили су лажно сведочење против Исуса, да га убију; 60 Али не нађоше: да, иако су долазили многи лажни сведоци, нису нашли ниједног. Најзад су дошла два лажна сведока, 61 И рече: Овај рече: Могу да разоришем храм Божији и да га саградим за три дана. 62 И првосвештеник устаде и рече му: Зар ништа не одговараш? шта је то што ови сведоче против тебе? 63 Али Исус је ћутао. А првосвештеник одговори и рече му: Заклињем те Богом живим да нам кажеш да ли си ти Христос, Син Божији. 64 Рече му Исус: Ти си рекао; ипак вам кажем: Од сада ћете видети Сина човечијег где седи с десне стране силе и долази на облацима небеским. 65 Тада првосвештеник раздера хаљине своје говорећи: Он је хулио; шта нам још треба од сведока? гле, сада сте чули његову хулу. 66 Шта мислите? Они одговорише и рекоше: Он је крив за смрт. 67 Тада су му пљували у лице и ударали га; а други су га ударали длановима, 68 Говорећи: Пророкуј нам, Христе, ко је онај који те је ударио? 69 А Петар седе напољу у палати, и приђе му девојка говорећи: И ти си био са Исусом Галилејцем. 70 Али он се одрекао пред свима, говорећи: Не знам шта говориш. 71 И када је изашао у трем, видела га је друга слушкиња и рекла онима који су били тамо: И овај је био са Исусом из Назарета. 72 И опет се одрекао уз заклетву: Не познајем човека. 73 А после неког времена приступише му они који стајаху и рекоше Петру: Заиста си и ти један од њих; јер те говор твој одаје. 74 Тада је почео да псује и псује говорећи: Не познајем човека. И одмах петао запева. 75 И Петар се сети Исусове речи која му рече: Пре него што запева петао, трипут ћеш ме се одрећи. И изиђе, и горко заплака.
19
Маттхев
ГЛАВА 27
28 И свукоше га и обукоше му гримизну хаљину. 29. И сплевши венац од трња, метну му је на главу и трску у десну руку, и прегну колена пред њим, и ругаху му се говорећи: Здраво Царе јудејски! 30 И пљуну на њега и узеше трску и ударише га по глави. 31 И пошто су му се наругали, скинули су с њега хаљину, обукли његову сопствену одећу на њега, и одвели га да га разапну. 32 И кад су изашли, нађоше човека из Кирене, по имену Симон; њега су приморали да носи крст. 33 И кад дођоше на место звано Голгота, што ће рећи, на место лобање, 34 Дали су му да пије сирће помешано са жучи; 35 И разапеше га, и раздвојише хаљине његове, бацивши жреб, да се испуни што је речено по пророку: Разделили су хаљине моје међу собом, и о мојој хаљини бацили су жреб. 36 И седећи су га тамо посматрали; 37 И постави над његовом главом своју оптужбу написану: ОВО ЈЕ ИСУС, ЦАР ЈЕВРЕЈСКИ. 38 Тада су с њим била разапета два разбојника, један с десне, а други с леве стране. 39 А они који су пролазили су га грдили, машући главама, 40 И говорећи: Ти који рушиш храм и сазидаш га за три дана, спаси себе. Ако си Син Божији, сиђи са крста. 41 Исто тако и првосвештеници, ругајући му се, са књижевницима и старешинама, рекоше: 42 Спасао је друге; себе не може спасити. Ако је он краљ Израиљев, нека сада сиђе са крста, и ми ћемо му веровати. 43 Уздао се у Бога; нека га сада избави, ако хоће, јер рече: ја сам Син Божији. 44 И разбојници, који бијаху с њим разапети, бацише му то у зубе. 45 А од шестог часа наста тама по свој земљи до деветог часа. 46 А око деветог часа Исус повика из свег гласа говорећи: Или, Или, лама савахтани? што ће рећи: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио? 47 Неки од оних који су тамо стајали, чувши то, рекоше: Овај човек зове Илију. 48 И одмах је један од њих отрчао, узео сунђер и напунио је сирћетом, и ставио је на трску, и дао му да пије. 49 Остали су рекли: Хајде да видимо да ли ће Илија доћи да га спасе. 50 Исус, када је поново завапио из свег гласа, издао је дух. 51 И гле, завеса храма се раздера на двоје од врха до дна; и земља се затресе, и стене се распу; 52 И отворише се гробови; и многа тела светих који уснуше устадоше, 53 И изишавши из гробова по васкрсењу свога, уђоше у свети град и показаше се многима. 54 А кад стотник и они који беху с њим, гледајући Исуса, видеше земљотрес и оно што се учини, уплашише се веома говорећи: Заиста, ово беше Син Божији. 55 И тамо су гледале многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје служећи му.
1 Када је дошло јутро, сви првосвештеници и старешине народа саветоваше се против Исуса да га убију: 2 И када су га везали, одвели су га и предали намеснику Понтију Пилату. 3 Тада Јуда, који га је издао, видевши да је осуђен, покаја се и врати тридесет сребрника првосвештеничким и старешинама, 4 Рекавши: згрешио сам што сам издао крв невину. А они рекоше: шта је то нама? види се на томе. 5 И бацио је сребрнике у храм, и отишао, отишао и обесио се. 6 А првосвештеници узеше сребрнике и рекоше: Није дозвољено стављати их у ризницу, јер је то цена крви. 7 И они се посаветоваше и купише њима грнчарево поље да у њему сахрањују странце. 8 Због тога се то поље звало Поље крви до данас. 9 Тада се испуни оно што је рекао пророк Јеремије говорећи: И узеше тридесет сребрника, цену онога који је вредео, кога су ценили синови Израиљеви; 10 И дао их за грнчарску њиву, како ми је Господ одредио. 11 И Исус стаде пред намесника, а намесник га упита говорећи: Јеси ли ти краљ јудејски? А Исус му рече: Ти кажеш. 12 А кад су га првосвештеници и старешине оптужили, није ништа одговорио. 13 Тада му Пилат рече: Зар не чујеш колико ствари сведоче против тебе? 14 А он му није одговорио ни на једну реч; тако да се гувернер веома зачудио. 15 На том празнику гувернер је имао обичај да пусти народу заробљеника, кога би они желели. 16 И тада су имали једног познатог затвореника по имену Варава. 17 Зато кад су се окупили, Пилат им рече: Кога желите да вам пустим? Варава или Исус који се зове Христос? 18 Јер је знао да су га из зависти избавили. 19 Када је сео на судску столицу, његова жена посла му говорећи: „Немој ништа с тим праведним човеком, јер сам данас много претрпео у сну због њега. 20 Али првосвештеници и старешине убедише народ да замоле Вараву и погубе Исуса. 21 Намесник је одговорио и рекао им: Кога од њих двојице желите да вам пустим? Рекли су: Варава. 22 Пилат им рече: Шта ћу онда с Исусом који се зове Христос? Сви му говоре: нека буде распет. 23 А намесник рече: „Шта, какво је зло учинио? Али они све више викаху говорећи: нека буде распет. 24 Када је Пилат видео да ништа не може да победи, него да је настао метеж, узе воду и опере руке пред народом говорећи: Ја сам невин у крви овог праведника; 25 Тада одговори сав народ и рече: крв његова на нас и на нашу децу. 26 Тада им је пустио Вараву, и бичевао Исуса, предао га је да буде разапет. 27 Тада су управитељи војници одвели Исуса у заједничку дворану и окупили к њему целу чету војника.
20
Маттхев
56 Међу којима је била Марија Магдалина, и Марија, мајка Јакова и Јосија, и мајка Зеведејеве деце. 57 Кад је дошло вече, дође један богат човек из Ариматеје, по имену Јосиф, који је и сам био Исусов ученик. 58 Отишао је Пилату и измолио тело Исусово. Тада Пилат заповеди да се тело преда. 59 И када је Јосиф узео тело, умотао га је у чисту платнену тканину, 60 И положи га у своју нову гробницу, коју је исклесао у стени, и одваља велики камен до врата гроба, и оде. 61 И ту је била Марија Магдалена и друга Марија, седели су наспрам гроба. 62 А сутрадан, који је уследио за даном припреме, првосвештеници и фарисеји дођоше заједно к Пилату, 63 Говорећи: Господине, сећамо се да је онај варалица још за живота рекао: После три дана ја ћу васкрснути. 64 Зато заповеди да се гроб чува до трећег дана, да не дођу његови ученици ноћу, да га украду и не кажу народу: Васкрсе из мртвих; тако ће последња грешка бити гора од прве. 65 Пилат им рече: Имате стражу; идите, уверите се колико можете. 66 Тако су отишли, и утврдили гроб, запечативши камен и поставили стражу.
17 И кад га видеше, поклонише му се, али неки посумњаше. 18 И приступи Исус и рече им говорећи: Даде ми се сва власт на небу и на земљи. 19 Идите дакле и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа. 20 Учећи их да држе све што сам вам заповедио, и ево, ја сам с вама у све дане до свршетка света. Амин.
ГЛАВА 28 1 На крају суботе, када је почело да зора према првом дану седмице, дођоше Марија Магдалена и друга Марија да виде гроб. 2 И гле, наста земљотрес велики, јер анђео Господњи сиђе с неба, дође, одвали камен од врата и седе на њега. 3 Лице му беше као муња, а хаљине беле као снег. 4 И од страха од њега, чувари су се потресли и постали као мртви људи. 5 А анђео одговори и рече женама: Не бојте се, јер знам да тражите Исуса распетог. 6 Он није овде, јер је васкрсао, као што је рекао. Дођите да видите место где је лежао Господ. 7 И идите брзо и реците његовим ученицима да је васкрсао из мртвих; и гле, он иде испред вас у Галилеју; тамо ћете га видети: ево, рекох вам. 8 И брзо су отишли од гроба са страхом и великом радошћу; и потрча да саопшти својим ученицима. 9 И док су отишли да јаве његовим ученицима, гле, Исус их срете говорећи: Поздрав! И приђоше и држаше га за ноге и поклонише му се. 10 Тада им Исус рече: Не бојте се, идите и јавите мојој браћи да иду у Галилеју и тамо ће ме видети. 11 А кад су ишли, гле, неки од страже уђоше у град и показаше првосвештеницима све што се учини. 12 И када се сабраше са старешинама и посаветоваше се, дадоше велики новац војницима, 13 Говорећи: Реците, Његови ученици су дошли ноћу и украли га док смо ми спавали. 14 А ако ово дође до гувернерових ушију, ми ћемо га убедити и обезбедити вас. 15 Тако су узели новац и урадили како су били научени; и ова изрека се преноси међу Јеврејима све до данас. 16 Тада једанаесторица ученика отиђоше у Галилеју, на гору где им је Исус одредио.
21
Јеванђеље по Марку
26 И кад га је нечисти дух растргао и повика из свег гласа, изиђе из њега. 27 И сви су се зачудили, тако да су се питали међу собом говорећи: Шта је ово? каква је ово нова доктрина? јер са влашћу заповеда чак и нечистим духовима, и они му се покоравају. 28 И одмах се његова слава проширила по целој области око Галилеје. 29 И одмах, изишавши из синагоге, уђоше у кућу Симона и Андреја са Јаковом и Јованом. 30 Али мајка Симонове жене лежаше болесна од грознице, и одмах му причају о њој. 31 И приђе, ухвати је за руку и подиже је; и одмах је остави грозница, и она им служи. 32 А увече, када је сунце зашло, довели су к њему све болесне и опседнуте ђаволима. 33 И сав град се скупио на вратима. 34 И он исцели многе болеснике од разних болести, и изгони многе ђаволе; и не даде ђаволима да говоре, јер су га познавали. 35 А ујутру, устајући много пре дана, изиђе и отиде на самотно место, и тамо се помоли. 36 А Симон и они који су били с њим пођоше за њим. 37 И кад га нађоше, рекоше му: Сви те траже. 38 А он им рече: Хајдемо у следеће градове да и тамо проповедам, јер сам зато изашао. 39 И проповедаше у њиховим синагогама по целој Галилеји, и изгонише ђаволе. 40 И дође к њему губавац, молећи га и клечећи пред њим и говорећи му: Ако хоћеш, можеш ме очистити. 41 И Исус, сажаљен, пружи руку, дотакне га се и рече му: Хоћу; буди чист. 42 И чим је то проговорио, губа је одмах отишла од њега, и он се очистио. 43 И он га строго заповеди и одмах га отпусти; 44 И рече му: Гледај да никоме ништа не говориш, него иди, покажи се свештенику и принеси за своје очишћење оно што је Мојсије заповедио, за сведочанство њима. 45 Али он изиђе, и поче то много објављивати, и распламсати ту ствар, тако да Исус више није могао отворено ући у град, него је био споља на пустим местима; и долазили су к њему са свих страна.
ГЛАВА 1 1 Почетак јеванђеља Исуса Христа, Сина Божијег; 2 Као што је написано у пророцима: Ево, ја шаљем свог гласника пред лицем твојим, који ће припремити твој пут пред тобом. 3 Глас онога који виче у пустињи: Припремите пут Господњи, поравните му стазе. 4 Јован је крстио у пустињи и проповедао крштење покајања за опроштење грехова. 5 И изиђоше к њему сва јудејска земља и они из Јерусалима, и сви се крстише од њега у реци Јордану, признајући своје грехе. 6 И Јован беше обучен у камиљу длаку и са појасом од коже око бокова својих; и јео је скакавце и дивљи мед; 7 И проповедаше говорећи: За мном долази моћнији од мене коме нисам достојан да се сагнем и одвежем ремен ципела. 8 Заиста сам вас крстио водом, али он ће вас крстити Духом Светим. 9 И догоди се тих дана да Исус дође из Назарета Галилејског и крсти се од Јована у Јордану. 10 И одмах изишавши из воде, угледа небеса отворена, и Духа као голуб силази на њега. 11 И дође глас с неба говорећи: Ти си Син мој љубљени, који је по мојој вољи. 12 И одмах га Дух отера у пустињу. 13 И био је тамо у пустињи четрдесет дана, искушаван од Сатане; и беше са дивљим зверима; и анђели су му служили. 14 А пошто је Јован стављен у тамницу, Исус дође у Галилеју, проповедајући јеванђеље о царству Божјем, 15 И говорећи: Испунило се време и приближило се Царство Божије: покајте се и верујте јеванђељу. 16 И док је ходао поред мора Галилејског, видео је Симона и његовог брата Андрију како бацају мрежу у море, јер су били рибари. 17 А Исус им рече: Пођите за мном и учинићу да постанете ловци људи. 18 И одмах су оставили своје мреже и пошли за њим. 19 И када је отишао мало даље одатле, видео је Јакова Зеведејевог сина и Јована његовог брата, који су такође били у лађи како поправљају своје мреже. 20 И одмах их је позвао, и они су оставили свог оца Зеведеја у лађи са најамницима и пошли за њим. 21 И отишли су у Капернаум; и одмах у суботу уђе у синагогу и поучаваше. 22 И били су запањени његовом науком, јер их је поучавао као онај који има власт, а не као књижевници. 23 И беше у њиховој синагоги човек с нечистим духом; и повикао је, 24 Говорећи: Пустите нас; шта ми имамо с тобом, Исусе Назарећанине? јеси ли дошао да нас уништиш? Знам те ко си, Светац Божији. 25 А Исус га запрети говорећи: Ћути и изађи из њега.
ГЛАВА 2 1 И опет уђе у Капернаум после неколико дана; и зачуло се да је у кући. 2 И одмах се окупише многи, тако да није било места да их приме, не, ни око врата, и он им проповеда реч. 3 И дођоше к њему носећи једног узетог, којег су носила четворица. 4 А кад му не могоше прићи за новинаре, открише кров на коме је он био; и кад га разбише, спустише постељу у којој је лежао узет. 5 Када је Исус видео њихову веру, рекао је узетоме: Сине, опраштају ти се греси твоји. 6 Али тамо су седели неки од књижевника и расуђивали у срцима својим, 7 Зашто овај човек тако говори хуле? ко може да опрости грехе осим само Бога?
22
Јеванђеље по Марку
8 И одмах када је Исус у свом духу схватио да они тако размишљају у себи, рече им: Зашто ово размишљате у својим срцима? 9 Да ли је лакше рећи парализу: опроштени су ти греси твоји; или рећи: Устани, узми постељу своју и ходај? 10 Али да знате да Син Човечији има власт на земљи да опрашта грехе, (каже узетоме,) 11 Кажем ти: Устани, узми своју постељу и иди у своју кућу. 12 И одмах устаде, узе постељу и изиђе испред свих; тако да су се сви задивили, и славили Бога говорећи: Никада то нисмо видели на овај начин. 13 И опет је изашао поред мора; и сав народ је прибегао к њему, и он их је поучавао. 14 И док је пролазио, видео је Левија, Алфејевог сина како седи на царини, и рекао му је: Пођи за мном. И устаде и пође за њим. 15 И догоди се да, док је Исус седео за трпезом у својој кући, седели су и многи цариници и грешници заједно са Исусом и његовим ученицима; јер их је било много, и они су ишли за њим. 16 А кад га књижевници и фарисеји видеше да једе са цариницима и грешницима, рекоше ученицима његовим: Како то да једе и пије са цариницима и грешницима? 17 Кад је Исус то чуо, рече им: Не требају они здрави, него они који су болесни: Нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике на покајање. 18 И ученици Јованови и фарисеји су постили, и дођу и рекоше му: Зашто ученици Јованови и фарисеји посте, а твоји не посте? 19 А Исус им рече: Могу ли деца свадбене собе постити док је младожења с њима? докле год имају младожења са собом не могу постити. 20 Али доћи ће дани када ће им женик бити узет, и тада ће постити у те дане. 21 Нико не пришије ни комад новог платна на стару хаљину: иначе нови комад који га је испунио одузима од старог, и цепа је још већа. 22 И нико не улива ново вино у старе меше: иначе ново вино попуца боце, и вино се пролије, и боце ће се покварити; 23 И догоди се да је у суботу прошао кроз житна поља; а ученици његови почеше, идући, да чупају класове. 24 А фарисеји му рекоше: Гле, зашто у суботу раде оно што није дозвољено? 25 А он им рече: Зар никада нисте читали шта је Давид урадио, кад је имао потребу и био гладан, он и они који су били с њим? 26 Како је ушао у дом Божији у дане првосвештеника Авијатара и јео хлебове који се не смеју јести осим свештеницима, и давао је и онима који су били с њим? 27 И рече им: Субота је створена за човека, а не човек за суботу. 28 Зато је Син човечји господар и суботе.
3 И рече човеку који је имао осушену руку: Изађи. 4 И рече им: Да ли је дозвољено суботом чинити добро или чинити зло? спасити живот, или убити? Али они су ћутали. 5 И кад их је са гневом погледао около, ожалошћен због тврдоће њихових срца, рече човеку: Пружи руку своју. И испружи га, и рука му оздрави као друга. 6 И изиђоше фарисеји, и одмах се посаветоваше са Иродовцима против њега, како да га униште. 7 Али Исус се повуче са својим ученицима на море; 8 И из Јерусалима, и из Идумеје, и са оне стране Јордана; а они око Тира и Сидона, велики народ, чувши каква је велика дела учинио, дође к њему. 9 И рече својим ученицима да га чека мала лађа због мноштва, да га не стисну. 10 Јер многе је исцелио; до те мере да су га притискали да га се дотакну као многи који су имали куге. 11 И нечисти духови, кад га видеше, падоше пред њим и повикаше говорећи: Ти си Син Божији. 12 А он им је строго заповедио да га не објављују. 13 И попе се на гору, и дозива кога хоће, и они дођоше к њему. 14 И одреди дванаесторицу да буду с њим и да их пошаље да проповедају, 15 И да има моћ да исцељује болести и да изгони ђаволе; 16 А Симон је назвао Петар; 17 И Јаков, син Зеведејев, и Јован Јаковљев брат; и прозва их Боанергес, што је синови грома. 18 И Андреј, и Филип, и Вартоломеј, и Матеј, и Тома, и Јаков Алфејев син, и Тадеј, и Симон Хананејин, 19 И Јуда Искариотски, који га је такође издао, и уђоше у једну кућу. 20 И народ се опет скупи, тако да нису могли ни хлеба да једу. 21 А кад су његови пријатељи чули за то, изашли су да га ухвате, јер су рекли: Он је изван себе. 22 А књижевници који су сишли из Јерусалима рекоше: Он има Велзевула, и кнезом ђаволским изгони ђаволе. 23 И позва их к себи и рече им у причама: Како сатана може да протера Сатану? 24 И ако се царство подели само у себи, то краљевство не може да издржи. 25 И ако се кућа подели сама у себи, та кућа не може да издржи. 26 А ако сатана устане против себе и буде подељен, он не може да издржи, али има крај. 27 Нико не може ући у кућу јаког човека и опљачкати његову имовину, осим што прво не веже снажног човека; а онда ће му покварити кућу. 28 Заиста вам кажем, синовима људским биће опроштени сви греси, и хуле којима год хуле; 29 Али ко хули на Духа Светога, никада неће опростити, него је у опасности од вечне осуде. 30 Зато што су рекли: Он има духа нечистог. 31 Тада дођоше његова браћа и мајка његова и, стојећи напољу, послаше к њему да га дозову. 32 И народ седе око њега и рекоше му: „Ево, мајка твоја и браћа твоја не траже те. 33 А он им одговори говорећи: Ко је моја мајка или браћа моја?
ГЛАВА 3 1 И опет уђе у синагогу; а тамо је био човек који је имао суху руку. 2 А они су га гледали да ли ће га исцелити у суботу; да би га могли оптужити.
23
Јеванђеље по Марку
34 А он погледа около на оне који су седели око њега и рече: Ево моје мајке и моје браће! 35 Јер ко год врши вољу Божију, тај ми је и брат, и сестра, и мајка.
25 Јер ко има, њему ће се дати, а ко нема, одузеће му се и оно што има. 26 И рече: Тако је и Царство Божије, као да човек баци семе у земљу; 27 И да спава, и да устаде ноћу и дању, и да семе проникне и порасте, он не зна како. 28 Јер земља сама од себе доноси плод; прво сечиво, па клас, после тога пун кукуруз у класу. 29 Али кад се роди, он одмах ставља срп, јер је дошла жетва. 30 А он рече: Са чиме да упоредимо Царство Божије? или са којим поређењем да га упоредимо? 31 То је као зрно горушичино, које је, кад се посеје у земљу, мање од свих зрна која су на земљи; 32 Али кад се посеје, расте и постаје веће од сваког биља, и пушта велике гране; тако да птице небеске могу да се настани под његовом сенком. 33 И са многим таквим присподобама говорио им је реч, како су је могли чути. 34 Али он им није говорио без параболе, и кад су били сами, изложио је све својим ученицима. 35 И истога дана, кад је дошло вече, рече им: Пређимо на другу страну. 36 И када су отпустили народ, ухватили су га док је био у лађи. А са њим су били и други мали бродови. 37 И настала је велика олуја ветра, и таласи су ударили у лађу, тако да је сада био пун. 38 А он је био у задњем делу лађе, спавао на јастуку; и они га пробуде и рекоше му: Господару, зар ти није стало да погинемо? 39 И устаде, запрети ветру, и рече мору: Мир, смири се. И ветар преста, и наста велика тишина. 40 А он им рече: Зашто сте тако уплашени? како то да немате вере? 41 И они се силно уплаше и рекоше један другоме: Какав је ово човек да му се и ветар и море покоравају?
ГЛАВА 4 1 И опет поче поучавати крај мора; и сакупи се к њему много народа, тако да он уђе у лађу и седе у мору; и сав народ беше крај мора на копну. 2 И поучише их многим стварима у причама, и рече им у науци својој: 3 Хеаркен; Гле, изиђе сејач да сеје: 4 И догоди се, док је он сејао, неки падоше поред пута, а птице небеске дођоше и прождероше га. 5 А неки су пали на каменито тло, где није било много земље; и одмах изникне, јер нема дубине земље. 6 Али када је сунце изашло, оно је било спржено; и пошто није имао корена, увенуо је. 7 А неко је пало међу трње, и трње је израсло, и угушило га, и није дало плода. 8 А други падоше на добру земљу и дадоше род који је никнуо и умножио се; и изроди, неко тридесет, неко шездесет, а неко стотину. 9 А он им рече: Ко има уши да чује нека чује. 10 А кад је остао сам, они који су били око њега са дванаесторицом замолише га за причу. 11 И рече им: „ Вама је дато да знате тајну Царства Божијег, а онима који су споља све се ово чини у причама: 12 Да виде, а да не виде; и слух могу чути, а не разумеју; да се у било које време не обрате, и да им се опросте греси њихови. 13 А он им рече: Не знате ли ову причу? и како ћете онда знати све параболе? 14 Сејач сеје реч. 15 А ово су они крај пута, где се сеје реч; али кад чују, одмах долази сатана и одузима реч посејану у њиховим срцима. 16 А ово су и они који су посејани на каменој земљи; који, кад чују реч, одмах је са радошћу примају; 17 И немају корена у себи, и тако трају само неко време: после, када дође невоља или прогон ради речи, одмах се саблазни. 18 А ово су они који су посејани међу трњем; као што слушају реч, 19 И бриге овога света, и превара богатства, и пожуде других ствари које улазе, гуше реч, и она постаје безплодна. 20 А ово су они који су посејани на доброј земљи; који слушају реч и примају је и доносе плод, неки тридесетоструко, неки шездесет, а неки стотину. 21 А он им рече: Да ли се свећа доноси да се стави под посуду или под кревет? а да се не постави на свећњак? 22 Јер нема ничег скривеног, што се неће показати; нити је било шта држано у тајности, већ да треба да дође у иностранство. 23 Ако неко има уши да чује, нека чује. 24 А он им рече: Пазите шта чујете: каквом мером мерите, таквом ће вам се мерити, а вама који чујете даће се више.
ГЛАВА 5 1 И пређоше на другу страну мора, у земљу Гадаренску. 2 И кад он изиђе из лађе, одмах га срете из гробова човек с нечистим духом, 3 Који је имао свој стан међу гробовима; и нико га није могао везати, не, не ланцима: 4 Зато што је често био везан оковима и ланцима, и вериге је он раскидао, и окове кидао на комаде, и нико га није могао укротити. 5 И увек, ноћу и дању, био је у планинама и у гробовима, плакао и секао се камењем. 6 Али када је угледао Исуса издалека, отрчао је и поклонио му се, 7 И повика из свег гласа и рече: Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Заклињем те Богом да ме не мучиш. 8 Јер му рече: Изађи из човека, нечисти дусе. 9 И упита га: Како ти је име? А он одговори говорећи: Име ми је Легија, јер нас је много. 10 И много га је молио да их не отпусти из земље. 11 А тамо је близу планина било велико крдо свиња које се хранило. 12 И сви су га ђаволи молили говорећи: пошаљи нас у свиње да уђемо у њих.
24
Јеванђеље по Марку
13 И Исус им је одмах допустио. И изиђоше нечисти духови и уђоше у свиње; и стадо потрча низ стрмо место у море (било их је око две хиљаде;) и удавише се у мору. 14 А они који су хранили свиње побегли су и јавили у граду и на селу. И изашли су да виде шта је то учињено. 15 И дођоше к Исусу, и виде онога који је био опседнут ђаволом и који је имао легију, како седи, обучен и при здравој памети, и уплашише се. 16 И они који су то видели испричали су им како се догодило опседнутом ђаволом, а такође и о свињама. 17 И почели су да га моле да оде из њихових крајева. 18 И када је ушао у лађу, молио се онај који је био опседнут ђаволом да буде с њим. 19 Али Исус му није допустио, него му је рекао: Иди кући својим пријатељима и реци им како ти је Господ учинио велика дела и сажалио се на тебе. 20 И отишао је и почео да објављује у Декапољу како му је Исус учинио велика дела; и сви су се чудили. 21 И када је Исус поново пребачен лађом на другу страну, окупило се много народа код њега, и он је био близу мора. 22 И гле, долази један од старешина синагоге, по имену Јаир; и кад га виде, паде пред његове ноге, 23 И мољаше га силно говорећи: Моја мала кћерка лежи на самрти. и она ће живети. 24 И Исус пође с њим; и мноштво народа пођоше за њим и навалише на њега. 25 И једна жена, која је имала крвопролиће дванаест година, 26 И претрпела је много од многих лекара, и потрошила је све што је имала, и ништа јој није боље, него се погоршало, 27 Кад је чула за Исуса, пришла је позади и дотакла се његове хаљине. 28 Јер је рекла: Ако се дотакнем само његове одеће, оздравићу. 29 И одмах је пресушио извор крви њене; и осетила је у телу да је излечена од те пошасти. 30 А Исус, одмах у себи знајући да је из њега изашла врлина, окренуо га је у штампи и рекао: Ко се дотаче моје хаљине? 31 А ученици му рекоше: Видиш народ како те грчи, и кажеш: Ко ме се дотакао? 32 И погледа око себе да види њу која је то учинила. 33 Али жена у страху и трепету, знајући шта је у њој, приђе и паде пред њим, и каза му сву истину. 34 А он јој рече: Кћери, твоја вера те је спасла; иди у миру и буди цео од своје куге. 35 Док је још говорио, дођоше из старешине синагоге неки који рекоше: Кћи ти је умрла; зашто још узнемираваш Учитеља? 36 Чим је Исус чуо реч која је била изговорена, рекао је старешини синагоге: Не бој се, само веруј. 37 И никоме није дозволио да га прати осим Петра и Јакова и Јована, Јаковљевог брата. 38 И дође у кућу старешине синагоге, и види метеж и оне који су плакали и нарицали јако. 39 И кад уђе, рече им: Зашто се ово буните и плачете? девојка није мртва, него спава.
40 И они су му се смејали. Али пошто их је све избацио, узе оца и мајку девојке и оне који су били с њим, и уђе где је девојка лежала. 41 И узе девојку за руку и рече јој: Талита куми; што је, тумачено, девојко, кажем ти, устани. 42 И одмах девојка устаде и пође; јер је имала дванаест година. И запрепастише се великим чуђењем. 43 И строго им је заповедио да то нико не зна; и заповеди да јој се да нешто да једе. ГЛАВА 6 1 И отиде оданде и дође у своју земљу; а ученици његови за њим. 2 А кад дође субота, он поче поучавати у синагоги; и каква је ово мудрост која му је дата да се и таква моћна дела чине његовим рукама? 3 Није ли ово дрводеља, син Марије, брат Јаковљев, Јосијев, Јудин и Симонов? а нису ли његове сестре овде са нама? И увредили су се на њега. 4 Али Исус им рече: Није пророк без части, него у својој земљи, међу својима и у свом дому. 5 И тамо није могао учинити ништа велико, осим што је положио руке на неколико болесника и исцелио их. 6 И чудио се њиховом неверовању. И ишао је по селима, учећи. 7 И дозва дванаесторицу, и поче да их шаље по два по два; и даде им власт над духовима нечистим; 8 И заповеди им да не узимају ништа на пут, осим само штапа; без цистерне, без хлеба, без новца у њиховој торбици: 9 Али обуј се у сандале; а не облачи се у два капута. 10 А он им рече: На ком месту где год уђете у кућу, останите тамо док не одете из тог места. 11 А ко вас не прими, нити чује, кад одете оданде, отресите прах под ногама својим за сведочанство против њих. Заиста вам кажем: Лакше ће бити Содоми и Гомори у дан Суда, него том граду. 12 И изашли су и проповедали да се људи покају. 13 И изгонише многе ђаволе, и помазаше уљем многе болесне и исцелише их. 14 И цар Ирод је чуо за њега; (јер се име његово раширило:) и рече: да је Јован Крститељ васкрсао из мртвих, и зато се у њему показују силна дела. 15 Други рекоше: То је Илија. А други рекоше: да је пророк, или као један од пророка. 16 Али кад је Ирод чуо за то, рекао је: Јован је коме ја одсекох главу; он је васкрсао из мртвих. 17 Јер је сам Ирод послао и ухватио Јована и свезао га у тамницу ради Иродијаде, жене свог брата Филипа, јер се њоме оженио. 18 Јер Јован је рекао Ироду: Није ти дозвољено да имаш жену брата свога. 19 Зато се Иродијада завадила против њега и хтела је да га убије; али није могла: 20 Јер се Ирод бојао Јована, знајући да је он човек праведан и свет, и чувао га је; и кад га је чуо, учинио је много, и слушао га је радо. 21 А када је дошао погодан дан, Ирод је на свој рођендан приредио вечеру својим господарима, високим капетанима и главним поседима Галилеје;
25
Јеванђеље по Марку
22 А када је кћи поменуте Иродијаде ушла и заиграла, и угодила Ироду и онима који су седели с њим, цар рече девојци: Тражи од мене шта год желиш, и даћу ти. 23 И заклео јој се: „Шта год будеш тражио од мене, даћу ти то до половине свог краљевства. 24 И она изиђе и рече својој мајци: Шта да питам? А она рече: Глава Јована Крститеља. 25. И она одмах уђе у журби цару и замоли га говорећи: Хоћу да ми даш малочас у посуди главу Јована Крститеља. 26 И цару је било јако жао; али ради заклетве своје и ради њих који су седели с њим, он је није хтео одбацити. 27 И одмах цар посла џелата и заповеди да му донесу главу; и он оде и одсече му главу у тамници, 28 И донео је његову главу у посуди, и дао је девојци, а девојка је дала својој мајци. 29 А кад су његови ученици чули за то, дођоше и узеше његов леш, и положише га у гроб. 30 А апостоли се сабраше код Исуса и испричаше му све, и шта су учинили, и шта су научили. 31 А он им рече: Дођите сами у пустињско место и одморите се мало; 32 И отпутоваше у пустињско место лађом насамо. 33 И народ их је видео како одлазе, и многи су га познали, и потрчали су тамо из свих градова, и прешли их, и дошли су к њему. 34 А Исус, када је изашао, видео је много народа, и сажалио се на њих, јер су били као овце без пастира; и поче их поучавати многим стварима. 35 А кад се дан већ одмакну, приступише му ученици и рекоше: Ово је пусто место, а време је прошло. 36 Отпусти их да иду у околину и у села и купују себи хлеба, јер немају шта да једу. 37 Он одговори и рече им: Дајте им да једу. А они му рекоше: да одемо да купимо хлеба за двеста динара и да им дамо да једу? 38 Рече им: Колико хлебова имате? иди и види. А кад сазнаше, кажу: Пет и две рибе. 39 И заповеди им да сви седну по четама на зеленој трави. 40 И седоше у редове, по стотине и по педесет. 41 И када узе пет хлебова и две рибе, погледа на небо, и благослови, и преломи хлебове, и даде их својим ученицима да их ставе пред њих; и две рибе подели међу све њих. 42 И једоше сви и наситише се. 43 И покупише дванаест корпи пуних крхотина и риба. 44 А оних који су јели од хлебова било је око пет хиљада људи. 45 И одмах је приморао своје ученике да уђу у лађу и да пређу на другу страну испред Витсаиде, док је отпуштао народ. 46 И отпустивши их, отишао је на гору да се помоли. 47 А кад је дошло вече, лађа је била усред мора, а он сам на копну. 48 И виде их како се труде у веслању; јер им је ветар био противан; и око четврте страже ноћи дође к њима, ходајући по мору, и хтео би да их прође. 49 Али кад га видеше како хода по мору, помислише да је то дух и повикаше:
50 Јер су га сви видели и узнемирили се. И одмах проговори с њима, и рече им: Будите храбри, ја сам; не плаши се. 51 И попе се к њима у лађу; и ветар престаде, и они се силно зачудише у себи, и чудише се. 52 Јер нису размишљали о чуду од хлебова, јер им је срце отврднуло. 53 И кад пређоше, дођоше у земљу Генисаретску и приђоше обали. 54 И кад су изашли из лађе, одмах су га познали, 55 И протрчао је кроз цео тај крај унаоколо, и почео да носи у креветима оне који су били болесни, где су чули да је он. 56 И где год је улазио, у села, или градове, или земље, полагали су болеснике по улицама, и молили га да се дотакну да је то само крај хаљине његове; ГЛАВА 7 1 Тада су се окупили к њему фарисеји и неки од књижевника који су дошли из Јерусалима. 2 И када су видели да неки од његових ученика једу хлеб оскврњеним, то јест неопраним рукама, нашли су грешку. 3 Јер фарисеји и сви Јудејци, осим што често перу руке, не једу, држећи предања старешина. 4 А кад дођу са пијаце, ако се не оперу, не једу. И много других ствари које су примили да држе, као прање чаша и лонаца, мједених судова и столова. 5 Тада су га фарисеји и књижевници упитали: Зашто твоји ученици не ходе по предању старешина, него једу хлеб неопраних руку? 6 Он одговори и рече им: Добро је Исаија прорекао о вама лицемерима, као што је написано: Овај народ ме поштује уснама својим, али је срце њихово далеко од мене. 7 Али узалуд ми се клањају, учећи за науку заповестима људским. 8 Јер остављате по страни заповест Божију, држите се људске традиције, као што је прање лонаца и чаша; и многе друге сличне ствари чините. 9 А он им рече: Добро одбацујете заповест Божију, да бисте држали своје предање. 10 Јер Мојсије рече: Поштуј оца свога и мајку своју; и ко псује оца или мајку, нека умре смрћу. 11 Али ви кажете: „Ако човек каже свом оцу или мајци: То је Корбан, што ће рећи, дар, чиме би могао да добијеш од мене; он ће бити слободан. 12 И не дозвољавате му више да учини нешто за свог оца или своју мајку; 13 Не чините Божју реч ништавном кроз своју традицију, коју сте предали; и многе сличне ствари чините. 14 И позвавши сав народ к себи, рече им: Чујте ме сви и разумите. 15 Не постоји ништа изван човека што би га ушавши у њега упрљало; али оно што излази из њега је оно што онечишћује човека. 16 Ако неко има уши да чује, нека чује. 17 И када је ушао у кућу од народа, његови ученици су га питали за причу.
26
Јеванђеље по Марку
18 А он им рече: Зар и ви не разумете? Зар не схватате да шта год споља уђе у човека, не може га упрљати; 19 Зато што му не улази у срце, него у стомак, и излази на пропух, чистећи свако месо? 20 А он рече: „Што излази из човека, то онечишћује човека. 21 Јер изнутра, из срца људи, излазе зле мисли, прељубе, блуд, убиства, 22 Крађе, похлепа, злоба, превара, раскалашност, зло око, хула, гордост, безумље: 23 Сва та зла долазе изнутра и онечишћују човека. 24 И одатле устаде, и уђе у границе Тира и Сидона, и уђе у кућу, и нико није хтео да то сазна, али се није могао сакрити. 25 Јер нека жена, чија млада кћер беше нечистог духа, чу за њега, па приђе и паде пред његове ноге. 26 Жена је била Гркиња, по нацији Сирофеничанка; и молила га је да истера ђавола из њене кћери. 27 Али Исус јој рече: Пустите децу да се најпре насите, јер није достојно узети хлеб деце и бацити га псима. 28 Она одговори и рече му: Да, Господе, али пси под столом једу дечје мрвице. 29 А он јој рече: Због ове речи иди; ђаво је изашао из твоје кћери. 30 И када је дошла својој кући, нашла је ђавола напољу, а кћер је лежала на кревету. 31 И опет, одступивши од обала Тира и Сидона, дође на Галилејско море, посред обала Декапоља. 32 И доведоше му једног који је био глув и који је имао сметњу у говору; и моле га да стави руку на њега. 33 И одвоји га од мноштва, и стави му прсте у уши, и пљуну и дотаче му се језика; 34 И погледавши на небо, уздахну и рече му: Ефата, то јест отвори се. 35 И одмах му се отворише уши, и разријеше се конац његовог језика, и он проговори јасно. 36 И заповедио им је да никоме не говоре; али што им је више заповедао, то су више објављивали; 37 И зачудише се преко сваке мере говорећи: Он је све добро учинио: и глувим даје да чују и немима да говоре.
8 Тако су јели и наситили се, и узеше седам корпи од преломљеног меса што је остало. 9 А оних који су јели било је око четири хиљаде, и он их отпусти. 10 И одмах уђе у лађу са својим ученицима и дође у крајеве Далмануте. 11 И изиђоше фарисеји, и стадоше испитивати с њим, тражећи од њега знак с неба, кушајући га. 12 И дубоко уздахну у свом духу и рече: Зашто овај нараштај тражи знак? Заиста вам кажем: Неће се дати знак овом нараштају. 13 И остави их, и ушавши у лађу поново оде на другу страну. 14 А ученици су заборавили да узму хлеб, нити су имали у лађи више од једног хлеба. 15 И заповеди им говорећи: Чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог. 16 А они су расправљали међу собом говорећи: То је зато што немамо хлеба. 17 А кад је Исус сазнао, рекао им је: Зашто размишљате што немате хлеба? још не схватате, нити разумете? да ли вам је срце још отврднуло? 18 Имајући очи, зар не видите? и имајући уши, зар не чујете? и зар се не сећате? 19 Када сам преломио пет хлебова на пет хиљада, колико сте корпи пуних крхотина покупили? Рекоше му: Дванаест. 20 А када седам од четири хиљаде, колико сте корпи пуних крхотина покупили? А они рекоше: Седам. 21 А он им рече: Како то да не разумете? 22 И дође у Витсаиду; и доведоше к њему слепца и замолише га да га се дотакне. 23 И ухватио је слепца за руку и извео га из града; и пљунувши му на очи и ставивши руке на њега, упита га да ли види шта. 24 И он подиже поглед и рече: Видим људе као дрвеће како ходају. 25 После тога је поново ставио руке на своје очи и натерао га да погледа горе; 26 И посла га својој кући говорећи: Не иди у град, нити причај никоме у граду. 27 И изиђе Исус и његови ученици у градове Цезареје Филипове, и успут упита ученике своје говорећи им: За кога људи кажу да сам? 28 А они одговорише: Јован Крститељ; а неки кажу: Илија; и други, један од пророка. 29 А он им рече: А ви за кога ви мене кажете? А Петар одговори и рече му: Ти си Христос. 30 И заповеди им да никоме не говоре о њему. 31 И поче их поучавати да Син човечији мора много да претрпи, и да буде одбачен од старешина, и од првосвештеника, и од књижевника, и да буде убијен, и после три дана ускрснути. 32 И он је то рекао отворено. И узе га Петар, и поче га корити. 33 Али када се окренуо и погледао своје ученике, запрети Петру говорећи: Одступи од мене, Сатано, јер не уживаш у ономе што је Божје, него оно што је људско. 34 И позвавши народ са својим ученицима, рече им: Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе, нека узме крст свој и иде за мном.
ГЛАВА 8 1 У оне дане народ је био веома велик и није имао шта да једе, дозва Исус своје ученике к себи и рече им: 2 Жао ми је народа, јер су већ три дана са мном и немају шта да једу. 3 И ако их отпратим да посте својим кућама, они ће се онесвестити путем, јер су многи од њих дошли издалека. 4 А ученици му одговорише: Одакле човек може наситити ове људе хлебом овде у пустињи? 5 И упита их: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам. 6 И заповеди народу да седне на земљу, и узе седам хлебова, и захвали, и разломи, и даде својим ученицима да ставе пред њих; и поставили су их пред народ. 7 И имали су неколико рибица, и он је благословио и заповедио да и њих ставе пред њих.
27
Јеванђеље по Марку
35 Јер ко хоће да спасе живот свој, изгубиће га; а ко изгуби живот свој ради мене и јеванђеља, тај ће га спасити. 36 Јер каква ће корист човеку ако добије цео свет, а изгуби душу своју? 37 Или шта ће човек дати у замену за своју душу? 38 Ко се, дакле, постиде мене и мојих речи у овом прељубничком и грешном нараштају; њега ће се постидети и Син човечији када дође у слави Оца свога са светим анђелима.
22 И често га је бацало у ватру и у воду да га уништи; али ако нешто можеш, смилуј се на нас и помози нам. 23 Исус му рече: Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује. 24 И одмах је отац детета повикао и са сузама рекао: Господе, верујем; помози моме неверју. 25 Када је Исус видео да се народ сабрао, запрети духу злога, говорећи му: Душе нијеми и глуви, заклињем ти, изађи из њега и не улази више у њега. 26 И дух повика и раздере га, и изађе из њега, и беше као мртав; тако да су многи говорили: Он је мртав. 27 Али Исус га узе за руку и подиже; и он је устао. 28 И када је ушао у кућу, упитали су га ученици његови насамо: Зашто га нисмо могли избацити? 29 И рече им: Ова врста не може изаћи ничим осим молитвом и постом. 30 И отидоше оданде и прођоше кроз Галилеју; и не би желео да било који човек то зна. 31 Јер поучаваше своје ученике и рече им: Син човечји је предан у руке људима, и они ће га убити; а после тога убију, ускрснуће трећи дан. 32 Али они не разумеше те речи, и плаше се да га питају. 33 И дође у Кафарнаум, и у кући их упита: Шта је то што сте се успут препирали међу собом? 34 Али они су ћутали, јер су се начином препирали међу собом ко ће бити највећи. 35 И седе, дозва дванаесторицу и рече им: Ако неко жели да буде први, биће од свих последњи и свима слуга. 36 И узе дете и постави га међу њих; и кад га узе на руке, рече им: 37 Ко прими једно од такве деце у моје име, мене прима; а ко мене прими, не прима мене, него онога који ме посла. 38 А Јован му одговори говорећи: Учитељу, видели смо некога како у твоје име изгони ђаволе, а он не иде за нама; и забранисмо му, јер не иде за нама. 39 Али Исус рече: Не забрањуј му, јер нема човека који би учинио чудо у моје име, који би могао олако да ме рђаво говори. 40 Јер ко није против нас, на нашој је страни. 41 Јер ко вам даде да пијете чашу воде у моје име, јер сте Христови, заиста вам кажем, неће изгубити своју награду. 42 И ко саблазни једнога од ових малих који верују у мене, боље му је да му се о врат обеси млински камен и бачен у море. 43 И ако те рука твоја саблазни, одсеци је: боље ти је да уђеш у живот осакаћен, него да имаш две руке да идеш у пакао, у огањ који се неће угасити. 44 Где њихов црв не умире и огањ се не гаси. 45 И ако те нога твоја саблазни, одсеци је: боље ти је ући у живот, него имати две ноге да будеш бачен у пакао, у огањ који се неће угасити. 46 Где њихов црв не умире и огањ се не гаси. 47 И ако те око твоје саблазни, ископај га: боље ти је да једним оком уђеш у Царство Божије, него да имаш два ока да будеш бачен у пакао огњени. 48 Где црв њихов не умире и огањ се не гаси. 49 Јер ће сваки бити осољен огњем, и свака жртва ће бити посољена сољу.
ГЛАВА 9 1 И рече им: Заиста вам кажем да има неких од оних који овде стоје, који неће окусити смрт, док не виде царство Божије које долази са силом. 2 А после шест дана узе Исус са собом Петра, Јакова и Јована, и одведе их на гору високу саме, и преобрази се пред њима. 3 И његова одећа постаде сјајна, веома бела као снег; па како их ниједан пунији на земљи не може убелити. 4 И указа им се Илија са Мојсијем, и разговараху с Исусом. 5 А Петар одговори и рече Исусу: Учитељу, добро нам је бити овде; један за тебе, један за Мојсија и један за Илију. 6 Јер он не зна шта да каже; јер су се јако плашили. 7 И постаде облак који их засени, и из облака дође глас говорећи: Ово је Син мој љубљени, слушајте га. 8 И одједном, када су се осврнули унаоколо, више нису видели никога, осим Исуса само са собом. 9 И док су силазили с горе, заповедио им је да никоме не говоре шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих. 10 И задржали су ту реч у себи, испитујући једни друге шта значи васкрсење из мртвих. 11 И упиташе га говорећи: Зашто књижевници кажу да Илија мора прво доћи? 12 А он је одговорио и рекао им: Илија заиста долази први и враћа све; и како је писано о Сину Човечијем да мора много да претрпи, и да буде занемарен. 13 Али ја вам кажем да је Илија заиста дошао, и учинили су му све што су желели, као што је писано о њему. 14 И када је дошао својим ученицима, видео је око њих велико мноштво и књижевнике који су испитивали с њима. 15 И одмах се сав народ, када га угледаше, веома зачуди, и притрчавши му поздравише га. 16 И упита књижевнике: Шта се питате с њима? 17 А један из народа одговори и рече: Учитељу, довео сам к теби свог сина, који има неми дух; 18 И где год да га узме, кида га, и пени се, и шкргуће зубима својим, и шушти, и рекох ученицима твојим да га избаце; а нису могли. 19 Он му одговори и рече: О роде неверни, докле ћу бити с вама? докле ћу те трпети? доведи ми га. 20 И доведоше га к њему. и паде на земљу и запени се ваља. 21 И упита свог оца: „ Колико је прошло откако му је ово дошло? А он рече: О детету.
28
Јеванђеље по Марку
50 Со је добра; али ако је со изгубила своју сол, чиме ћете је зачинити? Имајте соли у себи, и имајте мир једни с другима.
25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши, него богаташу ући у Царство Божије. 26 И они се претерано зачудише говорећи међу собом: Ко се онда може спасти? 27 А Исус гледајући на њих рече: Људима је то немогуће, али не Богу, јер Богу је све могуће. 28 Тада му Петар поче говорити: Ево, све смо оставили и пошли смо за тобом. 29 А Исус одговори и рече: Заиста вам кажем: Нема човека који би оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или мајку, или жену, или децу, или земљу, ради мене и јеванђеља , 30 Али он ће добити стоструко сада у ово време, куће, и браћу, и сестре, и мајке, и децу, и земље, са прогонима; и у будућем свету живот вечни. 31 Али многи који су први биће последњи; а последњи први. 32 И они су били на путу који се пењао у Јерусалим; а Исус пође пред њима; а идући за њима уплашили су се. И опет узе дванаесторицу и стаде им говорити шта ће му се догодити, 33 Говорећи: Ево, идемо у Јерусалим; и Син човечји биће предан првосвештеничким и књижевницима; и они ће га осудити на смрт, и предаће га незнабошцима; 34 И они ће му се ругати, и бичеваће га, и пљуваће на њега, и убиће га, и трећи дан ће васкрснути. 35 И дођоше к њему Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу, желели бисмо да нам учиниш шта год пожелимо. 36 А он им рече: Шта желите да вам учиним? 37 Рекоше му: Даруј нам да седимо, један с твоје десне, а други с леве стране, у твојој слави. 38 Али Исус им рече: Не знате шта тражите; можете ли пити из чаше коју ја пијем? и да се крстим крштењем којим сам ја крштен? 39 А они му рекоше: Можемо. А Исус им рече: Заиста ћете пити из чаше коју ја пијем; и крштењем којим се ја крстим крстићете се ви: 40 Али да седим с моје десне и с леве стране није моје да дам; али ће се дати онима за које је припремљено. 41 А кад су десеторица то чула, почеше да се љуте на Јакова и Јована. 42 Али Исус их позва к себи и рече им: Ви знате да они који се сматрају да владају над незнабошцима владају над њима; и њихови великани врше власт над њима. 43 Али тако неће бити међу вама, него ко хоће да буде велики међу вама, нека вам буде служитељ; 44 И ко хоће од вас да буде највећи, биће свима слуга. 45 Јер ни Син човечји није дошао да му служе, него да служи и да живот свој даде као откуп за многе. 46 И дођоше у Јерихон; и док је излазио из Јерихона са својим ученицима и мноштвом народа, слепи Вартимеј, Тимејев син, седе крај пута и проси. 47 А кад је чуо да је то Исус Назарећанин, поче викати и говорити: Исусе, Сине Давидов, помилуј ме. 48 И многи су му заповедали да ћути, али он је све више викао: Сине Давидов, помилуј ме! 49 А Исус стаде и заповеди да га позову. И дозваше слепца говорећи му: Утеши се, устани; он те зове. 50 И он, одбацивши своју хаљину, устаде и дође к Исусу.
ГЛАВА 10 1 И одатле устаде и дође у крајеве Јудеје са друге стране Јордана; и, по обичају, опет их је поучавао. 2 И приступише му фарисеји и упиташе га: Да ли је дозвољено човеку да отпусти своју жену? искушавајући га. 3 Он одговори и рече им: Шта вам је заповедио Мојсије? 4 А они рекоше: Мојсије је дозволио да напише разводни налог и да је отпусти. 5 А Исус одговори и рече им: Због тврдоће срца вашег написао вам је ову заповест. 6 Али од почетка стварања Бог их је створио мушкарцем и женом. 7 Због тога ће човек оставити оца и мајку и прилепити се уз своју жену; 8 И биће двоје једно тело, па онда више нису двоје, него једно тело. 9 Дакле, оно што је Бог спојио, човек нека не раставља. 10 И у кући га његови ученици поново упиташе о истој ствари. 11 И рече им: Ко отпусти своју жену и ожени се другом, чини прељубу против ње. 12 А ако жена остави мужа и уда се за другог, чини прељубу. 13 И доведоше му малу децу да их се дотакне, а ученици његови прекореше оне који их донесу. 14 Али када је Исус то видео, био је веома незадовољан и рекао им: Пустите децу да дођу к мени и немојте им бранити, јер је таквих Царство Божије. 15 Заиста вам кажем, ко не прими Царство Божије као мало дете, неће ући у њега. 16 И узе их у наручје, стави руке на њих и благослови их. 17 И кад је изашао на пут, дотрча један, клекну пред њим и упита га: Добри Учитељу, шта да учиним да наследим живот вечни? 18 А Исус му рече: Зашто ме називаш добрим? нема доброг осим једног, то јест Бога. 19 Ти знаш заповести: Не чини прељубу, Не убиј, Не кради, Не сведочи лажно, Не обмани, Поштуј оца и мајку. 20 А он одговори и рече му: Учитељу, све сам ово посматрао од младости своје. 21 Тада га Исус заволе и рече му: Једно ти недостаје: иди, продај све што имаш и дај сиромасима, и имаћеш благо на небу; и дођи, узми крст и прати ме. 22 И он се растужи због те речи, и отиде ожалошћен, јер је имао велико имање. 23 А Исус погледа око себе и рече својим ученицима: Како ће тешко онима који имају богатство ући у Царство Божије! 24 И ученици су се зачудили његовим речима. Али Исус опет одговори и рече им: Децо, како је тешко онима који се уздају у богатство да уђу у Царство Божије!
29
Јеванђеље по Марку
51 А Исус одговори и рече му: Шта хоћеш да ти учиним? Рече му слепац: Господе, да прогледам. 52 А Исус му рече: Иди; твоја вера те је спасла. И одмах прогледа, и пође за Исусом путем.
24 Зато вам кажем: Шта год желите, када се молите, верујте да ћете то добити, и имаћете. 25 И кад стојите на молитви, опростите, ако имате шта против кога, да и Отац ваш који је на небесима опрости вама сагрешења ваша. 26 Али ако ви не опростите, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити сагрешења ваша. 27 И опет дођоше у Јерусалим, и док је ходао у храму, дођоше му првосвештеници, књижевници и старешине, 28 И реци му: Којом влашћу то чиниш? и ко ти је дао ову власт да то чиниш? 29 А Исус одговори и рече им: И ја ћу вас питати једно питање, и одговорите ми, и рећи ћу вам којом влашћу ово чиним. 30 Јованово крштење, да ли је било с неба или од људи? одговори ми. 31 А они су размишљали сами са собом говорећи: Ако кажемо: са неба; рећи ће: Зашто му онда не поверовасте? 32 Али ако кажемо: Од људи; бојали су се народа, јер су Јована сви сматрали да је заиста пророк. 33 А они одговорише и рекоше Исусу: Не можемо рећи. А Исус одговарајући рече им: Ни ја вам не кажем каквом влашћу ово чиним.
ГЛАВА 11 1 И када су се приближили Јерусалиму, у Витфагију и Витанију, на Маслинској гори, он је послао двојицу својих ученика, 2 И рече им: Идите у село против вас; и чим уђете у њега, наћи ћете привезано магаре, на коме човек никада није седео; ослободи га и доведи га. 3 И ако вам неко каже: Зашто то чините? говорите да је потребан Господу; и одмах ће га послати овамо. 4 И отидоше, и нађоше магаре везано за врата напољу на месту где су се срела два пута; и губе га. 5 А неки од оних који су тамо стајали рекоше им: Шта радите кад пуштате магаре? 6 И рекоше им као што је Исус заповедио, и пустили су их. 7 И доведоше магаре Исусу и бацише на њега хаљине своје; и он седе на њега. 8 И многи су раширили своје хаљине на путу, а други су секли гране са дрвећа и сламали их на путу. 9 И они који су ишли напред и они који су ишли за њим, викаху говорећи: Осана! Благословен који долази у име Господње: 10 Нека је благословено царство оца нашег Давида, које долази у име Господње: Осана на висини. 11 И уђе Исус у Јерусалим и у храм; и кад се осврне на све ствари, и кад дође вечер, изиђе у Витанију са дванаесторицом. 12 А сутрадан, када су дошли из Витаније, он је био гладан. 13 И угледавши издалека смокву с лишћем, дође, ако је можда могао што наћи на њој; јер време смокава још није било. 14 А Исус одговори и рече му: Нико неће јести твој плод заувек. И чули су то његови ученици. 15 И дођоше у Јерусалим, и Исус уђе у храм, и поче да изгони оне који су продавали и куповали у храму, и оборио столове мењача и седишта оних који су продавали голубове; 16 И не би дозволио да било ко носи било какав суд кроз храм. 17 И поучаваше говорећи им: Није ли написано: Дом ће се мој дом свих народа звати домом молитве? али сте од њега направили јазбину разбојника. 18 А књижевници и првосвештеници су то чули и тражили како да га униште, јер су га се бојали, јер се сав народ зачудио његовом науком. 19 А кад је пало вече, изишао је из града. 20 И ујутру, док су пролазили, видели су како се смоква осушила из корена. 21 И Петар се присјетивши рече му: Учитељу, гле, осушила се смоква коју си проклео. 22 А Исус одговарајући рече им: Имајте веру у Бога. 23 Јер, заиста вам кажем: Ко год каже овој гори: Уклони се и баци се у море; и неће сумњати у свом срцу, него ће веровати да ће се догодити оно што он каже; имаће све што каже.
ГЛАВА 12 1 И почео им је говорити параболама. Неки човек засадио је виноград, и оградио га, и ископао место за лој, и саградио кулу, и дао га виноградарима, и отишао у далеку земљу. 2 И у време посла посла виноградарима слугу да прими од виноградара плодове из винограда. 3 И ухватили су га, претукли га и отпратили га. 4 И опет посла к њима другог слугу; и на њега бацише камење, и ранише га у главу, и отпратише га срамно рукованог. 5 И опет посла другог; и њега су убили, и многе друге; неке туку, а неке убијају. 6 Имајући, дакле, још једног сина, свог љубљеног, посла и њега последњег к њима, говорећи: Поклониће се мог сина. 7 Али они виноградари рекоше међу собом: Ово је наследник; хајде да га убијемо, и наследство ће бити наше. 8 И ухватише га и убише, и избацише из винограда. 9 Шта ће дакле учинити господар винограда? доћи ће и уништити виноградаре, а виноград ће дати другима. 10 И зар нисте читали овај стих; Камен који су градитељи одбацили постао је глава угла: 11 То је Господ урадио, и то је дивно у нашим очима? 12 И они су тражили да га ухвате, али су се бојали народа, јер су знали да је рекао ову причу против њих; 13 И послаше к њему неке од фарисеја и иродијанаца да га ухвате у његовим речима. 14 А кад дођоше, рекоше му: Учитељу, знамо да си истинит и не мариш ни за кога; данак Цезару, или не? 15 Хоћемо ли дати или нећемо дати? А он, знајући њихово лицемерје, рече им: Зашто ме искушавате? донеси ми један новчић да га видим. 16 И донели су га. И рече им: Чији је ово лик и натпис? А они му рекоше: Цезаров.
30
Јеванђеље по Марку
17 А Исус одговарајући рече им: Дајте ћесару што је ћесарово, а Богу што је Божје. И они су му се чудили. 18 Тада к њему долазе садукеји који говоре да нема васкрсења; а они га упиташе говорећи: 19 Учитељу, Мојсије нам је написао: Ако човеку умре брат и остави жену за собом, а не остави деце, да његов брат узме своју жену и подигне семе свом брату. 20 А било је седам браће: и први узе жену, и умирући не остави потомство. 21 И други је узе, и умрије, и не остави потомство; и трећи исто тако. 22 И седморица су је имали и нису оставили потомство; последња од свих умрла је и жена. 23 Дакле, у васкрсењу, када ускрсну, чија ће она бити жена од њих? јер су је седморица имали за жену. 24 А Исус одговарајући рече им: Не грешите ли зато што не познајете Свето писмо, ни силу Божију? 25 Јер кад ускрсну из мртвих, нити се жене, нити се удају; него су као анђели који су на небу. 26 А што се тиче мртвих да устају: зар нисте читали у Мојсијевој књизи како му је Бог у грму говорио говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев ? 27 Он није Бог мртвих, него Бог живих; зато јако грешите. 28 И дође један од књижевника, и чувши како се међусобно расправљају, и видевши да им је добро одговорио, упита га: Која је прва заповест од свих? 29 А Исус му одговори: Прва од свих заповести је: Чуј, Израеле; Господ Бог наш је један Господ: 30 И љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и свом снагом својом: ово је прва заповест. 31 А друго је слично, наиме ово: Љуби ближњега свога као самога себе. Нема друге заповести веће од ових. 32 А књижевник му рече: Добро, Учитељу, ти си рекао истину, јер је један Бог; и нема никог другог осим њега: 33 И волети га свим срцем, и свим разумом, и свом душом, и свом снагом, и волети ближњега свога као самога себе, више је од свих паљеница и жртава. 34 А кад је Исус видео да је он разборито одговорио, рекао му је: Ниси далеко од Царства Божијег. И нико се после тога није усудио да га пита. 35 А Исус одговори и рече док је поучавао у храму: Како књижевници кажу да је Христос Син Давидов? 36 Јер сам Давид је рекао Духом Светим: Господ рече моме Господу: Седи ми здесна, док твоје непријатеље не поставим за подножје ногама твојим. 37 Зато га сам Давид назива Господом; и одакле му је онда син? И прост народ га је радо слушао. 38 И рече им у својој науци: Чувајте се књижевника, који воле да иду у дугој одећи и воле поздраве на трговима, 39 И седишта у синагогама, и горње просторије на гозбама: 40 Који прождиру куће удовица, и за претварање чине дуге молитве: ове ће добити веће проклетство. 41 А Исус седе наспрам ризнице и гледаше како народ баца новац у ризницу, а многи богати бацаху много. 42 И дошла је нека сиромашна удовица, и бацила је две новчиће, које чине фартинг.
43 И позва к себи ученике своје и рече им: Заиста вам кажем да је ова сиромашна удовица убацила више од свих који су бацили у ризницу. 44 Јер све што су бацили од свог изобиља; али она је од своје оскудице уложила све што је имала, чак и сав свој живот. ГЛАВА 13 1 И док је излазио из храма, један од ученика његових рече му: Учитељу, види какво је камење и какве су грађевине овде! 2 А Исус одговарајући рече му: Видиш ли ове велике грађевине? неће остати камен на камену који се неће бацити. 3 И док је седео на Маслинској гори наспрам храма, питали су га Петар и Јаков и Јован и Андреј насамо: 4 Реци нам, када ће то бити? и који ће бити знак када ће се све ово испунити? 5 А Исус им одговарајући поче говорити: Чувајте се да вас ко не превари. 6 Јер многи ће доћи у моје име говорећи: Ја сам Христос; и превариће многе. 7 И када чујете за ратове и гласине о ратовима, немојте се узнемиравати, јер такве ствари морају бити; али краја још неће бити. 8 Јер ће народ устати на народ, и краљевство на царство, и биће земљотреса на разним местима, и биће глади и невоља: ово су почеци туга. 9 Али пазите на себе, јер ће вас предати саветима; и у синагогама ће вас тући, и водиће вас пред владаре и цареве мене ради, за сведочанство против њих. 10 И јеванђеље се прво мора објавити међу свим народима. 11 Али када вас поведу и предају, не брините унапред шта ћете говорити, нити предумишљајте; него говорите шта год вам се да у тај час, јер не говорите ви, Духа Светога. 12 Сада ће брат издати брата на смрт, а отац сина; и деца ће устати на родитеље своје и погубиће их. 13 И сви ће вас мрзети због имена мога, али ко издржи до краја, тај ће бити спасен. 14 Али када видите гнусобу пустоши, о којој је говорио пророк Данило, како стоји тамо где не треба, (ко чита нека разуме), онда они који су у Јудеји нека беже у планине; 15 А онај ко је на крову нека не силази у кућу, нити улази у њу, да узме нешто из своје куће; 16 И ко је у пољу нека се не враћа да узме своју хаљину. 17 Али тешко трудницама и онима који доје у те дане! 18 И молите се да ваше бекство не буде зими. 19 Јер ће у те дане бити невоље какве није било од почетка стварања које је Бог створио до сада, нити ће бити. 20 И осим што је Господ скратио те дане, ниједно тело не би се спасло, него је ради изабраних које је изабрао, скратио је дане. 21 И онда ако вам неко каже: Ево Христа; или, гле, он је тамо; не веруј му:
31
Јеванђеље по Марку
22 Јер ће устати лажни Христови и лажни пророци, и показаће знаке и чуда, да заведу, ако је могуће, и изабране. 23 Али пазите: ево, ја сам вам све прорекао. 24 Али у оне дане, после те невоље, сунце ће помрачити, и месец неће дати своју светлост, 25 И звезде с неба ће пасти, и силе које су на небу ће се пољуљати. 26 И тада ће видети Сина човечијег где долази на облацима са великом силом и славом. 27 И тада ће послати своје анђеле, и сабраће своје изабране од четири ветра, од краја земље до краја неба. 28 Сада научите параболу о смокви; Када њена грана још омекша и пушта лишће, знате да је близу лета. 29 Тако и ви, када видите да се ово дешава, знајте да је близу, чак и на вратима. 30 Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се све ово не изврши. 31 Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи. 32 Али за тај дан и тај час нико не зна, ни анђели који су на небу, ни Син, него Отац. 33 Пазите, бдите и молите се, јер не знате када је време. 34 Јер је Син Човечији као човек који иде далеко, који је напустио кућу своју и дао власт својим слугама, и свакоме своје дело, и заповедио вратару да чува. 35 Пазите, дакле, јер не знате када ће доћи господар, увече, или у поноћ, или у певање петлова, или ујутру. 36 Да вас не би, дошавши изненада, затекао како спавате. 37 И оно што вам кажем, свима кажем: Пазите.
12 И првог дана бесквасних хлебова, када су заклали Пасху, рекоше му његови ученици: Где хоћеш да одемо и припремимо да једеш Пасху? 13 И посла двојицу својих ученика и рече им: Идите у град, и тамо ће вас срести човек који носи крчаг воде; идите за њим. 14 И где год да уђе, реците кућном господару: Учитељ каже: Где је соба за госте, где ћу јести Пасху са својим ученицима? 15 И он ће вам показати велику горњу собу намештену и припремљену: тамо нам припремите. 16 И изиђоше његови ученици и дођоше у град и нађоше како им је рекао, и припремише Пасху. 17 А увече долази са дванаесторицом. 18 И док су седели и јели, Исус рече: Заиста вам кажем, један од вас који једе са мном издаће ме. 19 И почели су да се тугују и да му једног по једног говоре: јесам ли ја? а други рече: Јесам ли ја? 20 А он одговори и рече им: Један је од дванаесторице који умаче са мном у јело. 21 Син Човечији заиста одлази, као што је писано о њему, али тешко оном човеку који издаје Сина човечијег! било добро за тог човека да се никада није родио. 22 И док су јели, Исус узе хлеб, благослови, преломи и даде им и рече: Узмите, једите, ово је тело моје. 23 И узе чашу, и захваливши им даде је; и сви су је пили. 24 А он им рече: Ово је моја крв Новог завета, која се пролива за многе. 25 Заиста вам кажем, нећу више пити од плода винове лозе до оног дана када га будем пио новог у Царству Божијем. 26 И кад су отпевали химну, изашли су на гору Маслинску. 27 А Исус им рече: Сви ћете се саблазнити због мене ове ноћи, јер је писано: Ударићу пастира, и овце ће се распршити. 28 Али пошто васкрснем, ићи ћу пред вама у Галилеју. 29 Али Петар му рече: Премда ће се сви саблазнити, ја нећу. 30 А Исус му рече: Заиста ти кажем да ћеш ме се овога дана, чак и ове ноћи, пре него што петао двапут запева, трипут одрећи. 31 Али он је још жешће говорио: Ако умрем с тобом, нећу те се ни на који начин одрећи. Исто тако су рекли и сви. 32 И дођоше на место које се звало Гетсиманија, и рече својим ученицима: Седите овде док се ја помолим. 33 И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и поче да се чуди и да се јако отежава; 34 И рече им: Душа је моја смртно тужна; останите овде и бдите. 35 И оде мало напред, паде на земљу и помоли се да га, ако је могуће, прође тај час. 36 А он рече: Авва, оче, све ти је могуће; узми ову чашу од мене: ипак не шта ја хоћу, него шта хоћеш ти. 37 И дође и нађе их како спавају, и рече Петру: Симоне, спаваш ли? зар не би могао бдети један сат? 38 Бдите и молите се да не паднете у искушење. Дух је заиста спреман, али је тело слабо. 39 И опет оде, помоли се и рече исте речи.
ГЛАВА 14 1 После два дана је био празник Пасхе и бесквасних хлебова, и првосвештеници и књижевници тражили су како да га занатом ухвате и убију. 2 Али они рекоше: Не на дан празника, да не буде узбуне у народу. 3 И док је био у Витанији, у кући Симона губавог, док је он седео за трпезом, дође жена која је имала алабастерну кутију с помаром од нарда веома драгоценог; а она разбила кутију и излила му је на главу. 4 А било је и оних који су у себи имали гнев и говорили: Зашто је дошло до овог трошења помада? 5 Јер би се могао продати за више од триста пенија и дати сиромасима. И мрмљали су против ње. 6 А Исус рече: Пусти је; зашто је узнемиравате? учинила је добро дело на мени. 7 Јер сиромахе имате увек са собом, и кад год хоћете можете им чинити добро, а мене немате увек. 8 Она је учинила шта је могла: дошла је унапред да помаже моје тело за сахрану. 9 Заиста вам кажем, где год се ово јеванђеље проповеда по целом свету, говориће се и о томе што је она учинила за спомен на њу. 10 И Јуда Искариотски, један од дванаесторице, отишао је првосвештеничким главама да им га изда. 11 А кад су то чули, обрадоваше се и обећаше да ће му дати новац. И тражио је како би га згодно издао.
32
Јеванђеље по Марку
40 А кад се вратио, опет их нађе како спавају, (јер су им очи биле тешке,) нити су знали шта да му одговоре. 41 И дође трећи пут и рече им: Спавајте сада и одморите се; доста је, дошао је час; гле, Син човечији се предаје у руке грешницима. 42 Устани, хајдемо; гле, приближи се онај који ме издаје. 43 И одмах, док је још говорио, долази Јуда, један од дванаесторице, и с њим велики народ с мачевима и моткама, од првосвештеника и књижевника и старешина. 44 А онај који га је издао даде им знак говорећи: Кога ја пољубим, то је он; узми га и одведи га безбедно. 45 И чим дође, одмах приђе к њему и рече: Учитељу, господару; и пољубила га. 46 И положише руке на њега и ухватише га. 47 И један од оних који су стајали ту потегне мач и удари слугу првосвештеника и одсече му ухо. 48 А Исус одговори и рече им: Јесте ли изашли као на лопова са мачевима и моткама да ме ухватите? 49 Свакодневно сам био с вама у храму поучавајући, и нисте ме узели, али Писма се морају испунити. 50 И сви су га оставили и побегли. 51 А за њим је пошао неки младић, који је имао платнену тканину око своје наго тело; а младићи га ухватише: 52 И остави ланено платно и побеже од њих гол. 53 И одведоше Исуса првосвештенику, и са њим се сабраше сви првосвештеници и старешине и књижевници. 54 А Петар га је пратио издалека, чак у двор првосвештеника, и седео је са слугама, и грејао се на огњу. 55 И првосвештеници и сав савет тражили су сведочанство против Исуса да га убију; и није нашао ниједну. 56 Јер многи су лажно сведочили против њега, али се њихова сведочења нису слагала. 57 И устадоше, и лажно сведочише против њега говорећи: 58 Чули смо га како је рекао: Разорићу овај храм који је направљен руком, а за три дана ћу саградити други нерукотворен. 59 Али ни њихов сведок се није сложио заједно. 60 И првосвештеник устаде усред, и упита Исуса говорећи: Зар ништа не одговараш? шта је то што ови сведоче против тебе? 61 Али он је ћутао и ништа није одговарао. Опет га првосвештеник упита и рече му: Јеси ли ти Христос, Син блаженог? 62 А Исус рече: Јесам, и видећете Сина човечијег где седи с десне стране силе и долази на облацима небеским. 63 Тада првосвештеник раздера своју одећу и рече: Шта нам требају још сведоци? 64 Чули сте хулу: шта мислите? И сви су га осудили да је крив за смрт. 65 И неки почеше да пљују на њега, и да му покривају лице, и да га ударају и говоре му: Пророкуј, а слуге су га ударале длановима својих. 66 И док Петар беше доле у палати, дође једна од првосвештеничких слушкиња.
67 А кад је видела Петра како се греје, погледала га је и рекла: И ти си био са Исусом из Назарета. 68 Али он је порицао говорећи: Не знам, нити разумем шта говориш. И изиђе у трем; и петловина. 69 И опет га угледа једна слушкиња, и стаде говорити онима који су стајали: Ово је један од њих. 70 И он је то поново порекао. А мало затим они који стајаху опет рекоше Петру: Заиста си ти један од њих, јер си Галилејац, и говор твој се слаже с тим. 71 Али он поче да псује и псује говорећи: Не познајем овог човека о коме говорите. 72 И други пут петао запева. И Петар се сети речи коју му рече Исус: Пре него што петао двапут запева, трипут ћеш ме се одрећи. И кад је размишљао о томе, заплакао је. ГЛАВА 15 1 И одмах ујутру, првосвештеници се посаветоваше са старешинама и књижевницима и са целим саветом, и свезаше Исуса, одведоше га и предадоше Пилату. 2 А Пилат га упита: јеси ли ти краљ јудејски? А он одговарајући рече му: Ти то кажеш. 3 А првосвештеници су га оптуживали за многе ствари, али он ништа није одговорио. 4 А Пилат га поново упита говорећи: Зар ништа не одговараш? види колико ствари сведоче против тебе. 5 Али Исус још ништа није одговорио; тако да се Пилат зачуди. 6 На том празнику пустио им је једног затвореника, кога су желели. 7 И беше један по имену Варава, који је лежао везан са онима који су с њим подигли устанак, који је починио убиство у устанку. 8 И мноштво је гласно вапајући почело да тражи од њега да учини оно што им је икада учинио. 9 Али Пилат им одговори говорећи: Хоћете ли да вам пустим Краља Јудејског? 10 Јер је знао да су га првосвештеници из зависти предали. 11 Али првосвештеници су покренули народ да им радије пусти Вараву. 12 А Пилат одговори и опет им рече: Шта ћете онда да учиним ономе кога ви називате царем јеврејским? 13 И опет повикаше: Распни га! 14 Тада им Пилат рече: Зашто, какво је зло учинио? А они све јаче повикаше: Распни га! 15 И тако је Пилат, желећи да задовољи народ, пустио Вараву пред њих, а Исуса, кога је избичевао, предао је да буде разапет. 16 И војници га одведоше у предворје, звано Преторијум; и сазивају цео бенд. 17 И обукоше га у пурпур, и сплеше круну од трња, и метну му је око главе, 18 И стадоше га поздрављати: Здраво, Цару Јудејски! 19 И ударише га трском по глави, и пљуну на њега, и клечећи му се поклонише. 20 И када су му се наругали, скинули су с њега пурпур, и обукли га у његову одећу, и извели га напоље да га разапну.
33
Јеванђеље по Марку
ГЛАВА 16
21. И приморају неког Симона Кирењанина, који је пролазио, излазећи из земље, Александров и Руфов отац, да носи његов крст. 22 И доведоше га на место Голгота, што је, у преводу, место лобање. 23 И дадоше му да пије вином помешано са смирном, али га не прими. 24 И кад су га разапели, раздвојили су хаљине његове, бацивши коцку о њима шта је требало да узме сваки човек. 25 И био је трећи час, и разапеше га. 26 И преписан је натпис његове оптужбе: КАР ЈУДЕЈСКИ. 27 И са њим разапеше два разбојника; један на десној руци, а други на левој. 28 И испуни се писмо које каже: И убројан је међу преступнике. 29 А они који су пролазили мрдали су га, машући главама својим, говорећи: Ах, ти који рушиш храм и сазидаш га за три дана, 30 Спаси се и сиђи са крста. 31 Исто тако су и првосвештеници ругајући се говорили међу собом са књижевницима: Он је друге спасао; себе не може спасити. 32 Нека сада Христос, Цар Израелов, сиђе са крста, да видимо и верујемо. И они који су с њим били распети, погрдоше га. 33 А кад дође шести час, наста тама по целој земљи до деветог часа. 34 А у девети час Исус повика из свег гласа говорећи: Елои, Елои, лама савахтани? што се тумачи: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио? 35 А неки од оних који су стајали ту, чувши то, рекоше: Ето, он зове Илију. 36 И један је отрчао и напунио сунђер сирћета, и ставио је на трску, и дао му да пије говорећи: Пусти; да видимо да ли ће Илија доћи да га скине. 37 А Исус повика из свег гласа и испусти дух. 38 И завеса у храму се расцепа надвоје од врха до дна. 39 А кад је стотник, који је стајао против њега, видео да је тако повикао и испустио дух, рекао је: Заиста овај човек беше Син Божији. 40 Било је и жена које су гледале издалека: међу којима је била Марија Магдалина и Марија, мајка Јакова мањег и Јосијева и Саломе; 41 (Који такође, када је био у Галилеји, ишао је за њим и служио му;) и многе друге жене које су дошле с њим у Јерусалим. 42 А сада кад дође вече, јер беше припрема, то јест дан пре суботе, 43 Јосиф из Ариматеје, часни саветник, који је такође чекао Царство Божије, дође, и храбро уђе к Пилату, и зажели тело Исусово. 44 А Пилат се зачуди да ли је већ мртав, и дозвавши стотника, упита га да ли је већ био мртав. 45 А кад је сазнао за стотника, даде тело Јосифу. 46 И купио је фино платно, и узео га, и умотао га у платно, и положио га у гроб који је исклесан у стени, и привалио камен до врата гроба. 47 И Марија Магдалина и Марија Јосијева мајка гледаше где је положен.
1 А кад прође субота, Марија Магдалина и Марија Јаковљева мајка и Саломија купише слатке мирисе да дођу и помажу га. 2 И врло рано ујутру, првог дана у недељи, дођоше на гроб на изласку сунца. 3 А они међу собом рекоше: Ко ће нам одвалити камен са врата гроба? 4 И када су погледали, видели су да је камен одваљен, јер је био веома велик. 5 И ушавши у гроб, видеше младића како седи са десне стране, обучен у дугачку белу хаљину; и они су се уплашили. 6 И рече им: Не бојте се! Тражите Исуса из Назарета, који је био распет; нема га овде: гле места где су га положили. 7 Али идите, реците његовим ученицима и Петру да он иде пре вас у Галилеју; тамо ћете га видети, као што вам је рекао. 8 И они су брзо изашли и побегли од гроба; јер су дрхтали и чудили се, нити су никоме ништа рекли; јер су се бојали. 9 А када је Исус ускрснуо рано првог дана у недељи, он се прво јавио Марији Магдалени, из које је истерао седам ђавола. 10 И отишла је и рекла онима који су били с њим, док су туговали и плакали. 11 А они, кад су чули да је жив и да га је она видела, нису веровали. 12 После тога се појавио у другом облику двојици од њих, док су ходали, и отишли у село. 13 И отидоше и рекоше остатку; ни они им нису веровали. 14 После се појавио једанаесторици док су седели за трпезом, и прекорио их због њиховог неверовања и тврдоће срца, јер нису веровали онима који су га видели након што је ускрснуо. 15 И рече им: Идите по целом свету и проповедајте јеванђеље сваком створењу. 16 Ко поверује и крсти се биће спасен; али ко не верује биће осуђен. 17 И ови знаци пратиће оне који верују; У име моје изгонит ће ђаволе; они ће говорити новим језицима; 18 Они ће узети змије; и ако пију било шта смртоносно, неће им шкодити; полагаће руке на болесне и они ће оздравити. 19 И тако, пошто им је Господ проговорио, био је узнесен на небо и сео с десне стране Богу. 20 И изиђоше и проповедаше свуда, а Господ је радио с њима и потврђивао је реч знацима који су следили. Амин.
34
Луке
25 Тако је Господ поступио са мном у дане у које је погледао на мене, да скине срамоту моју међу људима. 26 А у шестом месецу анђео Гаврило је послан од Бога у град Галилеју, по имену Назарет, 27 Девици зарученој за човека који се звао Јосиф, из Давидове куће; а дјевица се звала Марија. 28 И анђео уђе к њој и рече: Здраво, благодатна, Господ је с тобом, благословена си међу женама. 29 И када га је видела, узнемирила се због његове речи, и помислила је какав би ово требало да буде поздрав. 30 А анђео јој рече: Не бој се, Маријо, јер си нашла милост код Бога. 31 И гле, ти ћеш зачети у својој утроби, и родићеш сина, и надећеш му име ИСУС. 32 Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и Господ Бог ће му дати престо Давида оца његовог. 33 И цароваће над Јаковљевим домом заувек; и царству његовом неће бити краја. 34 Тада Марија рече анђелу: Како ће ово бити кад не познајем човека? 35 И анђео одговори и рече јој: Дух Свети ће доћи на тебе, и сила Вишњега ће те засенити; 36 И гле, твоја рођака Јелисавета, и она је зачела сина у старости, а ово је шести месец код ње, која се звала нероткиња. 37 Јер код Бога ништа неће бити немогуће. 38 А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео оде од ње. 39 И у оне дане Марија устаде, и пожури у брдску земљу, у град Јудин; 40 И уђоше у Захаријину кућу и поздравише Јелисавету. 41 И догоди се да, када је Јелисавета чула Маријин поздрав, дете је скочило у њеној утроби; и Јелисавета се испуни Духом Светим: 42 И проговори јаким гласом и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје. 43 А откуд ми ово да ми дође мајка Господа мога? 44 Јер, гле, чим је глас твога поздрава зачуо у мојим ушима, дете је поскочило у мојој утроби од радости. 45 И благословена је она која је поверовала, јер ће се извршити оно што јој је речено од Господа. 46 А Марија рече: Велича душа моја Господа, 47 И мој се дух обрадовао у Богу, Спаситељу мом. 48 Јер је гледао на ниско стање своје слушкиње, јер ће ме, гле, од сада сви нараштаји звати блаженом. 49 Јер моћни ми учини велике ствари; и свето је име његово. 50 И милост је његова на оне који га се боје из колена на колено. 51 Он је показао снагу својом руком; он је расејао горде у машти њихових срца. 52 Он је збацио моћне са њихових места, и узвисио их ниског степена. 53 Он је гладне напунио добрима; а богате је отпустио празне. 54 Он је држао свог слугу Израиља, у спомен своје милости; 55 Као што је говорио нашим оцима, Авраму и његовом потомству заувек. 56 И Марија оста код ње око три месеца, и врати се својој кући.
ГЛАВА 1 1 Будући да су многи узели у руке да изнесу по реду изјаву онога у шта се међу нама сигурно верује, 2 Као што су их предали нама, који смо од почетка били очевици и службеници речи; 3 И мени се учинило добро, пошто сам од самог почетка савршено разумео све ствари, да ти пишем по реду, преузвишени Теофиле, 4 Да би могао знати сигурност оних ствари у које си поучен. 5 У дане Ирода, краља Јудеје, био је неки свештеник по имену Захарија, из реда Авије, а жена му је била од Аронових кћери, и звала се Јелисавета. 6 И обојица су били праведни пред Богом, беспрекорно ходећи по свим заповестима и уредбама Господњим. 7 И нису имали деце, јер је Елизабета била нероткиња, и обе су сада биле у годинама. 8 И догоди се да док је вршио свештеничку службу пред Богом по редоследу свог пута, 9 Према обичају свештеничке службе, његов жреб је био да кади кад уђе у храм Господњи. 10 И сав народ се молио напољу у време кађења. 11 И указа му се анђео Господњи који је стајао са десне стране кадионог олтара. 12 А кад га је Захарија угледао, уплашио се и страх га је обузео. 13 Али анђео му рече: Не бој се, Захарија, јер је услишана молитва твоја; и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и даћеш му име Јован. 14 И имаћеш радост и весеље; и многи ће се радовати његовом рођењу. 15 Јер ће бити велики у очима Господњим, и неће пити ни вина ни жестоког пића; и испуниће се Духа Светога још од утробе мајке своје. 16 И многе од синова Израиљевих ће се обратити Господу, њиховом Богу. 17 И он ће ићи пред њим у духу и сили Илијиној, да окрене срца очева ка деци, а непослушних ка мудрости праведника; да припреми народ припремљен за Господа. 18 А Захарија рече анђелу: По чему ћу то сазнати? јер сам ја стар човек, а моја жена у годинама. 19 Анђео му одговори: Ја сам Гаврило, који стојим пред Богом; и послан сам да говорим с тобом и да ти саопштим ове радосне вести. 20 И гле, бићеш нем и нећеш моћи да говориш до дана када се ово изврши, јер не верујеш мојим речима, које ће се испунити у своје време. 21 И народ је чекао Захарију и чудио се што је тако дуго остао у храму. 22 А када је изашао, није могао да им говори, и они су видели да је видео визију у храму, јер их је махнуо и остао без речи. 23 И догоди се да је, чим су се навршили дани његове службе, отишао својој кући. 24 А после тих дана затрудне његова жена Јелисавета и крије се пет месеци говорећи:
35
ЛУКЕ
57 Сада је дошло пуно време Елизабете да буде избављена; и она роди сина. 58 А њене комшије и њени рођаци чуше како је Господ показао велику милост на њу; и с њом су се радовали. 59 И догоди се да осмога дана дођоше да обрежу дете; и назваше га Захарија по имену оца његовог. 60 А мајка му одговори и рече: Није тако; али ће се звати Јован. 61 А они јој рекоше: „Нема никог од твог рода који се зове овим именом. 62 И давали су знаке његовом оцу како би желео да га позову. 63 И затражи сто за писање, и написа говорећи: Јован му је име. И сви су се чудили. 64 И уста су му се одмах отворила, и језик му се развезао, и проговорио је и хвалио Бога. 65 И страх обузе све који су живели око њих, и све ове речи прочу се по целој брдској земљи Јудеји. 66 И сви који су их чули полагали су их у своја срца говорећи: Какво ће ово дете бити! И рука Господња беше с њим. 67 А његов отац Захарија испуни се Духа Светога и прорече говорећи: 68 Благословен Господ Бог Израиљев; јер је посетио и откупио свој народ, 69 И подигао нам је рог спасења у дому Давида, слуге свога; 70 Као што је говорио устима својих светих пророка, који су од постања света: 71 Да се спасемо од непријатеља наших и од руку свих који нас мрзе; 72 Да изврши милост обећану нашим оцима, и да се сети свог светог завета; 73 Заклетву којом се заклео нашем оцу Аврааму, 74 Да би нам дао да, избављени из руку наших непријатеља, служимо му без страха, 75 У светости и праведности пред њим у све дане живота нашега. 76 И ти ћеш се, дете, назвати пророком Свевишњега, јер ћеш ићи пред лицем Господњим да му припремиш путеве; 77 Да би свом народу дао знање о спасењу опроштењем њихових грехова, 78 По нежној милости Бога нашега; чиме нас зора са висине посети, 79 Да осветлимо онима који седе у тами и сенци смрти, да упуте ноге наше на пут мира. 80 А дете је расло и јачало духом, и беше у пустињи до дана када се јави Израиљу.
6 И тако је било, док су они били тамо, навршили су се дани да она буде рођена. 7 И она роди свог прворођеног сина, и повије га у пелене, и положи га у јасле; јер за њих није било места у хану. 8 И у истој земљи беху пастири који су боравили у пољу, чувајући ноћу своје стадо. 9 И гле, анђео Господњи дође на њих, и слава Господња обасја их око њих, и они се јако уплаше. 10 Анђео им рече: Не бојте се, јер вам, ево, јављам велику радост која ће бити за све људе. 11 Јер вам се данас у Давидовом граду роди Спаситељ, који је Христос Господ. 12 И ово ће вам бити знак; Наћи ћете дете умотано у пелене, како лежи у јаслама. 13 И одједном се појавио са анђелом мноштво небеске војске, хвалећи Бога и говорећи: 14 Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља. 15 И догоди се, када анђели одоше од њих на небо, пастири рекоше један другоме: Хајдемо сада чак у Витлејем да видимо ово што се догодило, што је Господ објавио нас. 16 И брзо дођоше и нађоше Марију, Јосифа и дете како лежи у јаслама. 17 И када су то видели, објавили су изреку која им је била речена за ово дете. 18 И сви који су то чули чудили су се ономе што су им рекли пастири. 19 Али Марија је чувала све то и размишљала о томе у свом срцу. 20 И пастири се вратише славећи и хвалећи Бога за све што су чули и видели, како им је речено. 21 И када се навршило осам дана за обрезање детета, названо му је име ИСУС, што је тако названо од анђела пре него што је зачето у утроби. 22 И кад су се навршили дани њеног очишћења по Мојсијевом закону, доведоше га у Јерусалим да га представе Господу; 23 (Као што је написано у закону Господњем, сваки мушкарац који отвори материцу назваће се свет Господу;) 24 И да принесе жртву према ономе што је речено у закону Господњем, пар грлица или два млада голуба. 25 И гле, у Јерусалиму беше човек по имену Симеон; и тај исти човек беше праведан и побожан, чекајући утеху Израиљеву; и Дух Свети беше на њему. 26 И откривено му је од Духа Светога, да неће видети смрт, пре него што је видео Господњег Христа. 27 И дође по Духу у храм; и кад родитељи донесу дете Исуса, да му учине по обичају закона, 28 Затим га је узео на руке, благословио Бога и рекао: 29 Господе, пустиш сада слугу својега да оде у миру, по својој речи: 30 Јер видеше очи моје спасење твоје, 31 Које си припремио пред лицем свих људи; 32 Светлост за осветљавање незнабожаца и слава твога народа Израела. 33 И Јосиф и његова мајка зачудили су се ономе што је речено о њему.
ГЛАВА 2 1 И догоди се тих дана да изиђе указ од цезара Августа да се цео свет опорезује. 2 (А ово опорезивање је први пут направљено када је Киреније био гувернер Сирије.) 3 И сви су отишли на порез, сваки у свој град. 4 И Јосиф је такође отишао из Галилеје, из града Назарета, у Јудеју, у Давидов град, који се зове Витлејем; (јер је био из Давидове куће и лозе :) 5 Да се опорезује са Маријом, његовом зарученом женом, будући да има дете.
36
ЛУКЕ
34 И Симеон их благослови и рече Марији, мајци својој: Ево, ово дете је постављено за пад и ускрснуће многих у Израиљу; и за знак против кога ће се говорити; 35 (Да, и твоју ће душу пробити мач) да се открију мисли многих срца. 36 И беше једна Ана, пророчица, кћи Фануилова, из племена Асира; она беше у великој доби, и беше са мужем седам година од свог девичанства; 37 А она беше удовица од око седамдесет и четири године, која није излазила из храма, него је служила Богу постом и молитвама ноћу и дању. 38 И она је у том тренутку дошла захвалила Господу и говорила о њему свима који су очекивали откупљење у Јерусалиму. 39 И пошто извршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју, у свој град Назарет. 40 А дете је расло и јачало духом, пунило се мудрости, и благодат Божија беше на њему. 41 Његови су родитељи ишли у Јерусалим сваке године на празник Пасхе. 42 А кад му је било дванаест година, они су отишли у Јерусалим по обичају празника. 43 А када су се навршили дани, како су се вратили, дете Исус је остао у Јерусалиму; а Јосиф и мајка његова нису знали за то. 44 Али они, мислећи да је он био у друштву, отишли су један дан пута; и тражили су га међу својим рођацима и познаницима. 45 А кад га не нађоше, вратише се у Јерусалим тражећи га. 46 И догоди се да га после три дана нађоше у храму где седи усред лекара, слушајући их и питајући их. 47 И сви који су га чули били су запањени његовим разумевањем и одговорима. 48 А кад га видеше, запрепастише се, а мајка му рече: Сине, зашто си тако поступио с нама? гле, отац твој и ја смо те тугу тражили. 49 А он им рече: Како сте ме тражили? зар не знате да ја морам да се бавим пословима Оца свог? 50 И не разумеше речи које им рече. 51 И он сиђе с њима, и дође у Назарет, и покори им се; али његова мајка сачува све ове речи у свом срцу. 52 А Исус је растао у мудрости и расту, и у милости код Бога и људи.
7 Тада је он рекао мноштву које је изашло да га крсти: О роде змије, ко вас је упозорио да бежите од гнева који долази? 8 Донесите, дакле, плодове достојне покајања, и не почните да говорите у себи: „Имамо оца Аврама, јер ја вам кажем да Бог може од овог камења да подигне децу Аврааму. 9 А сада је и секира положена на корен дрвећа; дакле, свако дрво које не доноси добар плод се посече и баца у огањ. 10 А народ га упита говорећи: Шта ћемо онда? 11 Он одговори и рече им: Ко има две хаљине, нека даде ономе који нема; и ко има храну нека чини исто. 12 Тада дођоше и цариници да се крсте и рекоше му: Учитељу, шта да радимо? 13 А он им рече: Не тражите више од онога што вам је одређено. 14 И војници су га исто питали говорећи: А шта да радимо? А он им рече: никоме не чините насиље и не оптужујте никога лажно; и буди задовољан својом платом. 15 И док су људи очекивали, и сви људи размишљали у својим срцима о Јовану, да ли је он Христос или не; 16 Јован одговори, рекавши свима: Ја вас, заиста, крстим водом; али долази моћнији од мене, коме нисам достојан да одријешим ремен на обући: он ће вас крстити Духом Светим и огњем. 17 Чија је лепеза у његовој руци, и он ће добро очистити свој под, и сабраће пшеницу у своју житницу; али ће плеву спалити огњем неугасивим. 18 И многе друге ствари у свом подстицању проповедао је народу. 19 Али Ирод тетрарх, кога је прекорио за Иродијаду, жену свог брата Филипа, и за сва зла која је Ирод учинио, 20 Још је ово додао изнад свега да је затворио Јована у тамницу. 21 А кад се сав народ крсти, и Исус се крсти и молећи се отвори се небо, 22 И Дух Свети сиђе на њега у телесном облику као голуб, и дође глас са неба који рече: Ти си Син мој љубљени; у теби сам задовољан. 23 И сам Исус је почео да има око тридесет година, будући (како се претпостављало) син Јосифов, који беше син Хелијев, 24 Који је био син Мататов, који је био син Левијев, који је био син Мелхијев, који је био син Јане, који је био син Јосифов, 25 Који је био син Мататије, који је био син Амоса, који је био син Наумов, који је био син Еслија, који је био син Наггеов, 26 Који је био син Мата, који је био син Мататије, који је био син Семејев, који је био син Јосифов, који је био син Јудин, 27 Који је био син Јоанин, који је био син Резе, који је био син Зоробавељ, који је био син Салатила, који је био син Неријев, 28 Који је био син Мелхијев, који је био син Адија, који је био син Козама, који је био син Елмодамов, који је био Еров син,
ГЛАВА 3 1 А петнаесте године владавине Тиберија Цезара, Понтије Пилат је био намјесник Јудеје, и Ирод тетрарх Галилеје, и његов брат Филип тетрарх Итуреје и области Трахонитиде, и Лисанија тетрарх Абилене, 2. Ана и Кајафа као првосвештеници, реч Божја дође Јовану, сину Захаријином у пустињи. 3 И дошао је у сву земљу око Јордана, проповедајући крштење покајања за опроштење грехова; 4 Као што је написано у књизи речи пророка Исаије, који каже: Глас онога који виче у пустињи: Припремите пут Господњи, поравните стазе његове. 5 Свака долина ће се испунити, и свака планина и брдо снизиће се; и криво ће се исправити, а неравни путеви ће бити глатки; 6 И свако ће тело видети спасење Божије.
37
ЛУКЕ
29 Који је био син Јосеов, који је био син Елијезеров, који је био син Јоримов, који је био син Мататов, који је био син Левијев, 30 Који је био син Симеонов, који је био син Јудин, који је био син Јосифов, који је био син Јонанов, који је био син Елијакимов, 31 Који је био син Мелеа, који је био син Менанов, који је био син Матате, који је био син Натанов, који је био син Давидов, 32 Који је био син Јесејев, који је био син Обедов, који је био син Буза, који је био син Салмонов, који је био син Насонов, 33 Који је био син Аминадава, који је био син Арамов, који је био син Есромов, који је био син Фаресов, који је био син Јудин, 34 Који је био син Јаковљев, који је био син Исаков, који је био син Авраамов, који је био син Тарин, који је био син Нахоров, 35 Који је био син Сарухов, који је био син Рагауа, који је био син Фалека, који је био син Хебера, који је био син Сала, 36 Који је био син Кајнанов, који је био син Арфаксадов, који је био син Семов, који је био син Нојев, који је био син Ламехов, 37 Који је био син Матусале, који је био син Енохов, који је био син Јаредов, који је био син Малелелов, који је био син Кајнанов, 38 Који је био син Еноса, који је био син Ситов, који је био син Адамов, који је био син Божији.
15 И поучаваше у њиховим синагогама, слављен од свих. 16 И дође у Назарет, где беше одгајан, и по свом обичају уђе у синагогу у суботу, и устане да чита. 17 И тамо му је предата књига пророка Исаије. И кад отвори књигу, нађе место где је написано, 18 Дух Господњи је на мени, јер ме је помазао да проповедам јеванђеље сиромасима; послао ме је да исцелим сломљене срцем, да проповедам избављење заробљеницима, и прогледање слепима, да ослободим оне који су у модрицама, 19 Да проповедају годину угодну Господњу. 20 Затим је затворио књигу и поново је дао проповеднику и сео. И очи свих који беху у синагоги беху упрте у њега. 21 И поче им говорити: Данас се испунило ово писмо у вашим ушима. 22 И сви су му сведочили и чудили се милостивим речима које су излазиле из његових уста. А они рекоше: није ли ово Јосифов син? 23 А он им рече: Сигурно ћете ми рећи ову пословицу: Лекару, исцели се сам; све што смо чули да се ради у Кафарнауму, учини и овде у својој земљи. 24 А он рече: Заиста вам кажем, ниједан пророк није прихваћен у својој земљи. 25 Али заиста вам кажем, многе удовице беху у Израиљу у дане Илије, када је небо било затворено три године и шест месеци, када је велика глад била по целој земљи; 26 Али никоме од њих Илија није послан, осим у Сарепту, сидонски град, жени која је била удовица. 27 И много губавих беше у Израелу у време пророка Јелисеја; и ниједан од њих није био очишћен, осим Намана Сирина. 28 И сви који су у синагоги чули ово, испунили су се гневом, 29 И устадоше, избацише га из града и одведоше га на врх брда на коме је саграђен њихов град, да би га бацили наглавачке. 30 Али он прошавши кроз њих пође својим путем, 31 И сиђоше у Капернаум, град галилејски, и поучаваше их суботом. 32 И они су се зачудили његовој науци, јер је реч његова имала моћ. 33 А у синагоги беше човек, који имаде дух нечистог ђавола, и повика из свег гласа: 34 Говорећи: Пустите нас; шта ми имамо с тобом, Исусе из Назарета? јеси ли дошао да нас уништиш? Знам те ко си; светитеља Божијег. 35 А Исус га запрети говорећи: Ћути и изађи из њега. И кад га ђаво баци у средину, изиђе из њега и не повриједи га. 36 И сви се зачудише, и говораху међу собом говорећи: Каква је ово реч! јер влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и они излазе. 37 И слава о њему пронесе се по свим местима около. 38 И изиђе из синагоге и уђе у Симонову кућу. А мајка Симонове жене захвати велика грозница; и молили су га за њу. 39 И стаде над њу и запрети грозници; и остави је; и она одмах устаде и послужи им.
ГЛАВА 4 1 И Исус пун Духа Светога врати се са Јордана, и одведен од Духа у пустињу, 2 Бити четрдесет дана искушаван од ђавола. И тих дана није ништа јео, а кад су се завршили, он је после огладнио. 3 А ђаво му рече: Ако си Син Божији, заповеди овом камену да постане хлеб. 4 А Исус му одговори говорећи: Писано је да човек неће живети само од хлеба, него од сваке речи Божије. 5 И ђаво, поневши га на гору високу, показа му сва царства света у тренутку. 6 А ђаво му рече: Сву ову власт даћу ти и славу њихову, јер ми је то предато; и коме хоћу даћу. 7 Ако ми се, дакле, поклониш, све ће бити твоје. 8 А Исус одговори и рече му: Одлази од мене, сатано, јер је написано: Господу Богу своме клањај се, и једино њему служи. 9 И доведе га у Јерусалим, и постави га на врх храма, и рече му: Ако си Син Божји, баци се одавде. 10 Јер је писано: Он ће заповедити својим анђелима о теби да те чувају. 11 И на рукама ће те носити да не би ударио ногом својом о камен. 12 А Исус одговарајући рече му: Речено је: Не кушај Господа Бога свога. 13 А када је ђаво окончао сва искушења, отишао је од њега на неко време. 14 И вратио се Исус у сили Духа у Галилеју, и пронела се слава о њему по целој околини.
38
ЛУКЕ
40 А кад је сунце зашло, сви који су имали болеснике од разних болести довели су их к њему; и метну руке на свакога од њих и исцели их. 41 И ђаволи су излазили из многих, вичући и говорећи: Ти си Христос, Син Божији. И прекоревши их, не допусти им да говоре, јер су знали да је он Христос. 42 А кад је дан, отишао је и отишао у пустињско место; 43 А он им рече: Морам проповедати Царство Божије и другим градовима, јер сам зато послан. 44 И проповедаше у синагогама галилејским.
20 И видевши веру њихову, рече му: Човече, опраштају ти се греси твоји. 21 И књижевници и фарисеји почеше размишљати говорећи: Ко је овај што хули? Ко може опростити грехе осим самога Бога? 22 Али када Исус опази њихове мисли, одговори им рече: Шта мислите у својим срцима? 23 Да ли је лакше рећи: Опроштени су ти греси; или рећи: устани и ходај? 24 Али да бисте знали да Син Човечији има власт на земљи да опрашта грехе, (рече узетоме), кажем ти: Устани, узми одар свој, и иди у кућу своју. 25 И одмах устаде пред њима, и узе оно на чему је лежао, и отиде својој кући славећи Бога. 26 И сви су се зачудили, и славили Бога, и уплашили се говорећи: Данас смо видели чудне ствари. 27 И после тога изиђе и угледа цариника по имену Левије где седи на царини, и рече му: Пођи за мном. 28 И остави све, устане и пође за њим. 29. И Левије му је направио велику гозбу у својој кући; и било је много цариника и других који су седели с њима. 30 Али њихови књижевници и фарисеји гунђаху на његове ученике говорећи: Зашто једете и пијете са цариницима и грешницима? 31 А Исус одговарајући рече им: Здравима не треба лекар; али они који су болесни. 32 Нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике на покајање. 33 А они му рекоше: Зашто ученици Јованови често посте и моле се, а исто тако и ученици фарисејски; али ти једеш и пијеш? 34 А он им рече: Можете ли натерати децу свадбене собе да посте док је младожења с њима? 35 Али доћи ће дани када ће им се узети младожења, и тада ће постити у те дане. 36 И рече им и причу; Нико не ставља комад нове хаљине на стару; ако је другачије, онда и ново чини закупнину, а комад који је извађен из новог не слаже се са старим. 37 И нико не улива ново вино у старе боце; иначе ће ново вино попуцати боце и пролити се, и боце ће пропасти. 38 Али младо вино треба да се улије у нове боце; а оба су сачувана. 39 И нико ко је пио старо вино одмах не жели ново, јер каже: Старо је боље.
ГЛАВА 5 1 И догоди се да, док га је народ притискао да чује реч Божју, он је стајао крај Генисаретског језера, 2 И виде два брода како стоје крај језера, али рибари су изашли из њих и прали су своје мреже. 3 И ушао је у један од бродова, који је био Симонов, и молио га да се мало одмакне од копна. И седе, и поучи људе из лађе. 4 А када је престао да говори, рекао је Симону: Изађи у дубину и спусти своје мреже за замах. 5 А Симон му одговори и рече: Учитељу, целу ноћ смо се мучили и ништа нисмо ухватили; 6 И када су то урадили, ухватили су велико мноштво риба, и њихова се мрежа покидала. 7 И дали су знак својим друговима, који су били у другом броду, да дођу и помогну им. И дођоше, и напунише оба брода, тако да почеше тонути. 8 Када је Симон Петар то видео, пао је пред Исусова колена говорећи: Иди од мене! јер сам грешан човек, Господе. 9 Јер се он и сви који бијаху с њим запрепастише на газу риба које су уловили: 10 И тако су били и Јаков и Јован, Зеведејеви синови, који су били саучесници са Симоном. А Исус рече Симону: Не бој се; од сада ћеш хватати људе. 11 И када су довезли своје бродове на копно, напустили су све и пошли за њим. 12 И догоди се, када је био у једном граду, гле човека пун губе; који видевши Исуса паде ничице и мољаше га говорећи: Господе, ако хоћеш, можеш ме очистити. 13 И пружи руку и дотакне га се говорећи: Хоћу, буди чист. И одмах губа оде од њега. 14 И заповеди му да никоме не каже, него иди и покажи се свештенику и принеси за своје очишћење, како је Мојсије заповедио, за сведочанство њима. 15 Али утолико је више ишао глас о њему, и велики народ се окупљао да чује и да од њега буде исцељен од својих слабости. 16 И он се повуче у пустињу и помоли се. 17 И догоди се једнога дана, док је поучавао, да су седели фарисеји и доктори закона, који су долазили из сваког града Галилеје, Јудеје и Јерусалима; и сила Господња био присутан да их исцели. 18 И гле, људи су донели у кревету узетог човека, и тражили су средства да га уведу и положе пред њега. 19 А када због мноштва нису могли да нађу на који начин би га могли увести, пођоше на кров куће и спустише га кроз плочице са његовим лежајем у средину пред Исуса.
ГЛАВА 6 1 И догоди се другу суботу после прве, да он прође кроз житна поља; а његови ученици чупали су класове и јели су трљајући их у рукама. 2 А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините оно што није дозвољено чинити суботом? 3 А Исус им одговарајући рече: Нисте ли читали оволико шта је Давид учинио кад је и сам био гладан и они који су били с њим; 4 Како је ушао у дом Божији, и узео и јео хлебове приносе, и дао и онима који су били с њим; које се не сме јести него само свештеницима? 5 И рече им: да је Син човечји господар и суботе.
39
ЛУКЕ
6 И догоди се и друге суботе да уђе у синагогу и поучаваше; и беше човек коме је десна рука била осушена. 7 И књижевници и фарисеји су га посматрали да ли ће исцелити у суботу; да би нашли оптужбу против њега. 8 Али он је знао њихове мисли и рекао је човеку који је имао суху руку: Устани и стани у средину. И устаде и стаде. 9 Тада им Исус рече: Питаћу вас једно; Да ли је дозвољено суботом чинити добро или чинити зло? спасити живот, или га уништити? 10 И погледавши их све око себе, рече човеку: Пружи руку своју. И он тако учини: и рука му се опорави као друга. 11 И били су испуњени лудилом; и причали једни с другима шта би могли учинити Исусу. 12 И догоди се тих дана да изиђе на гору да се помоли, и остаде целу ноћ у молитви Богу. 13 А када је дан, дозвао је своје ученике, и од њих је изабрао дванаесторицу, које је и назвао апостолима; 14 Симон (којег је и назвао Петар) и Андреј брат његов, Јаков и Јован, Филип и Вартоломеј, 15 Матеј и Тома, Јаков Алфејев син и Симон звани Зилот, 16 И Јуда, Јаковљев брат, и Јуда Искариотски, који је такође био издајник. 17 И сишао је с њима, и стао у равницу, и друштво његових ученика, и велико мноштво народа из целе Јудеје и Јерусалима, и од морских обала Тира и Сидона, који су долазили да га слушају, и да се излече од својих болести; 18 И они који беху мучени од нечистих духова, и оздравише. 19 И цео народ је тражио да га дотакне, јер је из њега изашла врлина и све их је исцелила. 20 И подигавши очи на своје ученике, рече: Благословени били сиромаси, јер је ваше царство Божије. 21 Блажени сте сада гладни, јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сада, јер ћете се смејати. 22 Благо вама када вас људи омрзну, и када вас одвоје од свог друштва, и погрде вас, и одбаци име ваше као зло, ради Сина човечијег. 23 Радујте се том дану и скачите од радости, јер, гле, ваша је награда велика на небесима, јер су тако чинили оци њихови пророцима. 24 Али тешко вама који сте богати! јер сте примили своју утеху. 25 Тешко вама који сте сити! јер ћете гладовати. Тешко вама који се сада смејете! јер ћете плакати и плакати. 26 Тешко вама, када сви људи буду говорили добро о вама! јер су тако чинили њихови оци лажним пророцима. 27 Али ја кажем вама који слушате: Љубите непријатеље своје, чините добро онима који вас мрзе, 28 Благосиљајте оне који вас проклињу и молите се за оне који вас вређају. 29 А ономе ко те удари по једном образу принеси и други; и ономе ко ти скине огртач забрани да не узме и капут твој. 30 Дај свакоме ко тражи од тебе; и од онога који узима твоја добра не тражи више.
31 И као што желите да људи чине вама, чините и ви њима. 32 Јер ако волите оне који вас љубе, каква вам је хвала? јер и грешници воле оне који љубе њих. 33 А ако чините добро онима који вама чине добро, каква вам је хвала? јер и грешници чине исто. 34 И ако позајмљујете онима од којих се надате да ћете добити, какву захвалност имате? јер и грешници дају у зајам грешницима, да опет исто толико добију. 35 Али волите своје непријатеље, и чините добро, и позајмљујте, не надајући се више ничему; и ваша ће награда бити велика, и бићете синови Вишњега, јер је благ према незахвалнима и злима. 36 Зато будите милостиви, као што је и Отац ваш милостив. 37 Не судите, и неће вам се судити; не осуђујте, и нећете бити осуђени; опростите, и биће вам опроштено; 38 Дајте, и даће вам се; добру меру, стиснуту и потресану и претерану, људи ће вам дати у недра. Јер истом мером којом мерите, тако ће вам се опет мерити. 39 И рече им причу: Може ли слеп да води слепца? неће ли обојица пасти у јарак? 40 Ученик није изнад свог учитеља, али сваки који је савршен биће као његов учитељ. 41 И зашто гледаш трун у оку брата свога, а не видиш брвно у свом оку? 42 Или како можеш рећи брату своме: Брате, дај да извадим трун у твом оку, а ти сам не видиш греду што је у свом оку? Лицемеру, избаци прво брвно из ока свога, па ћеш онда јасно видети да извучеш трун из ока брата твога. 43 Јер добро дрво не рађа поквареног рода; нити покварено дрво не доноси добре плодове. 44 Јер свако дрво се познаје по свом плоду. Јер од трња људи не беру смокве, нити од трнине беру грожђе. 45 Добар човек из доброг блага свога срца износи оно што је добро; а зао човек из зле ризнице срца свога извлачи зло, јер о обиљу срца говоре уста његова. 46 И зашто ме зовете: Господе, Господе, а не чините оно што ја говорим? 47 Ко год дође к мени и слуша моје речи и изврши их, показаћу ти коме је сличан: 48 Он је као човек који је саградио кућу, ископао дубоко, и поставио темељ на стени; а када је настала поплава, поток је жестоко ударио на ту кућу, и није могао да је потресе, јер је била утемељена на стени. . 49 Али ко чује, а не чини, сличан је човеку који је без темеља саградио кућу на земљи; о коју је поток жестоко ударио и одмах је пао; и пропаст те куће била је велика. ГЛАВА 7 1 А када је завршио све своје речи пред народом, ушао је у Капернаум. 2 А слуга једног центуриона, који му је био драг, беше болестан и готов је да умре. 3 А кад је чуо за Исуса, посла к њему старешине јеврејске молећи га да дође и излечи његовог слугу. 4 И кад дођоше к Исусу, одмах га замолише говорећи: да је достојан коме треба ово да учини. 5 Јер он воли наш народ, и саградио нам је синагогу.
40
ЛУКЕ
6 Тада је Исус отишао с њима. А кад већ не беше далеко од куће, сатник посла к њему пријатеље говорећи му: Господе, не мучи се, јер нисам достојан да уђеш под мој кров. 7 Зато ни ја нисам сматрао да сам достојан да дођем к теби, него реци једном речју и оздравиће мој слуга. 8 Јер и ја сам човек који је под влашћу, који имам под собом војнике, и кажем једном: Иди, и он иде; а другом: Дођи, и он долази; и мом слузи: Учини ово, и он то учини. 9 Када је Исус чуо ове ствари, зачудио му се, окренуо га и рекао народу који је ишао за њим: Кажем вам, нисам нашао тако велику веру, не, не у Израелу. 10 А они који су били послани, вративши се у кућу, нађоше слугу целог који је био болестан. 11 И догоди се дан касније да је отишао у град који се звао Наин; и многи од ученика његових пођоше с њим и много народа. 12 А кад се приближи градским вратима, гле, изнесу мртваца, сина јединца његове мајке, а она беше удовица; и много људи из града беше с њом. 13 И кад је Господ угледа, сажали се на њу и рече јој: Не плачи. 14 И приђе и дотакне се одар, а они који га носе стадоше. А он рече: Младићу, кажем ти, устани. 15 А онај који је био мртав седе и поче да говори. И предаде га мајци његовој. 16 И наста страх на све, и слављаху Бога говорећи: да је велики пророк устао међу нама; и да је Бог посетио свој народ. 17 И ова гласина о њему пронела је сву Јудеју и сву околину. 18 И Јованови ученици су му открили све то. 19 И Јован дозвавши двојицу својих ученика посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти тај који треба да дође? или тражимо другог? 20 Кад су људи дошли к њему, рекли су: Јован Крститељ нас је послао к теби, говорећи: Јеси ли ти тај који треба да дође? или тражимо другог? 21 И у тај исти час излечи многе од њихових слабости и пошасти и од злих духова; и многима слепима даде вид. 22 Тада Исус одговарајући рече им: Идите и реците Јовану шта сте видели и чули; како слепи прогледају, хроми ходе, губави се чисте, глуви чују, мртви устају, сиромасима се проповеда јеванђеље. 23 И благословен је онај ко се не саблазни у мени. 24 А кад су се посланици Јованови отисли, он је почео да говори народу о Јовану: Шта сте изашли у пустињу да видите? Трска потресена од ветра? 25 Али шта сте изашли да видите? Човек обучен у меку одећу? Гле, они који су раскошно обучени и живе деликатно, налазе се у краљевим дворовима. 26 Али шта сте изашли да видите? Пророк? Да, кажем вам, и много више од пророка. 27 Ово је онај за кога је писано: Ево, ја шаљем свог гласника пред тобом, који ће припремити твој пут пред тобом. 28 Јер вам кажем: међу рођенима од жена нема већег пророка од Јована Крститеља, али онај који је најмањи у Царству Божијем већи је од њега.
29 И сав народ који га је слушао и цариници оправдаше Бога, крстивши се Јовановим крштењем. 30 Али фарисеји и законици су одбацили Божји савет против себе, пошто се нису крстили од њега. 31 А Господ рече: Са чиме да упоредим људе овог нараштаја? а какви су? 32 Они су као деца која седе на пијаци и дозивају једно друго и говоре: Ми смо вам свирали, а ви нисте играли; оплакисмо вас, а ви нисте плакали. 33 Јер Јован Крститељ дође ни хлеб ни пијући вино; а ви кажете: Он има ђавола. 34 Син човечји дође једе и пије; а ви кажете: Гле, прождрљив човек и винопија, пријатељ цариника и грешника! 35 Али мудрост је оправдана од све деце њене. 36 И један од фарисеја замоли га да једе с њим. И уђе у кућу фарисејеву, и седе да једе. 37 И гле, жена у граду, која беше грешница, кад је знала да Исус седи за трпезом у фарисејској кући, донесе алабастерну кутију с миром, 38 И стаде до његових ногу иза њега плачући, и стаде му умивати ноге сузама, и обриса их длакама са главе своје, и целива ноге његове, и маже их машћу. 39 А кад то виде фарисеј који га је позвао, проговори у себи говорећи: Овај човек, да је пророк, знао би ко је и каква је ово жена која га се дотиче, јер је грешница. 40 А Исус одговарајући рече му: Симоне, имам нешто да ти кажем. И рече: Учитељу, реци. 41 Био је један поверилац који је имао два дужника: један је дуговао пет стотина динара, а други педесет. 42 А када нису имали чиме да плате, он им је искрено опростио обојици. Реци ми, дакле, ко ће га од њих највише волети? 43 Симон одговори и рече: Претпостављам да је онај коме је највише опростио. А он му рече: Право си пресудио. 44 И окрену се жени и рече Симону: Видиш ли ову жену? Ушао сам у твоју кућу, ниси ми дао воде за ноге моје, али она је сузама опрала моје ноге и обрисала их длакама са главе своје. 45 Ниси ми дао пољупца, али ова жена од када сам ушао није престала да ми љуби ноге. 46 Ниси ми помазао главу уљем, али ова жена је помазала ноге моје машћу. 47 Зато ти кажем: Опроштени су јој греси који су многи; јер је много волела; а коме се мало прашта, тај мало воли. 48 А он јој рече: Опроштени су ти греси. 49 И они који су седели с њим почеше говорити у себи: Ко је овај који и грехе опрашта? 50 И рече жени: „ Твоја вера те је спасла; иди у миру. ГЛАВА 8 1 И догоди се потом да је ишао по свим градовима и селима, проповедајући и објављујући радосну вест о Царству Божијем, и дванаесторица су били с њим, 2 И неке жене, исцељене од злих духова и немоћи, Марија звана Магдалена, из које је изашло седам ђавола, 3 И Јоана, жена Хузе Иродовог управитеља, и Сузана, и многи други, који су му служили од свог имања.
41
ЛУКЕ
4 И када се скупи много народа и дође к њему из сваког града, рече причом: 5 Сејач је изашао да посеје своје семе; и газише га, и птице небеске га прождероше. 6 А неки падоше на стену; и чим је изникла, осушила се, јер му је недостајала влага. 7 А неки падоше међу трње; и трње изникну с њим и задави га. 8 А други падоше на добру земљу, и изникнуше, и донеше род стоструко. И рекавши ово, повика: Ко има уши да чује, нека чује. 9 И упиташе га ученици његови говорећи: Шта би могла бити ова парабола? 10 И рече: Вама је дато да знате тајне Царства Божијег, а другима у параболама; да гледајући не виде, а слушајући не разумеју. 11 А парабола је ова: семе је реч Божја. 12 Они уз пут су они који слушају; тада долази ђаво и одузима реч из њихових срца, да не поверују и не буду спасени. 13 Они на стени су они који, кад чују, са радошћу примају реч; а ови немају корена, који неко време верују, а у време искушења отпадају. 14 А оно што је пало међу трње јесу они који, кад чују, излазе, и гуше се бригама, богатством и задовољствима овог живота, и не доносе плода до савршенства. 15 Али да су на доброј земљи они који у поштеном и добром срцу, чувши реч, држе је и доносе плод са стрпљењем. 16 Нико је, кад запали свећу, не покрије посудом или стави под кревет; него га поставља на свећњак да они који улазе виде светлост. 17 Јер ништа није тајно, што се неће показати; ни шта је скривено, што се неће сазнати и изаћи у иностранство. 18 Пазите дакле како чујете: јер ко има, њему ће се дати; а ко нема, од њега ће се узети и оно што се чини да има. 19 Тада су дошле к њему његова мајка и његова браћа, и нису могли да приђу на њега ради штампе. 20 И јавили су му неки који су рекли: Твоја мајка и твоја браћа стоје напољу, желећи да те виде. 21 А он одговори и рече им: Моја мајка и моја браћа су ови који слушају реч Божију и врше је. 22 Једног дана уђе у лађу са својим ученицима, и рече им: Пређимо на другу страну језера. И они су кренули. 23 Али док су они пловили, он је заспао, а олуја је пала на језеро; и напунише се воде и беху у опасности. 24 И дођоше к њему и пробудише га говорећи: Учитељу, господару, погибамо. Тада устаде и запрети ветру и дивљању воде; и они престадоше, и наста затишје. 25 А он им рече: Где је ваша вера? И уплашени су се чудили говорећи један другоме: Какав је ово човек! јер он заповеда и ветровима и води, и они му се покоравају. 26 И стигли су у земљу Гадаренску, која је насупрот Галилеји. 27 И када је изашао на копно, срео га је из града један човек, који је дуго имао ђаволе, а није носио одећу, нити је боравио ни у једној кући, него у гробовима.
28 Када је видео Исуса, повикао је, пао пред њим, и јаким гласом рекао: Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Божији Свевишњег? Молим те, не мучи ме. 29 (Јер је заповедио да нечисти дух изађе из човека. Јер га је често хватао; и држао га је оковано у ланцима и у оковима; и раскинуо је окове, и ђаво га је протерао у пустињу. ) 30 А Исус га упита говорећи: Како ти је име? И рече: Легија, јер многи ђаволи уђоше у њега. 31 И молили су га да им не заповеди да изађу у дубину. 32 И беше тамо крдо много свиња које се хранило на гори, и молили су га да им допусти да уђу у њих. И трпио их је. 33 Тада изиђоше ђаволи из човека, и уђоше у свиње; 34 Када су они који су их хранили видели шта је учињено, побегли су и отишли и испричали у граду и на селу. 35 Затим су изашли да виде шта је учињено; и дођоше к Исусу, и нађоше човека из кога су изашли ђаволи, где седи код ногу Исусових, обучен и при здравој памети; и уплашише се. 36 Рекоше им и они који су то видели како је опседнути ђаволима исцељен. 37 Тада га је цело мноштво земље Гадаренске молило да оде од њих; јер су били ухваћени великим страхом, и он уђе у лађу и врати се назад. 38 Човек из кога су отишли ђаволи молио га је да буде с њим; али га Исус отпусти говорећи: 39 Врати се својој кући и покажи колико ти је велике ствари учинио Бог. И он оде својим путем и објави по целом граду како му је Исус учинио велика дела. 40 И догоди се да, када се Исус вратио, народ га је радо примио, јер су га сви чекали. 41 И гле, дође човек по имену Јаир, и беше старешина синагоге; и паде пред ноге Исусове и мољаше га да уђе у његову кућу. 42 Јер он је имао једну ћерку јединку, стару око дванаест година, а она је лежала на самрти. Али док је ишао народ га је гомилао. 43 А жена која је дванаест година имала крвопролиће, која је сав свој живот потрошила на лекаре, нити се од било кога излечи, 44 Дошао је иза њега и дотакао се руба његове хаљине, и одмах је престала крварење. 45 А Исус рече: Ко ме се дотаче? Када су се сви одрекли, Петар и они који су били с њим рекоше: Учитељу, народ те гура и притишће те, и кажеш: Ко ме се дотаче? 46 А Исус рече: Неко ме се дотакао, јер видим да је врлина изашла из мене. 47 А кад жена виде да није сакривена, приђе дрхтећи, и павши пред њим, исприча му пред свим народом због чега га се дотакла и како је одмах оздравила. 48 А он јој рече: Утеши се, кћери, твоја вера те је спасла; иди у миру. 49 Док је још говорио, долази један од старешине синагоге говорећи му: Кћи ти је умрла; невоља не Господар. 50 Али када је Исус то чуо, одговорио му је говорећи: Не бој се, само веруј, и она ће оздравити. 51 И када је ушао у кућу, није дозволио никоме да уђе осим Петра, Јакова и Јована и оца и мајке девојке.
42
ЛУКЕ
52 И сви су плакали и нарицали за њом, а он је рекао: Не плачи; није мртва, него спава. 53 И подсмевали су му се до смеха, знајући да је мртва. 54 И све их је испустио, узео је за руку и позвао говорећи: Слушкиња, устани. 55 И поново дође њен дух, и она одмах устаде, и заповеди да јој дају јела. 56 И њени родитељи су се зачудили, али им је он заповедио да никоме не говоре шта се догодило.
22 Говорећи: Син човечији мора много да претрпи, и да буде одбачен од старешина и првосвештеника и књижевника, и да буде убијен, и да васкрсне трећи дан. 23 И рече им свима: Ако неко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе, и сваки дан узме крст свој, и нека иде за мном. 24 Јер ко хоће да спасе живот свој, изгубиће га; а ко изгуби живот свој ради мене, тај ће га спасити. 25 Јер каква је корист човеку ако стекне цео свет, а изгуби себе или буде одбачен? 26 Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се постидети Син човечји, када дође у слави својој, и у слави Оца свога и светих анђела. 27 Али заиста вам кажем, постоје неки који овде стоје, који неће окусити смрт док не виде царство Божије. 28 И догоди се око осам дана после ових речи, узе Петра и Јована и Јакова, и попе се на гору да се помоли. 29 И док се молио, његово лице се променило, а одећа му је била бела и блистава. 30 И гле, разговараху с њим два човека, а то су били Мојсије и Илија. 31 Који се појавио у слави и говорио о својој смрти коју треба да изврши у Јерусалиму. 32 Али Петар и они који беху с њим отежали су од сна, и кад се пробудише, видеше славу његову и два човека која стајаху с њим. 33 И кад су одлазили од њега, Петар рече Исусу: Учитељу, добро нам је бити овде; један за тебе, један за Мојсија и један за Илију: не знајући шта је рекао. 34 Док је тако говорио, наишао је облак и засенио их; 35 И зачу се глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубљени, слушајте га. 36 И када је глас прошао, Исус се нашао сам. И држали су га близу, и никоме тих дана не казиваше ништа од онога што су видели. 37 И догоди се да сутрадан, када су сишли са брда, срело га је много људи. 38 И гле, један човек из дружине повика говорећи: Учитељу, молим те, погледај мог сина, јер је он моје једино дете. 39 И гле, дух га узе, и он одједном повиче; и раздире га што се поново пени, и тешко му се одваја модрица. 40 И молио сам твоје ученике да га избаце; а нису могли. 41 А Исус одговарајући рече: О роде неверни и покварени, докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи свог сина овамо. 42 И док је он још долазио, ђаво га је бацио доле и ископао. И запрети Исус нечистом духу, и исцели дете, и поново га преда оцу његовом. 43 И сви су били задивљени силном силом Божјом. Али док су се сви чудили свему што је Исус учинио, он је рекао својим ученицима: 44 Нека ове речи утону у ваше уши, јер ће Син човечји бити предан у руке људима. 45 Али они не разумеше ову реч, и беше скривена од њих, да је не опазише, и бојаше се да га питају за ту реч. 46 Тада је дошло до расуђивања међу њима, ко од њих треба да буде највећи. 47 А Исус, видећи мисао њиховог срца, узе дете и постави га поред себе,
ГЛАВА 9 1 Затим је сазвао својих дванаест ученика и дао им власт и власт над свим ђаволима и да лече болести. 2 И посла их да проповедају Царство Божије и да лече болесне. 3 А он им рече: ништа не носите на пут, ни мотке, ни торбу, ни хлеб, ни новац; нити имају по два капута. 4 И у коју год кућу уђете, ту останите и одатле идите. 5 А ко вас не прими, кад изађете из тога града, отресите сам прах са ногу својих за сведочанство против њих. 6 И отидоше и прођоше по градовима, проповедајући јеванђеље и свуда исцељујући. 7 Ирод тетрарх чуо је за све што је учинио; и био је у недоумици, јер се за неке говорило да је Јован васкрсао из мртвих; 8 А од неких да се Илија појавио; а од других да је један од старих пророка васкрсао. 9 А Ирод рече: Јовану сам одрубио главу; а ко је овај за кога чујем такве ствари? И пожелео је да га види. 10 А апостоли, када су се вратили, испричали су му све што су учинили. И узевши их, оде насамо у пустињско место које припада граду званом Витсаида. 11 А народ је, када је то сазнао, пошао за њим, и он их је примио, и говорио им о Царству Божијем, и исцељивао оне којима је требало исцељење. 12 А када је дан почео да се губи, тада дође дванаесторица и рекоше му: Отпусти народ да оду у околне градове и села, да преноће и добију храну, јер смо ми овде у пустињско место. 13 Али он им рече: Дајте им да једу. А они рекоше: Немамо више осим пет хлебова и две рибе; осим што треба да одемо и купимо месо за све ове људе. 14 Јер је било око пет хиљада људи. И рече својим ученицима: Нека седну по педесет у друштву. 15 И они то учинише, и натераше их све да седну. 16 Затим је узео пет хлебова и две рибе, и погледао на небо, благословио их је, преломио и дао ученицима да их ставе пред народ. 17 И једоше, и сви се наситише, а од комадића који им преостане узеше дванаест корпи. 18 И догоди се, док се сам молио, његови ученици беху с њим, па их упита говорећи: Ко сам ја народ? 19 Они одговарајући рекоше: Јован Крститељ; али неки кажу: Илија; а други говоре, да је један од старих пророка васкрсао. 20 Он им рече: А ви за кога мислите да сам ја? Петар одговарајући рече: Христос Божији. 21 А он им строго заповеди и заповеди им да никоме не говоре о томе;
43
ЛУКЕ
48 И рече им: Ко прими ово дете у моје име, мене прима; и ко прими мене, прима онога који ме посла; јер ко је најмањи међу вама, тај ће бити велики. 49 А Јован одговори и рече: Учитељу, видели смо некога како у твоје име изгони ђаволе; а ми смо му забранили, јер не иде с нама. 50 А Исус му рече: Не брани му, јер ко није против нас, за нас је. 51 И догоди се, када дође време да буде примљен, чврсто се окрену да иде у Јерусалим, 52 И посла гласнике пред његовим лицем, и они одоше и уђоше у село Самарићанско, да му се припреме. 53 И не примише га, јер лице му беше као да иде у Јерусалим. 54 А кад су његови ученици Јаков и Јован видели ово, рекли су: Господе, хоћеш ли да наредимо да огањ сиђе с неба и да их прождре, као што је учинио Илија? 55 Али он се окрену и укори их и рече: Не знате каквог сте духа. 56 Јер Син човечји није дошао да уништи људске животе, него да их спасе. И отишли су у друго село. 57 И догоди се да, док су ишли путем, неки човек му рече: Господе, пратићу те куда год пођеш. 58 А Исус му рече: Лисице имају рупе, а птице небеске гнезда; али Син човечји нема где да пригне главу. 59 А он рече другом: Пођи за мном. Али он рече: Господе, дај ми најпре да одем да сахраним оца. 60 Исус му рече: Нека мртви сахрањују своје мртве, а ти иди и проповедај Царство Божије. 61 И други рече: Господе, идем за тобом; али да прво одем да се опростим од њих који су код куће у мојој кући. 62 А Исус му рече: Нико, који је ставио руку на плуг и погледао уназад, није прикладан за Царство Божије.
12 Али ја вам кажем да ће Содоми у тај дан бити лакше него том граду. 13 Тешко теби, Цхоразине! тешко теби, Витсаида! јер да су у Тиру и Сидону учињена чудеса, која су у вама учињена, они су се давно покајали, седећи у костријети и пепелу. 14 Али Тиру и Сидону ће бити лакше на суду него вама. 15 А ти, Капернауме, који си узнесен до неба, бићеш бачен у пакао. 16 Ко вас слуша, мене слуша; а ко вас презире, мене презире; а ко мене презире презире онога који ме посла. 17 А седамдесеторица се опет вратише са радошћу говорећи: Господе, и ђаволи нам се покоравају у твоје име. 18 А он им рече: Видео сам сатану као муњу како пада с неба. 19 Гле, дајем вам власт да газите змије и шкорпије, и сву моћ непријатеља, и ништа вам неће наудити. 20 Ипак, не радујте се томе што вам се духови покоравају; него се радије радујте, јер су имена ваша записана на небесима. 21 У тај час се Исус обрадова духом и рече: Захваљујем ти, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних, и открио деци; јер је тако изгледало добро у твојим очима. 22 Све ми је предао мој Отац, и нико не зна ко је Син, осим Отац; и ко је Отац, него Син, и коме ће Син открити. 23 И окрену га својим ученицима и рече насамо: „ Блажене су очи које виде оно што видите. 24 Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели да виде оно што ви видите, а нису видели; и да чујете оно што чујете, а нисте чули. 25 И гле, један законник устаде и кушаше га говорећи: Учитељу, шта да учиним да наследим живот вечни? 26 Он му рече: Шта пише у закону? како читаш? 27 А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мишљу својом; а ближњи твој као самога себе. 28 А он му рече: Тачно си одговорио: уради ово и оживећеш. 29 Али он, желећи да се оправда, рече Исусу: А ко је мој ближњи? 30 А Исус одговарајући рече: Неки човек сиђе из Јерусалима у Јерихон, и паде међу лопове, који му скину одећу и ранише га, и одоше, оставивши га полумртвог. 31 И случајно је сишао неки свештеник тим путем, и кад га је видео, прошао је с друге стране. 32 И тако један Левит, када је био на месту, приступи и погледа га, и прође с друге стране. 33 Али неки Самарјанин, док је путовао, дође тамо где је био; и кад га угледа, сажали се на њега, 34 И отишао к њему, и превезао му ране, поливши га уљем и вином, и поставио га на своју звер, и одвео га у гостионицу, и побринуо се за њега. 35 А сутрадан када је отишао, извадио је два пехара и дао их домаћину и рекао му: Чувај га; и што више потрошиш, кад опет дођем, вратићу ти. 36 Шта мислиш, ко је од ове тројице био ближњи ономе који је пао међу лопове?
ГЛАВА 10 1 После ових ствари Господ је одредио још седамдесеторицу и послао их по два и по два пред својим лицем у сваки град и место где је сам хтео да дође. 2 Зато им рече: Жетва је заиста велика, али радника мало; молите се дакле господару жетве да пошаље раднике на жетву своју. 3 Идите својим путевима: ево, шаљем вас као јагањце међу вукове. 4 Не носите ни торбицу, ни торбе, ни ципеле, и никога не поздрављајте на путу. 5 И у коју год кућу уђете, прво реците: Мир кући овој. 6 И ако син мира буде тамо, мир ће ваш почивати на њему; ако не, опет ће се обратити вама. 7 И останите у истој кући, једите и пијте што дају, јер је радник достојан своје плате. Не иди од куће до куће. 8 И у који год град уђете и да вас приме, једите оно што вам је постављено. 9 И исцељујте болеснике који су у њему, и реците им: Приближило вам се Царство Божије. 10 Али у који год град уђете, а не приме вас, изађите на улице истог и реците: 11 Чак и сам прах твога града, који се прилијепи на нас, ми бришемо с тебе; без обзира на то будите сигурни да вам се приближило Царство Божије.
44
ЛУКЕ
37 А он рече: Онај који му се смиловао. Тада му Исус рече: Иди и ти учини тако. 38 А кад су они ишли, уђе у једно село; и нека жена по имену Марта прими га у своју кућу. 39 И имала је сестру по имену Марија, која је такође седела до ногу Исусових и слушала његову реч. 40 Али Марта је била оптерећена много служења, па приђе њему и рече: Господе, зар те није брига што ме је сестра оставила да служим саму? замоли јој дакле да ми помогне. 41 А Исус одговори и рече јој: Марта, Марта, ти си пажљива и забринута за многе ствари. 42 Али једно је потребно: и Марија је изабрала онај добар део, који јој се неће одузети.
19 И ако ја преко Велзевула изгоним ђаволе, помоћу кога их ваши синови изгоне? зато ће вам они бити судије. 20 Али ако ја прстом Божијим изгоним ђаволе, без сумње је дошло до вас Царство Божије. 21 Када јак човек наоружан чува своју палату, његова имовина је у миру. 22 Али када јачи од њега дође на њега и савлада га, он му узима сву опрему у коју се уздао и дели плен. 23 Ко није са мном, против мене је, а ко не скупља са мном, расипа. 24 Када нечисти дух изађе из човека, он иде по сувим местима тражећи одмор; и не нашавши никога, рече: Вратићу се својој кући одакле сам изашао. 25 И кад дође, нађе је пометену и украшену. 26 Онда он оде и одведе к себи седам других духова злијих од њега; и они улазе и тамо се обитавају; и последње стање тог човека горе је од првог. 27 И догоди се, док је то говорио, нека жена из друштва повиси глас и рече му: Благо материци која те је родила и скутима које си сисао. 28 Али он рече: Да, блажени су они који слушају реч Божију и држе је. 29 А кад се народ скупи, он поче говорити: Ово је зао нараштај; они траже знак; и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка. 30 Јер као што је Јона био знак Нинивљанима, тако ће и Син човечији бити овом нараштају. 31 Краљица југа ће устати на суд са људима овог нараштаја и осудити их, јер је дошла са крајњих крајева земље да чује мудрост Соломонову; и гле, овде је већи од Соломона. 32 Нинивљани ће устати на суд са овим нараштајем, и осудиће га, јер су се покајали због Јонине проповеди; и гле, овде је већи од Јоне. 33 Нико када запали свећу, не ставља је на скровито место, ни под посуду, него на свећњак, да они који уђу виде светлост. 34 Светлост тела је око; дакле, када је око твоје једно, и цело тело твоје је светло; али кад је твоје око зло, и тело твоје је тамно. 35 Пази дакле да светлост која је у теби не буде тама. 36. Ако ти, дакле, цело тело буде пуно светлости, немајући ни један тамни део, цело ће бити пуно светлости, као када ти светли сјај свеће. 37 И док је он говорио, неки фарисеј га замоли да вечера с њим; и он уђе и седе за трпезу. 38 А када је фарисеј то видео, зачудио се што се није прво умио пре вечере. 39 А Господ му рече: Сада ви, фарисеји, чистите спољашњост чаше и чиније; али је твоја унутрашњост пуна грабежи и злоће. 40 Безумници, није ли онај који је створио оно што је споља учинио и оно што је унутра? 41 Али радије дајте милостињу од онога што имате; и гле, све вам је чисто. 42 Али тешко вама, фарисеји! јер дајете десетину од менте и руте и свих врста биља, и пребацујете суд и љубав Божију: ово је требало да чините, а не да остављате оно друго нечињено. 43 Тешко вама, фарисеји! јер волите најгорња седишта у синагогама и поздраве на пијацама.
ГЛАВА 11 1 И догоди се да, док се молио на једном месту, када је престао, један од његових ученика му рече: Господе, научи нас да се молимо, као што је и Јован научио своје ученике. 2 И рече им: Кад се молите, реците: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје. да дође царство твоје. Буди воља Твоја, како на небу тако и на земљи. 3 Хлеб наш насушни дај нам из дана у дан. 4 И опрости нам грехе наше; јер и ми опраштамо свакоме који нам је дужан. И не уведи нас у искушење; но избави нас од зла. 5 А он им рече: „ Ко ће од вас имати пријатеља, па ће у поноћ отићи к њему и рећи му: Пријатељу, позајми ми три хлеба; 6 Јер је мој пријатељ на свом путу дошао к мени, а ја немам шта да му поставим? 7 А он ће изнутра одговорити и рећи: Не узнемиравај ме, врата су сада затворена, а моја деца су са мном у кревету; Не могу устати и дати ти. 8 Кажем вам, иако неће устати и дати му, јер му је пријатељ, ипак ће због своје упорности устати и дати му колико му је потребно. 9 А ја вам кажем: тражите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. 10 Јер сваки који тражи добија; и ко тражи налази; и ономе који куца отвориће се. 11 Ако син затражи хлеба од неког од вас који је отац, да ли ће му дати камен? или ако замоли рибу, хоће ли му за рибу дати змију? 12 Или ако тражи јаје, да ли ће му понудити шкорпију? 13 Ако сте, дакле, зли, умете да дате добре дарове својој деци, колико ће више Отац ваш небески дати Духа Светога онима који га моле? 14 И он је изгонио ђавола, и он је био нем. И догоди се, кад ђаво изиђе, нијеми проговори; а народ се чудио. 15 Али неки од њих рекоше: Он изгони ђаволе преко Велзевула, поглавара ђавола. 16 А други, искушавајући га, тражили су од њега знак с неба. 17 Али он, знајући њихове мисли, рече им: „ Свако царство које се само у себи поделило бива опустело; и кућа раздвојена од куће пада. 18 Ако се и Сатана подели против себе, како ће опстати његово краљевство? јер кажете да ја изгоним ђаволе преко Велзевула.
45
ЛУКЕ
44 Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери! јер сте као гробови који се не појављују, и људи који ходају по њима не знају за њих. 45 Тада одговори један од законника и рече му: Учитељу, тако говориш и ти нас грдиш. 46 А он рече: Тешко и вама, правници! јер ви оптерећујете људе бременом који је тежак за ношење, а сами не додирујете бремена ниједним својим прстом. 47 Тешко вама! јер градите гробове пророцима, а оци ваши побише их. 48 Заиста сведочите да допуштате дела својих отаца, јер су их они заиста убили, а ви градите њихове гробове. 49 Зато је и мудрост Божија рекла: послаћу им пророке и апостоле, и неке ће од њих побити и прогонити. 50 Да се од овог нараштаја тражи крв свих пророка, која је проливена од постанка света; 51 Од крви Авељеве до крви Захарије, која је пропала између олтара и храма: заиста вам кажем, то ће се тражити од овог нараштаја. 52 Тешко вама, адвокати! јер сте узели кључ знања; сами нисте ушли, а онима који су улазили сте спречили. 53 И док им је ово рекао, књижевници и фарисеји почеше жестоко да га подстичу и изазивају да говори о многим стварима: 54 Чекајући га и тражећи да нешто извуку из његових уста, да би га оптужили.
13 А један из дружине му рече: Господару, реци мом брату да са мном подели наследство. 14 А он му рече: Човече, ко ме је поставио за судију или за делиоца над тобом? 15 И рече им: Чувајте се и чувајте се похлепе, јер се човеков живот не састоји у обиљу ствари које поседује. 16 И рече им присподобу говорећи: Земља једног богаташа роди обилно. 17 И помисли у себи говорећи: Шта да радим, јер немам где да дам своје плодове? 18 А он рече: Ово ћу учинити: срушићу своје амбаре и саградити веће; и тамо ћу дати све своје плодове и своја добра. 19 И рећи ћу својој души: Душо, имаш много добара спремљених за многе године; опусти се, једи, пиј и весели се. 20 Али Бог му рече: Безумниче, ове ноћи ће се од тебе тражити душа твоја; 21 Тако је и са оним који себи скупља благо, а није богат пред Богом. 22 И рече својим ученицима: Зато вам кажем: Не брините за живот свој шта ћете јести; ни за тело шта ћете обући. 23 Живот је више од меса, а тело је више од одеће. 24 Погледај гавране: јер они нити сеју нити жању; који немају ни оставе ни штале; и Бог их храни: колико сте ви бољи од птица? 25 А ко од вас, размишљајући, може повећати свој раст за један лакат? 26 Ако, дакле, не можете да учините оно што је најмање, зашто сте мислили на остало? 27 Погледај љиљане како расту: не труде се, не преду; а ипак вам кажем да се Соломон у свој својој слави није обукао као један од ових. 28 Ако дакле Бог тако облачи траву која је данас у пољу, а сутра је бачена у пећ; колико ће вас више обући, маловерни? 29 И не тражите шта ћете јести или шта ћете пити, нити будите сумњичави. 30 Јер све то траже народи света; и ваш Отац зна да вам је то потребно. 31 Али радије тражите Царство Божије; и све ће вам се ово додати. 32 Не бој се, стадо мало; јер је воља Оца вашег да вам да царство. 33 Продајте што имате и дајте милостињу; обезбедите себи торбе које не старе, благо на небесима које не пропада, где се ниједан лопов не приближава, ни мољац не квари. 34 Јер где је твоје благо, тамо ће бити и твоје срце. 35 Нека вам бедра буду опасана, и светла нека вам горе; 36 И сами сте као људи који чекају свог господара, када ће се вратити са венчања; да кад дође и покуца, одмах му отворе. 37 Благо оним слугама које ће господар када дође затећи да бдију: заиста вам кажем, да ће се опашити и натерати их да седну за трпезу, и изаћи ће и служити им. 38 И ако дође у другу стражу или дође у трећу стражу и нађе их тако, блажени су слуге.
ГЛАВА 12 1 У међувремену, када се сакупило небројено мноштво народа, тако да су газили једни на друге, поче најпре говорити својим ученицима: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје. 2 Јер нема ничег покривеног, што се неће открити; ни сакрио, то се неће сазнати. 3 Дакле, све што сте рекли у тами, чуће се на светлости; и оно што сте говорили на уво у ормарима биће објављено на крововима. 4 А ја вам кажем својим пријатељима: Не бојте се оних који убијају тело, и после тога немају више што могу учинити. 5 Али ја ћу вас упозорити кога ћете се бојати: бојте се онога који након што убије има моћ бацити у пакао; да, кажем вам, бојте га се. 6 Зар се пет врабаца не продаје за два фартинга, и ниједан од њих није заборављен пред Богом? 7 Али и саме су вам власи на глави све избројане. Не бојте се, дакле: ви сте вреднији од многих врабаца. 8 И ја вам кажем: Ко год призна мене пред људима, признаће га и Син човечји пред анђелима Божијим. 9 Али ко ме се одрече пред људима биће одбачен пред анђелима Божјим. 10 И ко год каже реч против Сина Човечијег, опростиће му се; а ономе који хули на Духа Светога неће се опростити. 11 И када вас доводе у синагоге, и у судије и власти, не размишљајте како или шта ћете одговорити, или шта ћете рећи: 12 Јер ће вас Свети Дух научити у исти час шта треба да кажете.
46
ЛУКЕ
39 А ово знајте, да је господар куће знао у који ће час доћи лопов, бдио би и не би допустио да му се провали кућа. 40 Зато и ви будите спремни, јер ће Син човечји доћи у час када не мислите. 41 Тада му Петар рече: Господе, говориш ли ову причу нама или свима? 42 А Господ рече: Ко је онда тај верни и мудри управитељ, кога ће његов господар поставити за господара над својим домом, да им даје њихов део меса у право време? 43 Благо оном слузи, кога ће господар његов кад дође наћи да тако чини. 44 Заиста вам кажем да ће га поставити за владара над свим што има. 45 Али ако тај слуга каже у свом срцу: Мој господар одлаже свој долазак; и почеће да туче слуге и девојке, и да једе и пије, и да се опија; 46 Господар тог слуге ће доћи у дан када га не буде тражио, и у час када не буде свестан, и распарчиће га, и одредиће му свој део са неверницима. 47 А онај слуга, који је знао вољу свог господара, а није се припремио, нити је учинио по његовој вољи, биће много бијен. 48 Али ко није знао, а починио је ствари достојне удараца, биће мало бијен. Јер коме се много да, од њега ће се много и тражити; 49 Дошао сам да пошаљем огањ на земљу; а шта ћу ја, ако је већ упаљено? 50 Али ја имам крштење да се крстим; и како сам стегнут док се то не оствари! 51 Мислите ли да сам дошао да дам мир на земљи? Кажем ти, не; него подела: 52 Јер од сада ће петорица у једној кући бити подељена, три против двојице и два против тројице. 53 Отац ће се поделити на сина, и син на оца; мајка против ћерке, а ћерка против мајке; свекрва против своје снахе, а снаха против своје свекрве. 54 И рече и народу: Кад видите да се облак диже са запада, одмах кажете: Долази пљусак; и тако је. 55 А кад видите да дува јужни ветар, говорите: Биће врућине; и догоди се. 56 Ви лицемери, ви можете разазнати лице неба и земље; али како то да не разазнајете ово време? 57 Да, и зашто чак и по себи не судите шта је исправно? 58 Када идеш са својим противником у судију, док си на путу, потруди се да се избавиш од њега; да те не приведе судији, и да те судија не преда службенику, и да те службеник не баци у тамницу. 59 Кажем ти, нећеш отићи оданде док не платиш до последњег новца.
4 Или оних осамнаест, на које је пала кула у Силоаму и побила их, мислите ли да су они били грешници од свих људи који су живели у Јерусалиму? 5 Кажем вам, не, али ако се не покајете, сви ћете исто тако пропасти. 6 Он је рекао и ову параболу; Неки човек је дао посадити смокву у свом винограду; и дође и тражи плода на њему, и не нађе. 7 Тада рече господару свог винограда: Ево, ове три године долазим да тражим плод на овој смокви, и не налазим је; зашто то труби земљу? 8 А он му одговарајући рече: Господе, остави то и ове године, док га не окопам и изметнем. 9 И ако уроди плодом, добро, а ако не, онда ћеш га после посећи. 10 И он је суботом поучавао у једној од синагога. 11 И гле, била је жена која је осамнаест година имала духа немоћи, и била је погнута, и никако се није могла подићи. 12 А кад ју је Исус угледао, дозвао ју је к себи и рекао јој: Жено, ти си ослобођена своје немоћи. 13 И положи руке на њу, и одмах се исправи и прослави Бога. 14 А старешина синагоге одговори с негодовањем, јер је Исус исцелио у суботу, и рече народу: Има шест дана у које људи треба да раде; суботњи дан. 15 Тада му Господ одговори и рече: Лицемере, зар свако од вас у суботу не одвезује свог вола или магарца из штале и не води га на појење? 16 И не би ли ова жена, која је кћи Аврахамова, коју је Сатана везао, гле, ових осамнаест година, требало да буде ослобођена ове окове у суботу? 17 А кад је то рекао, сви његови противници се постидеше, и сав народ се обрадова због свих славних ствари које је учинио. 18 Затим рече: „Чему је слично Царство Божије? и на шта да личим на њега? 19 То је као зрно горушичино које је човек узео и бацио у свој врт; и израсте и нарасте велико дрво; и птице небеске настаниле су се у његовим гранама. 20 И опет рече: Са чиме да упоредим царство Божије? 21 То је као квасац, који је жена узела и сакрила у три мере брашна, док све не укисне. 22 И ишао је кроз градове и села, учећи и путујући према Јерусалиму. 23 Тада му један рече: Господе, зар је мало оних који се спасавају? А он им рече: 24 Настојте да уђете на уска врата, јер ће многи, кажем вам, тражити да уђу, и неће моћи. 25 Кад једном устане господар куће и затвори врата, а ви почнете да стојите споља и да куцате на врата говорећи: Господе, Господе, отвори нам; а он ће одговорити и рећи вам: Не знам одакле сте. 26 Тада ћете почети да говорите: Јели смо и пили пред тобом, а ти си учио на нашим улицама. 27 Али он ће рећи: кажем вам, не знам одакле сте; идите од мене сви који чините безакоње. 28 Биће плач и шкргут зуба када будете видели Аврама и Исака и Јакова и све пророке у Царству Божијем, а себе избачене. 29 И доћи ће са истока и са запада, и са севера и са југа, и сешће у Царству Божијем.
ГЛАВА 13 1 У то време били су присутни неки који су му говорили о Галилејцима, чију је крв Пилат помешао са њиховим жртвама. 2 А Исус одговарајући рече им: Мислите ли да су ови Галилејци били грешнији од свих Галилејаца, јер су тако претрпели? 3 Кажем вам: Не, али ако се не покајете, сви ћете исто тако пропасти.
47
ЛУКЕ
30 И гле, постоје последњи који ће бити први, и први који ће бити последњи. 31 Истог дана дођоше неки од фарисеја говорећи му: Изађи и иди одавде, јер ће те Ирод убити. 32 И рече им: Идите и реците тој лисици: Ево, ја изгоним ђаволе, и данас и сутра чиним лекове, а трећи дан ћу бити савршен. 33 Ипак, морам да ходам и данас, и сутра, и сутрадан: јер не може бити да пророк нестане из Јерусалима. 34 Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и каменујеш оне који су ти послани; колико пута бих сабрао децу твоју, као што кокош скупља легло под своја крила, а ви не бисте! 35 Гле, остављена вам је кућа пуста, и заиста вам кажем: Нећете ме видети док не дође време када ћете рећи: Благословен који долази у име Господње.
20 А други рече: Оженио сам жену и зато не могу доћи. 21 Тако је тај слуга дошао и рекао своме господару ове ствари. Тада господар куће љутивши се рече своме слузи: Изађи брзо на улице и улице градске и доведи овамо сиромашне и осакаћене, и застоје и слепе. 22 А слуга рече: Господе, учињено је како си заповедио, а ипак има места. 23 Господ је рекао слузи: „Изађи на путеве и живице и натерај их да уђу, да се моја кућа напуни. 24 Јер вам кажем да нико од оних људи који су били позвани неће окусити моју вечеру. 25 И пође с њим велики народ, а он се окрену и рече им: 26 Ако неко дође к мени, а не мрзи свог оца, и мајку, и жену, и децу, и браћу, и сестре, да, и свој живот, не може бити мој ученик. 27 А ко не носи крст свој и не иде за мном, не може бити мој ученик. 28 Јер ко од вас, намеравајући да сагради кулу, не седне први и не рачуна цену, има ли довољно да је заврши? 29 Да не би, пошто је поставио темељ, а не може га довршити, сви који то гледају не почели да му се ругају, 30 Рекавши: Овај човек је почео да гради, и није могао да доврши. 31 Или који краљ, идући у рат против другог краља, не сједне први и посавјетује се да ли може са десет хиљада да дочека онога који иде против њега са двадесет хиљада? 32 Иначе, док је други још далеко, он шаље посланицу и жели услове мира. 33 Тако исто, ко год да је од вас који не остави све што има, не може бити мој ученик. 34 Со је добра; али ако је со изгубила свој мирис, чиме ће се зачинити? 35 Није прикладан ни за земљу, ни за балегу; али људи га избацују. Ко има уши да чује, нека чује.
ГЛАВА 14 1 И кад је ушао у кућу једног од главара фарисеја да једе хлеб у суботу, они су га посматрали. 2 И гле, пред њим је био један човек који је имао водену болест. 3 А Исус одговарајући рече законницима и фарисејима говорећи: Да ли је дозвољено исцељивати у суботу? 4 И они су ћутали. И узе га, и исцели га, и пусти га; 5 И одговори им говорећи: Коме ће од вас магарац или вол пасти у јаму, па га неће одмах извући у суботу? 6 И нису му могли поново одговорити на ове ствари. 7 И изнео је параболу онима који су били позвани, када је означио како су бирали главне собе; говорећи им, 8 Кад те неко позове на свадбу, не седи у највишој соби; да му се не позове часнији човек од тебе; 9 И онај који је позвао тебе и њега да дође и рече ти: дај овом човеку место; а ти почињеш са стидом да заузмеш најнижу собу. 10 Али кад будеш позван, иди и седи у најдоњој соби; да када дође онај који те позове, да ти каже: Пријатељу, иди горе; тада ћеш имати поклоњење пред онима који седе с тобом за трпезом. 11 Јер ко се узвисује, биће понижен; а ко се понизи, узвисиће се. 12 Тада је рекао и ономе који га је позвао: Када правиш вечеру или вечеру, не зови своје пријатеље, ни своју браћу, ни своје рођаке, ни своје богате комшије; да те и они опет не позову, и да ти се исплати. 13 Али кад правиш гозбу, зови сиромахе, сакате, хроме, слепе: 14 И бићеш благословен; јер ти не могу надокнадити, јер ћеш бити наплаћен у васкрсењу праведних. 15 А када је један од оних који су седели с њим за трпезом чуо ово, рекао му је: Благо оном који ће јести хлеб у Царству Божијем. 16 Тада му рече: Неки човек приреди велику вечеру и позове многе. 17 И посла свог слугу у време вечере да каже позванима: Дођите! јер све је сада спремно. 18 И сви су једнодушно почели да се оправдавају. Први му рече: Купио сам комад земље и морам да одем да га видим: молим те, опрости ме. 19 А други рече: Купио сам пет јармова волова и идем да их искушам; молим те, опрости ме.
ГЛАВА 15 1 Тада су му се приближили сви цариници и грешници да га слушају. 2 А фарисеји и књижевници гунђаху говорећи: Овај човек прима грешнике и једе с њима. 3 И рече им ову причу говорећи: 4 Ко од вас, који има сто оваца, ако изгуби једну од њих, не остави деведесет и девет у пустињи и не пође за изгубљеном, док је не нађе? 5 И кад га нађе, полаже га на своја рамена, радујући се. 6 И кад дође кући, сазва пријатеље и комшије говорећи им: Радујте се са мном; јер сам нашао своју овцу изгубљену. 7 Кажем вам, да ће тако на небу бити радости због једног грешника који се каје, више него због деведесет и девет праведника, којима није потребно покајање. 8 Или која жена која има десет сребрника, ако изгуби један, не запали свећу, не помете кућу и не тражи марљиво док је не нађе? 9 И кад га нађе, сазва пријатеље и комшије говорећи: Радујте се са мном; јер сам нашао комад који сам изгубио. 10 Исто тако, кажем вам, постоји радост у присуству анђела Божјих због једног грешника који се каје.
48
ЛУКЕ
11 А он рече: Неки човек је имао два сина. 12 А млађи од њих рече свом оцу: Оче, дај ми део добра који ми припада. И подели им свој живот. 13 И не много дана након што се млађи син све скупио и кренуо у далеку земљу, и тамо протраћио своју имовину разулареним животом. 14 И када је све потрошио, настала је велика глад у тој земљи; и почео је да оскудева. 15 И отишао је и придружио се једном грађанину те земље; и посла га у своје њиве да нахрани свиње. 16 И он би желео да напуни свој стомак љускама које су јеле свиње, и нико му није дао. 17 А кад је дошао к себи, рекао је: Колико најамника мога оца има хлеба у довољној мери, а ја умирем од глади! 18 Устаћу и отићи ћу свом оцу, и рећи ћу му: Оче, згрешио сам небу и пред тобом, 19 И нисам више достојан да се зовем твој син: учини ме једним од својих најамника. 20 И устао је и дошао свом оцу. Али кад је био још далеко, угледа га отац његов, и сажали се, и потрча, паде му на врат и пољуби га. 21 А син му рече: Оче, згрешио сам небу и пред тобом, и нисам више достојан да се зовем твојим сином. 22 Али отац рече својим слугама: Изнесите најбољу хаљину и обуците је; и стави му прстен на руку и ципеле на ноге: 23 И доведи овамо угојено теле и закољи га; и да једемо и веселимо се: 24 Јер овај мој син беше мртав, и поново је жив; изгубљен је и пронађен је. И почеше да се веселе. 25 Сада је његов старији син био у пољу, и када је дошао и приближио се кући, чуо је музику и плес. 26 И позва једног од слугу и упита га шта то значе. 27 А он му рече: Дошао је брат твој; а твој отац је заклао угојено теле, јер га је примио здравог и здравог. 28 А он се наљути и не хтеде да уђе, па изађе његов отац и замоли га. 29 А он одговарајући рече свом оцу: Ево, оволико година ти служим, нити сам никада преступио твоју заповест, а ти ми никад ниси дао јаре да бих се забавио са својим пријатељима. 30 Али чим је дошао овај твој син, који је прождирао живот твој са блудницама, ти си му заклао угојено теле. 31 А он му рече: Сине, ти си заувек са мном, и све што имам је твоје. 32 Требало је да се веселимо и веселимо, јер овај твој брат беше мртав и оживе; и био изгубљен, и пронађен.
5 Тада је позвао свакога од дужника свог господара и рекао првом: Колико си дужан мом господару? 6 А он рече: Сто мера уља. А он му рече: Узми своју новчаницу, па седи брзо и напиши педесет. 7 Затим рече другом: А колико си дужан? А он рече: Сто мера пшенице. А он му рече: Узми свој рачун и напиши осамдесет. 8 И Господ је похвалио неправедног управитеља, јер је поступио мудро: јер су деца овога света у свом нараштају мудрија од деце светлости. 9 А ја вам кажем: Створите себи пријатеље мамона неправде; да вас, када не успете, приме у вечна насеља. 10 Ко је веран у најмањем, веран је и у великом; а ко је неправедан у најмањем, неправедан је и у великом. 11 Ако, дакле, нисте били верни у неправедном мамону, ко ће вам поверити право богатство? 12 А ако нисте били верни у ономе што је туђе, ко ће вам дати оно што је ваше? 13 Ниједан слуга не може служити двојици господара: јер ће или једног мрзети, а другог волети; или ће се једнога држати, а другога презрети. Не можете служити Богу и мамону. 14 А и фарисеји, који беху похлепни, чуше све ово, и ругаше му се. 15 А он им рече: Ви сте они који се правдате пред људима; али Бог познаје ваша срца, јер оно што је високо цењено међу људима је гадост пред Богом. 16 Закон и пророци су били све до Јована: од тада се проповеда Царство Божије, и сваки се у њега притиска. 17 И лакше је да прођу небо и земља, него да пропадне једна глава закона. 18 Ко отпусти своју жену и ожени се другом, чини прељубу; 19 Био је један богат човек, који је био одевен у пурпур и лан, и сваки дан се раскошно понашао. 20 И беше један просјак по имену Лазар, који бијаше лежао на његовим вратима, пун рана, 21 И желећи да се нахрани мрвицама које су падале са стола богаташа; штавише, пси су дошли и лизали његове чиреве. 22 И догоди се да је просјак умро, и анђели су га однели у Авраамово наручје; 23 И у паклу подиже очи своје, будући у мукама, и угледа Аврама издалека и Лазара у недрима његовим. 24 И повика и рече: Оче Аврааме, помилуј ме и пошаљи Лазара да умочи врх свог прста у воду и расхлади ми језик; јер се мучим у овом пламену. 25 Али Аврам рече: Сине, сети се да си за живота примио своја добра, а Лазар исто тако зла; али сада се он теши, а ти се мучиш. 26 И поред свега овога, између нас и вас постоји велика провалија: тако да они који би одавде прешли к вама не могу; ни они не могу да прођу до нас, то би дошло одатле. 27 Онда рече: Молим те, дакле, оче, да га пошаљеш у кућу мога оца. 28 Јер имам петоро браће; да им сведочи да и они не дођу на ово место мучења. 29 Авраам му рече: Имају Мојсија и пророке; нека их чују. 30 А он рече: Не, оче Аврааме, али ако неко дође к њима из мртвих, покајаће се.
ГЛАВА 16 1 И рече и својим ученицима: Био је један богат човек који је имао управитеља; а исти му је био оптужен да је протраћио своја добра. 2 И позва га и рече му: Како то чујем од тебе? дај рачун о свом управљању; јер можда више нећеш бити управитељ. 3 Тада управитељ рече у себи: Шта да радим? јер мој господар ми одузима управљање: не могу копати; да просим стидим се. 4 Одлучан сам шта да радим, да ме, када будем избачен из надзора, приме у своје куће.
49
ЛУКЕ
31 А он му рече: Ако не слушају Мојсија и пророке, неће се уверити ако ко и из мртвих устане.
25 Али прво мора много да претрпи, и да буде одбачен од овог нараштаја. 26 И као што је било у дане Нојеве, тако ће бити и у дане Сина човечијег. 27 Јели су, пили, женили се, удавали се, све до дана када Ноје уђе у ковчег, и дође потоп, и све их уништи. 28 Исто као што је било у дане Лота; јели су, пили, куповали, продавали, садили, градили; 29 Али истог дана када је Лот изашао из Содоме, с неба је пала киша од ватре и сумпора и све их уништила. 30 Тако ће бити и оног дана када се Син човечији објави. 31 У онај дан, ко буде на крову и ствари његове у кући, нека не сиђе да их узме; а ко је у пољу, нека се исто тако не враћа. 32 Сетите се Лотове жене. 33 Ко год тражи да спасе свој живот, изгубиће га; и ко изгуби живот свој, сачуваће га. 34 Кажем вам, те ноћи биће два човека у једној постељи; један ће се узети, а други оставити. 35 Двије жене ће мљети заједно; један ће се узети, а други оставити. 36 Два човека биће у пољу; један ће се узети, а други оставити. 37 А они одговорише и рекоше му: Где, Господе? А он им рече: Где год је тело, тамо ће се сабрати и орлови.
ГЛАВА 17 1 Тада рече ученицима: Немогуће је да ће саблазни доћи; али тешко ономе кроз кога долазе! 2 Боље би му било да му се окачи воденични камен о врат и да га баци у море, него да саблазни једног од ових малих. 3 Пазите на себе: ако твој брат преступи против тебе, укори га; и ако се покаје, опрости му. 4 И ако ти преступи седам пута у дану, и седам пута у дану се опет обрати к теби говорећи: кајем се; ти ћеш му опростити. 5 А апостоли рекоше Господу: Увећај нашу веру. 6 И Господ рече: Кад бисте имали веру као зрно горушичино, могли бисте рећи овом јавору: „Истргнути се с кореном и посади се у мору; и требало би да те послуша. 7 Али ко ће му од вас, који има слугу који оре или храни стоку, рећи малочас, кад дође с поља: иди и седи да једеш? 8 И неће му радије рећи: Припреми што ћу вечерати, и опаши се и служи ми док не једем и пијем; а после ћеш јести и пити? 9 Да ли он захваљује том слузи зато што је учинио оно што му је заповеђено? Ја не тровам. 10 Тако и ви, када извршите све што вам је заповеђено, реците: ми смо неисплативе слуге; учинили смо оно што нам је била дужност. 11 И догоди се, док је ишао у Јерусалим, прошао је кроз Самарију и Галилеју. 12 И кад је ушао у једно село, срело га је десет губаваца, који су стајали издалека. 13 Они подигоше глас и рекоше: Исусе, Учитељу, помилуј нас. 14 И видевши их, рече им: Идите, покажите се свештеницима. И догоди се да су се, док су ишли, очистили. 15 А један од њих, кад виде да је исцељен, врати се и из свег гласа прослави Бога, 16 И паде ничице пред његове ноге, захваливши му, а он беше Самарјанин. 17 А Исус одговарајући рече: Није ли било десет очишћених? али где је деветорица? 18 Нема оних који су се вратили да дају славу Богу, осим овог странца. 19 А он му рече: Устани, иди, твоја вера те је спасла. 20 А када су га тражили од фарисеја, када треба да дође Царство Божије, он им одговори и рече: Царство Божије не долази с посматрањем. 21 Нити ће рећи: Ево! или, ево! јер, гле, Царство Божије је у вама. 22 И рече ученицима: Доћи ће дани када ћете пожелети да видите један од дана Сина Човечијег, а нећете га видети. 23 А они ће вам рећи: Видите овде; или, види тамо: не иди за њима, нити за њима. 24 Јер као муња, која сија из једног дела под небом, сија до другог дела под небом; тако ће и Син човечији бити у свој дан.
ГЛАВА 18 1 И рече им параболу у ту сврху да људи треба увек да се моле и да не клону; 2 Рекавши: У једном граду беше судија, који се није бојао Бога, нити је гледао на човека. 3 У том граду беше једна удовица; и приступи му говорећи: Освети ме противнику мом. 4 И не хтеде неко време, али после рече у себи: Премда се не бојим Бога, нити гледам на човека; 5 Али пошто ме ова удовица узнемирава, осветићу је, да ме својим сталним доласком не умори. 6 А Господ рече: Чујте шта говори неправедни судија. 7 И зар Бог неће осветити своје изабране, који дан и ноћ вичу к њему, иако их он дуго трпи? 8 Кажем вам да ће их брзо осветити. Ипак, када дође Син човечји, хоће ли наћи веру на земљи? 9 И рекао је ову причу некима који су се уздали у себе да су праведни, а друге презирали: 10 Два човека уђоше у храм да се помоле; један фарисеј, а други цариник. 11 Фарисеј је стајао и молио се тако у себи: Боже, хвала ти што нисам као други људи, изнуђивачи, неправедници, прељубници, па ни као овај цариник. 12 Постим двапут у недељи, дајем десетину од свега што имам. 13 А цариник, стојећи издалека, не хтеде ни очи да подигне ка небу, него се удараше у прса говорећи: Боже, милостив буди мени грешном. 14 Кажем вам, овај човек сиђе кући својој оправдан пре него онај, јер сваки који се узвисује биће понижен; а ко се понизи, узвисиће се. 15 И доноше му и одојчад да их се дотакне; али кад су то видели његови ученици, прекорили су их.
50
ЛУКЕ
ГЛАВА 19
16 Али Исус их позва к себи и рече: Пустите децу да долазе к мени и не браните им, јер је таквих Царство Божије. 17 Заиста вам кажем, ко не прими Царство Божије као мало дете, неће ући у њега. 18 А неки владар га упита говорећи: Учитељу добри, шта да учиним да наследим живот вечни? 19 А Исус му рече: Зашто ме називаш добрим? нико није добар, осим једног, то јест Бога. 20 Ти знаш заповести, не чини прељубу, не убиј, не кради, не сведочи лажно, поштуј оца свога и матер своју. 21 А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје. 22 А кад је Исус чуо ово, рекао му је: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима, и имаћеш благо на небу; и дођи за мном. 23 А кад је то чуо, веома се ожалостио, јер је био веома богат. 24 А када је Исус видео да је веома ожалошћен, рекао је: Како ће тешко онима који имају богатство ући у Царство Божије! 25 Јер лакше је камили проћи кроз иглене уши, него богаташу ући у Царство Божије. 26 А они који су то чули рекоше: Ко се онда може спасити? 27 И рече: Оно што је људима немогуће, Богу је могуће. 28 Тада Петар рече: Ето, све смо оставили и пошли за тобом. 29 А он им рече: Заиста вам кажем: нема човека који је оставио кућу, или родитеље, или браћу, или жену, или децу, за Царство Божије, 30 Који неће добити много више у овом садашњем времену и у будућем свету живот вечни. 31 Тада је узео дванаесторицу и рекао им: Ево идемо у Јерусалим, и испуниће се све што су пророци написали о Сину Човечијем. 32 Јер ће он бити предан незнабошцима, и биће исмејан, и злобно умољен, и пљуван: 33 И избичиће га и погубиће га, и трећи дан ће васкрснути. 34 И ништа од овога нису разумели, и ова реч беше скривена од њих, нити су знали што је речено. 35 И догоди се да док се приближавао Јерихону, неки слепац је седео поред пута и молио: 36 И чувши како пролази мноштво, упитао је шта то значи. 37 И рекоше му да пролази Исус из Назарета. 38 И повика говорећи: Исусе, сине Давидов, помилуј ме. 39 А они који су ишли испред њега су га прекорили да ћути, али он је све више викао: Сине Давидов, помилуј ме! 40 А Исус стаде и заповеди да га доведу к њему; и кад се приближи, упита га: 41 Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе, да прогледам. 42 А Исус му рече: Прогледај, твоја вера те је спасла. 43 И одмах прогледа, и пође за њим славећи Бога; и сав народ, кад то виде, хвали Бога.
1 И Исус уђе и прође кроз Јерихон. 2 И гле, беше човек по имену Закхеј, који беше главни међу цариницима, и беше богат. 3 И тражио је да види Исуса ко је он; и није могао за штампу, јер је био малог раста. 4 И отрчао је напред, и попео се на једно сикоморе да га види, јер је требало да прође тим путем. 5 И када је Исус дошао на то место, погледао је горе и видео га, и рекао му: Закеју, пожури и сиђи; јер данас морам боравити у твојој кући. 6 И пожури, сиђе и прими га радосно. 7 А кад су то видели, сви су промрмљали говорећи: да је отишао да гостује код човека који је грешник. 8 И Закхеј стаде и рече Господу; Гле, Господе, половину имања свога дајем сиромасима; и ако сам од неког човека узео било шта лажном оптужбом, враћам га четвороструко. 9 А Исус му рече: Данас је дошло спасење овој кући, јер је и он син Авраамов. 10 Јер је Син човечији дошао да тражи и спасе изгубљено. 11 И пошто су они то чули, додао је и рекао параболу, јер је био близу Јерусалима, и јер су мислили да ће се Царство Божије одмах појавити. 12 Зато је рекао: Неки племић је отишао у далеку земљу да добије за себе краљевство и да се врати. 13 Позвао је својих десет слугу и дао им десет фунти и рекао им: Заузмите док не дођем. 14 Али његови грађани га мрзеше и послаше за њим поруку говорећи: Нећемо имати овог човека да царује над нама. 15 И догодило се да када се вратио, пошто је примио краљевство, тада је заповедио да му се позову ове слуге, којима је дао новац, да би знао колико је сваки човек добио трговином. 16 Тада је дошао први и рекао: Господе, твоја фунта је добила десет фунти. 17 А он му рече: Добро, слуго добри! 18 А други је дошао и рекао: Господе, твоја фунта је добила пет фунти. 19 И он му рече исто: Буди и ти над пет градова. 20 А други је дошао говорећи: Господе, ево ти фунте коју сам чувао у салвети. 21 Јер сам те се бојао, јер си строг човек: узимаш што ниси легао, и жањеш што ниси посејао. 22 А он му рече: Из твојих уста ћу ти судити, зли слуго. Знао си да сам строг човек, узимајући што нисам положио, и жањући што нисам посејао. 23 Зашто онда ниси дао мој новац у банку, да бих ја, када сам дошао, тражио свој уз камату? 24 И рече онима који су стајали: Узмите од њега фунту и дајте је ономе ко има десет фунти. 25 (И рекоше му: Господе, има десет фунти.) 26 Јер вам кажем да ће се свакоме дати; а од онога који нема одузеће му се и оно што има. 27 Али оне моје непријатеље, који нису желели да ја владам над њима, доведите овамо и побијте их преда мном. 28 И када је то рекао, отишао је напред, попевши се у Јерусалим.
51
ЛУКЕ
29 И догоди се, када се приближи Витагији и Витанији, на гори званој Маслинска, посла двојицу својих ученика, 30 Говорећи: Идите у село против вас; у коме ћете при уласку наћи привезано магаре, на коме још никада човек није седео: одвезите га и доведите га овамо. 31 И ако вас неко упита: Зашто га одвезујете? тако му реците: јер је потребан Господу. 32 И послани отидоше и нађоше како им је рекао. 33 И док су одвезивали магаре, власници су им рекли: Зашто одвезујете магаре? 34 А они рекоше: Господу је потребан. 35 И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и метнуше Исуса на њега. 36 И док је ишао, они су раширили своју одећу на путу. 37 А кад се приближи, већ сада на силаску с Маслинске горе, сав мноштво ученика поче се радовати и хвалити Бога из свег гласа за сва силна дела која су видели; 38 Говорећи: Благословен Цар који долази у име Господње, мир на небесима и слава на висини. 39 А неки од фарисеја из народа рекоше Му: Учитељу, укори ученике своје. 40 А он одговори и рече им: Кажем вам да, ако ови ућуте, камење ће одмах повикати. 41 И кад се приближи, угледа град и заплака над њим, 42 Говорећи: Да си и ти знао, барем у овај дан, оно што припада твоме миру! али сада су сакривени од очију твојих. 43 Јер ће доћи на тебе дани када ће твоји непријатељи направити ров око тебе, и опколиће те и држати те са свих страна, 44 И положиће те са земљом, и децу твоју у теби; и неће оставити у теби камен на камен; јер ниси знао време посете своје. 45 И уђе у храм, и поче да изгони оне који су у њему продавали и оне који су куповали; 46 Рекавши им: Писано је: Дом је мој дом молитве; 47 И свакодневно је поучавао у храму. Али првосвештеници и књижевници и поглавари народа настојаху да га униште, 48 И нису могли да нађу шта би могли да ураде, јер је сав народ био веома пажљив да га саслуша.
9 Тада је почео да говори људима ову параболу; Неки човек засадио је виноград, и дао га виноградарима, и отишао у далеку земљу на дуго времена. 10 И у време посла послао је слугу виноградарима да му дају од плодова винограда; 11 И опет је послао другог слугу, и они су га такође претукли, и срамно га молили, и отпустили га празног. 12 И опет је послао трећег, па су и њега ранили и избацили. 13 Тада је господар винограда рекао: Шта да радим? Послаћу свог вољеног сина: можда ће га поштовати када га виде. 14 Али кад су га виноградари видели, расправљали су међу собом говорећи: Ово је наследник; хајде да га убијемо, да наследство буде наше. 15 Тако су га избацили из винограда и убили. Шта ће им, дакле, учинити господар винограда? 16 Доћи ће и уништити ове виноградаре, а виноград ће дати другима. А кад су то чули, рекли су: не дај Боже. 17 А он их угледа и рече: Шта је ово што је написано: Камен који су зидари одбацили, постао је глава угла? 18 Ко год падне на тај камен биће сломљен; али на кога год падне, самљеће га у прах. 19 И првосвештеници и књижевници истог часа хтеше да ставе руке на њега; и бојаше се народа, јер видеше да је ову причу рекао против њих. 20 И посматрали су га и послали уходе, који би се претварали да су праведни, да би се ухватили за његове речи, како би га могли предати власти и власти гувернера. 21 А они га упиташе говорећи: Учитељу, знамо да право говориш и учиш, нити примаш личност било кога, него истинито поучаваш путу Божијем. 22 Да ли нам је дозвољено да дајемо данак цезару или не? 23 Али он опази њихову лукавство и рече им: Зашто ме искушавате? 24 Покажи ми пени. Чији лик и натпис има? Они одговорише и рекоше: Цезаров. 25 А он им рече: Дајте, дакле, ћесару оно што је ћесарско, а Богу оно што је Божје. 26. И нису могли да се држе његових речи пред народом, и чудили су се његовом одговору, и ћутали. 27 Тада му приђоше неки садукеји, који поричу да постоји васкрсење; и питали су га, 28 Говорећи: Учитељу, Мојсије нам је написао: Ако коме умре брат имајући жену, а умре без деце, да његов брат узме његову жену и да подигне семе своме брату. 29 Било је, дакле, седам браће: и први се оженио и умро без деце. 30 А други је узе за жену, и умрије без деце. 31 И трећи је узе; а на исти начин и седморо; и не оставише деце и помријеше. 32 Последње је умрла и жена. 33 Дакле, у васкрсењу чија је она жена од њих? јер седморица су је имали за жену. 34 А Исус одговарајући рече им: Деца овога света се жене и удају. 35 Али они који се удостоје да задобију онај свет и васкрсење из мртвих, нити се жене, нити се удају.
ГЛАВА 20 1 И догоди се да једног од оних дана, док је поучавао народ у храму и проповедао јеванђеље, наиђоше на њега првосвештеници и књижевници са старешинама, 2 И рече му говорећи: Реци нам каквом влашћу то чиниш? или ко ти је дао ову власт? 3 А он одговори и рече им: И ја ћу вас питати једно; и одговори ми: 4 Јованово крштење, да ли је било с неба или од људи? 5 И расуђивали су сами са собом говорећи: Ако кажемо: са неба; рећи ће: Зашто му онда не поверовасте? 6 Али и ако кажемо: Од људи; цео народ ће нас каменовати: јер се увери да је Јован био пророк. 7 А они су одговорили да не знају одакле је. 8 А Исус им рече: Ни ја вам не говорим каквом влашћу ово чиним.
52
ЛУКЕ
36 Нити више не могу умријети, јер су једнаки анђелима; и деца су Божија јер су деца васкрсења. 37 Сада када мртви устају, чак је и Мојсије показао код грма, кога назива Господа Богом Авраамовим, Богом Исаовим и Богом Јаковљевим. 38 Јер он није Бог мртвих, него живих, јер му сви живе. 39 Тада су неки од књижевника одговарајући рекли: Учитељу, добро си рекао. 40 И после тога нису се усуђивали да га уопште питају. 41 А он им рече: Како кажу да је Христос Давидов син? 42 И сам Давид каже у књизи псалама: Господ рече Господу мом: седи ми здесна. 43 Док не поставим непријатеље твоје под ноге твојим. 44 Зато га Давид назива Господом, како је онда његов син? 45 Тада је у слушању целог народа рекао својим ученицима: 46 Чувајте се књижевника, који желе да ходају у дугим хаљинама, и воле поздраве на пијацама, и највиша места у синагогама, и главне собе на гозбама; 47 Који прождиру куће удовица, и за показивање чине дуге молитве: они ће добити веће проклетство. ГЛАВА 21 1 И подиже поглед и виде богаташе како бацају своје дарове у ризницу. 2 И видео је и једну сиромашну удовицу која је бацила тамо две новчиће. 3 А он рече: Заиста вам кажем да је ова јадна удовица уложила више од свих њих. 4 Јер сви су ови од свог изобиља бацили на дарове Божје, а она је од своје оскудице убацила све што је имала. 5 И као што су неки говорили о храму како је украшен лепим камењем и даровима, рече: 6 Што се тиче ових ствари које гледате, доћи ће дани у којима неће остати камен на камену, који неће бити оборен. 7 И упиташе га говорећи: Учитељу, али када ће то бити? и какав ће бити знак када ће се то догодити? 8 А он рече: Пазите да се не преварите, јер ће многи доћи у моје име говорећи: Ја сам Христос; а време се ближи: зато не идите за њима. 9 Али када чујете за ратове и метеж, не плашите се, јер се ово прво мора догодити; али крај није мало. 10 Тада им рече: Устаће народ на народ, и царство на царство. 11 И велики земљотреси биће на разним местима, глади и пошасти; и страшни призори и велики знаци биће с неба. 12 Али пре свега тога, они ће положити своје руке на вас и прогонити вас, предавајући вас у синагоге и у тамнице, извођени пред цареве и владаре ради мог имена. 13 И обратиће вам се за сведочанство. 14 Зато поставите то у своја срца, да не размишљате о томе шта ћете одговорити: 15 Јер ћу ти дати уста и мудрост којој неће моћи да се противе ни одупру сви твоји противници. 16 И издаће вас и родитељи, и браћа, и рођаци и пријатељи; а неке од вас ће учинити да погубе.
53
17 И бићете омражени од свих људи због мог имена. 18 Али ни длака са главе неће пропасти. 19 У свом стрпљењу поседујте своје душе. 20 И када видите Јерусалим опкољен војском, тада знајте да је пустош његова близу. 21 Тада они који су у Јудеји нека беже у планине; и нека одступе они који су усред њега; а они који су у земљама нека не улазе у њих. 22 Јер ово су дани освете, да се испуни све што је написано. 23 Али тешко трудницама и онима који доје у те дане! јер ће бити велика невоља у земљи и гнев на овај народ. 24 И они ће пасти од оштрице мача, и биће одведени у ропство у све народе, и Јерусалим ће газити незнабошци, док се не испуне времена незнабожаца. 25 И биће знакова на сунцу и месецу и звездама; а на земљи невоља народа, у недоумици; море и таласи који тутње; 26 Људска срца су их затајила од страха и од бриге о ономе што долази на земљу, јер ће се силе небеске поколебати. 27 И тада ће видети Сина човечијег где долази на облаку са силом и великом славом. 28 А када се ово почну дешавати, онда подигните поглед и подигните своје главе; јер се твоје избављење приближава. 29 И рече им причу; Гле смоква и сва стабла; 30 Када они сада пуцају, сами видите и сами знате да је лето близу. 31 Тако и ви, када видите да се ово дешава, знајте да је Царство Божије близу. 32 Заиста вам кажем, овај нараштај неће проћи док се све не испуни. 33 Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи. 34 И пазите на себе да вам срца не би било када преоптерећена преждеравањем, пијанством и животним бригама, и да вам тај дан не дође несвесно. 35 Јер ће као замка доћи на све оне који живе на лицу целе земље. 36 Зато бдијте и увек се молите да се удостојите да избегнете све ово што ће се догодити и да станете пред Сина човечијег. 37 А дању је поучавао у храму; а ноћу изиђе и остаде на гори која се зове Маслинска. 38 И сав народ је дошао рано ујутру к њему у храм, да га слуша. ГЛАВА 22 1 А приближио се празник бесквасних хлебова, који се зове Пасха. 2 А првосвештеници и књижевници тражили су како да га убију; јер су се бојали народа. 3 Тада је сатана ушао у Јуду по имену Искариотски, из броја дванаесторице. 4 И отишао је својим путем и разговарао са првосвештеничким главарима и капетанима како би им га могао издати. 5 И они су се обрадовали и уговорили су да ће му дати новац. 6 И обећао је и тражио прилику да им га изда у одсуству мноштва.
ЛУКЕ
7 Онда је дошао дан бесквасних хлебова, када је пасха морала бити убијена. 8 И посла Петра и Јована говорећи: Идите и припремите нам Пасху да једемо. 9 А они му рекоше: Где хоћеш да припремимо? 10 И рече им: Гле, кад уђете у град, срешће вас човек који носи крчаг воде; прати га у кућу у коју улази. 11 А ви ћете рећи домаћину: Учитељ ти каже: Где је соба за госте, где ћу јести Пасху са својим ученицима? 12 И он ће вам показати велику горњу собу опремљену: тамо спремите. 13 И отидоше и нађоше како им је рекао, и припремише Пасху. 14 А кад дође час, он седе, и дванаест апостола с њим. 15 А он им рече: Са жељом сам пожелео да једем ову Пасху с вама пре него што пострадам. 16 Јер вам кажем, нећу више јести од тога док се не испуни у Царству Божијем. 17 И узе чашу, захвали се и рече: Узмите ово и поделите је међу собом. 18 Јер вам кажем, нећу пити од плода винове лозе док не дође Царство Божије. 19 И узе хлеб, и захвали, и преломи, и даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас: ово чините у мој спомен. 20 Исто тако и чаша после вечере, говорећи: Ова чаша је нови завет у мојој крви која се за вас пролива. 21 Али, гле, рука онога који ме издаје је са мном на столу. 22 И заиста Син човечји одлази, како је одређено, али тешко оном човеку који га издаје! 23 И почели су да се распитују међу собом, ко од њих треба да уради ову ствар. 24 И међу њима је такође дошло до свађе, ко од њих треба да се сматра највећим. 25 А он им рече: Цареви незнабожаца владају над њима; а они који над њима врше власт називају се добротворима. 26 Али ви немојте бити такви, него ко је највећи међу вама нека буде као млађи; и ко је поглавар, као онај који служи. 27 Јер да ли је већи онај који седи за трпезом или онај који служи? није ли онај који седи за јелом? али ја сам међу вама као онај који служи. 28 Ви сте они који су остали са мном у мојим искушењима. 29 И ја вам постављам царство, као што ми је одредио Отац мој; 30 Да можете јести и пити за мојим столом у мом краљевству, и да седите на престолима и судите дванаест племена Израелових. 31 А Господ рече: Симоне, Симоне, гле, сатана је желео да те има да те посеје као пшеницу. 32 Али ја сам се молио за тебе, да твоја вера не изневери; и када се обратиш, ојачај своју браћу. 33 А он му рече: Господе, спреман сам да идем с тобом и у тамницу и у смрт. 34 А он рече: Кажем ти, Петре, петао неће запевати данас, пре него што трипут одбијеш да ме познајеш. 35 А он им рече: Кад сам вас послао без торбице, и без торбе, и без ципела, да ли вам је нешто недостајало? А они су рекли: Ништа.
36 Тада им рече: Али сада, ко има торбицу, нека је узме, а исто тако и своју торбу; а ко нема мача, нека прода хаљину своју и купи је. 37 Јер вам кажем да ово што је написано треба још да се испуни у мени, и убројан је међу преступнике, јер стварима које се односе на мене има крај. 38 А они рекоше: Господе, ево два мача. А он им рече: доста је. 39 И изиђе и оде, као што је био обичај, на Маслинску гору; а за њим су ишли и његови ученици. 40 И када је био на месту, рекао им је: Молите се да не паднете у искушење. 41 И он се повуче од њих око камена, и клекну и помоли се, 42 Говорећи: Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене; али не моја воља, него твоја нека буде. 43 И јави му се анђео с неба, јачајући га. 44 И у мукама се усрдније молио, а зној његов беше као велике капи крви које су падале на земљу. 45 И кад устаде од молитве и дође к ученицима својим, нађе их како спавају од туге, 46 И рече им: Зашто спавате? устани и моли се да не паднеш у искушење. 47 И док је још говорио, гле, мноштво, и онај који се звао Јуда, један од дванаесторице, пође испред њих, и приђе Исусу да га пољуби. 48 Али Исус му рече: Јуда, зар пољупцем издајеш Сина човечијег? 49 Када су они који су били око њега видели шта следи, рекоше му: Господе, хоћемо ли да ударимо мачем? 50 И један од њих удари слугу првосвештеника и одсече му десно ухо. 51 А Исус одговори и рече: Трпите до сада. И дотаче се уха његовог, и исцели га. 52 Тада је Исус рекао првосвештеничким главарима и храмским заповедницима и старешинама који су дошли к њему: Изађите као на лопова са мачевима и моткама? 53 Кад сам сваки дан био с вама у храму, ви не пружате руке на мене, али ово је ваш час и сила таме. 54 Тада га узеше, одведоше и одведоше у дом првосвештеника. А Петар га је издалека пратио. 55 И када су запалили ватру усред предворја и сели заједно, Петар седе међу њих. 56 Али нека слушкиња га је видела док је седео поред ватре, и усрдно га погледала, и рекла: И овај човек је био с њим. 57 А он га се одрекао говорећи: Жено, не познајем га. 58 А после мало времена угледа га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече, нисам. 59 И отприлике један сат после другог је самоуверено потврдио, говорећи: Истина, и овај је био с њим, јер је Галилејац. 60 А Петар рече: Човече, не знам шта говориш. И одмах, док он још говораше, запева петао. 61 И Господ се окрену и погледа Петра. И сети се Петар речи Господње како му рече: Пре него што запева петао, трипут ћеш ме се одрећи. 62 И Петар изиђе и горко заплака. 63 И људи који су држали Исуса ругали су му се и ударали га.
54
ЛУКЕ
64 И кад су му ставили повез преко очију, ударили су га по лицу и упитали га говорећи: Пророкуј, ко те је ударио? 65 И још много тога богохулно су говорили против њега. 66 А чим сване, сабраше се старешине народа и првосвештеници и књижевници, и одведоше га у свој савет говорећи: 67 Јеси ли ти Христос? реци нам. А он им рече: Ако вам кажем, нећете веровати. 68 А ако и ја тебе питам, нећеш ми одговорити, нити ме пустити. 69 Од сада ће Син човечји седети с десне стране силе Божије. 70 Тада сви рекоше: Јеси ли ти, дакле, Син Божији? А он им рече: Ви кажете да сам ја. 71 А они су рекли: Шта нам још треба сведочити? јер смо и сами чули за његова уста.
19 (Који је због неке побуне подигнуте у граду и због убиства, бачен у тамницу.) 20 Зато им се Пилат поново обрати, желећи да пусти Исуса. 21 Али они повикаше говорећи: Распни га, распни га. 22 И рече им трећи пут: „Шта, какво је зло учинио? Ја у њему не нађох узрока смрти, зато ћу га казнити и пустити га. 23 И они су одмах били са јаким гласовима, захтевајући да буде разапет. И превладаше гласови њихови и првосвештеници. 24 А Пилат је осудио да буде како су тражили. 25 И пустио им је онога који је због побуне и убиства био бачен у тамницу, кога су желели; али је Исуса предао њиховој вољи. 26 И док су га одводили, ухватише једног Симона, Кирењанина, који је излазио из земље, и на њега метну крст да га носи за Исусом. 27 А за њим је ишло мноштво људи и жена, које су такође нарицале и јадиковали за њим. 28 Али Исус се окренувши им рече: Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за својом децом. 29 Јер, гле, долазе дани у које ће рећи: Благо нероткињама, и материцама које нису родиле, и штенама које нису сисале. 30 Тада ће почети да говоре планинама: Падните на нас; а у брда Покриј нас. 31 Јер ако то чине на зеленом дрвету, шта ће бити на сувом? 32 А била су и друга два злотвора, вођена с њим на смрт. 33 И кад дођоше на место које се зове Голгота, тамо разапеше њега и злотворе, једнога с десне, а другога с леве стране. 34 Тада рече Исус: Оче, опрости им; јер не знају шта раде. И раздвојише одећу његову, и бацише жреб. 35 А народ је стајао и гледао. А и владари с њима ругаху му се говорећи: Он је друге спасао; нека се спасе, ако је Христос, изабраник Божији. 36 И војници му се ругаху, прилазећи к њему и приносећи му сирће. 37 И говорећи: Ако си ти цар јудејски, спаси себе. 38 И над њим је такође био написан натпис грчким, латинским и јеврејским словима: ОВО ЈЕ ЦАР ЈЕВРЕЈСКИ. 39 И један од обешених зликоваца ругао се на њега говорећи: Ако си Христос, спаси себе и нас. 40 А други га одговарајући запрети говорећи: зар се не бојиш Бога, кад си на истој осуди? 41 И ми заиста праведно; јер примамо достојну награду за своја дела; али овај човек није учинио ништа лоше. 42 И рече Исусу: Господе, сети ме се кад дођеш у своје царство. 43 А Исус му рече: Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају. 44 И беше око шестог часа, и наста тама по целој земљи до деветог часа. 45 И сунце је потамнило, и завеса храма се раздерала усред. 46 А кад Исус повика из свег гласа, рече: Оче, у руке твоје предајем дух свој;
ГЛАВА 23 1 И сав њихов мноштво устаде и одведе га до Пилата. 2 И почеше да га оптужују говорећи: Нашли смо овог човека како изопачује народ и забрањује давање данак ћесару, говорећи да је он сам Христос Цар. 3 А Пилат га упита говорећи: Јеси ли ти краљ јудејски? А он му одговори и рече: Ти то кажеш. 4 Тада је Пилат рекао првосвештеничким главама и народу: Не налазим никакву кривицу на овом човеку. 5 А они су били још жешћи говорећи: Он подиже народ учећи по целом Јевреју, почевши од Галилеје до овог места. 6 Када је Пилат чуо за Галилеју, упитао је да ли је тај човек Галилејац. 7 И чим је сазнао да припада Иродовој јурисдикцији, посла га к Ироду, који је и сам у то време био у Јерусалиму. 8 И када је Ирод видео Исуса, веома се обрадовао, јер је желео да га види дуго времена, јер је много чуо о њему; и надао се да је видео какво чудо од њега. 9 Затим га је испитивао у много речи; али му ништа не одговори. 10 А првосвештеници и књижевници су стајали и жестоко га оптуживали. 11 И Ирод са својим ратницима га је упропастио, и ругао му се, и обукао га у раскошну хаљину, и послао га поново Пилату. 12 И истог дана су Пилат и Ирод постали пријатељи, јер су раније били у непријатељству међу собом. 13 А Пилат, када је сазвао првосвештенике и старешине и народ, 14 Рече им: „Довели сте ми овог човека као човека који изопачује народ; и гле, ја, испитавши га пред вама, нисам нашао никакву кривицу у овом човеку што се дотакао ствари за које га оптужујете. 15 Не, ни Ирод, јер сам те послао к њему; и гле, ништа му се не учини достојно смрти. 16 Зато ћу га казнити и пустити. 17 (По нужди мора да им пусти једног на гозбу.) 18 И повикаше сви одједном говорећи: „Отиђи овог човека, а пусти нам Вараву.
55
ЛУКЕ
47 А кад је стотник видео шта је учињено, прослави Бога говорећи: Заиста, овај је био праведан човек. 48 И сав народ који се скупи на тај призор, видећи шта се догодило, ударише се у прса и врати се. 49 И сви његови познаници и жене које су ишле за њим из Галилеје стајаше издалека и гледаху ово. 50 И гле, беше човек по имену Јосиф, саветник; и био је добар човек и праведан: 51 (Исти није пристао на њихов савет и дело;) он је био из Ариматеје, града јеврејског: који је и сам чекао Царство Божије. 52 Овај човек је отишао код Пилата и измолио тело Исусово. 53 И скиде га, и умота у платно, и положи у гроб који је исклесан у камену, у који никада раније није био положен човек. 54 И тај дан је била припрема, и субота се приближавала. 55 И жене, које су дошле с њим из Галилеје, ишле су за њима и гледале гроб и како је његово тело положено. 56 И вратише се, и припремише миомирисе и помаде; а суботни дан по заповести одморио.
18 А један од њих, који се звао Клеопа, одговарајући рече му: Зар си ти само странац у Јерусалиму и ниси знао шта се тамо догодило ових дана? 19 А он им рече: Шта? А они му рекоше: за Исуса Назарећанина, који беше пророк моћан на делу и у речи пред Богом и свим народом: 20 И како су га првосвештеници и наши поглавари предали да буде осуђен на смрт, и разапеше га. 21 Али ми смо веровали да је он био тај који је требало да откупи Израиљ; и поред свега овога, данас је трећи дан откако су се то учиниле. 22 Да, и неке жене из нашег друштва су нас зачудиле, које су биле рано код гроба; 23 И кад не нађоше тело његово, приђоше говорећи да су и они видели визију анђела, који говоре да је жив. 24 И неки од њих који су били с нама отидоше до гроба и нађоше тако као што су жене рекле, али њега не виде. 25 Тада им рече: О безумни и спора срца да поверују свему што су пророци говорили. 26 Није ли требало да Христос ово претрпи и да уђе у своју славу? 27 И почевши од Мојсија и свих пророка, објаснио им је у свим писмима ствари које се тичу њега. 28 И приближили су се селу где су ишли, а он се чинио да је хтео да иде даље. 29 Али они га примораху говорећи: Остани с нама, јер је вече, а дан је прошао. И уђе да остане с њима. 30 И догоди се, док је седео с њима за трпезом, узе хлеб, благослови га, преломи и даде им. 31 И отворише им се очи и познаше га; и нестаде им из вида. 32 И рекоше једни другима: Није ли наше срце горело у нама док је успут разговарао с нама и док нам је отварао Свето писмо? 33 И устадоше у исти час, и вратише се у Јерусалим, и нађоше једанаесторицу окупљених заједно и оне који су били с њима, 34 Рекавши: Господ заиста васкрсе и јави се Симону. 35 И испричаше шта се дешавало на путу и како су га познали у ломљењу хлеба. 36 И док су то говорили, сам Исус стаде усред њих и рече им: Мир вама. 37 Али они су се уплашили и уплашили, и помислили су да су видели духа. 38 А он им рече: Зашто сте узнемирени? и зашто се мисли рађају у вашим срцима? 39 Гле моје руке и ноге, да сам ја сам; јер дух нема меса и костију као што видите да ја имам. 40 И када је то рекао, показао им је своје руке и ноге. 41 И док они још нису веровали од радости и чудили се, он им рече: Имате ли овде шта јела? 42 И дадоше му парче печене рибе и саћа. 43 И узе га и једе пред њима. 44 А он им рече: Ово су речи које сам вам говорио док сам још био с вама да се све мора испунити што је написано у Мојсијевом закону и у пророцима и у псалмима, који се тиче мене. 45 Тада им је отворио разум, да разумеју писма, 46 И рече им: Овако је написано, и тако је требало Христу да пострада и да васкрсне из мртвих трећи дан:
ГЛАВА 24 1 Првог дана у недељи, врло рано ујутру, дођоше на гроб, доносећи мирисе које су припремили, и још неке са собом. 2 И нашли су камен одваљен од гроба. 3 И уђоше и не нађоше тело Господа Исуса. 4 И догоди се, пошто су били веома збуњени због тога, гле, два човека стајаху поред њих у сјајним хаљинама: 5 И пошто су се уплашили и погнули лица своја до земље, рекоше им: Зашто тражите живог међу мртвима? 6 Он није овде, него је васкрсао; сетите се како вам је говорио када је још био у Галилеји, 7 Говорећи: Син човечији треба да буде предан у руке грешних људи, и да буде разапет, и трећег дана васкрсне. 8 И сетили су се његових речи, 9 И вратио се од гроба и рекао све ово једанаесторици и свима осталима. 10 То су биле Марија Магдалина и Јоана, и Марија Јаковљева мајка, и друге жене које су биле с њима, које су то говориле апостолима. 11 И њихове речи су им се учиниле празним причама, и нису им веровали. 12 Тада је Петар устао и отрчао на гроб; и сагнувши се, виде платнене хаљине положене саме, и оде, чудећи се у себи ономе што се догодило. 13 И гле, двојица од њих отидоше тога истог дана у село звано Емаус, које је било од Јерусалима око шездесет стадија. 14 И разговарали су заједно о свему овоме што се догодило. 15 И догоди се да, док су они разговарали и расправљали, сам Исус се приближио и отишао с њима. 16 Али њихове очи су биле приковане да га не познају. 17 А он им рече: Какви су то начини комуникације међу собом док ходате и тужни сте?
56
ЛУКЕ
47 И да се покајање и опроштење грехова треба проповедати у његово име међу свим народима, почевши од Јерусалима. 48 А ви сте сведоци ових ствари. 49 И ево, ја шаљем обећање свог Оца на вас, али останите у граду Јерусалиму, док не будете обучени силом са висине. 50 И извео их је све до Витаније, и подигавши руке своје, благослови их. 51 И догоди се, док их је благосиљао, раставио се од њих и однео на небо. 52 И поклонише му се, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу. 53 И бејаху непрестано у храму, хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
57
Јохн
30 Ово је онај за кога рекох: После мене долази човек који је бољи од мене, јер је био пре мене. 31 И нисам га познавао, али да би се показао Израелу, зато сам дошао да крстим водом. 32 А Јован сведочи говорећи: Видех Духа где силази с неба као голуб, и пребиваше на њему. 33 И нисам га познавао, али онај који ме посла да крстим водом, тај ми рече: на кога ћеш видети да силази Дух и остаје на њему, он је онај који крштава Духом Светим. 34 И видео сам и сведочио да је ово Син Божији. 35 Опет сутрадан пошто стаде Јован и двојица његових ученика; 36 И гледајући на Исуса док је ишао, рекао је: Ево Јагњета Божјег! 37 И чула су га два ученика како говори, и пођоше за Исусом. 38 Тада се Исус окрену и угледа их како иду, и рече им: Шта тражите? Рекоше му: Раби, (што ће рећи, Учитељу!) где живиш? 39 Рече им: Дођите и видите. Дођоше и видеше где станује, и остадоше код њега тога дана, јер беше око десетог часа. 40 Један од двојице који су чули Јована да говори и пошли за њим, био је Андреј, брат Симона Петра. 41 Он најпре нађе свог рођеног брата Симона и рече му: Нашли смо Месију, што је, у преводу, Христ. 42 И доведе га Исусу. А кад га Исус угледа, рече: ти си Симон, син Јонин; зваћеш се Кифа, што значи камен. 43 Сутрадан је Исус хтео да изађе у Галилеју и нађе Филипа и рече му: Иди за мном. 44 А Филип је био из Витсаиде, града Андреја и Петра. 45 Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли смо онога о коме су писали Мојсије у закону и пророци, Исуса из Назарета, сина Јосифовог. 46 А Натанаило му рече: Може ли што добро доћи из Назарета? Рече му Филип: дођи и види. 47 Исус је угледао Натанаила како долази к њему и рекао за њега: „ Ево заиста Израиљаца, у коме нема лукавства! 48 Натанаило му рече: Откуда ме познајеш? Исус одговори и рече му: Пре него што те Филип позва, кад си био под смоквом, видео сам те. 49 Одговори Натанаило и рече му: Учитељу, ти си Син Божији; ти си краљ Израиљев. 50 Одговори Исус и рече му: Јер ти рекох: Видех те под смоквом, верујеш ли? видећеш веће ствари од ових. 51 И рече му: Заиста, заиста вам кажем: Од сада ћете видети небо отворено и анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина човечијег.
ГЛАВА 1 1 У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Реч беше Бог. 2 Исто је било у почетку и са Богом. 3 Он је све створио; и без њега није настала ништа што је створено. 4 У њему беше живот; и живот беше светлост људима. 5 И светлост сија у тами; а тама га није обухватила. 6 Био је човек послан од Бога, по имену Јован. 7 Исти је дошао за сведочанство, да сведочи о Светлости, да сви људи кроз њега верују. 8 Он није био та Светлост, већ је био послан да сведочи о тој Светлости. 9 То је била права Светлост, која осветљава сваког човека који долази на свет. 10 Он беше у свету, и свет од њега постаде, и свет га не познаде. 11 Својима је дошао, а његови га нису примили. 12 Али онима који га примише даде власт да постану синови Божији, онима који верују у име његово; 13 Који су рођени, не од крви, ни од воље тела, ни од воље људске, него од Бога. 14 И Реч постаде тело, и настани се међу нама, (и видели смо славу његову, славу као Јединородног од Оца), пуна благодати и истине. 15 Јован је посведочио за њега, и повикао говорећи: Ово је био онај о коме сам говорио: Онај који долази за мном је бољи испред мене, јер је био пре мене. 16 И од његове пуноће смо примили све, и милост за милост. 17 Јер закон је дао Мојсије, а милост и истина су дошли од Исуса Христа. 18 Нико никада није видео Бога; Јединородни Син, који је у наручју Очевом, Он га објави. 19 А ово је запис Јована када су Јевреји послали свештенике и левите из Јерусалима да га питају: Ко си ти? 20 И признао је и није порицао; али признао, ја нисам Христос. 21 А они га упиташе: шта онда? Јеси ли ти Елиас? А он рече: Нисам. Јеси ли ти тај пророк? А он је одговорио: Не. 22 Тада му рекоше: Ко си ти? да дамо одговор онима који су нас послали. Шта кажеш за себе? 23 Он рече: Ја сам глас онога који виче у пустињи: Исправите пут Господњи, као што рече пророк Исаија. 24 А послани су били од фарисеја. 25 А они га упиташе и рекоше му: Зашто онда крштаваш ако ниси тај Христос, ни Илија, ни тај пророк? 26 Јован им одговори говорећи: Ја крштавам водом; 27 То је онај који иде за мном, дражи је испред мене, коме нисам достојан да одријешим ремен на ципелама. 28 То се догодило у Витавари иза Јордана, где је Јован крштавао. 29 Сутрадан је Јован видео Исуса како долази к њему и рекао: Ево Јагњета Божјег, које на себе узима грех света.
ГЛАВА 2 1 И трећег дана била је свадба у Кани Галилејској; и мајка Исусова беше тамо: 2 И Исус и његови ученици су позвани на венчање. 3 А кад су хтели вина, рече му Исусова мајка: Немају вина. 4 Исус јој рече: Жено, шта ја имам с тобом? мој час још није дошао. 5 Његова мајка каже слугама: „Шта год вам каже, учините.
58
ЈОХН
6 Тамо је било постављено шест камених посуда за воду, по начину очишћења Јевреја, у којима је било по два или три фиркина. 7 Исус им рече: Напуните посуде водом. И напунише их до врха. 8 И рече им: Извуците сада и однесите управитељу празника. И поднели су то. 9 Када је владар празника окусио воду која је постала вино, а није знао одакле је; (али слуге које су захватиле воду знале су;) управитељ празника позва женика, 10 И рече му: Сваки човек на почетку ставља добро вино; а кад се људи добро напију, онда оно што је горе; а ти си добро вино задржао до сада. 11 Овај почетак чуда учинио је Исус у Кани Галилејској и показао своју славу; и повероваше у њега ученици његови. 12 После тога сиђе у Капернаум, он и мајка његова, и браћа његова и ученици, и остадоше тамо не много дана. 13 И била је близу јудејска Пасха, и Исус је отишао у Јерусалим, 14 И нађоше у храму оне који су продавали волове и овце и голубове, и мењаче новца како седе. 15 И када је начинио бич од ужади, истерао их је све из храма, и овце и волове; и просуо новац мењачима, и преврнуо трпезе; 16 И рече онима који су продавали голубове: „ Однесите ове ствари одавде; не учини од куће Оца мога трговачку кућу. 17 И сетише се његови ученици да је написано: Ревност за твој дом ме изједа. 18 Тада одговорише Јевреји и рекоше му: Који нам знак показујеш кад то чиниш? 19 Одговори Исус и рече им: Разрушите овај храм, и за три дана ћу га подићи. 20 Тада рекоше Јевреји: Четрдесет и шест година се градио овај храм, а ти ћеш га подићи за три дана? 21 Али он је говорио о храму свог тела. 22 Дакле, када је устао из мртвих, сетише се његови ученици да им је то рекао; и повероваше писму и речи коју рече Исус. 23 А када је био у Јерусалиму на Пасху, на дан празника, многи су веровали у његово име, када су видели чуда која је чинио. 24 Али Исус им се није предао, јер је познавао све људе, 25 И није требало да неко сведочи о човеку, јер је знао шта је у човеку.
5 Исус одговори: Заиста, заиста, кажем ти, ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије. 6 Оно што је рођено од тела, тело је; а оно што је рођено од Духа је дух. 7 Не чуди се што сам ти рекао: Морате се поново родити. 8 Ветар дува где хоће, и ти чујеш његов звук, али не знаш одакле долази и куда иде: тако је са сваким ко је рођен од Духа. 9 Никодим одговори и рече му: Како је то могуће? 10 Одговори Исус и рече му: Јеси ли ти господар Израиљев, а зар ово не знаш? 11 Заиста, заиста, кажем ти, говоримо да знамо, и сведочимо да смо видели; и не примате наше сведочанство. 12 Ако сам вам рекао земаљско, а ви не верујете, како ћете веровати ако вам кажем о небеским стварима? 13 И нико се није попео на небо, осим онога који је сишао с неба, Син човечији који је на небу. 14 И као што је Мојсије подигао змију у пустињи, тако мора бити подигнут и Син човечји: 15 Да сваки који верује у њега не погине, него да има живот вечни. 16 Јер Бог је тако заволео свет да је дао Сина свог Јединородног, да ниједан који верује у њега не погине, него да има живот вечни. 17 Јер Бог није послао свог Сина на свет да осуди свет; него да се свет кроз њега спасе. 18 Ко верује у њега није осуђен, а ко не верује, већ је осуђен, јер није веровао у име Јединородног Сина Божијег. 19 А ово је осуда, да је светлост дошла на свет, и људи су више волели таму него светлост, јер су њихова дела била зла. 20 Јер сваки који чини зло мрзи светлост, нити долази к светлости, да се не би укорила његова дела. 21 А ко твори истину долази к светлости да се покажу дела његова, да су у Богу учињена. 22 После ових ствари дошао је Исус и његови ученици у земљу Јудеју; и ту је боравио с њима и крстио. 23 И Јован је такође крштавао у Енону близу Салима, јер је тамо било много воде; и они дођоше и крстише се. 24 Јер Јован још није био бачен у тамницу. 25 Тада се појавило питање између неких Јованових ученика и Јевреја о очишћењу. 26 И дођоше к Јовану и рекоше му: Учитељу, онај који је био с тобом онкрај Јордана, за кога си сведочио, гле, исти крсти, и сви људи долазе к њему. 27 Јован одговори и рече: Човек не може ништа примити ако му се не да с неба. 28 Ви ми сами сведочите да сам рекао: нисам Христос, него да сам послан пред њим. 29 Онај који има невесту је младожења, а пријатељ младожење, који стоји и слуша га, радује се веома због младожењиног гласа: ово је моја радост, дакле, испуњена. 30 Он мора да расте, али ја морам да се смањим. 31 Ко долази одозго је изнад свих; ко је од земље, земаљски је и говори од земље; онај који долази с неба је изнад свих. 32 И што је видео и чуо, то сведочи; и нико не прима сведочанство његово.
ГЛАВА 3 1 Био је један човек од фарисеја, по имену Никодим, владар јудејски: 2 Он дође ноћу к Исусу и рече му: Раби, знамо да си ти учитељ који је дошао од Бога; јер нико не може чинити ова чуда која ти чиниш, осим да је Бог с њим. 3 Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: Ако се ко не роди наново, не може видети Царства Божијег. 4 Никодим му рече: Како се човек може родити кад је стар? може ли ући други пут у материцу своје и родити се?
59
ЈОХН
33 Ко је примио његово сведочанство, ставио је свој печат да је Бог истинит. 34 Јер онај кога је Бог послао говори речи Божије, јер му Бог не даје Духа на меру. 35 Отац воли Сина, и све је дао у његове руке. 36 Ко верује у Сина, има живот вечни, а ко не верује у Сина, неће видети живота; али гнев Божији остаје на њему. ГЛАВА 4 1 Када је, дакле, Господ сазнао како су фарисеји чули да је Исус створио и крстио више ученика него Јован, 2 (Иако сам Исус није крстио, него његови ученици,) 3 Отишао је из Јудеје и поново отишао у Галилеју. 4 И он мора да прође кроз Самарију. 5 Затим долази у град Самарију, који се зове Сихар, близу парцеле земље коју је Јаков дао свом сину Јосифу. 6 Ту је био Јаковљев бунар. Исус, дакле, уморан од свог путовања, седе овако на бунар; и беше око шестог часа. 7 Долази жена из Самарије да захвати воду: Исус јој каже: Дај ми да пијем. 8 (Јер су његови ученици отишли у град да купе месо.) 9 Тада му жена из Самарије рече: Како то да ти, као Јеврејин, тражиш да пијеш од мене, жене из Самарије? јер Јевреји немају посла са Самарјанцима. 10 Одговори Исус и рече јој: Кад би знала дар Божији и ко је онај који ти каже: Дај ми да пијем; ти би од њега тражио и он би ти дао живе воде. 11 Рече му жена: Господине, немаш чиме да вучеш, а бунар је дубок; одакле ти онда вода жива? 12 Зар си ти већи од нашег оца Јакова, који нам је дао бунар, и пио из њега сам, и деца његова, и његова стока? 13 Одговори Исус и рече јој: Ко год пије од ове воде опет ће ожеднети. 14 Али ко пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; али вода коју ћу му дати биће у њему извор воде која извире у живот вечни. 15 Жена му рече: Господине, дај ми ове воде да не ожеднем, нити дођем овамо да црпим. 16 Исус јој рече: Иди, позови свог мужа и дођи овамо. 17 Жена одговори и рече: Немам мужа. Исус јој рече: Добро си рекла: немам мужа. 18 Јер си имала пет мужева; а овај кога сада имаш није твој муж: тиме си заиста рекао. 19 Жена му рече: Господине, видим да си ти пророк. 20 Наши очеви су се клањали на овој гори; а ви кажете да је у Јерусалиму место где људи треба да се клањају. 21 Исус јој рече: Жено, веруј ми, долази час када се нећете ни на овој гори ни у Јерусалиму клањати Оцу. 22 Ви се клањате, не знате чему; ми знамо чему се клањамо, јер је спасење од Јевреја. 23 Али долази час, и сада је, када ће се прави поклоници клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи такве да му се клањају. 24 Бог је Дух; и они који му се клањају, морају му се клањати у духу и истини. 25 Жена му рече: Знам да долази Месија, који се зове Христос; кад дође, све ће нам рећи. 26 Исус јој рече: Ја сам који говорим с тобом.
60
27 И на то дођоше његови ученици и зачудише се што је разговарао са женом; али нико није рекао: Шта тражиш? или: Зашто разговараш с њом? 28 Жена је тада оставила свој лонац и отишла у град и рекла људима: 29 Дођи, види човека који ми је рекао све што сам учинио: није ли ово Христос? 30 Затим су изашли из града и дошли к њему. 31 У међувремену, док су га његови ученици молили говорећи: Учитељу, једи. 32 Али он им рече: Имам јела за јело за које не знате. 33 Зато рекоше ученици једни другима: Да ли му је ко донео да једе? 34 Исус им рече: Моја храна је да вршим вољу онога који ме је послао и да довршим његово дело. 35 Зар не кажете: Има још четири месеца, а онда долази жетва? ево, кажем вам, подигните очи своје и погледајте на њиве; јер су већ беле за жетву. 36 А ко жање прима плату и сабира род за живот вечни, да се заједно радују и онај који сеје и онај који жање. 37 И у томе је истинита она изрека: Један сије, а други жање. 38 Послао сам вас да жањете оно за шта се нисте трудили: други људи су се трудили, а ви сте ушли у њихове послове. 39 И многи од Самарјанаца из тога града повероваше у њега због речи жене која је сведочила: Рекао ми је све што сам учинила. 40 Када су Самарићани дошли к њему, молили су га да остане с њима; и он је остао тамо два дана. 41 И много више повероваше због његове речи; 42 И рече жени: Сада верујемо, не због твоје речи, јер смо га и сами чули и знамо да је ово заиста Христос, Спаситељ света. 43 А после два дана отиде оданде и отиде у Галилеју. 44 Јер сам Исус је посведочио да пророк нема части у својој земљи. 45 Онда када је дошао у Галилеју, Галилејци су га примили, видевши све што је учинио у Јерусалиму на празник; јер су и они ишли на празник. 46 Тако је Исус поново дошао у Кану Галилејску, где је од воде начинио вино. И беше један великаш, чији син беше болестан у Капернауму. 47 Кад је чуо да је Исус дошао из Јудеје у Галилеју, отишао је к њему и замолио га да сиђе и исцели његовог сина, јер је био на самрти. 48 Тада му Исус рече: Ако не видите знакове и чуда, нећете веровати. 49 Рече му племић: Господине, сиђи пре него што моје дете умре. 50 Исус му рече: Иди; жив син твој. И поверова човек речи коју му рече Исус, и оде својим путем. 51 И док је сада силазио, сретну га његове слуге и рекоше му говорећи: Жив ти син. 52 Затим их је упитао када је почео да се поправља. А они му рекоше: Јуче у седми час грозница га остави. 53 Тако је отац знао да је то било у исти час, у који му је Исус рекао: Жив ти син . 54 Ово је опет друго чудо које је Исус учинио када је изашао из Јудеје у Галилеју.
ЈОХН
ГЛАВА 5
26 Јер као што Отац има живот у себи; тако даде Сину да има живот у себи; 27 И дао му је власт и да изврши пресуду, јер је Син човечији. 28 Не чудите се овоме, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути његов глас, 29 И изаћи ће; који су чинили добро, у васкрсење живота; а они који су чинили зло до васкрсења проклетства. 30 Од себе не могу ништа учинити: како чујем, ја судим, и мој је суд праведан; јер не тражим своју вољу, него вољу Оца који ме је послао. 31 Ако сведочим за себе, моје сведочење није истинито. 32 Има још један који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство које он о мени сведочи. 33 Послали сте Јовану, и он је сведочио за истину. 34 Али ја не примам сведочанство од човека, него ово говорим да се спасете. 35 Он је био светло горуће и сјајно, и ви сте били вољни да се неко време радујете у његовој светлости. 36 Али ја имам сведочанство веће од Јовановог: јер дела која ми је Отац дао да завршим, иста дела која ја чиним сведоче за мене да ме је Отац послао. 37 И сам Отац, који ме је послао, сведочи за мене. Нити сте чули његов глас у било које време, нити сте видели његов облик. 38 И немате његову реч која остаје у вама; јер коме је послао, не верујете њему. 39 Истражите Света писма; јер мислите да у њима имате живот вечни; и они су они који сведоче за мене. 40 И нећете доћи к мени да бисте имали живот. 41 Не примам част од људи. 42 Али ја вас познајем да немате у себи љубави Божије. 43 Ја сам дошао у име Оца свога, и не примате ме: ако други дође у своје име, њега ћете примити. 44 Како можете веровати, који примате част једни од других, а не тражите част која долази од јединог Бога? 45 Немојте мислити да ћу вас оптужити пред Оцем: постоји један који вас оптужује, Мојсије, у кога се уздате. 46 Јер да сте веровали Мојсију, веровали бисте ми, јер је писао о мени. 47 Али ако не верујете његовим списима, како ћете веровати мојим речима?
1 После овога је био јудејски празник; и Исус оде у Јерусалим. 2 А у Јерусалиму је код пијаце оваца базен, који се на јеврејском језику зове Витесда, са пет тремова. 3 У њима је лежало велико мноштво немоћног народа, слепог, заустављеног, усахлог, који је чекао да се вода помери. 4 Јер анђео је силазио у одређено време у језерце и узнемиравао воду; ко год је тада први ушао после узнемирења воде, излечио се од сваке болести коју је имао. 5 И беше тамо неки човек, који је боловао од тридесет и осам година. 6 Када га је Исус видео да лежи и сазнао да је већ дуго у том случају, рекао му је: Хоћеш ли оздравити? 7 Немоћник му одговори: Господине, немам човека да ме баци у језерце кад се вода узбурка; али док ја долазим, други силази преда мном. 8 Исус му рече: Устани, узми своју постељу и ходај. 9 И одмах оздрави човек, и узе постељу своју, и проходаше, а истога дана беше субота. 10 Тада су Јевреји рекли излеченом: Субота је; није ти дозвољено да носиш своју постељу. 11 Он им одговори: Онај који ме је оздравио, он ми рече: Узми своју постељу и ходај. 12 Тада га упиташе: „Ко је човек који ти је рекао: Узми своју постељу и ходај? 13 А онај који је био исцељен није знао ко је то, јер се Исус био одвео, а мноштво је било на том месту. 14 Потом га Исус нађе у храму и рече му: „ Ево, оздравио си, не греши више, да ти се не догоди нешто горе. 15 Човек је отишао и рекао Јеврејима да га је Исус оздравио. 16 И зато су Јевреји прогонили Исуса и тражили да га убију, јер је то учинио у суботу. 17 Али Исус им одговори: Мој Отац ради до сада, и ја радим. 18 Зато су Јевреји све више тражили да га убију, јер он не само да је прекршио суботу, него је рекао и да је Бог његов Отац, чинећи себе равним Богу. 19 Тада им одговори Исус и рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може чинити ништа сам од себе, осим што види да Отац чини; јер што год он чини, то чини и Син. 20 Јер Отац љуби Сина и показује му све што сам чини; и показаће му већа дела од ових, да се ви чудите. 21 Јер као што Отац подиже мртве и оживљава их; тако и Син оживљава кога хоће. 22 Јер Отац никоме не суди, него је сав суд предао Сину. 23 Да сви људи поштују Сина, као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца који га је послао. 24 Заиста, заиста вам кажем: Ко слуша моју реч и верује у онога који ме посла, има живот вечни и неће доћи на осуду; али се прелази из смрти у живот. 25 Заиста, заиста вам кажем: долази час, и сада је, када ће мртви чути глас Сина Божијег, и који чују оживеће.
ГЛАВА 6 1 После ових ствари Исус пређе преко Галилејског мора, које је Тиберијадско. 2 И за њим је пошло велико мноштво, јер су видели његова чуда која је чинио над болеснима. 3 И Исус се попе на гору и тамо седе са својим ученицима. 4 А Пасха, јудејски празник, била је близу. 5 Када је Исус тада подигао своје очи и видео да му долази мноштво, рече Филипу: Откуд да купимо хлеба да ови једу? 6 И ово је рекао да га докаже, јер је и сам знао шта ће учинити. 7 Филип му одговори: Две стотине динара хлеба није довољно за њих, да свако од њих узме мало.
61
ЈОХН
8 Један од његових ученика, Андреј, брат Симона Петра, рече му: 9 Овде је дечак, који има пет јечмених хлебова и две мале рибе: али шта су оне међу толиким? 10 А Исус рече: Нека људи седну. Сада је на месту било много траве. Тако су људи сели, било их је око пет хиљада. 11 И Исус узе хлебове; и захваливши, раздао је ученицима, а ученици онима који су седели; а исто тако и риба колико би. 12 Када су се напунили, рекао је својим ученицима: Сакупите комадиће који су остали, да ништа не буде изгубљено. 13 Зато су их сакупили и напунили дванаест корпи комадићима од пет јечмених хлебова, који су остали изнад и изнад оних који су јели. 14 Тада су они људи, када су видели чудо које је Исус учинио, рекли: Ово је истина пророк који треба да дође на свет. 15 Када је Исус, дакле, схватио да ће доћи и узети га силом, да би га поставили за краља, опет је сам отишао у гору. 16 А кад већ наста вече, његови ученици сиђоше на море, 17 И ушао у лађу, и отишао преко мора према Капернауму. А сада је био мрак, а Исус није дошао к њима. 18 И море се подигло од великог ветра који је дувао. 19 И кад су веслали двадесет и пет или тридесет стадија, угледаше Исуса како хода по мору и приближава се лађи, и уплашише се. 20 Али он им рече: Ја сам; не плаши се. 21 Тада су га добровољно примили у лађу, и одмах је лађа била на копну у који су отишли. 22 Сутрадан, када су људи који су стајали на другој страни мора видели да тамо нема друге лађе, осим оне у коју су ушли његови ученици, и да Исус није ушао са својим ученицима у чамац, већ да је његов ученици су отишли сами; 23 (Али из Тиберијаде су долазиле и друге лађе близу места где су јели хлеб, пошто је Господ захвалио:) 24 Кад је народ, дакле, видео да нема Исуса, ни његових ученика, и они су узели брод и дошли у Капернаум тражећи Исуса. 25 А кад га нађоше на другој страни мора, рекоше му: „Раби, кад си дошао овамо? 26 Исус им одговори и рече: Заиста, заиста, кажем вам, тражите ме не зато што сте видели чуда, него зато што сте јели од хлебова и наситили се. 27 Не трудите се за јело које пропада, него за оно јело које остаје за живот вечни, које ће вам дати Син човечји, јер га је Бог Отац запечатио. 28 Тада му рекоше: Шта да радимо да бисмо чинили дела Божија? 29 Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божје да верујете у онога кога је послао. 30 Рекоше му, дакле, какав знак показујеш да видимо и да ти верујемо? шта радиш? 31 Наши очеви су јели ману у пустињи; као што је писано, дао им је хлеб с неба да једу.
32 Тада им Исус рече: Заиста, заиста, кажем вам, Мојсије вам није дао тај хлеб с неба; али вам Отац мој даје прави хлеб с неба. 33 Јер хлеб Божији је онај који силази с неба и даје живот свету. 34 Тада му рекоше: Господе, дај нам заувек овај хлеб. 35 А Исус им рече: Ја сам хлеб живота; и ко верује у мене неће ожеднети довека. 36 Али ја вам рекох да сте и ви мене видели и не верујете. 37 Све што ми даје Отац доћи ће к мени; и онога који дође к мени никако нећу избацити. 38 Јер сам сишао с неба, не да вршим своју вољу, него вољу онога који ме је послао. 39 А ово је Очева воља који ме је послао, да од свега што ми је дао не изгубим ништа, него да га поново подигнем у последњи дан. 40 А ово је воља Онога који ме посла, да сваки који види Сина и верује у њега, има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан. 41 Тада су Јевреји гунђали на њега, јер је рекао: Ја сам хлеб који је сишао с неба. 42 А они рекоше: Није ли ово Исус, син Јосифов, чијег оца и мајку познајемо? како онда каже: сишао сам с неба? 43 Одговори Исус и рече им: Не мрмљајте међу собом. 44 Нико не може доћи к мени, осим што га не привуче Отац који ме је послао; и ја ћу га васкрснути у последњи дан. 45 У пророцима је записано: И сви ће бити поучени од Бога. Сваки, дакле, који је чуо и научио од Оца, долази к мени. 46 Није да је неко видео Оца, осим онога који је од Бога, он је видео Оца. 47 Заиста, заиста, кажем вам, ко верује у мене има живот вечни. 48 Ја сам тај хлеб живота. 49 Ваши очеви су јели ману у пустињи и умрли су. 50 Ово је хлеб који силази с неба, да га човек једе и да не умре. 51 Ја сам хлеб живи који је с неба сишао: ако ко једе од овог хлеба, живеће довека; а хлеб који ћу ја дати је тело моје које ћу дати за живот света. 52 Тада су се Јудејци препирали међу собом говорећи: Како нам овај може дати своје тело да једемо? 53 Тада им рече Исус: Заиста, заиста, кажем вам, ако не једете тела Сина Човечијега и не пијете крви његове, нећете имати живота у себи. 54 Ко једе моје тело и пије моју крв, има живот вечни; и васкрснућу га у последњи дан. 55 Јер је тело моје заиста јело, и крв моја заиста је пиће. 56 Ко једе моје тело и пије моју крв, пребива у мени, и ја у њему. 57 Као што ме је послао живи Отац, и ја живим од Оца; 58 Ово је онај хлеб који је сишао с неба: не као што су оци ваши јели ману и мртви; ко једе од овог хлеба, живеће довека. 59 То је рекао у синагоги, док је поучавао у Капернауму. 60 Многи од његових ученика, чувши ово, рекоше: Тешка је ово реч; ко то може чути?
62
ЈОХН
61 Када је Исус знао у себи да његови ученици мрмљају на то, рече им: Да ли вас ово вређа? 62 Шта и ако ћете видети Сина човечијег да се пење тамо где је био раније? 63 Дух је тај који оживљава; тело ништа не користи: речи које вам говорим дух су и живот су. 64 Али има неких од вас који не верују. Јер Исус је од почетка знао ко су они који не верују и ко треба да га изда. 65 И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му није дато од мог Оца. 66 Од тог времена многи од његових ученика су се вратили и више нису ишли с њим. 67 Тада Исус рече дванаесторици: Хоћете ли и ви отићи? 68 Тада му Симон Петар одговори: Господе, коме да идемо? имаш речи вечног живота. 69 И верујемо и сигурни смо да си ти Христос, Син Бога живога. 70 Исус им одговори: Нисам ли вас дванаесторицу изабрао, а један од вас је ђаво? 71 Говорио је о Јуди Искариотском, сину Симоновом, јер је он био тај који је требало да га изда, будући да је један од дванаесторице.
18 Ко говори од себе, тражи своју славу, а ко тражи славу своју који га је послао, исти је и нема неправде у њему. 19 Није ли вам Мојсије дао закон, а ипак нико од вас не држи закон? Зашто хоћете да ме убијете? 20 Народ одговори и рече: Имаш ђавола; ко ће те убити? 21 Одговори Исус и рече им: Учинио сам једно дело, и сви се чудите. 22 Мојсије вам је дакле дао обрезање; (не зато што је од Мојсија, него од отаца;) а ви у суботу обрежите човека. 23 Ако се човек у суботу обреже, да се не прекрши Мојсијев закон; љутите ли се на мене, јер сам у суботу излечио човека? 24 Не судите по изгледу, него судите праведним судом. 25 Тада рекоше неки од Јерусалима: Није ли то онај кога траже да убију? 26 Али, гле, он говори храбро, а они му ништа не говоре. Да ли владари заиста знају да је то исти Христос? 27 Али овог човека знамо одакле је; али када Христос дође, нико не зна одакле је. 28 Тада је Исус повикао у храму док је поучавао говорећи: И знате ме и знате одакле сам; и нисам од себе дошао, него је истинит Онај који ме посла, кога не познајете. 29 Али ја га познајем, јер сам од њега, и он ме је послао. 30 Тада су тражили да га ухвате, али нико не диже руке на њега, јер његов час још није дошао. 31 И многи од народа повероваше у њега и рекоше: „Христос ће учинити више чуда од ових које је учинио овај човек, када дође? 32 Фарисеји су чули да народ тако гунђа о њему; а фарисеји и првосвештеници послаше службенике да га узму. 33 Тада им Исус рече: Још мало сам с вама, па идем до онога који ме посла. 34 Тражићете ме и нећете ме наћи, а где сам ја, тамо не можете доћи. 35 Тада Јудејци рекоше међу собом: Куда ће да иде да га нећемо наћи? хоће ли отићи међу расејане међу незнабошце и поучавати незнабошце? 36 Како је то рекао што је рекао: Тражићете ме и нећете ме наћи; а где сам ја, тамо не можете доћи? 37 У последњи дан, тог великог дана празника, Исус је стајао и повикао говорећи: Ако је ко жедан, нека дође к мени и пије. 38 Ко верује у мене, као што је речено у Светом писму, из утробе ће му потећи реке воде живе. 39 (Али ово је говорио о Духу, којег треба да приме они који верују у Њега: јер Дух Свети још није био дат; јер Исус још није био прослављен.) 40 Многи из народа, дакле, чувши ову реч, рекоше: Заиста, ово је пророк. 41 Други рекоше: Ово је Христос. Али неки рекоше: хоће ли Христос изаћи из Галилеје? 42 Није ли Писмо рекао: Да Христос долази из семена Давидовог и из града Витлејема, где је Давид био? 43 Тако је дошло до поделе међу људима због њега. 44 И неки од њих би га узели; али нико не диже руке на њега.
ГЛАВА 7 1 После ових ствари Исус је ходио по Галилеји, јер није хтео да ходи по јеврејском, јер су Јевреји тражили да га убију. 2 А јеврејски празник сеница је био близу. 3 Његова браћа му зато рекоше: Иди одавде и иди у Јудеју, да и твоји ученици виде дела која чиниш. 4 Јер нема човека који ишта ради у тајности, а сам тражи да се јавно сазна. Ако ово чиниш, покажи се свету. 5 Јер ни његова браћа нису веровала у њега. 6 Тада им Исус рече: Моје време још није дошло, али ваше време је увек спремно. 7 Свет вас не може мрзети; а мене мрзи, јер ја сведочим о томе, да су дела његова зла. 8 Идите на овај празник; ја још не идем на овај празник; јер моје време још није дошло. 9 Када им је рекао ове речи, остао је још у Галилеји. 10 Али када су његова браћа отишла, онда је и он отишао на празник, не јавно, него као у тајности. 11 Тада су га Јевреји тражили на гозби и рекли: Где је он? 12 И међу народом је било много жамора о њему: јер једни рекоше: Он је добар човек, а други рекоше: Не; али обмањује народ. 13 Али нико није отворено говорио о њему из страха од Јевреја. 14 Отприлике усред празника Исус је ушао у храм и поучавао. 15 А Јудејци су се чудили говорећи: Откуд овај човек зна слова, а никад није научио? 16 Одговори им Исус и рече: Моја наука није моја, него онога који ме је послао. 17 Ако неко хоће да врши његову вољу, знаће за науку, да ли је од Бога, или ја говорим од себе.
63
ЈОХН
45 Тада дођоше службеници првосвештеничким и фарисејима; а они им рекоше: Зашто га нисте довели? 46 Официри одговорише: Никад човек није говорио као овај човек. 47 Тада им фарисеји одговорише: Зар сте и ви преварени? 48 Да ли је неко од владара или фарисеја поверовао у њега? 49 Али овај народ који не познаје закон је проклет. 50 Никодим им каже (који је дошао Исусу ноћу, један од њих,) 51 Да ли наш закон суди некоме пре него што га саслуша и не зна шта ради? 52 Они одговорише и рекоше му: Јеси ли и ти из Галилеје? Тражите и тражите: јер из Галилеје не излази пророк. 53 И сваки је отишао својој кући.
20 Ове речи је рекао Исус у ризници, док је поучавао у храму, и нико не диже руке на њега; јер његов час још није дошао. 21 Тада им Исус поново рече: Ја идем својим путем, а ви ћете ме тражити, и умријећете у својим гријесима; куда ја идем, ви не можете доћи. 22 Тада рекоше Јевреји: Хоће ли се убити? јер каже: куда ја идем, ви не можете доћи. 23 А он им рече: Ви сте одоздо; Ја сам одозго; ви сте од овога света; Ја нисам од овога света. 24 Зато сам вам рекао да ћете умрети у својим гресима; јер ако не верујете да сам ја то, умрећете у својим гресима. 25 Тада му рекоше: Ко си ти? А Исус им рече: То исто што вам рекох од почетка. 26 Много тога имам да кажем и да судим о вама, али истинит је онај који ме је послао; и говорим свету оно што сам чуо о њему. 27 Нису разумели да им је говорио о Оцу. 28 Тада им рече Исус: Кад подигнете Сина Човечијег, тада ћете знати да сам ја и да ништа не чиним од себе; али као што ме научи Отац мој, ја ово говорим. 29 И онај који ме посла је са мном: Отац ме није оставио самог; јер увек радим оно што му је драго. 30 Док је говорио ове речи, многи су веровали у њега. 31 Тада је Исус рекао оним Јеврејима који су веровали у њега: Ако останете у мојој речи, онда сте заиста моји ученици; 32 И познаћете истину, и истина ће вас учинити слободнима. 33 Они су му одговорили: Ми смо Авраамово потомство и никоме нисмо били робови; како кажеш: бићете ослобођени? 34 Исус им одговори: Заиста, заиста, кажем вам, сваки који чини грех, слуга је греху. 35 И слуга не остаје у кући довека, него Син остаје довека. 36 Ако вас, дакле, Син ослободи, бићете заиста слободни. 37 Знам да сте Авраамово потомство; а ви тражите да ме убијете, јер моја реч нема места у вама. 38 Ја говорим оно што сам видео код свог оца, а ви чините оно што сте видели код свог оца. 39 Они одговорише и рекоше му: Авраам је наш отац. Исус им рече: Да сте Авраамова деца, чинили бисте дела Авраамова. 40 Али сада тражите да убијете мене, човека који вам је рекао истину коју сам чуо од Бога: ово није учинио Авраам. 41 Ви чините дела свог оца. Тада му рекоше: Нисмо рођени од блуда; имамо једног Оца, чак и Бога. 42 Исус им рече: Да је Бог ваш Отац, ви бисте ме волели, јер сам изишао и дошао од Бога; нити сам ја дошао од себе, него ме је он послао. 43 Зашто не разумете мој говор? чак и зато што не можете чути моју реч. 44 Ви сте од свог оца ђавола, и пожуде свог оца ћете испуњавати. Он је од почетка био убица, и није остао у истини, јер у њему нема истине. Кад говори лаж, говори своје, јер је лажов и отац тога. 45 И пошто вам говорим истину, не верујете ми.
ГЛАВА 8 1 Исус је отишао на Маслинску гору. 2 И рано ујутру поново дође у храм, и сав народ дође к њему; и он седе и поучаваше их. 3 И књижевници и фарисеји доведоше к њему жену ухваћену у прељуби; и кад су је ставили у средину, 4 Рекоше му: Учитељу, ова жена је ухваћена у прељуби, на самом чину. 5 Мојсије нам је у закону заповедио да се такви каменују; а ти шта кажеш? 6 Ово су рекли искушавајући га да би могли да га оптуже. Али Исус се сагнуо и прстом писао по земљи, као да их није чуо. 7 Па кад су га они и даље питали, он се подигао и рекао им: Ко је међу вама без греха, нека први баци камен на њу. 8 И опет се сагнуо и писао по земљи. 9 А они који су то чули, осуђени својом савешћу, изиђоше један по један, почевши од најстаријих до последњих; и оста Исус сам и жена стајаше у средини. 10 Кад се Исус подигао и није видео никог осим жене, рече јој: Жено, где су они твоји тужитељи? зар те нико није осудио? 11 Она рече: Нико, Господе. А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем: иди и не греши више. 12 Тада им Исус поново рече: Ја сам светлост свету; 13 Фарисеји му дакле рекоше: Ти сведочиш о себи; твој запис није истинит. 14 Исус одговори и рече им: Премда сведочим о себи, ипак је моје сведочење истинито: јер знам одакле сам дошао и куда идем; али не можете рећи одакле долазим и куда идем. 15 Ви судите по телу; Не осуђујем никога. 16 Па ипак, ако ја судим, мој је суд истинит: јер нисам сам, него ја и Отац који ме посла. 17 И у вашем закону је записано да је сведочанство два човека истинито. 18 Ја сам онај који сведочи за себе, и Отац који ме је послао сведочи за мене. 19 Тада му рекоше: Где је твој Отац? Исус одговори: Нити мене познајете, ни Оца мога; да сте познали мене, познавали бисте и Оца мог.
64
ЈОХН
46 Ко ме од вас убеђује у грех? А ако кажем истину, зашто ми не верујете? 47 Ко је од Бога, слуша Божје речи; зато их не слушате, јер нисте од Бога. 48 Тада одговорише Јудејци и рекоше му: Зар не кажемо добро да си ти Самарјанин и да имаш ђавола? 49 Исус одговори: Немам ђавола; али ја поштујем Оца својега, а ви мене срамотите. 50 И не тражим своју славу: постоји онај који тражи и суди. 51 Заиста, заиста, кажем вам, ако неко држи моју реч, никада неће видети смрт. 52 Тада му Јевреји рекоше: Сада знамо да имаш ђавола. Аврам је мртав, и пророци; а ти кажеш: ако се неко држи моје речи, никада неће окусити смрт. 53 Јеси ли већи од нашег оца Аврама, који је мртав? и пророци су мртви: кога чиниш ти? 54 Исус одговори: Ако поштујем себе, част моја није ништа; мој Отац ме поштује; за кога кажете да је ваш Бог; 55 Али га нисте познали; али га познајем; и ако кажем да га не познајем, бићу лажов као ти; али га познајем и држим се његове речи. 56 Твој отац Авраам се обрадовао што види мој дан, и видео је то и обрадова се. 57 Тада му Јудејци рекоше: Још ти није педесет година, а јеси ли видео Аврама? 58 Исус им рече: Заиста, заиста, кажем вам, пре него што је Аврам био, ја јесам. 59 Тада узеше камење да га бацише, али Исус се сакри, и изиђе из храма, прошавши кроз њих, и тако прође.
15 Тада су га опет и фарисеји питали како је прогледао. Он им рече: ставио ми је глину на очи, и умио сам се и видим. 16 Зато су неки од фарисеја рекли: Овај човек није од Бога, јер не светкује суботу. Други су говорили: Како човек који је грешник може чинити таква чуда? И међу њима је била подела. 17 Опет кажу слепцу: Шта кажеш за њега да ти је отворио очи? Он је рекао: Он је пророк. 18 Али Јудејци нису веровали за њега да је био слеп и да је прогледао, док нису позвали родитеље онога који је прогледао. 19 А они их упиташе говорећи: Да ли је ово ваш син, за кога кажете да се родио слеп? како онда сада види? 20 Одговорише им родитељи и рекоше: Знамо да је ово наш син и да се родио слеп. 21 Али како он сада види, не знамо; или ко је отворио очи, не знамо: пунолетан је; питајте га: он ће говорити за себе. 22 Ове речи су говорили његови родитељи, јер су се бојали Јевреја: јер су се Јудејци већ договорили да ако неко призна да је Христос, нека буде искључен из синагоге. 23 Зато су му родитељи рекли: пунолетан је; питај га. 24 Тада опет дозваше човека који беше слеп, и рекоше му: Похвали Бога; знамо да је овај човек грешник. 25 Он одговори и рече: да ли је грешник или не, не знам; једно знам, да, док сам био слеп, сада видим. 26 Онда му опет рекоше: Шта ти је учинио? како ти је отворио очи? 27 Он им одговори: Већ сам вам рекао, а нисте чули; зашто бисте то опет чули? хоћете ли и ви бити његови ученици? 28 Тада су га ругали и говорили: Ти си његов ученик; али ми смо Мојсијеви ученици. 29 Знамо да је Бог говорио Мојсију; што се тиче овог човека, не знамо одакле је. 30 Човек одговори и рече им: Зашто је ово чудесно, да не знате одакле је, а он ми је отворио очи. 31 Сада знамо да Бог не чује грешнике; али ако је ко обожавалац Бога и врши вољу његову, њега слуша. 32 Од постанка света није се чуло да је ико отворио очи слепом рођеном. 33 Да овај човек није од Бога, не би могао ништа учинити. 34 Они одговорише и рекоше му: Ти си се сав родио у гресима, и ти нас учиш? И избацили су га. 35 Исус је чуо да су га избацили; и кад га нађе, рече му: верујеш ли у Сина Божијег? 36 Он одговори и рече: Ко је он, Господе, да верујем у њега? 37 А Исус му рече: И ти си га видео, и он је тај који с тобом разговара. 38 А он рече: Господе, верујем. И обожавао га је. 39 А Исус рече: На суд сам дошао у овај свет да виде они који не виде; и да би они који виде били слепи. 40 И неки од фарисеја који беху с њим чуше ове речи и рекоше му: Зар смо и ми слепи? 41 Исус им рече: Да сте слепи, не бисте имали греха; а сада кажете: Видимо; дакле грех твој остаје.
ГЛАВА 9 1 И док је Исус пролазио, видео је човека који је био слеп од рођења. 2 И упиташе га ученици његови говорећи: Учитељу, ко је сагрешио, овај или родитељи његови, да се родио слеп? 3 Исус одговори: Ни овај човек није сагрешио, ни његови родитељи, него да се на њему покажу дела Божија. 4 Дела Онога који ме је послао морам чинити док је дан; долази ноћ, када нико не може радити. 5 Докле год сам у свету, ја сам светлост свету. 6 Рекавши то, пљуну на земљу и начини глину од пљувачке, и помаза очи слепцу глином, 7 И рече му: Иди, умиј се у језерцу Силоам, (што је по тумачењу Послано). Отишао је дакле, и умио се, и дошао је да види. 8 Суседи и они који су га раније видели да је слеп рекоше: Није ли то онај који је седео и просио? 9 Једни су говорили: Ово је он, други су говорили: Он је као он, а он је рекао: Ја сам. 10 Зато му рекоше: Како су ти се отвориле очи? 11 Он одговори и рече: Човек који се зове Исус начини глину, и помаза ми очи, и рече ми: иди у силоамско језеро и умиј се; 12 Тада су му рекли: Где је он? Рекао је, не знам. 13 Довели су фарисејима онога који је раније био слеп. 14 А била је субота када је Исус направио глину и отворио му очи.
65
ЈОХН
ГЛАВА 10
29 Отац мој, који ми их је дао, већи је од свих; и нико их не може ишчупати из руке Оца мога. 30 Ја и мој Отац једно смо. 31 Тада су Јевреји поново узели камење да га каменују. 32 Исус им одговори: Многа добра дела показах вам од Оца свога; за које ме од тих дела каменујете? 33 Јудејци му одговорише говорећи: Не каменујемо те за добро дело; већ за богохуљење; и зато што ти, будући човек, чиниш себе Богом. 34 Одговори им Исус: Није ли у вашем закону написано: „Ви сте богови? 35 Ако их је назвао боговима, којима је дошла реч Божија, а Писмо се не може сломити; 36. Реците за онога кога је Отац посветио и послао у свет: хулиш; јер рекох: ја сам Син Божији? 37 Ако не чиним дела Оца свога, не верујте ми. 38 Али ако чиним, иако ми не верујете, верујте делима, да знате и верујете да је Отац у мени и ја у њему. 39 Зато су опет тражили да га ухвате, али им је побегао из руку, 40 И отиде опет преко Јордана на место где је Јован прво крстио; и ту је боравио. 41 И многи су прибегавали к њему и говорили: Јован није учинио никакво чудо, али све што је Јован говорио о овом човеку било је истина. 42 И тамо су многи веровали у њега.
1 Заиста, заиста, кажем вам, ко не улази на врата у тор, него се пење на неки други пут, тај је лопов и разбојник. 2 Али ко улази на врата пастир је оваца. 3 Њему вратар отвара; и овце слушају глас његов, и он дозива своје овце по имену и изводи их. 4 И кад извуче своје овце, он иде испред њих, а овце за њим, јер знају његов глас. 5 И неће ићи за странцем, него ће побећи од њега, јер не познају глас туђина. 6 Ову параболу им је рекао Исус, али они нису разумели шта су то што им је рекао. 7 Тада им Исус поново рече: Заиста, заиста, кажем вам, ја сам врата овцама. 8 Сви који су икада дошли пре мене су лопови и разбојници, али овце их нису чуле. 9 Ја сам врата: ако неко уђе кроз мене, биће спасен, и ући ће и изаћи, и наћи ће пашу. 10 Лопов не долази, него да украде, и да убије и да уништи: Ја сам дошао да имају живот и да га имају у изобиљу. 11 Ја сам пастир добри: пастир добри даје живот свој за овце. 12 Али ко је најамник, а не пастир, коме овце нису своје, види вука како долази, и оставља овце, и бежи; 13 Најамник бежи, јер је најамник, и не мари за овце. 14 Ја сам пастир добри и познајем своје овце, и познају ме моје. 15 Као што Отац познаје мене, тако и ја познајем Оца, и ја полажем живот свој за овце. 16 И друге овце имам, које нису из овог стада: и њих морам довести, и оне ће чути мој глас; и биће једно стадо и један пастир. 17 Зато ме мој Отац воли, јер ја полажем живот свој да га опет узмем. 18 Нико ми то не узима, него ја сам то полажем. Имам моћ да га положим, и имам моћ да га поново узмем. Ову заповест примих од Оца свога. 19 Зато је међу Јеврејима поново настала подела због ових изрека. 20 И многи од њих рекоше: Он има ђавола и луд је; зашто га чујете? 21 Други су говорили: Ово нису речи онога који има ђавола. Може ли ђаво отворити очи слепима? 22 А у Јерусалиму је био празник посвећења, и била је зима. 23 И Исус је ходао у храму у Соломоновом тријему. 24 Тада су га Јудеји окружили и рекли му: Докле ћеш нас терати да сумњамо? Ако си ти Христос, реци нам јасно. 25 Одговори им Исус: Рекао сам вам, а ви не поверовасте: дела која чиним у име Оца свога, сведоче за мене. 26 Али не верујете, јер нисте од мојих оваца, као што сам вам рекао. 27 Моје овце слушају мој глас, и ја их познајем, и оне иду за мном. 28 И дајем им живот вечни; и никада неће пропасти, нити ће их нико отети из моје руке.
ГЛАВА 11 1 А неки човек, по имену Лазар, беше болестан из Витаније, града Марије и њене сестре Марте. 2 (То је била она Марија која је помазала Господа миром, и косом својом обрисала ноге његове, чији брат Лазар беше болестан.) 3 Зато су његове сестре послале к њему говорећи: Господе, гле, болестан је онај кога волиш. 4 Кад је Исус то чуо, рекао је: Ова болест није на смрт, него на славу Божју, да се Син Божији тиме прослави. 5 А Исус је волео Марту и њену сестру и Лазара. 6 Када је, дакле, чуо да је болестан, остао је још два дана на истом месту где је био. 7 Онда после тога рече својим ученицима: Хајдемо опет у Јудеју. 8 Његови ученици му говоре: Учитељу, Јудејци су недавно тражили да те каменују; и идеш ли опет тамо? 9 Исус одговори: Зар нема дванаест сати у дану? Ако ко дању ходи, не спотиче се, јер види светлост овога света. 10 Али ако човек хода ноћу, спотиче се, јер нема светлости у њему. 11 Ово је рекао, а затим им је рекао: Наш пријатељ Лазар спава; али идем да га пробудим из сна. 12 Тада рекоше његови ученици: Господе, ако спава, добро ће му бити. 13 Али Исус је говорио о његовој смрти, али они су мислили да је говорио о одмору у сну. 14 Тада им је Исус јасно рекао: Лазар је мртав. 15 И драго ми је због вас што нисам био тамо, да бисте веровали; ипак пођимо к њему. 16 Тада Тома, који се зове Дидим, рече својим саученицима: Хајдемо и ми да умремо с њим.
66
ЈОХН
17 Онда када је Исус дошао, открио је да је већ четири дана лежао у гробу. 18 А Витанија је била близу Јерусалима, удаљена око петнаест стадија. 19 И многи од Јудејаца дођоше Марти и Марији да их утеше у вези са њиховим братом. 20 Тада је Марта, чим је чула да Исус долази, отишла и срела га, а Марија је седела у кући. 21 Тада Марта рече Исусу: Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро. 22 Али знам да ће ти и сада Бог дати све што будеш тражио од Бога. 23 Исус јој рече: Твој брат ће васкрснути. 24 Марта му рече: Знам да ће васкрснути у васкрсењу у последњи дан. 25 Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; ко верује у мене, ако и умре, оживеће 26 И ко год живи и верује у мене, неће умрети довека. Да ли верујете у ово? 27 Она му рече: Да, Господе, верујем да си ти Христос, Син Божији, који треба да дође на свет. 28 И кад је то рекла, отишла је и дозвала Марију своју сестру тајно говорећи: Учитељ је дошао и зове те. 29 Чим је то чула, брзо је устала и пришла му. 30 Исус још није дошао у град, него је био на оном месту где га је Марта срела. 31 Тада су Јевреји који су били с њом у кући и тешили је, када су видели Марију, да је брзо устала и изашла, пошли су за њом говорећи: Она иде у гроб да тамо плаче. 32 Онда када је Марија дошла тамо где је био Исус, и видела га, пала је пред његове ноге говорећи му: Господе, да си био овде, брат мој не би умро. 33 А Исус је, дакле, видео како плаче, и Јудеје који су дошли с њом како плачу, уздахну у духу и узнемири се, 34 И рече: Где сте га положили? Рекоше му: Господе, дођи и види. 35 Исус је плакао. 36 Тада рекоше Јевреји: Гле како га је волео! 37 А неки од њих рекоше: зар овај човек, који је слепима отворио очи, није могао учинити да ни овај не умре? 38 Исус дакле опет уздишући у себи долази у гроб. Била је то пећина и на њој је лежао камен. 39 Исус рече: „Уклоните камен. Марта, сестра умрлог, рече му: Господе, већ смрди, јер је већ четири дана мртав. 40 Исус јој рече: Нисам ли ти рекао да ћеш, ако верујеш, видети славу Божију? 41 Затим су однели камен са места где су мртви били положени. А Исус подиже очи и рече: Оче, хвала ти што си ме услишао. 42 И знао сам да ме увек слушаш, али због народа који стоји поред рекао сам то да верују да си ме ти послао. 43 И кад је то рекао, повика из свег гласа: Лазаре, изиђи. 44 И изиђе онај који је био мртав, свезани по рукама и ногама погребним покривачем, а лице му је било везано убрусом. Рече им Исус: Одријешите га и пустите га. 45 Тада многи од Јудејаца који дођоше к Марији и видеше шта је Исус учинио, повероваше у њега.
46 Али неки од њих отидоше к фарисејима и испричаше им шта је Исус учинио. 47 Тада првосвештеници и фарисеји сабраше савет и рекоше: Шта да радимо? јер овај човек чини многа чудеса. 48 Ако га тако пустимо на миру, сви ће веровати у њега; и Римљани ће доћи и одузети наше место и народ. 49 А један од њих, по имену Кајафа, који је исте године био првосвештеник, рече им: Ви не знате ништа, 50 Нити сматрајте да је за нас корисно да један човек погине за народ, а да цео народ не пропадне. 51 И он то није говорио од себе, него је, будући првосвештеник те године, прорекао да ће Исус умрети за тај народ; 52 И не само за тај народ, него и да сабере у једно и децу Божију која су била расејана. 53 Тада су се од тог дана саветовали да га убију. 54 Исус стога није више отворено ходао међу Јеврејима; него оде оданде у земљу близу пустиње, у град који се зове Јефрем, и тамо остаде са својим ученицима. 55 А јеврејска Пасха била је близу, и многи су отишли из земље у Јерусалим пре Пасхе, да се очисте. 56 Тада су тражили Исуса, и говорили међу собом док су стајали у храму: Шта мислите да неће доћи на празник? 57 И првосвештеници и фарисеји дадоше заповест да, ако ко зна где се налази, покаже да га ухвате. ГЛАВА 12 1 Тада је Исус шест дана пре Пасхе дошао у Витанију, где је био мртав Лазар, кога је васкрсао из мртвих. 2 Тамо су му припремили вечеру; а Марта је служила; али Лазар је био један од оних који су седели с њим за трпезом. 3 Тада је Марија узела фунту помада од нарда, веома скупог, и помазала Исусове ноге, и обрисала његове ноге косом својом; и дом се испуни мирисом помада. 4 Тада један од ученика његових, Јуда Искариотски, Симонов син, који би требало да га изда: 5 Зашто се ова маст није продала за триста динара и дала сиромасима? 6 Ово је рекао, а не да се брине за сиромашне; него зато што је био лопов, и имао је торбу и носио оно што је у њу стављено. 7 Тада рече Исус: Пусти је! 8 Јер сиромахе увек имате са собом; али мене нисте увек имали. 9 Многи од Јудејаца су, дакле, знали да је он тамо; и не дођоше само због Исуса, него да виде и Лазара, кога је он васкрсао из мртвих. 10 Али првосвештеници су се саветовали да и Лазара погубе; 11 Зато што су због њега многи Јудејци отишли и веровали у Исуса. 12 Сутрадан многи људи који су дошли на празник, чувши да Исус долази у Јерусалим, 13 Узевши гране палми, изиђе му у сусрет, и повика: Осана: Благословен Цар Израелов који долази у име Господње. 14 А Исус, када је нашао младог магарца, сео је на њега; како је написано,
67
ЈОХН
15 Не бој се, кћери Сионова: гле, твој Цар долази, седећи на магарету. 16 Ово испрва нису разумели његови ученици, али када се Исус прославио, онда су се сетили да је то о њему написано и да су му то учинили. 17 Дакле, сведочи народ који је био с њим када је Лазара позвао из гроба и подигао га из мртвих. 18 Због тога га је и народ срео, јер је чуо да је учинио ово чудо. 19 Фарисеји дакле рекоше међу собом: Видите ли како ништа не надмашујете? гле, свет је отишао за њим. 20 А међу њима је било неких Грка који су дошли да се поклоне на празник. 21 Он дакле дође Филипу, који беше из Витсаиде Галилејске, и зажели га говорећи: Господине, ми бисмо видели Исуса. 22 Филип долази и јавља Андреју; и опет Андреј и Филип говоре Исусу. 23 А Исус им одговори говорећи: Дошао је час да се прослави Син Човечији. 24 Заиста, заиста, кажем вам, ако зрно пшенице не падне у земљу и не умре, остаје само; али ако умре, доноси много рода. 25 Ко воли живот свој, изгубиће га; а ко мрзи свој живот у овоме свету, сачуваће га за живот вечни. 26 Ако ми ко служи, нека иде за мном; и где сам ја, тамо ће бити и слуга мој: ако ми ко служи, почастиће га Отац мој. 27 Сада је моја душа узнемирена; и шта да кажем? Оче, спаси ме од овога часа, али због тога дођох у овај час. 28 Оче, прослави име своје. Тада дође глас с неба говорећи: и прославио сам, и опет ћу прославити. 29 Тада је народ који је стајао и чуо то рекао да је загрмело; други су говорили: Анђео му је говорио. 30 Исус одговори и рече: Овај глас није дошао због мене, него ради вас. 31 Сада је суд овоме свету: сада ће кнез овога света бити избачен. 32 А ја, ако будем подигнут са земље, привући ћу све људе к себи. 33 Ово је рекао, означавајући каквом смрћу треба да умре. 34 Народ му одговори: Чусмо из закона да Христос остаје довека; а како ти кажеш: Син човечији треба да буде подигнут? ко је овај Син човечји? 35 Тада им Исус рече: Још мало времена је светлост с вама. Ходите док имате светлост, да вас тама не би обузела, јер ко ходи у тами не зна куда иде. 36 Док имате светлост, верујте у светлост, да будете деца светлости. Ово је рекао Исус, и отишао, и сакрио се од њих. 37 Али премда је учинио толика чудеса пред њима, они нису веровали у њега. 38 Да би се испунила реч пророка Исаије коју је рекао: Господе, ко је поверовао нашем извештају? и коме се откри мишица Господња? 39 Зато нису могли веровати, јер је Исаија опет рекао: 40 Он им је заслепио очи и отврднуо им срце; да не виде очима, нити разумију срцем, и да се обрате, и да их исцелим. 41 Ово је рекао Исаија када је видео славу његову и говорио о њему.
42 Ипак, и међу главним владарима многи су веровали у њега; али га због фарисеја не исповедише, да не буду избачени из синагоге. 43 Јер су више волели хвалу људи него хвалу Богу. 44 Исус повика и рече: Ко верује у мене, не верује у мене, него у онога који ме посла. 45 И ко види мене види онога који ме посла. 46 Ја сам дошла светлост на свет, да сваки који верује у мене не остане у тами. 47 И ако неко чује моје речи и не верује, ја му не судим, јер нисам дошао да судим свету, него да спасем свет. 48 Ко ме одбацује, а моје речи не прима, има онога који му суди: реч коју сам рекао, она ће му судити у последњи дан. 49 Јер нисам говорио о себи; али Отац који ме посла, даде ми заповест шта да говорим и шта да говорим. 50 И знам да је заповест његова живот вечни: што год говорим, дакле, као што ми рече Отац, тако говорим. ГЛАВА 13 1 А пре празника Пасхе, када је Исус знао да је дошао његов час да оде из овога света к Оцу, заволевши своје који су били у свету, он их је волео до краја. 2 И кад се вечера завршила, ђаво је сада ставио у срце Јуде Искариотског, сина Симоновог, да га изда; 3 Исус знајући да је Отац све дао у његове руке, и да је дошао од Бога и отишао Богу; 4 Устаје од вечере и скиде хаљине своје; и узе пешкир и опаса се. 5 Потом је налио воду у посуду, и почео да пере ноге ученицима и да их брише пешкиром којим је био опасан. 6 Тада долази Симону Петру, и Петар му рече: Господе, да ли ми переш ноге? 7 Исус одговори и рече му: „ Шта ја радим, ти сада не знаш; али ћеш после тога знати. 8 Петар му рече: Никада ми нећеш опрати ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем, немаш удела са мном. 9 Симон Петар му рече: Господе, не само ноге моје, него и руке и глава моја. 10 Рече му Исус: Ко је опран, не треба осим да опере ноге, него је чист до краја; а ви сте чисти, али не сви. 11 Јер је знао ко ће га издати; зато рече: нисте сви чисти. 12 Па пошто им је опрао ноге, узео своју одећу и поново сео, рече им: Знате ли шта сам вам учинио? 13 Зовете ме Господаром и Господом, и добро кажете; јер сам такав. 14 Ако сам вам ја, ваш Господ и Господар, опрао ноге; и ви треба да перете једни другима ноге. 15 Јер сам вам дао пример да чините као што сам ја учинио вама. 16 Заиста, заиста, кажем вам, није слуга већи од свог господара; ни онај који је послан већи од онога који га је послао. 17 Ако ово знате, срећни сте ако то чините. 18 Не говорим о свима вама: знам кога сам изабрао, али да се испуни Писмо: Ко једе хлеб са мном, подиже своју пету на мене. 19 Сада вам кажем пре него што дође, да, када се то догоди, верујете да сам ја.
68
ЈОХН
20 Заиста, заиста вам кажем: Ко прима онога кога ја шаљем, мене прима; и ко прима мене прима онога који ме посла. 21 Када је Исус то рекао, узнемири се духом и сведочи и рече: Заиста, заиста вам кажем, да ће ме један од вас издати. 22 Тада су се ученици погледали, сумњајући о коме он говори. 23 А један од његових ученика, кога је Исус волео, био је наслоњен на недра Исусова. 24 Зато га Симон Петар даде знаком да пита ко би то био о коме говори. 25 Затим му је, лежећи на грудима Исусовим, рекао: Господе, ко је то? 26 Исус одговори: То је онај коме ћу дати соп кад га умочим. И кад умочи јуху, даде је Јуди Искариотском, сину Симонову. 27 И после јела, Сатана је ушао у њега. Тада му Исус рече: То што чиниш, учини брзо. 28 Сада нико за столом није знао са којом намером му је ово рекао. 29 Јер су неки од њих мислили, пошто је Јуда имао торбу, да му је Исус рекао: Купи оно што нам треба против празника; или, да да нешто сиромасима. 30 Онда је примио соп, одмах је изашао; и била је ноћ. 31 Зато, када је изашао, Исус је рекао: Сада се прославио Син човечји, и Бог се прославио у њему. 32 Ако се Бог прослави у њему, и Бог ће га прославити у себи, и одмах ће га прославити. 33 Дечице, још мало док сам с вама. Тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: куда ја идем, ви не можете доћи; па сад ти кажем. 34 Нову заповест дајем вам да љубите једни друге; као што сам ја волео вас, тако и ви љубите једни друге. 35 По томе ће сви људи знати да сте моји ученици, ако будете имали љубав једни према другима. 36 Симон Петар му рече: Господе, куда идеш? Исус му одговори: куда идем, не можеш сада за мном; али после ћеш ме пратити. 37 Петар му рече: Господе, зашто сада не могу за тобом? Ја ћу положити живот свој ради тебе. 38 Исус му одговори: Хоћеш ли положити живот свој за мене? Заиста, заиста, кажем ти, неће петао запевати, док ме се трипут не одречеш.
9 Исус му рече: Толико сам времена с тобом, а ниси ли ме упознао, Филипе? ко је видео мене видео је Оца; и како онда кажеш: покажи нам Оца? 10 Зар не верујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени? речи које вам говорим не говорим од себе; него Отац који пребива у мени, он чини дела. 11 Верујте ми да сам ја у Оцу и Отац у мени, или ми верујте због самих дела. 12 Заиста, заиста вам кажем: Ко верује у мене, дела која ја чиним и он ће чинити; и већа дела од ових ће учинити; јер идем Оцу своме. 13 И шта год заиштете у моје име, то ћу учинити, да се Отац прослави у Сину. 14 Ако будете тражили нешто у моје име, учинићу то. 15 Ако ме волите, држите моје заповести. 16 И молићу Оца, и он ће вам дати другог Утешитеља, да остане с вама заувек; 17 Чак и Дух истине; кога свет не може примити, јер га не види, нити га познаје; јер он пребива с вама и биће у вама. 18 Нећу те оставити без утехе: доћи ћу к теби. 19 Још мало, и свет ме више не види; али ме видите: јер ја живим, и ви ћете живети. 20 У тај дан ћете знати да сам ја у свом Оцу, и ви у мени, и ја у вама. 21 Ко има заповести моје и држи их, тај ме воли; а ко ме воли, биће љубљен од мога Оца, и ја ћу га волети, и јавићу му се. 22 Јуда му каже, а не Искариотски: Господе, како ћеш се јавити нама, а не свету? 23 Одговори му Исус и рече му: Ако ме неко воли, чуваће речи моје; 24 Ко ме не воли, не држи речи мојих, и реч коју слушате није моја, него Оца који ме је послао. 25 Ово сам вам говорио, будући да сам још увек био код вас. 26 Али Утешитељ, који је Дух Свети, кога ће Отац послати у моје име, он ће вас научити свему, и све ће вам подсетити на све што сам вам рекао. 27 Мир вам остављам, свој мир вам дајем: не дајем вам ја као што свет даје. Нека се срце твоје не узнемирава, нити нека се плаши. 28 Чули сте како сам вам рекао: Одлазим и враћам се к вама. Да сте ме волели, обрадовали бисте се, јер рекох: идем к Оцу, јер је Отац мој већи од мене. 29 А сада сам вам рекао пре него што се то догодило, да, када се то догоди, верујете. 30 Убудуће нећу много разговарати с вама, јер долази кнез овога света и нема ништа у мени. 31 Али да зна свет да ја волим Оца; и као што ми је Отац дао заповест, тако и чиним. Устани, идемо одавде.
ГЛАВА 14 1 Нека вам се срце не узнемирава: ви верујете у Бога, верујте и у мене. 2 У дому мог Оца има много станова: да није тако, рекао бих вам. Идем да ти припремим место. 3 И ако одем и припремим вам место, опет ћу доћи и примити вас к себи; да где сам ја, тамо и ви будете. 4 А куда идем, знате и пут знате. 5 Тома му рече: Господе, не знамо куда идеш; а како можемо знати пут? 6 Исус му рече: Ја сам пут, истина и живот; нико не долази Оцу осим преко мене. 7 Да сте познали мене, познавали бисте и мог Оца; и од сада га познајете и видели сте. 8 Филип му рече: Господе, покажи нам Оца, и довољно нам је.
ГЛАВА 15 1 Ја сам права лоза, а мој Отац је виноградар. 2 Сваку грану у мени која не доноси плод он уклања, и сваку грану која доноси род, он је чисти, да би донела још рода. 3 Сада сте чисти кроз реч коју сам вам рекао. 4 Останите у мени, и ја у вама. Као што грана не може родити сама од себе, ако не остане у лози; не можете више ако не останете у мени.
69
ЈОХН
5 Ја сам лоза, а ви сте гране: ко остаје у мени и ја у њему, тај доноси много рода, јер без мене не можете учинити ништа. 6 Ако човек не остане у мени, биће избачен као грана и осуши се; и људи их сакупе, и баце у ватру, и спаљене. 7 Ако останете у мени и моје речи остану у вама, тражите шта хоћете, и биће вам. 8 У томе је прослављен Отац мој, да доносите много рода; тако ћете бити моји ученици. 9 Као што је Отац волео мене, тако сам и ја волео вас: останите у љубави мојој. 10 Ако држите моје заповести, остаћете у мојој љубави; као што и ја одржах заповести Оца свога и остајем у љубави његовој. 11 Ово сам вам рекао да моја радост остане у вама, и да ваша радост буде пуна. 12 Ово је моја заповест, да волите једни друге, као што сам ја волео вас. 13 Нико нема веће љубави од ове, да ко живот свој положи за пријатеље своје. 14 Ви сте моји пријатељи, ако чините све што вам заповедам. 15 Од сада вас не називам слугама; јер слуга не зна шта ради његов господар, али ја сам вас назвао пријатељима; јер све што чух о Оцу своме јавих вам. 16 Нисте ви изабрали мене, него сам ја изабрао вас и одредио вас да идете и доносите плод, и да ваш плод остане: да вам да што год замолите од Оца у моје име. . 17 Ово вам заповедам да волите једни друге. 18 Ако вас свет мрзи, знајте да је мене мрзео пре вас. 19 Да сте од света, свет би волео своје; али пошто нисте од света, него сам вас ја изабрао од света, зато вас свет мрзи. 20 Сетите се речи коју сам вам рекао: Слуга није већи од свог господара. Ако су мене прогонили, гониће и вас; ако су одржали моју реч, одржаће и вашу. 21 Али све ће вам то учинити ради мог имена, јер не познају онога који ме је послао. 22 Да нисам дошао и говорио им, не би имали греха; али сада немају огртач за свој грех. 23 Ко мене мрзи, мрзи и мог Оца. 24 Да нисам чинио међу њима дела која нико други није чинио, не би имали греха; али сада су обоје видели и омрзли и мене и мог Оца. 25 Али ово се догоди да се испуни реч која је записана у њиховом закону: Без разлога су ме мрзели. 26 Али када дође Утешитељ, кога ћу вам послати од Оца, Дух истине, који од Оца излази, он ће сведочити за мене. 27 И ви ћете сведочити, јер сте били са мном од почетка.
5 Али сада идем до онога који ме посла; и нико ме од вас не пита: куда идеш? 6 Али пошто сам вам ово рекао, туга је испунила ваше срце. 7 Ипак вам кажем истину; За вас је корисно да ја одем; јер ако не одем, Утешитељ неће доћи к вама; али ако одем, послаћу га к вама. 8 А кад дође, укориће свет за грех, за праведност и за суд. 9 Од греха, јер не верују у мене; 10 По праведности, јер идем Оцу своме, и више ме не видите; 11 О суду, јер се суди кнезу овога света. 12 Имам још много ствари да вам кажем, али ви то сада не можете да поднесете. 13 Али када дође он, Дух истине, увешће вас у сву истину, јер неће говорити од себе; али шта год чује, то ће говорити; 14 Он ће ме прославити, јер ће примити од мога, и то ће вам показати. 15 Све што има Отац моје је; зато рекох да ће узети од мога и показати вам. 16 Још мало, и нећете ме видети; и опет, још мало, и видећете ме, јер идем к Оцу. 17 Тада неки од његових ученика рекоше међу собом: Шта је ово што нам каже: Још мало, и нећете ме видети; и опет, још мало, и видећете ме, и јер идем у Оче? 18 Рекоше дакле: Шта је ово што каже: Још мало? не можемо рећи шта он каже. 19 А Исус је знао да желе да га питају, и рече им: Да ли се распитујете међу собом о томе што сам рекао: Још мало, и нећете ме видети; и опет, још мало, и видећете ме ? 20 Заиста, заиста, кажем вам, да ћете плакати и јадиковати, а свет ће се радовати, и ви ћете бити тужни, али ће се ваша туга претворити у радост. 21 Жена у порођају има тугу, јер је дошао њен час; али чим се родила, не сећа се више муке, од радости што се човек роди на свет. 22 И сада имате тугу, али ја ћу вас поново видети, и ваше срце ће се радовати, и ваше радости нико вам не одузима. 23 И у тај дан ме нећете ништа питати. Заиста, заиста вам кажем: Што год заиштете од Оца у моје име, даће вам. 24 До сада нисте тражили ништа у моје име: тражите, и добићете, да ваша радост буде потпуна. 25 Ово сам вам говорио у пословицама, али долази време када вам више нећу говорити у пословима, него ћу вам јасно показати Оца. 26 У онај дан питаћете у моје име, а ја вам не кажем да ћу молити Оца за вас. 27 Јер вас сам Отац воли, јер сте ме волели и веровали да сам изашао од Бога. 28 Изађох од Оца и дођох на свет; опет остављам свет и идем Оцу. 29 Његови ученици му рекоше: Ето, сад говориш јасно и не говориш пословице. 30 Сада смо сигурни да ти све знаш и да не треба да те неко пита: по томе верујемо да си изашао од Бога. 31 Исус им одговори: Верујете ли сада?
ГЛАВА 16 1 Ово сам вам рекао да се не саблазните. 2 Избациће вас из синагога; да, долази време да ће сваки који вас убије мислити да служи Богу. 3 И ово ће вам чинити, јер нису познали ни Оца ни мене. 4 Али ово сам вам рекао да када дође време да се сетите да сам вам рекао о томе. А ово вам не рекох на почетку, јер сам био с вама.
70
ЈОХН
32 Гле, долази час, да, сада је дошао, да ћете се расети, сваки на своје, и оставити мене самог; а ипак нисам сам, јер је Отац са мном. 33 Ово сам вам рекао да у мени имате мир. У свету ћете имати невољу, али будите храбри; Ја сам победио свет.
24 Оче, хоћу да и они које си ми дао буду са мном где сам ја; да виде славу моју коју си ми дао, јер си ме заволео пре постања света. 25 О Оче праведни, свет те није познао, али ја сам те познао, и ови су познали да си ме ти послао. 26 И објавио сам им твоје име, и објавићу га: да љубав којом си ме волео буде у њима, и ја у њима.
ГЛАВА 17
ГЛАВА 18
1 Ове речи рече Исус и подиже очи своје ка небу и рече: Оче, дошао је час; прослави Сина својега, да и Син твој прослави тебе: 2 Као што си му дао власт над сваким телом, да даде живот вечни свима које си му дао. 3 А ово је живот вечни, да познају тебе, јединог истинитог Бога, и кога си послао Исуса Христа. 4 Прославио сам те на земљи, завршио сам дело које си ми дао да извршим. 5 И сада, Оче, прослави ме са самим собом оном славом коју сам имао код тебе пре него што је свет постао. 6 Јавио сам твоје име људима које си ми дао од света: они су били твоји, и ти си их дао мени; и одржали су реч твоју. 7 Сада су знали да је све што си ми дао од тебе. 8 Јер сам им дао речи које си ми дао; и примише их, и знадоше да сам изишао од тебе, и повероваше да си ме ти послао. 9 Молим се за њих: не молим се за свет, него за оне које си ми дао; јер су они твоји. 10 И све моје је твоје, и твоје је моје; и ја сам у њима прослављен. 11 И сада више нисам у свету, него су ови у свету, и ја долазим теби. Оче Свети, сачувај у своје име оне које си ми дао, да буду једно као и ми. 12 Док сам био с њима у свету, чувао сам их у твоје име: чувао сам оне које си ми дао, и нико од њих није изгубљен, осим сина пропасти; да би се свето писмо испунило. 13 А сада долазим к теби; и ово говорим у свету да се испуни моја радост у себи. 14 Дао сам им твоју реч; и свет их омрзне, јер нису од света, као што ни ја нисам од света. 15 Не молим се да их узмеш из света, него да их сачуваш од зла. 16 Они нису од света, као што ни ја нисам од света. 17 Посвети их својом истином: твоја реч је истина. 18 Као што си ти мене послао у свет, тако сам и ја послао њих у свет. 19 И ради њих се посвећујем, да и они буду посвећени истином. 20 Нити се молим само за ове, него и за оне који ће веровати у мене по њиховој речи; 21 Да сви буду једно; као што си ти, Оче, у мени и ја у теби, да и они једно буду у нама: да свет верује да си ме ти послао. 22 И славу коју си ми дао ја сам дао њима; да буду једно, као што смо и ми једно: 23 Ја у њима, а ти у мени, да буду савршени у једном; и да зна свет да си ме ти послао и да си их заволео, као што си мене волео.
1 Када је Исус изговорио ове речи, изашао је са својим ученицима преко потока Кедрона, где је био врт, у који је ушао он и његови ученици. 2 И Јуда, који га је издао, знао је то место, јер је Исус често долазио тамо са својим ученицима. 3 Тада Јуда, пошто је примио чету људи и службеника од првосвештеника и фарисеја, долази онамо са фењерима и бакљама и оружјем. 4 Исус, дакле, знајући све што ће га снаћи, изађе и рече им: Кога тражите? 5 Одговорише му: Исус Назарећанин. Исус им рече: Ја сам. И Јуда, који га је издао, стајао је с њима. 6 Чим им рече: Ја сам, они се повукоше и падоше на земљу. 7 Затим их поново упита: Кога тражите? А они рекоше: Исус Назарећанин. 8 Исус одговори: Рекао сам вам да сам ја; ако ме тражите, нека иду ови. 9 Да се испуни реч коју је рекао: Од оних које си ми дао нисам изгубио ниједног. 10 Тада је Симон Петар са мачем исукао, и ударио првосвештеникова слугу, и одсекао му десно уво. Слуга се звао Малх. 11 Тада Исус рече Петру: Стави свој мач у корице, чашу коју ми је дао Отац, да је не пијем? 12 Тада чета и капетан и јудејски службеници узеше Исуса и свезаше га, 13 И одведе га прво к Ани; јер је био таст Кајафи, који је био првосвештеник исте године. 14 А Кајафа је био тај који је дао савет Јеврејима да је корисно да један човек умре за народ. 15 И Симон Петар је пошао за Исусом, као и други ученик: тај ученик је био познат првосвештенику, и ушао је са Исусом у двор првосвештеника. 16 Али Петар је стајао на вратима споља. Тада изиђе онај други ученик, који је био познат првосвештенику, и проговори са чуварком, и уведе Петра. 17 Тада девојка која је чувала врата каже Петру: Ниси ли и ти један од ученика овог човека? Он каже, нисам. 18 И ту су стајале слуге и службеници који су наложили ватру од угља; јер беше хладно: и грејаше се; а Петар стајаше с њима и грејаше се. 19 Првосвештеник је тада упитао Исуса о његовим ученицима и о његовој науци. 20 Исус му одговори: Јавно сам говорио свету; Увек сам учио у синагоги и у храму, где Јевреји увек прибегавају; а у тајности нисам рекао ништа. 21 Зашто ме питаш? питајте оне који су ме чули шта сам им рекао: гле, знају шта сам рекао. 22 И када је то рекао, један од службеника који су стајали поред удари Исуса дланом, говорећи: Да ли тако одговараш првосвештенику?
71
ЈОХН
23 Исус му одговори: Ако сам зло рекао, сведочи о злу; али ако добро, зашто ме удараш? 24 Ана га је послао везаног првосвештенику Кајафи. 25 А Симон Петар је стајао и грејао се. Рекоше му дакле: ниси ли и ти један од његових ученика? Он је то порекао и рекао: Нисам. 26 Један од првосвештеничких слугу, његов рођак коме је Петар одсекао уво, рече: Нисам ли те видео у врту с њим? 27 Петар се затим опет одрекао: и одмах је петао запео. 28 Тада од Кајафе одведоше Исуса у судницу; и они сами не уђоше у судницу да се не оскврне; него да би јели Пасху. 29 Тада Пилат изађе к њима и рече: Какву оптужбу износите на овог човека? 30 Они одговорише и рекоше му: Да није злотвор, не бисмо ти га предали. 31 Тада им Пилат рече: Узмите га ви и судите му по свом закону. Рекоше му, дакле, Јевреји: Није нам дозвољено никога погубити. 32 Да се испуни Исусова реч коју је рекао, назначујући каквом смрћу треба да умре. 33 Тада Пилат поново уђе у судницу, дозва Исуса и рече му: Јеси ли ти краљ јудејски? 34 Одговори му Исус: кажеш ли ти то од себе, или су ти други рекли од мене? 35 Пилат одговори: Јесам ли ја Јеврејин? Твој народ и првосвештеници су ми те предали: шта си учинио? 36 Исус одговори: Моје царство није од овога света; да је моје царство од овога света, онда би се моје слуге бориле да не будем предан Јудејима; али сада моје царство није одавде. 37 Зато му Пилат рече: „Јеси ли ти, дакле, краљ? Исус одговори: Ти кажеш да сам ја цар. За то сам рођен, и због тога сам дошао на свет, да сведочим за истину. Сваки који је од истине слуша мој глас. 38 Пилат му рече: Шта је истина? И рекавши то, изиђе опет к Јудејцима и рече им: Не налазим на њему никакву кривицу. 39 Али имате обичај да вам пустим једнога на Пасху; хоћете ли дакле да вам пустим цара јеврејског? 40 Тада опет сви повикаше говорећи: Не овај, него Варава. Сада је Варава био разбојник.
9 И опет уђе у судницу и рече Исусу: Одакле си? Али Исус му није дао одговор. 10 Тада му Пилат рече: Зар ми не говориш? зар не знаш да имам моћ да те разапнем и да имам моћ да те ослободим? 11 Исус је одговорио: Ти не би могао имати никакву власт против мене, да ти није дато одозго; зато онај који ме предаде теби има већи грех. 12 И од тада Пилат је тражио да га ослободи, али Јудејци повикаше говорећи: Ако пустиш овог човека, ти ниси Цезаров пријатељ; 13 Када је дакле Пилат чуо ту реч, извео је Исуса и сео на судију на месту које се зове Тротоар, а на јеврејском Гавата. 14 И беше припрема за Пасху, око шестог часа, и рече Јеврејима: Ево вашег цара! 15 Али они су повикали: „Одлази с њим, одлази с њим, распни га. Рече им Пилат: Да разапнем вашег Цара? Првосвештеници одговорише: Немамо цара осим ћесара. 16 Онда им га је предао да буде разапет. И узеше Исуса, и одведоше га. 17 И носећи крст изиђе на место звано Лобања, које се на јеврејском зове Голгота. 18 Где су га разапели и још двојицу с њим, с једне и друге стране, а Исуса у средини. 19 И Пилат је написао наслов и ставио га на крст. А написано је било: ИСУС НАЗАРЕТСКИ ЦАР ЈЕВРЕЈСКИ. 20 Овај наслов су тада читали многи Јевреји: јер је место где је Исус разапет било близу града; и било је написано на хебрејском, грчком и латинском. 21 Тада првосвештеници јудејски рекоше Пилату: Не пиши, Краљу јудејски; али да је рекао: ја сам цар јудејски. 22 Пилат одговори: „Што сам написао, то сам написао. 23 Тада војници, када су разапели Исуса, узеше његове хаљине и начинише четири дела, сваком војнику по део; а такође и његов капут: сада је капут био без шава, ткан одозго по целом делу. 24 Рекоше дакле међу собом: „Немојмо га цепати, него бацимо жреб за њега, чији ће бити, да се испуни Писмо које каже: Одећу моју поделише међу собом, и за одећу моју бацише жреб. Те ствари су војници радили. 25 А код Исусовог крста стајаше његова мајка и сестра његове мајке, Марија Клеофина жена и Марија Магдалина. 26 Када је Исус, дакле, видео своју мајку и ученика кога је волео, рекао је својој мајци: Жено, ево ти сина! 27 Затим рече ученику: Ево мајке твоје! И од тог часа је узе онај ученик својој кући. 28 Након овога, Исус, знајући да се сада све свршило, да се испуни Писмо, каже: Жедан сам. 29 А ту је био постављен суд пун сирћета, и напунили су сунђер сирћетом, и ставили је на исоп, и принели му је устима. 30 А кад је Исус примио сирће, рекао је: „ Свршено је . 31 Зато су Јевреји, пошто је то била припрема, да тела не остану на крсту у суботу, (јер је тај суботњи дан био велики дан), молили Пилата да им се поломе ноге и да се одузети.
ГЛАВА 19 1 Тада Пилат узе Исуса и биче га. 2 И војници су сплели круну од трња и ставили му је на главу, и обукли га у пурпурну хаљину, 3 И рече: Здраво, Цару јудејски! и ударише га рукама. 4 Пилат пак изиђе и рече им: Ево, ја вам га изводим, да знате да не налазим никакве кривице на њему. 5 Тада је Исус изашао у трновом венцу и у пурпурној хаљини. А Пилат им рече: Ево човека! 6 Кад га виде првосвештеници и службеници, повикаше говорећи: Распни га, распни га. Рече им Пилат: Узмите га и распните, јер не налазим на њему кривице. 7 Јудејци му одговорише: Ми имамо закон, и по нашем закону треба да умре, јер је себе учинио Сином Божијим. 8 Кад је дакле Пилат чуо ту реч, уплашио се још више;
72
ЈОХН
32 Тада дођоше војници и поломише ноге првоме и другоме који је с њим био разапет. 33 Али када су дошли до Исуса и видели да је већ мртав, нису му сломили ноге. 34 Али један од војника копљем му прободе бок, и из њега одмах потече крв и вода. 35 И онај који је видео сведочи, и његово сведочење је истинито, и он зна да говори истинито, да бисте веровали. 36 Јер ово се учини да се испуни Писмо: Кост његова неће се сломити. 37 И опет друго писмо каже: Гледаће онога кога су проболи. 38 А после тога Јосиф из Ариматеје, будући Исусов ученик, али тајно из страха од Јевреја, замоли Пилата да узме тело Исусово; и Пилат му допусти. Он дакле дође и узе тело Исусово. 39 А дошао је и Никодим, који је најпре дошао к Исусу ноћу, и донео мешавину смирне и алоје, тешку око сто фунти. 40 Затим су узели Исусово тело и завили га у ланену одећу са мирисима, као што Јевреји по обичају сахрањују. 41 А на месту где је разапет био је врт; а у врту нови гроб, у који још никада није био положен човек. 42 Тамо су дакле положили Исуса због дана припреме за Јевреје; јер је гроб био близу.
15 Исус јој рече: Жено, зашто плачеш? кога тражиш? Она, мислећи да је баштован, рече му: Господине, ако си га изнео одавде, реци ми где си га положио, па ћу га однети. 16 Исус јој рече: Маријо. Она се окрену и рече му: Рабони! што ће рећи Учитељу. 17 Исус јој рече: Не дирај ме; јер ја још нисам узашао к Оцу свом; и Богу мом и Богу вашем. 18 Марија Магдалина је дошла и рекла ученицима да је видела Господа и да јој је он то рекао. 19 Тада истог дана увече, првог дана у недељи, када су врата на којима су се окупили ученици из страха од Јевреја била затворена, дође Исус, стаде у средину и рече им: Мир вама. 20 И кад је то рекао, показао им је своје руке и бок. Тада се обрадоваше ученици кад видеше Господа. 21 Тада им Исус поново рече: Мир вама! Као што мене посла Отац мој, тако и ја шаљем вас. 22 И рекавши то, дуну на њих и рече им: Примите Духа Светога. 23 Коме опростите грехе, опроштени су им; и чије грехе задржите, задржани су. 24 Али Тома, један од дванаесторице, звани Дидим, није био с њима када је Исус дошао. 25 Други ученици му рекоше: Видели смо Господа. Али он им рече: Ако не видим на његовим рукама траг од ексера, и не ставим прст свој у траг од ексера, и не гурнем своју руку у његов бок, нећу веровати. 26 И после осам дана опет беху унутра његови ученици и Тома с њима; тада дође Исус, када су врата била затворена, стаде на средину и рече: Мир вама. 27 Тада рече Томи: Пружи прст свој овамо и види руке моје; и пружи руку своју и гурни је у мој бок; и не буди неверан, него верујући. 28 А Тома одговори и рече му: Господ мој и Бог мој. 29 Исус му рече: Тома, јер си ме видео, веровао си; блажени који не видеше, а вероваше. 30 И многа друга знамења заиста учини Исус пред својим ученицима, која нису записана у овој књизи: 31 Али ово је написано да верујете да је Исус Христос, Син Божији; и да верујете да имате живот у име његово.
ГЛАВА 20 1 Првог дана у недељи долази Марија Магдалена рано, када је још био мрак, на гроб, и види да је камен однет са гроба. 2 Тада она отрчи и дође Симону Петру и другом ученику, кога је Исус волео, и рече им: Узеше Господа из гроба, и не знамо где су га ставили. 3 Петар дакле изиђе и онај други ученик, и дођоше на гроб. 4 Тако су обојица потрчали заједно, а други ученик је побегао Петра и дошао први до гроба. 5 И сагнувши се и погледавши, виде платнене хаљине како леже; ипак није ушао. 6 Тада долази Симон Петар за њим, и уђе у гроб, и види да ланене хаљине леже, 7 А убрус, који је био око његове главе, није лежао са платненом одећом, него је био сам умотан на једном месту. 8 Тада је ушао и онај други ученик, који је први дошао на гроб, и видео је и веровао. 9 Јер они још нису знали Писмо да Он мора да васкрсне из мртвих. 10 Затим су ученици поново отишли у свој дом. 11 Али Марија стајаше споља код гроба плачући; и док је плакала, сагнула се и погледала у гроб, 12 И угледа два анђела у белом како седе, једног код главе, а другог код ногу, где је лежало тело Исусово. 13 А они јој рекоше: Жено, зашто плачеш? Она им каже: јер су узели Господа мога, и не знам где су га ставили. 14 И кад је то рекла, окрену се и виде Исуса како стоји, и не зна да је то Исус.
ГЛАВА 21 1 После ових ствари Исус се поново показао ученицима на Тиберијадском мору; и на ово мудро показа он сам. 2 Били су заједно Симон Петар и Тома звани Дидим, и Натанаило из Кане у Галилеји, и синови Зеведејеви и још двојица његових ученика. 3 Симон Петар им рече: Идем на пецање. Рекоше му: и ми идемо с тобом. Они изиђоше и одмах уђоше у лађу; а те ноћи нису ништа уловили. 4 Али када је јутро дошло, Исус је стајао на обали, али ученици нису знали да је то Исус. 5 Тада им Исус рече: Дјецо, имате ли јела? Одговорили су му: Не. 6 А он им рече: Баците мрежу на десну страну лађе и наћи ћете. Бацили су, дакле, и сада нису могли да је извуку за мноштво риба. 7 Зато онај ученик кога је Исус волео рече Петру: Господ је. А када је Симон Петар чуо да је то Господ,
73
ЈОХН
опасаше му своју рибарску хаљину (јер беше наг) и баци се у море. 8 А остали ученици дођоше у малој лађи; (јер нису били далеко од копна, већ као двеста лаката), вукући мрежу са рибама. 9 Чим су дошли на копно, видели су тамо ватру ужарену и рибу положену на њу и хлеб. 10 Исус им рече: Донесите од рибе коју сте сада уловили. 11 Симон Петар је отишао и извукао мрежу на копно пуну великих риба, сто педесет и три; а свих их је било толико, али мрежа се није покидала. 12 Исус им каже: Дођите и вечерајте. И нико од ученика није смео да га упита: ко си ти? знајући да је то Господ. 13 Тада долази Исус, узима хлеб и даје им и рибу исто. 14 Ово је сада трећи пут да се Исус показао својим ученицима, након што је устао из мртвих. 15 Па кад су вечерали, Исус рече Симону Петру: Симоне, сине Јонин, волиш ли ме више од ових? Рече му: Да, Господе; ти знаш да те волим. Рече му: Паси јагањце моја. 16 Опет му рече други пут: Симоне, сине Јонин, да ли ме волиш? Рече му: Да, Господе; ти знаш да те волим. Рече му: Паси овце моје. 17 Рече му трећи пут: Симоне, сине Јонин, да ли ме волиш? Петар је био тужан јер му рече трећи пут: волиш ли ме? А он му рече: Господе, ти све знаш; ти знаш да те волим. Рече му Исус: Паси овце моје. 18 Заиста, заиста ти кажем: Кад си био млад, опасавао си се и ишао куда си хтео; не би. 19 Ово је рекао, наговестивши каквом смрћу треба да прослави Бога. И рекавши ово, рече му: Пођи за мном. 20 Тада Петар, окренувши се, угледа ученика којег је Исус волео да следи; који се и на вечери наслони на груди и рече: Господе, ко је онај који те издаје? 21 Петар га видевши рече Исусу: Господе, а шта ће овај човек учинити? 22 Исус му рече: Ако хоћу да остане док ја не дођем, шта ти је то? прати ме. 23 Тада се ова реч прочула међу браћом, да тај ученик не умре; али Исус му није рекао: Неће умрети; али, ако хоћу да остане док ја не дођем, шта ти је то? 24 Ово је ученик који сведочи о овим стварима, и написао је ово; и знамо да је његово сведочанство истинито. 25 А има и много других ствари које је Исус учинио, а које, ако би се написале свака, претпостављам да ни сам свет не би могао да садржи књиге које би требало да буду написане. Амин.
74
Дела апостолска
22 Почевши од Јовановог крштења, до истог дана када је узет од нас, неко мора бити заређен да буде сведок са нама његовог васкрсења. 23 И поставили су двојицу, Јосифа званог Варсава, који се звао Јуст, и Матију. 24 А они се помолише говорећи: Ти, Господе, који познајеш срца свих људи, покажи да ли си од ове двојице изабрао, 25 Да би могао узети део ове службе и апостолства, од којих је Јуда преступом отпао, да би могао да оде у своје место. 26 И дали су своје жребове; и жреб је пао на Матију; и прибројаше се једанаесторици апостола.
ГЛАВА 1 1 Претходну расправу сам направио, о Теофиле, о свему што је Исус почео да чини и поучава, 2 Све до дана у који је био подигнут, после тога је Духом Светим дао заповести апостолима које је изабрао: 3 Коме се и показао живим после своје муке многим непогрешивим доказима, видећи их четрдесет дана, и говорећи о стварима које се односе на Царство Божије: 4 И, окупивши се с њима, заповеди им да не одлазе из Јерусалима, него да чекају обећање Очево, које сте, каже, чули од мене. 5 Јер Јован је заиста крстио водом; али ћете се након неколико дана крстити Духом Светим. 6 Када су се, дакле, сабрали, упитали су га говорећи: Господе, хоћеш ли у ово време поново вратити краљевство Израелу? 7 И рече им: Није на вама да знате времена или годишња доба која је Отац ставио у своју власт. 8 Али ви ћете примити силу након што Дух Свети дође на вас, и бићете ми сведоци и у Јерусалиму, и у целој Јудеји, и у Самарији, и до краја земље. 9 И када је ово рекао, док су они гледали, био је подигнут; и облак га прими од њихових очију. 10 И док су они упорно гледали ка небу док се пењао, гле, два човека стајаху поред њих у белим одећама; 11 Који је такође рекао: Људи Галилејци, зашто стојите и гледате у небо? овај исти Исус, који је од вас узет на небо, доћи ће на исти начин као што сте га видели да иде на небо. 12 Затим су се вратили у Јерусалим са горе зване Маслинска, која је од Јерусалима удаљена суботњи дан путовања. 13 И кад уђоше, уђоше у горњу собу, где су боравили и Петар, и Јаков, и Јован, и Андреј, Филип и Тома, Вартоломеј и Матеј, Јаков Алфејев син, и Симон Зилот, и Јуда брат Јаковљев. 14 Сви ови једнодушно остадоше у молитви и мољењу, са женама и Маријом, мајком Исусовом, и са његовом браћом. 15 И у оне дане Петар устаде усред ученика и рече: (број имена заједно беше око сто двадесет,) 16 Људи и браћо, требало је да се испуни ово писмо, које је Свети Дух из Давидових уста рекао о Јуди, који је био водич онима који су ухватили Исуса. 17 Јер он је био прибројан нама и добио је део ове службе. 18 Сада је овај човек купио њиву уз награду за безакоње; и павши наглавачке, распрснуо се усред, и сва му утроба излете. 19 И то је било познато свим становницима Јерусалима; утолико што се то поље на њиховом правом језику назива Акелдама, што ће рећи, поље крви. 20 Јер је у књизи псалама записано: „Нека буде опустошено његово пребивалиште, и да нико не станује у њему, и нека други заузме његову епископију. 21 Зато од ових људи који су били с нама све време док је Господ Исус улазио и излазио међу нас,
ГЛАВА 2 1 И када је дошао дан Педесетнице, сви су били једнодушно на једном месту. 2 И одједном се зачуо звук с неба као од силног ветра, и испунио је сву кућу у којој су седели. 3 И показаше им се раздвојени језици као огњени, и седе на сваки од њих. 4 И сви се испунише Духа Светога, и почеше говорити другим језицима, како им је Дух давао да говоре. 5 А у Јерусалиму су живели Јевреји, побожни људи, из сваког народа под небом. 6 А кад се ово прочуло, окупило се мноштво, и посрамило се, јер их је сваки чуо како говоре својим језиком. 7 И сви се зачудише и зачудише се говорећи један другоме: Гле, нису ли сви ови који говоре Галилејци? 8 А како чујемо сваки свој језик на коме смо рођени? 9 Парћани, Миђани и Еламити, и становници Месопотамије, Јудеје и Кападокије, Понта и Азије, 10 Фригија и Памфилија, у Египту, и у деловима Либије око Кирене, и странци Рима, Јевреји и прозелити, 11 Крити и Арапи, чујемо их како говоре нашим језицима о дивним делима Божијим. 12 И сви се зачудише и у недоумици говорећи један другоме: Шта то значи? 13 Други су се ругајући говорили: Ови људи су пуни новог вина. 14 Али Петар, устајући са једанаесторици, подиже глас и рече им: Људи Јудеји и сви који живите у Јерусалиму, ово нека вам буде познато и послушајте моје речи: 15 Јер ови нису пијани, као што мислите, јер је тек трећи час дана. 16 Али ово је оно што је рекао пророк Јоил; 17 И догодиће се у последњим данима, говори Бог, излићу из свог Духа на свако тело; и ваши синови и ваше кћери ће прорицати, и ваши младићи ће видети виђења, и ваши старци ће сањати снове. : 18 И на своје слуге и на слушкиње своје излићу у те дане свог Духа; и они ће пророковати: 19 И показаћу чудеса горе на небу и знаке на земљи доле; крв и ватра и пара дима: 20 Сунце ће се претворити у таму, а месец у крв, пре него што дође тај велики и знаменити дан Господњи: 21 И догодиће се да ће се спасти ко год призове име Господње. 22 Људи Израелци, чујте ове речи; Исус Назарећанин, човек који је међу вама потврђен од Бога чудесима и
75
Дела апостолска
ГЛАВА 3
чудесима и знацима, које Бог учини преко њега усред вас, као што и сами знате: 23 Њега, избављеног по одлучном савету и предзнању Божијем, узесте, и злим рукама разапесте и убисте; 24 Којег је Бог подигао, ослободивши муке смрти, јер није било могуће да га се ухвати. 25 Јер Давид говори о њему: Предвидех Господа свагда пред својим лицем, јер ми је с десне стране, да се не поколебам. 26 Зато се обрадова срце моје и обрадова се језик мој; штавише и тело моје почиваће у нади: 27 Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Твој Светац види трулеж. 28 Ти си ми открио путеве живота; обрадоваћеш ме лицем својим. 29 Људи и браћо, дозволите ми да вам слободно кажем о патријарху Давиду, да је и мртав и сахрањен, и да је његов гроб са нама до данас. 30 Зато, будући да је пророк, и знајући да му се Бог заклео, да ће од плода бедара његових, по телу, подићи Христа да седне на престо његов; 31 Видевши то раније, говорио је о васкрсењу Христовом, да његова душа није остављена у паклу, нити тело његово није видело трулеж. 32 Овога Исуса је Бог васкрсао, чему смо сви ми сведоци. 33 Дакле, уздигнут десницом Божијом, и примивши од Оца обећање Светога Духа, излио је ово, што сада видите и чујете. 34 Јер Давид није узашао на небеса, него сам каже: Господ рече Господу мом: седи ми здесна. 35 Док не поставим твоје непријатеље као подножје твојим ногама. 36 Зато нека зна сав дом Израиљев да је Бог тог истог Исуса, кога сте разапели, учинио Господом и Христом. 37 А кад су то чули, убоде се у срце и рекоше Петру и осталим апостолима: Људи браћо, шта да радимо? 38 Тада им Петар рече: Покајте се, и нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење грехова, и примићете дар Духа Светога. 39 Јер обећање је вама и вашој деци и свима који су далеко, колико их Господ Бог наш позове. 40 И многим другим речима сведочио је и опомињао говорећи: Спасите се од овог немилог нараштаја. 41 Тада су се крстили они који су радо примили његову реч; и истог дана им се додало око три хиљаде душа. 42 И они су постојали у апостолској науци и заједништву, и у ломљењу хлеба и у молитвама. 43 И страх обузе сваку душу, и многа чуда и знамења учинише апостоли. 44 И сви који су веровали беху заједно, и све им је заједничко; 45 И продаше своје имање и имање, и поделише их свима људима, како је сваком човеку било потребно. 46 И они, настављајући сваки дан једнодушно у храму, и ломећи хлеб од куће до куће, јели су своје месо с радошћу и једноставношћу срца, 47 Хвалите Бога и имајте милост код целог народа. И Господ је свакодневно додавао Цркви оне који треба да се спасу.
1 Петар и Јован уђоше заједно у храм у час молитве, који је био девети час. 2 И беше ношен неки човек хром из утробе своје мајке, кога су свакодневно полагали на капију храма која се зову Лепа, да тражи милостињу од оних који улазе у храм; 3 Ко је видео Петра и Јована да иду у храм затражио је милостињу. 4 А Петар, уперивши очи у њега са Јованом, рече: Погледај нас. 5 И он је пазио на њих, очекујући да ће добити нешто од њих. 6 Тада Петар рече: Сребра и злата немам; али такве које имам дајем ти: У име Исуса Христа из Назарета устани и ходи. 7 И ухватио га је за десну руку и подигао, и одмах су му стопала и глежњеви добили снагу. 8 И он скочивши устане, и ходи, и уђе с њима у храм, ходајући и скачући, и хвалећи Бога. 9 И виде га сав народ како хода и хвали Бога. 10 И знали су да је он седео за милостињу на Прелепим вратима храма; и били су испуњени чуђењем и запрепашћењем оним што му се догодило. 11 И пошто је хроми који је био исцељен држао Петра и Јована, сав народ је потрчао к њима у трем који се зове Соломонов, веома чудећи се. 12 А кад Петар то виде, одговори народу: Израиљци, зашто се чудите овоме? или зашто тако озбиљно гледате на нас, као да смо својом властитом силом или светошћу учинили овог човека да хода? 13 Бог Авраамов, Исаков и Јаковљев, Бог отаца наших, прослави сина свога Исуса; кога сте предали и одрекли га се у присуству Пилата, када је он одлучио да га пусти. 14 Али ви сте се одрекли Светог и Праведног, и желели сте да вам се додели убица; 15 И уби Кнеза живота, кога је Бог васкрсао из мртвих; чему смо сведоци. 16 И његово име кроз веру у његово име учинило је овог човека јаким, кога видите и познајете; да, вера која је од њега дала му је ову савршену чврстину у присуству свих вас. 17 А сада, браћо, знам да сте то учинили због незнања, као и ваши владари. 18 Али оно што је Бог раније показао устима свих својих пророка, да Христос треба да страда, он је тако испунио. 19 Покајте се, дакле, и обратите се, да би ваши греси били избрисани, када дођу времена освежења из присуства Господњег; 20 И послаће Исуса Христа, који вам је раније био проповедан. 21 Кога небо мора примити до времена повратка свега, што је Бог говорио устима свих својих светих пророка од постања света. 22 Јер Мојсије је заиста рекао оцима: „Пророка ће вам подићи Господ Бог ваш од браће ваше, као што сам ја; њега ћете чути у свему што вам каже. 23 И догодиће се да ће свака душа, која не чује тог пророка, бити уништена из народа.
76
Дела апостолска
24 Да, и сви пророци од Самуила и они који следе, они који су говорили, исто тако су предсказивали ове дане. 25 Ви сте синови пророка и савеза који је Бог склопио са оцима нашим говорећи Аврааму: У твом ће семену благословити сва племена на земљи. 26 Најпре вама Бог, васкрсивши Сина свога Исуса, посла га да вас благослови, одвративши свакога од вас од безакоња његових.
22 Јер човек је имао више од четрдесет година, на коме се показало ово чудо исцељења. 23 И отпуштени, отишли су у своју чету и јавили све што су им рекли првосвештеници и старешине. 24 А кад су то чули, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе, ти си Бог који си створио небо и земљу и море и све што је у њима. 25 Ко је устима твога слуге Давида рекао: „Зашто су се незнабошци разбеснели, а народ замишља испразне ствари? 26 Цареви земаљски устадоше, и владари се окупише против Господа и против његовог Христа. 27 Јер, истина, против светог детета твог Исуса, кога си помазао, окупили су се и Ирод и Понтије Пилат са незнабошцима и народом Израиљевим, 28 Јер да учиниш све што су твоја рука и твој савет раније одредили да се изврши. 29 А сада, Господе, погледај њихове претње, и дај слугама својим да са свом смелошћу говоре твоју реч, 30 Испруживши руку своју да исцелиш; и да се знаци и чудеса чине именом светог детета твога Исуса. 31 И кад су се помолили, потресло се место где су били окупљени; и сви се испунише Духа Светога, и говораху реч Божију са смелошћу. 32 И мноштво оних који су поверовали беше једног срца и једне душе; али су имали све заједничке ствари. 33 И са великом силом дадоше апостоли сведочанство о васкрсењу Господа Исуса, и велика милост беше на свима њима. 34 Нити међу њима не беше оскудица; јер они који су имали земље или куће продавали су их и доносили цене продатих ствари, 35 И положише их пред ноге апостола, и деле се свакоме према потреби. 36 А Јосиј, који се од апостола прозва Варнава, (што је, у преводу, син утехе), левит, и из земље Кипра, 37 Имајући земљу, продао је и донео новац, и положио га пред ноге апостола.
ГЛАВА 4 1 И док су говорили народу, наиђоше на њих свештеници и старешина храма и садукеји, 2 Ожалошћени што су поучавали људе и проповедали кроз Исуса васкрсење из мртвих. 3 И ставили су руке на њих и држали их до сутрадан, јер је сада било вече. 4 Али многи од оних који су чули реч повероваше; а људи је било око пет хиљада. 5 И догоди се сутра да њихови владари, старешине и књижевници, 6 И првосвештеник Ана, и Кајафа, и Јован и Александар, и сви који беху из рода првосвештеника, сабраше се у Јерусалиму. 7 И када су их поставили у средину, упитали су: „Којом сте силом или којим именом то учинили? 8 Тада им Петар, испуњен Духом Светим, рече: Ви, поглавари народа и старешине Израиљеве! 9 Ако данас будемо испитани за добро дело учињено немоћном човеку, на који начин је он излечен; 10 Нека буде познато свима вама и целом народу Израиљевом да у име Исуса Христа из Назарета, кога сте разапели, кога је Бог васкрсао из мртвих, по њему овај човек стоји овде пред вама цео. 11 Ово је камен који сте ви неимари поништили, који је постао глава угла. 12 Ни у ком другом нема спасења, јер нема другог имена под небом датог људима, којим бисмо се требали спасти. 13 А када су видели смелост Петра и Јована, и видели да су они неучени и неуки људи, зачудили су се; и сазнаше за њих да су били с Исусом. 14 И гледајући човека који је био исцељен како стоји с њима, они нису могли ништа рећи против тога. 15 Али када су им заповедили да изађу из савета, они су се саветовали међу собом, 16 Говорећи: Шта ћемо овим људима? јер је свима који живе у Јерусалиму јасно да су они учинили значајно чудо; и не можемо то порећи. 17 Али да се то не шири даље међу људима, запретимо им строго, да од сада никоме не говоре у ово име. 18 И позвали су их и заповедили им да уопште не говоре нити поучавају у име Исусово. 19 Али Петар и Јован одговорише и рекоше им: Да ли је право пред Богом да слушају вас више него Бога, судите ви. 20 Јер не можемо а да не говоримо оно што смо видели и чули. 21 Па кад су им још запретили, пустили су их, не налазећи ништа како би их казнили због народа: јер су сви људи славили Бога за оно што је учињено.
ГЛАВА 5 1 Али неки човек по имену Ананија, са својом женом Сафиром, продао је имање, 2 И задржао је део цене, а његова жена је такође била упозната са тим, и донео је један део, и положио га пред ноге апостола. 3 Али Петар рече: Ананија, зашто ти је Сатана испунио срце да лажеш Светоме Духу и да задржиш део цене земље? 4 Док је остало, није ли твоје? а након што је продато, није ли то било у твојој власти? зашто си ово зачео у срцу своме? ниси лагао људе, него Бога. 5 А Ананија чувши ове речи паде и испусти дух, и велики страх обузе све оне који су то чули. 6 И младићи устадоше, замоташе га, изнесу и сахранише. 7 А било је то отприлике три сата после, када је његова жена, не знајући шта је учињено, ушла. 8 А Петар јој одговори: Реци ми да ли си продала земљу за толико? А она је рекла: Да, за толико.
77
Дела апостолска
9 Тада јој Петар рече: Како то да сте се договорили да кушате Духа Господњег? гле, ноге оних који су сахранили твога мужа су на вратима и изнеће те. 10 Тада је одмах пала пред његове ноге и издала духа; и младићи уђоше и нађоше је мртву, и изневши је, сахранише је код њеног мужа. 11 И велики страх обузе сву Цркву и све који су ово чули. 12 И рукама апостола многа су знамења и чуда учињена међу људима; (и сви су једнодушно били у Соломоновом тријему. 13 А од осталих се нико није усуђивао да им се придружи, али их је народ величао. 14 А верници су се све више придавали Господу, мноштво мушкараца и жена.) 15 Толико да су болеснике износили на улице, и полагали их на кревете и кауче, да би барем сенка Петра који је пролазио могла засенити неке од њих. 16 Дошло је и мноштво из околних градова у Јерусалим, доносећи болеснике и оне који су били узнемирени нечистим духовима, и сви су били исцељени. 17 Тада устаде првосвештеник и сви који су били с њим (што је секта садукејска) и испунише се гњевом, 18 И положили су руке на апостоле и ставили их у заједнички затвор. 19 Али анђео Господњи ноћу отвори затворска врата, изведе их и рече: 20 Идите, станите и говорите у храму људима све речи овог живота. 21 А кад су то чули, рано ујутру уђоше у храм и поучаваше. Али дође првосвештеник и они који бијаху с њим, и сазваше сабор и сав сенат синова Израиљевих, и послаше у тамницу да их доведу. 22 Али кад су службеници дошли и нису их нашли у затвору, вратили су се и рекли: 23 Рекавши: Затвор смо заиста нашли да смо затворени са свом сигурношћу, и стражари стоје споља пред вратима; али кад отворисмо, не нађосмо никога унутра. 24 А кад су првосвештеник и храмски капетан и првосвештеници чули ове ствари, посумњали су у вези са тим до чега ће ово порасти. 25 Тада дође један и рече им говорећи: Гле, људи које сте затворили стоје у храму и уче народ. 26 Тада је отишао капетан са официрима и довео их без насиља, јер су се бојали народа да не буду каменовани. 27 И када су их донели, поставили су их пред веће, и првосвештеник их упита: 28 Рекавши: Нисмо ли вам строго заповедили да не поучавате у ово име? и гле, ви сте испунили Јерусалим својом науком, и намеравате да нанесете крв овог човека на нас. 29 Тада Петар и други апостоли одговорише и рекоше: Треба да се више покоравамо Богу него људима. 30 Бог отаца наших је васкрсао Исуса, кога сте ви убили и обесили о дрво. 31 Њега је Бог узвисио десном руком да буде кнез и Спаситељ, да да Израелу покајање и опроштење грехова. 32 А ми смо његови сведоци ових ствари; а исто тако је и Дух Свети, кога је Бог дао онима који му се покоравају.
33 Кад су то чули, били су посечени у срце, па су се саветовали да их убију. 34 Тада устаде један у савету, фарисеј, по имену Гамалило, доктор закона, који је био на угледу у целом народу, и заповеди да се апостоли избаце на мало простора; 35 И рече им: Људи Израиљци, пазите шта намеравате да урадите с овим људима. 36 Јер пре ових дана устаде Теуда, хвалећи се да је неко; коме се придружило око четири стотине људи: који је побијен; и сви који су му се покоравали расејаше се и пропаде. 37 Након што је овај подигао Јуду из Галилеје у дане пореза, и повукао много народа за собом; и сви, чак и они који су му се покоравали, распршени су. 38 А сада вам кажем: уздржите се од ових људи и оставите их на миру, јер ако овај савет или ово дело буду од људи, неће бити ништа. 39 Али ако је од Бога, не можете га срушити; да се не нађете и да се борите против Бога. 40 И они пристадоше на њега; и кад дозваше апостоле и претуче их, заповедише да не говоре у име Исусово, и пусте их. 41 И отидоше од сабора, радујући се што су се удостојили да претрпе срамоту за његово име. 42 И свакодневно у храму и у свакој кући не престајаше да поучавају и проповедају Исуса Христа. ГЛАВА 6 1 И у оне дане, када се умножио број ученика, настао је жамор међу Грцима на Јевреје, јер су њихове удовице биле занемарене у свакодневној служби. 2 Тада дванаесторица дозваше мноштво ученика и рекоше: Није разлог да оставимо реч Божију и служимо за трпезом. 3 Зато, браћо, погледајте међу собом седам људи поштених извештаја, пуних Светога Духа и мудрости, које можемо поставити да управљају овим послом. 4 Али ми ћемо се непрестано предавати молитви и служби речи. 5 И ова реч се свидела целом народу, и изабраше Стефана, човека пуног вере и Светога Духа, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу прозелита Антиохијског. 6 Које су поставили пред апостоле, и када су се помолили, ставили су руке на њих. 7 И реч Божја се повећала; и број ученика се увелико умножио у Јерусалиму; и велика дружина свештеника била је послушна вери. 8 И Стефан је, пун вере и силе, чинио велика чуда и чудеса међу људима. 9 Тада устадоше неки из синагоге, која се зове синагога Либертинаца, Кирењана и Александријаца, и од њих из Киликије и Азије, расправљајући са Стефаном. 10 И нису могли да се одупру мудрости и духу којим је говорио. 11 Тада су потчинили људе који су рекли: „Чули смо га како говори хуле на Мојсија и на Бога. 12 И узбуркаше народ, и старешине и књижевнике, и наиђоше на њега, ухватише га и одведоше на сабор.
78
Дела апостолска
13 И поставите лажне сведоке који су говорили: Овај човек не престаје да говори богохулне речи против овог светог места и закона. 14 Јер смо га чули како је рекао да ће овај Исус из Назарета уништити ово место и промениће обичаје које нам је Мојсије предао. 15 И сви који су седели у савету, гледајући у њега, видели су његово лице као лице анђела.
21 А када је био избачен, фараонова кћи га је узела и хранила за свог сина. 22 И Мојсије је био научен свој мудрости Египћана, и био је моћан речима и делима. 23 А када му је било пуних четрдесет година, пало му је на срце да посети своју браћу, синове Израиљеве. 24 И видевши да један од њих пати од зла, бранио га је, и осветио потлаченог, и ударио Египћанина. 25 Јер је претпоставио да би његова браћа разумела како ће их Бог његовом руком избавити, али нису разумели. 26 И сутрадан им се показао док су се свађали, и хтео их је поново спојити говорећи: Господо, ви сте браћа; зашто чините неправду једни другима? 27 Али онај који је згрешио ближњега га је одбацио говорећи: Ко те постави за владара и судију над нама? 28 Хоћеш ли ме убити, као што си јуче убио Египћанина? 29 Тада је Мојсије побегао на ову реч и био странац у земљи мадијанској, где су му се родила два сина. 30 А кад се наврши четрдесет година, јави му се у пустињи горе Сина анђео Господњи у пламену огњеном у грму. 31 Када је Мојсије то видео, зачудио се том призору; и кад се приближио да га види, до њега дође глас Господњи: 32 Говорећи: Ја сам Бог твојих отаца, Бог Авраамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев. Тада Мојсије задрхта и не смеде да гледа. 33 Тада му Господ рече: Изуј ципеле с ногу својих, јер је место на коме стојиш света земља. 34 Видео сам, видео сам невољу свог народа који је у Египту, и чуо сам уздах њихов, и сишао сам да их избавим. А сада дођи, послаћу те у Египат. 35 Овог Мојсија кога су одбили говорећи: Ко те постави за владара и судију? исто је Бог послао да буде владар и избавитељ по руци анђела који му се јавио у грму. 36 Извео их је, након што је показао чуда и знаке у земљи египатској, и на Црвеном мору и у пустињи четрдесет година. 37 Ово је онај Мојсије који рече синовима Израиљевим: „Пророка ће вам подићи Господ Бог ваш од браће ваше, као што сам ја; њега ћете чути. 38 Ово је онај који беше у цркви у пустињи са анђелом који му говораше на гори Сини, и са оцима нашим, који прими живахна пророчанства да нам дају: 39 Коме наши оци не хтедоше послушати, него су га одбацили од себе и у срцима својим опет се вратили у Египат, 40 Рекавши Арону: Учини нам богове да иду испред нас; јер за овог Мојсија, који нас је извео из египатске земље, не знамо шта је с њим. 41 И они су тих дана направили теле, и принели жртву идолу, и радовали се делима својих руку. 42 Тада се Бог окрену и предаде их да се поклоне небеској војсци; као што је написано у књизи пророка, о доме Израиљев, да ли сте ми принели заклане животиње и жртве за четрдесет година у пустињи? 43 Да, узели сте Молохов шатор и звезду вашег бога Ремфана, ликове које сте направили да бисте им се поклонили; и однећу вас изван Вавилона.
ГЛАВА 7 1 Тада првосвештеник рече: Је ли тако? 2 И рече: Људи, браћо и очеви, слушајте; Бог славе јави се оцу нашем Аврааму, када је био у Месопотамији, пре него што се настанио у Харану, 3 И рече му: Иди из своје земље и из рода свога и дођи у земљу коју ћу ти показати. 4 Затим је изашао из земље Халдејске и настанио се у Харану; и одатле, када је његов отац умро, преселио га је у ову земљу, у којој ви сада живите. 5 И није му дао никакво наследство у њему, не, чак ни да стане на своју ногу; ипак је обећао да ће га дати њему у власништво и његовом потомству после њега, када још није имао дете . 6 И Бог је овако рекао да његово семе борави у туђој земљи; и да их доведу у ропство, и да их зле четири стотине година моле. 7 А народу коме ће они бити у ропству судићу, рече Бог, и после тога ће изаћи и служити ми на овом месту. 8 И даде му завет обрезања, и тако се Авраам роди Исака, и обреза га осми дан; а Исак роди Јакова; а Јаков роди дванаест патријараха. 9 И патријарси, ганути завишћу, продадоше Јосифа у Египат, али Бог је био с њим, 10 И избави га од свих његових невоља и даде му милост и мудрост у очима фараона, краља Египта; и постави га за намесника над Египтом и свим својим домом. 11 Сада је настао несташица по целој земљи египатској и хананској, и велика невоља, а наши оци нису нашли храну. 12 Али када је Јаков чуо да у Египту има жита, послао је прво наше очеве. 13 И други пут је Јосиф био познат својој браћи; а Јосифов род је био познат фараону. 14 Тада је послао Јосифа и позвао свог оца Јакова и сву његову родбину, шездесет и петнаест душа. 15 Тако је Јаков отишао у Египат и умро, он и наши оци, 16 И пренешени су у Сихем и положени у гроб који је Авраам купио за суму новца од синова Емора, оца Сихемовог. 17 Али када се приближило време обећања, за које се Бог заклео Аврахаму, народ је у Египту растао и умножио се, 18 Док није устао други краљ, који није познавао Јосифа. 19 Исти су лукаво поступали са нашим родом, и зли су молили наше очеве, тако да су избацили своју малу децу да не би живели. 20 У то време се роди Мојсије, и беше веома леп, и отхрани се у кући свог оца три месеца.
79
Дела апостолска
44 Наши оци имали су шатор сведочанства у пустињи, како је одредио говорећи Мојсију, да га начини по начину који је видео. 45 Које су и оци наши који су дошли после довели са Исусом у посед незнабожаца, које је Бог истерао пред лицем наших отаца, до Давидових дана; 46 Који је нашао милост пред Богом, и желео је да нађе шатор за Бога Јаковљевог. 47 Али Соломон му је саградио кућу. 48 Али Свевишњи не пребива у храмовима направљеним рукама; како каже пророк, 49 Небо је мој престо, а земља је подножје мојим ногама: какву ћете ми кућу саградити? говори Господ: или шта је место мог одмора? 50 Није ли моја рука створила све ово? 51 Ви тврдоврати и необрезани срца и ушију, ви се увек опирете Светом Духу: као што су чинили оци ваши, чините се и ви. 52 Које од пророка нису прогонили оци ваши? и побили су оне који су раније најавили долазак Праведног; којима сте сада били издајице и убице: 53 Који су примили закон по расположењу анђела, а нису га одржали. 54 Кад су то чули, разрезали су се у срце, и шкргутали су по њему својим зубима. 55 Али он, пун Духа Светога, погледа на небо и виде славу Божију и Исуса где стоји здесна Богу, 56 И рече: Гле, видим небеса отворена и Сина човечијег како стоји с десне стране Бога. 57 Тада повикаше из свег гласа, запушише уши, и једнодушно натрчаше на њега, 58 И избацили га из града и каменовали га, а сведоци су положили своје хаљине пред ноге младића који се звао Саул. 59 И каменоваше Стефана призивајући Бога и говорећи: Господе Исусе, прими дух мој. 60 И клекну и повика из свег гласа: Господе, немој да их оптужиш за овај грех. И рекавши ово, заспао је.
10 Кога су сви слушали, од најмањег до највећег, говорећи: Овај човек је велика сила Божја. 11 И на њега су имали рачуна, јер их је дуго времена опчинио чаробњаштвом. 12 Али кад су поверовали Филипу који проповеда о Царству Божијем и имену Исуса Христа, крстише се, и мушкарци и жене. 13 Тада је и сам Симон поверовао; и када се крстио, наставио је са Филипом, и чудио се, гледајући чуда и знамења која су учињена. 14 А када су апостоли који су били у Јерусалиму чули да је Самарија примила реч Божју, послали су им Петра и Јована: 15 Који су се, када су сишли, молили за њих да приме Духа Светога: 16 (Јер он још није пао ни на једног од њих, само су се крстили у име Господа Исуса.) 17 Затим су положили руке на њих и примили су Светог Духа. 18 А када је Симон видео да се полагањем руку апостола даје Дух Свети, понудио им је новац, 19 Говорећи: дај ми и ову моћ, да на кога положим руке, прими Духа Светога. 20 Али Петар му рече: Твој новац нестаје с тобом, јер си мислио да се дар Божји може купити новцем. 21 Ти немаш ни удела ни жреба у овој ствари, јер твоје срце није право пред Богом. 22 Зато се покај за ову своју злоћу и моли Бога да ти се опрости помисао срца. 23 Јер видим да си у жучи горчине и у свези безакоња. 24 Тада одговори Симон и рече: Молите се Господу за мене, да ме ништа од овога што сте рекли, не дође. 25 А они, када су сведочили и проповедали реч Господњу, вратили су се у Јерусалим и проповедали јеванђеље у многим селима Самарјанцима. 26 И анђео Господњи рече Филипу говорећи: Устани и иди на југ на пут који силази од Јерусалима до Газе, који је пустиња. 27 И он устаде и оде, и гле, један човек из Етиопије, евнух великог ауторитета под Кандакијом, краљицом Етиопљанима, која је била задужена за све своје благо, и дошла је у Јерусалим да се поклони, 28 Враћао се и седећи у својим колима читао је пророка Исаију. 29 Тада је Дух рекао Филипу: Приђи и придружи се овим колима. 30 А Филип је дотрчао до њега и чуо га како чита пророка Исаију, и рекао: Разумеш ли шта читаш? 31 А он рече: Како могу да ме неко не упути? И пожеле Филипа да дође и седне с њим. 32 Место Писма које је читао било је ово: Као овца је вођен на клање; и као јагње нијемо пред својим стрижећем, тако не отвори уста своја. 33 У његовом понижењу одузета му је пресуда, и ко ће објавити његов нараштај? јер му је живот узет са земље. 34 А евнух одговори Филипу и рече: Молим те, о коме ово говори пророк? од себе, или од неког другог човека? 35 Тада је Филип отворио своја уста и почео од истог писма, и проповедао му Исуса. 36 И док су ишли својим путем, дођоше до неке воде; а евнух рече: Видите, ево воде; шта ме спречава да се крстим?
ГЛАВА 8 1 И Саул је пристао на његову смрт. И у то време наста велики гоњење на цркву која беше у Јерусалиму; и сви беху расејани по земљама Јудеје и Самарије, осим апостола. 2 И побожни људи однесоше Стефана на његову сахрану, и јако нарицаху над њим. 3 Што се тиче Саула, он је опустошио цркву, улазио је у сваку кућу, и хватајући мушкарце и жене, пуштао их у затвор. 4 Зато су они који су били расејани свуда ишли проповедајући реч. 5 Тада Филип сиђе у град Самарију и проповедаше им Христа. 6 И народ је једнодушно пазио на оно што је Филип говорио, слушајући и видећи чуда која је чинио. 7 Јер нечисти духови, вичући из свег гласа, изиђоше од многих опседнутих, и многи узети и хроми оздравише. 8 И настаде велика радост у том граду. 9 Али беше један човек, звани Симон, који је пре тога у истом граду чародејствовао, и опчинио народ Самарије, рекавши да је и сам неки велики.
80
Дела апостолска
37 А Филип рече: Ако верујеш свим срцем својим, можеш. А он одговори и рече: верујем да је Исус Христос Син Божији. 38 И заповеди да кола зауставе, и сиђоше обојица у воду, и Филип и евнух; и крсти га. 39 И када су изашли из воде, Дух Господњи ухвати Филипа, да га евнух више не виде, и он оде својим путем радујући се. 40 Али Филип се нађе у Азоту, и пролазећи проповедаше по свим градовима, док не дође у Цезареју.
21 Али сви који су га чули зачудише се и рекоше; Није ли то онај који је уништио оне који су призивали ово име у Јерусалиму, и који је дошао овамо с том намером, да их свезане доведе првосвештеницима? 22 Али Саул је све више јачао и збуњивао Јевреје који су живели у Дамаску, доказујући да је то баш Христос. 23 И пошто се наврши толико дана, Јудеји се посаветоваше да га убију. 24 Али Саул је знао за њихово чекање. И дању и ноћу мотрили су на капије да га убију. 25 Тада га ученици узеше ноћу и спустише га поред зида у корпи. 26 А када је Саул дошао у Јерусалим, покушао је да се придружи ученицима, али су га се сви плашили и нису веровали да је ученик. 27 Али Варнава га узе и одведе апостолима, и исприча им како је видео Господа на путу, и да му је говорио, и како је храбро проповедао у Дамаску у име Исусово. 28 И он је био с њима улазећи и излазили у Јерусалим. 29 И он је смело говорио у име Господа Исуса, и расправљао се против Грка, али они су кренули да га убију. 30 Када су браћа сазнала, одведоше га у Цезареју и послаше у Тарс. 31 Тада су цркве почивале по целој Јудеји и Галилеји и Самарији, и биле су изграђене; и ходећи у страху Господњем и у утехи Духа Светога, умножише се. 32 И догоди се, док је Петар пролазио кроз све крајеве, сишао је и до светих који су живели у Лиди. 33 И тамо нађе неког човека по имену Енеја, који је осам година држао своју постељу и био је узет. 34 А Петар му рече: Енеја, исцељује те Исус Христос; устани и намести своју постељу. И одмах устаде. 35 И виде га сви који су живели у Лиди и Сарону, и обратише се Господу. 36 А у Јопи беше једна ученица по имену Табита, која се по тумачењу зове Дорка; ова жена беше пуна добрих дела и милостиње која је чинила. 37 И догоди се тих дана да се разболе и умре; 38 А пошто је Лида била близу Јопе, а ученици су чули да је Петар тамо, послаше к њему два човека тражећи од њега да не одуговлачи да дође код њих. 39 Тада је Петар устао и отишао с њима. Кад дође, уведоше га у горњу одају; и све удовице стадоше крај њега плачући и показиваху хаљине и хаљине које је направила Дорка док је била с њима. 40 Али Петар их све извуче, клекну и помоли се; и окренувши га ка телу рече: Табита, устани. И отвори очи своје, и видевши Петра, седе. 41 И пружи јој руку, подиже је, и позва свете и удовице, пристави је живу. 42 И било је познато по целој Јопи; и многи повероваше у Господа. 43 И догоди се да је остао много дана у Јопи код неког Симона кожара.
ГЛАВА 9 1 И Савле, још издишући претње и клање на ученике Господње, отиде првосвештенику, 2 И замолио је од њега писма у Дамаск у синагоге, да ако нађе било шта од овог пута, било да су мушкарци или жене, да их свезане доведе у Јерусалим. 3 И док је путовао, приближи се Дамаску, и одједном га обасја светлост с неба. 4 И паде на земљу и зачу глас који му рече: Савле, Савле, зашто ме прогониш? 5 А он рече: Ко си ти, Господе? А Господ рече: Ја сам Исус кога ти прогониш; 6 А он дрхтећи и запањен рече: Господе, шта хоћеш да урадим? А Господ му рече: Устани и иди у град, па ће ти се рећи шта треба да чиниш. 7 А људи који су ишли с њим стајали су без речи, чувши глас, али никога не виде. 8 И Саул устаде са земље; и кад му се отворише очи, не виде никога, него га поведе за руку и одведоше у Дамаск. 9 И био је три дана без вида, и није јео ни пио. 10 И беше један ученик у Дамаску, по имену Ананија; и рече му Господ у виђењу: Ананија. А он рече: Ево ме, Господе. 11 А Господ му рече: Устани и иди у улицу која се зове Права, и распитај се у Јудиној кући за онога који се зове Савле из Тарса, јер гле, он се моли, 12 И видео је у визији човека по имену Ананија како улази и ставља своју руку на њега да би прогледао. 13 Тада Ананија одговори: Господе, чуо сам од многих о овом човеку, колико је зла учинио твојим светима у Јерусалиму. 14 И овде има власт од првосвештеника да веже све који призивају твоје име. 15 Али Господ му рече: Иди, јер је он мој изабрани сасуд да носи име моје пред незнабошцима и царевима и синовима Израиљевим. 16 Јер ћу му показати како велике ствари мора да претрпи за име моје. 17 Ананија је отишао и ушао у кућу; и положивши руке на њега рече: Брате Савле, Господ, Исус, који ти се јави на путу којим си дошао, посла ме да прогледаш и да се испуниш Духом Светим. 18 И одмах му паде с очију као љуска, и он одмах прогледа, и устаде, и крсти се. 19 И кад је примио месо, ојачао је. Тада је Саул био неколико дана са ученицима који су били у Дамаску. 20 И одмах проповедаше Христа у синагогама, да је Син Божији.
ГЛАВА 10 1 У Цезареји је био један човек по имену Корнелије, стотник из чете зване Талијанска,
81
Дела апостолска
2 Човек побожан и који се бојао Бога са свим својим домом, који је давао много милостиње људима, и увек се молио Богу. 3 У визији је, очигледно, око деветог часа дана видео анђела Божијег како улази к њему и говори му: Корнилије. 4 И кад га погледа, уплаши се и рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиња твоја подигнута су на спомен пред Богом. 5 А сада пошаљи људе у Јопу и позови једног Симона који се зове Петар. 6 Преноћио је код неког Симона кожара, чија је кућа крај мора; он ће ти рећи шта треба да чиниш. 7 И када је анђео који је говорио Корнелију отишао, он је позвао двојицу својих кућних слугу и једног побожног војника од оних који су га непрестано чекали; 8 И када им је све ово објавио, послао их је у Јопу. 9 Сутрадан, кад су кренули на пут и приближили се граду, Петар је око шестог часа попео на кров да се помоли. 10 И постаде веома гладан, и хтео је да једе, али док су спремали, пао је у транс, 11 И виде небо отворено, и неки суд силази к њему, као да беше велика чаршава плетена на четири угла и спуштена на земљу. 12 У којима су биле све врсте четвороножних земаљских и дивљих звери, и гмизаваца и птица небеских. 13 И дође му глас: Устани, Петре; убиј и једи. 14 Али Петар рече: Није тако, Господе; јер никада нисам јео ништа што је обично или нечисто. 15 И други пут му опет рече глас: „Оно што је Бог очистио, то не називај непоштеним. 16 То је учињено три пута, и посуда је поново подигнута на небо. 17 И док је Петар у себи сумњао шта би требало да значи ова визија коју је видео, гле, људи који су били послани од Корнелија распитивали су се за Симонову кућу и стајали пред вратима, 18 И позвао је и упитао да ли је Симон, који се презивао Петар, ту боравио. 19 Док је Петар размишљао о визији, Дух му је рекао: Ево, три човека те траже. 20 Устани, дакле, и сиђи доле, и пођи с њима, не сумњајући у ништа, јер сам их ја послао. 21 Тада Петар сиђе до људи које му је послао Корнелије; и рече: Ево, ја сам онај кога тражите; шта је разлог зашто сте дошли? 22 А они рекоше: Корнилије стотник, човек праведан и који се боји Бога, и који има добар глас у целом јудејском народу, био је упозорен од Бога од светог анђела да пошаље по тебе у своју кућу и да чује речи твоје. 23 Затим их је позвао и преноћио. И сутрадан Петар отиде с њима, и нека браћа из Јопе су га пратила. 24 А сутрадан пошто су ушли у Цезареју. И Корнелије их је чекао, и сазвао своје рођаке и блиске пријатеље. 25 И док је Петар улазио, Корнилије га сретне, паде пред његове ноге и поклони му се. 26 Али Петар га подиже говорећи: Устани; И сам сам човек.
27 И док је разговарао с њим, ушао је и нашао многе који су се скупили. 28 А он им рече: „Знате како је забрањено да човек који је Јеврејин прави друштво или долази код неког другог народа; али Бог ми је показао да никог човека не смем називати рђавим или нечистим. 29 Зато сам дошао к вама без приговора, чим сам послат по мене. Питам, дакле, са којом намером сте послали по мене? 30 А Корнелије рече: Пре четири дана сам постио до овог часа; а у девети час помолих се у кући својој, и гле, један човек стаде преда мном у светлу одећу, 31 И рече: Корнилије, услишена је молитва твоја, и милостиња твоја се сећа пред Богом. 32 Зато пошаљи у Јопу и позови Симона који се зове Петар; он је смештен у кући једног Симона кожара крај мора: који ће кад дође говорити с тобом. 33 Зато сам одмах послао к теби; и добро си учинио што си дошао. Сада смо, дакле, сви овде присутни пред Богом, да чујемо све што ти је заповеђено од Бога. 34 Тада Петар отвори уста и рече: Заиста видим да Бог не гледа на личности. 35 Али у сваком народу онај који га се боји и чини правду, умиљен је код њега. 36 Реч коју је Бог послао синовима Израиљевим, проповедајући мир у Исусу Христу: (Он је Господ свих:) 37 Ову реч, кажем, знате, која је објављена по целој Јудеји, а почела је из Галилеје, после крштења које је Јован проповедао; 38 Како је Бог помазао Исуса из Назарета Духом Светим и силом: који је ишао чинећи добро и исцељујући све потлачене од ђавола; јер је Бог био с њим. 39 И ми смо сведоци свега што је учинио и у земљи јеврејској и у Јерусалиму; кога су убили и обесили на дрво: 40 Њега је Бог васкрсао трећи дан, и показао га отворено; 41 Не свему народу, него сведоцима изабраним пред Богом, чак и нама, који смо јели и пили с њим након што је васкрсао из мртвих. 42 И заповеди нам да проповедамо народу и да сведочимо да је он тај који је Бог одредио да буде Судија живих и мртвих. 43 За њега свједоче сви пророци, да ће у његово име сваки који вјерује у њега добити опроштење гријеха. 44 Док је Петар још говорио ове речи, Свети Дух је пао на све оне који су чули реч. 45 А они од обрезања који вероваше зачудише се, сви који дођоше с Петром, јер се и на незнабошце излио дар Духа Светога. 46 Јер су их чули како говоре језицима и величају Бога. Тада Петар одговори: 47 Може ли неко забранити воду да се не крсте ови који су примили Духа Светога као и ми? 48 И заповеди им да се крсте у име Господње. Затим су га молили да остане одређене дане.
82
Дела апостолска
ГЛАВА 11
26 И када га је нашао, одвео га је у Антиохију. И догоди се, да се читаву годину сабраше са црквом, и поуче много људи. А ученици су се прво у Антиохији назвали хришћанима. 27 И ових дана долазили су пророци из Јерусалима у Антиохију. 28 И устао је један од њих по имену Агаб и показао Духом да ће бити велика несташица по целом свету: која се догодила у дане Клаудија Цезара. 29 Тада су ученици, сваки према својим могућностима, одлучили да пошаљу помоћ браћи која су живела у Јудеји: 30 Што и учинише, и послаше старешинама преко Варнавине и Савлове руке.
1 И апостоли и браћа који су били у Јудеји чули су да су и незнабошци примили реч Божју. 2 А кад Петар дође у Јерусалим, они који беху од обрезања препираху се с њим, 3 Рекавши: Ушао си к људима необрезаним и јео си с њима. 4 Али Петар је поновио ствар од почетка, и изложио им је по наредби, говорећи: 5 Био сам у граду Јопи и молио се, и у трансу видео сам визију: Нека посуда силази, као што је била велика плахта, спуштена с неба за четири угла; и чак ми је дошло: 6 Кад сам приковао своје очи, погледао сам и видео четвороножне земаљске звери и дивље звери и гмизавце и птице небеске. 7 И чух глас који ми говори: Устани, Петре; закољи и једи. 8 Али ја рекох: Не, Господе, јер ништа лоше или нечисто никада није ушло у моја уста. 9 Али ми опет одговори глас с неба: „Што је Бог очистио, то не називај поквареним. 10 И то је учињено три пута, и сви су опет били подигнути на небо. 11 И гле, одмах су три човека већ дошла у кућу у којој сам био, послани из Кесарије к мени. 12 И Дух ми је рекао да идем с њима, без сумње. Штавише, ова шесторица браће дођоше са мном, и уђосмо у кућу човека: 13 И показа нам како је видео анђела у својој кући, који је стајао и рекао му: Пошаљи људе у Јопу и позови Симона који се зове Петар; 14 Ко ће ти рећи речи којима ћеш бити спасен ти и сав твој дом. 15 И кад сам почео да говорим, Свети Дух сиђе на њих, као на нас на почетку. 16 Тада се сетих речи Господње како је рекао: Јован је крстио водом; али ћете бити крштени Духом Светим. 17 Зато што им је Бог дао исти дар као и нама који смо веровали у Господа Исуса Христа; шта сам ја био, да бих могао да се одупрем Богу? 18 Кад су то чули, ућутали су и славили Бога говорећи: Тада је Бог и незнабошцима дао покајање за живот. 19 А они који су се расејали због прогона који је настао око Стефана путовали су чак до Фенике, Кипра и Антиохије, не проповедајући реч никоме осим само Јеврејима. 20 А неки од њих беху људи са Кипра и Кирене, који су, када су дошли у Антиохију, говорили Грцима, проповедајући Господа Исуса. 21 И рука Господња беше с њима, и велики број повероваше и обратише се Господу. 22 Тада је вест о овим стварима допрла до ушију цркве која беше у Јерусалиму, и послаше Варнаву да оде до Антиохије. 23 Који, када дође и виде благодат Божију, обрадова се и охрабри их све да се срцем прилепе уз Господа. 24 Јер он беше добар човек и пун Духа Светога и вере, и много народа се придружи Господу. 25 Тада Варнава оде у Тарс да тражи Савла:
ГЛАВА 12 1 Отприлике у то време цар Ирод је пружио руке да досађује неким из Цркве. 2 И убио је Јакова, брата Јовановог, мачем. 3 И пошто је видео да се то свиђа Јеврејима, наставио је даље да узме и Петра. (Тада су били дани бесквасног хлеба.) 4 И пошто га је ухватио, ставио га је у тамницу и предао четири четворине војника да га чувају; намеравајући после Васкрса да га изнесе у народ. 5 Петар је дакле био држан у тамници, али се Црква непрестано молила Богу за њега. 6 И када је Ирод хтео да га изведе, Петар је исте ноћи спавао између два војника, везан са два ланца, а чувари пред вратима чували су тамницу. 7 И гле, анђео Господњи дође на њега, и засија светлост у тамници, и удари Петра по боку, и подиже га говорећи: Устани брзо. И ланци су му отпали с руку. 8 И анђео му рече: Опаши се и обуј сандале. И тако је и учинио. И рече му: Забаци хаљину своју и пођи за мном. 9 И изиђе и пође за њим; и нисам знао да је истина оно што је учинио анђео; али помисли да је видео визију. 10 Када су прошли прво и друго одељење, дошли су до гвоздених врата која воде у град; који им се отвори од своје воље; и они изиђоше и прођоше једном улицом; и одмах анђео оде од њега. 11 А када је Петар дошао к себи, рекао је: Сада поуздано знам да је Господ послао свог анђела и да ме је избавио из руке Иродове и од сваког очекивања народа јеврејског. 12 И када је размислио о томе, дошао је у кућу Марије, мајке Јованове, која се презивала Марко; где су се многи окупили на молитви. 13 И док је Петар покуцао на врата капије, дошла је девојка по имену Рода да послуша. 14 И кад је познала Петров глас, није отворила врата од радости, него је утрчала и испричала како Петар стоји пред вратима. 15 А они јој рекоше: ти си луда. Али она је стално потврђивала да је тако. Тада рекоше: То је анђео његов. 16 Али Петар је наставио куцати, и када су отворили врата и угледали га, запрепастили су се. 17 Али он им је дајући знак руком да ћуте, рекао им како га је Господ извео из тамнице. А он рече: идите,
83
Дела апостолска
покажите ово Јакову и браћи. И отиде, и оде на друго место. 18 Чим је свануо дан, међу војницима није било малог комешања, шта се догодило с Петром. 19 И када га је Ирод тражио, али га није нашао, испитао је чуваре и заповедио да их погубе. И сиђе из Јудеје у Цезареју, и тамо остаде. 20. И Ирод је био веома незадовољан њима из Тира и Сидона, али они су једнодушно дошли к њему, и пошто су својим пријатељем учинили Власта краљевог коморника, зажелели су мир; јер се њихова земља хранила краљевом земљом. 21 И на одређени дан Ирод, обучен у царску одећу, седе на свом престолу и рече им беседу. 22 А народ је повикао говорећи: То је глас божји, а не људски. 23 И одмах га удари анђео Господњи, јер не даде славу Богу; 24 Али Божја реч је расла и множила се. 25 А Варнава и Савле вратише се из Јерусалима, када су извршили своју службу, и повели са собом Јована који се звао Марко.
13 А када су Павле и његова дружина изашли из Пафа, дођоше у Пергу у Памфилији; а Јован отишавши од њих врати се у Јерусалим. 14 Али када су отишли из Перге, дођоше у Антиохију у Пизидији, и уђоше у синагогу у суботу, и седоше. 15 А после читања закона и пророка послаше им старешине синагоге говорећи: Људи и браћо, ако имате неку реч опомене за народ, реците даље. 16 Тада Павле устаде и дајући знак руком рече: Људи Израелци, а ви који се бојите Бога, слушајте. 17 Бог овог народа Израела изабрао је наше очеве, и узвисио је народ када су живели као странци у египатској земљи, и високом мишицом их је извео из ње. 18 И око четрдесет година трпео је њихове манире у пустињи. 19 И када је уништио седам народа у хананској земљи, поделио им је њихову земљу жребом. 20 И после тога даде им судије око четири стотине и педесет година, до Самуила пророка. 21 А после су пожелели краља, и Бог им је дао Саула, сина Кисовог, човека из Венијаминовог племена, за четрдесет година. 22 И када га је уклонио, подигао им је Давида за краља; коме и он сведочи и рече: Нађох Давида, сина Јесејева, човека по срцу своме, који ће испунити сву моју вољу. 23 Од семена овог човека Бог је по свом обећању подигао Израелу Спаситеља, Исуса: 24 Када је Јован први пут пре свог доласка проповедао крштење покајања целом народу Израела. 25 И док је Јован испунио свој пут, рекао је: „За кога мислите да сам ја? Ја нисам он. Али гле, за мном долази један коме нисам достојан да разријешим ципеле са ногу његових. 26 Људи и браћо, синови Авраамовог рода, и који се међу вама боје Бога, вама је послата реч овог спасења. 27 Јер они који живе у Јерусалиму и њихови владари, пошто га нису познавали, нити гласове пророка који се читају сваке суботе, испунили су их осудом. 28 И премда у њему нису нашли узрок смрти, ипак су тражили од Пилата да буде убијен. 29 И када су испунили све што је о њему написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб. 30 Али Бог га је васкрсао из мртвих: 31 И виђен је много дана од оних који су долазили с њим из Галилеје у Јерусалим, који су му сведоци народу. 32 И ми вам јављамо радосну вест, како је обећање дато оцима, 33 Бог је то исто испунио и нама њиховој деци, тако што је поново васкрсао Исуса; као што је и написано у другом псалму: Ти си Син мој, данас те родих. 34 А што се тиче тога да га је подигао из мртвих, да се сада више не враћа у трулеж, рекао је овако: Даћу вам сигурну Давидову милост. 35 Зато и у другом псалму каже: Не дај да Светац твој види трулеж. 36 Јер Давид, пошто је служио своме роду вољом Божјом, заспао је, и био положен оцима својим, и видео труљење. 37 Али онај, кога је Бог васкрсао, не виде трулежи.
ГЛАВА 13 1 А у цркви која беше у Антиохији беху неки пророци и учитељи; као Варнава, и Симеон који се звао Нигер, и Луције из Кирене, и Манаен, који је био одгајан са Иродом тетрархом, и Савле. 2 Док су служили Господу и постили, Свети Дух је рекао: Одвојите ми Варнаву и Савла за дело на које сам их позвао. 3 И пошто су постили и помолили се и положили руке на њих, отпустили су их. 4 Тако су они, послани од Духа Светога, отишли у Селевкију; а одатле су отпловили на Кипар. 5 И када су били у Саламини, проповедали су реч Божју у јудејским синагогама, а имали су и Јована за свог службеника. 6 И кад прођоше кроз острво до Пафоса, нађоше извесног врачара, лажног пророка, Јеврејина, који се звао Баријес. 7 Који је био са намесником земље, Сергијем Павлом, човеком разумним; који је позвао Варнаву и Савла и желео да чује реч Божију. 8 Али чаробњак Елима (јер је тако његово име по тумачењу) им се супротставио, тражећи да одврати заменика од вере. 9 Тада Саул, (који се такође зове Павле), испуњен Духом Светим, погледа на њега, 10 И рече: О, пун сваке лукавштине и сваке неваљалости, ти дете ђавоље, ти непријатељу сваке праведности, нећеш ли престати да изопачујеш праве путеве Господње? 11 А сада, гле, рука Господња је на теби, и бићеш слеп и нећеш видети сунца једно време. И одмах паде на њега магла и мрак; и ишао је тражећи некога да га води за руку. 12 Тада намесник, када је видео шта је учињено, поверова, задивљен науком Господњом.
84
Дела апостолска
38 Нека вам, дакле, људи и браћо, буде познато да вам се кроз овог човека проповеда опроштење грехова. 39 И њиме се оправдавају сви који верују од свега, од чега се нисте могли оправдати Мојсијевим законом. 40 Чувајте се, дакле, да не дође на вас оно о чему говоре пророци; 41 Гле, ви презирете, и чудите се, и пропадате, јер ја радим дело у ваше дане, дело у које нећете веровати, иако вам га човек објави. 42 А када су Јевреји изашли из синагоге, незнабошци су се молили да им се ове речи проповедају следеће суботе. 43 А када је скупштина разбијена, многи Јевреји и религиозни прозелити пођоше за Павлом и Варнавом, који су их, говорећи им, убеђивали да остану у милости Божјој. 44 А следеће суботе се скоро цео град окупио да чује реч Божију. 45 Али када Јудејци видеше мноштво, испунише се зависти, и говораху против онога што је Павле говорио, противречи и хулећи. 46 Тада се Павле и Варнава осмели и рекоше: Требало је да вам се најпре изговори реч Божја; али пошто сте је одбацили од себе и осудите себе недостојнима вечног живота, ево, обраћамо се незнабошцима. . 47 Јер тако нам је Господ заповедио говорећи: Поставио сам те да будеш светлост незнабошцима, да будеш за спасење до краја земље. 48 А кад су незнабошци то чули, обрадоваше се и прославише реч Господњу; 49 И реч је Господња објављена по целом крају. 50 Али Јевреји су подстакли побожне и честите жене и старешине града, и подигли прогон на Павла и Варнаву, и протерали их из њихових крајева. 51 Али они отресоше прашину са ногу својих и дођоше у Иконију. 52 И ученици су се испунили радошћу и Светим Духом.
10 Рече јаким гласом: Стани усправно на своје ноге. И он је скочио и ходао. 11 И када је народ видео шта је Павле учинио, повисио је свој глас говорећи ликаонским говором: Богови су сишли к нама као људи. 12 И назвали су Варнаву Јупитер; и Павла, Меркурије, јер је он био главни говорник. 13 Тада је Јупитеров свештеник, који је био испред њиховог града, довео волове и вијенце на врата, и хтео је да принесе жртву са народом. 14 Када су апостоли Варнава и Павле чули за то, раздирали су хаљине своје и утрчали међу народ вичући: 15 И говорећи: Господо, зашто то чините? И ми смо с вама људи сличних страсти, и проповедамо вам да се од ових таштина обратите Богу живоме, који је створио небо и земљу и море и све што је у њему. 16 Који је у прошлим временима дозволио да сви народи ходају својим путевима. 17 Ипак, није оставио себе без сведочанства, јер је чинио добро, и дао нам кишу с неба и плодна времена, испуњавајући наша срца храном и радошћу. 18 И овим речима једва да су обуздали народ да им нису принели жртву. 19 И дођоше тамо неки Јевреји из Антиохије и Иконије, који наговорише народ, и каменовавши Павла, извукоше га из града, мислећи да је мртав. 20 Али, док су ученици стајали око њега, он је устао и дошао у град, а сутрадан је отишао са Варнавом у Дерву. 21 И проповедавши јеванђеље том граду, и поучивши многе, вратише се опет у Листру, у Иконију и Антиохију, 22 Потврђујући душе ученика и подстичући их да остану у вери, и да кроз многе невоље морамо ући у Царство Божије. 23 И када су их поставили за старешине у свакој цркви и помолили се уз пост, препоручили су их Господу у кога су веровали. 24 И пошто су прошли кроз Писидију, дошли су у Памфилију. 25 И када су проповедали реч у Перги, сиђоше у Аталију. 26 И одатле отпловише у Антиохију, одакле су били препоручени милости Божијој за дело које су испунили. 27 И када су дошли и окупили цркву, поновили су све шта је Бог учинио с њима и како је отворио врата вере незнабошцима. 28 И тамо остадоше дуго са ученицима.
ГЛАВА 14 1 И догоди се у Иконији, да обојица уђоше заједно у синагогу јеврејску, и тако говораху, да поверова велики народ и Јевреја и Грка. 2 Али неверни Јевреји су узнемирили незнабошце, и натерали њихов ум на зло на браћу. 3 Дуго су дакле боравили говорећи смело у Господу, који је сведочио о речи благодати своје, и дао знаке и чудеса да се чине њиховим рукама. 4 Али се мноштво у граду поделило: део је држао Јевреје, а део апостоли. 5 А када је обављен напад на незнабошце, а такође и на Јевреје са њиховим владарима, да их се грдно употреби и каменује, 6 Они су били свесни тога и побегли су у Листру и Дерву, градове Ликаонске, и у околину која се простире: 7 И тамо су проповедали јеванђеље. 8 А у Листри седе неки човек, немоћан у ногама, богаљ из утробе мајке своје, који никада није ходао. 9 Исти је чуо Павла како говори: који га је непоколебљиво гледао и увиђао да има веру да буде исцељен,
ГЛАВА 15 1 И неки људи који су сишли из Јудеје поучаваше браћу и рекоше: Ако се не обрежете по Мојсијевом начину, не можете се спасти. 2 Када су, дакле, Павле и Варнава имали не мали раздор и препирку са њима, одлучили су да Павле и Варнава, и још неки од њих, оду у Јерусалим код апостола и старешина око овог питања. 3 И пошто их је црква довела на пут, прошли су кроз Феникију и Самарију, објављујући обраћење незнабожаца, и изазвали су велику радост свој браћи.
85
Дела апостолска
4 И када су дошли у Јерусалим, примили су их црква, апостоли и старешине, и објавили су све што је Бог учинио с њима. 5 Али устадоше неки из секте фарисеја који повероваше, говорећи: да их је потребно обрезати и заповедати им да држе Мојсијев закон. 6 И апостоли и старешине су се окупили да размотре ову ствар. 7 А када се много препирало, Петар устаде и рече им: Људи и браћо, знате како је Бог давно изабрао међу нама, да незнабошци из мојих уста чују реч јеванђеља, и веровати. 8 И Бог, који познаје срца, сведочи им, дајући им Духа Светога, као што је учинио нама; 9 И не правите разлику између нас и њих, чистећи њихова срца вером. 10 Дакле, зашто искушавате Бога да ученицима ставите јарам на врат, који ни оци наши ни ми нисмо могли да понесемо? 11 Али ми верујемо да ћемо благодаћу Господа Исуса Христа бити спасени, као и они. 12 Тада је сав народ ућутао и слушао Варнаву и Павла, говорећи каква је чуда и чуда Бог учинио међу незнабошцима преко њих. 13 А пошто су ућутали, Јаков одговори говорећи: Људи браћо, послушајте ме! 14 Симеон је објавио како је Бог најпре посетио незнабошце, да из њих извуче народ за своје име. 15 И са овим се слажу речи пророка; како је написано, 16 После тога ћу се вратити и поново ћу саградити Давидов шатор, који је срушен; и поново ћу сазидати његове рушевине, и поставићу га; 17 Да би остатак људи тражио Господа и сви незнабошци, којима је призвано име моје, говори Господ, који чини све ове ствари. 18 Богу су позната сва дела његова од почетка света. 19 Зато је моја реченица да не узнемиравамо оне који су од незнабожаца окренути Богу: 20 Али да им пишемо да се уздржавају од идолских нечистоћа, и од блуда, и од задављених ствари, и од крви. 21 Јер Мојсије из старих времена има у сваком граду оне који га проповедају, читају се у синагогама сваке суботе. 22 Тада се свидело апостолима и старешинама са целом црквом да пошаљу изабране људе из своје дружине у Антиохију са Павлом и Варнавом; наиме, Јуда по имену Варсава, и Сила, поглавари међу браћом: 23 И они су писали писма од њих на овај начин; Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу од незнабожаца у Антиохији и Сирији и Киликији: 24 Како смо чули, да су вас неки који су изашли од нас узнемирили речима, узнемирујући ваше душе говорећи: Морате да се обрежете и држите закон, којима нисмо дали такву заповест. 25 Учинило нам се добро, пошто смо се окупили једнодушно, да вам пошаљемо изабране људе са нашим љубљеним Варнавом и Павлом, 26 Људи који су ризиковали своје животе за име Господа нашег Исуса Христа. 27 Послали смо, дакле, Јуду и Силу, који ће вам исто рећи усмено.
28 Јер Духу Светоме и нама се чинило добрим да не ставимо на вас већи терет од ових неопходних ствари; 29 Да се уздржавате од јела жртвоване идолима, и од крви, и од задављених ствари, и од блуда: од којих се, ако се држите, добро ћете чинити. Здраво. 30 Тако су отпуштени дошли у Антиохију, и када су сабрали народ, предали су посланицу: 31 Коју прочитавши, обрадоваше се утехи. 32 А Јуда и Сила, који су и сами били пророци, много су речи опомињали браћу и потврђивали их. 33 И пошто су тамо провели неко место, пуштени су у миру од браће до апостола. 34 Без обзира на то што је Силасу било драго да и даље тамо борави. 35 И Павле и Варнава остадоше у Антиохији, учећи и проповедајући реч Господњу, са многим другима. 36 И неколико дана након што је Павле рекао Варнави: Хајдемо поново да посетимо нашу браћу у сваком граду где смо проповедали реч Господњу, и да видимо како раде. 37 И Варнава је одлучио да са собом поведе Јована који се презивао Марко. 38 Али Павле није сматрао да је добро да поведе са собом њега, који је отишао од њих из Памфилије и није отишао с њима на посао. 39 И свађа је међу њима била тако оштра да су се разишли један од другог; и тако Варнава узе Марка и отплови на Кипар; 40 А Павле изабра Силу и отиде, препоручен од браће милости Божијој. 41 И прошао је кроз Сирију и Киликију, потврђујући цркве. ГЛАВА 16 1 Тада дође у Дерву и Листру, и гле, тамо беше један ученик, по имену Тимотеј, син једне жене, која беше Јеврејка, и повероваше; али његов отац је био Грк: 2 О чему су добро извештавала браћа која су била у Листри и Иконији. 3 Он би Павле морао да пође са њим; и узеше га и обрезаше због Јевреја који беху у тим крајевима, јер су сви знали да му је отац Грк. 4 И док су пролазили кроз градове, предавали су им уредбе које су дали да држе апостоли и старешине који су били у Јерусалиму. 5 И тако су цркве биле утемељене у вери, и сваким даном су се повећавале. 6 Сада када су прошли кроз Фригију и област Галатију, и када им је Дух Свети забранио да проповедају реч у Азији, 7 Пошто су дошли у Мизију, покушали су да иду у Витинију, али им Дух није дозволио. 8 И пролазећи поред Мисије сиђоше у Троаду. 9 И Павлу се у ноћи јави визија; Стаде један Македонац и помоли му се говорећи: Дођи у Македонију и помози нам. 10 А пошто је видео визију, одмах смо се потрудили да одемо у Македонију, сигурно сабравши да нас је Господ позвао да им проповедамо јеванђеље. 11 Изгубивши дакле од Троаде, дођосмо правим путем у Самотракију, а сутрадан у Неапољ;
86
Дела апостолска
12 А одатле у Филипе, који су главни град тог дела Македоније и колонија; и били смо у том граду неколико дана. 13 А у суботу смо изашли из града поред реке, где се обично молило; и ми седосмо и разговарамо са женама које су прибегле онамо. 14 И чула нас је нека жена по имену Лидија, продавачица пурпура, из града Тијатире, која се клањала Богу; чије је срце отворио Господ, да је пазила на оно што се говорило о Павлу. 15 И када се крстила она и њен дом, молила нас је говорећи: Ако сте оценили да сам верна Господу, уђите у моју кућу и останите тамо. И она нас је ограничавала. 16 И догоди се, док смо ишли на молитву, срела нас је нека девојка опседнута духом гатања, која је својим господарима донела много користи прорицањем: 17 Он је пошао за Павлом и за нама и повикао говорећи: Ови људи су слуге Бога Свевишњега, који нам показују пут спасења. 18 И то је чинила много дана. Али Павле се ожалошћен окрену и рече духу: Заповедам ти у име Исуса Христа да изађеш из ње. И изишао је истог часа. 19 А када су њени господари видели да је нада у њихову добит нестала, ухватили су Павла и Силу и одвукли их на пијацу к владарима, 20 И довео их пред судије говорећи: Ови људи, који су Јевреји, веома узнемиравају наш град, 21 И поучавајте обичаје које нам, Римљанима, није дозвољено да примимо, нити да се држимо. 22. И народ је заједно устао на њих, и судије су раздвојиле своју одећу и заповедиле да их бију. 23 И када су их нанели много удараца, бацили су их у тамницу, заповедајући тамничару да их чува. 24 Који су их, примивши такву оптужбу, гурнули у унутрашњу тамницу и учврстили им ноге у кладама. 25 А у поноћ Павле и Сила су се молили и певали Богу, и затвореници су их чули. 26 И одједном је настао велики земљотрес, тако да су се темељи тамнице уздрмали; и одмах су се отворила сва врата, и свима су се развезали окови. 27 А тамничар се пробудио из сна и видевши врата затвора отворена, извукао је свој мач и хтео би да се убије, мислећи да су затвореници побегли. 28 Али Павле повика из свег гласа говорећи: Не чини себи зло, јер смо сви овде. 29 Затим је позвао светло, и скочио, и дошао дрхтећи, и пао пред Павлом и Силом, 30 И изведе их напоље и рече: Господо, шта да радим да се спасем? 31 А они рекоше: Веруј у Господа Исуса Христа и бићеш спасен и ти и дом твој. 32 И рекоше му реч Господњу и свима који беху у његовој кући. 33 И узе их исти час ноћу и опере им ране; и крсти се, он и сви његови, одмах. 34 И када их је увео у своју кућу, ставио је пред њих храну и радовао се, верујући у Бога са свим својим домом. 35 А кад се сдан, судије послаше слуге говорећи: Пустите те људе. 36 А тамничар је рекао ово Павлу: Поглавари су послали да те пусте; сада иди и иди у миру.
37 Али Павле им рече: Били су нас отворено неосуђени, као Римљани, и бацили нас у тамницу; а сада нас потајно избацују? наи верили; али нека сами дођу и изведу нас. 38 А слуге рекоше ове речи војсковођама, и они се уплаше кад чуше да су Римљани. 39 И дођоше и замолише их, изведоше их и замолише их да оду из града. 40 И изиђоше из тамнице и уђоше у Лидијину кућу, и видевши браћу, утешише их и одоше. ГЛАВА 17 1 А кад прођоше кроз Амфипољ и Аполонију, дођоше у Солун, где беше јудејска синагога. 2 И Павле, како је био његов, уђе к њима, и три суботе расуђује с њима из Писма, 3 Отварање и тврдња да је Христос морао страдати и васкрснути из мртвих; и да је овај Исус, кога вам проповедам, Христос. 4 И неки од њих повероваше и пристадоше са Павлом и Силом; а од побожних Грка велико мноштво, а од главарица не мало. 5 Али Јевреји који нису веровали, покренути од зависти, узеше себи неке развратнике од ниског рода, и окупише чету, и подигоше узбуну по целом граду, и напали Јасонову кућу, и тражили су да их изведу. народу. 6 И кад их не нађоше, привукоше Јасона и извесну браћу к владарима града, вичући: Дођоше и овамо ови који су преврнули свет; 7 Које је Јасон примио, и сви они раде против цезаревих одредби, говорећи да постоји други краљ, један Исус. 8 И узнемирили су народ и градске кнезове кад су то чули. 9 И када су преузели обезбеђење Јасона и другог, пустили су их. 10 И браћа одмах посла ноћу Павла и Силу у Верију, који дошавши тамо уђоше у синагогу јеврејску. 11 Ови су били племенитији од оних у Солуну, по томе што су са свом спремношћу ума примили реч и свакодневно испитивали Свето писмо, да ли је то тако. 12 Зато многи од њих повероваше; такође и честитих жена које су биле Грке, и мушкараца, не мало. 13 Али када су Јевреји у Солуну сазнали да је Павле у Верији проповедао Божју реч, дошли су и тамо и узбуркали народ. 14 Тада браћа одмах послаше Павла да оде као на море, али Сила и Тимотеј остадоше тамо. 15 А они који су водили Павла доведоше га у Атину, и примивши заповест Силу и Тимотеју да што брже дођу к њему, одоше. 16 Док их је Павле чекао у Атини, његов дух се узбуркао у њему када је видео да је град потпуно предан идолопоклонству. 17 Зато се препирао у синагоги са Јеврејима и са побожним људима, и сваки дан на пијаци са онима који су се састајали с њим. 18 Тада су га наишли неки филозофи епикурејаца и стоика. А неки рекоше: шта ће рећи овај брбљавац? а
87
Дела апостолска
неки други, изгледа да је поставио туђе богове, јер им је проповедао Исуса и васкрсење. 19 И узеше га и одведоше на Ареопаг говорећи: Можемо ли знати шта је ово ново учење о коме говориш? 20 Јер ти доносиш неке чудне ствари нашим ушима: ми бисмо дакле знали шта те ствари значе. 21 (Јер сви Атињани и странци који су били тамо нису проводили време ни у чему другом, него да причају, или да чују нешто ново.) 22 Тада Павле стаде насред Марсовог брда и рече: Атињани, видим да сте у свему сујеверни. 23 Јер док сам пролазио и гледао ваше побожности, нашао сам олтар са овим натписом, НЕПОЗНАТОМ БОГУ. Коме се, дакле, клањате у незнању, њега вам објављујем. 24 Бог који је створио свет и све ствари у њему, видећи да је Господар неба и земље, не пребива у храмовима направљеним рукама; 25 Нити се не обожава људским рукама, као да му је било шта потребно, јер свима даје живот, и дах, и све; 26 И створио је од једне крви све људске народе да живе на целом лицу земље, и одредио је унапред одређена времена и границе њиховог становања; 27 Да траже Господа, ако га можда опипају и нађу га, иако није далеко од свакога од нас; 28 Јер у њему живимо и крећемо се и постојимо; као што су рекли и неки од ваших песника, јер смо и ми његово потомство. 29 Дакле, пошто смо Божји потомци, не треба да мислимо да је Божанство слично злату, или сребру, или камену, исклесаним уметношћу и људским наумом. 30 И временима овог незнања Бог је намигнуо; али сада заповеда свим људима свуда да се покају: 31 Јер је одредио дан у који ће судити свету по правди преко онога човека кога је одредио; за шта је дао сигурност свима, тиме што га је васкрсао из мртвих. 32 А кад су чули за васкрсење мртвих, једни су се ругали, а други рекоше: Чућемо те опет о овој ствари. 33 Тако је Павле отишао између њих. 34 Међутим, неки људи су се приклонили њему и поверовали: међу којима је био Дионисије Ареопагит и жена по имену Дамарис, и други с њима.
7 И отиде оданде, и уђе у кућу неког човека, по имену Јустус, који се клањао Богу, чија се кућа чврсто спајала са синагогом. 8 И Крисп, главни старешина синагоге, поверова у Господа са свим својим домом; и многи од Коринћана који су чули повероваше и крстише се. 9 Тада рече Господ Павлу ноћу у виђењу: Не бој се, него говори и не ћути. 10 Јер ја сам с тобом, и нико се неће напасти на тебе да ти науди, јер имам много народа у овом граду. 11 И остао је тамо годину и шест месеци, учећи међу њима реч Божију. 12 А када је Галион био намесник Ахаје, Јудејци су се једнодушно побунили против Павла и довели га на судиште, 13 Говорећи: Овај човек убеђује људе да се клањају Богу противно закону. 14 И када се Павле спремао да отвори своја уста, Галион рече Јеврејима: „Да је у питању неправедна или зла развратност, о ви Јевреји, разумно бих да вас трпим. 15 Али ако је реч о речима и именима, и о вашем закону, обратите пажњу на то; јер ја нећу бити судија у таквим стварима. 16 И отерао их је са судијске столице. 17 Тада су сви Грци узели Состена, главног старешину синагоге, и тукли га пред судијом. А Галио није марио за ништа од тога. 18 А Павле се после тога тамо задржао још неко време, а онда се опростио од браће и отпловио у Сирију, а са њим Прискила и Аквила; ошишавши главу у Кенхреји: јер је имао завет. 19 И дође у Ефес и остави их тамо, а сам уђе у синагогу и расправљаше са Јеврејима. 20 Када су желели да остане код њих дуже, он није пристао; 21 Али се опростио од њих говорећи: Ја морам свакако да славим овај празник који долази у Јерусалим; али ћу се опет вратити к вама, ако Бог хоће. И отплови из Ефеса. 22 И када је стигао у Цезареју, и попео се и поздравио цркву, сиђе у Антиохију. 23 И пошто је тамо провео неко време, отишао је и прешао редом сву земљу Галатију и Фригију, ојачавајући све ученике. 24 И неки Јеврејин по имену Аполос, рођен у Александрији, човек речит и моћан у Светом писму, дође у Ефес. 25 Овај човек је био поучен на путу Господњем; и ревностан духом, говораше и поучаваше марљиво о Господу, знајући само крштење Јованово. 26 И он поче смело да говори у синагоги: кога Акила и Прискила чуше, одведоше га к себи и савршеније му изложише пут Божији. 27 А када је хтео да пређе у Ахају, браћа су написала, подстичући ученике да га приме, који је, када је дошао, много помогао онима који су веровали благодаћу: 28 Јер је снажно убеђивао Јевреје, и то јавно, показујући светим писмима да је Исус Христос.
ГЛАВА 18 1 После ових ствари Павле је отишао из Атине и дошао у Коринт; 2 И нађе једног Јеврејина по имену Аквила, рођеног у Понту, који је недавно дошао из Италије, са својом женом Прискилом; (јер је Клаудије заповедио свим Јеврејима да оду из Рима:) и дошао к њима. 3 И пошто је био истог заната, он је остао код њих и радио, јер су по свом занимању били шатори. 4 И сваке суботе је расуђивао у синагоги и убеђивао Јевреје и Грке. 5 А када су Сила и Тимотеј дошли из Македоније, Павле је био притиснут духом и сведочио је Јудејима да је Исус Христос. 6 А кад су се они противили и хулили, он је отресао своју одећу и рекао им: крв ваша на вашим главама; Ја сам чист: од сада ћу ићи међу незнабошце.
88
Дела апостолска
ГЛАВА 19
24 Јер неки човек по имену Димитрије, сребрни кујунџија, који је правио сребрне светиње за Дијану, донео је занатлијама не мали добитак; 25 Које је сазвао са радницима сличног занимања и рекао: Господо, ви знате да овим занатом имамо своје богатство. 26 Штавише, видите и чујете, да не само у Ефесу, него скоро по целој Азији, овај Павле убеди и одврати многе људе говорећи да то нису богови који су створени рукама. 27 Тако да не само да је овај наш занат у опасности да буде уништен; али и да треба презрети храм велике богиње Дијане и уништити њену величанственост којој се клања сва Азија и свет. 28 И када су чули ове речи, били су пуни гнева и повикали говорећи: Велика је Дијана Ефеска. 29 И цео град се испуни пометњом, и ухвативши Гаја и Аристарха, Македонце, Павлове сапутнике на путовању, једнодушно појурише у позориште. 30 И када је Павле хтео да уђе у народ, ученици му нису дозволили. 31 И неки од поглавара Азије, који су били његови пријатељи, послали су му, тражећи од њега да се не упушта у позориште. 32 Неки су дакле викали једно, а други друго, јер је скупштина била збуњена; а већи део није знао зашто су се окупили. 33 И извукоше Александра из мноштва, Јевреји га изнесу. И Александар даде знак руком, и хтеде да се брани пред народом. 34 Али када су сазнали да је Јеврејин, сви у један глас око два сата повикаше: Велика је Дијана Ефеска. 35 А када је градски чиновник умирио народ, рекао је: Људи Ефесци, који је то човек који не зна како је град Ефешан обожавалац велике богиње Дијане и лика који је пао са Јупитера ? 36 Дакле, пошто се против тога не може говорити, треба да ћутите и да ништа не чините нагло. 37 Јер сте довели овамо ове људе, који нису ни пљачкаши цркава, нити хули на вашу богињу. 38 Зато, ако Димитрије и занатлије који су с њим имају нешто против неког човека, закон је отворен и има заменика: нека се туче једни против других. 39 Али ако се распитате о било чему у вези са другим стварима, то ће бити одлучено на законитом сабору. 40 Јер у опасности смо да будемо доведени у питање због данашњег метежа, јер нема разлога да дамо извештај о овом скупу. 41 И пошто је то рекао, распустио је скупштину.
1 И догоди се да, док је Аполос био у Коринту, Павле прошавши горње обале дође у Ефес, и нашавши неке ученике, 2 Он им рече: Јесте ли примили Духа Светога откако сте поверовали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да ли има Духа Светога. 3 А он им рече: У шта сте се онда крстили? А они рекоше: На крштење Јованово. 4 Тада рече Павле: Јован је заиста крстио крштењем покајања, говорећи људима да верују у Онога који ће доћи после њега, то јест у Христа Исуса. 5 Кад су то чули, крстили су се у име Господа Исуса. 6 И када је Павле положио руке на њих, Свети Дух сиђе на њих; и говорили су језицима и прорицали. 7 Свих мушкараца било је око дванаест. 8 И уђе у синагогу, и храбро говораше три месеца, расправљајући и убеђујући ствари које се тичу Царства Божијег. 9 Али када су се рониоци отврднули и не повероваше, него су о том путу рђаво говорили пред мноштвом, он одступи од њих и одвоји ученике, свађајући се свакодневно у школи једног Тирана. 10 И то се наставило у периоду од две године; тако да су сви који су живели у Азији чули реч Господа Исуса, и Јевреји и Грци. 11 И Бог је чинио посебна чуда рукама Павловим: 12 Тако да су са његовог тела болесницима доносили марамице или кецеље, и болести су одлазиле од њих, а зли духови су излазили из њих. 13 Тада неки од скитница Јевреја, егзорциста, узеше на њих да надзову оне који су имали зле духове име Господа Исуса, говорећи: Заклињемо вас Исусом кога Павле проповеда. 14 И беше седам синова једног Скеве, Јеврејина, и поглавара свештеника, који то учинише. 15 А зли дух одговори и рече: Исуса знам, а Павла знам; али ко си ти? 16 И човек у коме беше зли дух скочио је на њих, победио их и победио их, тако да су голи и рањени побегли из те куће. 17 И то је било познато свим Јеврејима и Грцима који су такође живели у Ефесу; и све их обузе страх, и велича се име Господа Исуса. 18 И многи који су веровали дођоше и признаше, и показаше своја дела. 19 И многи од њих који су се бавили радозналим умећем сакупили су своје књиге и спалили их пред свим људима; и пребројали су њихову цену, и нашли је педесет хиљада сребрника. 20 Тако је моћно расла Божја реч и победила. 21 Пошто се ово завршило, Павле је у духу, прошавши Македонију и Ахају, намеравао да оде у Јерусалим, говорећи: Пошто сам тамо био, морам да видим и Рим. 22 Тако је послао у Македонију двојицу од оних који су му служили, Тимотеја и Ераста; али је и сам остао у Азији једну сезону. 23 И у исто време није настала мала пометња око тог пута.
ГЛАВА 20 1 И пошто је немир престао, Павле дозва ученике, загрли их и отиде у Македонију. 2 И када је прешао те крајеве и дао им много савета, дошао је у Грчку, 3 И тамо оста три месеца. А када су га Јевреји сачекали, јер је требало да отплови у Сирију, намеравао је да се врати преко Македоније. 4 И тамо га је пратио у Азију Сопатер из Вере; и од Солунаца, Аристарха и Секунда; и Гај из Дербе и Тимотеј; а из Азије Тихик и Трофим.
89
Дела апостолска
5 Ови који су ишли испред нас су се задржали у Троади. 6 И отпловисмо из Филипа после дана бесквасних хлебова, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана; где смо боравили седам дана. 7 А првог дана у недељи, када су се ученици окупили да преломе хлеб, Павле им је проповедао, спреман да сутра крене; и настави говор до поноћи. 8 И било је много светла у горњој одаји, где су били окупљени. 9 И седе на прозору неки младић по имену Евтих, утонуо у дубок сан; и док је Павле дуго проповедао, утонуо је у сан, и пао са трећег тавана, и био подигнут мртав. 10 Павле сиђе, паде на њега и загрливши га рече: Не мучите се; јер је његов живот у њему. 11 Када је дакле поново дошао, и преломио хлеб, и јео, и разговарао дуго, чак до сванућа, па је отишао. 12 И доведоше младића живог и не мало се утешише. 13 А ми смо прешли на лађу и отпловили у Асос, тамо намеравајући да примимо Павла, јер је тако одредио, мислећи да иде пешке. 14 И када се срео с нама у Асосу, примили смо га и дошли у Митилену. 15 Отпловили смо оданде и сутрадан стигли до Хиоса; а сутрадан дођосмо на Самос и остадосмо у Трогилијуму; а сутрадан дођосмо у Милет. 16 Јер Павле је одлучио да плови поред Ефеса, јер није хтео да проведе време у Азији; јер је пожурио, ако му је то било могуће, да буде у Јерусалиму на дан Педесетнице. 17 А из Милета је послао у Ефес и позвао старешине цркве. 18 А кад су дошли к њему, он им рече: „Знате, од првог дана када сам дошао у Азију, како сам био с вама у свако доба, 19 Служећи Господу са свим смирењем, и са многим сузама и искушењима, која су ме задесила јудејским чекањем: 20 И како нисам задржао ништа што би вам било корисно, него сам вам показао, и учио вас јавно, и од куће до куће, 21 Сведочећи и Јеврејима и Грцима, покајање према Богу и веру у Господа нашег Исуса Христа. 22 А сада, гле, идем везан духом у Јерусалим, не знајући шта ће ме тамо задесити. 23 Само да Дух Свети сведочи у сваком граду говорећи да ме опстају окови и невоље. 24 Али ништа од овога ме не покреће, нити сматрам себи драгим животом, да бих завршио свој пут са радошћу и службу коју сам примио од Господа Исуса, да сведочим јеванђеље милости Божје . 25 И сада, гле, знам да сви ви, међу које сам ишао проповедајући Царство Божије, нећете више видети моје лице. 26 Зато вас данас сматрам да сам чист од крви свих људи. 27 Јер нисам избегавао да вам објавим сав Божји савет. 28 Пазите, дакле, на себе и на све стадо, над којим вас је Дух Свети поставио надгледницима, да храните Цркву Божју, коју је стекао својом крвљу. 29 Јер знам ово да ће по мом одласку међу вас ући вуци окрутни, не штедећи стада.
30 И од вас самих устаће људи који ће говорити изопачене ствари да одвуку ученике за собом. 31 Зато бдијте и запамтите да за три године нисам престао да опомињем сваку ноћ и дан са сузама. 32 И сада, браћо, препоручујем вас Богу и речи благодати његове, која може да вас сазида и да вам да наследство међу свима који су посвећени. 33 Нисам пожелео ничије сребро, злато или одећу. 34 Да, и сами знате, да су ове руке служиле мојим потребама и онима који су били са мном. 35 Све сам вам показао, како тако трудећи се треба да подржавате слабе и да се сећате речи Господа Исуса, како је рекао: Блаже је давати него примати. 36 И када је то рекао, клекну и помоли се са свима њима. 37 И сви заплакаше, падоше Павлу на врат и пољубише га, 38 Тугујући највише због речи које је изговорио, да више не виде његово лице. И отпратише га до лађе. ГЛАВА 21 1 И догодило се да смо, пошто смо се извукли од њих, и поринули, дошли правим путем до Цооса, а сутрадан на Родос, а одатле до Патаре: 2 И нашавши лађу која је пловила у Феникију, укрцасмо се и кренусмо. 3 А када смо открили Кипар, оставили смо га с леве стране, отпловили у Сирију и пристали у Тиру, јер је тамо брод требао да растерети свој терет. 4 И нашавши ученике, остасмо тамо седам дана, који рече Павлу кроз Духа да не иде у Јерусалим. 5 И када смо завршили те дане, отишли смо и отишли својим путем; и сви нас доведоше на пут, са женама и децом, док нисмо изашли из града; и клекнусмо на обалу и помолисмо се. 6 И пошто смо се опростили једни од других, узели смо брод; и опет се вратише кући. 7 И када смо завршили свој пут из Тира, дошли смо у Птолемаиду, поздравили браћу и остали код њих једног дана. 8 А сутрадан ми из Павлове дружине пођосмо и дођосмо у Кесарију, и уђосмо у кућу Филипа јеванђелисте, који беше један од седморице; и боравио код њега. 9 И тај исти човек је имао четири кћери, девојке, које су пророковале. 10 И док смо тамо боравили много дана, сиђе из Јудеје неки пророк по имену Агав. 11 И када је дошао к нама, узео је Павлов појас, везао себи руке и ноге и рекао: Овако вели Дух Свети: Тако ће Јевреји у Јерусалиму везати човека који поседује овај појас и предаће га у руке незнабожаца. 12 А кад смо то чули, и ми и они из онога места молили смо га да не иде у Јерусалим. 13 Тада Павле одговори: Шта мислите да плачете и да ми сламате срце? јер сам спреман не само да будем везан, него и да умрем у Јерусалиму за име Господа Исуса. 14 А кад он не хтеде да се убеди, престасмо говорећи: Да буде воља Господња.
90
Дела апостолска
15 И после тих дана узесмо своје кочије и пођосмо у Јерусалим. 16 Пођоше с нама и неки ученици из Цезареје, и доведоше са собом једног Мнасона са Кипра, старог ученика, код кога смо требали да преноћимо. 17 И када смо дошли у Јерусалим, браћа су нас радосно примила. 18 Сутрадан Павле уђе с нама к Јакову; а присутни су били сви старци. 19 И када их је поздравио, посебно је рекао шта је Бог учинио међу незнабошцима својом службом. 20. И чувши то, прославише Господа и рекоше му: Видиш, брате, колико је хиљада Јевреја који верују; и сви ревнују за закон: 21 И они су обавештени о теби да учиш све Јевреје који су међу незнабошцима да напусте Мојсија, говорећи да не треба да обрежу децу своју, нити да иду по обичајима. 22 Шта је, дакле? мноштво треба да се окупи: јер ће чути да си дошао. 23 Учини дакле ово што ти кажемо: Имамо четири човека који имају завет; 24 Они узми, и очисти се са њима, и буди с њима задужен да обријају своје главе; али да и сам ходиш у реду и држиш се закона. 25 Што се тиче незнабожаца који верују, ми смо писали и закључили да они не поштују ништа такво, осим да се чувају од приноса идолима, и од крви, и од дављења, и од блуда. 26 Тада Павле узе људе, и сутрадан очистивши се са њима уђе у храм, да означи завршетак дана очишћења, све док се не принесе принос за сваког од њих. 27 А када се скоро завршило седам дана, Јудеји који су били из Азије, када су га видели у храму, узбуркаше сав народ и метнуше руке на њега, 28 Виче, људи Израиљци, помозите: Ово је човек који учи све људе свуда против народа, закона и овог места; и даље је увео и Грке у храм, и оскврнио ово свето место. 29 (Јер су с њим раније видели у граду Трофима Ефешанина, за кога су мислили да га је Павле увео у храм.) 30 И сав се град потресе, и народ се скупи, и узеше Павла, и извукоше га из храма; и врата се одмах затворише. 31 И док су хтели да га убију, вест је стигла до поглавара чете да је цео Јерусалим био у нереду. 32. Они одмах узеше војнике и центурионе и потрчаше до њих; и кад видеше војсковође и војнике, оставе да бију Павла. 33 Тада је поглавар пришао, узео га и заповедио да га вежу са два ланца; и захтевао ко је он и шта је урадио. 34 И једни су викали једно, други друго, међу мноштвом, и кад није могао да зна за метеж, нареди да га одведу у замак. 35 И када је дошао на степенице, тако је и било, да су га војници изнели због насиља народа. 36 Јер мноштво народа га је пратило, вичући: Одлази с њим! 37 И док је Павла требало да уведу у замак, рекао је поглавару: Могу ли да говорим с тобом? Ко је рекао: "Знаш ли грчки?"
38 Ниси ли ти онај Египћанин, који је пре ових дана направио пометњу и извео у пустињу четири хиљаде људи који су били убице? 39 Али Павле рече: Ја сам човек који сам Јеврејин из Тарса, града у Киликији, грађанин ниског града; и, молим те, дозволи ми да говорим народу. 40 И када му је дао дозволу, Павле је стао на степенице и махнуо руком народу. И кад наста велика тишина, рече им јеврејским језиком говорећи: ГЛАВА 22 1 Људи, браћо и очеви, чујте моју одбрану коју вам сада износим. 2 (А кад су чули да им говори јеврејским језиком, они су још више ћутали, а он рече:) 3 Ја сам заиста човек који сам Јеврејин, рођен у Тарсу, граду у Киликији, али одрастао у овом граду под ногама Гамалијевим, и поучен у складу са савршеним начином закона отаца, и био реван према Боже, као што сте сви данас. 4 И ја сам прогонио овај пут до смрти, везујући и предајући у тамнице и мушкарце и жене. 5 Као што и првосвештеник сведочи за мене и све имање старешина: од којих сам и ја примио писма браћи и отишао у Дамаск, да оне који су тамо били свезане доведем у Јерусалим, да буду кажњени. 6 И догоди се да, док сам кренуо на своје путовање, и када сам се приближио Дамаску око поднева, одједном ме са неба обасја велика светлост. 7 И падох на земљу и чух глас који ми говори: Савле, Савле, зашто ме прогониш? 8 А ја сам одговорио: Ко си ти, Господе? А он ми рече: Ја сам Исус Назарећанин, кога ти прогониш. 9 И они који су били са мном заиста су видели светлост и уплашили се; али не чуше гласа онога који ми говораше. 10 И рекох: Шта да радим, Господе? И рече ми Господ: устани и иди у Дамаск; и тамо ће ти бити речено о свему што ти је одређено да учиниш. 11 И када нисам могао да видим за славу те светлости, вођен руком оних који су били са мном, дошао сам у Дамаск. 12 И један Ананија, побожан човек по закону, који је имао добар извештај о свим Јеврејима који су тамо живели, 13 Пришао ми је, стао и рекао ми: Брате Савле, прогледај. И истог часа кад сам га погледао. 14 А он рече: Бог наших отаца те је изабрао, да знаш његову вољу, и да видиш Праведног, и да чујеш глас уста његових. 15 Јер ћеш бити његов сведок свим људима онога што си видео и чуо. 16 А сада зашто касниш? устани и крсти се и опери грехе своје, призивајући име Господње. 17 И догодило се да, када сам поново дошао у Јерусалим, чак и док сам се молио у храму, био сам у трансу; 18 И виде га како ми говори: Пожури и иди брзо из Јерусалима, јер неће примити твоје сведочанство за мене.
91
Дела апостолска
19 И рекох: Господе, знају да сам затворио и тукао у свакој синагоги оне који су веровали у тебе. 20 И када се пролила крв твога мученика Стефана, и ја сам стајао и пристајао на његову смрт, и чувао сам одећу оних који су га убили. 21 И рече ми: Иди, јер ћу те послати далеко одавде међу незнабошце. 22 И послушали су га за ову реч, а онда подигоше свој глас и рекоше: Макни таквог човека са земље, јер не ваља да живи. 23 И док су викали и скидали своје хаљине и бацали прашину у ваздух, 24 Главни капетан је наредио да га уведу у замак и наредио да га испитају бичевањем; да би знао зашто су тако вапили против њега. 25 И док су га везали тангама, Павле рече стотнику који је стајао поред: Да ли ти је дозвољено да бичујеш човека који је Римљанин, а неосуђен? 26 Кад је то чуо стотник, отишао је и рекао војсковође говорећи: Пази шта радиш, јер је овај човек Римљанин. 27 Тада дође поглавар и рече му: Реци ми, јеси ли ти Римљанин? Рекао је, да. 28 А главни капетан одговори: „С великом сумом стекао сам ову слободу. А Павле рече: Ја сам рођен слободан. 29 Тада су одмах отишли од њега који је требало да га испита; а и поглавар се уплашио, пошто је сазнао да је Римљанин и што га је везао. 30 Сутрадан, пошто је желео да сазна за шта су га Јевреји оптужили, ослободио га је својих окова, и заповедио да се појаве првосвештеници и сав њихов савет, и довео Павла и поставио га пред њих.
11 А следеће ноћи Господ стаде крај њега и рече: Буди храбар, Павле, јер као што си сведочио о мени у Јерусалиму, тако треба да сведочиш и у Риму. 12 А кад је свануо дан, неки од Јевреја су се окупили и везали се под клетвом, говорећи да неће ни јести ни пити док не убију Павла. 13 И било их је више од четрдесет оних који су направили ову заверу. 14 И дођоше првосвештеничким главарима и старешинама и рекоше: Везали смо се великом клетвом да нећемо ништа јести док не убијемо Павла. 15 Сада, дакле, ви заједно са већом показујете поглавару да га сутра доведе к вама, као да желите да се боље распитате о њему; и ми, или кад год се он приближи, спремни смо да га убијемо. 16 А када је син Павлове сестре чуо за њихово заседање, отишао је и ушао у дворац и рекао Павлу. 17 Тада Павле дозва једног од стотника и рече: Доведи овог младића заповеднику, јер он има нешто да му каже. 18 Зато га је узео и довео до поглавара и рекао: „Затвореник Павле ме је позвао к себи и молио ме да ти доведем овог младића, који има нешто да ти каже. 19 Тада га је поглавар узео за руку и отишао с њим насамо, и упитао га: Шта то имаш да ми кажеш? 20 А он рече: Јудејци су се договорили да те желе да сутра доведеш Павла на савет, као да би га боље испитали. 21 Али не попуштај им, јер га чека од њих више од четрдесет људи, који су се заклели да неће ни јести ни пити док га не убију; и сада су спремни, тражећи обећање од тебе. 22 Тада је поглавар пустио младића да оде и заповедио му: „Пази да никоме не кажеш да си ми то рекао. 23 И дозва два центуриона, говорећи: Припреми двеста војника да иду у Цезареју, и седамдесет коњаника и двеста копљаника, у трећи час ноћи; 24 И обезбедите им животиње да поставе Павла и доведу га здравог Феликсу намеснику. 25 И написао је писмо на овај начин: 26 Клаудије Лисије шаље поздрав најизврснијем намеснику Феликсу. 27 Овај човек је узет од Јевреја, и требало је да буде убијен од њих; тада сам дошао са војском, и избавио га, схвативши да је Римљанин. 28 И кад сам сазнао разлог због којег су га оптужили, извео сам га у њихов савет. 29 За кога сам сматрао да је оптужен за питања њиховог закона, али да није оптужен за ништа достојно смрти или окова. 30 А кад ми је речено како су Јевреји чекали тог човека, одмах сам послао к теби и заповедио и његовим тужитељима да кажу пред тобом шта имају против њега. Збогом. 31 Тада војници, како им је заповеђено, узеше Павла и доведоше га ноћу у Антипатрију. 32 Сутрадан су оставили коњанике да иду с њим и вратили се у замак: 33 Који су, када су дошли у Кесарију и предали посланицу намеснику, изнели пред њега и Павла. 34 А када је гувернер прочитао писмо, упитао је из које је покрајине. А кад је схватио да је из Киликије;
ГЛАВА 23 1 А Павле, гледајући усрдно на сабор, рече: Људи и браћо, ја сам живео чисте савести пред Богом до данас. 2 А првосвештеник Ананија заповеди онима који су стајали поред њега да га ударе по устима. 3 Тада му Павле рече: Бог ће те ударити, зиде бели, јер седиш да ми судиш по закону и заповедаш да ме бију противно закону? 4 А они који су стајали рекоше: „Зар ти грдиш Божјег првосвештеника? 5 Тада Павле рече: „Не знам, браћо, да је он био првосвештеник, јер је писано: Не говори рђаво о владару свог народа. 6 Али када је Павле схватио да су један део садукеји, а други фарисеји, повикао је на савету: људи и браћо, ја сам фарисеј, син фарисејев, од наде и васкрсења мртвих зовем се у питању. 7 И кад он то рече, настане раздор између фарисеја и садукеја, и народ се подели. 8 Јер садукеји кажу да нема васкрсења, ни анђела, ни духа, а фарисеји признају и једно и друго. 9 И подиже се велики вапај, и књижевници који беху од фарисејске стране устадоше и препираше се говорећи: Не налазимо зла у овом човеку; Боже. 10 А када је дошло до велике неслоге, поглавар, бојећи се да Павле не буде распарчан, заповеди војницима да сиђу и да га силом узму из своје средине и уведу у замак.
92
Дела апостолска
35 Чућу те, рече он, кад дођу и твоји тужитељи. И заповеди да га држе у Иродовој судници.
24 А после неколико дана, када је Феликс дошао са својом женом Друзилом, која је била Јеврејка, посла по Павла и саслуша га о вери у Христа. 25 И док је размишљао о праведности, уздржаности и суду који ће доћи, Феликс је задрхтао и одговорио: Иди за ово време; кад будем имао згодно годишње доба, позваћу те. 26 Такође се надао да му је Павле дао новац да би га ослободио; зато га је чешће слао по њега и разговарао с њим. 27 Али после две године Порције Фест уђе у Феликсову собу, а Феликс, желећи да покаже Јеврејима задовољство, остави Павла везаног.
ГЛАВА 24 1 А после пет дана сишао је првосвештеник Ананија са старешинама и неким беседником по имену Тертул, који је обавестио намесника против Павла. 2 А када је позван, Тертул поче да га оптужује говорећи: Видећи да тобом уживамо у великој тишини, и да се по промислу твом народу чине веома достојна дела, 3 Ми то прихватамо увек и на сваком месту, најплеменитији Феликсе, са свом захвалношћу. 4 Без обзира на то да ти не будем додатно досадан, молим те да нас чујеш неколико речи о својој милости. 5 Јер смо нашли овог човека заразног човека и покретача побуне међу свим Јеврејима широм света, и коловођу секте Назарећана: 6 Који је такође отишао да оскрнави храм; кога смо узели, и хтели бисмо да судимо по нашем закону. 7 Али војсковођа Лисије дође на нас, и великом силом га узе из наших руку, 8 Заповедајући својим тужитељима да дођу к теби: испитујући од кога ћеш и сам сазнати за све ове ствари, за шта га ми оптужујемо. 9 И Јудејци су пристали, говорећи да је тако. 10 Тада Павле, након што му је намесник дао знак да говори, одговорио је: „Пошто знам да си дуго година био судија овом народу, за себе радије одговарам: 11 Јер да разумеш, да има још само дванаест дана откако сам отишао у Јерусалим да се поклоним. 12 И не нађоше ме ни у храму да се препирам ни са ким, нити дижем народ, ни у синагогама, ни у граду. 13 Нити могу доказати ствари за које ме сада оптужују. 14 Али ово ти признајем, да се, по путу који називају јересју, клањам Богу отаца својих, верујући свему што је написано у закону и пророцима. 15 И имајте наду у Бога, што и они сами допуштају, да ће бити васкрсење мртвих, праведних и неправедних. 16 И у томе се трудим да увек имам савест без увреде према Богу и људима. 17 Сада, после много година, дошао сам да донесем милостињу свом народу и приносе. 18 Тада су ме неки Јевреји из Азије нашли очишћеног у храму, ни у мноштву, ни у метежу. 19 Ко је требало да буде овде пре тебе и да приговори, да је требало против мене. 20 Или нека кажу ови овде, ако су нашли што зло чини у мени док сам стајао пред Већем, 21 Осим за овај један глас, што сам завапио стојећи међу њима, Дотичући васкрсења мртвих мене данас доводите у питање. 22 А када је Феликс чуо ове ствари, имајући савршеније знање о том путу, одложио их је и рекао: Кад сиђе Лисије, војсковођа, сазнаћу све о вашој ствари. 23 И заповеди центуриону да чува Павла и да му пусти слободу, и да никоме од својих познаника не забрањује да служи или долази код њега.
ГЛАВА 25 1 А кад је Фест дошао у покрајину, после три дана узађе из Цезареје у Јерусалим. 2 Тада су га првосвештеник и јудејски поглавари обавестили против Павла и молили га, 3 И пожеле милост против њега, да га пошаље по њега у Јерусалим, чекајући на путу да га убије. 4 Али Фест је одговорио да Павла треба задржати у Цезареји и да ће он сам ускоро отићи тамо. 5 Нека дакле, рече он, који међу вама могу, нека сиђу са мном и оптуже овог човека ако у њему има зла. 6 И пошто је остао међу њима више од десет дана, отишао је у Цезареју; а сутрадан седећи на судници заповеди да доведу Павла. 7 А када је он дошао, Јевреји који су сишли из Јерусалима стајали су унаоколо и подносили многе и тешке жалбе на Павла, које нису могли доказати. 8 Док је он одговарао за себе: Ни против закона Јевреја, ни против храма, ни против Цезара, нисам ништа увредио. 9 Али Фест, који је желео да учини задовољство Јеврејима, одговори Павлу и рече: Хоћеш ли поћи у Јерусалим и тамо ће бити суђено за ово преда мном? 10 Павле је тада рекао: Стојим на ћесарском судишту, где треба да ми се суди: Јеврејима нисам учинио ништа лоше, као што добро знаш. 11 Јер ако сам преступник или сам починио нешто достојно смрти, не одбијам да умрем; али ако не буде ништа од овога за шта ме ови оптужују, нико ме не може предати њима. Апелујем на Цезара. 12 Тада Фест, када се посаветоваше са саветом, одговори: „Јеси ли се обратио Цезару? цезару ћеш ићи. 13 А после неколико дана краљ Агрипа и Берника дођоше у Цезареју да поздраве Феста. 14 И пошто су били тамо много дана, Фест је рекао цару Павлову ствар, говорећи: Феликс је оставио једног човека у оковама. 15 О коме су ме, кад сам био у Јерусалиму, обавестили првосвештеници и старешине јеврејске, желећи да га осуде. 16 Коме сам одговорио: „Није у обичају Римљана да било кога изруче на смрт, пре него што се оптужени суочи са тужиоцима лицем у лице и има дозволу да сам одговара за злочин који му је стављен. 17 Зато, када су дошли овамо, сутрадан без икаквог одлагања седох на судију и заповедих да изведу човека.
93
Дела апостолска
18 Против кога, када су устали тужиоци, нису оптужили ништа за оно што сам претпостављао: 19 Али су против њега имали извесна питања у вези са својим сујеверјем и о једном Исусу, који је био мртав, за кога је Павле тврдио да је жив. 20 И пошто сам сумњао у таква питања, питао сам га да ли би отишао у Јерусалим и тамо му се судило о овим стварима. 21 Али када је Павле затражио да буде задржан за саслушање Августа, заповедио сам да га чувају док га не пошаљем Цезару. 22 Тада Агрипа рече Фесту: „И ја ћу лично чути тог човека. Сутра, рече, чућеш га. 23 А сутрадан, када су Агрипа и Берника дошли са великом помпом и ушли у место саслушања, са поглаварима и главним људима у граду, по Фестовом налогу Павле је доведен. 24 А Фест рече: Царе Агрипа и сви људи који су овде присутни са нама, видите овог човека, за кога се сав Јудејски народ понашао са мном, како у Јерусалиму, тако и овде, вичући да не живети више. 25 Али када сам открио да није починио ништа достојно смрти, и да се он сам позвао код Августа, одлучио сам да га пошаљем. 26 О којима немам шта да напишем свом господару. Зато сам га извео пред тебе, а посебно пред тебе, о краљу Агрипо, да бих, након испитивања, имао нешто да напишем. 27 Јер ми се чини неразумним слати заробљеника, а не означавати злочине који су му изречени.
12 Након тога, када сам ишао у Дамаск с овлашћењем и налогом првосвештеника, 13 У подне, о краљу, видео сам на путу светлост са неба, изнад сјаја сунца, како сија око мене и оних који су путовали са мном. 14 И када смо сви пали на земљу, чуо сам глас како ми говори и говори на јеврејском језику: Савле, Савле, зашто ме прогониш? тешко ти је да удараш ногом о курац. 15 А ја рекох: Ко си ти, Господе? А он рече: Ја сам Исус кога ти прогониш. 16 Али устани и стани на своје ноге, јер сам ти се указао ради тога, да те учиним слугом и сведоком и за ове ствари које си видео, и за оне у којима ћу ти се појавити; 17 Избавивши те од народа и од незнабожаца, којима те сада шаљем, 18 Да им отворим очи, и да их окренем од таме ка светлости, и од власти сатане ка Богу, да добију опроштење грехова и наслеђе међу онима који су посвећени вером која је у мени. 19 Због тога, о краљу Агрипа, нисам био непокоран небеској визији: 20 Али је показао најпре онима из Дамаска и у Јерусалиму, и по свим крајевима Јудеје, а затим и незнабошцима, да се покају и обрате Богу, и да чине дела која су вредна покајања. 21 Због тога су ме Јевреји ухватили у храму и спремали се да ме убију. 22 Задобивши, дакле, помоћ Божију, настављам све до данас, сведочећи и малим и великим, не говорећи ништа друго осим онога за шта су пророци и Мојсије рекли да ће доћи: 23 Да Христос страда, и да он буде први који ће устати из мртвих, и осветлити народ и незнабошце. 24 И док је овако говорио у своје име, Фест рече у сав глас: Павле, ти си изван себе; много учења те излуђује. 25 Али он рече: Нисам луд, преблаги Фесте; него говори речи истине и трезвености. 26 Јер то зна цар, пред којим и ја слободно говорим; јер сам уверен да ништа од тога није скривено од њега; јер ово није учињено у углу. 27 Царе Агрипа, верујеш ли пророцима? Знам да верујеш. 28 Тада Агрипа рече Павлу: Скоро да ме убеђујеш да будем хришћанин. 29 А Павле рече: Ја бих Богу да не само ти, него и сви који ме данас чују, били скоро и сасвим такви као ја, осим ових окова. 30 А кад је то рекао, устадоше краљ, и гувернер, и Берник, и они који су седели с њима. 31 А кад су отишли у страну, разговарали су између себе говорећи: Овај човек не чини ништа достојно смрти или окова. 32 Тада Агрипа рече Фесту: „Овај би човек могао бити пуштен на слободу да се није обратио Цезару.
ГЛАВА 26 1 Тада Агрипа рече Павлу: Дозвољено ти је да говориш у своје име. Тада Павле пружи руку и одговори за себе: 2 Мислим да сам срећан, краљу Агрипа, јер ћу данас пред тобом одговарати за све оно за шта ме Јевреји оптужују: 3 Посебно зато што знам да си вешт у свим обичајима и питањима која су међу Јеврејима; зато те молим да ме стрпљиво саслушаш. 4 Мој начин живота од младости моје, који је био први међу мојим народом у Јерусалиму, познају сви Јевреји; 5 Који су ме знали од почетка, ако би сведочили, да сам после најтеже секте наше религије живео као фарисеј. 6 И сада стојим и суди ми се због наде у обећање које је Бог дао нашим оцима: 7 На које се обећање наших дванаест племена, који тренутно служе Богу дан и ноћ, надају да ће доћи. За име наде, краљу Агрипа, ја сам оптужен од Јевреја. 8 Зашто би се вама сматрало невероватном да Бог васкрсава мртве? 9 Заиста сам у себи мислио да треба да чиним многе ствари супротно имену Исуса из Назарета. 10 Што сам учинио и у Јерусалиму, и многе од светих затворио сам у тамницу, добивши власт од првосвештеничких; и кад су били погубљени, дао сам глас против њих. 11 И кажњавао сам их често у свакој синагоги и приморавао их да хуле; и веома љут на њих, гонио сам их чак и до страних градова.
ГЛАВА 27 1 А када је одлучено да треба да отпловимо у Италију, предадоше Павла и неке друге затворенике једном по имену Јулију, центуриону из Августове дружине.
94
Дела апостолска
2 И ушавши у лађу адрамитску, поринусмо, намеравајући да пловимо поред азијских обала; један Аристарх, Македонац Солунски, који је са нама. 3 И сутрадан смо се дотакли Сидона. И Јулије је љубазно умолио Павла, и дао му слободу да оде код својих пријатеља да се окрепи. 4 И кад смо оданде кренули, отпловили смо под Кипар, јер су ветрови били супротни. 5 И кад смо препловили море Киликије и Памфилије, дођосмо у Миру, град Ликије. 6 И тамо је центурион нашао александријски брод који је пловио у Италију; и ставио нас је тамо. 7 И када смо пловили полако много дана, и једва смо стигли до Книда, јер нас ветар није дао, пловили смо испод Крита, преко Салмоне; 8 И, једва га прошавши, дођоше до места које се зове Прелепа уточишта; близу кога је био град Ласеа. 9 А кад је прошло много времена и када је пловидба била опасна, јер је пост већ прошао, Павле их је опомињао: 10 И рече им: Господо, видим да ће ово путовање бити повређено и много штете, не само за терет и брод, већ и за наше животе. 11 Ипак, стотник је веровао господару и власнику лађе више од онога што је Павле рекао. 12 А пошто уточиште није било погодно за зимовање, већи део је саветовао да оду и одатле, ако би на било који начин могли да стигну до Фенике, и тамо да презиме; који је уточиште Крита, и лежи према југозападу и северозападу. 13 А када је тихо дувао јужни ветар, претпостављајући да су постигли своју сврху, губећи се оданде, допловили су близу Крита. 14 Али недуго након што се против њега подигао буран ветар, звани Евроклидон. 15 А када је брод био ухваћен и није могао да издржи ветар, пустили смо је да вози. 16 И трчећи испод једног острва које се зове Клауда, имали смо много посла да стигнемо чамцем: 17 Које су, када су се подигли, користили помоћним средствима, подвозећи брод; и, плашећи се да не падну у живи песак, закрцали су једра и тако били отерани. 18 И пошто нас је силно захватила олуја, сутрадан су олакшали лађу; 19 И трећег дана избацисмо сопственим рукама хватање лађе. 20 А када се много дана није појавило ни сунце ни звезде, и није нас обузела мала олуја, тада је одузета свака нада да ћемо се спасти. 21 Али после дугог уздржавања Павле је стао усред њих и рекао: Господо, требало је да ме послушате, а не да одете са Крита и да стекнете ову штету и губитак. 22 А сада вас позивам да будете храбри: јер међу вама неће бити изгубљеног живота, осим брода. 23 Јер је ове ноћи стајао поред мене анђео Божији, чији сам ја и коме служим, 24 Говорећи: Не бој се, Павле; мораш бити изведен пред цезара; и гле, Бог ти је дао све оне који плове с тобом. 25 Зато, господо, будите храбри, јер верујем Богу да ће бити како ми је речено. 26 Али морамо бити бачени на одређено острво.
27 Али када је дошла четрнаеста ноћ, док смо се возили горе-доле по Адрији, око поноћи лађари су помислили да су се приближили некој земљи; 28 И затруби, и нађоше двадесет хвати; и кад одоше мало даље, опет затрубише, и нађоше петнаест хвати. 29 Тада су у страху да не паднемо на стене бацили четири сидра са крме и пожелели дан. 30 И док су бродари хтели да побегну из лађе, када су спустили чамац у море, под бојама као да су бацили сидра из предлађа, 31 Павле рече стотнику и војницима: Ако ови не остану у лађи, не можете се спасти. 32 Тада су војници пресекли ужад чамца и пустили је да падне. 33 И док је надолазио дан, Павле их је све молио да једу, говорећи: Данас је четрнаести дан када сте се задржали и постили не узимајући ништа. 34 Зато вас молим да узмете мало меса, јер ово је за ваше здравље; јер никоме од вас неће пасти ни длака с главе. 35 И кад то рече, узе хлеб и захвали Богу пред свима; и преломивши, поче да једе. 36 Тада су сви били расположени и узели су и нешто меса. 37 А било нас је укупно у лађи двеста шездесет и шеснаест душа. 38 И кад се доста најели, олакшаше лађу и бацише пшеницу у море. 39 А кад је био дан, они нису познавали земљу, али су открили један поток са обалом, у који су намеравали, ако је било могуће, да убаце лађу. 40 И када су узели сидра, предали су се мору, и отпустили кормила, и подигли главно једро на ветар, и кренули према обали. 41 И павши на место где су се срела два мора, насукоше лађу; а предњи део се чврсто заглавио и остао непомичан, али је задњи део био сломљен од силовитости таласа. 42 А војници су саветовали да убију заробљенике, да неко од њих не би испливао и побегао. 43 Али стотник, желећи да спасе Павла, одвратио их је од њихове намере; и заповеди да се они који умеју да пливају најпре баце у море и дођу на копно: 44 А остали, неки на даскама, а неки на разбијеним деловима брода. И тако се догодило да су побегли безбедно на земљу. ГЛАВА 28 1 А кад су побегли, тада су знали да се острво зове Мелита. 2 И варварски народ нам је показао не мало милости, јер су запалили ватру и примили нас свакога, због садашње кише и због хладноће. 3 И када Павле скупи свежањ штапова и стави их на ватру, изиђе змија из врућине и причврсти му се за руку. 4 А када су варвари видели да му отровница виси о руци, рекли су међу собом: Нема сумње да је овај човек убица, коме, иако је побегао из мора, освета не дозвољава да живи. 5 И отресао је звер у ватру и није осетио никакву штету.
95
Дела апостолска
6 Међутим, они су гледали када је требало да натече или изненада падне мртав; али пошто су дуго гледали и видели да му ништа није нажао, променили су мишљење и рекли да је он бог. 7 У истим одајама налазио се посед поглавара острва, који се звао Публије; који нас је примио и уљудно сместио три дана. 8 И догоди се, да је Публијев отац лежао болестан од грознице и крварења; коме је Павле ушао и помолио се, и метнуо руке на њега, и исцелио га. 9 Кад се то учини, дођоше и други који су имали болести на острву и оздравише. 10 Који и нас удостоји многих почасти; а када смо отишли, натоварили су нам оно што је било потребно. 11 И после три месеца отпутовасмо на александријском броду, који је презимио на острву, чији су знак били Кастор и Полукс. 12 И слетевши у Сиракузу, остали смо тамо три дана. 13 И одатле смо узели компас и дошли у Регијум; и после једног дана дува јужни ветар, и сутрадан смо дошли у Путеоли. 14 Где смо нашли браћу, и били смо позвани да останемо код њих седам дана, и тако смо отишли према Риму. 15 А одатле, кад су браћа чула за нас, дођоше нам у сусрет све до Апија форума и три крчме; Павле кад их угледа, захвали Богу и охрабри се. 16 И када смо дошли у Рим, стотник је предао заробљенике капетану страже, али је Павлу било допуштено да живи сам са војником који га је чувао. 17 И догоди се да после три дана Павле сазва поглаваре Јудејских, и кад се сабраше рече им: Људи и браћо, иако нисам учинио ништа против народа или обичаја наших отаца. , ипак сам био избачен из Јерусалима у руке Римљана. 18 Ко би ме, кад су ме прегледали, пустио, јер у мени није било узрока смрти. 19 Али када су Јевреји говорили против тога, био сам приморан да се позовем на Цезара; није за шта сам требао да оптужујем своју нацију. 20 Због тога сам те позвао да те видим и да разговарам с тобом, јер сам због наде Израелове везан овим ланцем. 21 А они му рекоше: Нити смо примили писма из Јудеје о теби, нити је било ко од браће која су дошла, рекао или рекао било шта зло о теби. 22 Али желимо да чујемо о теби шта мислиш, јер што се тиче ове секте, знамо да се свуда где се против ње говори. 23 И када су му одредили дан, многи су дошли к њему у његов конак; којима је излагао и посведочио Царство Божије, убеђујући их о Исусу, како из закона Мојсијева, тако и из пророка, од јутра до вечери. 24 И неки вероваше у оно што је речено, а неки не вероваше. 25 И пошто се не споразумеше међу собом, отидоше, пошто Павле рече једну реч: „Добро рече Дух Свети преко пророка Исаије оцима нашим, 26 Говорећи: Идите овом народу и реците: Слушањем ћете чути, а нећете разумети; и гледајући видећете, а нећете приметити:
27 Јер је срце овог народа ојађено, и уши су му тупе за слух, и очи су им затворене; да не виде очима и чују својим ушима, и разумију срцем својим, и да се обрате, и да их исцелим. 28 Нека вам, дакле, буде познато, да је спасење Божије послано незнабошцима, и да ће они то чути. 29 И када је рекао ове речи, Јудејци су отишли и имали су велико расуђивање међу собом. 30 А Павле је живео целе две године у својој најамној кући, и примао све што му је долазило, 31 Проповедајући Царство Божије и поучавајући оно што се тиче Господа Исуса Христа, са свим поуздањем, нико му не брани.
96
Римљанима
25 Који је променио истину Божију у лаж, и клањао се и служио створењу више него Створитељу, који је благословен у векове. Амин. 26 Због тога их је Бог предао подлим наклоностима, јер су чак и њихове жене промениле природну употребу у оно што је против природе. 27 И исто тако и мушкарци, остављајући природну употребу жене, горели су у својој пожуди једни према другима; људи са људима који раде оно што је непристојно, и примају у себи ону накнаду за своју грешку која је била испуњена. 28 И пошто они нису хтели да задрже Бога у свом знању, Бог их је предао неоправданом уму да чине оно што није згодно; 29 Препун сваке неправде, блуда, зла, похлепе, злобе; пун зависти, убиства, расправе, преваре, злонамерности; шаптачи, 30 Зликовци, богомрзитељи, пркосни, горди, хвалисавци, изумитељи зла, непослушни родитељима, 31 Без разумевања, прекршиоци савеза, без природне наклоности, неумољиви, немилосрдни: 32 Који знајући за суд Божији да су они који тако чине достојни смрти, не само да чине исто, него и уживају у онима који то чине.
ГЛАВА 1 1 Павле, слуга Исуса Христа, позван да буде апостол, одвојен за јеванђеље Божије, 2 (које је он раније обећао преко својих пророка у светим писмима,) 3 О његовом Сину Исусу Христу Господу нашем, који је по телу створен од семена Давидовог; 4 И проглашен за Сина Божијег са силом, по духу светости, васкрсењем из мртвих: 5 Од кога смо примили благодат и апостолство, на послушност вери међу свим народима, за име његово: 6 Међу којима сте и ви позвани Исуса Христа: 7 Свима који су у Риму, љубљени од Бога, позвани да буду свети: Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа. 8 Прво, захваљујем свом Богу кроз Исуса Христа за све вас, што се о вашој вери говори по целом свету. 9 Јер Бог ми је сведок, коме служим духом својим у јеванђељу његовог Сина, да вас непрестано спомињем у својим молитвама; 10 Захтевам, ако бих на било који начин сада коначно могао имати успешан пут по Божјој вољи да дођем к вама. 11 Јер жудим да вас видим, да вам пренесем неки духовни дар, да бисте се коначно утврдили; 12 То јест, да се заједно с вама утешим узајамном вером и вас и мене. 13 Не бих желео да будете у незнању, браћо, да сам често намеравао да дођем к вама, (али ми је до сада било дозвољено), да бих имао плода и међу вама, као и међу другим незнабошцима. 14 Дужник сам и Грцима и Варварима; и мудрима и немудрима. 15 Дакле, колико је у мени, спреман сам да проповедам јеванђеље и вама који сте у Риму. 16 Јер се не стидим јеванђеља Христовог, јер је то сила Божја на спасење свакоме који верује; прво Јеврејину, а такође и Грку. 17 Јер се у томе открива правда Божја од вере до вере: као што је написано: Праведник ће живети од вере. 18 Јер се с неба открива гнев Божји на сваку безбожност и неправду људи, који истину држе у неправди; 19 Јер оно што се може знати о Богу очитује се у њима; јер им је Бог то показао. 20 Јер невидљиве ствари његове од стварања света јасно се виде, разуме се по стварима које су створене, чак и његова вечна сила и Божанство; тако да су без изговора: 21 Јер, када су познали Бога, нису га славили као Бога, нити су били захвални; али постаде ташти у машти њиховим, и њихово лудо срце помрачи. 22 Издајући се мудрима, постали су будале, 23 И променио је славу нетрулежног Бога у лик налик распадљивом човеку, и птицама, и четвороножним зверима и гмизавцима. 24 Зато их и Бог предаде нечистоти по пожудама срца њихових, да обешчасте своја тела међу собом;
ГЛАВА 2 1 Зато си неопростив, човече, ко год да си тај који суди: јер у чему судиш другоме, осуђујеш себе; јер ти који судиш исто чиниш. 2 Али ми смо сигурни да је Божји суд по истини против оних који чине такве ствари. 3 И мислиш ли ово, човече, да судиш онима који чине такве ствари, а чине исто, да ћеш избећи суд Божији? 4 Или презиреш богатство његове доброте и стрпљивости и дуготрпљивости; не знајући да те доброта Божија води ка покајању? 5 Али после своје тврдоће и непокајаног срца сакупите себи гнев против дана гнева и откривења праведног суда Божијег; 6 Који ће дати свакоме по делима његовим: 7 Онима који стрпљивим упорношћу у добром чињењу траже славу и част и бесмртност, живот вечни: 8 А онима који се свађају и не покоравају се истини, него се покоравају неправди, гневу и гневу, 9 Невоља и мука на сваку душу човека који чини зло, прво Јевреја, а такође и незнабошца; 10 Али слава, част и мир сваком човеку који чини добро, прво Јеврејину, а такође и незнабошцу. 11 Јер код Бога нема поштовања личности. 12 Јер који су сагрешили без закона, без закона ће и погинути; 13 (Јер нису праведни пред Богом слушаоци закона, него ће они који врше закон бити оправдани. 14 Јер кад незнабошци, који немају закона, по природи чине оно што је у закону, ови, немајући закона, сами су себи закон; 15 Које показују да је дело закона записано у њиховим срцима, о чему сведочи и њихова савест, а мисли њихове зла док оптужују или оправдавају једни друге;) 16 У дан када ће Бог судити људским тајнама по Исусу Христу према мом јеванђељу.
97
Римљанима
17 Гле, ти си назван Јеврејин и почиваш у закону, и хвалиш се Богом, 18 И познаје његову вољу, и одобрава оно што је боље, поучен из закона; 19 И буди сигуран да си ти вођа слепих, светлост оних који су у тами, 20 Поучитељ безумних, учитељ малена, који има облик знања и истине у закону. 21 Ти, дакле, који учиш другога, не учиш ли себе? ти који проповедаш да човек не треба да краде, зар ти крадеш? 22 Ти који кажеш да човек не треба да чини прељубу, чиниш ли прељубу? ти који се гнушаш идола, чиниш ли светогрђе? 23 Ти који се хвалиш законом, кршењем закона срамотиш Бога? 24 Јер се име Божје преко вас хули међу незнабошцима, као што је написано. 25 Јер обрезање заиста користи ако се држиш закона; 26 Дакле, ако необрезан држи праведност закона, неће ли се његово необрезано урачунати у обрезање? 27 И неће ли необрезање које је по природи, ако испуњава закон, судити теби, који словом и обрезањем преступаш закон? 28 Јер он није Јеврејин, који је споља; није ни оно обрезање које је споља у телу; 29 Али он је Јеврејин, који је изнутра; а обрезање је срце, у духу, а не по слову; чија похвала није од људи, него од Бога.
15 Њихове ноге су брзе да пролију крв: 16 Разарања и беда су на њиховим путевима: 17 И пут мира нису познавали: 18 Нема страха од Бога пред њиховим очима. 19 Сада знамо да све што закон каже, говори онима који су под законом: да се зачепе свака уста и да цео свет постане крив пред Богом. 20 Зато се делима закона нико неће оправдати пред њим, јер је по закону спознање греха. 21 Али сада се очитује праведност Божја без закона, о којој сведоче закон и пророци; 22 Чак и праведност Божија која је вером у Исуса Христа за све и за све оне који верују, јер нема разлике; 23 Јер су сви сагрешили и лишени славе Божје; 24 Оправдајући се бесплатно његовом благодаћу кроз откупљење које је у Христу Исусу: 25 Кога је Бог поставио да буде умирење кроз веру у његовој крви, да објави своју праведност за опроштење прошлих грехова, кроз трпељивост Божију; 26 Да објави, кажем, у ово време његову праведност, да буде праведан и да оправда онога који верује у Исуса. 27 Где је онда хвалисање? Искључено је. По ком закону? радова? Не: него по закону вере. 28 Стога закључујемо да се човек оправдава вером без дела закона. 29 Да ли је он само Бог Јевреја? није ли и он од незнабожаца? Да, и од незнабожаца: 30 Видећи то је један Бог, који ће оправдати обрезање вером, а необрезање вером. 31 Да ли онда поништавамо закон вером? Не дај Боже: да, ми успостављамо закон.
ГЛАВА 3
ГЛАВА 4
1 Какву предност онда има Јеврејин? или каква је корист од обрезивања? 2 Много на све начине: углавном зато што су им предана пророчанства Божија. 3 Јер шта ако неки не верују? да ли ће њихово неверовање учинити веру Божију без ефекта? 4 Не дај Боже: да, нека је Бог истинит, али је сваки човек лажов; као што је написано: да се оправдаш у речима својим и да победиш кад ти се суди. 5 Али ако наша неправда хвали праведност Божју, шта ћемо рећи? Да ли је неправедан Бог који се свети? (говорим као човек) 6 Не дај Боже: како ће онда Бог судити свету? 7 Јер ако се истина Божија више умножила кроз моју лаж на његову славу; зашто сам и ја осуђен као грешник? 8 А не радије, (као што нас клеветају, и како неки тврде да ми кажемо) да чинимо зло, да дође добро? чије је проклетство праведно. 9 Шта онда? да ли смо ми бољи од њих? Не, ни у ком случају: јер смо раније доказали и Јевреје и незнабошце, да су сви под грехом; 10 Као што је писано: Нема праведног, не, ни једног. 11 Нема ко разуме, нема ко тражи Бога. 12 Сви су отишли с пута, постали су неисплативи; нема никога ко чини добро, не, ни једног. 13 Њихово грло је отворена гробница; својим језицима користили су превару; отров аспида је под њиховим уснама: 14 чија су уста пуна клетве и горчине:
1 Шта да кажемо што је Аврахам, наш отац, нашао у погледу тела? 2 Јер ако је Аврахам био оправдан делима, има чиме да се слави; али не пред Богом. 3 Јер шта каже Свето писмо? Аврам је веровао Богу, и то му се урачунало у праведност. 4 А ономе који ради плаћа се не рачуна по милости, него по дугу. 5 Али ономе ко не ради, а верује у онога који оправдава безбожника, његова вера се урачунава у праведност. 6 Као што и Давид описује блаженство човека коме Бог урачунава праведност без дела, 7 Говорећи: Благо онима којима су безакоња опроштена и чији су греси покривени. 8 Благо човеку коме Господ неће уписати грех. 9 Долази ли то блаженство само на обрезање или и на необрезане? јер кажемо да се Авраму вера урачунала у праведност. 10 Како се онда рачунало? када је био у обрезању или у необрезању? Не у обрезивању, него у необрезању. 11 И примио је знак обрезања, печат праведности вере коју је још био необрезан, да би могао бити отац свих оних који верују, иако се не обрежу; да би се и њима урачунала праведност: 12 И отац обрезања онима који нису само од обрезања, него и који ходе стопама оне вере нашег оца Авраама, коју је он још био необрезан.
98
Римљанима
13 Јер обећање да ће бити наследник света није било Авраму, или његовом потомству, кроз закон, него кроз праведност вере. 14 Јер ако су наследници они који су по закону, вера је поништена, а обећање неуспешно. 15 Јер закон производи гнев, јер где нема закона, нема ни преступа. 16 Зато је од вере, да би било по благодати; до краја обећање би могло бити сигурно за све семе; не само на оно што је од закона, него и на оно што је од вере Аврамове; који је отац свима нама, 17 (Као што је написано, учинио сам те оцем многих народа) пред Оним коме је веровао, Богом, који оживљава мртве, а оно што није, назива као да јесте. 18 Који је против наде веровао у наду, да би могао постати отац многих народа, према ономе што је речено: Тако ће бити твоје потомство. 19 И пошто није био слаб у вери, није сматрао своје тело сада мртвим, када му је било око сто година, ни мртвило Сарине утробе. 20 Није затетурао у обећању Божјем због невере; али беше јак вером, дајући славу Богу; 21 И пошто је био потпуно уверен да је оно што је обећао могао и да изврши. 22 И зато му је то приписано за праведност. 23 Није написано само ради њега, да му је то приписано; 24 Али и за нас, којима ће се приписати, ако верујемо у Онога који је васкрсао Исуса Господа нашег из мртвих; 25 Који је био избачен за наше преступе, и поново је подигнут ради нашег оправдања.
14 Ипак, смрт је завладала од Адама до Мојсија, чак и над онима који нису згрешили после сличности са Адамовим преступом, који је лик онога који је требало да дође. 15 Али не као увреда, тако је и бесплатни дар. Јер ако су преступом једнога многи умрли, утолико више се умножила благодат Божија и дар по благодати, који је од једног човека, Исуса Христа. 16 И не као што је био онај који је згрешио, такав је и дар: јер је суд био по једном на осуду, а бесплатни дар је многих преступа на оправдање. 17 Јер ако би једним преступом једног човека завладала смрт; много више они који примају обиље благодати и дара праведности ће владати у животу по једном, Исусу Христу.) 18 Дакле, као што је због преступа једна пресуда дошла на све људе на осуду; па тако је праведношћу једнога бесплатни дар дошао на све људе за оправдање живота. 19 Јер као што су непослушношћу једног човека многи постали грешници, тако ће послушношћу једнога многи постати праведни. 20 Штавише, закон је ушао да се преступ умножи. Али тамо где се умножио грех, благодат је била много више: 21 Да као што грех зацари до смрти, тако и милост завлада праведношћу за вечни живот у Исусу Христу Господу нашем. ГЛАВА 6 1 Шта ћемо онда рећи? Хоћемо ли остати у греху, да се благодат умножи? 2 Не дај Боже. Како ћемо ми, мртви греху, више живети у њему? 3 Зар не знате да смо многи од нас који смо крштени у Исуса Христа били крштени у његову смрт? 4 Зато смо са њим сахрањени крштењем у смрт: да као што је Христос васкрсао из мртвих славом Очевом, тако и ми ходимо у новом животу. 5 Јер ако смо били посађени заједно на слику његове смрти, бићемо и на слику васкрсења његовог: 6 Знајући ово, да је наш старац са њим разапет, да се тело греховно уништи, да од сада не служимо греху. 7 Јер онај који је мртав ослобођен је греха. 8 А ако смо мртви са Христом, верујемо да ћемо и живети с њим: 9 Знајући да Христос васкрснут из мртвих више не умире; смрт више нема власт над њим. 10 Јер тиме што је умро, једном је умро греху, а тиме што је живио, живи Богу. 11 Исто тако и ви сматрајте да сте мртви греху, али живи Богу кроз Исуса Христа, Господа нашег. 12 Нека, дакле, грех не влада у вашем смртном телу, да бисте му се покоравали у његовим пожудама. 13 Нити удове своје не предајте греху као оруђе неправде, него препустите себе Богу, као оне који оживе од мртвих, и своје удове као оруђе праведности Богу. 14 Јер грех неће имати власт над вама, јер нисте под законом, него под милошћу. 15 Шта онда? хоћемо ли сагрешити, јер нисмо под законом, него под благодаћу? не дај боже.
ГЛАВА 5 1 Зато, оправдани вером, имамо мир са Богом кроз Господа нашег Исуса Христа: 2 По коме и ми имамо приступ вером у ову милост у којој стојимо и радујемо се у нади у славу Божију. 3 И не само тако, него се и у невољама хвалимо: знајући да невоља производи стрпљење; 4 И стрпљење, искуство; и искуство, надам се: 5 А нада се не стиди; јер се љубав Божија излива у нашим срцима Духом Светим који нам је дан. 6 Јер када смо још били без снаге, у своје време Христос је умро за безбожнике. 7 Јер тешко да ће неко умрети за праведног, а можда би се за доброг човека неки усудили и да умру. 8 Али Бог своју љубав према нама потврђује тиме што је Христос умро за нас, док смо још били грешници. 9 Много више, дакле, сада оправдани његовом крвљу, ми ћемо се кроз њега спасти од гнева. 10 Јер ако смо се, када смо били непријатељи, помирили са Богом смрћу његовог Сина, много више, помирујући се, бићемо спасени његовим животом. 11 И не само то, него се и радујемо у Богу кроз Господа нашег Исуса Христа, којим смо сада примили помирење. 12 Дакле, као што је преко једног човека грех ушао у свет, и смрт грехом; и тако је смрт прешла на све људе, јер су сви згрешили: 13 (Јер до закона је грех био у свету; али грех се не приписује када закона нема.
99
Римљанима
16 Не знате да коме се дајете у слуге да га послушате, ви сте његове слуге коме се покоравате; да ли од греха до смрти, или од послушности до правде? 17 Али Богу хвала што сте били слуге греха, али сте се из срца покорили оном облику учења који вам је избачен. 18 Пошто сте тада ослобођени греха, постали сте слуге праведности. 19 Говорим као људи због слабости вашег тела, јер као што сте дали удове своје у слуге нечистоти и безакоњу у безакоње; тако и сада предај удове своје у слуге праведности до светости. 20 Јер када сте били слуге греха, били сте слободни од праведности. 21 Какав сте плод тада имали у ономе чега се сада стидите? јер је крај тих ствари смрт. 22 Али сада ослобођени од греха и постали слуге Божје, имате свој плод на светост и крај вечни живот. 23 Јер је плата за грех смрт; али је дар Божији живот вечни кроз Исуса Христа Господа нашег. ГЛАВА 7 1 Зар не знате, браћо, (јер говорим онима који познају закон) како закон има власт над човеком док је он жив? 2 Јер жена која има мужа је законом везана за свог мужа докле год је он жив; али ако је муж мртав, она је ослобођена закона свога мужа. 3 Дакле, ако је, док је њен муж жив, удата за другог човека, назваће се прељубницом; али ако јој је муж мртав, она је слободна од тог закона; тако да није прељубница, иако је удата за другог човека. 4 Дакле, браћо моја, и ви сте мртви за закон телом Христовим; да се удате за другога, за оног који је васкрсао из мртвих, да доносимо плод Богу. 5 Јер када смо били у телу, грехови који су били по закону, радили су у нашим удовима да донесу плод смрти. 6 Али сада смо избављени од закона, мртви у коме смо држани; да треба да служимо у новости духа, а не у старости слова. 7 Шта ћемо онда рећи? Да ли је закон грех? не дај боже. Не, грех нисам познавао, него по закону, јер не познах пожуду, осим што је закон рекао: не пожели. 8 Али грех, узимајући повод за заповест, изазва у мени сваку пожуду. Јер без закона грех је био мртав. 9 Јер једном сам био жив без закона, али када је дошла заповест, грех је оживео, и ја сам умро. 10 А заповест, која је била одређена за живот, нашао сам да је до смрти. 11 Јер грех ме је, узевши повод заповести, преварио и њиме ме убио. 12 Зато је закон свет, а заповест света, праведна и добра. 13 Да ли ми је, дакле, оно што је добро постало смрт? не дај боже. Али грех, да би се показао као грех, чинећи смрт у мени добрим; да би грех по заповести постао веома грешан. 14 Јер знамо да је закон духован, а ја сам телесни, продан греху. 15 Јер оно што чиним не дозвољавам: јер шта бих хтео, то не чиним; али оно што мрзим, то и ја.
100
16 Ако дакле чиним оно што не бих, пристајем на закон да је добар. 17 Сада то више не чиним ја, него грех који пребива у мени. 18 Јер знам да у мени (тј. у телу моме) не обитава добра ствар, јер је воља присутна код мене; али како извршити оно што је добро не налазим. 19 Јер добро које хоћу не чиним, него зло које не желим чиним. 20 Сада ако чиним оно што не бих, то више не чиним ја, него грех који пребива у мени. 21 Налазим, дакле, закон, да кад бих чинио добро, зло бива са мном. 22 Јер ја уживам у закону Божијем по унутрашњем човеку: 23 Али ја видим други закон у својим удовима, који се бори против закона мога ума и доводи ме у ропство закона греха који је у мојим удовима. 24 О јадан човек какав сам! ко ће ме избавити од тела ове смрти? 25 Захваљујем Богу кроз Исуса Христа Господа нашег. Тако онда и сам умом служим закону Божијем; али са телом закон греха. ГЛАВА 8 1 Дакле, сада нема осуде онима који су у Христу Исусу, који не ходе по телу, него по Духу. 2 Јер ме је закон Духа живота у Христу Исусу ослободио закона греха и смрти. 3 Јер оно што закон није могао учинити, јер је био слаб на тело, Бог је послао Сина свога у обличју тела грешног, и за грех је осудио грех у телу: 4 Да се праведност закона испуни у нама, који не ходимо по телу, него по Духу. 5 Јер они који су по телу пазе на оно што је телесно; а они који су по Духу оно што је од Духа. 6 Јер бити тјелесни је смрт; али бити духовно настројен је живот и мир. 7 Јер је телесни ум непријатељство против Бога, јер се не потчињава закону Божијем, нити може. 8 Дакле, они који су у телу не могу угодити Богу. 9 Али ви нисте у телу, него у Духу, ако је тако да Дух Божији пребива у вама. А ако неко нема Духа Христовог, није његов. 10 А ако је Христос у вама, тело је мртво због греха; а Дух је живот због праведности. 11 Али ако Дух онога који је васкрсао Исуса из мртвих пребива у вама, онај који је васкрсао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна тела својим Духом који пребива у вама. 12 Дакле, браћо, ми смо дужници не телу да бисмо живели по телу. 13 Јер ако живите по телу, умрећете; али ако Духом умртвљујете дела тела, оживећете. 14 Јер који су вођени Духом Божјим, они су синови Божији. 15 Јер нисте поново примили дух ропства на страх; а ви сте примили Духа усиновљења, којим кличемо: Авва, Оче. 16 Сам Дух сведочи са нашим духом, да смо деца Божја.
Римљанима
17 А ако деца, онда наследници; наследници Божији и сунаследници Христови; ако је тако да са њим страдамо, да се и заједно прославимо. 18 Јер сматрам да садашња страдања нису достојна да се упореде са славом која ће се открити у нама. 19 Јер искрено очекивање створења чека појављивање синова Божијих. 20 Јер створење је потчињено сујети, не својевољно, него због онога који га је покорио у нади, 21 Јер ће и само створење бити избављено из ропства покварености у славну слободу деце Божије. 22 Јер знамо да цела творевина уздише и мучи се заједно све до сада. 23 И не само они, него и ми сами, који имамо првине Духа, и ми сами уздишемо у себи, чекајући усиновљење, односно откупљење нашег тела. 24 Јер ми се спасавамо надом, али нада која се види није нада; јер шта човек види, чему се још нада? 25 Али ако се надамо да не видимо, онда са стрпљењем чекамо на то. 26 Исто тако и Дух помаже у нашим немоћима, јер не знамо за шта да се молимо како треба; али сам Дух се за нас заузима уздисањем које се не може изговорити. 27 А ко истражује срца, зна шта је наум Духа, јер се за свете заузима по вољи Божијој. 28 И знамо да све ради на добро онима који љубе Бога, онима који су позвани по његовој намери. 29 Јер које је унапред знао, он је и предодредио да буду саобразни лику његовог Сина, да буде прворођенац међу много браће. 30 А које је предодредио, оне је и позвао; и које је позвао, оне је и оправдао; и које је оправдао, оне је и прославио. 31 Шта ћемо онда рећи на ове ствари? Ако је Бог за нас, ко може бити против нас? 32 Онај који није поштедео свог сопственог Сина, него га је предао за све нас, како неће са њим да нам и све дарује? 33 Ко ће шта оптужити Божјим изабранима? Бог је тај који оправдава. 34 Ко је тај који осуђује? То је Христос који је умро, дапаче, који је васкрсао, који је чак с десне стране Богу, који се такође залаже за нас. 35 Ко ће нас раставити од љубави Христове? да ли ће невоља, или невоља, или прогон, или глад, или голотиња, или опасност, или мач? 36 Као што је написано: Тебе нас убијају по цео дан; рачунамо се као овце за клање. 37 Не, у свему овоме ми смо више него победници преко онога који нас је волео. 38 Јер сам уверен да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће, 39 Ни висина, ни дубина, ни било које друго створење, неће нас моћи раставити од љубави Божије која је у Христу Исусу, Господу нашем. ГЛАВА 9 1 Истину говорим у Христу, не лажем, и моја савест ми сведочи у Духу Светом, 2 Да имам велику тежину и сталну тугу у свом срцу.
101
3 Јер могао бих да пожелим да сам проклет од Христа за своју браћу, сроднике по телу: 4 Ко су Израелци; коме припада и усиновљење, и слава, и завети, и давање закона, и служба Божија, и обећања; 5 Чији су оци и од којих је по телу дошао Христос, који је над свима, благословен Бог у векове. Амин. 6 Не као да Божја реч није имала ефекта. Јер нису сви Израиљ, који су од Израиља: 7 Нити су, пошто су Авраамово потомство, сви деца, него: У Исаку ће се звати семе твоје. 8 То јест, они који су деца тела, то нису деца Божја, него се деца обећања убрајају у семе. 9 Јер ово је реч обећања: У ово време ћу доћи, и Сара ће имати сина. 10 И не само ово; али када је и Ревека затрудњела од једног, чак од оца нашег Исака; 11 (Јер деца још нису рођена, нити су учинила добро или зло, да би намера Божија по избору опстајала, не од дела, него од онога који зове;) 12 Речено јој је: Старији ће служити млађем. 13 Као што је написано: Јакова сам волео, а Исава омрзнуо. 14 Шта ћемо онда рећи? Има ли неправде код Бога? не дај боже. 15 Јер каже Мојсију: смиловаћу се коме ћу се смиловати, и смиловаћу се коме ћу се смиловати. 16 Дакле, није од онога који хоће, нити од онога који трчи, него од Бога који показује милост. 17 Јер Писмо каже фараону: „У ту исту сврху подигао сам те, да покажем своју моћ у теби, и да се моје име објави по свој земљи. 18 Зато се смилује коме хоће, а коме хоће отврдне. 19 Онда ћеш ми рећи: Зашто још налази грешку? Јер ко се опирао његовој вољи? 20 Не, али, човече, ко си ти да одговараш Богу? Хоће ли створено рећи ономе који га је створио: Зашто си ме тако учинио? 21 Зар грнчар нема моћ над глином, од исте груде да направи један суд на част, а други на срамоту? 22 Шта ако је Бог, желећи да покаже свој гнев и да обзнани своју моћ, с много трпљења подносио посуде гнева припремљене за уништење: 23 И да објави богатство своје славе на сасудама милосрђа, које је претходно припремио за славу, 24 И нас, које је позвао, не само од Јевреја, него и од незнабожаца? 25 Као што каже и у Осеју, назваћу их својим народом, који није био мој народ; и њену вољену која није била вољена. 26 И догодиће се да на месту где им је речено: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синовима Бога живога. 27 Исаија такође виче за Израиља: Ако је број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти. 28 Јер ће он завршити дело и прекинуће га у праведности, јер ће Господ учинити кратко дело на земљи. 29 И као што је Исаија рекао раније, Да нам Господ Саваотов није оставио семе, били смо као Содома, и постали смо као Гомора.
Римљанима
ГЛАВА 11
30 Шта ћемо онда рећи? Да су незнабошци, који нису следили правду, достигли правду, чак и правду која је од вере. 31 Али Израел, који је следио закон праведности, није достигао закон праведности. 32 Зашто? Јер они то не траже вером, него као делима закона. Јер они се спотакну на тај камен спотицања; 33 Као што је писано: Ево, ја полажем у Сион камен спотицања и стену саблазни, и ко верује у њега неће се постидети. ГЛАВА 10 1 Браћо, жеља мог срца и молитва Богу за Израел је да се спасе. 2 Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не у складу са знањем. 3 Јер они не знају за Божју праведност и намеравају да утврде сопствену праведност, нису се покорили правди Божјој. 4 Јер Христос је крај закона за праведност свакоме ко верује. 5 Јер Мојсије описује правду која је од закона, да ће човек који то чини да живи од тога. 6 Али праведност која је од вере говори овако: Не говори у свом срцу: Ко ће узаћи на небо? (односно да спустимо Христа одозго :) 7 Или: Ко ће сићи у дубину? (то јест, да поново васкрсне Христа из мртвих.) 8 Али шта то каже? Реч ти је близу, у устима твојим и у срцу твоме, то јест реч вере коју проповедамо; 9 Да ако устима својим исповедиш Господа Исуса и у срцу своме верујеш да га је Бог васкрсао из мртвих, бићеш спасен. 10 Јер срцем човек верује у правду; а устима се исповеда на спасење. 11 Јер Писмо каже: Сваки који верује у њега неће се постидети. 12 Јер нема разлике између Јевреја и Грка, јер је исти Господ над свима богат за све који га призивају. 13 Јер ко год призове име Господње биће спасен. 14 Како ће онда призвати Онога у кога нису поверовали? и како ће веровати у онога за кога нису чули? а како ће чути без проповедника? 15 А како ће они проповедати ако нису послани? као што је написано: Како су лепе ноге оних који проповедају јеванђеље мира и благовесте! 16 Али нису сви послушали јеванђеље. Јер Исаија каже: Господе, ко је поверовао нашем извештају? 17 Дакле, вера долази од слушања, а слушање од Божје речи. 18 Али ја кажем: зар нису чули? Да, заиста, њихов звук доспе по сву земљу, и речи њихове до крајева света. 19 Али ја кажем: зар Израел није знао? Прво Мојсије каже: Изазваћу те на љубомору од оних који нису људи, и на безумни народ разљутићу те. 20 Али Исаија је веома храбар и каже: „Нађоше ме они који ме нису тражили; Јавио сам се онима који ме нису тражили. 21 Али Израелу каже: Цео дан сам пружао руке своје према народу који је непослушан и противник.
102
1 Кажем, дакле, да ли је Бог одбацио свој народ? не дај боже. Јер и ја сам Израелац, од Авраамовог семена, од племена Венијаминовог. 2 Бог није одбацио свој народ који је унапред знао. Зар не знате шта Писмо каже о Илији? како се моли Богу против Израиља говорећи: 3 Господе, они су побили твоје пророке и срушили твоје олтаре; и остадох сам, и траже живот мој. 4 Али шта му каже Божји одговор? Задржао сам за себе седам хиљада људи, који нису приклонили колена пред Вааловим ликом. 5 Тако и у овом садашњем времену постоји и остатак по избору благодати. 6 А ако по благодати, онда није више од дела: иначе благодат више није благодат. Али ако је од дела, зар није више благодат: иначе рад није више рад. 7 Шта онда? Израел није добио оно што је тражио; али избори су то добили, а остали су били заслепљени 8 (Као што је написано, Бог им је дао дух сна, очи да не виде и уши да не чују;) до данас. 9 И Давид рече: Нека њихова трпеза буде замка и замка, и камен спотицања и плата им. 10 Нека им очи буду помрачене да не виде, и нека им се свагда погну леђа. 11 Онда кажем: Јесу ли се спотакнули да падну? Не дај Боже, него кроз њихов пад дошло је спасење незнабошцима, да их изазове на љубомору. 12 Ако је њихов пад богатство света, а њихово смањење богатство незнабожаца; колико више њихова пуноћа? 13 Јер говорим вама незнабошцима, пошто сам ја апостол незнабожаца, ја величам своју службу: 14 Ако на било који начин могу да изазовем угледање на оне који су моје тело, и да спасем неке од њих. 15 Јер ако је њихово одбацивање помирење света, шта ће бити њихово примање него живот из мртвих? 16 Јер ако је првина свет, свет је и груда; а ако је свет свет, свет су и гране. 17 И ако се неке од грана одломе, а ти си, као дивља маслина, усади међу њих, и са њима учествујеш у корену и масноћи маслиновог дрвета; 18 Не хвали се гранама. Али ако се хвалиш, не носиш корен, него корен себе. 19 Тада ћеш рећи: Гране су одломљене да бих се прицијепио. 20 Па; због неверја су сломљени, а ти стојиш вером. Не будите високоумни, него се плашите: 21 Јер ако Бог није поштедео природне гране, пази да не поштеди ни тебе. 22 Погледајте дакле доброту и строгост Божију: на онима који су пали строгост; али према теби, доброта, ако останеш у доброти његовој: иначе ћеш и ти бити истребљен. 23 И они ће такође, ако не остану у неверовању, биће прицепљени, јер Бог може поново да их прицепи. 24 Јер ако си био одсечен од маслине која је по природи дивља, и против природе си прицијепљен у добру маслину, колико ће више ове, које су природне гране, бити прицијепљене на своју маслину?
Римљанима
25 Јер не бих, браћо, да не знате ову тајну, да не бисте били мудри у својим умишљењима; да се делимично слепило Израиљу, док не уђе пуноћа незнабожаца. 26 И тако ће се сав Израиљ спасти: као што је написано: Из Сиона ће изаћи Избавитељ, и одвратиће безбожност од Јакова. 27 Јер ово је мој завет с њима, када ћу узети њихове грехе. 28 Што се тиче јеванђеља, они су непријатељи ради вас; а што се тиче избора, они су љубљени ради отаца. 29 Јер су дарови и позив Божји без покајања. 30 Јер као што некада не веровасте Богу, а сада сте се помиловали невером својим; 31 Тако ни ови сада не повероваше, да по твојој милости и они задобију милост. 32 Јер их је Бог све закључио у неверу, да би се свима смиловао. 33 О дубино богатства и мудрости и знања Божијег! како су неистраживи његови судови и његови путеви који се не могу открити! 34 Јер ко је познао ум Господњи? или ко му беше саветник? 35 Или ко му је први дао, па ће му се опет вратити? 36 Јер све је од њега, кроз њега и за њега, коме је слава у векове. Амин. ГЛАВА 12 1 Молим вас, дакле, браћо, милошћу Божијом, да принесете своја тела у жртву живу, свету, угодну Богу, што је ваша разумна служба. 2 И не будите саобразни овоме свету, него се преобразите обнављањем ума свог, да бисте доказали шта је то добра, и пријатна и савршена воља Божија. 3 Јер кажем, кроз милост која ми је дата, сваком човеку који је међу вама, да не мисли о себи више него што би требало да мисли; него да размишљамо трезвено, онако како је Бог сваком човеку дао меру вере. 4 Јер као што имамо много чланова у једном телу, а сви чланови немају исту дужност, 5 Тако смо ми, пошто смо многи, једно тело у Христу, а сваки удови један другом. 6 Имајући, дакле, дарове различите према милости која нам је дата, било пророштво, пророкујмо по мери вере; 7 Или служба, чекајмо на наше служење; или онај који учи, на поучавање; 8 Или ко опомиње, на опомену: ко даје, нека то чини једноставно; онај који влада, са марљивошћу; онај који исказује милост, с радошћу. 9 Нека љубав буде без прикривања. Мрзи се онога што је зло; држи се онога што је добро. 10 Будите љубазни једни према другима братском љубављу; у част преферирајући једни друге; 11 Не лењи у послу; горљив духом; служење Господу; 12 Радујући се у нади; пацијент у невољи; настављајући се тренутно у молитви; 13 Раздавање на потребу светих; дато гостопримству. 14 Благосиљајте оне који вас прогоне, благосиљајте, а не куните. 15 Радујте се са онима који се радују и плачите с онима који плачу.
16 Будите истог мишљења једни према другима. Немојте имати на уму високе ствари, већ снисходите људима ниског положаја. Не буди мудар у својим умишљењима. 17 Никоме не надокнадите зло за зло. Обезбедите ствари поштене у очима свих људи. 18 Ако је могуће, колико је у вама, живите у миру са свим људима. 19 Драги љубљени, не осветите се, него дајте место гневу, јер је написано: Освета је моја; Ја ћу вратити, говори Господ. 20 Зато ако је твој непријатељ гладан, нахрани га; ако је жедан, напој га, јер ћеш тако гомилати угљевље на његову главу. 21 Не буди побеђен од зла, него победи зло добрим. ГЛАВА 13 1 Нека свака душа буде потчињена вишим силама. Јер нема силе осим Божије: силе које постоје одређене су од Бога. 2 Ко се дакле противи сили, противи се наредби Божијој; 3 Јер владари нису страх за добра дела, него за зла. Зар се онда нећеш плашити силе? чини оно што је добро, и имаћеш хвалу од истог: 4 Јер он ти је слуга Божји за добро. Али ако чиниш оно што је зло, бој се; јер он не носи узалуд мач, јер је служитељ Божији, осветник да изврши гнев на онога који чини зло. 5 Зато морате бити покорни, не само због гнева, већ и због савести. 6 Јер због тога плаћајте и данак, јер су они Божји службеници, који непрестано брину о овој ствари. 7 Одајте, дакле, свима давања њихове: данак коме припада данак; обичај коме обичај; страх коме страх; част коме част. 8 Никоме не будите дужни ништа осим да волите једни друге, јер ко воли другога, испунио је закон. 9 За ово: Не чини прељубу, Не убиј, Не кради, Не сведочи лажно, Не пожели; и ако постоји нека друга заповест, она се укратко схвата у овој изреци, наиме: Љуби ближњега свога као самога себе. 10 Љубав не чини зло ближњему своме, зато је љубав испуњење закона. 11 И то, знајући време, да је сада крајње време да се пробудимо из сна, јер је сада наше спасење ближе него кад смо веровали. 12 Ноћ је прошла, дан је близу: одбацимо, дакле, дела таме, и обуцимо се у оклоп светлости. 13 Ходимо поштено, као у дану; не у нередима и пијанству, не у коморности и раскалашености, не у свађи и зависти. 14 Али обуците се у Господа Исуса Христа и не припремајте се за тело, да испуните његове пожуде. ГЛАВА 14 1 Слабог у вери примите, али не на сумњиве расправе. 2 Јер један верује да може јести све, други, који је слаб, једе биље.
103
Римљанима
3 Ко једе нека не презире онога који не једе; и нека не суди ко не једе, јер га је Бог примио. 4 Ко си ти да судиш туђем слузи? свом господару стоји или пада. Да, он ће бити подигнут, јер Бог може да га натера да стоји. 5 Један човек цени један дан изнад другог, други цени сваки дан подједнако. Нека сваки човек буде потпуно уверен у свој ум. 6 Ко гледа на дан, гледа на Господа; а ко не гледа на дан, Господу не гледа. Ко једе, једе Господу, јер захваљује Богу; а ко не једе, Господу не једе, и захваљује Богу. 7 Јер нико од нас не живи за себе, и нико не умире за себе. 8 Јер ако живимо, живимо Господу; и умиремо ли, Господу умиремо; дакле, живимо ли, или умиремо, Господњи смо. 9 Јер у ту сврху Христос је и умро, и васкрсао, и оживео, да буде господар и мртвих и живих. 10 Али зашто осуђујеш брата свога? или зашто поништаваш брата свога? јер ћемо сви стати пред Христово судиште. 11 Јер је писано: Жив сам, говори Господ, свако колено ће се поклонити мени, и сваки језик ће признати Бога. 12 Тако ће свако од нас дати рачун Богу за себе. 13 Немојмо, дакле, више осуђивати једни друге, него боље судимо да нико не стави камен спотицања или повод да падне на пут своме брату. 14 Знам, и убеђен сам од Господа Исуса, да нема ништа нечисто само по себи; 15 Али ако је твој брат ожалошћен твојом храном, ти сада не идеш милосрдно. Не уништавај јелом својим за кога је Христос умро. 16 Нека се онда не говори о вашем добру: 17 Јер Царство Божије није јело и пиће; него праведност и мир и радост у Духу Светом. 18 Јер ко у овим стварима служи Христу, угодан је Богу, и одобрен од људи. 19 Пратимо, дакле, оно што чини мир, и оно чиме једни могу да изграђују другог. 20 Јер месо не уништава дело Божје. Све ствари су заиста чисте; али је зло за човека који једе са увредом. 21 Добро је ни јести месо, нити пити вино, нити било шта чиме се твој брат спотакне, или се саблазни, или ослаби. 22 Имаш ли вере? имај га за себе пред Богом. Срећан је онај ко себе не осуђује у ономе што допушта. 23 А ко сумња, осуђен је ако једе, јер не једе из вере; јер све што није од вере грех је.
5 А Бог трпљења и утехе дај вам да будете слични једни другима по Христу Исусу: 6 Да једним умом и једним устима славите Бога, Оца Господа нашег Исуса Христа. 7 Зато примите једни друге, као што је и Христос примио нас на славу Божију. 8 Сада кажем да је Исус Христ био слуга обрезања за истину Божију, да потврди обећања дата оцима: 9 И да незнабошци прослављају Бога због његове милости; као што је написано: Због тога ћу те признати међу незнабошцима и певати у име твоје. 10 И опет каже: Радујте се, незнабошци, са његовим народом. 11 И опет: Хвалите Господа, сви незнабошци; и хвалите га сви људи. 12 И опет, Исаија каже: Биће Јесејев корен и онај који ће устати да влада над незнабошцима; у њега ће се уздати незнабошци. 13 Сада вас Бог наде испуни сваком радошћу и миром у вјери, да бисте могли изобиловати надом, силом Духа Светога. 14 И сам сам такође убеђен у вас, браћо моја, да сте и ви пуни доброте, пуни сваког знања, способни и да опомињете једни друге. 15 Ипак, браћо, ја сам вам на неки начин храбрије писао, као да вас сетим, због милости која ми је дана од Бога, 16 Да будем слуга Исуса Христа незнабошцима, служећи јеванђељу Божјем, да би принос незнабожаца био прихватљив, посвећен Светим Духом. 17 Дакле, имам чиме да се хвалим кроз Исуса Христа оним што се односи на Бога. 18 Јер се нећу усудити да говорим ни о чему од оних ствари које Христос није учинио преко мене, да би незнабошце учинио послушним, речју и делом, 19 Преко моћних знакова и чуда, силом Духа Божијег; тако да сам од Јерусалима и около до Илирика у потпуности проповедао јеванђеље Христово. 20 Да, и ја сам се трудио да проповедам јеванђеље, не тамо где је Христос именован, да не бих градио на туђем темељу: 21 Али као што је написано: О коме се није говорило, видеће, и који нису чули, разумеће. 22 Због тога сам и ја био много спречен да дођем к вама. 23 Али сада немам више места у овим крајевима и имам велику жељу да ових много година дођем к вама; 24 Кад год кренем на своје путовање у Шпанију, доћи ћу к вама, јер се надам да ћу вас видети на свом путовању и да ћете ме одвести тамо, ако се прво мало наситим вашим друштвом. 25 Али сада идем у Јерусалим да служим светима. 26 Јер се свидело њима из Македоније и Ахаје да дају одређени прилог за сиромашне свете који су у Јерусалиму. 27 Заиста им се свидело; а њихови дужници су. Јер ако су незнабошци постали учесници у својим духовним стварима, њихова дужност је и да им служе у телесним стварима. 28 Дакле, када ово извршим и запечатим им овај плод, доћи ћу с вама у Шпанију.
ГЛАВА 15 1 Ми, дакле, јаки треба да носимо слабости слабих, а не да угађамо себи. 2 Нека свако од нас угоди свом ближњем за његово добро на изграђивање. 3 Јер ни Христос није угађао себи; али, као што је писано, руге оних који су те ругали падоше на мене. 4 Јер све што је раније било написано, написано је за наше учење, да бисмо стрпљењем и утехом светих писама имали наду.
104
Римљанима
29 И сигуран сам да ћу, када дођем к вама, доћи у пунини благослова Христовог јеванђеља. 30. Молим вас, браћо, ради Господа Исуса Христа и љубави Духа, да се борите заједно са мном у својим молитвама Богу за мене; 31 Да се избавим од оних који не верују у Јудеју; и да моја служба коју имам за Јерусалим буде прихваћена од светих; 32 Да могу доћи к вама с радошћу по вољи Божјој и да се с вама окрепим. 33 Сада Бог мира са свима вама. Амин. ГЛАВА 16 1 Препоручам вам Фебу нашу сестру, која је слушкиња цркве која је у Кенхреји: 2 Да је примите у Господу, као што доликује светима, и да јој помогнете у било ком послу који јој је потребан од вас, јер је многима била помагач, а и мени такође. 3 Поздравите Прискилу и Акилу, моје помоћнике у Христу Исусу: 4 Који су за мог живота положили своје вратове, којима не само ја захваљујем, него и све цркве незнабожаца. 5 Поздравите и цркву која је у њиховој кући. Поздравите мог љубљеног Епенета, који је први плод Ахаје Христу. 6 Поздравите Марију, која нам је подарила много труда. 7 Поздравите Андроника и Јунију, моје рођаке и моје сузатворенике, који су познати међу апостолима, који су такође били у Христу пре мене. 8 Поздравите Амплија, мог вољеног у Господу. 9 Поздравите Урбана, нашег помоћника у Христу, и Стахија, мог љубљеног. 10 Поздравите Апела одобреног у Христу. Поздравите оне који су из Аристобуловог дома. 11 Поздравите Иродиона мога сродника. Поздравите оне из дома Нарцисовог, који су у Господу. 12 Поздравите Трифену и Трифосу, који се труде у Господу. Поздравите љубљену Персису, која се много трудила у Господу. 13 Поздравите Руфа изабраног у Господу, и његову мајку и моју. 14 Поздравите Асинкрита, Флегона, Херму, Патрову, Хермеса и браћу која су с њима. 15 Поздравите Филолога и Јулију, Нереја и сестру његову, и Олимпу и све свете који су с њима. 16 Поздравите једни друге светим пољупцем. Поздрављају вас цркве Христове. 17 Сада вас молим, браћо, означите оне који изазивају поделе и увреде противне доктрини коју сте научили; и избегавајте их. 18 Јер они који су такви не служе Господу нашем Исусу Христу, него свом стомаку; и добрим речима и поштеним говорима варају срца простих. 19 Јер ваша послушност је дошла до свих људи. Драго ми је, дакле, због вас, али желим да будете мудри за добро, а једноставни у погледу зла. 20 И Бог мира ће ускоро збити Сатану под вашим ногама. Благодат Господа нашег Исуса Христа са вама. Амин.
105
21 Поздрављају вас Тимотеј, мој колега, и Луције, и Јасон и Сосипатер, моји рођаци. 22 Ја, Терције, који сам написао ову посланицу, поздрављам вас у Господу. 23 Поздравља вас Гај, мој домаћин и од целе цркве. Поздравља вас Ераст, градски коморник, и брат Кварт. 24 Благодат Господа нашег Исуса Христа са свима вама. Амин. 25 А оном који је моћан да вас утврди по мом јеванђељу и проповеди Исуса Христа, према откривењу тајне, која је била тајна од постања света, 26 Али сада је јављено, и пророчким писмима, по заповести вечног Бога, објављено свим народима на послушност вери: 27 Богу јединому мудром, слава кроз Исуса Христа у векове. Амин. (Писан Римљанима из Коринта, а послат од Фебе, службенице цркве у Кенхреји.)
1 Коринћанима
27 Али Бог је изабрао луде ствари света да посрами мудре; и Бог је изабрао слабе ствари света да посрами оно што је моћно; 28 И ниже ствари у свету и ствари које су презрене, изабрао је Бог, да, и ствари које нису, да пониште ствари које су: 29 Да се ниједно тело не хвали у његовом присуству. 30 А ви сте од њега у Христу Исусу, који нам од Бога постаде мудрост, и праведност, и освећење и откупљење. 31 Да, како је написано, ко се хвали, нека се хвали Господом.
ГЛАВА 1 1. Павле, позван да буде апостол Исуса Христа вољом Божијом, и Состен брат наш, 2 Цркви Божијој која је у Коринту, онима који су посвећени у Христу Исусу, позванима да буду свети, са свим што на сваком месту призивају име Исуса Христа Господа нашега, и њихово и наше: 3 Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и од Господа Исуса Христа. 4 Захваљујем Богу своме увек у ваше име, за милост Божју коју вам даје Исус Христос; 5 Да сте у свему обогаћени њиме, у свим речима и у сваком знању; 6 Као што се сведочанство Христово потврдило у вама: 7 Тако да не заостајете ни у једном дару; чекајући долазак Господа нашег Исуса Христа: 8 Који ће вас и утврдити до краја, да будете непогрешиви у дан Господа нашег Исуса Христа. 9 Веран је Бог, којим сте позвани у заједницу његовог Сина Исуса Христа, Господа нашег. 10 Сада вас молим, браћо, именом Господа нашег Исуса Христа, да сви говорите исто, и да међу вама не буде подела; већ да будете савршено спојени у истом уму и истом расуђивању. 11 Јер су ми од вас, браћо моја, рекли они који су из Клоиног дома, да међу вама постоје свађе. 12 А ја ово кажем да свако од вас каже: Ја сам Павлов; и ја од Аполоса; и ја од Кифе; а ја Христов. 13 Да ли је Христос подељен? да ли је Павле за вас разапет? или сте крштени у име Павлово? 14 Захваљујем Богу што нисам крстио никога од вас, осим Криспа и Гаја; 15 Да не би неко рекао да сам крстио у своје име. 16 А крстио сам и дом Стефанов; осим тога, не знам да ли сам крстио још кога. 17 Јер ме Христос није послао да крштавам, него да проповедам јеванђеље: не мудрошћу речи, да крст Христов не би био безначајан. 18 Јер проповедање крста је лудост за оне који пропадају; а нама који смо спасени то је сила Божија. 19 Јер је писано: уништићу мудрост мудрих, а разборитост ћу разборитих. 20 Где је мудар? где је писар? где је спор овога света? није ли Бог учинио лудим мудрост овога света? 21 Јер после тога у мудрости Божјој свет мудрошћу није познао Бога, него је угодио Богу лудошћу проповедања да спасе оне који верују. 22 Јер Јевреји траже знак, а Грци траже мудрост: 23 Али ми проповедамо Христа распетог, за Јудејце камен спотицања, а за Грке безумље; 24 Али онима који су позвани, и Јевреји и Грци, Христос, сила Божја, и мудрост Божија. 25 Јер је лудост Божија мудрија од људи; а слабост Божија је јача од људи. 26 Јер видите своје звање, браћо, како се не зове много мудрих људи по телу, ни много моћних, ни много племенитих.
ГЛАВА 2 1 И ја, браћо, када сам дошао к вама, нисам дошао с изврсним говором или мудрошћу, објављујући вам сведочанство Божје. 2 Јер сам одлучио да не знам ништа међу вама, осим Исуса Христа, и њега распетог. 3 И био сам с вама у слабости и у страху и у великом трепету. 4 И мој говор и моја проповед нису били са замамним речима људске мудрости, него у показивању Духа и силе: 5 Да ваша вера не стоји у мудрости људској, него у сили Божјој. 6 Али ми говоримо мудрост међу онима који су савршени, али не мудрост овога света, нити кнезова овога света, који нестају. 7 Али ми говоримо о мудрости Божијој у тајни, о мудрости скривеној, коју је Бог одредио пред светом на нашу славу. 8 Што нико од кнезова овога света није знао: јер да су то знали, не би разапели Господа славе. 9 Али као што је написано: Око не видје, нити ухо чу, нити дође у срце људско, што је Бог припремио онима који га љубе. 10 Али Бог нам их је открио својим Духом, јер Дух испитује све, да, дубине Божје. 11 Јер који човек зна шта је човек, осим духа човека који је у њему? тако и ствари Божије нико не познаје осим Духа Божијег. 12 Сада смо примили, не дух света, него дух који је од Бога; да бисмо знали шта нам је даровано од Бога. 13 О чему и ми говоримо, не речима којима учи људска мудрост, већ којима учи Свети Дух; упоређујући духовне ствари са духовним. 14 Али природан човек не прима оно што је од Духа Божијег, јер је то за њега лудост; 15 Али онај ко је духован суди о свему, а њему самом нико не суди. 16 Јер ко је познао ум Господњи да га поучи? Али ми имамо ум Христов. ГЛАВА 3 1 И ја, браћо, нисам могао да говорим с вама као са духовним, него као с телесним, чак и са бебама у Христу. 2 Нахранио сам вас млеком, а не месом, јер до сада нисте могли, а ни сада не можете.
106
1 Коринћанима
3 Јер ви сте још тјелесни, јер док међу вама има зависти, свађе и подјела, нисте ли ви тјелесни и не живите као људи? 4 Јер док неко каже: Павлов сам; а друго, ја сам од Аполоса; нисте ли телесни? 5 Ко је дакле Павле, а ко Аполос, осим слуге кроз које сте веровали, као што је Господ дао свакоме? 6 Засадио сам, Аполос залио; али Бог је дао повећање. 7 Дакле, није ни онај ко сади, ни онај који залива; него Бог који даје увећање. 8 А онај који сади и онај који залива једно су; и сваки ће примити своју награду према свом труду. 9 Јер ми смо сарадници са Богом: ви сте Божије сточарство, ви сте Божја грађевина. 10 По милости Божјој која ми је дата, као мудри мајстор, ја сам поставио темељ, а други на њему гради. Али нека сваки човек пази како на основу тога гради. 11 Јер нико не може поставити други темељ осим онога који је постављен, а то је Исус Христос. 12 Ако неко гради на овом темељу злато, сребро, драго камење, дрво, сено, стрњику; 13 Свако дело ће се показати, јер ће то дан објавити, јер ће се открити у огњу; и огањ ће искушати свачије дело какво је. 14 Ако остане нечије дело које је на њему изградио, примиће награду. 15 Ако неко дело буде спаљено, претрпеће губитак, а сам ће се спасити; ипак тако као огњем. 16 Зар не знате да сте храм Божији и да Дух Божији пребива у вама? 17 Ако ко оскврни храм Божји, Бог ће га уништити; јер је храм Божији свет, који сте храм и ви. 18 Нека се нико не заварава. Ако се ко међу вама чини да је мудар на овоме свету, нека постане луд, да буде мудар. 19 Јер мудрост овога света је лудост код Бога. Јер писано је: Он узима мудре у лукавству њиховом. 20 И опет, Господ зна мисли мудрих да су сујетне. 21 Зато нека се нико не хвали људима. Јер све је твоје; 22 Било Павле, или Аполос, или Кифа, или свет, или живот, или смрт, или садашње, или будуће; сви су твоји; 23 А ви сте Христови; а Христос је Божији.
7 Јер ко те чини да се разликујеш од другог? а шта имаш што ниси примио? сада ако си то примио, зашто се хвалиш, као да ниси примио? 8 Сада сте сити, сада сте богати, царовали сте као краљеви и без нас; 9 Јер мислим да је Бог поставио нас апостоле као последње, као на смрт, јер смо постали призор свету, анђелима и људима. 10 Ми смо луди Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми смо слаби, а ви сте јаки; ви сте часни, а ми смо презрени. 11 И до садашњег часа и гладујемо, и жедни смо, и голи смо, и ударани смо, и немамо одређеног пребивалишта; 12 И рад, својим рукама; прогоњени ми то трпимо: 13 Оклеветани, молимо: створени смо као прљавштина света, и измет смо свега до данас. 14 Не пишем ово да вас посрамим, него вас упозоравам као моји љубљени синови. 15 Јер иако имате десет хиљада учитеља у Христу, ипак немате много очева, јер сам вас у Христу Исусу родио кроз јеванђеље. 16 Зато вас молим, будите моји следбеници. 17 Због тога сам вам послао Тимотеја, који је мој љубљени син и веран у Господу, који ће вас подсетити на моје путеве који су у Христу, као што учим свуда у свакој цркви. 18 Сада су неки надимани, као да не бих дошао к вама. 19 Али ја ћу ускоро доћи к вама, ако Господ буде хтео, и знаће, не говор оних који се надимају, него сила. 20 Јер Царство Божије није у речи, него у сили. 21 Шта хоћете? хоћу ли доћи к вама са штапом или у љубави и у духу кротости? ГЛАВА 5 1 Уобичајено се прича да међу вама има блуда, и таквог блуда каквог се међу незнабошцима не спомиње, да неко има жену свог оца. 2 И ви сте се надимали и нисте радије оплакивали да би онај који је учинио ово дело био узет између вас. 3 Јер ја, заиста, као одсутан телом, а присутан духом, већ сам, као да сам био присутан, осудио онога који је тако учинио ово дело, 4 У име Господа нашег Исуса Христа, када сте сабрани, и дух мој, силом Господа нашега Исуса Христа, 5 Да таквог преда Сатани ради уништења тела, да се дух спасе у дан Господа Исуса. 6 Твоја слава није добра. Зар не знате да мало квасца кваси све месо? 7 Очистите, дакле, стари квасац, да будете ново грудо, као што сте бесквасни. Јер и Христос је наша пасха жртвована за нас: 8 Зато славимо празник, не са старим квасцем, нити са квасцем злобе и опачине; већ са пресним хлебом искрености и истине. 9 Написах вам у посланици да се не дружите са блудницима: 10 Али не заједно са блудницима овога света, или са похлепницима, или изнуђивачима, или са идолопоклоницима; јер онда морате ићи из света.
ГЛАВА 4 1 Нека човек тако рачуна о нама, као о слугама Христовим и управитељима тајни Божијих. 2 Штавише, од управитеља се тражи да се човек нађе веран. 3 Али код мене је врло мала ствар да ме се осуђује од вас, или од људског суда: да, ја не судим себи. 4 Јер ја сам ништа не знам; али ја се овим не оправдавам, него онај који ме суди Господ је. 5 Зато не судите ништа пре времена, док Господ не дође, који ће изнети на видело оно што је скривено у тами, и објавиће намере срца; и тада ће сваки човек имати хвалу од Бога. 6 И ове ствари, браћо, пренео сам на себе и на Аполоса ради вас; да бисте у нама научили да не мислите на људе изнад онога што је написано, да се нико од вас не надима једни на друге.
107
1 Коринћанима
ГЛАВА 7
11 Али сада сам вам писао да не правите друштво, ако неко ко се зове брат буде блудник, или похлепник, или идолопоклоник, или насилник, или пијаница, или изнуђивач; са таквим не да не једе. 12 Јер шта да чиним да судим и онима који су споља? зар не судите онима који су унутра? 13 Али они који су без Бога суди. Зато удаљите од себе тог злог човека.
1 А о стварима о чему сте ми написали: Добро је да мушкарац не дира жену. 2 Ипак, да би избегли блуд, нека сваки мушкарац има своју жену, а свака жена нека има свог мужа. 3 Нека муж чини жени дужну доброчинство, а исто тако и жена мужу. 4 Жена нема власт над својим телом, него муж; исто тако ни муж нема власт над својим телом, него жена. 5 Не обмањујте једни друге, осим на неко време уз сагласност, да бисте се предали посту и молитви; и поново се саберите, да вас сатана не искушава због ваше неуздржаности. 6 Али ово говорим по допуштењу, а не по заповести. 7 Јер бих волео да сви људи буду као и ја. Али сваки човек има свој прави Божји дар, један овако, а други после. 8 Зато кажем неожењенима и удовицама: Добро је за њих ако остану као ја. 9 Али ако не могу да се уздрже, нека се жене, јер је боље женити се него спалити. 10 А ожењенима заповедам, али не ја, него Господ: Нека се жена не одваја од мужа. 11 Али ако она оде, нека остане неудата, или нека се помири са својим мужем; и нека муж не оставља своју жену. 12 Али осталима говорим ја, а не Господ: Ако који брат има жену која не верује, а она је задовољна да живи с њим, нека је не оставља. 13 А жена која има мужа који не верује, и ако му је драго да живи с њом, нека га не оставља. 14 Јер неверни муж се посвећује женом, а неверна жена се посвећује мужем; иначе би ваша деца била нечиста; али сада су свети. 15 Али ако неверник оде, нека оде. Брат или сестра нису у ропству у таквим случајевима, али Бог нас је позвао на мир. 16 Јер шта знаш, жено, да ли ћеш спасти свог мужа? или откуд знаш, човече, да ли ћеш спасти жену своју? 17 Али како је Бог поделио сваком човеку, како је Господ позвао свакога, тако нека ходи. И тако рукоположим у свим црквама. 18 Да ли је неко позван да се обреже? нека не постане необрезан. Да ли је неко позван необрезан? нека се не обреже. 19 Обрезивање је ништа, и необрезање је ништа, него држање заповести Божијих. 20 Нека сваки човек остане у истом позиву у који је позван. 21 Да ли си позван да будеш слуга? не брини за то: али ако можеш бити ослобођен, радије га користи. 22 Јер онај који је позван у Господу, будући да је слуга, Господ је слободан; тако и онај који је позван, будући да је слободан, Христов је слуга. 23 Скупом сте купљени; не будите слуге људима. 24 Браћо, нека сваки човек у коме је позван у томе остане с Богом. 25 А што се тиче девојака, немам заповести од Господа; ипак дајем свој суд, као онај који је задобио милост од Господа да буде веран.
ГЛАВА 6 1 Усуђује ли се неко од вас, имајући нешто против другог, да се суди пред неправедницима, а не пред светима? 2 Зар не знате да ће свети судити свету? и ако ћете ви судити свету, зар сте недостојни да судите и о најмањим стварима? 3 Зар не знате да ћемо судити анђелима? колико још ствари које се односе на овај живот? 4 Ако, дакле, имате пресуде о стварима које се односе на овај живот, поставите их да суде који су најмање цењени у цркви. 5 Говорим на твоју срамоту. Је ли тако, да међу вама нема мудрог човека? не, не онај који ће моћи да суди између своје браће? 6 Али брат се суди са братом, и то пред неверницима. 7 Дакле, међу вама је потпуна грешка, јер се судите једни с другима. Зашто радије не грешите? зашто радије не дозволите да вас преваре? 8 Не, ви чините неправду и превару, и то ваша браћа. 9 Зар не знате да неправедници неће наследити Царство Божије? Немојте се заваравати: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни женствени, ни сами себе насилници, 10 Ни лопови, ни грамзивци, ни пијанице, ни грдници, ни изнуђивачи неће наследити Царство Божије. 11 И такви су били неки од вас: али сте опрани, али сте освећени, али сте оправдани у име Господа Исуса и Духом Бога нашег. 12 Све ми је дозвољено, али све није корисно: све ми је дозвољено, али нећу бити под никоме. 13 Месо за стомак, и стомак за јело, али ће Бог уништити и њега и њих. А тело није за блуд, него за Господа; а Господ за тело. 14 И Бог је подигао Господа, и подићи ће нас својом властитом силом. 15 Зар не знате да су ваша тела удови Христови? да узмем удове Христове и да их учиним удовима блудници? не дај боже. 16 Шта? зар не знате да је онај који се придружује блудници једно тело? јер ће двоје, вели он, бити једно тело. 17 Али онај који је придружен Господу један је дух. 18 Бјежи од блуда. Сваки грех који човек чини је без тела; а ко чини блуд греши о свом телу. 19 Шта? зар не знате да је ваше тело храм Духа Светога који је у вама, који имате од Бога, и нисте своји? 20 Јер сте скупо купљени; зато славите Бога у телу својим и у духу свом, који су Божији.
108
1 Коринћанима
26 Зато претпостављам да је ово добро за садашњу невољу, кажем, да је добро за човека да буде. 27 Да ли си везан за жену? тражите да се не ослободите. Јеси ли се ослободио жене? не тражи жену. 28 Али и ако се ожениш, ниси згрешио; и ако се девица уда, није сагрешила. Ипак, такви ће имати невоље у телу, али ја вас поштедим. 29 Али ово кажем, браћо, време је кратко: остаје да обоје који имају жене буду као да је немају; 30 А они који плачу, као да не плачу; и они који се радују, као да се не радују; и они који купују, као да не поседују; 31 А они који користе овај свет, да га не злоупотребљавају, јер мода овога света пролази. 32 Али желео бих те без опреза. Ко је неожењен, брине се за оно што је Господње, како да угоди Господу: 33 Али ко је ожењен, брине се за оно што је од света, како да угоди својој жени. 34 Такође постоји разлика између жене и девице. Неудата се брине за Господње, да би била света и телом и духом, а удата брине се о стварима света, како да угоди свом мужу. 35 А ово говорим за вашу корист; не да бих бацио замку на вас, него због оног што је лепо, и да бисте могли да слушате Господа без ометања. 36 Али ако неко мисли да се непристојно понаша према својој девици, ако она пређе цвет својих година, и треба то, нека чини шта хоће, не греши: нека се венчају. 37 Ипак, онај ко стоји чврсто у свом срцу, нема потребе, али има власт над својом вољом, и који је тако одлучио у свом срцу да ће чувати своју девицу, чини добро. 38 Дакле, онај који је удаје чини добро; али ко је не удаје боље. 39 Жена је везана законом све док јој је муж жив; али ако јој је муж мртав, она је слободна да се уда за кога хоће; само у Господу. 40 Али она је срећнија ако тако остане, по мом суду; а ја такође мислим да имам Духа Божијег. ГЛАВА 8 1 Што се тиче ствари које су принесене идолима, знамо да сви имамо знање. Знање надима, а милосрђе изграђује. 2 И ако неко мисли да нешто зна, он још ништа не зна како би требало да зна. 3 Али ако ко воли Бога, то се зна за њега. 4 Дакле, што се тиче једења онога што се приноси на жртву идолима, знамо да идол није ништа на свету и да нема другог Бога осим једног. 5 Јер иако има оних који се називају боговима, било на небу или на земљи, (као што је богова много, а господара много,) 6 Али за нас постоји само један Бог, Отац, од кога је све, и ми у њему; и једног Господа Исуса Христа, по коме је све, и ми кроз њега. 7 Али нема у сваком човеку тог знања: јер неки са савешћу о идолу до сада га једу као идолу принесену; и њихова савест је ослабљена.
109
8 Али месо нас не препоручује Богу, јер ни ако једемо нисмо бољи; нити смо гори ако не једемо. 9 Али пази да на било који начин ова твоја слобода не постане камен спотицања за оне који су слаби. 10. Јер ако те неко види који имаш знање како седиш за трпезом у храму идолском, неће ли се савест слабог охрабрити да једе оно што се приноси идолима; 11 И због твог знања ће погинути слаби брат, за кога је Христос умро? 12 Али када тако грешите према браћи и раните њихову слабу савест, грешите против Христа. 13 Зато, ако јело увриједи мог брата, нећу јести меса док свијет стоји, да не бих учинио да брата увриједим. ГЛАВА 9 1 Зар ја нисам апостол? зар нисам слободан? нисам ли видео Исуса Христа Господа нашег? нисте ли ви дело моје у Господу? 2 Ако нисам апостол другима, ја сам несумњиво вама; јер сте печат мог апостолства у Господу. 3 Мој одговор онима који ме испитују је ово: 4 Зар немамо моћ да једемо и пијемо? 5 Зар немамо моћ да водимо сестру, жену, као и друге апостоле, и као браћа Господња и Кифа? 6 Или само ја и Варнава, зар немамо моћ да одустанемо од рада? 7 Ко иде у рат на своју личну одговорност? ко сади виноград и не једе од плода његовог? или ко пасе стадо, а не једе млека од стада? 8 Да ли ја ово кажем као човек? или и закон не каже исто? 9 Јер је написано у Мојсијевом закону: не зачепи уста волу који гази жито. Да ли се Бог брине за волове? 10 Или он то говори сасвим ради нас? Ради нас, нема сумње, ово је написано: да онај ко оре у нади да оре; и да онај ко млати у нади треба да буде учесник његове наде. 11 Ако смо вам посејали духовне ствари, да ли је велика ствар ако ћемо пожњети ваше телесне ствари? 12 Ако су други учесници ове власти над вама, зар ми нисмо радије? Ипак, ми нисмо искористили ову моћ; али све трпите да не бисмо ометали јеванђеље Христово. 13 Зар не знате да они који служе светим стварима живе од храмских ствари? а они који чекају на олтару су учесници у олтару? 14 Тако је и Господ одредио да они који проповедају јеванђеље живе од јеванђеља. 15 Али нисам користио ништа од ових ствари: нити сам написао ове ствари да ми тако буде: јер је боље за мене да умрем, него да било ко поништи моју славу. 16 Јер иако проповедам јеванђеље, немам чиме да се хвалим, јер ми је неопходно; да, тешко мени ако не проповедам јеванђеље! 17 Јер ако ово радим својевољно, имам награду; али ако против моје воље, предано ми је распоређивање јеванђеља. 18 Која је онда моја награда? Заиста, да, када проповедам јеванђеље, могу бесплатно објавити јеванђеље Христово, да не злоупотребљавам своју моћ у јеванђељу.
1 Коринћанима
19 Јер иако сам слободан од свих људи, ипак сам се свима учинио слугом да бих стекао више. 20 И за Јевреје постадох као Јеврејин да бих стекао Јевреје; онима који су под законом, као под законом, да придобијем оне који су под законом; 21 За оне који су без закона, као без закона, (да нисам без закона пред Богом, него под законом пред Христом), да бих стекао оне који су без закона. 22 Слабима сам постао слаб да придобијем слабе: свима сам постао све, да могу неке спасти. 23 И ово чиним ради јеванђеља, да бих могао да будем део њега с вама. 24 Зар не знате да они који трче у трци сви трче, али један прима награду? Зато бежите да добијете. 25 И сваки човек који се бори за господарење је умерен у свему. Сада то раде да би стекли распадљиву круну; али ми непоткупљиви. 26 Зато трчим, не тако несигурно; зато се борим, не као онај који бије ваздух: 27 Али ја се држим под својим телом и покоравам га, да не бих и сам био одбачен, када сам другима проповедао. ГЛАВА 10 1 Штавише, браћо, не бих желео да останете у незнању како су сви наши оци били под облаком, и сви прошли кроз море; 2 И сви су се крстили у Мојсија у облаку и у мору; 3 И да ли су сви јели исто духовно месо; 4 И сви су пили исто духовно пиће: јер су пили од оне духовне стене која их је пратила; а та стена је био Христос. 5 Али са многима од њих Бог није био задовољан, јер су били збачени у пустињи. 6 Ово су били наши примери, да не желимо да жудимо за злим стварима, као што су и они желели. 7 Нити будите идолопоклоници, као неки од њих; као што је написано: Народ седе да једе и пије, и устаде да се игра. 8 Нити да чинимо блуд, као што су неки од њих чинили, и пало је у једном дану двадесет и три хиљаде. 9 Не искушавајмо ни Христа, као што су и неки од њих искушавали, па су уништени од змија. 10 Ни ви не гунђајте, као што су и неки од њих гунђали, и уништени су од уништитеља. 11 Све ово им се догодило за пример; и написано је за нашу опомену, на које су дошли крајеви света. 12 Зато нека пази да не падне ко мисли да стоји. 13 Није вас задесило искушење осим оно што је уобичајено за човека; али је веран Бог, који неће дозволити да будете искушани више него што можете; али ће са искушењем и начинити пут за бекство, да бисте могли да га поднесете. 14 Зато, драги моји, бежите од идолопоклонства. 15 Говорим као мудрацима; судите шта ја кажем. 16 Чаша благослова коју благосиљамо, није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо, није ли заједница тела Христовог? 17 Јер ми смо многи један хлеб и једно тело, јер смо сви удеоници тог једног хлеба.
110
18 Погледајте Израиља по телу: нису ли они који једу од жртава учесници жртвеника? 19 Шта ја онда кажем? да је идол било која ствар, или што се приноси на жртву идолима је било која ствар? 20 Али ја кажем да оно што незнабошци жртвују, они жртвују ђаволима, а не Богу; и не бих желео да имате заједницу са ђаволима. 21 Не можете пити чашу Господњу и чашу ђаволску, не можете бити учесници у трпези Господњој и трпези ђаволској. 22 Да ли изазивамо Господа на љубомору? јесмо ли јачи од њега? 23 Све ми је дозвољено, али све није корисно: све ми је дозвољено, али све не гради. 24 Нико нека не тражи своје, него свако туђе богатство. 25 Све што се продаје у рушевинама, једу, не питајући се ради савести: 26 Јер Господња је земља и све што је на њој. 27 Ако вас неко од оних који не верују позове на гозбу, па сте спремни да идете; све што је пред вама, једите, не питајући се због савести. 28 Али ако вам ко каже: Ово се приноси на жртву идолима, не једите ради онога који је то показао и савести ради, јер је Господња земља и све што је на њој. 29 Савест, кажем, не твоја, него туђа: јер зашто се о мојој слободи суди савест другог човека? 30 Јер ако сам по благодати причесник, зашто се о мени ружно говори за оно за шта захваљујем? 31 Дакле, било да једете, или пијете, или било шта друго чините, све чините на славу Божију. 32 Не саблазните ни Јевреје, ни незнабошце, ни Цркву Божију. 33 Као што у свему угађам свима, не тражећи своју корист, него корист многих, да се спасу. ГЛАВА 11 1 Будите моји следбеници, као што сам и ја Христов. 2 Сада вас хвалим, браћо, што ме се сећате у свему и држите уредбе, како сам вам их предао. 3 Али желим да знате да је сваком човеку глава Христос; а глава жени је мушкарац; а глава Христу је Бог. 4 Сваки човек који се моли или пророкује, покривене главе, обешчашћује своју главу. 5 Али свака жена која се моли или пророкује непокривене главе срамоти своју главу, јер је то све једно као да је обријана. 6 Јер ако се жена не покрије, нека се и она стриже; 7 Јер мушкарац заиста не треба да покрива главу, јер је он слика и слава Божја, а жена је слава мушкарца. 8 Јер мушкарац није од жене; али жена од човека. 9 Ни мушкарац није створен за жену; али жена за мушкарца. 10 Због тога жена треба да има власт на својој глави због анђела. 11 Ипак, ни мушкарац без жене, ни жена без мушкарца, у Господу. 12 Јер као што је жена од мушкарца, тако је и мушкарац по жени; него све ствари Божије. 13 Просудите сами: да ли је лепо да се жена моли Богу откривена?
1 Коринћанима
14 Зар те сама природа не учи да је срамота ако човек има дугу косу? 15 Али ако жена има дугу косу, то јој је слава, јер јој је коса њена за покривање. 16 Али ако се чини да се неко свађа, ми немамо такав обичај, ни цркве Божје. 17 У овоме што вам изјављујем не хвалим вас, што се не састајете на боље, већ на горе. 18 Јер пре свега, када се састајете у цркви, чујем да међу вама постоје поделе; и делимично верујем. 19 Јер међу вама мора бити и јереси, да се међу вама испоље они који су одобрени. 20 Дакле, када се састанете на једно место, ово није да једете вечеру Господњу. 21 Јер кад једе, свако узима пре другога своју вечеру, и један је гладан, а други се опија. 22 Шта? зар немате куће за јело и пиће? или Цркву Божију презирете, а оне који немају срамоте? Шта да ти кажем? да те похвалим у овоме? Не хвалим те. 23 Јер примих од Господа оно што сам и вама предао, да је Господ Исус оне ноћи у којој је био предан узео хлеб. 24 И захваливши, разломи га и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините за мој спомен. 25 На исти начин узе и чашу кад је вечерао, говорећи: Ова чаша је нови завет у мојој крви; ово чините кад год је пијете на мој спомен. 26 Јер кад год једете овај хлеб и пијете ову чашу, јављате смрт Господњу док он не дође. 27 Зато свако ко буде јео овај хлеб и пио ову чашу Господњу, недостојно, биће крив за тело и крв Господњу. 28 Али нека се човек испитује, па нека једе од тог хлеба и да пије из те чаше. 29 Јер ко једе и пије недостојно, једе и пије осуду себи, не разлучујући тело Господње. 30 Због тога су многи међу вама слаби и болесни, и многи спавају. 31 Јер ако бисмо сами себе осуђивали, не би нам се судили. 32 Али кад нам се суди, кажњава нас Господ, да не будемо осуђени са светом. 33 Зато, браћо моја, када се састајете да једете, чекајте једни за друге. 34 А ако је ко гладан, нека једе код куће; да се не саберете на осуду. А остало ћу средити кад дођем. ГЛАВА 12 1 Што се тиче духовних дарова, браћо, не бих желео да будете у незнању. 2 Ви знате да сте били незнабошци, одведени на ове неме идоле, као што сте и вођени. 3 Зато вам дајем да схватите да ниједан човек који говори Духом Божјим не назива Исуса проклетим; и да нико не може рећи да је Исус Господ, осим Духом Светим. 4 Постоје различити дарови, али исти Дух. 5 И постоје разлике у администрацији, али исти Господ. 6 И постоје различити поступци, али исти је Бог који делује све у свему.
111
7 Али испољавање Духа је дато сваком човеку да користи. 8 Јер једноме се даје од Духа реч мудрости; другоме реч знања од истог Духа; 9 У другу веру истим Духом; другоме дарове исцељења истим Духом; 10 За другога чињење чуда; другом пророчанству; другоме разликовање духова; другим рониоцима врсте језика; другоме тумачење језика: 11 Али све ово делује тај један и исти Дух, дели свакоме посебно како хоће. 12 Јер као што је тело једно и има много удова, и сви удови тог једног тела, пошто су многи, једно су тело, тако је и Христос. 13 Јер смо сви једним Духом крштени у једно тело, било да смо Јевреји или незнабошци, било да смо робови или слободни; и сви су напојени једним Духом. 14 Јер тело није један уд, него многи. 15 Ако нога каже: Нисам рука, нисам од тела; није ли дакле од тела? 16 И ако ухо каже: јер нисам око, нисам од тела; није ли дакле од тела? 17 Кад би цело тело било око, где би био слух? Ако је цео слух, где је мирис? 18 Али сада је Бог поставио удове сваког од њих у телу, како му је било драго. 19 А да су сви били један уд, где би било тело? 20 Али сада су многи удови, али само једно тело. 21 И око не може рећи руци: „Не требаш ми“, нити опет глава ногама, не требаш ми. 22 Не, много више су потребни они чланови тела, који изгледају слабији: 23 А оне удове тела, за које мислимо да су мање часни, њима одајемо обилније части; а наши непристојни крајеви имају обилније љупкости. 24 Јер наши љупки делови немају потребе, али Бог је укалио тело, дајући обилније почасти ономе делу који је недостајао. 25 Да не буде раскола у телу; али да чланови треба да имају исту бригу једни о другима. 26 И ако страда један уд, с њим страдају сви удови; или један члан буде почаствован, сви чланови се томе радују. 27 Сада сте тело Христово, а посебно удови. 28 И Бог је поставио неке у Цркви, прво апостоле, друго пророке, треће учитеље, после тога чуда, затим дарове исцељења, помоћи, владања, различитости језика. 29 Да ли су сви апостоли? да ли су сви пророци? да ли су сви наставници? да ли су сви чудотворци? 30 Имате ли све дарове исцељења? да ли сви говоре језицима? да ли сви тумаче? 31 Али жудите за најбољим даровима, а ја вам ипак показујем бољи пут. ГЛАВА 13 1 Иако говорим језицима људским и анђеоским, а немам љубави према ближњему, постао сам као мјед који зве, или кимвал који звечи.
1 Коринћанима
2 И премда имам дар пророштва и разумем све тајне и све знање; и премда имам сву веру, да бих могао и планине макнути, а љубави немам, ништа сам. 3 И ако дам сву своју имовину да нахраним сиромахе, и ако дам своје тело да се спали, а немам милостиње, ништа ми не користи. 4 Милосрђе дуго трпи и љубазно је; доброчинство не завиди; доброчинство се не хвали, не надима се, 5 Не понаша се непристојно, не тражи своје, не раздражује се лако, не мисли зло; 6 Не радује се безакоњу, него се радује истини; 7 Све подноси, све верује, свему се нада, све подноси. 8 Љубав никада не престаје; ако има језика, престаће; има ли знања, оно ће нестати. 9 Јер делимично знамо и делимично пророкујемо. 10 Али када дође оно што је савршено, онда ће оно што је делимично бити уклоњено. 11 Кад сам био дете, говорио сам као дете, разумео сам као дете, мислио сам као дете, али кад сам постао човек, одбацио сам детињасте ствари. 12 За сада видимо кроз стакло, мрачно; али тада лицем у лице: сада знам делимично; али тада ћу знати као што сам познат. 13 А сада остају вера, нада, милосрђе, ово троје; али највеће од њих је доброчинство. ГЛАВА 14 1 Следите милосрђе и жудите за духовним даровима, али радије да бисте могли пророковати. 2 Јер ко говори непознатим језиком, не говори људима, него Богу, јер га нико не разуме; али духом говори тајне. 3 Али онај који пророкује говори људима на изграђивање, утеху и утеху. 4 Ко говори непознатим језиком, изграђује се; а ко пророкује цркву изграђује. 5 Волео бих да сви говорите језицима, али пре да пророкујете: јер је већи онај који пророкује од онога који говори у језицима, осим што не тумачи, да Црква прими изграђивање. 6 Сада, браћо, ако дођем к вама говорећи језицима, шта ћу вам користити, осим што ћу вам говорити или откривењем, или знањем, или прорицањем, или науком? 7 Па чак и ствари без живота које дају звук, било лула или харфа, осим што дају разлику у звуцима, како ће се знати шта се свира или харфа? 8 Јер ако труба да несигуран звук, ко ће се припремити за битку? 9 Тако и ви, ако језиком не изговорите речи које су лако разумљиве, како ће се сазнати шта се говори? јер ћете говорити у ваздух. 10 Постоји, може бити, толико много врста гласова на свету, а ниједан од њих није без значења. 11 Зато ако не знам значење гласа, бићу за онога ко говори варварин, а онај који говори биће за мене варварин. 12 Тако и ви, будући да сте ревни за духовне дарове, тражите да се надмашите у изградњи цркве. 13 Зато нека се моли онај ко говори непознатим језиком да може да тумачи.
112
14 Јер ако се молим на непознатом језику, мој се дух моли, али мој разум је без плода. 15 Шта је онда? Молићу се духом, а молићу се и разумом: певаћу духом, певаћу и разумом. 16 Иначе, када будеш благосиљао духом, како ће онај који се налази у соби неучених рећи амин на твоје захваљивање, кад не разуме шта говориш? 17 Јер ти заиста добро захваљујеш, а други се не изграђује. 18 Захваљујем Богу своме, говорим језицима више од свих вас: 19 Па ипак, радије сам у цркви проговорио пет речи својим разумевањем, да бих својим гласом научио и друге, него десет хиљада речи на непознатом језику. 20 Браћо, не будите деца у разуму, али у злоби будите деца, а у разумевању будите људи. 21 У закону је написано: Људима другим језицима и другим уснама говорићу овом народу; а за све то ме неће чути, говори Господ. 22 Зато су језици знак, не онима који верују, него онима који не верују; али пророковање не служи онима који не верују, него онима који верују. 23 Ако се, дакле, цела црква сабере на једно место, и сви говоре језицима, и уђу они који су неучени или неверници, зар неће рећи да сте луди? 24 Али ако сви пророкују, и дође онај који не верује, или неко неучен, он је уверен у све, њему се суди од свих; 25 И тако се откривају тајне његовог срца; и тако ће пасти ничице поклонити се Богу и јавиће да је Бог у вама у истини. 26 Како је онда, браћо? када се саберете, сваки од вас има псалам, има науку, има језик, има откривење, има тумачење. Нека све буде на изграђивање. 27 Ако неко говори непознатим језиком, нека буде по два, или највише по три, и то по курсу; и нека тумачи. 28 Али ако нема тумача, нека ћути у цркви; и нека говори себи и Богу. 29 Нека пророци говоре два или три, а други нека суде. 30 Ако се било шта открије другоме ко седи, нека први ћути. 31 Јер сви можете један по један пророковати, да сви науче и да се сви утеше. 32 И духови пророчки подложни су пророцима. 33 Јер Бог није аутор смутње, него мира, као у свим црквама светих. 34 Нека ваше жене ћуте у црквама, јер им није дозвољено да говоре; али им је заповеђено да буду у послушности, као што и закон каже. 35 А ако желе нешто да науче, нека питају своје мужеве код куће, јер је срамота да жене говоре у цркви. 36 Шта? изишла је реч Божија од вас? или је само теби дошло? 37 Ако неко мисли да је пророк или духовник, нека призна да су оно што вам пишем заповести Господње. 38 Али ако је ко незналица, нека је незналица. 39 Зато, браћо, жудите да пророкујете и не забрањујте да говорите језицима. 40 Нека се све ради пристојно и у реду.
1 Коринћанима
ГЛАВА 15 1 Штавише, браћо, објављујем вам јеванђеље које сам вам проповедао, које сте и ви примили и у коме стојите; 2 Чиме се и спасавате, ако се сећате онога што сам вам проповедао, осим ако нисте узалуд веровали. 3 Јер сам вам пре свега предао оно што сам и примио, како је Христос умро за наше грехе по писму; 4 И да је сахрањен, и да је ускрснуо трећи дан по писму: 5 И да га је видео Кифа, затим дванаесторица. 6 После тога, он се одједном угледа од преко пет стотина браће; од којих је већи део остао до сада, а неки су уснули. 7 После тога, Јаков га је видео; затим од свих апостола. 8 И најзад, и мене га виде као превремено рођеног. 9 Јер ја сам најмањи од апостола, који се не могу назвати апостолом, јер сам прогонио Цркву Божију. 10 Али милошћу Божјом ја сам оно што јесам: и његова милост која ми је дата није била узалудна; али сам се трудио више од свих њих; али не ја, него благодат Божија која беше са мном. 11 Дакле, било ја или они, тако ми проповедамо, и тако сте веровали. 12 А ако се проповеда Христа да је васкрсао из мртвих, како неки међу вама кажу да нема васкрсења мртвих? 13 Али ако нема васкрсења мртвих, онда Христос није васкрсао: 14 А ако Христос није ускрснуо, узалудна је проповед наша, испразна је и вера ваша. 15 Да, и нађени смо лажни сведоци Божји; јер смо сведочили о Богу да је васкрсао Христа: кога није васкрсао, ако мртви не устају. 16 Јер ако мртви не устају, онда Христос није ускрснуо: 17 А ако Христос не ускрсне, испразна је вера ваша; још сте у гресима својим. 18 Тада су и они који су уснули у Христу пропали. 19 Ако само у овом животу имамо наду у Христа, ми смо од свих људи најјаднији. 20 Али сада је Христос васкрсао из мртвих и постао првина уснулих. 21 Јер пошто је преко човека дошла смрт, кроз човека је дошло и васкрсење мртвих. 22 Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће у Христу сви оживети. 23 Али сваки по свом реду: првина Христос; потом они који су Христови о његовом доласку. 24 Тада долази крај, када ће предати царство Богу, Оцу; када ће срушити сваку власт и сву власт и моћ. 25 Јер он мора да царује док не стави све непријатеље под своје ноге. 26 Последњи непријатељ који ће бити уништен је смрт. 27 Јер је све ставио под ноге своје. Али када каже да му је све подређено, јасно је да је изузев он, који му је све потчинио. 28 А када му све буде потчињено, тада ће се и сам Син покорити Ономе који му је све потчинио, да Бог буде све у свему. 29 Иначе, шта ће они који се крсте за мртве, ако мртви уопште не устају? зашто се онда крсте за мртве? 30 И зашто смо сваки час у опасности? 31 Протестујем вашом радошћу коју имам у Христу Исусу, Господу нашем, свакодневно умирем.
113
32 Ако сам се као људи борио са зверима у Ефесу, каква ми је корист ако мртви не устају? да једемо и пијемо; јер сутра умиремо. 33 Немојте се заваравати: зле комуникације кваре добре манире. 34 Буди се за правду и не греши; јер неки немају познања Бога: ово говорим на твоју срамоту. 35 Али неки ће рећи: Како мртви устају? и са којим телом долазе? 36 Безумниче, оно што сејеш не оживљава, осим што не умре. 37 А оно што сејеш, не сејеш оно тело које ће бити, него голо жито, може бити од пшенице, или од неког другог жита: 38 Али Бог му даје тело како му је драго, и сваком семену своје тело. 39 Свако месо није исто месо, али постоји једна врста меса од људи, друга од звериња, друга од риба, а друга од птица. 40 Постоје и небеска тела, и тела земаљска; али је слава небеских једно, а слава земаљских друга. 41 Једна је слава сунца, а друга слава месеца, и друга слава звезда, јер се једна звезда од друге звезде разликује по слави. 42 Тако је и са васкрсењем мртвих. Сејано је у корупцији; васкрсава у нетрулежности: 43 Сеје се у срамоту; устаје у слави: сеје се у слабости; подигнута је на моћ: 44 Сеје се природно тело; подиже се духовно тело. Постоји природно тело, а постоји и духовно тело. 45 И тако је написано: Први човек Адам постаде жива душа; последњи Адам је постао дух који оживљава. 46 Али није прво било оно што је духовно, већ оно што је природно; а после и оно што је духовно. 47 Први човек је од земље, земљан, а други човек је Господ с неба. 48 Какав је земаљски, такви су и земаљски; и какав је небески, такви су и они који су небески. 49 И као што смо носили лик земаљског, носићемо и лик небеског. 50 Сада ово кажем, браћо, да тело и крв не могу наследити Царство Божије; нити корупција не наслеђује нетрулежност. 51 Гле, откривам вам мистерију; Нећемо сви спавати, али ћемо се сви променити, 52 У тренутку, у трен ока, на последњој труби: јер ће затрубити, и мртви ће васкрснути нетрулежни, а ми ћемо се променити. 53 Јер ово распадљиво треба да се обуче у нетрулежност, и ово смртно мора да се обуче у бесмртност. 54 Дакле, када се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово смртно се обуче у бесмртност, тада ће се испунити написана реч: Смрт је прогутана победом. 55 О смрти, где је твој жалац? О гробе, где је твоја победа? 56 Жалац смрти је грех; а сила греха је закон. 57 Али хвала Богу који нам даје победу кроз Господа нашег Исуса Христа.
1 Коринћанима
58 Зато, браћо моја љубљена, будите чврсти, непоколебљиви, увек изобиљу у делу Господњем, јер знате да ваш труд није узалудан у Господу. ГЛАВА 16 1 А што се тиче сакупљања за свете, као што сам ја наредио црквама у Галатији, тако и ви. 2 Првог дана у недељи нека свако од вас легне поред њега, као што му је Бог дао благостање, да не буде окупљања када ја дођем. 3 А кад дођем, кога год будете одобрили својим писмима, послаћу их да вашу великодушност донесу у Јерусалим. 4 И ако буде добро да и ја идем, они ће ићи са мном. 5 Сада ћу доћи к вама кад прођем кроз Македонију, јер ја пролазим кроз Македонију. 6 И може се десити да ћу остати, да, и презимити с вама, да бисте ме могли повести на моје путовање куда год да пођем. 7 Јер те сада нећу видети успут; али се надам да ћу мало остати код вас, ако Господ дозволи. 8 Али ја ћу остати у Ефесу до Педесетнице. 9 Јер су ми отворена врата велика и делотворна, и много је противника. 10 А ако дође Тимотеј, гледај да без страха буде с вама, јер он чини дело Господње, као и ја. 11 Зато нека га нико не презире, него га изведите у миру да дође к мени, јер га очекујем са браћом. 12 Што се тиче нашег брата Аполоса, силно сам желео да дође к вама са браћом, али његова воља уопште није била да дође у ово време; али ће доћи кад буде имао згодног времена. 13 Бдијте, стојте чврсто у вери, престаните као људи, будите јаки. 14 Нека све твоје буде у љубави. 15 Молим вас, браћо, (ви знате дом Стефанов, да је први плод Ахаје, и да су се навукли на службу светих,) 16 Да се таквима покорите и свакоме ко нам помаже и који се труди. 17 Радује ме долазак Стефана, Фортуната и Ахаика: они су обезбедили оно што је недостајало с ваше стране. 18 Јер они су освежили мој и ваш дух; зато признајте оне који су такви. 19 Поздрављају вас цркве азијске. Поздрављају вас много у Господу Акила и Прискила са црквом која је у дому њиховом. 20 Поздрављају те сва браћа. Поздравите један другог целивом светим. 21 Поздрав мој Павле својом руком. 22 Ако неко не воли Господа Исуса Христа, нека буде Анатхема Мараната. 23 Благодат Господа нашег Исуса Христа с вама. 24 Љубав моја са свима вама у Христу Исусу. Амин. (Прву посланицу Коринћанима написали су из Филипа Стефан и Фортунат и Ахаик и Тимотеј.)
114
2 Коринћанима
23 Штавише, позивам Бога за запис на своју душу, да још нисам дошао у Коринт да вас поштедим. 24 Не зато што имамо власт над вашом вером, него смо помагачи вашој радости, јер вером ви стојите.
ГЛАВА 1
ГЛАВА 2
1. Павле, по вољи Божијој апостол Исуса Христа, и Тимотеј брат наш, цркви Божијој која је у Коринту, са свима светима који су у свој Ахаји. 2 Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и од Господа Исуса Христа. 3 Благословен Бог, Отац Господа нашег Исуса Христа, Отац милосрђа и Бог сваке утехе; 4 Који нас теши у свакој нашој невољи, да бисмо могли да утешимо оне који су у свакој невољи, утехом којом се и ми сами тешимо од Бога. 5 Јер као што у нама обилују страдања Христова, тако је и утеха наша обилује Христом. 6 И било да смо у невољи, то је за вашу утеху и спасење, које је делотворно у подношењу истих страдања које и ми трпимо; или било да се утешимо, то је за вашу утеху и спасење. 7 И наша нада у вас је чврста, знајући да као што сте учесници у патњама, тако ћете бити и утешити. 8 Јер не бисмо, браћо, да нисте знали за нашу невољу која нас је снашла у Азији, да смо били притиснути преко мере, преко снаге, тако да смо очајавали чак и за живот: 9 Али имали смо смртну казну у себи, да се не уздамо у себе, него у Бога који васкрсава мртве. 10 Који нас је избавио од тако велике смрти, и избавља: у кога се уздамо да ће нас још избавити; 11 Ви такође заједно помажете молитвом за нас, да за дар који нам је уступљен уз помоћ многих особа захваљују многи у наше име. 12 Јер наша радост је ово, сведочанство наше савести, да смо у једноставности и побожној искрености, не са телесном мудрошћу, него по милости Божјој, водили свој разговор у свету, а још више према вама. 13 Јер не пишемо вам ништа друго осим онога што читате или признајете; и верујем да ћете признати до краја; 14 Као што сте нас делимично и признали, да смо ми ваша радост, као што сте и ви наши у дан Господа Исуса. 15 И у овом поверењу намеравао сам да дођем код вас раније, да бисте имали другу корист; 16 И да прођем поред вас у Македонију, и да поново дођем из Македоније к вама, и од вас да ме одведу на мој пут према Јудеји. 17 Када сам, дакле, тако размишљао, да ли сам користио лакоћу? или оно што намеравам, да ли намеравам по телу, да са мном буде да да и не не? 18 Али пошто је Бог истинит, наша реч према вама није била да и не. 19 Јер Син Божији, Исус Христос, кога смо ми проповедали међу вама, ја и Силван и Тимотеј, није био да и не, него у њему беше да. 20 Јер сва обећања Божја у њему су да, и у њему амин, на славу Божију преко нас. 21. Онај који нас учвршћује с вама у Христу и који нас је помазао јесте Бог; 22 Који је и нас запечатио и дао залог Духа у наша срца.
1 Али ово сам одредио са собом, да нећу више доћи к вама у тешкоћи. 2 Јер ако вас ја чиним жао, ко је онда онај који ме радује, осим онога који је жао од мене? 3 И ово сам вам писао да, када дођем, не бих имао тугу од оних којима треба да се радујем; уздајући се у све вас, да је моја радост радост свих вас. 4 Јер од велике невоље и муке срца писах вам са много суза; не да бисте били ожалошћени, него да бисте упознали љубав коју ја у изобиљу гајим према вама. 5 Али ако је ко нанео тугу, није ме ожалостио, него делимично, да вам не наплатим све. 6 Таквом човеку је довољна ова казна, коју су многи нанели. 7 Тако да му, напротив, треба радије опростити и тешити га, да можда таквог не би прогутала превелика туга. 8 Зато вас молим да потврдите своју љубав према њему. 9 Јер у ту сврху и писах да знам доказ о вама да ли сте у свему послушни. 10 Коме ви опростите било шта, опраштам и ја; јер ако сам нешто опростио, коме сам то опростио, због вас сам то опростио у Христу; 11 Да нам Сатана не би извукао предност: јер ми нисмо незнани о његовим намерама. 12 Штавише, када сам дошао у Троаду да проповедам Христово јеванђеље, и отворила су ми се врата Господња, 13 Нисам имао покоја у духу, јер нисам нашао Тита, брата свога, него сам се опростио с њима, отишао сам оданде у Македонију. 14 Хвала Богу, који нас увек чини да побеђујемо у Христу, и на сваком месту показује мирис његовог знања преко нас. 15 Јер ми смо Богу угодан мирис Христов у онима који се спасавају и у онима који пропадају; 16 За једнога смо мирис смрти до смрти; а другоме мирис живота за живот. А ко је довољан за ове ствари? 17 Јер ми нисмо као многи који кваре реч Божију, него искрено, али као од Бога, пред Богом говоримо у Христу.
115
ГЛАВА 3 1 Да ли поново почињемо да се похвалимо? или су нам као некима потребне похвалне посланице вама, или ваша похвална писма? 2 Ви сте наша посланица записана у нашим срцима, позната и читана од свих људи: 3 Пошто сте ви очигледно проглашени за посланицу Христову коју ми служимо, написану не мастилом, него Духом Бога живога; не у каменим плочама, него у меснатим плочама срца. 4 И такво поверење имамо ми кроз Христа у Бога: 5 Није да смо сами себи довољни да било шта мислимо као о себи; али наша довољност је од Бога;
2 КОРИНЋАНИМА
6 Који нас је такође учинио способним служитељима Новог завета; не од слова, него од духа: јер слово убија, а дух оживљава. 7 Али ако је служење смрти, исписано и уклесано у камење, било величанствено, тако да синови Израиљеви не би могли постојано да гледају Мојсијево лице због славе његовог лица; која је слава требало да се уклони: 8 Како служба духа неће бити прилично славна? 9 Јер ако је служба осуде слава, много је више служба праведности у слави. 10 Јер ни оно што је учињено славним није имало славу у овом погледу, због славе која је изванредна. 11 Јер ако је славно било оно што је уклоњено, много је више славно оно што је остало. 12 Видећи дакле да имамо такву наду, користимо велику јасноћу говора: 13 А не као Мојсије, који је ставио вео на своје лице, да синови Израиљеви не би могли постојано гледати на крај онога што је укинуто: 14 Али њихови умови су били заслепљени, јер до данас остаје иста завеса која није скинута у читању Старог завета; која је завеса уклоњена у Христу. 15 Али све до данас, када се чита Мојсије, завеса је на њиховом срцу. 16 Ипак, када се обрати Господу, завеса ће бити скинута. 17 Сада је Господ тај Дух; и где је Дух Господњи, тамо је слобода. 18 Али сви ми, отвореним лицем гледајући као у чаши славу Господњу, мењамо се у исти лик из славе у славу, као по Духу Господњем. ГЛАВА 4 1 Зато, видећи да имамо ову службу, пошто смо добили милост, не клонемо; 2 Али су се одрекли скривених ствари непоштења, не ходећи у лукавству, нити лажно поступајући са речју Божијом; него пројављивањем истине препоручамо се савести сваког човека пред Богом. 3 Али ако је наше јеванђеље скривено, скривено је онима који су изгубљени: 4 У којима је бог овога света заслепио ум оних који не верују, да им не засија светлост славног јеванђеља Христа, који је слика Божија. 5 Јер ми не проповедамо себе, него Христа Исуса Господа; а ми твоје слуге Исуса ради. 6 Јер Бог, који је заповедио да светлост засија из таме, засија у нашим срцима, да да светлост познања славе Божје у лицу Исуса Христа. 7 Али ми имамо ово благо у земљаним посудама, да врхунац силе буде од Бога, а не од нас. 8 Са свих страна смо узнемирени, али нисмо у невољи; ми смо збуњени, али не у очају; 9 Прогоњени, али не и напуштени; оборен, али не и уништен; 10 Увек носимо у телу умирање Господа Исуса, да би се и живот Исусов показао у телу нашем. 11 Јер ми који живимо увек смо предани смрти ради Исуса, да би се и Исусов живот показао у нашем смртном телу.
116
12 Дакле, смрт делује у нама, а живот у вама. 13 Имајући исти дух вере, како је написано, веровао сам, и зато сам говорио; и ми верујемо, па стога и говоримо; 14 Знајући да ће онај који је васкрсао Господа Исуса и нас подићи кроз Исуса, и ставиће нас с вама. 15 Јер све је ради вас, да обилна милост кроз захвалност многих узнесе на славу Божју. 16 Због чега се не онесвестимо; али иако наш спољашњи човек пропада, унутрашњи се обнавља из дана у дан. 17 Јер наша лака невоља, која је само за тренутак, чини нам много већу и вечнију тежину славе; 18 Док не гледамо на оно што се види, него на оно што се не види: јер ствари које се виде су временске; али ствари које се не виде су вечне. ГЛАВА 5 1 Јер знамо да ако се наш земаљски дом овог шатора распусти, имамо зграду Божију, кућу нерукотворену, вечну на небесима. 2 Јер у томе уздишемо, жарко желећи да се обучемо у свој дом који је с неба: 3 Ако је тако да одевени нећемо се наћи голи. 4 Јер ми који смо у овом шатору уздишемо под теретом: не да бисмо били голи, него да бисмо се обукли да би смртност прогутала живот. 5 Онај који нас је учинио за исту ствар је Бог, који нам је такође дао залог Духа. 6 Зато смо увек сигурни, знајући да смо, док смо код куће у телу, одсутни од Господа: 7 (Јер ходимо вером, а не виђењем :) 8 Ми смо сигурни, кажем, и радије смо вољни да будемо одсутни из тела и да будемо присутни са Господом. 9 Зато се трудимо да, били присутни или одсутни, будемо прихваћени од њега. 10 Јер сви се морамо појавити пред Христовим судом; да свако прими оно што је учињено у свом телу, према ономе што је учинио, било добро или лоше. 11 Знајући, дакле, страх Господњи, убеђујемо људе; али ми смо откривени Богу; и верујем да су се такође очитовале у вашој савести. 12 Јер ми се не препоручујемо поново вама, већ вам дајемо прилику да се хвалите у наше име, да бисте имали нешто да одговорите онима који се хвале изгледом, а не срцем. 13 Јер да ли смо ван себе, то је Богу, или да ли смо трезни, то је за вашу ствар. 14 Јер љубав Христова нас спутава; јер тако судимо, ако је један умро за све, онда су сви мртви: 15 И да је умро за све, да они који живе не живе од сада за себе, него за онога који је умро за њих и васкрсао. 16 Зато од сада не познајемо никога по телу; да, иако смо познали Христа по телу, од сада га више не познајемо. 17 Дакле, ако је ко у Христу, ново је створење: старо је прошло; гле, све је постало ново. 18 И све је од Бога, који нас је помирио са собом кроз Исуса Христа, и дао нам је службу помирења;
2 КОРИНЋАНИМА
19 Наиме, да је Бог био у Христу, помирио свет са собом, не урачунавајући им преступе њихове; и предао нам је реч помирења. 20 Дакле, ми смо посланици Христа, као да вас је Бог преко нас молио: молимо вас уместо Христа, помирите се са Богом. 21 Јер он је учинио грехом за нас, који није знао за грех; да бисмо у њему постали правда Божија. ГЛАВА 6 1 Ми вас дакле, као сарадници заједно с њим, молимо да не примате узалуд милост Божију. 2 (Јер каже: Чуо сам те у време миљено, и у дан спасења помогох ти; ево, сада је време прихваћено; ево, сада је дан спасења.) 3 Без увреде ни у чему, да се служба не криви: 4 Али у свему одобравајући себе као службенике Божје, у великом трпљењу, у невољама, у невољама, у невољама, 5 У ранама, у тамницама, у метежима, у трудовима, у посматрањима, у постовима; 6 Чистотом, знањем, дуготрпљењем, добротом, Духом Светим, љубављу неликом, 7 Речју истине, силом Божјом, оклопом правде с десне и с леве стране, 8 Частом и срамотом, злим извештајем и добрим извештајем: као преваранти, а ипак истинити; 9 Као непознато, а ипак добро познато; као умирући, а гле, живимо; као покаран, а не убијен; 10 Као жалостан, а увек се радује; као сиромашни, а чинећи многе богатима; као да нема ништа, а да све поседује. 11 О, Коринћани, наша су вам уста отворена, наше срце је проширено. 12 Нисте стегнути у нама, већ сте стегнути у својој утроби. 13 Сада за надокнаду у истом, (говорим као својој деци) будите и ви увећани. 14 Не будите у неједнаком јарму с неверницима, јер какво је друштво праведности с неправдом? и какво општење има светлост са тамом? 15 И каква је сагласност Христа са Велијалом? или какав је део онога који верује са неверником? 16 А какав је споразум храма Божијег са идолима? јер сте храм Бога живога; као што је Бог рекао, настанићу се у њима и ходићу у њима; и ја ћу им бити Бог, а они ће бити мој народ. 17 Зато изађите између њих и одвојите се, говори Господ, и не дотичите се нечистог; и ја ћу те примити, 18 И биће вам Отац, а ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Свемогући. ГЛАВА 7 1 Имајући, дакле, ова обећања, љубљени, очистимо се од сваке прљавштине тела и духа, савршавајући светост у страху Божијем. 2 Примите нас; никоме нисмо нанели неправду, ниједног човека нисмо покварили, ниједног човека нисмо преварили.
117
3 Не говорим ово да вас осудим, јер сам раније рекао да сте у нашим срцима да умремо и да живимо с вама. 4 Велика је моја смелост говора према вама, велика је моја слава за вас: пун сам утехе, веома сам радостан у свим нашим невољама. 5 Јер, кад смо дошли у Македонију, тело наше није имало покоја, него смо се узнемирили одасвуд; споља су биле борбе, унутра су били страхови. 6 Али Бог, који теши оне који су оборени, утешио нас је Титовим доласком; 7 И не само његовим доласком, већ утехом којом се утешио у теби, када нам је рекао твоју усрдну жељу, твоју жалост, твоју горљивост према мени; тако да сам се више радовао. 8 Јер иако сам вас писмом зажалио, не кајем се, иако сам се покајао: јер видим да вас је иста посланица зажалила, иако је било само једно време. 9 Сада се радујем, не што сте били ожалошћени, него што сте ожалошћени до покајања, јер сте били ожалошћени на побожан начин, да не бисте примили штету од нас ни у чему. 10 Јер туга по Богу доноси покајање на спасење за које се не покаје, а туга света производи смрт. 11 Јер гле ово исто, да сте туговали за богобојазношћу, какву је бригу у вама изазвало, да, какво очишћење од себе, да, какво огорчење, да, какав страх, да, каква жарка жеља, да, каква ревност, да, каква освета! У свему сте се уверили да сте јасни у овој ствари. 12 Због тога, иако сам вам писао, нисам то учинио због његовог циља који је учинио зло, нити због његовог циља који је лоше претрпео, већ да вам се покаже наша брига за вас у Божјим очима. 13 Зато смо се утешили вашом утехом: да, и више смо се радовали због Титове радости, јер сте сви ви освежили његов дух. 14 Јер ако сам му се нечим похвалио тобом, не стидим се; али као што смо вам све говорили у истини, тако је и наше хвалисање, које сам учинио пред Титом, истина. 15 И његова унутрашња наклоност је већа према вама, док се сећа послушности свих вас, како сте га са страхом и трепетом примили. 16 Стога се радујем што имам поверења у вас у свему. ГЛАВА 8 1 Штавише, браћо, чинимо вас у смислу милости Божије која је дата црквама у Македонији; 2 Како да се у великом искушењу невоље обиље њихове радости и њихово дубоко сиромаштво изобиљу до богатства њихове слободности. 3 Јер сведочим о њиховој моћи, да, и изнад своје моћи они су сами били вољни; 4 Молећи нас са великом молбом да примимо дар и преузмемо на себе заједништво служења светима. 5 И то су учинили, не како смо се надали, него су прво себе предали Господу, а нама по вољи Божијој. 6 Утолико смо желели Тита, да као што је почео, тако и у вама заврши исту милост. 7 Зато, пошто обилујете у свему, у вери, и говору, и знању, и свакој марљивости, и својој љубави према нама, гледајте да обилујете и овом благодаћу.
2 КОРИНЋАНИМА
8 Не говорим по заповести, него по прилици других, и да докажем искреност ваше љубави. 9 Јер знате милост Господа нашег Исуса Христа, да, иако је био богат, ипак је због вас постао сиромашан, да бисте се ви његовим сиромаштвом обогатили. 10 И овде дајем свој савет: јер је ово корисно за вас, који сте раније почели, не само да радите, већ и да напредујете пре годину дана. 11 Сада, дакле, извршите то; да као што је постојала спремност да се хоће, тако може бити и перформанса од онога што имате. 12 Јер ако прво постоји вољан ум, прихвата се према ономе што човек има, а не према ономе што нема. 13 Јер не мислим да други људи буду опуштени, а ви оптерећени: 14 Али једнакошћу, да сада у ово време ваше изобиље може бити залиха за њихову оскудицу, да и њихово обиље може бити залиха за вашу оскудицу: да постоји једнакост: 15 Као што је написано: Онај који је много скупио није имао ништа више; а оном који је мало скупио није недостајало. 16 Али хвала Богу који је у Титово срце ставио исту бригу за вас. 17 Јер он је заиста прихватио савет; али будући напреднији, он је сам од себе отишао к вама. 18 И послали смо с њим брата, чија је похвала у јеванђељу по свим црквама; 19 И не само то, него је и изабран од цркава да путује са нама са овом благодаћу, коју ми дајемо на славу истога Господа, и изјавом твоје спремности: 20 Избегавајући ово, да нас нико не криви у овом обиљу којим ми управљамо: 21 Старање о поштеним стварима, не само пред Господом, већ и у очима људи. 22 И са њима смо послали нашег брата, кога смо често показивали марљивим у многим стварима, али сада много марљивијим, на основу великог поверења које имам у вас. 23 Да ли се неко пита за Тита, он је мој саучесник и саучесник у вези са вама; или се питају наша браћа, они су гласници цркава и слава Христова. 24 Зато покажите њима и пред црквама доказ своје љубави и нашег хвалисања у ваше име.
6 Али ово кажем: Ко шкрто сеје, шкрто ће и жети; а ко обилно сеје, обилно ће и жети. 7 Сваки човек како намерава у свом срцу, нека даје; не невољко или из нужде: јер Бог воли радосног даваоца. 8 И Бог је у стању да вам изобиље сваку милост; да ви, увек у свему у свему довољни, обилујете сваким добрим делом; 9 (Као што је написано: Он се разиђе, даде сиромасима; правда његова остаје заувек. 10 А онај који служи семе сејачу, служи и хлебом за храну твоју, и умножава посејано семе твоје и умножи плодове твоје праведности;) 11 Бити обогаћен у свему до сваке изобиље, која кроз нас изазива захвалност Богу. 12 Јер вршење ове службе не само да надокнађује оскудицу светих, већ је изобилно и многим захвалама Богу; 13 Док експериментом ове службе они прослављају Бога због ваше наводне потчињености Христовом јеванђељу, и због ваше слободоумне расподеле њима и свим људима; 14 И њиховом молитвом за вас, која чезне за вама за неизмерном милошћу Божијом у вама. 15 Хвала Богу на његовом неизрецивом дару. ГЛАВА 10 1 И сам вас Павле молим кротошћу и благошћу Христовом, који сам у присуству низак међу вама, а одсутан сам смео према вама: 2 Али молим вас, да не будем смео када сам присутан са оним поуздањем, којим мислим да будем храбар против неких, који мисле о нама као да живимо по телу. 3 Јер иако живимо у телу, ми не ратујемо за телом; 4 (Јер оружје нашег ратовања није тјелесно, него моћно кроз Бога до рушења тврђава;) 5 Одбацивање маште и сваке високе ствари која се уздиже против познања Бога, и заробљавање сваке мисли послушности Христовој; 6 И да сте спремни да се осветите за сваку непослушност, када се ваша послушност испуни. 7 Гледате ли на ствари по спољашњем изгледу? Ако се ко узда у себе да је Христов, нека од себе поново мисли да, као што је он Христов, и ми смо Христови. 8 Јер ако бих се још мало хвалио нашом влашћу, коју нам је Господ дао на изградњу, а не на ваше уништење, не бих се стидео: 9 Да не изгледам као да бих вас престрашио писмима. 10 Јер су његова писма, кажу, тешка и моћна; али је његово телесно присуство слабо, а говор презиран. 11 Такав нека мисли ово, да, какви смо речју по словима када смо одсутни, такви ћемо бити и на делу када смо присутни. 12 Јер ми се не усуђујемо да се избројимо, нити да се упоредимо са некима који се хвале; али они сами по себи мере и упоређују се међу собом, нису мудри. 13 Али ми се нећемо хвалити стварима без наше мере, већ по мери правила које нам је Бог поделио, мером да достигнемо и вас. 14 Јер ми се не протежемо преко своје мере, као да нисмо стигли до вас, јер смо и до вас дошли у проповедању јеванђеља Христовог.
ГЛАВА 9 1 Јер што се тиче служења светима, сувишно је да вам пишем: 2 Јер ја знам за напредност вашег ума, за које се хвалим вама Македонцима, да је Ахаја била спремна пре годину дана; и твоја ревност је изазвала многе. 3 Али послао сам браћу, да наше хвалисање вама не буде узалудно због тога; да, као што рекох, будете спремни: 4 Да се не бисмо, ако они из Македоније пођу са мном, и затекну вас неспремног, нас (које ми не кажемо) постидели у овом истом самоувереном хвалисању. 5 Зато сам сматрао да је потребно да охрабрим браћу да пођу испред вас и унапред надокнаде вашу благодат, о чему сте раније приметили, да иста буде спремна, као питање обиља, а не као похлепе .
118
2 КОРИНЋАНИМА
15 Не хвалисање стварима без наше мере, то јест, туђим трудовима; али надајући се, када се ваша вера повећа, да ћемо се од вас увелико увећати по нашем правилу, 16 Да проповедамо јеванђеље у крајевима изван вас, а не да се хвалите линијом ствари које је други човек спреман за наше руке. 17 Али ко се хвали, нека се хвали Господом. 18 Јер није признат онај који себе похваљује, него кога Господ похваљује.
21 Говорим о прекору, као да смо били слаби. Али где год је ко смео, (говорим глупо,) и ја сам храбар. 22 Да ли су Јевреји? тако и ја. Јесу ли они Израелци? и ја сам. Да ли су они Авраамово семе? тако и ја. 23 Да ли су они Христови службеници? (говорим као будала) Ја сам више; у трудовима обилнијим, у ранама изнад мере, у затворима чешћима, у смртима често. 24 Од Јевреја пет пута сам добио четрдесет удараца осим једног. 25 Трипут су ме тукли моткама, једном су ме каменовали, трипут сам доживео бродолом, ноћ и дан сам био у дубини; 26 Често на путовањима, у опасностима од воде, у опасностима од разбојника, у опасностима од стране мојих сународника, у опасностима од незнабожаца, у опасностима у граду, у опасностима у пустињи, у опасностима у мору, у опасностима међу лажним браћо; 27 У умору и болу, у честом бдењу, у глади и жеђи, често у посту, у хладноћи и голотињи. 28 Поред онога што је споља, онога што ме свакодневно спопада, брига свих цркава. 29 Ко је слаб, а ја нисам слаб? ко се саблазни, а ја не горим? 30 Ако ми треба слава, похвалићу се оним што се тиче мојих слабости. 31 Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који је благословен у векове, зна да не лажем. 32 У Дамаску је намјесник под царем Аретом држао град Дамаскин са гарнизоном, желећи да ме ухвати: 33 И кроз прозор у корпи ме спустио зид, и избегао сам његове руке.
ГЛАВА 11 1 Да ли бисте, за Бога, могли да ме поднесете мало у мојој лудости, и заиста ме поднесете. 2 Јер сам љубоморан на вас љубомором побожном, јер сам вас заручио за једног мужа, да вас представим као чисту девицу Христу. 3 Али бојим се да, као што је змија преварила Еву својом лукавошћу, тако се ваши умови не искваре од простоте која је у Христу. 4 Јер ако онај који долази проповеда другог Исуса, кога ми нисмо проповедали, или ако примите други дух, који нисте примили, или друго јеванђеље, које нисте прихватили, ви бисте могли да га трпите. 5 Јер претпостављам да нисам ни мрвицу заостајао за највећим апостолима. 6 Али иако сам груб у говору, ипак нисам у знању; али ми смо се у свему показали међу вама. 7 Да ли сам учинио преступ што сам себе унизио да бисте се ви узвисили, јер сам вам бесплатно проповедао јеванђеље Божје? 8 Опљачкао сам друге цркве, узимајући од њих плату, да бих вам служио. 9 И када сам био присутан код вас и желео, нисам био одговоран никоме, јер су ми недостајала браћа која су дошла из Македоније; и у свему сам се чувао да вам не будем терет, и да ли ћу се задржати. 10 Пошто је истина Христова у мени, нико ме неће зауставити овим хвалисањем у крајевима Ахаје. 11 Зашто? јер те не волим? Бог зна. 12 Али оно што чиним, то ћу чинити, да бих одсекао прилику од оних који желе прилику; да се у чему се славе могу наћи као и ми. 13 Јер такви су лажни апостоли, лажни радници, који се претварају у апостоле Христове. 14 И никакво чудо; јер се сам сатана претвара у анђела светлости. 15 Зато није велика ствар ако се и његови службеници преобразе у службенике праведности; чији ће крај бити по делима њиховим. 16 Опет кажем: Нека ме нико не сматра будалом; ако иначе, примите ме као безумног да се мало похвалим. 17 Оно што говорим, не говорим то по Господу, него као безумно, у овом поуздању хвалисања. 18 Видећи да се многи хвале по телу, и ја ћу се похвалити. 19 Јер ви радо трпите будале, будући да сте и сами мудри. 20 Јер патите, ако вас неко зароби, ако вас човек прождере, ако вас човек узме, ако се човек узвиси, ако вас човек удари по лицу.
ГЛАВА 12 1 За мене нема сумње да се славим. Доћи ћу до виђења и откривења Господњих. 2 Познавао сам човека у Христу пре више од четрнаест година, (да ли у телу, не могу рећи, или ван тела, не могу рећи: Бог зна;) такав је био подигнут до трећег неба. 3 И познавао сам таквог човека, (да ли у телу или ван тела, не могу рећи: Бог зна;) 4 Како је био узнесен у рај и чуо речи неизрециве, које човеку није дозвољено да изговори. 5 Таквим ћу се хвалити, али нећу се хвалити собом, него својим слабостима. 6 Јер иако бих желео да се хвалим, нећу бити будала; јер ћу рећи истину; али сада се суздржавам, да не би ко мислио о мени изнад онога што ме види, или што чује за мене. 7 И да се не бих узвисио преко мере обиљем откривења, дат ми је трн у телу, сотонин гласник да ме удари, да се не узвисим изнад мере. 8 За ову ствар сам трипут молио Господа да се удаљи од мене. 9 И рече ми: Доста ти је моја милост, јер се снага моја у слабости усавршава. Зато ћу се најрадије хвалити својим немоћима, да сила Христова почива на мени. 10 Зато уживам у слабостима, у срамотама, у невољама, у прогонима, у невољама Христа ради: јер кад сам слаб, онда сам јак.
119
2 КОРИНЋАНИМА
11 Постао сам будала у слави; ви сте ме приморали, јер је требало да будем похваљен од вас: јер ни у чему не заостајем за најглавнијим апостолима, иако сам ништа. 12 Заиста су се међу вама појавила знамења апостола у свом стрпљењу, у знацима и чудима и моћним делима. 13 Јер шта је то у чему сте били инфериорнији у односу на друге цркве, осим што вам ја нисам био на терету? опрости ми ово погрешно. 14 Ево, трећи пут сам спреман да дођем к вама; и нећу вам бити на терету, јер не тражим ваше, него вас; јер деца не треба да полажу за родитеље, него родитељи за децу. 15 И ја ћу врло радо потрошити и потрошити за вас; иако те више волим, мање сам вољен. 16 Али нека буде тако, нисам те оптерећивао, али сам те лукавством ухватио. 17 Да ли сам вас зарадио неким од оних које сам вам послао? 18 Желео сам Тита, и са њим сам послао брата. Да ли је Титус зарадио од тебе? нисмо ли ходали у истом духу? ходали нисмо истим корацима? 19 Опет, мислите ли да вам се извињавамо? ми говоримо пред Богом у Христу, али све чинимо, љубљени, на вашу назидаву. 20 Јер се бојим да вас, кад дођем, не нађем као што бих желео, и да вам се нађем какав ви не бисте: да не буде расправа, зависти, гнева, свађа, подметања, шапутања, отоки, метеж: 21 И да ме, када поново дођем, мој Бог понизи међу вама, и да оплакујем многе који су већ згрешили, а нису се покајали за нечистоту и блуд и развратност које су починили.
11 Коначно, браћо, збогом. Будите савршени, утешите се, будите једнодушни, живите у миру; и Бог љубави и мира биће с вама. 12 Поздравите један другога светим пољупцем. 13 Поздрављају вас сви свети. 14 Благодат Господа Исуса Христа, и љубав Божја, и заједница Светога Духа, нека буду са свима вама. Амин. (Другу посланицу Коринћанима написали су Тит и Лука из Филипа, града у Македонији.)
ГЛАВА 13 1 Ово је трећи пут да вам долазим. У устима два или три сведока свака реч ће бити потврђена. 2 Рекао сам вам раније, и предсказујем вам, као да сам био присутан, други пут; и сада одсутан пишем онима који су до сада згрешили, и свима осталима, да, ако поново дођем, нећу поштедети: 3 Пошто тражите доказ да Христос говори у мени, који према вама није слаб, него је моћан у вама. 4 Јер иако је био разапет због слабости, он ипак живи силом Божјом. Јер и ми смо слаби у њему, али ћемо живети с њим силом Божијом према вама. 5 Испитајте сами себе да ли сте у вери; докажите сами себе. Не познајете ли сами себе, како је Исус Христос у вама, осим да сте одвратни? 6 Али верујем да ћете знати да ми нисмо одметници. 7 Сада се молим Богу да не чините зло; не да бисмо изгледали одобрени, него да бисте чинили оно што је поштено, иако смо као непристојни. 8 Јер не можемо учинити ништа против истине, него за истину. 9 Јер ми се радујемо када смо слаби, а ви јаки; и ово желимо, чак и ваше савршенство. 10 Зато пишем ове ствари у одсуству, да, будући да сам присутан, не бих користио оштрину, према сили коју ми је Господ дао на изградњу, а не на уништење.
120
Галатима
ГЛАВА 2 1 Затим четрнаест година након што сам поново отишао у Јерусалим са Варнавом, и узео са собом и Тита. 2 И отишао сам горе по откривењу, и саопштио им оно јеванђеље које проповедам међу незнабошцима, али приватно онима који су били на угледу, да на било који начин не бежам, или бежао, узалуд. 3 Али ни Тит, који је био са мном, као Грк, није био приморан да се обреже. 4 И да због лажне браће доведене несвесно, која су тајно дошла да извиде нашу слободу коју имамо у Христу Исусу, да нас доведу у ропство; 5 Коме смо уступили место покорношћу, не, ни за један час; да би истина јеванђелска остала код вас. 6 Али од ових који су се чинили донекле, (шта год да су били, мени је свеједно: Бог не прихвата ничију личност:) јер они који су изгледали као да су били на конференцији ништа ми нису додали: 7 Али напротив, када видеше да је јеванђеље необрезања предано мени, као што је јеванђеље обрезања било Петру; 8 (Јер онај који је у Петру дјелотворно учинио апостолство обрезања, исти је био моћан у мени према незнабошцима:) 9 И када су Јаков, Кифа и Јован, који су изгледали као стубови, приметили милост која ми је дата, дали су мени и Варнави деснице заједништва; да ми идемо у незнабошце, а они на обрезање. 10 Само они желе да се сећамо сиромаха; исто што сам и ја једва чекао да урадим. 11 Али када је Петар дошао у Антиохију, ја сам му се супротставио у лице, јер је он био крив. 12 Јер пре него што су неки дошли од Јакова, он је јео са незнабошцима, али када су они дошли, он се повукао и одвојио, бојећи се оних који су били од обрезања. 13 И остали Јевреји су исто тако лажирали с њим; утолико се и Варнава занео њиховом привидношћу. 14 Али кад сам видео да не ходе право по истини јеванђеља, рекао сам Петру пред свима: ако ти, будући да си Јеврејин, живиш по обичају незнабожаца, а не као Јевреји, зашто примораваш да нејевреји живе као Јевреји? 15 Ми који смо по природи Јевреји, а не грешници међу незнабошцима, 16 Знајући да се човек не оправдава делима закона, него вером у Исуса Христа, и ми смо веровали у Исуса Христа, да бисмо се оправдали вером Христовом, а не делима закона : јер се делима закона ниједно тело неће оправдати. 17 Али ако се, док тражимо оправдање од Христа, и сами нађемо као грешници, да ли је, дакле, Христос служитељ греха? не дај боже. 18 Јер ако поново саградим оно што сам уништио, учинио сам себе преступником. 19 Јер сам кроз закон умро за закон, да бих живео Богу. 20 Са Христом сам распет; ипак живим; али не ја, него Христос живи у мени; и живот који сада живим у телу живим вером у Сина Божијег, који ме је волео и предао себе за мене.
ГЛАВА 1 1. Павле, апостол (не од људи, ни од човека, него од Исуса Христа и Бога Оца, који га је васкрсао из мртвих;) 2 И сва браћа која су са мном, црквама у Галатији: 3 Благодат вам и мир од Бога Оца и од Господа нашега Исуса Христа, 4 Који себе предаде за грехе наше да нас избави од овога садашњег злог света, по вољи Божијој и Оцу нашем: 5 Коме је слава у векове векова. Амин. 6 Чудим се што сте тако брзо удаљени од онога који вас је позвао у милост Христову у друго јеванђеље: 7 Што није друго; али има неких који вас узнемиравају и који би изопачили јеванђеље Христово. 8 Али ако вам ми, или анђео са неба, проповеда било које друго јеванђеље осим онога које смо вам проповедали, нека је проклет. 9 Као што смо раније рекли, тако и сада опет кажем: Ако вам неко проповеда друго јеванђеље осим онога што сте примили, нека је проклет. 10 Јер да ли ја сада убеђујем људе или Бога? или тражим да угодим мушкарцима? јер да сам још угађао људима, не бих био слуга Христов. 11 Али ја вам потврђујем, браћо, да јеванђеље које је проповедано од мене није по човеку. 12 Јер нисам то примио од човека, нити сам томе поучен, него откривењем Исуса Христа. 13 Јер сте чули за мој разговор у прошлости у јеврејској вери, како сам преко мере прогонио Цркву Божју и протраћивао је: 14 И имао сам користи у јеврејској вери изнад многих себи једнаких у свом сопственом народу, будући да сам још више ревнији за предање својих отаца. 15 Али када је било угодно Богу, који ме је одвојио од утробе мајке моје и позвао ме својом милошћу, 16 Да открије свога Сина у мени, да га проповедам међу незнабошцима; одмах се посаветовах не од крви и меса: 17 Нити сам отишао у Јерусалим к онима који су били апостоли пре мене; али отидох у Арабију и вратих се опет у Дамаск. 18 Затим сам после три године отишао у Јерусалим да видим Петра и остао код њега петнаест дана. 19 Али други од апостола нисам видео никога осим Јакова, брата Господњег. 20 А оно што вам пишем, гле, пред Богом, не лажем. 21 После сам дошао у области Сирије и Киликије; 22 И био је непознат у лице црквама јудејским које су биле у Христу: 23 Али они су само чули да онај који нас је прогонио у прошлим временима сада проповеда веру коју је некада уништио. 24 И прославише Бога у мени.
121
Галатима
21 Не осујећујем милост Божију: јер ако је праведност по закону, онда је Христос узалуд мртав.
23 Али пре него што је вера дошла, били смо држани под законом, затворени за веру која ће се касније открити. 24 Зато је закон био наш школски учитељ да нас приведе Христу, да бисмо се оправдали вером. 25 Али након што је та вера дошла, ми више нисмо под учитељем. 26 Јер сви сте ви деца Божја по вери у Христа Исуса. 27 Јер који сте се у Христа крстили, у Христа сте се обукли. 28 Нема ни Јеврејина ни Грка, нема ни роба ни слободног, нема ни мушког ни женског, јер сте сви једно у Христу Исусу. 29 А ако сте Христови, онда сте Авраамово потомство и наследници по обећању.
ГЛАВА 3 1 О безумни Галати, ко вас је омађијао да се не покоравате истини, пред чијим је очима Исус Христос очигледно стављен, разапет међу вама? 2 Само ово бих научио од вас: Да ли сте примили Духа делима закона или слушањем вере? 3 Зар сте тако глупи? почевши у Духу, да ли сте сада телом савршени? 4 Зар сте толико тога узалуд претрпели? ако је још узалуд. 5 Дакле, онај који вам служи Духом и чини чуда међу вама, да ли то чини делима закона или слушањем вере? 6 Као што је Аврам веровао Богу, и то му се урачунало у праведност. 7 Знајте, дакле, да су они који су од вере синови Авраамови. 8 И Свето писмо, предвиђајући да ће Бог оправдати незнабошце кроз веру, проповедаше Аврааму пре јеванђеља говорећи: У теби ће се благословити сви народи. 9 Дакле, они који су од вере благословени су верним Аврамом. 10 Јер сви који су од дела закона под проклетством су, јер је писано: Проклет је сваки који не остане у свему што је написано у књизи закона да то чини. 11 Али да нико није оправдан законом пред Богом, то је очигледно: јер, праведник ће живети од вере. 12 И закон није од вере, него: Човек који их врши живеће у њима. 13 Христос нас је искупио од проклетства закона, поставши проклетство за нас, јер је писано: Проклет сваки који виси на дрвету. 14 Да би Авраамов благослов дошао на незнабошце кроз Исуса Христа; да бисмо кроз веру примили обећање Духа. 15 Браћо, говорим на начин људи; Иако је то само човеков завет, али ако се потврди, нико га не поништава, нити му додаје. 16 Аврахаму и његовом потомству била су дата обећања. Не каже: И семену као многима; него као од једнога и семену твоме, које је Христос. 17 И ово кажем, да завет, који је раније потврђен од Бога у Христу, закон, који је био четири стотине тридесет година после, не може поништити, да обећање не може да учини безначајним. 18 Јер ако је наследство по закону, то више није обећање, него га је Бог дао Аврааму обећањем. 19 Зашто онда служи закону? Додано је због преступа, док не дође семе коме је дато обећање; а заређено је од анђела у руци посредника. 20 Посредник није посредник једног, него је један Бог. 21 Да ли је закон онда против Божјих обећања? Не дај Боже: јер да је постојао закон који је могао да оживи, заиста би праведност требало да буде по закону. 22 Али Писмо је све закључило под грехом, да би обећање вером у Исуса Христа могло бити дато онима који верују.
ГЛАВА 4 1 Сада кажем, да се наследник, све док је дете, ништа не разликује од слуге, иако је господар свих; 2 Али је под васпитачима и управницима до времена које је одредио отац. 3 Тако смо и ми, када смо били деца, били у ропству елементима света: 4 Али кад дође пунина времена, посла Бог Сина свога, створеног од жене, створеног под законом, 5 Да откупимо оне који су били под законом, да примимо усиновљење. 6 И пошто сте синови, Бог је послао Духа свога Сина у ваша срца, који виче: Авва, Оче. 7 Зато више ниси слуга, него син; а ако син, онда и наследник Божији кроз Христа. 8 Али тада, када нисте познавали Бога, служили сте онима који по природи нису богови. 9 Али сада, након што сте познали Бога, или боље речено, када сте познати од Бога, како се поново окрећете слабим и просјачким елементима, којима поново желите да будете у ропству? 10 Пазите на дане, и месеце, и времена, и године. 11 Бојим те се да ти не дам узалуд труд. 12 Браћо, молим вас, будите као што сам ја; јер сам као и ви: уопште ме нисте повредили. 13 Ви знате како сам вам најпре због телесне слабости проповедао јеванђеље. 14 И моје искушење које беше у мом телу нисте презрели, нити одбацили; него ме прими као анђела Божијег, као Христа Исуса. 15 Где је онда благослов о коме сте говорили? јер сведочим да бисте, да је било могуће, своје очи ископали и дали ми их. 16 Да ли сам вам, дакле, постао непријатељ, јер вам говорим истину? 17 Они ревно утичу на вас, али не добро; да, они би вас искључили, да бисте могли да утичете на њих. 18 Али добро је ревновати се увек у добру, а не само када сам присутан с вама. 19 Децо моја, од којих се поново мучим у рађању док се Христос не уобличи у вама, 20 Желим да сада будем са вама и да променим свој глас; јер сумњам у тебе. 21 Реците ми, ви који желите да будете под законом, зар не слушате закон?
122
Галатима
22 Јер је записано да је Аврам имао два сина, једног од слушкиње, а другог од слободне жене. 23 Али онај који беше од робиње рођен је по телу; али он од слободне жене био је по обећању. 24 Које су ствари алегорија: јер ово су два савеза; онај са горе Синај, који роди у ропство, а то је Агар. 25 Јер овај Агар је гора Синај у Арабији, и одговара Јерусалиму који је сада, и у ропству је са својом децом. 26 Али Јерусалим који је изнад је слободан, који је мајка свима нама. 27 Јер је писано: Радуј се, неплодна која не родиш; избиј и плачи, ти која не порођаш, јер опустошена има много више деце него она која има мужа. 28 А ми, браћо, као што је био Исак, деца смо обећања. 29 Али као што је тада рођени по телу прогонио онога који је рођен по духу, тако је и сада. 30 Ипак, шта каже Свето писмо? Избаци робињу и сина њеног, јер син робиње неће бити наследник са сином слободне. 31 Дакле, браћо, ми нисмо деца робиње, него слободна.
21 Зависти, убиства, пијанства, весеља и слично: о чему вам већ говорим, као што сам вам и раније рекао, да они који тако чине неће наследити Царство Божије. 22 Али плод Духа је љубав, радост, мир, дуготрпљивост, кротост, доброта, вера, 23 Кротост, умереност: против таквих нема закона. 24 А они који су Христови разапеше тело са осећањима и пожудама. 25 Ако живимо у Духу, и ми ходимо у Духу. 26 Не жудимо за испразном славом, раздражујући једни друге, завистујући једни другима. ГЛАВА 6 1. Браћо, ако је човек захваћен грешком, ви духовни, вратите таквог у духу кротости; размишљајући о себи, да и ти не будеш искушаван. 2 Носите бремена једни других и тако испуните Христов закон. 3 Јер ако човек мисли да је нешто, а није ништа, вара се. 4 Али нека свако доказује своје дело, и тада ће се радовати само себи, а не другоме. 5 Јер сваки ће носити свој терет. 6 Ко је поучен у речи, нека саопштава ономе који поучава свим добрима. 7 Не варајте се; Бог се не руга: јер шта човек посеје, то ће и пожњети. 8 Јер ко сеје у своје тело, од тела ће пожњети трулеж; а ко сеје у Дух, од Духа ће пожњети живот вечни. 9 И немојмо се уморити у чињењу добра, јер ћемо у своје време пожњети ако не клонемо. 10 Дакле, ако имамо прилику, чинимо добро свим људима, а посебно онима који су из породице вере. 11 Видите колико велико писмо сам вам написао својом руком. 12 Они који желе да се лепо покажу у телу, приморавају вас да се обрежете; само да не би трпели гоњење за крст Христов. 13 Јер ни они који су обрезани не држе закона; али желе да се обрежете, да би се хвалили телом вашим. 14 Али не дај Боже да се хвалим, осим крстом Господа нашег Исуса Христа, којим је мени свет распет, и ја свету. 15 Јер у Христу Исусу ништа не помаже ни обрезање, ни необрезање, него ново створење. 16 А који ходе по овом правилу, нека је мир на њих и милост, и на Израела Божијег. 17 Од сада нека ме нико не узнемирава, јер на свом телу носим белеге Господа Исуса. 18 Браћо, благодат Господа нашег Исуса Христа нека буде са вашим духом. Амин. (Галатима писаним из Рима.)
ГЛАВА 5 1 Стојте, дакле, чврсто у слободи којом нас је Христос ослободио, и не будите поново уплетени у јарам ропства. 2 Ево, ја, Павле, кажем вам да ако се обрежете, Христос вам неће ништа користити. 3 Јер опет сведочим сваком човеку који је обрезан, да је дужан да изврши сав закон. 4 Христос је постао безначајан за вас, ко год се од вас оправдао законом; отпали сте од благодати. 5 Јер ми кроз Духа очекујемо наду у праведност вером. 6 Јер у Исусу Христу ни обрезање ништа не помаже, ни необрезање; него вера која делује љубављу. 7 Добро сте трчали; ко вас је спречио да се не покоравате истини? 8 Ово убеђење не долази од онога који вас зове. 9 Мало квасца кваси све месо. 10 Уздам се у вас кроз Господа, да нећете имати другачије мисли; али онај који вас узнемирава сносиће своју пресуду, ко год он био. 11 А ја, браћо, ако још проповедам обрезање, зашто ме још прогоне? тада је престала саблазан крста. 12 Волео бих да су чак и одсечени што вас мучи. 13 Јер, браћо, ви сте позвани на слободу; само не користите слободу за повод телу, већ љубављу служите једни другима. 14 Јер се сав закон испуњава у једној речи, чак и у овој; Љуби ближњега свога као самога себе. 15 Али ако један другог уједете и прождирете, пазите да не будете уништени једни од других. 16 Ово дакле кажем: Ходите у Духу, и нећете испунити пожуде тела. 17 Јер тело жуди против духа, а дух против тела, а ови су противни једно другом, тако да не можете чинити оно што бисте желели. 18 Али ако сте вођени Духом, нисте под законом. 19 Сада су очигледна дела тела, која су ова; Прељуба, блуд, нечистоћа, раскалашност, 20 Идолопоклонство, враџбине, мржња, неслагање, подражавање, гнев, свађа, побуне, јереси,
123
Ефесцима ГЛАВА 1 1. Павле, по вољи Божијој апостол Исуса Христа, светима који су у Ефесу и вернима у Христу Исусу: 2 Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и од Господа Исуса Христа. 3 Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који нас је благословио свим духовним благословима на небесима у Христу: 4 Како нас је у њему изабрао пре постања света, да будемо свети и непогрешиви пред њим у љубави; 5 Предодредивши нас за усиновљење деце од Исуса Христа себи, по доброј вољи своје, 6 На хвалу славе његове милости, којом нас је учинио прихваћенима у вољеном. 7 У коме имамо откупљење крвљу његовом, опроштење грехова, по богатству његове милости; 8 У чему је био у изобиљу према нама у свој мудрости и разборитости; 9 Објавивши нам тајну своје воље, по својој доброј вољи коју је у себи намислио: 10 Да би у расподели пуноће времена сабрао у једно све у Христу, и оно што је на небу и што је на земљи; чак и у њему: 11 У коме смо и ми задобили наследство, будући да смо предодређени по намери Онога који све ради по савету своје воље: 12 Да будемо на хвалу његове славе, који се први уздао у Христа. 13 У које се и ви уздасте, пошто чусте реч истине, јеванђеље спасења свог; 14 Који је залог нашег наследства до откупа купљеног имања, на хвалу његове славе. 15 Зато и ја, пошто чух за вашу веру у Господа Исуса и љубав према свима светима, 16 Не престајем да захвалим за вас, спомињући вас у својим молитвама; 17 Да вам Бог Господа нашег Исуса Христа, Отац славе, даде дух мудрости и откривења у познању њега: 18 Очи твога разума бивају просветљене; да знате шта је нада његовог звања и какво је богатство славе наследства његова у светима, 19 И каква је велика величина његове моћи за нас који верујемо, према деловању његове моћне силе, 20 Које је учинио у Христу када га је подигао из мртвих и поставио себи здесна на небесима, 21 Далеко изнад сваког поглаварства, и моћи, и моћи, и господства, и сваког имена које се именује, не само у овоме свету, него и у оном који ће доћи: 22 И све је ставио под ноге његове, и дао га да буде глава над свим стварима у цркви, 23 Које је тело његово, пуноћа Онога који испуњава све у свему. ГЛАВА 2 1 А он је оживео вас који сте били мртви у преступима и гресима;
124
2 У коме сте некада ишли по току овога света, по кнезу силе ваздуха, духу који сада делује у деци непослушности: 3 Међу којима смо такође сви ми у прошлим временима разговарали у пожудама нашег тела, испуњавајући жеље тела и ума; и по природи беху деца гнева, као и други. 4 Али Бог, који је богат милосрђем, због своје велике љубави којом нас је волео, 5 Чак и када смо били мртви у гресима, оживео нас је заједно са Христом, (благодашћу сте спасени;) 6 И подигао нас је заједно, и учинио да седимо заједно на небесима у Христу Исусу. 7 Да би у будућим вековима показао огромно богатство своје милости у својој доброти према нама кроз Христа Исуса. 8 Јер сте благодаћу спасени кроз веру; и то не од вас самих: то је дар Божији: 9 Не по делима, да се ко не би похвалио. 10 Јер ми смо његово дело, створени у Христу Исусу за добра дела, која је Бог раније одредио да у њима ходимо. 11 Зато се сетите да сте у прошлости били незнабошци у телу, који се називају необрезањем по ономе што се зове обрезање у телу које је направљено рукама; 12 Да сте у то време били без Христа, будући да сте били странци од заједнице Израела, и странци од завета обећања, без наде, и без Бога у свету; 13 Али сада у Христу Исусу ви који сте понекад били далеки постали сте близу Христовом крвљу. 14 Јер он је наш мир, који је обоје учинио једно, и срушио средњи зид преграда између нас; 15 Пошто је у свом телу укинуо непријатељство, чак и закон заповести садржан у обредима; јер да начини у себи од двојице једног новог човека, тако склапајући мир; 16 И да крстом измири обоје с Богом у једном телу, убивши тиме непријатељство. 17 И дођоше и проповедаше мир вама који сте били далеки и онима који су били близу. 18 Јер кроз њега обоје имамо приступ Оцу једним Духом. 19 Сада, дакле, нисте више странци и странци, него суграђани светима и укућани Божији; 20 И изграђени су на темељу апостола и пророка, а сам Исус Христос је био главни камен темељац; 21 У коме сва зграда добро уоквирена расте у свети храм у Господу; 22 У коме сте и ви заједно сазидани за пребивалиште Божије кроз Духа. ГЛАВА 3 1 Због тога ја, Павле, заробљеник Исуса Христа за вас незнабошце, 2 Ако сте чули за расподелу милости Божије која ми је дата вама, 3 Како ми је откривењем открио тајну; (као што сам раније написао у неколико речи, 4 При чему, када читате, можете разумети моје знање о тајни Христовој)
Ефесцима
5 Која у другим временима није била позната синовима људским, као што је сада откривена његовим светим апостолима и пророцима Духом; 6 Да незнабошци буду сунаследници, и истог тела, и учесници његовог обећања у Христу по јеванђељу: 7 Чиме сам постао слуга, према дару милости Божје која ми је дата ефективним деловањем његове силе. 8 Мени, који сам мањи од најмањег од свих светих, дата је ова милост, да проповедам међу незнабошцима неистраживо богатство Христово; 9 И да сви људи виде шта је заједница тајне, која је од почетка света сакривена у Богу, који је све створио кроз Исуса Христа: 10 У намери да сада поглаварствима и силама на небесима црква сазна многоструку мудрост Божију, 11 По вечној намери коју је одредио у Христу Исусу Господу нашем: 12 У коме имамо смелост и приступ са поуздањем вером у њега. 13 Зато желим да не клонете због мојих невоља за вас, што је ваша слава. 14 Због тога клањам своја колена пред Оцем Господа нашег Исуса Христа, 15 Од којих се зове цела породица на небу и на земљи, 16 Да би ти дао, по богатству своје славе, да будеш моћно ојачан својим Духом у унутрашњем човеку; 17 Да би Христос вером пребивао у вашим срцима; да сте укорењени и утемељени у љубави, 18 Може бити у стању да схвати са свим светима шта је ширина, и дужина, и дубина и висина; 19 И да упознате љубав Христову, која превазилази знање, да бисте се испунили свом пунином Божјом. 20 А оном који је у стању да учини много више од свега што тражимо или мислимо, према сили која делује у нама, 21 Њему слава у Цркви у Христу Исусу у све векове у векове векова. Амин.
13 Док не дођемо сви у јединство вере и познања Сина Божијег, до савршеног човека, у меру раста пуноће Христове. 14 Да од сада више не будемо деца, бацана тамо-амо, и ношена сваким ветром доктрине, лукавством људи и лукавством, којима они чекају да обману; 15 Али говорећи истину у љубави, нека у свему узрасте у њега, који је глава, Христос; 16 Од кога је цело тело добро спојено и збијено оним што даје сваки зглоб, према делотворном раду у мери сваког дела, повећава тело на изградњу самог себе у љубави. 17 Ово, дакле, кажем и сведочим у Господу, да од сада не ходите као што други незнабошци ходе, у таштини свог ума, 18 Помрачивши разум, отуђивши се од живота Божијег незнањем које је у њима, због слепила срца свога, 19 Који су се, пошто су прошли осећања, предали раскалашности, да с похлепом раде сваку нечистоту. 20 Али нисте тако научили Христа; 21 Ако сте га чули и поучени од њега, као што је истина у Исусу: 22 Да сте одложили у вези са претходним разговором старца, који је покварен према варљивим пожудама; 23 И будите обновљени у духу свог ума; 24 И да се обучете у новог човека, који је по Богу створен у праведности и истинској светости. 25 Зато одбацивши лаж, говорите сваки истину ближњему своме, јер смо удови једни другима. 26 Љутите се и не грешите; нека сунце не зађе у гневу вашем; 27 Нити дај места ђаволу. 28 Ко је крао нека више не краде, него нека ради, радећи својим рукама оно што је добро, да би морао дати ономе коме је потребно. 29 Никаква покварена реч нека не излази из ваших уста, већ оно што је добро за изградњу, да служи благодати слушаоцима. 30 И не жалостите Светог Духа Божијег, којим сте запечаћени за дан откупљења. 31 Нека се уклони од вас свака горчина, и гнев, и гнев, и вика, и злобе, са свом злобом; 32 И будите љубазни једни према другима, милосрдни, праштајући једни другима, као што вам је Бог Христа ради опростио.
ГЛАВА 4 1 Зато вас ја, заточеник Господњи, молим да ходите достојно звања којим сте позвани, 2 Са свом понизношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, трпећи једни друге у љубави; 3 Настојећи да сачувамо јединство Духа у свези мира. 4 Једно је тело и један Дух, као што сте позвани у једну наду свог позива; 5 Један Господ, једна вера, једно крштење, 6 Један Бог и Отац свих, који је изнад свих, и кроз све, и у свима вама. 7 Али свакоме од нас даје се благодат по мери дара Христовог. 8 Зато каже: Кад се узашао на висину, одвео је ропство у ропство и дао дарове људима. 9 (Сада када је узашао, шта је него да је и он прво сишао у ниже делове земље? 10 Онај који је сишао исти је и који је узашао далеко изнад свих небеса, да испуни све.) 11 И даде неке, апостоле; а неки пророци; а неки, јеванђелисти; а неки, пастири и учитељи; 12 За усавршавање светих, за дело службе, за изградњу тела Христовог:
ГЛАВА 5 1 Зато будите Божји следбеници, као драга деца; 2 И ходите у љубави, као што је и Христос заволео нас, и дао себе за нас на жртву и жртву Богу на миомирисни мирис. 3 Али блуд и свака нечистота, или похлепа, нека се не именује једном међу вама, као што приличи свецима; 4 Ни прљавштина, ни глупост, ни шала, што није згодно, него захваљивање. 5 Јер ово знате да ниједан блудник, ни нечист, ни похлепник, који је идолопоклоник, нема наследства у Царству Христовом и Божијем. 6 Нико нека вас не вара испразним речима, јер због тога долази гнев Божји на децу непослушности. 7 Не будите дакле саучесници с њима.
125
Ефесцима
8 Јер некада сте били тама, а сада сте светлост у Господу; ходајте као деца светлости. 9 (Јер је плод Духа у свакој доброти и праведности и истини;) 10 Доказујући шта је угодно Господу. 11 И немој имати учешћа у бескорисним делима таме, него их радије укори. 12 Јер је срамота чак и говорити о ономе што се од њих ради у тајности. 13 Али све што се покорава светлошћу се објављује; јер све што објављује светлост је. 14 Зато каже: Пробуди се ти који спаваш и устани из мртвих, и Христ ће те осветлити. 15 Пазите дакле да поступате опрезно, не као будале, него као мудри, 16 Искупљење времена, јер су дани зли. 17 Зато не будите неразумни, него разумете шта је воља Господња. 18 И не опијај се вином у коме је претераност; али будите испуњени Духом; 19 Говорите сами себи псалмима и химнама и духовним песмама, певајући и певајући у срцу своме Господу; 20 Благодарећи свагда за све Богу и Оцу у име Господа нашег Исуса Христа; 21 Покоравајући се једни другима у страху Божијем. 22 Жене, покорите се својим мужевима, као Господу. 23 Јер муж је глава жени, као што је Христос глава Цркве, и он је спаситељ тела. 24 Дакле, као што се црква покорава Христу, тако и жене нека буду својим мужевима у свему. 25 Мужеви, волите своје жене, као што је и Христос волео Цркву и предао себе за њу; 26 Да га освети и очисти прањем водом речју, 27 Да би је себи представио као славну Цркву, без мрље, бора, или било чега сличног; него да буде свето и без мане. 28 Тако и мушкарци треба да воле своје жене као своја тела. Ко воли своју жену, воли себе. 29 Јер нико никада није мрзео своје тело; него га храни и негује као Господ Цркву; 30 Јер ми смо удови његовог тела, његовог тела и његових костију. 31 Због тога ће човек оставити оца и мајку, и припашће се својој жени, и биће њих двоје једно тело. 32 Ово је велика тајна, али ја говорим о Христу и Цркви. 33 Ипак, нека сваки од вас посебно воли своју жену као самога себе; а жена види да поштује свог мужа.
6 Не са очима, као људима који угађају; него као слуге Христове, чинећи вољу Божију од срца; 7 С добром вољом служећи, као Господу, а не људима: 8 Знајући да свако добро што учини, то ће примити од Господа, био роб или слободан. 9 И ви, господари, чините исте ствари с њима, уздржавајући се од претњи: знајући да је и ваш Господар на небу; ни код њега нема поштовања личности. 10 Коначно, браћо моја, будите јаки у Господу и у сили његове моћи. 11 Обуците се у сву опрему Божију, да бисте могли да се одупрете лукавствима ђавола. 12 Јер ми се не боримо против крви и меса, него против поглавара, против власти, против владара таме овога света, против духовне зла на висинама. 13 Зато узмите сву Божју оружје, да бисте могли да се одупрете у дан зли, и пошто сте све учинили, да издржите. 14 Стојите, дакле, опасавши бедра истином, и носећи оклоп праведности; 15 И ноге су ваше обучене у припрему јеванђеља мира; 16 Изнад свега, узмите штит вере, којим ћете моћи угасити све огњене стреле злих. 17 И узми кацигу спасења и мач Духа, који је реч Божија. 18 Молећи се увек са сваком молитвом и мољењем у Духу, и бдећи у томе са свом истрајношћу и мољењем за све свете; 19 А за мене, да ми се та реч може дати, да могу смело да отворим своја уста, да објавим тајну јеванђеља, 20 За који сам ја амбасадор у оковама, да бих у њему смело говорио, како треба да говорим. 21 Али да и ви знате моје ствари и како ја радим, Тихик, љубљени брат и верни слуга у Господу, објавиће вам све: 22 Којег сам вам послао у исту сврху, да знате наше ствари и да утеши ваша срца. 23 Мир браћи и љубав са вером од Бога Оца и Господа Исуса Христа. 24 Благодат са свима који искрено љубе Господа нашег Исуса Христа. Амин. (Ефешанима писано из Рима од Тихика.)
ГЛАВА 6 1 Децо, слушајте своје родитеље у Господу, јер је ово право. 2 Поштуј оца и матер; (што је прва заповест са обећањем;) 3 Да ти буде добро и да дуго живиш на земљи. 4 И, очеви, не изазивајте своју децу на гнев, него их одгајајте у васпитању и саветовању Господњем. 5 Слуге, будите послушни онима који су вам господари по телу, са страхом и трепетом, у једноставности срца свог, као Христу;
126
Филипљанима
27 Само нека ваш разговор буде онако како доликује јеванђељу Христовом: да, било да дођем да вас видим, или будем одсутан, чујем о вашим пословима, да стојите чврсто у једном духу, једнодушно се борите заједно за веру јеванђеља; 28 И ни у чему не уплашени својим противницима: што је њима очигледан знак погибије, а вама спасења, и то Божијег. 29 Јер вама је дато у име Христа, не само да верујете у Њега, него и да страдате ради њега; 30 Имајући исти сукоб који сте видели у мени, а сада чујете да сте у мени.
ГЛАВА 1 1 Павле и Тимотеј, слуге Исуса Христа, свима светима у Христу Исусу који су у Филипима, са епископима и ђаконима: 2 Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и од Господа Исуса Христа. 3 Захваљујем Богу своме при сваком сећању на тебе, 4 Увек у свакој мојој молитви за све вас молећи с радошћу, 5 За ваше заједништво у јеванђељу од првог дана до сада; 6 Уверен сам у то да ће онај који је започео добро дело у вама чинити га до дана Исуса Христа: 7 Као што ми доликује да мислим ово о свима вама, јер вас имам у свом срцу; пошто сте и у мојим оковима, и у одбрани и потврди јеванђеља, сви ви учесници моје благодати. 8 Јер Бог је мој запис, колико жудим за свима вама у недрима Исуса Христа. 9 И то се молим да ваша љубав буде још више и више у знању и сваком расуђивању; 10 Да бисте могли да одобравате ствари које су одличне; да будете искрени и без увреде до дана Христовог; 11 Испунити се плодовима праведности, који су од Исуса Христа, на славу и хвалу Божју. 12 Али ја бих волео да разумете, браћо, да су ствари које су ми се догодиле испале пре за унапређење јеванђеља; 13 Тако да се моје везе у Христу показују у целој палати и на свим другим местима; 14 И многа од браће у Господу, постајући сигурни у моје окове, много су смелији да говоре реч без страха. 15 Неки заиста проповедају Христа чак и из зависти и свађе; а неки и добре воље: 16 Онај који проповеда Христа свађе, не искрено, претпостављајући да додатно отежава моје везе: 17 Али други љубави, знајући да сам постављен за одбрану јеванђеља. 18 Шта онда? без обзира на све начине, било у претварању, било у истини, Христос се проповеда; и ја се томе радујем, да, и радоваћу се. 19 Јер знам да ће се ово окренути на моје спасење кроз вашу молитву и опскрбу Духа Исуса Христа, 20 По мом искреном очекивању и мојој нади, да се ни у чему нећу постидети, него да ће се са свом смелошћу, као и увек, сада и Христос у телу увеличати, било животом, било смрћу. 21 Јер за мене је живот Христос, а смрт добитак. 22 Али ако живим у телу, ово је плод мога рада; али не знам шта ћу изабрати. 23 Јер сам у тесној између двојице, желећи да одем и да будем са Христом; што је далеко боље: 24 Ипак, за вас је потребније остати у телу. 25 И имам ово поверење, знам да ћу остати и остати са свима вама за ваш напредак и радост вере; 26 Да би ваша радост била већа у Исусу Христу за мене мојим поновним доласком к вама.
ГЛАВА 2 1 Ако, дакле, има утехе у Христу, ако утехе љубави, ако има заједништва Духа, ако има утробе и милости, 2 Испуните моју радост, да будете истомишљеници, да имате исту љубав, да сте једнодушни, једнодушни. 3 Нека се ништа не чини због свађе или сујете; али у понизности нека једни друге цене боље од себе. 4 Не гледајте свако на своје, него сваки и на ствари других. 5 Нека у вама буде овај ум који је био и у Христу Исусу: 6 Који, будући у обличју Божијем, сматраше да није пљачка бити једнак Богу: 7 Али није постао без угледа, и узео на себе облик слуге, и постао је сличан људима. 8 И пошто се нашао у моди као човек, понизио се и постао послушан до смрти, чак и смрти на крсту. 9 Зато га је и Бог високо узвисио и дао му име које је изнад сваког имена; 10 Да се у име Исусово поклони свако колено, од онога што је на небу, и онога што је на земљи, и онога што је под земљом; 11 И да сваки језик исповеда да је Исус Христос Господ, на славу Бога Оца. 12 Зато, љубљени моји, као што сте увек слушали, не само у мом присуству, него сада много више у мом одсуству, са страхом и трепетом радите на свом спасењу. 13 Јер Бог је тај који делује у вама и да хоћете и да чините по својој вољи. 14 Све чините без роптања и препирки: 15 Да будете беспрекорни и безопасни, синови Божији, без укора, усред поквареног и изопаченог народа, међу којима сијате као светла у свету; 16 Држећи реч живота; да се радујем дану Христовом, што нисам узалуд трчао, нити се узалуд трудио. 17 Да, и ако будем принет на жртву и служење ваше вере, радујем се и радујем се са свима вама. 18 Из истог разлога се и ви радујте и радујте се са мном. 19 Али уздам се у Господа Исуса да ће ти ускоро послати Тимотеја, да се и ја добро утешим, када знам твоје стање. 20 Јер немам човека истомишљеника, који би природно бринуо о вашем стању. 21 Јер сви траже своје, а не оно што припада Исусу Христу. 22 Али ви знате његов доказ да је, као син са оцем, служио са мном у јеванђељу.
127
Филипљанима
23 Зато се надам да ћу га послати одмах, чим ћу видети како ће бити са мном. 24 Али уздам се у Господа да ћу и ја ускоро доћи. 25 Ипак, сматрао сам да је потребно да вам пошаљем Епафродита, свог брата и сапутника у раду, и саборника, али вашег гласника и онога који је служио мојим потребама. 26 Јер је жудео за свима вама и био је тежак, јер сте чули да је био болестан. 27 Јер заиста беше болестан близу смрти, али Бог се смиловао на њега; и не само на њега, него и на мене, да не бих имао тугу над тугом. 28 Зато сам га послао пажљивије, да се, када га поново видите, обрадујете, а да ја будем мање тужан. 29 Примите га дакле у Господу са свом радошћу; и држи такве на угледу: 30 Зато што је за дело Христово био близу смрти, не гледајући на свој живот, да би надокнадио твој недостатак служења мени.
17 Браћо, будите заједно моји следбеници и означите оне који ходе, као што имате нас за пример. 18 (Јер многи ходе, о којима сам вам често говорио, а сада вам и плачући говорим, да су непријатељи крста Христовог: 19 чији је циљ пропаст, чији је Бог трбух њихов, и чија је слава у њиховој срамоти, који мисле на земаљско.) 20 Јер наш разговор је на небу; одакле и ми тражимо Спаситеља, Господа Исуса Христа: 21 Ко ће променити наше подло тело, да буде обликовано као његово славно тело, према делу којим је у стању да све подреди себи. ГЛАВА 4
ГЛАВА 3 1 Коначно, браћо моја, радујте се у Господу. Писати вам исте ствари, мени заиста није тешко, али за вас је сигурно. 2 Чувајте се паса, чувајте се злих радника, чувајте се сабраности. 3 Јер ми смо обрезање, који се клањамо Богу у духу, и радујемо се у Христу Исусу, а немамо поуздања у тело. 4 Иако бих такође могао имати поверења у тело. Ако неко други мисли да има у шта да се узда у телу, ја више: 5 Обрезан осмог дана, из рода Израела, из племена Венијаминовог, Јеврејин од Јевреја; као што се дотиче закона, фарисеј; 6 Што се тиче ревности, гоњења цркве; дотичући се праведности која је у закону, непорочна. 7 Али оно што ми беше добитак, то сам за Христа сматрао губитком. 8 Да, несумњиво, и све сматрам само губитком за изврсност познања Христа Исуса, Господа мога: за кога сам претрпео губитак свега, и сматрам их осим балеге, да бих добио Христа, 9 И наћи се у њему, немајући своју правду, која је од закона, него ону која је кроз веру Христову, правду која је од Бога вером; 10 Да га упознам, и силу његовог васкрсења, и учешће у његовим патњама, да будем саобразан његовој смрти; 11 Ако бих на било који начин могао да достигнем васкрсење мртвих. 12 Не као да сам већ достигао, нити сам већ био савршен, него следим, ако могу да схватим оно због чега сам и захваћен од Христа Исуса. 13 Браћо, не сматрам се да сам схватио, али ово једно чиним, заборављајући оно што је иза, и посежући за оним што је испред, 14 Тежим ка циљу за награду високог Божјег позива у Христу Исусу. 15 Дакле, сви који смо савршени, будимо тако; и ако о било чему другачије мислите, Бог ће вам и ово открити. 16 Ипак, до чега смо већ дошли, ходимо по истом правилу, мислимо на исту ствар.
128
1 Зато, браћо моја љубљена и жељна, моја радост и венац, зато стојте чврсто у Господу, драги моји. 2 Преклињем Еводију и молим Синтихију, да буду истог мишљења у Господу. 3 И ја те молим, истински јарам, помози оним женама које су се са мном трудиле у јеванђељу, са Климентом такође, и са другим мојим сарадницима, чија су имена у књизи живота. 4 Радујте се увек у Господу, и опет кажем: Радујте се. 5 Нека ваша умереност буде позната свим људима. Господ је близу. 6 Пазите ни за шта; али у свему молитвом и мољењем са захвалношћу нека се обзнане Богу ваше молбе. 7 И мир Божји, који превазилази сваки разум, чуваће ваша срца и умове кроз Христа Исуса. 8 Коначно, браћо, шта год је истинито, што год је поштено, што год је праведно, што год је чисто, што год било љупко, што год је добро; ако има нека врлина и ако има похвале, размислите о томе. 9 Оно што сте и научили, и примили, и чули, и видели у мени, чините; и Бог мира биће с вама. 10 Али ја сам се веома обрадовао у Господу, што је сада на крају ваша брига о мени поново процветала; при чему сте такође били опрезни, али вам је недостајала прилика. 11 Не да говорим о оскудици: јер сам научио, у каквом год стању да сам, бити задовољан. 12 Знам и да будем понижен, и знам да изобиљем: свуда и у свему сам упућен и да будем сит и да будем гладан, и да обилујем и да трпим потребу. 13 Све могу кроз Христа који ме јача. 14 Без обзира на то што сте добро учинили, рекли сте о мојој невољи. 15 Сада и ви Филипљани знате, да на почетку јеванђеља, када сам отишао из Македоније, ниједна црква није комуницирала са мном у погледу давања и примања, осим вас само. 16 Јер чак и у Солуну ви сте једном и поново слали на моју потребу. 17 Не зато што желим дар, него желим плод који би могао бити у изобиљу за ваш рачун. 18 Али имам све и у изобиљу: сит сам, пошто сам од Епафродита примио оно што је од тебе послато, мирис угодан, жртву угодну, Богу угодну. 19 Али мој Бог ће испунити све ваше потребе према свом богатству у слави у Христу Исусу.
Филипљанима
20 Сада Богу и Оцу нашему слава у векове векова. Амин. 21 Поздравите сваког свеца у Христу Исусу. Поздрављају вас браћа која су са мном. 22 Поздрављају вас сви свети, понајвише они који су из ћесарског дома. 23 Благодат Господа нашег Исуса Христа са свима вама. Амин. (Епафродит је написао Филипљанима из Рима.)
129
Колошанима ГЛАВА 1 1 Павле, по вољи Божијој апостол Исуса Христа, и брат наш Тимотеј, 2 Светима и верној браћи у Христу који су у Колосима: Благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа. 3 Благодаримо Богу и Оцу Господа нашега Исуса Христа, молећи се свагда за вас, 4 Пошто смо чули за вашу веру у Христа Исуса и за љубав коју имате према свим светима, 5 За наду која вам је положена на небу, о којој сте раније чули у речи истине јеванђеља; 6 Који је дошао к вама, као што је у целом свету; и доноси род, као што и у вама, од дана када сте чули за то и познали благодат Божију у истини. 7 Као што сте такође сазнали од Епафраса, нашег драгог саслужитеља, који је за вас верни слуга Христов; 8 Који нам је такође објавио своју љубав у Духу. 9 Због тога и ми, од дана када смо то чули, не престајемо да се молимо за вас и да желимо да будете испуњени познањем његове воље у свој мудрости и духовном разумевању; 10 Да бисте могли да ходите достојно Господа за све угодне, плодоносни у сваком добром делу и увећавајући се у познању Бога; 11 Учвршћен свом снагом, према својој величанственој моћи, на свако трпљење и дуготрпљење са радошћу; 12 Благодарећи Оцу, који нас је упознао да будемо заједничари наследства светих у светлости: 13 Који нас је избавио од власти таме и превео нас у царство свог драгог Сина: 14 У коме имамо откупљење крвљу његовом, и опроштење грехова, 15 Који је слика Бога невидљивог, првенац сваке твари: 16 Јер кроз њега је створено све што је на небу и што је на земљи, видљиво и невидљиво, било да су престоли, било господства, или поглаварства, или власти: све је створено од њега и за њега; 17 И он је пре свега, и од њега се све састоји. 18 И он је глава тела, цркве: који је почетак, првенац из мртвих; да би у свему имао предност. 19 Јер је Оцу било мило да у њему обитава сва пунина; 20 И, помиривши крвљу свог крста, преко њега да помири све са собом; по њему, кажем, било да су ствари на земљи или на небу. 21 А ви, који сте некада били отуђени и непријатељи у свом уму због злих дела, он се сада помирио 22 У телу свог тела кроз смрт, да вас представи светим и непогрешивим и непогрешивим пред његовим очима; 23 Ако останете у вери утемељени и утврђени, и не удаљите се од наде у јеванђеље, које сте чули и које је проповедано сваком створењу које је под небом; од чега сам ја Павле постао проповедник; 24 Који се сада радује мојим патњама за вас и испуњавате оно што је иза мука Христових у телу моме ради тела његовог, а то је Црква; 25 Чиме сам постао слуга, према Божијем наређењу које ми је дато за вас, да испуним реч Божију;
130
26 Чак и тајна која је била сакривена од векова и нараштаја, а сада је откривена светима његовим: 27 Коме би Бог желео да открије какво је богатство славе ове тајне међу незнабошцима; који је Христос у вама, нада славе: 28 Кога ми проповедамо, опомињући сваког човека и поучавајући сваког човека свакој мудрости; да прикажемо сваког човека савршеног у Христу Исусу: 29 За шта се и ја трудим, борећи се по његовом делу, који у мени моћно делује. ГЛАВА 2 1 Јер бих волео да знате какав велики сукоб имам за вас и за њих у Лаодикији, и за оне који нису видели моје лице у телу; 2 Да би њихова срца била утешена, сједињена у љубави, и за сва богатства пуне сигурности разумевања, до признања тајне Бога, и Оца, и Христа; 3 У коме су скривена сва блага мудрости и знања. 4 И ово кажем да вас неко не заведе заводљивим речима. 5 Јер иако сам телом одсутан, духом сам с вама, радујући се и гледајући ваш поредак и постојаност ваше вере у Христа. 6 Дакле, као што сте примили Христа Исуса Господа, тако и ходите у Њему. 7 Укорењени и изграђени у њему, и утврђени у вери, како сте поучени, изобиљујте у њој са захвалношћу. 8 Чувајте се да вас неко не поквари философијом и испразном обманом, по предању људском, по основама света, а не по Христу. 9 Јер у њему телесно пребива сва пуноћа Божанства. 10 И ви сте потпуни у њему, који је глава сваке кнежевине и власти; 11 У коме сте и ви обрезани нерукотвореним обрезањем, скидајући тело грехова тела обрезањем Христовим: 12 Погребени с њим у крштењу, којим сте и васкрсли са њим вером у дело Бога, који га је васкрсао из мртвих. 13 А вас, који сте били мртви у својим гресима и необрезању вашег тела, оживео је заједно са њим, опростивши вам све преступе; 14 Избрише рукопис обреда који је био против нас, који је био противан нама, и скиде га с пута, приковавши га на крст свој; 15 И пошто је опљачкао кнежевине и власти, он их је отворено показао, тријумфујући над њима у томе. 16 Зато нека вас нико не суди у јелу, или пићу, или због празника, или младог месеца, или суботе: 17 Који су сенка ствари које долазе; али тело је Христово. 18 Нико нека те не заварава за твоју награду у добровољној понизности и обожавању анђела, упадајући у оно што није видео, узалуд надимајући се својим телесним умом, 19 И не држећи Главу, из које је сво тело преко зглобова и трака које се хранило и спојено, расте са порастом Божјим. 20 Зато ако сте са Христом мртви од основа света, зашто сте, као да живите у свету, подложни обредима, 21 (Не додируј; не пробај; не рукуј;
Колошанима
22 Који ће сви пропасти употребом;) после заповести и учења људских? 23 Које ствари заиста показују мудрост у обожавању воље, понизности и занемаривању тела; ни у каквој части за наситиње тела.
25 Али ко чини зло, примиће за неправду коју је учинио, и нема поштовања према личностима. ГЛАВА 4
ГЛАВА 3 1 Ако сте, дакле, васкрсли са Христом, тражите оно што је горе, где Христос седи здесна Богу. 2 Своју наклоност буди на горе, а не на оно што је на земљи. 3 Јер ви сте мртви, и ваш је живот сакривен са Христом у Богу. 4 Кад се појави Христос, који је наш живот, тада ћете се и ви појавити с њим у слави. 5 Умртви, дакле, удове своје који су на земљи; блуд, нечистоћа, прекомерна наклоност, зла пожуда и похлепа, што је идолопоклонство: 6 Због чега долази гнев Божји на децу непослушности: 7 У којима сте и ви неко време ходали, када сте живели у њима. 8 Али сада и ви одбаците све ово; бес, гнев, злоба, богохуљење, прљава комуникација из ваших уста. 9 Не лажите једни друге, јер сте одбацили старца са његовим делима; 10 И обуци се у новог човека, који се обнавља у познању по лику онога који га је створио: 11 Где нема ни Грка ни Јеврејина, ни обрезања ни необрезања, Варварина, Скита, роба ни слободног, него је Христос све и у свима. 12 Обуците се, дакле, као изабраници Божији, свети и љубљени, у нутрину милосрђа, доброту, понизност ума, кротост, дуготрпљивост; 13 Подносите једни друге и праштајте једни другима, ако се ко против кога завади: као што је Христос опростио вама, тако и ви. 14 И изнад свега овога обуците се у милосрђе, које је веза савршенства. 15 И нека мир Божји влада у вашим срцима, на који сте и позвани у једном телу; и будите захвални. 16 Реч Христова нека обитава у вама богато у свој мудрости; учећи и опомињући једни друге у псалмима и песмама и песмама духовним, благодатно певајући у срцима својим Господу. 17 И све што чините речју или делом, све чините у име Господа Исуса, захваљујући Богу и Оцу преко њега. 18 Жене, покорите се својим мужевима, како доликује у Господу. 19 Мужеви, волите своје жене и не будите огорчени на њих. 20 Децо, слушајте своје родитеље у свему, јер је то Господу мило. 21 Очеви, не изазивајте своју децу на гнев, да се не обесхрабре. 22 Слуге, слушајте у свему своје господаре по телу; не са услугом очију, као људима који угађају; него у једноставности срца, бојећи се Бога: 23 И шта год да радите, чините то од срца, као Господу, а не људима; 24 Знајући да ћете од Господа примити награду наследства, јер служите Господу Христу.
131
1 Господари, дајте својим слугама оно што је праведно и једнако; знајући да и ви имате Учитеља на небу. 2 Останите у молитви и бдите у њој са захвалношћу; 3 Молећи се и за нас, да нам Бог отвори врата говора, да проповедамо тајну Христову, за коју сам и ја везана: 4 Да бих то показао као што треба да говорим. 5 Ходи у мудрости према онима који су изван, искупљујући време. 6 Нека ваш говор увек буде благодатан, зачињен сољу, да бисте знали како треба да одговарате сваком човеку. 7 Тихикус ће вам рећи сву моју државу, који је љубљени брат и верни слуга и саслужитељ у Господу: 8 Кога сам вам послао са истом сврхом, да упозна ваше имање и утеши ваша срца; 9 Са Онисимом, верним и љубљеним братом, који је један од вас. Они ће вам објавити све што се овде ради. 10 Поздравља вас Аристарх, мој сузатвореник, и Марко, Варнавин син сестре, (додирујући кога сте примили заповести: ако дође к вама, примите га;) 11 И Исуса, који се зове Јустус, који су од обрезања. Ово су само моји сарадници у Царству Божијем, који су ми били утеха. 12 Поздравља вас Епафрас, који је један од вас, слуга Христов, који се увек усрдно труди за вас у молитвама, да стојите савршени и потпуни у свој вољи Божијој. 13 Јер сведочим му да има велику ревност за вас и оне који су у Лаодикији и оне у Јерапољу. 14 Поздравља вас Лука, љубљени лекар, и Дима. 15 Поздравите браћу која су у Лаодикији и Нимфу и цркву која је у његовој кући. 16 И када се ова посланица прочита међу вама, учините да се прочита и у цркви Лаодикијској; и да сте исто тако читали посланицу из Лаодикије. 17 И реци Архипу: Пази на службу коју си примио у Господу, да је испуниш. 18 Поздрав моје руке Павле. Сетите се мојих веза. Благодат нека је с тобом. Амин. (Тихик и Онисим су написали из Рима посланицима Колошанима.)
1. Солуњанима ГЛАВА 1 1 Павле, и Силван и Тимотеј, Цркви Солунској која је у Богу Оцу и Господу Исусу Христу: Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа. 2 Благодаримо Богу свагда за све вас, спомињући вас у нашим молитвама; 3 Сећајући се непрестаног дела вере и труда љубави, и трпљења наде у Господа нашег Исуса Христа, пред Богом и Оцем нашим; 4 Знајући, браћо љубљена, ваш Божји избор. 5 Јер наше јеванђеље није дошло до вас само речју, него и снагом, и Светим Духом, и великом сигурношћу; као што знате какви смо људи били међу вама ради вас. 6 И постали сте следбеници нас и Господа, примивши реч у великој невољи, са радошћу Светога Духа: 7 Тако да сте били узор свима који верују у Македонији и Ахаји. 8 Јер од вас се прочула реч Господња не само у Македонији и Ахаји, него се и свуда шири ваша вера у Бога; тако да не треба ништа да говоримо. 9 Јер они сами показују о нама какав смо начин уласка имали к вама и како сте се од идола окренули Богу да служите Богу живом и истинитом; 10 И да чекамо свог Сина с неба, кога је васкрсао из мртвих, Исуса, који нас је избавио од гнева који долази. ГЛАВА 2 1 И сами, браћо, знајте наш улазак к вама, да није било узалуд: 2 Али чак и након тога што смо раније патили и били смо срамотно умољени, као што знате, у Филипима, били смо смели у нашем Богу да вам проповедамо јеванђеље Божије са много свађе. 3 Јер наш савет није био на превару, ни од нечистоће, ни у превари: 4 Али као што нам је од Бога допуштено да будемо поверени јеванђељу, тако и говоримо; не као угодан људима, него Богу, који испитује срца наша. 5 Јер никада нисмо користили ласкаве речи, као што знате, нити огртач похлепе; Бог је сведок: 6 Ни од људи нисмо тражили славу, ни од вас, ни од других, када смо могли бити бременити, као апостоли Христови. 7 Али ми смо били благи међу вама, као што дојиља чува своју децу. 8 Тако смо били љубазни према вама, били смо вољни да вам преносимо, не само Божје јеванђеље, већ и своје душе, јер сте нам били драги. 9 Јер се сећате, браћо, нашег труда и муке: јер смо се трудили ноћу и дању, јер никоме од вас не бисмо били задужени, проповедали смо вам јеванђеље Божије. 10 Ви сте сведоци, а и Бог, како смо се свето и праведно и непорочно понашали међу вама који верујете: 11 Као што знате како смо свакога од вас храбрили, тешили и заклињали, као што отац чини своју децу,
132
12 Да бисте ходили достојно Бога, који вас је позвао у своје царство и славу. 13 Због тога и ми Богу без престанка захваљујемо, јер када примисте реч Божју коју сте чули од нас, примисте је не као реч људску, него као што је у истини, реч Божију, која заиста делује и у вама који верујете. 14 Јер ви, браћо, постадосте следбеници цркава Божијих које су у Јудеји у Христу Исусу; јер сте и ви пострадали као што су ваши сународници, као и они од Јудејаца. 15 Који су и убили Господа Исуса и своје пророке, и прогонили нас; и не угађају Богу, и противни су свим људима: 16 Забрањујући нам да говоримо незнабошцима да би се спасли, да надопуњују своје грехе заувек, јер је гнев дошао на њих до краја. 17 Али ми, браћо, одузети од вас за кратко време у присуству, а не у срцу, трудили смо се још више да видимо ваше лице са великом жељом. 18 Због тога смо желели да дођемо к вама, чак и ја Павле, једном и опет; али нас је сатана омео. 19 Јер шта је наша нада, или радост, или венац радости? Нисте ли ни ви пред Господом нашим Исусом Христом приликом његовог доласка? 20 Јер ви сте наша слава и радост. ГЛАВА 3 1 Зато, када више нисмо могли да уздржавамо, сматрали смо да је добро да останемо сами у Атини; 2 И посла Тимотеја, брата нашег и служитеља Божјег, и саслужитеља нашег у јеванђељу Христовом, да те утврди и да те утеши вером твојом: 3 Да никог човека не покрећу ове невоље: јер и сами знате да смо за то одређени. 4 Јер, заиста, кад смо били код вас, рекли смо вам раније да треба да трпимо невоље; као што се и догодило, а ви знате. 5 Због тога, када више нисам могао да се уздржим, послао сам да упознам вашу веру, да вас на неки начин кушач не искуша, и да наш труд не буде узалудан. 6 Али сада када је Тимотеј дошао од вас к нама и донео нам добру вест о вашој вери и милосрђу, и да нас се увек добро сећате, желећи силно да нас видите, као и ми да вас видимо, 7 Зато, браћо, утешисмо се над вама у свим нашим невољама и невољама вером вашом: 8 Јер сада живимо, ако чврсто стојите у Господу. 9 Јер какву захвалност можемо поново да одамо Богу за вас, за сву радост којом се радујемо ради вас пред нашим Богом; 10 Молећи се ноћу и дању силно да видимо твоје лице и да усавршимо оно што недостаје твојој вери? 11 Сада сам Бог и Отац наш, и Господ наш Исус Христос, упућују наш пут к вама. 12 И учини да вас Господ умножи и обилује љубављу једни према другима и према свим људима, као што ми чинимо према вама; 13 До краја нека утврди ваша срца непогрешива у светости пред Богом, и Оцем нашим, на доласку Господа нашег Исуса Христа са свим његовим светима.
1. Солуњанима
ГЛАВА 4
8 Али ми, који смо од дана, будимо трезни, обуцимо се у оклоп вере и љубави; а за шлем наду спасења. 9 Јер Бог нас није одредио на гнев, него да задобијемо спасење у Господу нашем Исусу Христу, 10 Који је умро за нас, да, било да се будимо или спавамо, живимо заједно с њим. 11 Зато се заједно тешите и изграђујте једни друге, као што и ви чините. 12 И молимо вас, браћо, да познајете оне који се труде међу вама и који су над вама у Господу и опомињу вас; 13 И да их веома високо ценим у љубави због њиховог рада. И будите у миру међу собом. 14 Сада вас молимо, браћо, опомињете непослушне, тешите слабоумне, подржавајте слабе, будите стрпљиви према свим људима. 15 Гледајте да нико никоме не враћа зло за зло; али увек следите оно што је добро, како међу собом, тако и за све људе. 16 Радујте се заувек. 17 Молите се без престанка. 18 У свему будите захвални, јер је ово за вас воља Божија у Христу Исусу. 19 Не гасите Духа. 20 Не презири пророчанства. 21 Докажите све; држи добро оно што је добро. 22 Уздржавајте се од сваке појаве зла. 23 И сам Бог мира нека вас потпуно посвети; и молим Бога да се сав ваш дух и душа и тело сачува беспрекорно до доласка Господа нашег Исуса Христа. 24 Веран је онај који вас зове, који ће то и учинити. 25 Браћо, молите се за нас. 26 Поздравите сву браћу светим пољупцем. 27 Заклињем вас од Господа да се ова посланица прочита свој светој браћи. 28 Благодат Господа нашег Исуса Христа с вама. Амин. (Прва посланица Солуњанима написана је из Атине.)
1 Надаље, молимо вас, браћо, и охрабрујемо вас у Господу Исусу, да као што сте примили од нас како треба да живите и да угађате Богу, да тако будете све више и више у изобиљу. 2 Јер знате које смо вам заповести дали у Господу Исусу. 3 Јер ово је воља Божја, ваше посвећење, да се уздржавате од блуда: 4 Да свако од вас зна како да поседује своју посуду у посвећењу и части; 5 Не у пожуди, као незнабошци који не познају Бога: 6 Да нико не пређе и не превари брата свога у било чему, јер да је Господ осветник за све такве, као што смо и ми вас упозорили и посведочили. 7 Јер Бог нас није позвао на нечистоту, него на светост. 8 Дакле, ко презире, не презире човека, него Бога, који нам је и дао свог Светог Духа. 9 Али што се тиче братољубља, није вам потребно да вам пишем, јер сте и сами од Бога научени да волите једни друге. 10 И заиста то чините према свој браћи која су у целој Македонији; али ми вас молимо, браћо, да се увећавате све више и више; 11 И да учите да будете тихи, и да радите свој посао, и да радите својим рукама, као што смо вам заповедили; 12 Да бисте могли поштено да ходате према онима који су споља, и да вам ништа не недостаје. 13 Али не бих желео да останете у незнању, браћо, о онима који спавају, да не тугујете, као и други који немају наде. 14 Јер ако верујемо да је Исус умро и васкрсао, тако ће и оне који спавају у Исусу Бог довести са собом. 15 Јер ово вам говоримо речју Господњом, да ми који смо живи и који смо остали до доласка Господњег нећемо спречити оне који су уснули. 16 Јер ће сам Господ сићи с неба са виком, гласом арханђела и трубом Божијом, и мртви у Христу ће васкрснути први; 17 Тада ћемо ми који смо живи и остали бићемо однесени заједно с њима у облацима, у сусрет Господу у ваздуху, и тако ћемо увек бити са Господом. 18 Зато тешите једни друге овим речима. ГЛАВА 5 1 Али о временима и годишњим добима, браћо, немате потребе да вам пишем. 2 Јер и сами савршено знате да дан Господњи долази као лопов у ноћи. 3 Јер кад ће рећи: Мир и сигурност; тада на њих долази изненадна пропаст, као труд на жену која има дете; и неће побећи. 4 Али ви, браћо, нисте у тами, да вас тај дан задеси као лопов. 5 Сви сте ви синови светлости и синови дана: ми нисмо од ноћи ни од таме. 6 Зато немојмо спавати као други; него бдијмо и будимо трезни. 7 Јер они који спавају спавају ноћу; а они који се пијани пијани су ноћу.
133
2 Солуњанима ГЛАВА 1 1. Павле и Силван и Тимотеј цркви солунској у Богу Оцу нашем и Господу Исусу Христу: 2 Благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа. 3 Дужни смо да увек благодаримо Богу за вас, браћо, како је достојно, јер ваша вера изузетно расте, и љубав сваког од вас свих једни према другима обилује; 4 Тако да се и ми сами хвалимо вама у црквама Божијим због вашег стрпљења и вере у свим вашим прогонима и невољама које подносите: 5 Што је очигледан знак праведног суда Божијег, да се удостојите Царства Божијег, за које и страдате: 6 Видећи да је праведно код Бога надокнадити невољу онима који вас муче; 7 А вама који сте у невољи почивајте с нама, када се Господ Исус открије с неба са својим моћним анђелима, 8 У пламеном огњу освети се онима који не познају Бога и који се не покоравају јеванђељу Господа нашега Исуса Христа: 9 Који ће бити кажњен вечном уништењем од Господњег присуства и од славе силе његове; 10 Када дође да се прослави у својим светима и да се диви свима који верују (јер се веровало нашем сведочанству међу вама) у тај дан. 11 Зато се и ми увек молимо за вас, да вас Бог наш удостоји овог звања, и да силом испуни сву милост своје доброте и дело вере: 12 Да се у вама прослави име Господа нашега Исуса Христа, а ви у њему, по милости Бога нашега и Господа Исуса Христа. ГЛАВА 2 1 Сада вас молимо, браћо, доласком Господа нашег Исуса Христа и нашим сабрањем к њему, 2 Да се брзо не поколебате умом и не узнемирите, ни духом, ни речју, ни писмом као од нас, као да је дан Христов близу. 3 Нико нека вас ни на који начин не заварава: јер тај дан неће доћи, осим ако прво не дође отпад и не открије се онај човек греха, син пропасти; 4 Који се противи и уздиже изнад свега што се зове Бог или што се обожава; тако да он као Бог седи у храму Божијем, показујући себе да је Бог. 5 Зар се не сећате да сам вам ово рекао кад сам још био код вас? 6 И сада знате шта вам то спречава да се открије у своје време. 7 Јер тајна безакоња већ делује: само онај који сада дозвољава пустиће, док не буде уклоњен с пута. 8 И тада ће се открити онај Зли, кога ће Господ истребити духом уста својих, и уништиће блиставошћу свог доласка. 9 Чак и он, чији је долазак по дејству Сатане са свом силом и знацима и лажним чудима,
134
10 И са свом преваром неправде у онима који пропадају; јер не примише љубав истине да би се спасли. 11 И због тога ће им Бог послати јаку обману, да поверују у лаж: 12 Да буду проклети сви они који нису веровали истини, него су уживали у неправди. 13 Али ми смо дужни да увек благодаримо Богу за вас, браћо љубљена од Господа, јер вас је Бог од почетка изабрао за спасење кроз освећење Духа и веру у истину: 14 На шта вас је позвао нашим јеванђељем, да стекнете славу Господа нашег Исуса Христа. 15 Зато, браћо, стојте чврсто и држите се предања којима сте научени, било речју, било нашом посланицом. 16 А сам Господ наш Исус Христос и Бог, Отац наш, који нас је заволео и дао нам вечну утеху и добру наду по благодати, 17 Утеши ваша срца и учврсти вас у свакој доброј речи и делу. ГЛАВА 3 1 Најзад, браћо, молите се за нас, да реч Господња има слободан ток и да се прослави, као што је и код вас: 2 И да се избавимо од неразумних и злих људи, јер сви људи немају вере. 3 Али веран је Господ, који ће те утврдити и сачувати од зла. 4 И имамо поверења у Господа који се дотиче вас, да и ви чините и да ћете чинити ствари које вам заповедамо. 5 И Господ усмери ваша срца на љубав Божију и на стрпљиво чекање Христа. 6 Сада вам заповедамо, браћо, у име Господа нашег Исуса Христа, да се удаљите од сваког брата који ходи неуредно, а не по предању које је примио од нас. 7 Јер и сами знате како треба да нас следите: јер се нисмо понашали неуредно међу вама; 8 Нити смо јели ничији хлеб за џабе; него рађени трудом и муком ноћу и дању, да не бисмо никоме од вас наплатили; 9 Не зато што немамо моћ, већ да бисмо вам били узор да нас следите. 10 Јер и кад смо били код вас, ово смо вам заповедили да ако ко неће да ради, нека не једе. 11 Јер чујемо да има неких који међу вама ходају неуредно, не радећи уопште, него су ужурбани. 12 А онима који су такви заповедамо и опомињемо од Господа нашег Исуса Христа да у тишини раде и једу свој хлеб. 13 А ви, браћо, не уморите се у добром чињењу. 14 И ако неко не послуша нашу реч из ове посланице, обратите пажњу на тог човека и не дружите се с њим, да се постиде. 15 Али га не сматрај непријатељем, него га опомињи као брата. 16 Сада вам сам Господ мира даје мир увек. Господ са свима вама. 17 Поздрав Павлов својом руком, што је знак у свакој посланици: тако пишем. 18 Благодат Господа нашег Исуса Христа са свима вама. Амин. (Друга посланица Солуњанима написана је из Атине.)
1. Тимотеју
2 За краљеве и за све који су на власти; да бисмо водили миран и миран живот у свакој побожности и поштењу. 3 Јер је ово добро и пријатно пред Богом, Спаситељем нашим; 4 Који ће имати да се сви људи спасу и да дођу до познања истине. 5 Јер један је Бог и један посредник између Бога и људи, човек Христос Исус; 6 Који је себе дао као откупнину за све, да буде сведочан у своје време. 7 За шта сам постављен за проповедника и апостола, (говорим истину у Христу и не лажем;) за учитеља незнабожаца у вери и истини. 8 Зато хоћу да се људи свуда моле, подижући свете руке, без гнева и сумње. 9 На сличан начин се и жене украшавају у скромној одећи, са стидом и трезвеношћу; не са плетеном косом, ни златом, ни бисерима, ни скупоценим низом; 10 Али (што приличи женама које исповедају побожност) добрим делима. 11 Нека жена учи у тишини са свом покорношћу. 12 Али не дозвољавам жени да поучава, нити да узурпира власт над мушкарцем, већ да ћути. 13 Јер је прво створен Адам, а затим Ева. 14 И Адам није био преварен, него је жена која је преварена била у преступу. 15 Без обзира на то, она ће бити спасена у рађању, ако остану у вери, љубави и светости са трезвеношћу.
ГЛАВА 1 1. Павле, апостол Исуса Христа по заповести Бога, Спаситеља нашега, и Господа Исуса Христа, који је нада наша; 2 Тимотеју, мом рођеном сину у вери: милост, милост и мир од Бога Оца нашег и Исуса Христа, Господа нашега. 3 Као што сам те молио да останеш још у Ефесу, када сам отишао у Македонију, да би некима заповедио да не уче другу науку, 4 Нити обраћајте пажњу на басне и бесконачне родослове, који служе питањима, него на богоугодну изградњу која је у вери: тако чините. 5 А свршетак заповести је милосрђе из чистог срца, добре савести и вере нелажне: 6 Од којих су неки скренули у узалудно звецкање; 7 Желећи да буду учитељи закона; не разумејући ни шта говоре, ни шта потврђују. 8 Али знамо да је закон добар, ако га човек користи по закону; 9 Знајући ово, да закон није створен за праведника, него за безаконике и непослушне, за безбожнике и за грешнике, за безбожнике и нечастиве, за очевоубице и убице мајки, за човекоубице, 10 За блуднике, за оне који се оскврњују људским родом, за менокрадице, за лажове, за кривоклетнике, и ако постоји било шта друго што је у супротности са здравом науком; 11 По славном јеванђељу блаженог Бога, које ми је поверено. 12 И захваљујем Христу Исусу, Господу нашем, који ми је омогућио, јер ме је сматрао верним, стављајући ме у службу; 13 Који је пре био хулник, и прогонитељ и насилник; 14 И благодат нашег Господа беше у изобиљу вером и љубављу која је у Христу Исусу. 15 Ово је верна реч и достојна сваког прихватања, да је Христос Исус дошао на свет да спасе грешнике; од којих сам ја главни. 16 Али због тога сам задобио милост, да најпре у мени Исус Христ покаже сву дуготрпљивост, за образац онима који ће од сада да верују у њега за живот вечни. 17 А Цару вечном, бесмртном, невидљивом, једином премудром Богу, част и слава у векове векова. Амин. 18 Ову наредбу дајем ти, сине Тимотеје, према пророчанствима која су била пре тебе, да би њима могао да заратиш добар рат; 19 Имајући веру и чисту савест; коју су неки одбацивши у вези са вером довели до бродолома: 20 Од којих је Химењ и Александар; које сам предао сатани да се науче да не хуле.
ГЛАВА 3 1 Ово је истинита изрека: Ако човек жели службу епископа, жели добро дело. 2 Епископ, дакле, мора бити беспрекоран, муж једне жене, будан, трезвен, доброг понашања, гостопримљив, способан да поучава; 3 Није дат вину, нема штрајкача, није похлепан на прљаву добит; али стрпљив, не кавгаџија, не похлепни; 4 Онај који добро влада својом кућом, имајући своју децу у покорности свом тежином; 5 (Јер ако човек не зна како да управља својим домом, како ће се старати о цркви Божијој?) 6 Није почетник, да не би, уздигнут гордошћу, пао на осуду ђавола. 7 Штавише, он мора имати добар извештај о онима који су изван; да не би упао у срамоту и замку ђаволску. 8 Исто тако ђакони морају бити озбиљни, не двојезични, не давати пуно вина, не похлепни за прљавим профитом; 9 Чувајући тајну вере у чистој савести. 10 И ови нека се прво докажу; онда нека се служе службом ђакона, будући да су непорочни. 11 Тако и њихове жене морају бити тешке, не клеветнице, трезвене, верне у свему. 12 Нека ђакони буду мужеви једне жене, да добро управљају својом децом и својим кућама. 13 Јер они који су добро користили службу ђакона купују себи добар степен и велику смелост у вери која је у Христу Исусу. 14 Ово ти пишем у нади да ћу ти ускоро доћи:
ГЛАВА 2 1 Зато вас молим да се, пре свега, моле, моле, моле и захвале за све људе;
135
1. Тимотеју
15 Али ако се дуго задржавам, да знаш како треба да се понашаш у дому Божијем, који је Црква Бога живога, стуб и упориште истине. 16 И без спора је велика тајна побожности: Бог се јавио у телу, оправдан у Духу, виђен од анђела, проповедан незнабошцима, верован у свету, узнесен у славу.
9 Нека се у број млађих од шездесет година не узима удовица која је била жена једног човека, 10 Добро пријављен за добра дела; ако је васпитала децу, ако је удомила странце, ако је опрала ноге светима, ако је олакшала невољне, ако је вредно пратила свако добро дело. 11 Али млађе удовице одбијају, јер кад почну да се разбезумљују против Христа, удаће се; 12 Имајући проклетство, јер су одбацили своју прву веру. 13 А уз то науче да буду беспослени, лутајући од куће до куће; и не само беспослени, него и препирци и заузети, говорећи оно што не би требало. 14 Зато ћу да се млађе жене удају, да рађају децу, да воде кућу, да не дају повода противнику да говори прекор. 15 Јер су неки већ скренули после Сатане. 16 Ако неки мушкарац или жена који верују имају удовице, нека их ослободе, и нека црква не буде оптужена; да би то олакшало онима који су заиста удовице. 17 Нека се старешине које добро владају сматрају достојним двоструке части, посебно они који се труде у речи и науци. 18 Јер Писмо каже: Не зачепи брњицу волу који гази жито. И, Радник је достојан своје награде. 19 Против старешине не примај оптужбу, него пред два или три сведока. 20 Оне који греше укоравају пред свима, да би се и други бојали. 21 Заклињем те пред Богом и Господом Исусом Христом и изабраним анђелима, да пазиш на ове ствари не дајући предност једно пред другим, не чинећи ништа из пристрасности. 22 Не полагај изненада руке ни на кога, нити буди учесник у туђим гресима: чувај се чистим. 23 Не пиј више воде, него користи мало вина ради стомака и својих честих слабости. 24 Греси неких људи су унапред отворени, пред судом; и неке мушкарце за њима. 25 Исто тако су и добра дела неких унапред очигледна; а они који су иначе не могу се сакрити.
ГЛАВА 4 1 Дух изричито говори да ће у последња времена неки одступити од вере, обраћајући пажњу на духове заводнике и ђаволске науке; 2 Говорити лажи у лицемерју; да им савест испече врелим гвожђем; 3 Забрањујући женидбу и заповедајући да се уздржавају од јела, коју је Бог створио да се примају са захвалношћу онима који верују и знају истину. 4 Јер свако је створење Божије добро и ништа се не може одбити ако се прима са захвалношћу: 5 Јер се освећује речју Божијом и молитвом. 6 Ако се сећаш браће на ове ствари, бићеш добар слуга Исуса Христа, нахрањен речима вере и добре науке, до чега си стигао. 7 Али одбаци псовке и бајке старица, и радије се вежбај у побожности. 8 Јер телесно вежбање мало користи, а побожност је корисна за све, јер има обећање живота који је сада и онога који ће доћи. 9 Ово је верна реч и достојна сваког прихватања. 10 Јер се, дакле, трудимо и срамотимо, јер се уздамо у Бога живога, који је Спаситељ свих људи, а посебно оних који верују. 11 Ове ствари налажу и поучавају. 12 Нека нико не презире твоју младост; али буди пример верницима у речи, у разговору, у милосрђу, у духу, у вери, у чистоти. 13 Док не дођем, пази на читање, на опомињање, на науку. 14 Не занемари дар који је у теби, који ти је дат по пророштву, са полагањем руку презвитера. 15 Размишљајте о овим стварима; предај им се у потпуности; да би се свима показала корист твоја. 16 Пази на себе и на науку; остани у њима, јер ћеш, чинећи то, спасити и себе и оне који те слушају.
ГЛАВА 6
ГЛАВА 5 1 Не укори старца, него му се обраћај као оцу; а млађи као браћа; 2 Старије жене као мајке; млађе као сестре, са свом чистотом. 3 Поштујте удовице које су заиста удовице. 4 Али ако која удовица има децу или нећаке, нека се најпре науче да код куће показују побожност и да узвраћају родитељима, јер је то добро и мило пред Богом. 5 А она која је заиста удовица и пуста, узда се у Бога, и остаје у молитвама и молитвама ноћу и дању. 6 Али она која живи у задовољству мртва је док је жива. 7 И ове ствари заповедају да буду беспрекорне. 8 Али ако се ко не брине за своје, а посебно за своје куће, он се одрекао вере и гори је од неверника.
136
1 Нека све слуге које су под јармом сматрају своје господаре достојним сваке части, да се не хули на име Божје и његову науку. 2 А они који имају верујуће господаре, нека их не презиру, јер су браћа; него им радије служите, јер су верни и љубљени, заједничари користи. Ове ствари поучавају и опомињу. 3 Ако неко учи другачије и не пристане на здраве речи, чак и на речи Господа нашег Исуса Христа, и на науку која је по побожности; 4 Он је поносан, не зна ништа, али се заљубљује у питања и препирке речи, од којих долазе завист, свађе, ограде, зле слутње, 5 Изопачене расправе људи поквареног ума и лишених истине, претпостављајући да је добитак побожност: од таквих се удаљи. 6 Али побожност са задовољством је велика добит.
1. Тимотеју
7 Јер ништа нисмо донели на овај свет, и сигурно је да ништа не можемо донети. 8 А имајући храну и одећу будимо тиме задовољни. 9 Али они који желе да се обогате падају у искушење и замку, и у многе луде и штетне пожуде, које даве људе у пропаст и пропаст. 10 Јер среброљубље је корен сваког зала: за којим су неки жудели, али су одступили од вере, и проболи се многим боловима. 11 Али ти, човече Божји, бежи од ових ствари; и следи правду, побожност, веру, љубав, трпљење, кротост. 12 Бори се добром борбом вере, ухвати се за живот вечни, на који си и позван, и исповедио си добро заповедање пред многим сведоцима. 13 Заповедам ти пред Богом, који све оживљава, и пред Христом Исусом, који је пред Понтије Пилатом био сведок доброг признања; 14 Да ову заповест држиш беспрекорно, непоколебљиво, до јављања Господа нашег Исуса Христа: 15 Које ће у својим временима показати ко је благословени и једини моћник, краљ над краљевима и господар над господарима; 16 Који једино има бесмртност, пребивајући у светлости којој се нико не може приближити; кога нико није видео, нити може видети: коме је част и моћ вечна. Амин. 17 Богатима у овоме свету заповеди да не буду узвишени и да се не уздају у неизвесно богатство, него у Бога живога, који нам све богато даје да уживамо; 18 Да чине добро, да буду богати добрим делима, спремни за дистрибуцију, вољни да комуницирају; 19 Спремивши себи добар темељ за време које долази, да се дочепају вечног живота. 20 О Тимотеје, чувај оно што је предано твоме поверењу, избегавајући непристојна и сујетна брбљања и лажно зване супротности науке: 21 Коју су неки погрешили у погледу вере. Благодат с тобом. Амин. (Прва Тимотеју је написана из Лаодикије, која је највећи град Фригије Пакатијане.)
137
2 Тимотеју ГЛАВА 1 1. Павле, апостол Исуса Христа вољом Божјом, по обећању живота у Христу Исусу, 2 Тимотеју, мом љубљеном сину: милост, милост и мир од Бога Оца и Христа Исуса Господа нашег. 3 Захваљујем Богу, коме служим од праотаца чисте савести, што те се непрестано сећам у својим молитвама ноћу и дању; 4 У великој жељи да те видим, памтећи сузе твоје, да се испуним радошћу; 5 Кад се сећам нелисне вере која је у теби, која је прво живела у твојој баки Лоиди и твојој мајци Евники; и уверен сам да и у теби. 6 Зато те подсећам да побуђујеш дар Божји који је у теби стављањем мојих руку. 7 Јер Бог нам није дао духа страха; већ моћи, и љубави, и здравог ума. 8 Не стиди се, дакле, сведочанства Господа нашег, нити мене његовог заробљеника, него буди учесник у невољама јеванђелским по сили Божјој; 9 Који нас је спасао и позвао светим позивом, не по делима нашим, него по својој намери и благодати, која нам је дата у Христу Исусу пре почетка света, 10 Али сада се показује појављивањем Спаситеља нашег Исуса Христа, који је укинуо смрт, и изнео живот и бесмртност на видело кроз јеванђеље: 11 За шта сам постављен за проповедника и апостола и учитеља незнабожаца. 12 Због чега и ја трпим ове ствари; ипак се не стидим, јер знам коме сам веровао и уверен сам да може одржати оно што сам му обећао до тог дана. 13 Чврсто се држи облика здравих речи које си чуо од мене, у вери и љубави која је у Христу Исусу. 14 То добро које ти је поверено чувај Светим Духом који пребива у нама. 15 Ово знаш да се сви који су у Азији одврате од мене; од којих су Фигел и Хермоген. 16 Господ дај милост дому Онисифора; јер ме је он често освежавао, и није се стидео окова мога. 17 Али, када је био у Риму, веома ме је пажљиво тражио и нашао ме. 18 Нека му Господ да нађе милост Господњу у онај дан; а колико ми је служио у Ефесу, ти добро знаш.
7 Размотри шта ја кажем; и Господ ти да разум у свему. 8 Запамтите да је Исус Христ из Давидовог семена ускрснуо из мртвих по мом јеванђељу: 9 У чему трпим невоље, као злотвор, чак до окова; али реч Божија није везана. 10 Зато све подносим ради изабраних, да и они задобију спасење које је у Христу Исусу са вечном славом. 11 Верна је реч: Јер ако с њим умремо, с њим ћемо и живети. 12 Ако страдамо, и цароваћемо с њим; ако га се одрекнемо, одрећи ће се и он нас; 13 Ако не верујемо, он остаје веран: не може се одрећи себе. 14 Подсети их на ове ствари, заповедајући им пред Господом да се не труде око речи без икакве користи, већ да би подметнули слушаоце. 15 Проучавај се да се покажеш као достојан Богу, као радник који не треба да се стиди, који исправно дели реч истине. 16 Али клони се безобразлука и испразног брбљања, јер ће се повећати у безбожност. 17 И њихова реч ће појести као рак: од којих је Химењ и Филет; 18 Који су погрешили у погледу истине говорећи да је васкрсење већ прошло; и обори веру неких. 19 Ипак, темељ Божји стоји сигуран, имајући овај печат, Господ познаје оне који су његови. И, нека се удаљи од безакоња сваки који изговара име Христово. 20 Али у великој кући нема само посуда од злата и сребра, него и од дрвета и земље; и неке на част, а неке на срамоту. 21 Ако се, дакле, човек очисти од тога, биће сасуд за част, посвећен и спреман за употребу господару, и припремљен за свако добро дело. 22 Бјежите и младеначке пожуде, него слиједите правду, вјеру, љубав према ближњему, мир, с онима који призивају Господа из чистог срца. 23 Али глупа и ненаучена питања избегавајте, знајући да изазивају полне сукобе. 24 И слуга Господњи не сме да се бори; али буди благ према свим људима, способан да поучава, стрпљив, 25 У кротости поучавајући оне који се противе себи; ако ће им Бог можда дати покајање до признања истине; 26 И да се извуку из замке ђавоље, који су заробљени од њега по његовој вољи. ГЛАВА 3 1 И ово знајте да ће у последњим данима доћи погибељна времена. 2 Јер људи ће бити самољубиви, грамзиви, хвалисавци, горди, хулитељи, непослушни родитељима, незахвални, нечастиви, 3 Без природне наклоности, кршитељи примирја, лажни тужитељи, непоколебљиви, жестоки, презиру оних који су добри, 4 Издајице, заносни, високоумни, који више воле уживања него Бога; 5 Имајући облик побожности, а одричући се његове моћи: од таквих се удаљите.
ГЛАВА 2 1 Ти, дакле, сине мој, буди јак у благодати која је у Христу Исусу. 2 И оно што си чуо о мени међу многим сведоцима, то препусти верним људима, који ће моћи да поуче и друге. 3 Зато трпиш тврдоћу, као добар војник Исуса Христа. 4 Ниједан човек који се бори не заплиће се у послове овог живота; да би угодио ономе који га је изабрао за војника. 5 А ако се и човек труди за савладавање, ипак није овенчан ако се не бори по закону. 6 Узгајивач који ради мора прво да ужива у плодовима.
138
2 Тимотеју
6 Јер од ове врсте су они који се увлаче у куће и воде заробљене будаласте жене натоварене гресима, одведене различитим пожудама, 7 Увек учи, а никада не може доћи до спознаје истине. 8 Као што су се Јаниј и Јамбрес супротставили Мојсију, тако се и ови противе истини: људи поквареног ума, непристојни у вери. 9 Али они неће даље наставити, јер ће се њихова лудост показати свим људима, као што је била и њихова. 10 Али ти си потпуно познао моју науку, начин живота, сврху, веру, дуготрпљење, милосрђе, стрпљење, 11 Прогони, невоље, које су ме снашле у Антиохији, у Иконији, у Листри; каква сам гоњења претрпео, а од свих ме Господ избавио. 12 Да, и сви који буду живели побожно у Христу Исусу биће прогоњени. 13 Али зли људи и заводници ће постајати све гори и гори, варајући се и бивајући преварени. 14 Али ти настави у ономе што си научио и у шта си био сигуран, знајући од кога си их научио; 15 И да од детињства познајеш света писма која те могу уразумити на спасење вером која је у Христу Исусу. 16 Све Писмо је надахнуто од Бога и корисно је за науку, за укор, за исправљање, за поуку у праведности: 17 Да би човек Божији био савршен, потпуно опремљен за сва добра дела. ГЛАВА 4 1 Заклињем те, дакле, пред Богом и Господом Исусом Христом, који ће судити живима и мртвима при његовом појављивању и његовом царству; 2 Проповедајте реч; бити инстант у сезони, ван сезоне; прекори, укори, опомињи са свом дуготрпљењем и науком. 3 Јер ће доћи време када неће издржати здраву науку; него ће по својим жељама гомилати себи учитеље, који сврбе уши; 4 И они ће одвратити своје уши од истине, и окренуће се баснама. 5 Али пази у свему, трпи невоље, чини дело јеванђелиста, дај потпуни доказ своје службе. 6 Јер сада сам спреман да будем нуђен, а време мог одласка је близу. 7 Добру борбу водих, пут свој доврших, веру сачувах: 8 Од сада ми је припремљен венац правде, који ће ми дати Господ, праведни судија, у онај дан, и не само мени, него и свима онима који воле појављивање Његово. 9 Потруди се да ускоро дођеш к мени: 10 Јер ме је Дема оставио, заволевши садашњи свет, и отишао је у Солун; Кресценс у Галатију, Тит у Далмацију. 11 Само је Лука са мном. Узми Марка и доведи га са собом, јер ми је користан за службу. 12 И Тихика сам послао у Ефес. 13 Огрлицу коју сам оставио у Троади код Карпа, кад дођеш, понеси са собом, и књиге, а посебно пергаменте. 14 Много ми је зла учинио казанџија Александар: Господ га награди по делима његовим.
139
15 Кога се и ти чувај; јер је веома одолио нашим речима. 16 На мој први одговор нико није стао са мном, али су ме сви људи напустили: молим Бога да им то не буде на терет. 17 Али Господ је стајао са мном и ојачао ме; да преко мене проповед буде потпуно позната и да чују сви незнабошци; и избавих се из уста лавових. 18 И Господ ће ме избавити од сваког злог дела, и сачуваће ме у своме небеском царству, коме је слава у векове векова. Амин. 19 Поздравите Приску и Акилу и Онисифоров дом. 20 Ераст је боравио у Коринту, а Трофима сам оставио у Милету болесног. 21 Потруди се да дођеш пре зиме. Поздравља те Еубул, и Пуденс, и Лин, и Клаудије, и сва браћа. 22 Господ Исус Христос да буде с твојим духом. Благодат нека је с тобом. Амин. (Друга посланица Тимотеју, хиротонисаном за првог епископа Ефешке цркве, написана је из Рима, када је Павле по други пут доведен пред Нерона.)
Титус ПОГЛАВЉЕ 1 1 Павле, слуга Божији и апостол Исуса Христа, по вери изабраника Божијих и признању истине која је после побожности; 2 У нади у вечни живот, који је Бог, који не може лагати, обећао пре почетка света; 3 Али је у своје време показао своју реч кроз проповед, која ми је поверена по заповести Бога нашег Спаситеља; 4 Титу, сину моме по заједничкој вери: милост, милост и мир од Бога Оца и Господа Исуса Христа Спаситеља нашега. 5 Због тога сам те оставио на Криту, да уредиш оно што недостаје и да поставиш старешине у сваком граду, како сам ти одредио: 6 Ако је неко непорочан, муж једне жене, који има верну децу која нису оптужена за неред или непослушност. 7 Јер епископ мора бити беспрекоран, као управник Божји; није самовољан, не ускоро љут, не дат на вино, без штрајкача, не дат на прљаву добит; 8 Али љубитељ гостопримства, љубитељ добрих људи, трезвен, праведан, свет, умерен; 9 Чврсто се држи верне речи како је поучен, да би могао здравом науком да опомиње и убеди оне који се противе. 10 Јер има много непослушних и таштих говорника и варалица, а посебно оних из обрезања: 11 Чија уста морају бити зачепљена, који руше читаве куће, учећи оно што не би требало, зарад прљавог профита. 12 Један од њих, чак и њихов пророк, рече: Крећани су увек лажови, зле звери, спори стомаки. 13 Овај сведок је истинит. Зато их оштро укори, да буду здрави у вери; 14 Не обазирући се на јеврејске басне и заповести људи који се одвраћају од истине. 15 За чисте је све чисто, а за оне који су оскврњени и неверни ништа није чисто; али и њихов ум и савест су упрљани. 16 Они тврде да познају Бога; а у делима га се одричу, јер су одвратни и непослушни, и за свако добро дело непристојни. ПОГЛАВЉЕ 2 1 Али ти говори оно што постаје здрава наука: 2 Да стари људи буду трезвени, озбиљни, умерени, здрави у вери, у љубави, у стрпљењу. 3 Исто тако и старе жене, да се понашају како доликује светости, а не лажне оптужбе, да се не дају на много вина, учитељице добрих ствари; 4 Да науче младе жене да буду трезвене, да воле своје мужеве, да воле своју децу, 5 Да буду разборити, чедни, чувари куће, добри, послушни својим мужевима, да се реч Божија не хули. 6 Младићи такође подстичу да буду трезвени.
140
7 У свему показујеш себи образац добрих дела: у науци показујеш неисквареност, озбиљност, искреност, 8 Здрав говор, који се не може осудити; да се постиди онај који је од супротног, јер о вама не каже ништа лоше. 9 Подстичите слуге да буду послушни својим господарима и да им у свему угађају; не јавља се поново; 10 Не пљачкајући, него исказујући сву добру верност; да у свему украшавају науку о Богу, Спаситељу нашем. 11 Јер милост Божја која доноси спасење јавила се свим људима, 12 Учећи нас да, одричући се безбожности и световних пожуда, треба да живимо трезвено, праведно и побожно, у овом садашњем свету; 13 Очекујући ту блажену наду, и славно јављање великог Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа; 14 Који је себе дао за нас да нас откупи од сваког безакоња и да очисти себи посебан народ, реван за добра дела. 15 Ово говоре, опомињу и укоравају са свом влашћу. Нека те нико не презире. ПОГЛАВЉЕ 3 1 Имајте на уму да се покоравају поглаварствима и властима, да се покоравају поглаварима, да буду спремни на свако добро дело, 2 Да никоме не говорим зло, да не будем свађалица, него благ, показујући сву кротост према свим људима. 3 Јер и ми смо понекад били безумни, непослушни, преварени, служећи разним пожудама и задовољствима, живећи у злоби и зависти, мрзећи и мрзећи једни друге. 4 Али после се јави доброта и љубав Бога Спаситеља нашега према човеку, 5 Не делима праведности која смо учинили, него по својој милости он нас је спасао, прањем препорода и обнављањем Духа Светога; 6 Које је обилно излио на нас кроз Исуса Христа, нашег Спаситеља; 7 Да смо оправдани његовом милошћу да будемо наследници по нади у живот вечни. 8 Ово је верна реч, и ово желим да стално потврђујеш, да би они који верују у Бога пазили да одржавају добра дела. Ове ствари су добре и корисне за људе. 9 Али избегавај безумна питања, и родословља, и свађе и препирке око закона; јер су неисплативи и сујетни. 10 Човек који је јеретик после прве и друге опомене одбаци; 11 Знајући да је такав изопачен и греши, осуђен сам од себе. 12 Кад ти пошаљем Артема или Тихика, буди марљив да ми дође у Никопољ, јер сам тамо одредио зиму. 13 Доведи Зену адвоката и Аполоса на њихов пут марљиво, да им ништа не недостаје. 14 А и наши нека се науче да одржавају добра дела за неопходне сврхе, да не буду бескорисна. 15 Поздрављају те сви који су са мном. Поздравите оне који нас љубе у вери. Благодат са свима вама. Амин. (Писано је Титу, хиротонисаном за првог епископа Цркве Крићана, из Никопоља Македонског.)
Пхилемон ПОГЛАВЉЕ 1 1 Павле, заробљеник Исуса Христа, и Тимотеј брат наш, Филимону, љубљеном нашем и сараднику, 2 И нашој љубљеној Афији и Архипу, нашем сабрату, и цркви у дому твом: 3 Благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа. 4 Захваљујем Богу своме, помињући те увек у својим молитвама, 5 Чувши за твоју љубав и веру коју имаш према Господу Исусу и према свима светима; 6 Да би преношење твоје вере постало делотворно признавањем сваког добра што је у теби у Христу Исусу. 7 Јер имамо велику радост и утеху у твојој љубави, јер се утробе светих освежавају тобом, брате. 8 Зато, иако бих био много храбар у Христу да ти наредим оно што је згодно, 9 Ипак, ради љубави, радије те молим, будући да сам такав као Павле остарели, а сада и заточеник Исуса Христа. 10 Молим те за свог сина Онисима, кога сам родио у својим оковама: 11 Што ти је некада било неисплативо, а сада корисно и теби и мени: 12 Кога сам опет послао: ти, дакле, прими њега, то јест моја утробе; 13 Кога бих задржао са собом, да би ми уместо тебе служио у оковима јеванђеља: 14 Али без твог ума не бих учинио ништа; да твоја корист не буде као по нужди, него добровољно. 15 Јер можда је зато отишао на неко време, да га примиш заувек; 16 Не сада као слуга, него изнад слуге, брата вољеног, посебно мени, али колико више теби, и у телу и у Господу? 17 Ако ме, дакле, сматраш садругом, прими га као себе. 18 Ако ти је учинио неправду, или ти је дужан, стави то на мој рачун; 19 Ја, Павле, то сам написао својом руком, ја ћу узвратити; иако ти не кажем како ми дугујеш и себе. 20 Да, брате, дај ми да се радујем тобом у Господу: освежи моја црева у Господу. 21 Имајући поверења у твоју послушност, писао сам ти, знајући да ћеш и ти учинити више него што кажем. 22 Али припремите ми и преноћиште, јер се уздам да ћу вам се по вашим молитвама дати. 23 Поздравља те Епафрас, мој сузатвореник у Христу Исусу; 24 Марко, Аристарх, Демас, Лукас, моји сарадници. 25 Благодат Господа нашег Исуса Христа са духом вашим. Амин.
141
Јеврејима ГЛАВА 1 1 Боже, који си у разним временима и на различите начине говорио некада оцима преко пророка, 2 У овим последњим данима говорио нам је преко свог Сина, кога је поставио за наследника свега, преко кога је и створио светове; 3 Који, као сјај његове славе, и изричит лик своје личности, и подржавајући све речју своје силе, када је сам очистио наше грехе, сео је с десне стране Величанства на висини; 4 Будући да је постао много бољи од анђела, јер је наследством стекао боље име од њих. 5 Јер коме је од анђела икад рекао: „Ти си мој Син, ја сам те данас родио? И опет, ја ћу му бити Отац, а он ће мени бити Син? 6 И опет, када уведе Прворођеног на свет, каже: И нека му се поклоне сви анђели Божији. 7 А за анђеле каже: Који своје анђеле чини духовима и своје службенике пламеном огњеним. 8 А Сину каже: Престо је твој, Боже, у векове векова; жезло правде је жезло царства твога. 9 Заволео си правду, а мрзео си безакоње; зато те је Бог, твој Бог, помазао уљем радости више од других твојих. 10 И, Ти, Господе, у почетку си поставио темељ земљи; и небеса су дела руку твојих; 11 Они ће пропасти; али ти остајеш; и сви ће остарити као одећа; 12 И као одећу ћеш их савити, и они ће се променити, али ти си исти, и твоје године неће пропасти. 13 Али коме је од анђела икада рекао: „Седи ми здесна док не ставим непријатеље твоје под ноге твојим? 14 Нису ли сви они службени духови, послани да служе за оне који ће бити наследници спасења? ГЛАВА 2 1 Зато би требало да више пазимо на ствари које смо чули, да их у било ком тренутку не бисмо изневерили. 2 Јер кад би реч коју су анђели изговорили била постојана, и сваки преступ и непослушност добијали праведну награду; 3 Како ћемо побећи, ако занемаримо тако велико спасење; који је најпре почео да се говори од Господа, и потврдили су нам они који су га чули; 4 И да им Бог сведочи знацима и чудима, и разним чудесима и даровима Светога Духа, по својој вољи? 5 Јер анђелима није потчинио будући свет о коме говоримо. 6 Али један на једном месту сведочи говорећи: Шта је човек да га се сећаш? или сине човечије да га посетиш? 7 Ти си га учинио мало нижим од анђела; овенчао си га славом и чашћу, и поставио си га над делима руку својих. 8 Све си му покорио под ноге. Јер тиме што му је све потчинио, није оставио ништа што му није потчињено. Али сада не видимо да му још није све потчињено. 9 Али видимо Исуса, који је био учињен мало нижим од анђела због страдања смрти, овенчаног славом и
142
чашћу; да он по милости Божијој окуси смрт за сваког човека. 10 Јер било је њему, за кога је све и од кога је све, у довођењу многих синова у славу, да кроз патње учини савршеним вођу њиховог спасења. 11 Јер и онај који посвећује и они који се посвећују сви су од једног; због чега се не стиди да их назива браћом, 12 Рекавши: Објавићу твоје име својој браћи, усред цркве ћу ти певати хвалу. 13 И опет, уздаћу се у њега. И опет, ево ја и деце коју ми је Бог дао. 14 Дакле, пошто су деца судионици крви и меса, и он је сам узео удео у истом; да смрћу уништи онога који је имао моћ смрти, то јест ђавола; 15 И избави оне који су због страха од смрти целог живота били подвргнути ропству. 16 Јер он заиста није преузео на себе природу анђела; али је узео на себе семе Аврамово. 17 Зато је требало да у свему буде сличан својој браћи, да би био милостив и веран првосвештеник у стварима које се односе на Бога, да изврши помирење за грехе народа. 18 Јер тиме што је и сам страдао искушан, он је у стању да помогне онима који су кушани. ГЛАВА 3 1 Зато, света браћо, причасници небеског звања, сматрајте апостола и првосвештеника нашег звања, Христа Исуса; 2 Који је био веран ономе који га је поставио, као што је и Мојсије био веран у свом дому свом. 3 Јер је овај човек удостојен веће славе од Мојсија, јер онај који је саградио кућу има више части од куће. 4 Јер сваку кућу гради неки човек; али онај који је све изградио је Бог. 5 И Мојсије је заиста био веран у целој својој кући, као слуга, за сведочанство о ономе што је требало да се говори после; 6 Али Христос као син над својом кућом; чија смо ми кућа, ако чврсто држимо поуздање и радост наде до краја. 7 Зато (као што каже Дух Свети, данас ако будете чули глас његов, 8 Не отврдњавајте срца своја, као у провокацији, у дан искушења у пустињи: 9 Када су ме ваши очеви искушавали, искушавали и видели моја дела четрдесет година. 10 Зато сам био ожалошћен тим нараштајем, и рекао сам: Они увек греше у свом срцу; и не познаше путеве моје. 11 Зато сам се заклео у свом гневу да неће ући у мој починак.) 12 Чувајте се, браћо, да у неком од вас не буде злога срца неверовања у одступању од Бога живога. 13 Али подстицајте једни друге сваки дан, док се данас зове; да се неко од вас не отврдне преваром греха. 14 Јер смо постали заједничари Христа, ако почетак нашег поуздања држимо чврстим до краја; 15 Док се каже: „Данас ако чујете глас његов, не отврдњавајте срца своја, као у провокацији. 16 Јер неки су, чувши, раздражили, али не све што је преко Мојсија изишло из Египта.
Јеврејима
17 Али с ким је туговао четрдесет година? није ли са онима који су згрешили, чија су лешеви пали у пустињи? 18 И коме се заклео да неће ући у његов починак, него онима који не верују? 19 Дакле, видимо да нису могли да уђу због неверовања.
4 И нико себи не узима ову част, осим онога који је позван од Бога, као што је био Арон. 5 Тако ни Христос није себе прославио да буде првосвештеник; него онај који му рече: Ти си Син мој, ја сам те данас родио. 6 Као што каже и на другом месту, Ти си свештеник заувек по реду Мелхиседековом. 7 Који је у дане свог тела, када је узнео молитве и мољења са јаким плачем и сузама Ономе који је могао да га спасе од смрти, и био услишан у томе да се бојао; 8 Иако је био Син, ипак се научио послушности кроз ствари које је претрпео; 9 И поставши савршен, постао је аутор вечног спасења свима који му се покоравају; 10 Позван од Бога првосвештеником по реду Мелхиседековом. 11 О којима имамо много ствари да кажемо, а тешко их је изговорити, будући да не чујете. 12 Јер када за време треба да будете учитељи, морате поново да вас поучава који су прва начела Божијих пророчанстава; и постадоше такви којима треба млеко, а не јако месо. 13 Јер сваки ко једе млеко невешт је у речи праведности, јер је дете. 14 Али јако месо припада онима који су пунолетни, чак и онима који због употребе имају своја чула вежбана да разазнају и добро и зло.
ГЛАВА 4 1 Уплашимо се, дакле, да нам се, ако нам је остављено обећање да ћемо ући у његов починак, не би изгледало да га неко од вас није испунио. 2 Јер и нама је проповедано јеванђеље, као и њима; али им проповедана реч није била од користи, јер није била помешана са вером у оне који су је чули. 3 Јер ми који смо веровали улазимо у починак, као што је рекао: Као што сам се заклео у свом гневу, ако ће ући у мој починак, иако су дела завршена од постанка света. 4 Јер је на једном месту говорио о седмом дану овако: И Бог је седмога дана починуо од свих дела својих. 5 И на овом месту опет, Ако уђу у мој починак. 6 Пошто, дакле, остаје да неки морају ући у њега, а они којима је прво проповедано нису ушли због неверовања: 7 Опет ограничава одређени дан, говорећи у Давиду: Данас, после толико времена; као што је речено: Данас ако чујете глас његов, не отврдните срца своја. 8 Јер да им је Исус дао одмор, онда не би касније говорио о другом дану. 9 Дакле, преостаје одмор Божјем народу. 10 Јер ко је ушао у његов починак, и он је престао од својих дела, као што је Бог учинио од својих. 11 Потрудимо се, дакле, да уђемо у тај починак, да неко не падне после истог примера неверовања. 12 Јер је реч Божја брза и моћна, и оштрија од сваког двосеклог мача, пробијајући до расцепа душе и духа, и зглобова и сржи, и разабире мисли и намере срца. 13 Нити постоји створење које се не види у његовим очима, али све је голо и отворено је очима онога с ким имамо посла. 14 Видећи дакле да имамо великог првосвештеника, који је прешао на небеса, Исуса Сина Божијег, држимо се свог заповедања. 15 Јер ми немамо првосвештеника који се не би могао дотакнути осећањем наших слабости; али је у свему био искушаван као и ми, али без греха. 16 Зато хајде да храбро приступимо престолу благодати, да задобијемо милост и да нађемо милост за помоћ у невољи.
ГЛАВА 6 1 Зато оставимо начела Христове науке, идемо даље ка савршенству; не постављајући поново темељ покајања од мртвих дела и вере у Бога, 2 О науци о крштењу и о полагању руку, и о васкрсењу мртвих, и о вечном суду. 3 И то ћемо учинити, ако Бог дозволи. 4 Јер немогуће је онима који су се једном просветили, и окусили од небеског дара, и постали заједничари Духа Светога, 5 И окусили добру реч Божију и силе будућег света, 6 Ако отпадну, да их поново обновим за покајање; видећи да изнова разапињу у себи Сина Божијег и срамоте га. 7 Јер земља која пије кишу која често пада на њу и рађа биље одговарајуће за оне којима је обучена, прима благослов од Бога. 8 Али оно што носи трње и трње је одбачено и близу је проклетству; чији је крај спаљен. 9 Али, љубљени, ми смо уверени у боље ствари од вас, и ствари које прате спасење, иако тако говоримо. 10 Јер Бог није неправедан да заборави ваше дело и труд љубави, који сте показали према његовом имену, служећи светима и служећи. 11 И желимо да свако од вас покаже исту марљивост за пуну сигурност наде до краја: 12 Да не будете лењи, него следбеници оних који вером и стрпљењем наслеђују обећања. 13 Јер када је Бог обећао Авраму, јер се није могао заклети већим, заклео се самим собом, 14 Говорећи: Благословићу те, и умножавајући, умножићу те.
ГЛАВА 5 1 Јер сваки првосвештеник узет између људи постављен је за људе у стварима које се односе на Бога, да може приносити и дарове и жртве за грехе. 2 Који се може сажалити на незналице и на оне који су с пута; јер је и он сам оптерећен немоћи. 3 И због тога треба, како за народ, тако и за себе, да принесе за грехе.
143
Јеврејима
15 И тако, пошто је стрпљиво издржао, добио је обећање. 16 Јер људи се заиста куну већим, а заклетва за потврду је за њих крај сваке свађе. 17 У чему је Бог, желећи још више да покаже наследницима обећања непроменљивост свог савета, то потврдио заклетвом: 18 Да бисмо двема непроменљивим стварима, у којима је било немогуће да Бог лаже, имали јаку утеху ми који смо побегли у уточиште да се ухватимо за наду која је пред нама: 19 Коју наду имамо као сидро душе, сигурно и постојано, и која улази у то унутар вела; 20 Тамо где је претеча за нас ушао је чак и Исус, заувек постављен за првосвештеника по реду Мелхиседековом.
17 Јер он сведочи: Ти си свештеник заувек по реду Мелхиседековом. 18 Јер заиста постоји поништење претходне заповести због њене слабости и бескорисности. 19 Јер закон ништа није учинио савршеним, али је донела бољу наду; којим се приближавамо Богу. 20 И пошто не без заклетве постаде свештеник: 21 (Јер су ти свештеници постављени без заклетве, а ово са заклетвом од онога који му рече: заклео се Господ и неће се покајати, ти си свештеник заувек по реду Мелхиседековом:) 22 Утолико је Исус постао јемац бољег тестамента. 23 А они су заиста били многи свештеници, јер им није било допуштено да остану због смрти. 24 Али овај човек, зато што остаје заувек, има непроменљиво свештенство. 25 Зато је и он у стању да спасе до краја оне који долазе Богу преко њега, будући да је увек жив да се за њих залаже. 26 Јер такав првосвештеник постадосмо ми, који је свет, безопасан, неокаљан, одвојен од грешника и узвишен од небеса; 27 Коме није потребно свакодневно, као ти првосвештеници, да приноси жртву, прво за своје грехе, а затим за грехе народа: за то је учинио једном, када је принео самога себе. 28 Јер закон поставља за првосвештенике људе који имају немоћ; али реч заклетве, која је била од закона, чини Сина посвећеног заувек.
ГЛАВА 7 1 За овог Мелхиседека, цара Салима, свештеника Бога Свевишњега, који је срео Авраама како се враћао са покоља царева, и благословио га; 2 Коме је и Авраам дао десетину од свега; прво је по тумачењу Краљ правде, а после тога и Краљ Салима, што је Краљ мира; 3 Без оца, без мајке, без порекла, немајући ни почетка дана, ни краја живота; него уподобљен Сину Божијем; стално пребива као свештеник. 4 Погледај сада колико је био велики овај човек, коме је чак и патријарх Авраам дао десети део плена. 5 И заиста, они који су од синова Левијевих, који примају службу свештенства, имају заповест да узимају десетину од народа у складу са законом, то јест од своје браће, иако долазе из недра Авраамових : 6 Али онај чије се порекло од њих не рачуна, примио је десетину од Аврама и благословио онога који је имао обећања. 7 И без сваке контрадикторности мање је благословено од бољих. 8 И овде људи који умру примају десетину; али тамо их прима, за које се сведочи да живи. 9 И како могу тако да кажем, и Леви, који прима десетину, плаћао је десетину у Аврааму. 10 Јер он је још био у бедрима свог оца, када га је Мелхиседек срео. 11 Ако би, дакле, савршенство било од левитског свештенства, (јер је под њим народ примио закон), каква је још потреба да други свештеник устане по реду Мелхиседековом, а не да буде позван по реду Аронову? 12 Пошто се свештенство мења, неопходна је промена и закона. 13 Јер онај о коме се ово говори припада другом племену, од кога нико није присуствовао олтару. 14 Јер је очигледно да је наш Господ потекао од Јуде; о којем племену Мојсије није ништа говорио о свештенству. 15 А то је још много очигледније: јер по угледу на Мелхиседекову настаје други свештеник, 16 Који није створен по закону телесне заповести, него по сили бесконачног живота.
ГЛАВА 8 1 Дакле, ово што смо рекли је сума: Имамо таквог првосвештеника, који је постављен са десне стране престола Величанства на небесима; 2 Служитељ светиње и правог шатора, који је подигао Господ, а не човек. 3 Јер сваки првосвештеник је постављен да приноси дарове и жртве; зато је неопходно да и овај има нешто да принесе. 4 Јер да је на земљи, не би био свештеник, јер има свештеника који приносе дарове по закону. 5 Који служе узору и сенци небеских ствари, као што је Мојсије био опоменут од Бога када је требало да направи шатор: јер, види, каже он, да све чиниш по узору који ти је показан на гори. 6 Али сада је добио бољу службу, утолико је и посредник бољег завета, који је утемељен на бољим обећањима. 7 Јер да је тај први савез био беспрекоран, онда не би требало тражити место за други. 8 Зато што их је замерио, рекао је: Ево, долазе дани, говори Господ, када ћу склопити нови савез са домом Израиљевим и домом Јудиним. 9 Не по савезу који сам склопио са њиховим оцима оног дана када сам их узео за руку да их изведем из египатске земље; јер не остадоше у завету мом, и не гледах на њих, говори Господ. 10 Јер ово је савез који ћу склопити са домом Израиљевим после оних дана, говори Господ; Ставићу своје законе у њихов ум, и записаћу их у њихова срца, и бићу им Бог, а они ће ми бити народ.
144
Јеврејима
11 И неће поучавати свако ближњега свога и сваки брата свога говорећи: Познај Господа, јер ће ме сви упознати, од најмањег до највећег. 12 Јер ћу бити милостив према њиховој неправди, и грехова њихових и безакоња њихових више се нећу сећати. 13 Тиме што је рекао: Нови савез, први је учинио старим. Сада је оно што пропада и стари, спремно да нестане. ГЛАВА 9 1 Тада је, заиста, први савез имао и уредбе божанске службе и светско светилиште. 2 Јер онде беше направљен шатор; први, у коме је био свећњак, и трпеза и хлебови; која се зове светиња. 3 А после другог завеса, шатор који се зове Најсветији од свих; 4 Која је имала златну кадионицу и ковчег савеза около обложен златом, у коме је био златни лонац у коме је била мана, и Аронов штап који је пукао, и табеле завета; 5 И над њим херувими славе засјењују милосрђе; о чему сада не можемо посебно говорити. 6 А када су ово тако постављене, свештеници су увек улазили у први шатор, вршећи службу Божју. 7 Али у други је првосвештеник одлазио сам једном сваке године, не без крви, коју је приносио за себе и за заблуде народа. 8 Дух Свети ово означава да пут у светињу од свега још није био откривен, док је још стајао први шатор: 9 Што је била фигура за тадашње време, у коме су приношени и дарови и жртве, што није могло да учини савршеним онога који је служио, што се тиче савести; 10 Које су стајале само у јелима и пићима, и умијама и телесним обредима, наметнутим им до времена реформације. 11 Али Христос је дошао као првосвештеник будућих добара, преко веће и савршеније скиније, нерукотворене, то јест, не од ове зграде; 12 Ни крвљу јараца и телади, него крвљу својом уђе једном у свето место, добивши за нас вечно откупљење. 13 Јер ако крв бикова и јараца, и пепео јунице прскањем нечистих, посвећује на очишћење тела, 14 Колико ће више крв Христова, који је кроз вечни Дух принео себе непорочног Богу, очистити вашу савест од мртвих дела да служите Богу живом? 15 И због тога је он посредник Новог завета, да смрћу, за откупљење преступа који су били под првим заветом, позвани добију обећање вечног наследства. 16 Јер тамо где је тестамент, мора бити и смрт оставиоца. 17 Јер тестамент је на снази након што су људи мртви; иначе нема никакву снагу док је завешталац жив. 18 При чему ни први завет није био посвећен без крви. 19 Јер када Мојсије рече све заповести свему народу по закону, узе крв од телади и од коза, са водом и скерлетном вуном и исопом, и пошкропи и књигу и сав народ, 20 Говорећи: Ово је крв завета коју вам је Бог заповедио.
145
21 Штавише, он је пошкропио крвљу и шатор и све посуде службе. 22 И скоро све се по закону чисти крвљу; а без проливања крви нема опроштења. 23 Стога је било неопходно да се обрасци ствари на небесима прочисте овим; али саме небеске са бољим жртвама од ових. 24 Јер Христос није ушао у рукотворене светиње, које су ликови истинитих; него на само небо, да се сада појави пред лицем Божијим за нас: 25 Нити да се често приноси, као што првосвештеник сваке године са крвљу других улази у светињу; 26 Јер је тада морао често страдати од постанка света; али сада се једном на крају света појавио да уклони грех жртвом себе. 27 И као што је људима одређено да умру једном, али после овога суд: 28 Тако је једном Христос био принет да понесе грехе многих; и онима који га траже јавиће се други пут без греха на спасење. ГЛАВА 10 1 Јер закон који има сенку добрих ствари које долазе, а не саму слику ствари, никада не може са оним жртвама које су приносили из године у годину непрестано учинити савршенима оне који долазе у њега. 2 Јер зар онда не би престали да се приносе? јер да једном очишћени богомољци више нису имали савест о гресима. 3 Али у тим жртвама се сваке године поново ствара сећање на грехе. 4 Јер није могуће да крв бикова и јараца однесе грехе. 5 Зато, када дође на свет, каже: жртву и принос ниси хтео, него си ми тело припремио. 6 Паљенице и жртве за грех ниси имао задовољства. 7 Тада рекох: Ево, долазим (у тому књиге пише о мени) да извршим вољу Твоју, Боже. 8 Горе када је рекао: Жртва и принос и паљеница и принос за грех ти ниси хтео, нити си имао задовољства; које нуди закон; 9 Тада рече: Ево, долазим да извршим вољу твоју, Боже. Он одузима прво, да би успоставио друго. 10 Којом вољом смо посвећени приношењем тела Исуса Христа једном заувек. 11 И сваки свештеник стоји свакодневно служећи и приносећи често исте жртве, које никада не могу уклонити грехе: 12 Али овај човек, пошто је принео једну жртву за грехе заувек, сео је здесна Богу; 13 Од сада очекује док његови непријатељи не постану подножје његовим ногама. 14 Јер је једним приносом заувек усавршио оне који су посвећени. 15 О чему нам је и Дух Свети сведок, јер је после тога рекао: 16 Ово је савез који ћу склопити с њима после тих дана, говори Господ, ставићу своје законе у њихова срца, и у њиховим мислима ћу их написати; 17 И њихових грехова и безакоња више се нећу сећати. 18 А где је опроштење овога, нема више жртве за грех.
Јеврејима
19 Имајући дакле, браћо, смелост да уђемо у светињу крвљу Исусовом, 20 Новим и живим путем, који нам је посветио, кроз завесу, што ће рећи, своје тело; 21 И имати првосвештеника над домом Божјим; 22 Приближимо се истинског срца у пуној сигурности вере, пошкропимо срце од зле савести, а тела опрана чистом водом. 23 Држимо се чврсто исповедања наше вере без поколебања; (јер је веран обећаном;) 24 И сматрајмо једни друге да изазивамо љубав и добра дела: 25 Не напуштајући окупљање себе, као што је то код неких; него подстичући једни друге, и то тим више што видите да се дан приближава. 26 Јер ако својевољно грешимо након што смо примили познање истине, не остаје више жртва за грехе, 27 Али извесно страшно ишчекивање суда и огњени гнев, који ће прождрети противнике. 28 Онај који је презирао Мојсијев закон умро је без милости под два или три сведока: 29 Колико ће се теже казне, претпостављате, сматрати достојним онај који је згазио Сина Божијег и крв завета, којом је посвећен, сматрао за несвету ствар, и учинио је упркос Дух благодати? 30 Јер знамо онога који је рекао: Моја је освета, ја ћу наплатити, говори Господ. И опет, Господ ће судити свом народу. 31 Страшно је пасти у руке живога Бога. 32 Али сетите се претходних дана, у којима сте, пошто сте били просветљени, поднели велику борбу невоља; 33 Делимично, док сте били учињени бачвама и погрдама и невољама; и делимично, док сте постали сапутници оних који су били тако искоришћени. 34 Јер сте се сажалили на мене у мојим оковама, и с радошћу сте узели пљачку својих добара, знајући у себи да имате на небу бољу и трајну имовину. 35 Не одбацујте, дакле, своје поуздање, које има велику награду. 36 Јер вам је потребно стрпљење, да бисте, након што извршите вољу Божију, примили обећање. 37 Јер још мало, и доћи ће онај који ће доћи, и неће одуговлачити. 38 Сада ће праведник живети од вере; али ако се ко одмакне, неће се свидети души мојој. 39 Али ми нисмо од оних који се враћају у пропаст; него оних који верују на спасење душе. ГЛАВА 11 1 Вера је суштина онога чему се надамо, доказ ствари које се не виде. 2 Јер су старешине добиле добар извештај. 3 Кроз веру разумемо да су светови уоквирени Божјом речју, тако да оно што се види није настало од ствари које се појављују. 4 Вером је Авељ принео Богу бољу жртву од Каина, којом је стекао сведочанство да је праведан, Бог сведочи о његовим даровима; и њоме он, будући да је мртав, још говори.
146
5 Вером је Енох био преведен да не види смрт; и не нађе се, јер га је Бог превео; јер је пре свог превода имао ово сведочанство да је угодио Богу. 6 Али без вере му је немогуће угодити, јер онај ко долази Богу мора да верује да јесте, и да је награда онима који га марљиво траже. 7 Вером је Ноје, упозорен од Бога на ствари које се још нису виделе, уплашен, припремио је ковчег за спас своје куће; којим је осудио свет и постао наследник правде која је по вери. 8 Вером је Аврам, када је био позван да изађе на место које је требало да добије у наследство, послушао; и изиђе не знајући куда иде. 9 Вером је боравио у обећаној земљи, као у страној земљи, живећи у шаторима са Исаком и Јаковом, наследницима истог обећања с њим: 10 Јер је тражио град који има темеље, чији је градитељ и творац Бог. 11 Кроз веру је и сама Сара добила снагу да затрудне семе, и родила је дете када је била у годинама, јер је сматрала верним онога који је обећао. 12 Зато је настао чак и један, и он као мртав, толико као звезда на небу у мноштву, и као песак који је на обали мора безброј. 13 Сви су ови умрли у вери, не примивши обећања, него су их видели издалека, и уверили се у њих, и загрлили их, и признали да су странци и ходочасници на земљи. 14 Јер они који тако говоре јасно изјављују да траже земљу. 15 И заиста, да су се сетили те земље из које су изашли, можда би имали прилику да се врате. 16 Али сада желе бољу земљу, то јест рај; зато се Бог не стиди да се зове њихов Бог, јер им је припремио град. 17 Вером је Аврам, када је био искушан, принео Исака, а онај који је примио обећања принео је свог јединорођеног сина, 18 За које је речено да ће се у Исаку звати семе твоје. 19 Рачунајући да је Бог могао да га подигне, чак и из мртвих; одакле га је и примио у лику. 20 Вером је Исак благословио Јакова и Исава за будуће ствари. 21 Вером је Јаков, на самрти, благословио оба Јосифова сина; и обожавао, ослањајући се на врх свог штапа. 22 Вером је Јосиф, када је умро, споменуо одлазак синова Израиљевих; и даде заповест о костима његовим. 23 Вером је Мојсије, када се родио, био сакривен од родитеља својих три месеца, јер су видели да је право дете; и нису се бојали цареве заповести. 24 Вером је Мојсије, када је дошао у године, одбио да се назове сином фараонове кћери; 25 Одабрати радије да трпите невоље са Божјим народом, него да уживате у задовољствима греха на неко време; 26 Пошто је срамоту Христову ценио већим богатством од блага у Египту, јер је гледао на награду. 27 Вером је напустио Египат, не бојећи се гнева царевог, јер је претрпео, као да види Невидљивог.
Јеврејима
28 Вером је одржао Пасху и шкропљење крвљу, да их се не дотакне онај који је погубио првенце. 29 Вером су прошли Црвено море као суво; што су Египћани покушавали да ураде, потопили су се. 30 Вером су се зидови Јерихона срушили након што су били опкољени око седам дана. 31 Вером блудница Рава није погинула са онима који нису веровали, када је примила уходе с миром. 32 И шта да више кажем? јер би ми недостајало време да причам о Гедеону, и Вараку, и Самсону, и Јефтеју; и Давида и Самуила и пророка; 33 Који је вером покорио царства, учинио правду, задобио обећања, зачепио уста лавовима, 34 Угасили силовитост огња, побегли од оштрице мача, од слабости су ојачали, ојачали у борби, окренули се у бекство војске ванземаљаца. 35 Жене су своје мртве поново оживеле, а друге су мучене, не прихватајући избављење; да би добили боље васкрсење: 36 А други су имали суђење за окрутна ругања и бичевања, да, штавише оковања и тамнице: 37 Били су каменовани, расечени, искушани, мачем побијени, лутали су у овчијим и козјим кожама; бити оскудан, напаћен, измучен; 38 (којих свет није био достојан:) лутали су по пустињама, и по горама, и по јазбинама и пећинама земаљским. 39 А сви ови, пошто су вером добили добар извештај, не примише обећање: 40 Пошто је Бог обезбедио нешто боље за нас, да они без нас не буду савршени. ГЛАВА 12 1 Зато, пошто смо и ми опкољени толиким облаком сведока, одбацимо сваку тежину и грех који нас тако лако сналази, и трчимо са стрпљењем трком која је пред нама, 2 Гледајући у Исуса, зачетника и довршитеља наше вере; који због радости која му је била постављена поднесе крст, презревши срамоту, и седе с десне стране престола Божијег. 3 Јер размислите о ономе који је претрпео такву противречност грешника против себе, да не бисте били уморни и клонули умом својим. 4 Још се нисте одупирали до крви, борећи се против греха. 5 И заборавили сте упозорење које вам говори као деци: „Сине мој, не презири кажњавање Господње, нити се онесвести када те укори од њега. 6 Јер кога Господ воли, он кажњава и бичује сваког сина кога прими. 7 Ако трпите кажњавање, Бог поступа с вама као са синовима; јер који је син кога отац не кажњава? 8 Али ако сте без казне, у којој су сви учесници, онда сте гадови, а не синови. 9 Штавише, имали смо очеве по телу који су нас исправљали, и ми смо им давали поштовање: зар нећемо много радије да се покоримо Оцу духова и да живимо?
147
10 Јер су нас, заиста, неколико дана кажњавали по сопственој вољи; него он ради наше користи, да бисмо били учесници његове светости. 11 Сада се никакво кажњавање за сада не чини радосним, већ тешким; ипак, после доноси мирни плод праведности онима који се њиме вежбају. 12 Зато подигните руке које висе и нејака колена; 13 И правите равне стазе за своје ноге, да се хромо не би скренуло с пута; али нека радије оздрави. 14 Следите мир са свим људима и светост, без које нико неће видети Господа. 15 Пажљиво гледајући да ко не изгуби благодат Божију; да вас не би узнемирио какав корен горчине који избија, и да се многи тиме не оскврне; 16 Да не буде неког блудника или нечастивог као Исав, који је за један залогај меса продао своје првородство. 17 Јер знате како је касније, када је хтео да наследи благослов, био одбачен, јер није нашао места за покајање, иако га је пажљиво тражио са сузама. 18 Јер нисте дошли на гору која се може дотаћи и која је огњем изгорела, нити у таму, и таму и олују, 19 И звук трубе и глас речи; који су глас они који су чули молили да им се та реч више не говори: 20 (Јер они нису могли да поднесу оно што им је заповеђено, И ако и звер дотакне планину, биће каменована или прободена стрелицом; 21 И призор је био тако страшан да је Мојсије рекао: Страшно се бојим и тресем се. 22 Али дошли сте на гору Сион и у град Бога живога, небески Јерусалим, и у небројено мноштво анђела, 23 Општем сабору и цркви прворођених, који су написани на небу, и Богу Судији свих, и духовима савршених људи праведних, 24 А Исусу, посреднику новог савеза, и крви шкропљења, који говори боље од Авељеве. 25 Пазите да не одбијете онога који говори. Јер ако нису побегли они који су одбили Онога који је говорио на земљи, много више нећемо побећи ни ми ако се одвратимо од Онога који говори с неба. 26 Чији је глас тада потресао земљу, а сада је обећао говорећи: Још једном не потресем само земљу, него и небо. 27 И ова реч, Још једном, означава уклањање оних ствари које су уздрмане, као ствари које су створене, да оне ствари које се не могу поколебати могу остати. 28 Зато, примајући царство које се не помера, имајмо благодат, којом можемо да служимо Богу прихватљиво са страхопоштовањем и страхопоштовањем: 29 Јер наш Бог је огањ који прождире. ГЛАВА 13 1 Нека се настави братска љубав. 2 Не заборављајте да забављате странце, јер су тиме неки несвесно угостили анђеле. 3 Сећајте се оних који су у оковима, као везаних за њих; и оне који трпе невоље, као што сте и сами у телу. 4 Брак је у свима частан и постеља неокаљана, а блудницима и прељубницима Бог ће судити. 5 Нека ваш разговор буде без похлепе; и будите задовољни оним што имате, јер је рекао: Никада те нећу оставити нити ћу те оставити.
Јеврејима
6 Тако да смело кажемо: Господ ми је помоћник, и нећу се бојати шта ће ми човек учинити. 7 Сети се оних који владају над тобом, који су ти говорили реч Божију; чија вера следи, с обзиром на крај њиховог разговора. 8 Исус Христос исти јуче и данас и заувек. 9 Немојте се бавити разноразним и чудним доктринама. Јер добро је да се срце утврди благодаћу; не са месом, које није користило онима који су у њему били заузети. 10 Имамо олтар, од кога немају право да једу они који служе шатору. 11 Јер тела тих звери, чију крв првосвештеник уноси у светилиште ради греха, спаљују се ван логора. 12 Зато је и Исус, да би осветио народ својом крвљу, страдао без врата. 13 Зато изађимо к њему ван логора, носећи његову срамоту. 14 Јер овде немамо сталног града, него тражимо будући. 15 По њему, дакле, приносимо Богу жртву хвале непрестано, то јест, плод усана наших који хвале његовом имену. 16 Али чинити добро и комуницирати не заборавите: јер су такве жртве Богу задовољне. 17 Послушајте оне који имају власт над вама, и покорите се, јер они пазе на ваше душе, као они који морају да полажу рачун, да то чине са радошћу, а не са тугом, јер вам је то неисплативо. 18 Молите се за нас: јер верујемо да имамо чисту савест, да у свему желимо да живимо поштено. 19 Али ја вас молим да учините то радије, да вам се што пре вратим. 20 А Бог мира, који је повратио из мртвих Господа нашег Исуса, тог великог пастира оваца, крвљу завета вечног, 21 Учини вас савршеним у сваком добром делу да вршите његову вољу, чинећи у вама оно што је њему мило, кроз Исуса Христа; коме је слава у векове векова. Амин. 22 И молим вас, браћо, претрпите реч опомене, јер сам вам написао писмо у мало речи. 23 Знајте да је наш брат Тимотеј пуштен на слободу; с којим ћу се, ако ускоро дође, видети. 24 Поздравите све оне који имају власт над вама и све свете. Поздрављају вас они из Италије. 25 Благодат са свима вама. Амин.
148
Јамес
27 Чиста вера и неоскврњена пред Богом и Оцем је ово, да посети сироте и удовице у њиховој невољи, и да се сачува неокаљаним од света. ГЛАВА 2
ГЛАВА 1
1 Браћо моја, немојте имати веру у Господа нашег Исуса Христа, Господа славе, у погледу личности. 2 Јер ако на вашу скупштину дође човек са златним прстеном, у лепој одећи, а уђе и сиромах у одвратној одећи; 3 Поштујте онога ко носи геј одећу и реците му: Седи овде на добром месту; и реци сиромасима: стани ту или седи овде под подножјем мојим. 4 Нисте ли, дакле, пристрасни у себи, и постали сте судије злим мислима? 5 Чујте, моја љубљена браћо, није ли Бог изабрао сиромашне овога света богате вером и наследнике царства које је обећао онима који га љубе? 6 Али ви сте презрели сиромахе. Зар вас богаташи не тлаче и не вуку пред судије? 7 Не хуле ли на оно достојно име којим сте названи? 8 Ако испуњавате царски закон по писму: Љуби ближњега свога као самога себе, добро чините. 9 Али ако имате поштовање према личностима, чините грех и уверени сте у закон као преступници. 10 Јер ко држи цео закон, а у једној тачки сагреши, за све је крив. 11 Јер онај који је рекао: Не чини прељубу, рекао је и: Не убиј. Ако не чиниш прељубу, а ако убијеш, постао си преступник закона. 12 Тако говорите и тако радите као они којима ће се судити по закону слободе. 13 Јер ће имати суд без милости, који није показао милост; и милост се радује суду. 14 Каква је корист, браћо моја, ако човек каже да има веру, а нема дела? може ли га вера спасити? 15 Ако су брат или сестра голи и без дневне хране, 16 А један од вас им рече: „Идите у миру, угрејте се и наситите се; иако им не дајете оно што је потребно телу; шта то доноси? 17 Тако је и вера, ако нема дела, мртва јер је сама. 18 Да, човек може рећи: Ти имаш веру, а ја имам дела: покажи ми своју веру без својих дела, а ја ћу ти показати веру своју кроз своја дела. 19 Ти верујеш да је један Бог; добро чиниш: и ђаволи верују и дрхте. 20 Али хоћеш ли знати, ташти човече, да је вера без дела мртва? 21 Није ли се Аврахам, наш отац, оправдао делима, када је принео Исака свог сина на олтар? 22 Видиш ли како је вера деловала са његовим делима, и делима је вера постала савршена? 23 И испуни се писмо које каже: Авраам поверова Богу, и то му је урачунато у праведност, и назван је Пријатељ Божји. 24 Видите дакле како се човек оправдава делима, а не само вером. 25 Исто тако зар се Рахаб блудница није оправдала делима када је примила гласнике и послала их другим путем? 26 Јер као што је тело без духа мртво, тако је и вера без дела мртва.
1 Јаков, слуга Бога и Господа Исуса Христа, дванаест племена која су расејана, поздрав. 2 Браћо моја, сматрајте сву радост када паднете у разна искушења; 3 Знајући ово, да искушавање ваше вере производи стрпљење. 4 Али нека стрпљење има своје савршено дело, да будете савршени и целовити, не оскудевајући ништа. 5 Ако неком од вас недостаје мудрости, нека тражи од Бога, који свима даје обилно, а не кори; и даће му се. 6 Али нека тражи са вером, без поколебљивости. Јер онај ко се колеба је као морски талас гоњен ветром и бачен. 7 Јер нека тај човек не мисли да ће примити било шта од Господа. 8 Двоумни човек је нестабилан на свим путевима својим. 9 Нека се брат ниског степена радује што је узвишен: 10 Али богат је тиме што је понижен, јер ће проћи као цвет траве. 11 Јер сунце тек излази са жарком жегом, већ осуши траву, и цвет њен опада, и благодат његовог изгледа нестаје, тако ће и богаташ нестати на путевима својим. 12 Блажен је човек који трпи искушење, јер када буде искушан, примиће венац живота који је Господ обећао онима који га љубе. 13 Нека нико не каже кад је кушан: Ја сам искушаван од Бога, јер Бог се не може кушати злом, нити куша никога. 14 Али сваки човек бива у искушењу када је одвучен својом пожудом и заведен. 15 Онда када је пожуда затрудњела, рађа грех, а грех, када се заврши, рађа смрт. 16 Не грешите, браћо моја вољена. 17 Сваки добар дар и сваки савршени дар је одозго и силази од Оца светлости, код кога нема промене, ни сенке промене. 18 Он нас је својом вољом родио речју истине, да будемо нека врста првина његових створења. 19 Зато, браћо моја љубљена, нека сваки буде брз да чује, спор да говори, спор на гнев; 20 Јер гнев људски не чини правду Божију. 21 Зато одбаците сву прљавштину и сувишност неваљала, и примите с кротошћу усадену реч, која може да спасе душе ваше. 22 Али будите извршиоци речи, а не само слушаоци, варајући сами себе. 23 Јер ако је ко слушалац речи, а не вршилац, сличан је човеку који гледа своје природно лице у чаши; 24 Јер он гледа себе, и одлази, и одмах заборавља какав је човек био. 25 Али ко погледа у савршени закон слободе и настави у њему, он није заборавни слушалац, већ извршилац дела, овај човек ће бити благословен у свом делу. 26 Ако се неко међу вама чини да је религиозан, и не обуздава свој језик, него вара своје срце, та је вера овог човека.
149
Јамес
ГЛАВА 3
8 Приближите се Богу, и он ће се приближити вама. Очистите руке своје, грешници; и очисти срца своја, двоумни. 9 Тужите се, тугујте и плачите, нека се ваш смех претвори у жалост, а ваша радост у жалост. 10 Понизите се пред Господом, и он ће вас подићи. 11 Не говорите зло једни о другима, браћо. Ко говори зло о свом брату и суди брату своме, говори о закону, и суди закон; 12 Један је законодавац, који може спасити и уништити: ко си ти да судиш другоме? 13 Идите сада ви који кажете: Данас или сутра ћемо ући у такав град, и остати тамо годину дана, и куповати и продавати и добити добит. 14 Док не знате шта ће бити сутра. За шта је твој живот? То је чак и пара, која се појављује за кратко време, а затим нестаје. 15 Зато што треба да кажете: Ако Господ хоће, живећемо и чинићемо ово или оно. 16 Али сада се радујте својим хвалисањем: свако такво весеље је зло. 17 Дакле, ономе ко зна да чини добро, а не чини, то је грех.
1 Браћо моја, не будите много господари, знајући да ћемо примити већу осуду. 2 Јер у многим стварима вређамо све. Ако ко не вређа речју, он је савршен човек, и може зауздати цело тело. 3 Гле, коњима стављамо комаде у уста, да нас послушају; а ми се окрећемо целом њиховом телу. 4 Погледајте и бродове, који иако су тако велики и вођени жестоким ветровима, ипак се окрећу са врло малим кормилом, где год управник хоће. 5 Тако је и језик мали уд, а хвали се великим стварима. Гле, како велику ствар пали мала ватра! 6 И језик је огањ, свет безакоња; тако је и језик међу нашим удовима, да онечишћује цело тело и запаљује ток природе; и запаљено је од пакла. 7 Јер свака врста звери, и птица, и змија, и ствари у мору, укроћена је и укроћена је од људи. 8 Али језик нико не може укротити; то је непослушно зло, пуно смртоносног отрова. 9 Тиме благосиљамо Бога и Оца; и тиме проклињемо ми људе који смо створени по угледу на Бога. 10 Из истих уста излази благослов и проклетство. Браћо моја, ово не би требало да буде тако. 11 Да ли извор на истом месту пушта слатку и горку воду? 12 Може ли смоква, браћо моја, да роди маслиново дрво? или лоза, смокве? тако да ниједна фонтана не може давати слану и свежу воду. 13 Ко је међу вама мудар човек и надарен знањем? нека из доброг разговора покаже своја дела с кротошћу мудрости. 14 Али ако имате горку завист и свађу у својим срцима, не хвалите се и не лажите против истине. 15 Ова мудрост не силази одозго, већ је земаљска, чулна, ђавоља. 16 Јер где је завист и свађа, тамо је смутња и свако зло дело. 17 Али мудрост која је одозго је најпре чиста, затим мирољубива, блага и лака за поступање, пуна милосрђа и добрих плодова, без пристрасности и без лицемерја. 18 И плод праведности сеје у миру они који мир чине.
ГЛАВА 5 1 Идите сада, ви богаташи, плачите и урлајте због својих невоља које ће вас задесити. 2 Твоје богатство је покварено, а одећа твоја поједена мољцем. 3 Твоје злато и сребро су се распали; и рђа ће њихова бити сведочанство против вас, и изједаће ваше тело као огањ. Сакупили сте благо за последње дане. 4 Гле, плата радника који су пожњели ваше њиве, коју сте задржали преваром, виче; 5 Живели сте у задовољству на земљи и били сте развратни; нахранили сте своја срца као у дан клања. 6 Праведника сте осудили и убили; и он ти се не опире. 7 Зато будите стрпљиви, браћо, до доласка Господњег. Гле, виноградар чека драгоцени плод земље, и има дуго стрпљење за њега, док не прими рану и касну кишу. 8 Будите и ви стрпљиви; утврди срца своја, јер се приближава долазак Господњи. 9 Не љутите се једни на друге, браћо, да не будете осуђени; гле, судија стоји пред вратима. 10 Узмите, браћо моја, пророке, који су говорили у име Господње, за пример патње и стрпљења. 11 Гле, сматрамо срећним оне који издрже. Чули сте за трпљење Јовово, и видели сте крај Господњи; да је Господ веома сажаљен и милостив. 12 Али изнад свега, браћо моја, не куните се ни небом, ни земљом, ни неком другом заклетвом, него нека ваше да буде да; а твоје не, не; да не паднете на осуду. 13 Да ли је неко од вас у невољи? нека се моли. Да ли је неко весело? нека пева псалме. 14 Да ли је неко болестан међу вама? нека позове старешине црквене; и нека се помоле над њим, помазавши га уљем у име Господње; 15 И молитва вере ће спасти болесника, и Господ ће га подићи; и ако је починио грехе, опростиће му се.
ГЛАВА 4 1 Откуд ратови и борбе међу вама? зар не одатле, чак и од ваших пожуда који рат у вашим удовима? 2 Жудите, а немате: убијате и желите да имате, а не можете да добијете: борите се и ратујете, а немате, јер не тражите. 3 Тражите, а не примате, јер тражите наопако, да бисте то потрошили на своје пожуде. 4 Ви прељубници и прељубнице, зар не знате да је пријатељство света непријатељство према Богу? ко, дакле, хоће да буде пријатељ свету, непријатељ је Божији. 5 Мислите ли да Писмо узалуд каже: Дух који пребива у нама жели да завиди? 6 Али он даје више милости. Зато и каже: Бог се охолима противи, а смиренима даје милост. 7 Покорите се, дакле, Богу. Одуприте се ђаволу, и он ће побећи од вас.
150
Јамес
16 Исповедајте своје грешке једни другима и молите се једни за друге, да будете исцељени. Делотворна усрдна молитва праведника много помаже. 17 Илија је био човек подложан истим страстима као и ми, и усрдно се молио да не падне киша; и није падала киша на земљу три године и шест месеци. 18 И поново се помолио, и небо је дало кишу, а земља донела свој плод. 19 Браћо, ако неко од вас одступи од истине, па га неко обрати; 20 Нека зна да ће онај који грешника окреће од заблуде његовог пута спасити душу од смрти и сакрити мноштво грехова.
151
1 Петер
23 Наново рођени, не од трулежног семена, него од нетрулежног, речју Божијом, која живи и остаје заувек. 24 Јер свако тело је као трава, и сва слава људска као цвет траве. Трава вене, и цвет јој опада: 25 Али реч Господња траје довека. И ово је реч која вам се проповеда јеванђељем.
ГЛАВА 1 1. Петар, апостол Исуса Христа, странцима расејаним по Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витинији, 2 Изабрати по предзнању Бога Оца, кроз освећење Духа, на послушност и кропљење крвљу Исуса Христа: Благодат вам и мир нека се умножи. 3 Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који нас по преобиљу милости својој поново роди у живу наду васкрсењем Исуса Христа из мртвих, 4 У наследство нетрулежно и неоскврњено и које не вене, сачувано на небу за вас, 5 Који се чувају силом Божјом кроз веру за спасење спремно да се открије у последње време. 6 У чему се веома радујете, иако сте сада у неко време, ако је потребно, у тешким искушењима: 7 Да би кушња ваше вере, која је много драгоценија од злата које пропада, иако је искушено огњем, била на хвалу, част и славу приликом јављања Исуса Христа: 8 Кога нисте видели, волите; у коме, иако га сада не видите, а верујете, радујете се радошћу неисказаном и пуном славе. 9 Примите крај своје вере, чак и спасење ваших душа. 10 За које су спасење испитивали и марљиво испитивали пророци, који су прорицали о благодати која ће вам доћи: 11 Истражујући шта је, или какво је време, означавао Дух Христов који је био у њима, када је унапред сведочио о Христовим страдањима и о слави која ће уследити. 12 Коме је откривено да су они не себи, него нама служили стварима које су вам сада јавили они који су вам проповедали јеванђеље са Светим Духом посланим с неба; које ствари анђели желе да погледају. 13 Зато опашите бедра свог ума, будите трезни и надај се до краја у милост која ће вам се донети приликом откривења Исуса Христа; 14 Као послушна деца, не обликујући се према претходним пожудама у свом незнању: 15 Али као што је свет онај који вас је позвао, тако и ви будите свети у сваком погледу; 16 Јер је писано: Будите свети; јер сам свет. 17 И ако призовете Оца, који без обзира на личности суди према делу сваког човека, проведите време свог боравка овде у страху: 18 Будући да знате да нисте откупљени трулежним стварима, као што су сребро и злато, од свог испразног разговора који сте примили предањем од ваших отаца; 19 Али драгоценом крвљу Христовом, као јагњета без мане и без мане: 20 Који је заиста био унапред одређен пре постанка света, али се показао у овим последњим временима за вас, 21 Који преко њега верујете у Бога који га је васкрсао из мртвих и дао му славу; да ваша вера и нада буду у Бога. 22 Пошто сте очистили своје душе слушањем истине кроз Духа на нелику љубав према браћи, гледајте да љубите једни друге чистим срцем жарко;
ГЛАВА 2 1 Зато одбацивши сваку злобу, и сваку лукавство, и лицемерје, и завист, и све рђаве говоре, 2 Као новорођенчад, пожелите искрено млеко речи, да бисте уз њега могли расти: 3 Ако јесте, окусили сте да је Господ милостив. 4 Коме долази, као камену живом, забрањеном људима, али изабраним од Бога и драгоценим, 5 И ви, као живо камење, градите духовну кућу, свето свештенство, да принесете духовне жртве, угодне Богу од Исуса Христа. 6 Због тога је такође садржано у Светом писму: Ево, ја полажем у Сион камен угаони, изабрани, драгоцени, и ко верује у њега неће се посрамити. 7 Дакле, вама који верујете да је он драгоцен, а онима који су непослушни, камен који су градитељи одбацили, он је постао глава угла, 8 И камен спотицања и стена саблазни за оне који се спотичу на реч непослушни, за шта су и одређени. 9 Али ви сте изабрани нараштај, краљевско свештенство, свети народ, посебан народ; да објавите хвале Онога који вас је позвао из таме у своју чудесну светлост; 10 Који некада нису били народ, а сада су народ Божји: који нису били помиловани, а сада су задобили милост. 11 Драги љубљени, молим вас као странци и ходочасници, уздржавајте се од телесних пожуда, које ратују против душе; 12 Имајући искрен разговор међу незнабошцима, да, док говоре против вас као зликоваца, да својим добрим делима, која ће видети, прославе Бога у дан посете. 13 Покорите се сваком људском наређењу ради Господа: било да је то краљу, као врховном; 14 Или управитељима, као онима које он шаље за казну зликоваца и за хвалу оних који добро чине. 15 Јер таква је воља Божја да добрим чињењем утишате незнање безумних људи: 16 Као слободни, и не користећи своју слободу за огртач злобе, већ као слуге Божје. 17 Поштуј све људе. Волите братство. Бој се Бога. Поштуј краља. 18 Слуге, са свим страхом се покоравајте својим господарима; не само добрим и нежним, већ и насилницима. 19 Јер је то захвално, ако човек због савести према Богу подноси тугу, неправедно страдајући. 20 Јер каква је то слава ако, када будете бивани због својих грешака, то стрпљиво подносите? али ако, када чините добро и патите због тога, то стрпљиво прихватате, то је угодно Богу. 21 Јер и на то сте позвани, јер и Христос пострада за нас, оставивши нам пример да идете његовим стопама. 22 Који није сагрешио, нити се лукавство нашло у устима његовим,
152
1 Петер
23 Који, када је био погрђен, више није вређао; када је патио, није претио; него се предао ономе који суди праведно. 24 Који је сам понео наше грехе у свом телу на дрво, да ми, мртви гресима, живимо за праведност: чијим ранама сте исцељени. 25 Јер сте били као овце залутале; али су сада враћени пастиру и епископу ваших душа.
20 Које су некада биле непослушне, када је некада дуготрпљење Божије чекало у дане Нојеве, док се ковчег припремао, у коме је мало, односно осам душа спасено водом. 21 Слична фигура којој и крштење сада нас спасава (не одбацивање телесне прљавштине, него одговор добре савести Богу) васкрсењем Исуса Христа: 22 Који је отишао на небо и с десне је стране Бога; анђели и власти и силе које су му потчињене.
ГЛАВА 3
ГЛАВА 4
1 Тако и ви, жене, будите покорни својим мужевима; да, ако се неко не покорава речи, може и без речи бити придобијен разговором жена; 2 Док они гледају твој чедан разговор у комбинацији са страхом. 3 чији украс нека не буде онај спољашњи украс од плетења косе, ношења злата или одеће; 4 Али нека то буде скривени човек срца, у ономе што није распадљиво, чак и украс кротког и тихог духа, што је пред Богом драгоцено. 5 Јер овако су се у старо време украшавале и свете жене, које су се уздале у Бога, покоравајући се својим мужевима. 6 Као што је Сара послушала Авраама, назвавши га господаром: чије сте кћери, све док радите добро и не плашите се ни са каквим чуђењем. 7 Исто тако, ви мужеви, останите с њима у складу са знањем, одајући част жени, као слабијој посуди, и као заједнички наследници благодати живота; да ваше молитве не буду спутане. 8 Најзад, будите сви једнодушни, сажаљиви једни према другима, браћољубиви, сажаљиви, учтиви. 9 Не враћање злом за зло, или ометање за ометање, него напротив благосиљање; знајући да сте на то позвани, да наследите благослов. 10 Јер ко хоће да воли живот и да види добре дане, нека задржи свој језик од зла, и усне своје да не говоре лажи. 11 Нека се клони зла и нека чини добро; нека тражи мир, и оствари га. 12 Јер су очи Господње над праведницима, и уши његове отворене за њихове молитве, а лице је Господње против оних који чине зло. 13 А ко ће вам наудити ако сте следбеници онога што је добро? 14 Али ако страдате ради правде, срећни сте; 15 Али посветите Господа Бога у срцима својим, и будите спремни да са кротошћу и страхом увек дате одговор сваком човеку који вас пита за разлог наде која је у вама. 16 Имати чисту савест; да, док о вама, као о зликовцима, говоре зло, да се постиде који лажно оптужују ваш добар разговор у Христу. 17 Јер боље је, ако је воља Божја, да трпите због доброг дела, него због чињења зла. 18 Јер и Христос је једном пострадао за грехе, праведан за неправедне, да нас приведе Богу, погубљен у телу, али оживљен Духом. 19 По чему је такође отишао и проповедао духовима у тамници;
1 Зато што је Христос пострадао за нас телом, наоружајте се и ви истим умом: јер ко је телом страдао, престао је са грехом; 2 Да више не живи остатак свог времена у телу за пожуде људске, него за вољу Божију. 3 Јер прошло време нашег живота може нам бити довољно да извршимо вољу незнабожаца, када смо ходали у раскалашности, пожуди, прекомерности вина, весељима, гозбама и одвратним идолопоклонствима: 4 При чему они мисле да је чудно што не трчите с њима у исту нереду, говорећи ружно о вама: 5 Ко ће дати рачун ономе ко је спреман да суди живима и мртвима. 6 Јер због тога је и мртвима проповедано јеванђеље, да им се суди по људима по телу, а да живе по Богу духом. 7 Али крај свега је близу: будите дакле трезни и бдите на молитви. 8 И изнад свега имајте међу собом горљиво милосрђе, јер ће љубав покрити мноштво грехова. 9 Употребљавајте гостопримство једни према другима без невоље. 10 Као што је сваки човек примио дар, тако и служите једни другима, као добри управитељи многоструке Божје милости. 11 Ако неко говори, нека говори као пророчанство Божије; ако ко служи, нека то чини као по моћи коју Бог даје: да се Бог у свему прослави кроз Исуса Христа, коме је хвала и власт у векове векова. Амин. 12 Љубљени, не сматрај чудним за огњену кушњу која ће те судити, као да ти се нешто чудно догодило: 13 Али радујте се, јер сте саучесници у Христовим страдањима; да се и ви, када се открије слава његова, обрадујете великом радошћу. 14 Ако вам се руга због имена Христовог, срећни сте; јер дух славе и Божији почива на вама: с њихове стране се о њему рђаво говори, а с ваше стране он је слављен. 15 Али нека нико од вас не страда као убица, или као лопов, или као злочинац, или као заузет у туђим стварима. 16 Али ако неко страда као хришћанин, нека се не стиди; али нека у ово име слави Бога. 17 Јер је дошло време да суд почне у дому Божијем; и ако прво почне од нас, какав ће бити крај онима који се не покоравају јеванђељу Божјем? 18 А ако се праведник једва спасе, где ће се појавити безбожник и грешник? 19 Зато нека они који пате по Божјој вољи предају чување своје душе њему у добром чињењу, као верном Створитељу.
153
1 Петер
ГЛАВА 5 1 Позивам старешине које су међу вама, који су и старешина и сведок страдања Христових, а такође и причасник славе која ће се открити: 2 Паси стадо Божије које је међу вама, надзирући га, не принудно, него добровољно; не за прљаву добит, већ за готову памет; 3 Нити као господари над Божјим наслеђем, него као узор стаду. 4 А када се појави главни пастир, добићете венац славе који не вене. 5 Исто тако, ви млађи, покорите се старијима. Да, сви се покоравајте једни другима и обуците се у смирење, јер се Бог охолима противи, а смиренима даје благодат. 6 Понизите се, дакле, под моћну руку Божју, да вас у своје време узвиси: 7 Пребаците сву своју бригу на њега; јер се брине за тебе. 8 Буди трезвен, бдиј; јер ваш противник ђаво, као лав ричући, хода около тражећи кога да прождере. 9 Којима се одупирите постојано у вери, знајући да се исте невоље дешавају у вашој браћи која су у свету. 10 Али Бог сваке благодати, који нас је позвао у своју вечну славу у Христу Исусу, након што сте неко време пострадали, учини вас савршеним, утврди, ојача, утврди. 11 Њему слава и власт у векове векова. Амин. 12 Тако ми Силвана, вашег верног брата, претпостављам, кратко сам написао, подстичући и сведочећи да је ово права милост Божија у којој стојите. 13 Поздравља вас црква која је у Вавилону, изабрана заједно с вама; а тако и Марко мој син. 14 Поздравите једни друге пољупцем милосрђа. Мир вама свима који сте у Христу Исусу. Амин.
154
Друга Петрова посланица
21 Јер пророчанство није дошло у старо време по вољи људској, него су говорили свети људи Божији док су били потакнути Духом Светим. ГЛАВА 2 1 Али било је и лажних пророка међу народом, као што ће међу вама бити лажних учитеља, који ће тајно уносити проклете јереси, одрећи се Господа који их је купио, и навући на себе брзу пропаст. 2 И многи ће следити њихове погубне путеве; због кога ће се рђаво говорити о путу истине. 3 И похлепом ће лажним речима продавати од вас: чија пресуда већ дуго не одуговлачи, и њихова осуда не спава. 4 Јер ако Бог није поштедео анђеле који су згрешили, него их је бацио у пакао, и предао их у окове таме, да буду сачувани за суд; 5 И није поштедео стари свет, него је спасао Ноја, осму особу, проповедника праведности, доневши потоп на свет безбожника; 6 И претварање градова Содоме и Гоморе у пепео осудило их је свргавањем, чинећи их узором онима који ће после живети безбожно; 7 И избавио праведног Лота, узнемиреног прљавим разговором злих: 8 (Јер је онај праведник који је становао међу њима, гледајући и слушајући, узнемиравао своју праведну душу из дана у дан својим незаконитим делима;) 9 Господ зна како да избави побожне од искушења, а неправедне задржи за дан суда да буду кажњени: 10 Али понајвише они који ходе по телу у пожуди нечистоте и презиру власт. Они су дрски, самовољни, не плаше се да говоре зло о достојанству. 11 Док анђели, који су већи у моћи и моћи, не износе погрдне оптужбе против њих пред Господом. 12 Али ови, као природне звери, створене да буду ухваћене и уништене, говоре зло о стварима које не разумеју; и потпуно ће пропасти у сопственој покварености; 13 И примиће награду за неправду, као они који сматрају да је задовољство да се буне дању. Они су мрље и мане, играју се сопственим обманама док се гуштају с вама; 14 Имајући очи пуне прељубе, и то не може престати од греха; заваравање нестабилних душа: срце које су вежбали похлепним поступцима; проклета деца: 15 Који су напустили прави пут и залутали су путем Валама, сина Босорова, који је волео плату неправду; 16 Али је био укорен због свог безакоња: неми магарац који је говорио људским гласом забранио је лудило пророка. 17 То су бунари без воде, облаци које олуја носи; коме је магла таме сачувана заувек. 18 Јер када говоре велике набујале речи таштине, маме пожудама тела, великом раскалашношћу оне који су били чисти побегли од оних који живе у заблуди. 19 Док им обећавају слободу, они су и сами слуге покварености: јер од кога је човек побеђен, њиме је и доведен у ропство. 20 Јер ако се, пошто су избегли загаде света познањем Господа и Спаситеља Исуса Христа, опет у њега
ГЛАВА 1 1 Симон Петар, слуга и апостол Исуса Христа, онима који су с нама стекли драгоцену веру правдом Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа: 2 Благодат и мир да вам се умножи познањем Бога и Исуса Господа нашега, 3 Као што нам је његова божанска сила дала све што се тиче живота и побожности, кроз познање Онога који нас је позвао у славу и врлину: 4 Чиме су нам дата изузетно велика и драгоцена обећања: да по њима будете заједничари божанске природе, избегавши поквареност која је у свету пожудом. 5 И поред тога, дајући сву марљивост, додајте својој вери врлину; и врлина знања; 6 И до знања умереност; и умерености стрпљење; и да трпљење побожности; 7 А побожности братска доброта; а братској доброти доброчинство. 8 Јер ако је ово у вама и изобилно, чини вас да нећете бити неплодни нити без плода у познању Господа нашег Исуса Христа. 9 Али онај коме то недостаје је слеп и не види на даљину, и заборавио је да је очишћен од својих старих греха. 10 Зато се радије, браћо, потрудите да потврдите свој позив и избор: јер ако ово чините, никада нећете пасти. 11 Јер ће вам се тако обилно послужити улаз у вечно царство нашег Господа и Спаситеља Исуса Христа. 12 Зато нећу бити немаран да вас увек подсећам на ове ствари, иако их знате и да будете утврђени у садашњој истини. 13 Да, мислим да је потребно, све док сам у овој табернакулу, да вас узбуркам тако што вас сетим; 14 Знајући да ћу ускоро морати да одбацим овај свој шатор, као што ми је Господ наш Исус Христ показао. 15 Штавише, трудићу се да после моје смрти будете у могућности да имате ове ствари увек у сећању. 16 Јер ми нисмо следили лукаво смишљене бајке када смо вам обзнањивали моћ и долазак Господа нашег Исуса Христа, него смо били сведоци његовог величанства. 17 Јер он прими од Бога Оца част и славу, када му дође такав глас од велике славе: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи. 18 И овај глас који је долазио с неба чусмо када смо били с њим на светој гори. 19 Имамо и сигурнију реч пророштва; на које добро чините што пазите, као на светлост која сија на тамном месту, све док не сване дан и не устане звезда у вашим срцима. 20 Знајући ово прво, да ниједно пророчанство Светог писма нема никакво приватно тумачење.
155
Друга Петрова посланица
заплећу и побеђени, последњи им је крај гори од почетка. 21 Јер боље им је било да нису познали пут праведности, него да се, пошто су га спознали, окрену од свете заповести која им је предата. 22 Али догодило им се по истинитој пословици, пас се поново окренуо својој бљувотини; и крмача која је била опрана да се ваља у блату. ГЛАВА 3 1 Ову другу посланицу, љубљени, сада вам пишем; у оба које узнемиравам ваше чисте умове као сећање: 2 Да бисте се сетили речи које су пре рекли свети пророци и заповести нас апостола Господа и Спаса: 3 Знајући ово прво, да ће у последње дане доћи ругачи који ће ходити за својим пожудама, 4 И говорећи: Где је обећање његовог доласка? јер откако су оци уснули, све остаје као што је било од почетка стварања. 5 Јер ово они добровољно не знају да су по Божјој речи небеса била од давнина и да је земља стајала из воде и у води; 6 Од чега је свет који је тада био, преливен водом, пропао: 7 Али небо и земља, који су сада, истом речју, чувају се за ватру на дан суда и пропасти безбожних људи. 8 Али, љубљени, не будите у незнању о једној ствари, да је један дан код Господа као хиљаду година, а хиљаду година као један дан. 9 Господ не касни у погледу свог обећања, као што неки људи рачунају заостајањем; али је дуготрпљив према нама, не жели да ко пропадне, него да сви дођу до покајања. 10 Али дан Господњи ће доћи као лопов у ноћи; у којој ће небеса проћи уз велику буку, а елементи ће се растопити од жарке врућине, такође ће земља и дела која су на њој изгорети. 11 Видећи дакле да ће се све ово распасти, какви треба да будете у сваком светом разговору и побожности, 12 Чекате и журите долазак дана Божјег, у коме ће се небеса која су у пламену распасти, а елементи ће се растопити од жарке врућине? 13 Ипак, ми, према његовом обећању, очекујемо нова небеса и нову земљу, у којима пребива праведност. 14 Зато, љубљени, будући да тражите такве ствари, будите марљиви да се нађете од њега у миру, беспрекорни и беспрекорни. 15 И рачунајте да је дуготрпљење нашег Господа спасење; као што вам је и наш љубљени брат Павле по датој му мудрости написао; 16 Као и у свим његовим посланицама, говорећи у њима о овим стварима; у којима су неке ствари које је тешко разумети, које они који су неучени и нестабилни искидају, као што чине и друге списе, на сопствену пропаст. 17 Дакле, ви, љубљени, будући да знате ове ствари раније, чувајте се да и ви, одведени заблудом злих, не отпаднете од сопствене чврстоће. 18 Али растете у благодати и познању Господа нашег и Спаситеља Исуса Христа. Њему слава и сада и у векове векова. Амин.
156
Прва Јованова посланица ГЛАВА 1 1 Оно што је било од почетка, што смо чули, што смо видели својим очима, што смо гледали, и руке наше држале, Речи живота; 2 (Јер се живот јави, и ми смо га видели, и сведочимо, и јављамо вам онај живот вечни, који беше код Оца и који се јави нама;) 3 Оно што смо видели и чули објављујемо вам, да и ви имате заједништво с нама; и заиста је наша заједница са Оцем и са Сином његовим Исусом Христом. 4 И ово вам пишемо, да ваша радост буде пуна. 5 Ово је, дакле, порука коју смо чули о њему и објављујемо вам да је Бог светлост и да у њему нема никакве таме. 6 Ако кажемо да имамо заједницу с њим, и ходамо у тами, лажемо, а не чинимо истину; 7 Али ако ходимо у светлости, као што је он у светлости, имамо заједништво једни с другима, и крв Исуса Христа, његовог Сина, чисти нас од сваког греха. 8 Ако кажемо да немамо греха, варамо се, а истине нема у нама. 9 Ако признамо своје грехе, он је веран и праведан да нам опрости грехе наше и да нас очисти од сваке неправде. 10 Ако кажемо да нисмо згрешили, чинимо га лажовом, и његове речи нема у нама. ГЛАВА 2 1 Дечице моја, ово вам пишем да не грешите. И ако ко згреши, имамо заступника код Оца, Исуса Христа праведника: 2 И он је умирење за грехе наше, и не само за наше, него и за грехе целог света. 3 И по томе знамо да га познајемо, ако држимо његове заповести. 4 Онај који каже: Познајем га, а заповести његове не држи, лажов је, и истине нема у њему. 5 Али ко држи његову реч, у њему је заиста љубав Божија савршена; по томе знамо да смо у њему. 6 Онај који каже да остаје у њему треба и сам да ходи, као што је ишао. 7 Браћо, не пишем вам нову заповест, него стару заповест коју сте имали од почетка. Стара заповест је реч коју сте чули од почетка. 8 Опет вам пишем нову заповест, која је истинита у њему и у вама: јер је тама прошла, и права светлост сада светли. 9 Ко говори да је у светлости, а мрзи брата свога, у тами је све до сада. 10 Ко воли брата свога, остаје у светлости, и у њему нема саблазни. 11 Али ко мрзи брата свога у тами је, и ходи у тами, и не зна куда иде, јер му је та тама заслепила очи.
12 Пишем вам, децо, јер су вам греси опроштени ради имена његовог. 13 Пишем вам, оци, јер познајете Онога који је од почетка. Пишем вам, младићи, јер сте победили злога. Пишем вам, децо, јер сте познали Оца. 14 Писао сам вам, оци, јер познајете Онога који је од почетка. Писао сам вам, младићи, јер сте јаки, и реч Божија остаје у вама, и ви сте победили злога. 15 Не волите свет, ни оно што је у свету. Ако ко воли свет, љубави Очеве нема у њему. 16 Јер све што је у свету, пожуда тела, и пожуда очију, и гордост живота, није од Оца, него је од света. 17 И свет пролази, и пожуда његова, а ко врши вољу Божију остаје заувек. 18 Дечице, последње је време: и као што сте чули да ће доћи антихрист, и сада има много антихриста; при чему знамо да је последњи пут. 19 Они су отишли од нас, али нису били од нас; јер да су били од нас, без сумње би остали с нама; али су изашли да им се покаже да нису сви ми. 20 Али ви имате помазање од Светога, и знате све. 21 Нисам вам писао зато што не знате истину, него зато што је знате, и да ниједна лаж није од истине. 22 Ко је лажов осим онога који пориче да је Исус Христ? Он је антихрист, који одриче Оца и Сина. 23 Ко се одриче Сина, тај нема Оца; (али) ко признаје Сина има и Оца. 24 Нека дакле остане у вама оно што сте чули од почетка. Ако оно што сте чули од почетка остане у вама, и ви ћете остати у Сину и у Оцу. 25 А ово је обећање које нам је обећао, живот вечни. 26 Ово сам вам написао за оне који вас заводе. 27 Али помазање које сте примили од њега остаје у вама, и није вам потребно да вас неко учи; него као што вас то исто помазање учи свему, и истина је, и није лаж, и као што је научило ви ћете остати у њему. 28 А сада, децо, останите у њему; да, када се он појави, имамо поуздање и да се не постидемо пред њим приликом његовог доласка. 29 Ако знате да је праведан, знате да је сваки који чини правду рођен од њега. ГЛАВА 3 1 Гле, какву нам је љубав Отац подарио, да се синовима Божијим назовемо; зато нас свет не познаје, јер га није познавао. 2 Љубљени, сада смо синови Божији, и још се не види шта ћемо бити; али знамо да ћемо, када се појави, бити као он; јер ћемо га видети таквог какав јесте. 3 И сваки човек који има ову наду у њега чисти се, као што је чист. 4 Сваки који чини грех и закон преступа, јер грех је преступ закона. 5 И знате да се он јавио да узме наше грехе; и у њему нема греха. 6 Ко год остане у њему, не греши; 7 Децо, нека вас нико не вара: ко чини правду, праведан је, као што је и он праведан. 8 Ко чини грех је од ђавола; јер ђаво греши од почетка. У ту сврху се јави Син Божији да уништи дела ђавоља.
157
Прва Јованова посланица
9 Сваки који је рођен од Бога не чини греха; јер семе његово остаје у њему, и не може сагрешити, јер је рођен од Бога. 10 У томе се очитују деца Божја и деца ђавола: ко не чини правду није од Бога, ни онај ко не воли брата свога. 11 Јер ово је порука коју сте чули од почетка, да волимо једни друге. 12 Не као Кајин, који је био од тог злога и убио свог брата. И зашто га је убио? Јер су његова дела била зла, а брата његова праведна. 13 Не чудите се, браћо моја, ако вас свет мрзи. 14 Знамо да смо прешли из смрти у живот, јер волимо браћу. Ко не воли брата свога, остаје у смрти. 15 Сваки који мрзи брата свога је убица, и знате да ниједан убица нема вечни живот у себи. 16 По томе опажамо љубав Божју, јер је он за нас положио живот свој; а ми смо дужни да положимо животе за браћу. 17 Али ко има добра овога света, а види брата да му је потребно, и затвори утробу сажаљења од њега, како љубав Божја пребива у њему? 18 Дечице моја, немојмо волети речју, ни језиком; али на делу и истини. 19 И по томе знамо да смо од истине, и уверићемо своја срца пред њим. 20 Јер ако нас наше срце осуђује, Бог је већи од нашег срца и зна све. 21 Љубљени, ако нас наше срце не осуђује, онда имамо поуздање у Бога. 22 И све што тражимо, примамо од њега, јер држимо заповести његове и чинимо оно што је њему мило. 23 А ово је његова заповест, да верујемо у име Његовог Сина Исуса Христа и да волимо једни друге, као што нам је дао заповест. 24 И ко држи заповести његове пребива у њему, и он у њему. И по томе знамо да он пребива у нама, по Духу који нам је дао.
10 У томе је љубав, не што смо ми волели Бога, него што је он волео нас и послао свог Сина да буде умирење за наше грехе. 11 Љубљени, ако нас је Бог тако волео, и ми смо дужни да волимо једни друге. 12 Нико никада није видео Бога. Ако волимо једни друге, Бог пребива у нама, и његова љубав је савршена у нама. 13 По овоме знамо да пребивамо у њему, а он у нама, јер нам је дао од свог Духа. 14 И ми смо видели и сведочимо да је Отац послао Сина да буде Спаситељ света. 15 Ко год призна да је Исус Син Божји, Бог пребива у њему, а он у Богу. 16 И ми смо познали љубав коју Бог има према нама и веровали смо. Бог је љубав; а ко пребива у љубави, пребива у Богу и Бог у њему. 17 У томе је наша љубав савршена, да имамо смелост на дан суда, јер какав је он, такви смо и ми на овом свету. 18 У љубави нема страха; а савршена љубав изгони страх, јер страх има муку. Ко се боји, није савршен у љубави. 19 Ми га волимо, јер је он први заволео нас. 20 Ако неко каже: Ја волим Бога, а мрзи брата свога, лажов је; јер ко не воли брата свога којег види, како може љубити Бога кога не види? 21 И ову заповест имамо од њега: Ко љуби Бога да воли и брата свога. ГЛАВА 5 1 Сваки који верује да је Исус Христос рођен је од Бога; и сваки који воли онога који је родио воли и онога који је од њега рођен. 2 По томе знамо да волимо децу Божију, када волимо Бога и држимо заповести његове. 3 Јер ово је љубав Божија, да држимо заповести његове, и заповести његове нису тешке. 4 Јер све што је рођено од Бога побеђује свет, и ово је победа која побеђује свет, вера наша. 5 Ко је онај који побеђује свет, него онај који верује да је Исус Син Божији? 6 Ово је онај који је дошао водом и крвљу, Исус Христос; не само водом, већ водом и крвљу. И Дух је тај који сведочи, јер је Дух истина. 7 Јер троје сведочи на небу, Отац, Реч и Свети Дух; а ова тројица су једно. 8 И три су која сведоче на земљи, Дух, и вода и крв; и ово троје се слажу у једном. 9 Ако примимо сведочанство људи, Божје сведочанство је веће, јер је ово сведочанство Божје које је посведочио о свом Сину. 10 Ко верује у Сина Божијег, има сведочанство у себи; ко не верује Богу, учинио га је лажовом; јер не верује запису који је Бог дао о свом Сину. 11 А ово је запис да нам је Бог дао живот вечни, и овај живот је у његовом Сину. 12 Ко има Сина, има живот; а ко нема Сина Божијег, нема живота.
ГЛАВА 4 1 Љубљени, не верујте сваком духу, него испитујте духове да ли су од Бога: јер многи лажни пророци изиђоше у свет. 2 По овоме познајте Духа Божијег: Сваки дух који признаје да је Исус Христос дошао у телу од Бога је; 3 И сваки дух који не признаје да је Исус Христос дошао у телу није од Бога; а ово је онај дух антихриста, за који сте чули да треба да дође; а и сада је већ на свету. 4 Ви сте од Бога, децо, и победили сте их, јер је већи онај који је у вама него онај који је у свету. 5 Они су од света; зато говоре о свету, и свет их слуша. 6 Од Бога смо: ко познаје Бога, слуша нас; ко није од Бога, не слуша нас. По овоме познајемо дух истине и дух заблуде. 7 Љубљени, љубимо једни друге, јер је љубав од Бога; и сваки који воли рођен је од Бога и познаје Бога. 8 Ко не воли, не познаје Бога; јер Бог је љубав. 9 У томе се показала љубав Божија према нама, јер је Бог послао свог јединорођеног Сина у свет, да живимо кроз њега.
158
Прва Јованова посланица
13 Ово сам написао вама који верујете у име Сина Божијег; да знате да имате живот вечни и да верујете у име Сина Божијег. 14 А ово је поверење које имамо у њега, да нас чује, ако нешто замолимо по његовој вољи: 15 И ако знамо да нас чује, шта год да тражимо, знамо да имамо молбе које смо од њега тражили. 16 Ако неко види свог брата да греши у греху који није на смрт, нека тражи, и даће му живот за оне који греше не до смрти. Постоји грех до смрти: не кажем да ће се молити за њега. 17 Свака неправда је грех, и нема греха до смрти. 18 Знамо да сваки који је рођен од Бога не греши; а рођени од Бога себе чува, и безбожник га се не дотиче. 19 И знамо да смо од Бога, и да цео свет лежи у злу. 20 И знамо да је Син Божији дошао и дао нам разум, да спознамо истинитог, и да смо у истинитоме, у Сину његовом Исусу Христу. Ово је истинити Бог и живот вечни. 21 Дечице, чувајте се идола. Амин.
159
Други Јован ПОГЛАВЉЕ 1 1 Старешина изабраној госпођи и деци њеној, коју волим у истини; и не само ја, него и сви који су познали истину; 2 Истине ради, која пребива у нама, и биће с нама заувек. 3 Благодат с вама, милост и мир од Бога Оца и од Господа Исуса Христа, Сина Очевог, у истини и љубави. 4 Веома сам се обрадовао што сам нашао од твоје деце да ходе у истини, као што смо примили заповест од Оца. 5 И сада те молим, госпођо, не као да сам ти написао нову заповест, него ону коју смо имали од почетка, да волимо једни друге. 6 А ово је љубав, да ходимо по заповестима његовим. Ово је заповест, да, као што сте чули од почетка, по њој ходите. 7 Јер су у свет ушли многи преваранти који не признају да је Исус Христос дошао у телу. Ово је варалица и антихрист. 8 Гледајте на себе да не изгубимо оно што смо урадили, него да примимо пуну награду. 9 Ко год преступи и не остане у науци Христовој, нема Бога. Ко остаје у науци Христовој, има и Оца и Сина. 10 Ако неко дође к вама и не донесе ову науку, не примајте га у своју кућу, нити му молите Бога да пожури: 11 Јер онај ко му даје Божју брзину учесник је његових злих дела. 12 Имајући много тога да вам напишем, не бих писао папиром и мастилом, али се надам да ћу доћи к вама и говорити лицем у лице, да наша радост буде пуна. 13 Поздрављају те деца твоје изабране сестре. Амин. Трећи Јован ПОГЛАВЉЕ 1 1 Старешина љубљеном Гају, кога волим у истини. 2 Љубљени, желим изнад свега да напредујеш и да будеш здрав, као што напредује твоја душа. 3 Јер сам се веома обрадовао када су браћа дошла и сведочили о истини која је у теби, као што и ти ходиш у истини. 4 Немам веће радости него да чујем да моја деца ходе у истини. 5 Љубљени, ти чиниш верно све што чиниш браћи и странцима; 6 Који су сведочили о твом милосрђу пред црквом; 7 Зато што су ради његовог имена изашли, не узевши ништа од незнабожаца. 8 Ми, дакле, треба да примамо такве да бисмо били сарадници истине. 9 Писао сам цркви, али Диотреф, који воли да има првенство међу њима, не прима нас. 10 Зато, ако дођем, сетићу се његових дела која чини, клечећи нас злобним речима, и не задовољан тиме, нити сам прима браћу, и забрањује онима који то желе, и изгони их из цркве. 11 Љубљени, не следите оно што је зло, него оно што је добро. Ко чини добро, од Бога је, а ко чини зло не виде Бога. 12 Димитрије има добар извештај о свим људима и о самој истини: да, и ми такође сведочимо; и знате да је наш запис истинит. 13 Имао сам много тога да напишем, али нећу ти писати мастилом и пером: 14 Али верујем да ћу те ускоро видети и разговараћемо лицем у лице. мир теби. Поздрављају те наши пријатељи. Поздравите пријатеље по имену.
160
Јуде ПОГЛАВЉЕ 1 1 Јуда, слуга Исуса Христа и брат Јаковљев, онима који су посвећени и сачувани од Бога Оца у Исусу Христу, и зове се: 2 Благодат вам и мир и љубав нека се умноже. 3 Љубљени, када сам се потрудио да ти пишем о општем спасењу, било ми је потребно да пишући вам и подстичући вас да се усрдно борите за веру једном дату светима је предато. 4 Јер постоје неки људи који су се несвесно ушуљали, који су предодређени за овај суд, зли људи који благодат Бога нашега мењају у слободу и јединога Господа Бога и Господа нашег Исуса Христа одрекао се 5 Онда ћу вас подсетити, иако сте то некада знали, да је Господ, након што је послао људе спасио Египат, па уништио невернике. 6 А анђеле који нису задржали своју прву станицу, него су напустили своје пребивалиште, Он има у вечним оковима под тама задржана до суда великог дана. 7 Као и Содома и Гомора и градови око њих на исти начин, предајући се блуду и пошли за туђим телом, нека буду за пример, док трпе освету вечног огња. 8 На исти начин ови прљави сањари оскврњују тело, презиру власт и говоре зло о достојанству. 9 Али арханђел Михаило, када се препирао са ђаволом о Мојсијевом телу, није није смео да изнесе клеветничку оптужбу против њега, него рече: укори те Господ. 10 Али они ружно говоре о стварима које не знају; али оно што знају по природи, као звери, тиме уништавају себе. 11 Тешко њима! јер су ишли путем Каина и похлепно трчали за Валамовом грешком за награду, и погинуо у противречности Језгра. 12 Ово су мрље на твојим гозбама љубави, када се пирују с тобом, хранећи се без страха: облаци да ли су без воде, ношени ветровима; дрвеће чији плод вене, без плода, два пута мртав, до корење ишчупано; 13 Бесни морски таласи, пени своју срамоту; лутајуће звезде, којима мрак тама је сачувана заувек. 14 И Енох, седми од Адама, такође прорече о њима и рече: Гле, Господ долази са десет хиљада људи. његови свеци, 15 да изврши суд над свима и да осуди све који су зли међу њима за сва њихова зла дела које су безбожно починили и од свих њихових оштрих говора које су зли грешници говорили против њега. 16 То су гунђали, приговарачи који ходе по својим жељама; а њихова уста говоре велико узбуђење речи, са дивљењем према људима које треба искористити. 17 Али, љубљени, запамтите речи које су раније изговорили апостоли Господа нашег Исуса Христа; 18 Како су вам рекли да ће у последње време бити ругачи који по својим злима пожуде морају ходати. 19 То су они који се одвајају, чулно, без Духа. 20 А ви, љубљени, назидајте се на својој пресветој вери, док се молите у Духу Светом, 21 Чувајте се у љубави Божијој, док очекујете милост Господа нашег Исуса Христа до вечни живот. 22 А према некима имајте самилост, што чини разлику:
23 А други спасавају са страхом извлачећи их из ватре; мрзе чак и одећу упрљану телом. 24 И ономе који може да те сачува од пада и да те непорочног постави пред лице своје славе постављен са великом радошћу, 25 Једином премудром Богу, Спаситељу нашем, нека је слава и величанство, власт и моћ, сада и заувек. Амин
161
Откровење
седам цркава, и седам свећњака које си видео јесу седам цркава.
ГЛАВА 1
1 Анђелу цркве Ефеске напиши; Ово говори онај који држи седам звезда у десној руци, који ходи усред седам златних свећњака; 2 Знам твоја дела, и труд твој, и трпљење твоје, и како не можеш да подносиш оне који су зли, и искушао си оне који говоре да су апостоли, а нису, и нашао си их лажовима. 3 И подносио си, и имао стрпљења, и ради мог имена се трудио, и ниси се онесвестио. 4 Ипак, имам нешто против тебе, јер си оставио своју прву љубав. 5 Сети се, дакле, одакле си пао, и покај се и чини прва дела; иначе ћу брзо доћи к теби, и склонићу свећњак твој са његовог места, ако се не покајеш. 6 Али ово имаш, да мрзиш дела Николаита, која и ја мрзим. 7 Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама; Ономе који победи даћу да једе са дрвета живота, које је усред раја Божијег. 8 И анђелу цркве у Смирни напиши; Ово говори Први и Последњи, који беше мртав, а жив је; 9 Знам твоја дела, и невољу, и сиромаштво, (али ти си богат) и знам хулу оних који говоре да су Јевреји, а нису, него да су сатанина синагога. 10 Не бојте се ничега од онога што ћете трпети: гле, ђаво ће неке од вас бацити у тамницу, да будете суђени; и имаћете невољу десет дана; буди веран до смрти, и даћу ти венац живота. 11 Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама; Онај ко победи неће бити повређен од друге смрти. 12 И анђелу цркве у Пергаму напиши; Ово говори онај који има оштар мач са две оштрице; 13 Знам твоја дела и где живиш, чак и где је сотонино седиште; и чврсто држиш моје име, и ниси се одрекао вере моје, чак ни у оне дане у које је Антипа био мој верни мученик, који је био убијен међу вама, где је Сатана пребивати. 14 Али имам нешто против тебе, јер тамо имаш оне који држе Валамову науку, који је научио Валака да баци камен спотицања пред синове Израиљеве, да једу идолима жртвоване и да чине блуд. 15 Тако и ти који држе доктрину Николаита, коју ја мрзим. 16 Покајте се; иначе ћу брзо доћи к теби и борићу се против њих мачем уста својих. 17 Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама; Ономе који победи даћу да једе од мане скривене, и даћу му бели камен, и на камену ново написано име, које нико не зна осим онога који га прима. 18 И анђелу цркве у Тијатири напиши; Ово говори Син Божији, који има очи као пламен огњени, а ноге су му као фини месинг; 19 Знам твоја дела, и милосрђе, и служење, и веру, и твоје стрпљење, и твоја дела; а последњи да буде више од првог. 20 Ипак, имам нешто против тебе, јер дозвољаваш тој жени Језавељи, која себе назива пророчицом, да
ГЛАВА 2
1 Откривење Исуса Христа, које му је Бог дао, да покаже својим слугама ствари које ће се ускоро догодити; и посла и означи преко анђела свога слузи своме Јовану. 2 Који је сведочио о Божјој речи и о сведочанству Исуса Христа и о свему што је видео. 3 Благо оном који чита и онима који слушају речи овог пророчанства и држе оно што је у њему написано, јер је време близу. 4 Јован седам цркава које су у Азији: Благодат вам и мир од Онога који јесте, који је био и који ће доћи; и од седам духова који су пред престолом његовим; 5 И од Исуса Христа, који је верни сведок, и Прворођени међу мртвима, и кнез краљева земаљских. Ономе који нас је волео и крвљу својом опрао од грехова наших, 6 И учинио нас је краљевима и свештеницима Богу и Оцу његовом; њему слава и власт у векове векова. Амин. 7 Гле, долази с облацима; и видеће га свако око и они који га прободоше, и сва племена на земљи заплакаће због њега. Па ипак, Амин. 8 Ја сам Алфа и Омега, почетак и крај, говори Господ, који јесте, и који беше, и који ће доћи, Свемогући. 9 Ја Јован, који сам и ваш брат, и сапутник у невољи, и у царству и трпљењу Исуса Христа, био сам на острву које се зове Патмос, за реч Божију и за сведочанство Исуса Христа. 10 Био сам у Духу на дан Господњи и чуо иза себе глас велики, као трубе, 11 Говорећи: Ја сам Алфа и Омега, први и последњи; и, шта видиш, запиши у књигу и пошаљи у седам цркава које су у Азији; до Ефеса и до Смирне и до Пергама и до Тијатире и до Сарда и до Филаделфије и до Лаодикије. 12 И окренух се да видим глас који је говорио са мном. И окренувши се, видех седам златних свећњака; 13 И усред седам свећњака један сличан Сину Човечијем, обучен у хаљину до стопала, и опасан око паса златним појасом. 14 Глава му и коса беле као вуна, беле као снег; и очи његове беху као пламен огњени; 15 А ноге су му биле попут финог месинга, као да су изгореле у пећи; и глас његов као шум многих вода. 16 И имао је у десној руци седам звезда, а из уста његових излазио је мач оштар са две оштрице, и лице му је било као што сунце сија у својој снази. 17 И кад сам га видео, пао сам пред његове ноге као мртав. И положи десницу своју на мене говорећи ми: Не бој се; Ја сам први и последњи: 18 Ја сам онај који живи, и био сам мртав; и ево, ја сам жив заувек, амин; и имају кључеве пакла и смрти. 19 Напиши ствари које си видео, и оно што је, и оно што ће бити у будућности; 20 Тајна седам звезда које си видео у мојој десној руци, и седам златних свећњака. Седам звезда су анђели
162
Откровење
поучава и да заводи моје слуге да чине блуд и да једу идолима жртвоване. 21 И дао сам јој простора да се покаје због свог блуда; и није се покајала. 22 Ево, ја ћу је бацити у постељу, а оне који с њом чине прељубу у велику невољу, ако се не покају за своја дела. 23 И побићу њену децу смрћу; и познаће све цркве да сам ја онај који испитује узде и срца; и даћу сваком од вас по делима вашим. 24 Али вама, и осталима у Тијатири, кажем, свима који немају ову науку, и који нису познали дубине Сатане, како говоре; Нећу ставити на вас никакав други терет. 25 Али оно што сте већ чврсто држали док не дођем. 26 А ко победи и сачува дела моја до краја, њему ћу дати власт над народима. 27 И владаће њима гвозденим штапом; као посуде грнчарски разбиће се до дрхтања: као што сам примио од Оца свога. 28 И даћу му звезду јутарњу. 29 Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама.
Јерусалим. , који силази с неба од Бога мога, и написаћу на њему своје ново име. 13 Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама. 14 И анђелу цркве Лаодикијске напиши; Ово говори Амин, сведок верни и истинити, почетак стварања Божијег; 15 Знам твоја дела, да ниси ни хладан ни врућ: хтео бих да си хладан или врућ. 16 Дакле, пошто си млак, а ниси ни хладан ни врућ, избацићу те из својих уста. 17 Јер ти кажеш: богат сам и богат сам, и ништа ми не треба; и не знаш да си јадан, и јадан, и сиромашан, и слеп, и гол; 18 Саветујем те да купиш од мене злато окушано у огњу, да се обогатиш; и белу одећу да се обучеш и да се не види срамота голотиње твоје; и помажи очи своје очним мелемом да видиш. 19 Које волим, корим и кажњавам: ревните, дакле, и покајте се. 20 Ево, стојим на вратима и куцам: ако неко чује мој глас и отвори врата, ући ћу к њему, и вечераћу с њим, и он са мном. 21 Ономе који побеђује даћу да седне са мном на мој престо, као што сам и ја победио и сео сам са својим Оцем на престо његов. 22 Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама.
ГЛАВА 3 1 И анђелу цркве у Сарду напиши; Ово говори онај који има седам Духова Божијих и седам звезда; Знам дела твоја, да имаш име да живиш, а мртав си. 2 Буди опрезан и ојачај оно што остаје, што је спремно на смрт, јер нисам нашао твоја дела савршена пред Богом. 3 Памти, дакле, како си примио и чуо, и држи се и покај се. Ако дакле не будеш бдио, доћи ћу на тебе као лопов, и нећеш знати у који ћу час доћи на тебе. 4 Имаш неколико имена чак и у Сарду која нису упрљала своје хаљине; и ходаће са мном у белом, јер су достојни. 5 Ко победи, тај ће се обући у беле хаљине; и нећу избрисати име његово из књиге живота, него ћу признати име његово пред Оцем својим и пред анђелима његовим. 6 Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама. 7 И анђелу цркве у Филаделфији напиши; Ово говори онај који је свет, који је истинит, који има кључ Давидов, који отвара, и нико не затвара; и затвара, и нико не отвара; 8 Знам твоја дела: ево, поставио сам пред тобом отворена врата, и нико их не може затворити, јер имаш мало снаге, и одржао си реч моју, и ниси се одрекао имена мог. 9 Гле, направићу их од сатанине синагоге, који говоре да су Јевреји, а нису, али лажу; ево, учинићу их да дођу и поклоне се пред ногама твојим, и да знају да сам те волео. 10 Пошто си одржао реч мог трпљења, и ја ћу те сачувати од часа искушења, који ће доћи на цео свет, да искуша оне који живе на земљи. 11 Ево, долазим брзо: држи се тога што имаш, да нико не узме твоју круну. 12 Онога који победи направићу стуб у храму Бога мога, и он више неће излазити; и написаћу на њему име Бога свога и име града Бога мога, који је нови
ГЛАВА 4 1 После овога погледах, и гле, отворише се врата на небу; и први глас који чух беше као труба која говори са мном; који је рекао: Попни се овамо и показаћу ти оно што ће бити у будућности. 2 И одмах сам био у духу, и гле, престо је постављен на небу, и један седе на престолу. 3 А онај који је седео гледао је као камен јаспис и сардину, а око престола је била дуга, на видику као смарагд. 4 А око престола беше двадесет и четири седишта; и на седиштима видех двадесет и четири старешине како седе, обучени у беле хаљине; а на главама су имали златне круне. 5 И од престола су излазиле муње и громови и гласови; и беше седам светиљки огњених горе пред престолом, који су седам Духова Божијих. 6 А испред престола беше стаклено море налик кристалу, а усред престола и око престола беху четири звери пуне очију испред и иза. 7 И прва звер је била као лав, а друга звер као теле, и трећа звер је имала лице као човек, а четврта звер је била као орао који лети. 8 И четири звери су имале по шест крила око себе; и изнутра беху пуни очију, и не мирују дању и ноћу говорећи: Свет, свет, свет Господе Боже Сведржитељи који беше, и јесте и који ће доћи. 9 И када те звери дају славу и част и захвалност Ономе који седи на престолу, који живи у векове векова, 10 Двадесет четири старешине падају пред Онога који седи на престолу, и клањају се Ономе који живи у векове векова, и бацају своје круне пред престо, говорећи:
163
Откровење
11 Удостојио си се, Господе, да примиш славу и част и моћ: јер си све створио, и по вољи Твојој јесу и створене су. ГЛАВА 5 1 И видео сам у десници онога који је седео на престолу књигу исписану изнутра и са полеђине, запечаћену са седам печата. 2 И видех снажног анђела како гласно објављује: Ко је достојан да отвори књигу и скине печате њене? 3 И ниједан човек на небу, ни на земљи, ни под земљом, није могао да отвори књигу, ни да погледа у њу. 4 И ја сам много плакао, јер се нико није нашао достојан да отвори и прочита књигу, нити да погледа у њу. 5 И један од старешина ми рече: Не плачи! Ево, лав из Јудиног племена, Давидов корен, победи да отвори књигу и да скине седам њених печата. 6 И видех, и гле, усред престола и четири звери, и усред старешина, стајаше Јагње као што је заклано, са седам рогова и седам очију, што су седам духова. од Бога послат по свој земљи. 7 И дошао је и узео књигу из деснице онога који је седео на престолу. 8 И када је узео књигу, четири звери и двадесет четири старешине падоше пред Јагњетом, имајући сваки од њих харфе и златне чаше пуне мириса, који су молитве светих. 9 И запеваху нову песму говорећи: Достојан си да узмеш књигу и отвориш њене печате, јер си побијен, и крвљу својом си нас откупио Богу од свакога рода и језика и народа, и нација; 10 И учинио нас је Богу нашем царем и свештеницима, и цароваћемо на земљи. 11 И видех, и чух глас многих анђела око престола и звери и старешина, и број их је био десет хиљада пута десет хиљада и хиљаде хиљада; 12 Говорећи у сав глас: Достојно је Јагње заклано да прими моћ и богатство, и мудрост, и снагу, и част, и славу, и благослов. 13 И свако створење које је на небу, и на земљи, и под земљом, и што је у мору, и све што је у њима, чуло сам како говорим: благослов и част, и слава и моћ, нека ономе који седи на престолу и Јагњету у векове векова. 14 А четири звери рекоше: Амин. И двадесет и четири старешине падоше и поклонише се Ономе који живи у векове векова. ГЛАВА 6 1 И видео сам када је Јагње отворило један од печата, и чуо сам, као буку грома, једну од четири звери како говори: Дођи и види. 2 И видех, и гле, бели коњ, и онај који је седео на њему имао је лук; и даде му се круна, и изиђе побеђујући и да победи. 3 И када је отворио други печат, чуо сам другу звер како говори: Дођи и види. 4 И изиђе други коњ који беше црвен; и даде се моћ ономе који је седео на њему да узме мир са земље и да убијају једни друге; и даде му се велики мач.
164
5 И када је отворио трећи печат, чуо сам трећу звер како говори: Дођи и види. И видех, и гле, коњ црни; а онај који је седео на њему држао је пар вага у руци. 6 И чуо сам глас усред четири звери како говори: Мера пшенице за динар и три мере јечма за динар; и пази да не повриједиш уље и вино. 7 И када је отворио четврти печат, чуо сам глас четврте звери како говори: Дођи и види. 8 И погледах, и гле коња бледог, и његово име који је седео на њему било је Смрт, а пакао га је пратио. И даде им се власт над четвртим делом земље, да убијају мачем, и глађу, и смрћу, и зверима земаљским. 9 И када је отворио пети печат, видео сам под олтаром душе оних који су били побијени за реч Божију и за сведочанство које су имали: 10 И повикаше из свег гласа говорећи: Докле, Господе, свети и истинити, нећеш судити и осветити крв нашу над онима који живе на земљи? 11 И беле хаљине су дате сваком од њих; и речено им је да се још мало одморе, док се не испуне и њихови другови и браћа њихова, који ће бити убијени као што су били. 12 И видео сам када је отворио шести печат, и гле, био је велики земљотрес; и сунце поста црно као костријет, и месец постаде као крв; 13 И звезде с неба пале на земљу, као што смоква баца своје превремене смокве, кад је потресе снажан ветар. 14 И небо се удаљило као свитак када се скупи; и свака планина и острво беху померени са својих места. 15 И краљеви земље, и великаши, и богаташи, и поглавари, и моћници, и сваки роб, и сваки слободан човек, сакрили су се у јаме и у стене планинским; 16 И рече планинама и стенама: Падните на нас и сакријте нас од лица Онога који седи на престолу и од гнева Јагњетова. 17 Јер је дошао велики дан његовог гнева; а ко ће моћи да стоји? ГЛАВА 7 1 И после ових ствари видех четири анђела како стоје на четири угла земље, држећи четири ветра земаљска, да ветар не дува на земљу, ни на море, ни на какво дрво. 2 И видех другог анђела где се пење са истока, са печатом Бога живога, и повика из свег гласа четири анђела којима је дато да повреде земљу и море, 3 Говорећи: Не повређујте земљу, ни море, ни дрвеће, док не запечатимо слуге Бога нашега на њиховим челима. 4 И чуо сам број оних који су били запечаћени: било је запечаћених сто четрдесет и четири хиљаде од свих племена синова Израиљевих. 5 Од Јудиног племена запечаћено је дванаест хиљада. Од Рувимовог племена запечаћено је дванаест хиљада. Од Гадовог племена запечаћено је дванаест хиљада. 6 Од Асировог племена запечаћено је дванаест хиљада. Од племена Непталимова запечаћено је дванаест хиљада. Од Манасијиног племена запечаћено је дванаест хиљада. 7 Од Симеоновог племена запечаћено је дванаест хиљада. Од Левијевог племена запечаћено је дванаест
Откровење
хиљада. Од Исахаровог племена запечаћено је дванаест хиљада. 8 Од Завулоновог племена запечаћено је дванаест хиљада. Од Јосифовог племена запечаћено је дванаест хиљада. Од Венијаминовог племена запечаћено је дванаест хиљада. 9 После овога видех, и гле, велико мноштво, које нико није могао да изброји, од свих народа и племена, и људи и језика, стајаше пред престолом и пред Јагњетом, обучени у беле хаљине и палме у њиховим рукама; 10 И повикаше из свег гласа говорећи: Спасење Богу нашем који седи на престолу и Јагњету. 11 И сви анђели стадоше око престола, и око старешина и четири звери, и падоше пред престолом ничице, и поклонише се Богу, 12 Говорећи: Амин: Благослов, и слава, и мудрост, и захвалност, и част, и моћ и моћ, Богу нашему у векове векова. Амин. 13 А један од старешина одговори говорећи ми: Шта су ови обучени у беле хаљине? а откуда су дошли? 14 А ја сам му рекао: Господине, ти знаш. А он ми рече: Ово су они који изиђоше из велике невоље, и опрали су хаљине своје, и убелили их у крви Јагњетовој. 15 Зато су они пред престолом Божјим и служе му дан и ноћ у храму његовом; и онај који седи на престолу пребиваће међу њима. 16 Неће више гладовати, нити ће више бити жедни; нити ће их сунце обасјати, нити жега. 17 Јер Јагње које је усред престола пашће их и водиће их до живих извора вода, и Бог ће отрти сваку сузу с очију њихових. ГЛАВА 8 1 И када је отворио седми печат, настаде тишина на небу око пола сата. 2 И видео сам седам анђела који су стајали пред Богом; и дато им је седам труба. 3 И други анђео дође и стаде код олтара са златном кадионицом; и даде му се много тамјана да га принесе уз молитве свих светих на златном олтару који беше пред престолом. 4 И дим од тамјана, који је долазио уз молитве светих, уздигао се пред Богом из руке анђела. 5 И анђео узе кадионицу, и напуни је огњем олтара, и баци је у земљу; и настадоше гласови, и громови, и муње, и земљотрес. 6 И седам анђела који су имали седам труба припремили су се да затрубе. 7 Први анђео затруби, и уследи град и огањ помешани са крвљу, и бачени су на земљу; и трећи део дрвећа изгоре, и сва зелена трава изгоре. 8 И други анђео затруби, и као да је велика гора горућа огњем бачена у море; и трећи део мора постаде крв; 9 И трећи део створења која су била у мору и имала живот, умрла је; а трећи део бродова је уништен. 10 И затруби трећи анђео, и паде велика звезда с неба, горућа као светиљка, и паде на трећину река и на изворе воде; 11 И име је звезди пелин, а трећи део воде постао је пелин; и многи људи помријеше од воде, јер се огорче.
165
12 И затруби четврти анђео, и удари трећи део сунца, трећи део месеца и трећи део звезда; тако и трећи део њих помрачи, и дан не засја ни трећину, а исто тако и ноћ. 13 И видех и чух анђела како лети посред неба, говорећи јаким гласом: Тешко, тешко, тешко становницима земље због других гласова трубе три анђела, који су тек да звучи! ГЛАВА 9 1 И затруби пети анђео, и видех звезду како пада с неба на земљу, и даде му се кључ од бездане. 2 И отвори јаму без дна; и диже се дим из јаме као дим из велике пећи; а сунце и ваздух помрачише од дима из јаме. 3 И изиђоше из дима скакавци на земљу, и дата им је моћ као што имају моћ шкорпиони земаљски. 4 И било им је заповеђено да не повређују траву на земљи, ни било шта зелено, ни дрво; већ само они људи који немају печат Божији на својим челима. 5 И било им је дато да их не убијају, него да се муче пет месеци; и њихова мука је била као мука шкорпиона када удари човека. 6 И у те дане људи ће тражити смрт, и неће је наћи; и пожелеће да умру, и смрт ће побећи од њих. 7 И облици скакаваца били су као коњи припремљени за борбу; а на главама њиховим бијаху као златне круне, а лица њихова као лица људи. 8 И имали су косу као коса жена, а зуби су им били као зуби лавова. 9 И имали су напрснике, као гвоздене напрснике; и звук крила њихових беше као звук кочија многих коња који јуре у бој. 10 И имали су репове као шкорпије, а у реповима су им били убоди, и њихова моћ је била да повреде људе пет месеци. 11 И имали су цара над собом, а то је анђео бездане, чије је име на јеврејском језику Абадон, а на грчком му је име Аполион. 12 Један јад је прошао; и гле, следе још два јада. 13 И затруби шести анђео, и чух глас из четири рога златног олтара који је пред Богом, 14 Рекавши шестом анђелу који је имао трубу: Одвежи четири анђела која су свезана у великој реци Еуфрат. 15 И била су разријешена четири анђела, који су били припремљени за сат, и дан, и месец и годину, да убију трећину људи. 16 А број војске коњаника био је двеста хиљада хиљада, и чуо сам њихов број. 17 И тако сам видео коње у визији и оне који су седели на њима са оклопима огњеним и од јацинта и сумпора; а главе коња беху као главе лавова; а из њихових уста излазише огањ и дим и сумпор. 18 Од ове тројице погинуо је трећи део људи, од ватре, и од дима и од сумпора који је излазио из њихових уста. 19 Јер је њихова моћ у устима њиховим и у реповима, јер су им репови били као змије, и имали су главе, и од њих ране. 20 А остали људи који нису били убијени од ових пошасти нису се покајали за дела руку својих, да се не клањају ђаволима и идолима од злата, и сребра, и од
Откровење
месинга, и од камена и од дрвета: не може ни да види, ни да чује, ни да хода: 21 Нити су се покајали за своја убиства, ни за своја чаробњаштва, ни за блуд, ни за своје крађе.
9 И они из народа и племена и језика и народа видеће њихова мртва тела три и по дана, и неће дозволити да се њихова мртва тела ставе у гробове. 10 И они који живе на земљи ће им се радовати и веселиће се, и слаће дарове једни другима; јер су ова два пророка мучила оне који су живели на земљи. 11 И после три и по дана Дух живота од Бога уђе у њих, и стадоше на ноге своје; и велики страх обузе оне који их виде. 12 И чули су велики глас с неба који им је говорио: Попните се овамо. И узађоше се на небо у облаку; и гледаху их непријатељи њихови. 13 И истог часа наста велики земљотрес, и десети део града паде, и у земљотресу побије седам хиљада људи, а остали се уплашише и одаше славу Богу небеском. 14 Други јад је прошао; и гле, брзо долази треће јаде. 15 И затруби седми анђео; и зачу се велики гласови на небу који говоре: Царства овога света постадоше царства Господа нашег и Христа његовог; и цароваће у векове векова. 16 И двадесет и четири старешине, који су седели пред Богом на својим столицама, падоше ничице и поклонише се Богу, 17 Говорећи: захваљујемо ти, Господе Боже Свемогући, који јеси, и пропао, и који ћеш доћи; јер си узео своју велику моћ и зацарио. 18 И народи се разгневише, и дође гнев твој, и време мртвих, да им се суди, и да даш награду својим слугама, пророцима, и светима, и онима који се боје имена твога, мали и велики; и требало би да уништи оне који уништавају земљу. 19 И отвори се храм Божји на небу, и виде се у храму његовом ковчег завета његовог, и бише муње, и гласови, и громови, и земљотрес и велики град.
ГЛАВА 10 1 И видех другог моћног анђела како силази с неба, обучен у облак, и дуга му беше на глави, и лице му беше као сунце, а ноге његове као стубови огњени. 2 И имао је у руци отворену књигу, и ставио је десну ногу на море, а леву ногу на земљу, 3 И повика из свег гласа, као кад лав риче; 4 И када седам громова огласише своје гласове, хтео сам да пишем; и чух глас с неба који ми говори: Запечати оно што је седам громова изговорило и не пиши их. 5 И анђео кога видех како стоји на мору и на земљи подиже руку своју ка небу, 6 И заклео се Оним који живи у векове векова, који је створио небо и ствари које су на њему, и земљу, и ствари које су на њој, и море, и ствари које су у њему, да ће бити времена не више: 7 Али у дане гласа седмог анђела, када он затруби, биће завршена тајна Божја, као што је он објавио својим слугама пророцима. 8 И глас који сам чуо с неба опет ми проговори и рече: Иди и узми књижицу која је отворена у руци анђела који стоји на мору и на земљи. 9 И отишао сам до анђела и рекао му: Дај ми књижицу. А он ми рече: Узми и поједи; и загорчаће ти стомак, а у устима ће ти бити сладак као мед. 10 И узех књижицу из руке анђела и поједох је; и у устима мојим беше сладак као мед; 11 И рече ми: Мораш поново пророковати пред многим народима, и народима, и језицима, и краљевима.
ГЛАВА 12
ГЛАВА 11
1 И појави се велико чудо на небу; жена обучена у сунце, и месец под ногама њеним, а на глави њеној круна од дванаест звезда; 2 А она је трудна плакала, мучећи се при порођају, и боловала је због порођаја. 3 И појави се друго чудо на небу; и гле, велики црвени змај, који има седам глава и десет рогова, и седам круна на главама својим. 4 И реп његов повуче трећи део звезда на небу, и баци их на земљу, и стаде змај пред женом која је била спремна да буде рођена, да прождере дете њено чим се роди. 5 И она је родила мушко дете, које је требало да влада свим народима гвозденим штапом; и дете њено беше узнесено Богу и престолу његовом. 6 А жена је побегла у пустињу, где има припремљено место од Бога, да је тамо хране хиљаду двеста шездесет дана. 7 И наста рат на небу: Михаило и његови анђели борили су се против змаја; и борио се змај и његови анђели, 8 И нису победили; нити се њихово место више нашло на небу.
1 И даде ми се трска као штап, и стаде анђео говорећи: Устани и измери храм Божији и олтар и оне који се у њему клањају. 2 Али двор који је изван храма изостави и не мери га; јер је дат незнабошцима, и свети град ће газити четрдесет и два месеца. 3 И даћу власт двојици својих сведока, и они ће пророковати хиљаду двеста шездесет дана, обучени у костријет. 4 Ово су две маслине и два свећњака који стоје пред Богом земље. 5 И ако ко хоће да их повреди, ватра излази из њихових уста и прождире непријатеље њихове; 6 Ови имају моћ да затворе небо, да не пада киша у дане њиховог пророчанства, и имају моћ над водама да их претворе у крв, и да ударе земљу свим пошастима, кад год желе. 7 А када заврше своје сведочанство, звер која излази из бездане заратиће против њих, победиће их и убиће их. 8 И њихова мртва тела ће лежати на улици великог града, који се духовно зове Содома и Египат, где је и наш Господ био разапет.
166
Откровење
9 И збачен је велики змај, та стара змија, звана Ђаво и Сатана, која вара цео свет: збачен је на земљу, и анђели његови беху збачени са њим. 10 И чух јак глас који говори на небу: Сада је дошло спасење и сила, и царство Бога нашега, и сила Христа његовог; и ноћ. 11 И победили су га крвљу Јагњетовом и речју свог сведочења; и нису волели своје животе до смрти. 12 Зато се радујте небеса и ви који на њима пребивате. Тешко становницима земље и мора! јер је ђаво сишао к вама с великим гневом, јер зна да има мало времена. 13 И када је змај видео да је бачен на земљу, прогонио је жену која је родила мушко дете. 14 А жени су дата два крила великог орла, да одлети у пустињу, на своје место, где се храни неко време и време, и пола времена, од лица змије. 15 И змија је бацила из својих уста воду као потоп за женом, да би је натерао да је однесе потоп. 16 И земља је помогла жени, и земља је отворила своја уста, и прогутала потоп који је змај избацио из својих уста. 17 И змај се разгневи на жену, и пође да зарати са остатком њеног семена, који држе заповести Божије и имају сведочанство Исуса Христа.
говорећи онима који живе на земљи да направе лик звери која је имала рану од мача и оживела. 15 И имао је моћ да оживи лик звери, да лик звери проговори и да учини да они који се не буду клањали лику звери буду убијени. 16 И чини да сви, и мали и велики, богати и сиромашни, слободни и робови, добију жиг у десној руци, или на чело: 17 И да нико не може купити или продати, осим онога који је имао жиг, или име звери, или број њеног имена. 18 Овде је мудрост. Ко има разум нека изброји број звери, јер је то број човека; а његов број је шест стотина шездесет и шест. ГЛАВА 14 1 И погледах, и гле, Јагње стајаше на гори Сиону, а са њим сто четрдесет и четири хиљаде, са именом његовог Оца написано на њиховим челима. 2 И зачух глас с неба, као глас многих вода, и као глас велике грмљавине, и чух глас харфи како харфама својим харфама. 3 И певали су као нову песму пред престолом и пред четирима звери и старешинама; и нико није могао научити ту песму осим сто четрдесет и четири хиљаде, који су били откупљени са земље. 4 То су они који се нису оскврнили са женама; јер су девице. То су они који иду за Јагњетом где год да иде. Они су откупљени од људи, као првина Богу и Јагњету. 5 И у устима њиховим не нађе се лукавства, јер су без грешке пред престолом Божјим. 6 И видех другог анђела како лети посред неба, имајући вечно јеванђеље да проповеда онима који живе на земљи, и сваком народу, и роду, и језику и људима, 7 Говорећи у сав глас: Бој се Бога и дај му славу; јер дође час његовог суда; и поклоните се Ономе који је створио небо и земљу и море и изворе воде. 8 А за њим је други анђео говорећи: Пао је Вавилон, пао је, тај велики град, јер је напојио све народе вином гнева свог блуда. 9 И трећи анђео пође за њима говорећи јаким гласом: Ако се ко поклони звери и лику њеном, и прими жиг његов на чело или у руку, 10 Он ће пити вино гнева Божјег, које се без мешавине излива у чашу гнева његовог; и биће мучен огњем и сумпором у присуству светих анђела и пред Јагњетом; 11 И дим њихове муке диже се у векове векова, и немају покоја ни дан ни ноћ они који се клањају звери и лику њеном, и који примају жиг имена његовог. 12 Ево трпљења светих: ево оних који држе заповести Божије и веру Исусову. 13 И чух глас с неба који ми говори: Напиши: Благо мртвима који од сада умиру у Господу. а њихова дела их прате. 14 И погледах, и гле облак бели, а на облаку седи као Син човечији, који има на глави златну круну, а у руци оштар срп. 15 И други анђео изиђе из храма, вичући из свег гласа ономе који је седео на облаку: Убаци срп свој и пожњети, јер је дошло време да жањеш; јер је жетва на земљи зрела.
ГЛАВА 13 1 И стадох на песку морском, и видех звер како излази из мора, са седам глава и десет рогова, и на роговима његовим десет круна, а на главама његовим име хула. 2 И звер коју сам видео била је као леопард, и ноге су му биле као ноге медведа, а уста као уста лава; и змај му даде своју моћ, своје седиште и велику власт. 3 И видео сам једну од његових глава као да је рањена на смрт; и зацели му се смртна рана, и сав свет се чудио за звери. 4 И поклонише се змају који је дао моћ звери, и поклонише се звери говорећи: Ко је као звер? ко може да зарати с њим? 5 И дадоше му се уста која говоре велике речи и хуле; и дата му је власт да настави четрдесет и два месеца. 6 И отвори уста своја у хули на Бога, да хули на име његово и шатор његов и оне који живе на небу. 7 И даде му се да зарати са светима и да их победи; и даде му се власт над свим племенима, језицима и народима. 8 И поклониће му се сви који живе на земљи, чија имена нису записана у књизи живота Јагњета закланог од постанка света. 9 Ако неко има ухо, нека чује. 10 Ко води у ропство, отићи ће у ропство; ко убија мачем, мора бити убијен мачем. Ево трпљења и вере светих. 11 И видео сам другу звер како излази из земље; и имао је два рога као јагње, и говорио је као змај. 12 И он примењује сву моћ прве звери пред собом, и чини да се земља и они који живе на њој поклоне првој звери, чија је смртоносна рана зацељена. 13 И чини велика чуда, тако да спушта огањ с неба на земљу пред људима, 14 И обмањује оне који живе на земљи помоћу оних чудеса која је имао моћ да чини у очима звери;
167
Откровење
16 И онај који је седео на облаку баци срп свој на земљу; и земља је пожњета. 17 И други анђео је изашао из храма који је на небу, и он је такође имао оштар срп. 18 И други анђео је изашао из олтара, који је имао власт над ватром; и повика јаким вапајем ономе који је имао оштар срп, говорећи: Забиј свој оштар срп и скупи гроздове лозе земаљске; јер је њено грожђе потпуно зрело. 19 И анђео баци срп свој у земљу, и сабра лозу земаљску, и баци је у велику пресу гнева Божијег. 20. И преса је изгажена изван града, и крв је потекла из преса, чак до коњских узда, на хиљаду и шест стотина стадија.
7 И чуо сам другог са олтара како говори: Тако, Господе Боже Свемогући, истинити су и праведни судови твоји. 8 И четврти анђео изли своју чашу на сунце; и даде му се власт да огњем спали људе. 9 И људи су се спалили великом жегом и хулили на име Бога, који има власт над овим пошастима, и нису се покајали да му дају славу. 10 И пети анђео изли своју чашу на столицу звери; и његово царство беше пуно таме; и гризли су своје језике од бола, 11 И хулили су Бога небеског због својих болова и рана својих, и нису се покајали за своја дела. 12 И шести анђео изли своју чашу на велику реку Еуфрат; и вода његова пресуши се да се припреми пут царевима источним. 13 И видео сам три нечиста духа као жабе како излазе из уста змаја, и из уста звери, и из уста лажног пророка. 14 Јер они су духови ђавола, који чине чуда, који излазе царевима земље и целог света, да их окупе у битку тог великог дана Бога Свемогућег. 15 Ево долазим као лопов. Благо оном који бди и чува хаљине своје, да не ходи гол, и да не виде срамоту његову. 16 И сакупио их је на место које се на јеврејском језику зове Армагедон. 17 И седми анђео изли своју чашу у ваздух; и дође велики глас из храма небеског, од престола, говорећи: Учињено је. 18 И настадоше гласови и громови и муње; и догоди се велики земљотрес какав није био откако су људи на земљи, тако снажан земљотрес и тако велики. 19 И велики град се подели на три дела, и градови народа падоше, и велики Вавилон дође у сећање пред Богом, да му да чашу вина жара гнева његовог. 20 И свако острво је побегло, а планине се нису нашле. 21 И паде на људе велики град с неба, сваки камен тежак таленат, и људи хулише Бога због пошасти града; јер је пошаст била веома велика.
ГЛАВА 15 1 И видех други знак на небу, велики и чудесни, седам анђела који имају седам последњих зала; јер је у њима испуњен гнев Божији. 2 И видех као да је стаклено море помешано са ватром; и они који су победили звер, и њен лик, и жиг његов, и број његовог имена, стоје на стакленом мору , имајући харфе Божије. 3 И певају песму Мојсија, слуге Божјег, и песму Јагњетову, говорећи: Велика су и чудесна дела твоја, Господе Боже Свемогући; праведни су и истинити путеви твоји, Цару светих. 4 Ко се неће бојати тебе, Господе, и не прославити име твоје? јер си само ти свет: јер ће сви народи доћи и поклонити се пред тобом; јер су судови твоји објављени. 5 И после тога погледах, и гле, отвори се храм шатора сведочанства на небу. 6 И изиђоше седам анђела из храма са седам зала, обучени у чист и бели лан, и са грудима опасаним златним појасима. 7 И једна од четири звери даде седам анђела седам златних чаша пуних гнева Божијег, који живи у векове векова. 8 И храм се напуни димом од славе Божје и од његове силе; и нико није могао ући у храм док се не испуни седам зала седам анђела.
ГЛАВА 17 1 И дође један од седам анђела који су имали седам чаша, и разговараше са мном говорећи ми: Дођи овамо; Ја ћу ти показати суд великој курви која седи на многим водама: 2 Са којом су краљеви земље чинили блуд, и становници земље су се напили вином њеног блуда. 3 Тако ме је у духу одвео у пустињу, и видео сам жену како седи на звери скерлетној боји, пуној имена богохуљења, која је имала седам глава и десет рогова. 4 А жена је била обучена у пурпур и скерлет, украшена златом и драгим камењем и бисером, у руци је имала златну чашу пуну гадости и прљавштине њеног блуда. 5 А на њеном челу беше написано име: МИСТЕРИЈА, ВАВИЛОН ВЕЛИКИ, МАЈКА БЛУДНИЦА И ГНУДА ЗЕМЉЕ. 6 И видео сам жену пијану крвљу светих и крвљу Исусових мученика; и када сам је видео, зачудио сам се великим дивљењем.
ГЛАВА 16 1 И чуо сам велики глас из храма који је говорио седморици анђела: идите и излијте чаше гнева Божијег на земљу. 2 И први је отишао и излио своју чашу на земљу; и на људе који су имали жиг звери и на оне који су се клањали његовом лику пала је опасна и тешка рана. 3 И други анђео изли своју чашу на море; и постаде као крв мртваца; и свака душа жива помре у мору. 4 И трећи анђео изли своју чашу на реке и изворе воде; и постадоше крв. 5 И чуо сам анђела вода како говори: Праведан си, Господе, који јеси, и био, и који ћеш бити, јер си тако пресудио. 6 Јер они су проливали крв светаца и пророка, а ти си им дао да пију крв; јер су достојни.
168
Откровење
7 И анђео ми рече: Зашто си се зачудио? Рећи ћу ти тајну жене и звери која је носи, која има седам глава и десет рогова. 8 Звер коју си видео била је и није је; и изаћи ће из бездане и отићи у пропаст; и чудиће се они који живе на земљи, чија имена нису записана у књизи живота од постанка света, када виде звер која беше, и није, а ипак јесте. 9 А овде је ум који има мудрост. Седам глава су седам гора, на којима жена седи. 10 И има седам царева: пет је пало, један јесте, а други још није дошао; а када дође, мора да настави кратак простор. 11 И звер која је била и није, чак је и она осма, и од седам је, и одлази у пропаст. 12 А десет рогова које си видео су десет царева, који још нису примили царство; али прими власт као краљеви један час са звери. 13 Они имају једно мишљење и своју моћ и снагу даће звери. 14 Ови ће заратити са Јагњетом, и Јагње ће их победити, јер је он Господар господара и Цар над краљевима, а они који су с њим позвани су, изабрани и верни. 15 А он ми рече: Воде које си видео, где седи курва, то су народи и мноштво, народи и језици. 16 И десет рогова које си видео на звери, они ће омрзнути курву, и учиниће је пустошом и голом, и појешће њено месо и спалити је огњем. 17 Јер Бог је ставио у њихова срца да испуне његову вољу, и да се сложе, и дају своје царство звери, док се не испуне речи Божје. 18 А жена коју си видео је тај велики град, који царује над краљевима земље.
9 И цареви земаљски, који су чинили блуд и лепо живели с њом, оплакиваће је и нарицати за њом, када виде дим њеног паљења, 10 Стојећи издалека од страха од њених мука, говорећи: Јао, јао, тај велики град Вавилоне, тај моћни град! јер за један час долази суд твој. 11 И трговци на земљи ће плакати и туговати за њом; јер нико више не купује њихову робу: 12 Трговина од злата и сребра, и драгог камења, и бисера, и финог платна, и пурпура, и свиле и скерлета, и свега твога дрвета, и свих врста посуда од слоноваче, и свих врста посуда од најдрагоценијег дрвета и од месинга, и гвожђа и мермера, 13 И цимет, и мириси, и масти, и тамјан, и вино, и уље, и фино брашно, и пшеница, и стоке, и овце, и коњи, и кола, и робови, и душе људи. 14 И плодови које је твоја душа желела одустали су од тебе, и све што је било укусно и добро отишло је од тебе, и више их нећеш наћи. 15 Трговци овим стварима, који су се обогатили од ње, стајаће далеко од страха од њених мука, плачући и нарицајући, 16 И говорећи: Авај, јао, тај велики град, који беше одевен у лан и пурпур и скерлет, и украшен златом, драгим камењем и бисером! 17 Јер у једном сату тако велико богатство нестаје. И сваки заповедник, и сва чета у лађама, и морнари, и они који тргују по мору, стајаху издалека, 18 И повикаше кад видеше дим њеног горења говорећи: Какав је град овај велики град! 19 И бацише прах на своје главе, и викаху, плачући и ридајући говорећи: Јао, јао, тај велики град, у коме су се обогатили сви који су имали лађе у мору због његове скупоће! јер је за један час опустела. 20 Радујте се због ње, небо, и ви свети апостоли и пророци; јер те је Бог осветио на њој. 21 И моћни анђео узе камен као велики воденички камен, и баци га у море говорећи: Тако ће силом бити срушен тај велики град Вавилон, и више га се неће наћи. 22 И глас харфиста и свирача, и свирача и трубача, неће се више чути у теби; и ниједан занатлија, било ког заната, неће се више наћи у теби; и звук воденичног камена неће се више чути у теби; 23 И светлост свеће више неће светлети у теби; и глас младожења и невесте се више неће чути у теби, јер су твоји трговци били великаши на земљи; јер су се твојим враџбинама преварили сви народи. 24 И у њој се нађе крв пророка и светаца и свих побијених на земљи.
ГЛАВА 18 1 И после ових ствари видех другог анђела како силази с неба, који има велику моћ; и земља се осветли од његове славе. 2 И силно повика снажним гласом говорећи: Пао је Вавилон велики, пао је, и постао је стан ђавола, и уточиште сваког рђавог духа, и кавез сваке нечисте и мрске птице. 3 Јер су сви народи пили вино гнева њеног блуда, и краљеви земаљски су блудничили с њом, и трговци земаљски су се обогатили од обиља њених посластица. 4 И чуо сам други глас с неба, који је говорио: Изађите из ње, народе мој, да не будете удеоници у гресима њеним и да не примите његове пошасти. 5 Јер су греси њени доспели до неба, и Бог се сетио њених безакоња. 6 Наградите је као што је она наградила вама, и удвостручите јој дупло према делима њеним: чашом коју је напунила напуните удвострученом. 7 Колико се само прославила, и лепо живела, толико јој муке и туге дај, јер она у срцу свом каже, ја седим краљица, нисам удовица, и нећу видети туге. 8 Зато ће у једном дану доћи пошасти њене, смрт и туговање и глад; и она ће бити сагорена огњем, јер је јак Господ Бог који јој суди.
ГЛАВА 19 1 И после ових ствари чух велики глас многих народа на небу који говоре: Алилуја; Спасење и слава, и част и сила Господу Богу нашем: 2 Јер истинити и праведни су његови судови, јер је он судио великој курви, која је покварила земљу својим блудом, и осветио крв својих слугу на њеној руци. 3 И опет рекоше: Алилуја. И њен се дим дизао у векове векова.
169
Откровење
4 И двадесет и четири старешине и четири звери падоше и поклонише се Богу који седи на престолу говорећи: Амин! Алилуја. 5 И зачу се глас с престола говорећи: Хвалите Бога нашег, све слуге његове и ви који га се бојите, мали и велики. 6 И чух као глас великог мноштва, и као глас многих вода, и као глас силних громова који говоре: Алилуја, јер Господ Бог свемогући царује. 7 Радујмо се и радујмо се и дајмо му част, јер је дошла свадба Јагњетова, и његова жена се припремила. 8 И дато јој је да се обуче у лан, чист и бео, јер је лан праведност светих. 9 И рече ми: Напиши: Благо онима који су позвани на свадбену вечеру Јагњетову. И рече ми: Ово су истините речи Божије. 10 И падох пред његове ноге да му се поклоним. А он ми рече: Гледај да то не чиниш, ја сам твој саслужитељ и твоја браћа која имају сведочанство Исусово; поклони се Богу, јер је сведочанство Исусово дух пророштва. 11 И видех небо отворено, и гле коња белог; и онај који је седео на њему назван је Веран и Истинити, и у правди суди и ратује. 12 Очи су му биле као пламен огњени, а на глави му много круна; и имао је написано име које нико није знао, осим он сам. 13 И обукао се у хаљину натопљену крвљу, и име му се зове Реч Божија. 14 А војске које су биле на небу пратиле су га на белим коњима, обучени у лан, бели и чисти. 15 И из његових уста излази оштар мач, да њиме побије народе, и владаће њима гвозденим штапом, и гази винску пресу жестине и гнева Свемогућег Бога. 16 И на својој хаљини и на бедру има написано име: КРАЉ над краљевима и Господ над господарима. 17 И видео сам анђела како стоји на сунцу; и повика из свег гласа говорећи свим птицама које лете посред неба: Дођите и саберите се на вечеру Бога великога; 18 Да можете јести месо краљева, и месо капетана, и месо моћника, и месо коња, и оних који седе на њима, и месо свих људи, слободних и робова, мали и велики. 19 И видео сам звер и земаљске краљеве и њихове војске, окупљене да ратују против онога који је седео на коњу и против његове војске. 20 И звер би ухваћена, а са њом и лажни пророк који је пред њом чинио чуда, којима је преварио оне који су примили жиг звери и оне који су се клањали њеном лику. Обојица су живи бачени у огњено језеро које је горело сумпором. 21 А остатак би побијен мачем онога који је седео на коњу, који је мач излазио из његових уста, и све птице се наситиле меса њиховим.
наврши хиљаду година; а после тога треба да се ослободи мало времена. 4 И видео сам престоле, и они су седели на њима, и суд им је дат; и видео сам душе оних који су посечени за сведочанство Исусово и за реч Божију, и који се нису поклонили звери, ни његов лик, нити су примили његов жиг на своја чела, или у њихове руке; и живели су и царовали са Христом хиљаду година. 5 Али остали мртви нису поново живели док се не наврши хиљаду година. Ово је прво васкрсење. 6 Благословен је и свет онај који има удео у првом васкрсењу; на таквима друга смрт нема власти, него ће они бити свештеници Божји и Христови, и цароваће с њим хиљаду година. 7 А када истекне хиљаду година, Сатана ће бити пуштен из своје тамнице, 8 И изаћи ће да заведе народе који су на четири стране земље, Гога и Магога, да их сакупе у бој: чији је број као песак морски. 9 И попеше се на ширину земље, и опколише логор светих и љубљени град; и огањ сиђе од Бога с неба и прождере их. 10 И ђаво који их је преварио бачен је у језеро огњено и сумпорно, где су звер и лажни пророк, и мучиће се дан и ноћ у векове векова. 11 И видех велики бели престо, и онога који је седео на њему, од чијег лица беже земља и небо; и за њих се није нашло места. 12 И видео сам мртве, мале и велике, како стоје пред Богом; и књиге се отворише; и отвори се друга књига, која је књига живота; и мртвима се суди по ономе што је написано у књигама, по делима својим. 13 И море је дало мртве који су били у њему; и смрт и пакао предадоше мртве који беху у њима; и суђено им је сваком по делима својим. 14 И смрт и пакао су бачени у огњено језеро. Ово је друга смрт. 15 И ко се не нађе записан у књизи живота, бачен је у огњено језеро. ГЛАВА 21 1 И видех ново небо и нову земљу, јер прво небо и прва земља прођоше; и више није било мора. 2 И ја, Јован, видех свети град, нови Јерусалим, како силази од Бога с неба, припремљен као невеста украшена за свог мужа. 3 И чуо сам велики глас с неба који говори: Гле, шатор Божји је с људима, и он ће пребивати с њима, и они ће бити његов народ, и сам Бог ће бити с њима, и биће њихов Бог. 4 И Бог ће обрисати све сузе с очију њихових; и више неће бити смрти, ни туге, ни плача, ни бола, јер оно што је пре прошло. 5 А онај који је седео на престолу рече: Ево, све чиним новим. И рече ми: Напиши, јер су ове речи истините и верне. 6 А он ми рече: Учињено је. Ја сам Алфа и Омега, почетак и крај. Даћу жедном извор воде живота бесплатно. 7 Ко победи све ће наследити; и ја ћу бити његов Бог, а он ће бити мој син.
ГЛАВА 20 1 И видео сам анђела како силази с неба, са кључем од бездане и великим ланцем у руци. 2 И ухвати змаја, ту стару змију, која је ђаво и сатана, и свезаше га хиљаду година, 3 И баците га у јаму без дна, и затворите га, и ставите печат на њега, да више не вара народе, док се не
170
Откровење
8 Али страховити, и неверни, и одвратни, и убице, и блудници, и врачари, и идолопоклоници, и сви лажови, имаће свој део у језеру које гори огњем и сумпором: што је друга смрт. 9 И дође ми један од седам анђела који су имали седам чаша пуних седам последњих зала, и разговараше са мном говорећи: Дођи овамо, показаћу ти невесту, Јагњетову жену. 10 И одведе ме у духу на гору велику и високу, и показа ми онај велики град, свети Јерусалим, који силази с неба од Бога, 11 Имајући славу Божију, и њена светлост беше као камен најдрагоценији, као камен јаспис, бистар као кристал; 12 И имао је зид велик и висок, и имао дванаест врата, а на вратима дванаест анђела, и имена написана на њима, која су имена дванаест племена синова Израиљевих. 13 На истоку троја врата; на северу три капије; на југу три капије; а на западној три капије. 14 А градски зид је имао дванаест темеља и на њима имена дванаест Јагњетових апостола. 15 А онај који је разговарао са мном имао је златну трску да измери град и врата његова и зидове. 16 И град је био четвороугао, а дужина је велика као ширина; и измерио је град трском, дванаест хиљада стадија. Његова дужина и ширина и висина су једнаке. 17 И измерио је зид његов, сто четрдесет и четири лакта, по мери човека, то јест анђела. 18 А зид његова беше од јасписа, а град беше чисто злато, као чисто стакло. 19 А темељи градског зида били су украшени разним драгим камењем. Први темељ је био јаспис; други, сафир; трећи, калцедон; четврти, смарагд; 20 Пети, сардоникс; шести, сардијус; седми, хризолит; осми, берил; девети, топаз; десети, хрисопрас; једанаести, јацинт; дванаести, аметист. 21 И дванаест капија беше дванаест бисера; свака неколико капија била је од једног бисера, а улица града била је чисто злато, као прозирно стакло. 22 И не видех у њему храма, јер су Господ Бог Свемогући и Јагње храм његов. 23 И граду није било потребно ни сунце, ни месец да би у њему светлио, јер га је осветлила слава Божија, а Јагње је светлост његова. 24 И народи оних који се спасу ходаће у светлости тога, и краљеви земље уносе у њу своју славу и част. 25 И врата се неће затворити дању, јер тамо неће бити ноћи. 26 И они ће у њу донети славу и част народа. 27 И у њу неће ући ништа што је нечисто, нити ко чини гадост или лаж, него они који су записани у Јагњетовој књизи живота. ГЛАВА 22 1 И показа ми чисту реку воде живота, бистру као кристал, која излази од престола Бога и Јагњета. 2 Усред његове улице и са обе стране реке, било је дрво живота, које је рађало дванаест врста плодова, и давало је свој плод сваког месеца; нације.
171
3 И неће више бити проклетства, него ће престо Божји и Јагњетов бити у њему; и слуге ће му служити: 4 И видеће лице његово; и његово име биће на њиховим челима. 5 И тамо неће бити ноћи; и не требају им свећа, ни светлост сунца; јер им Господ Бог даје светлост: и они ће царовати у векове векова. 6 И рече ми: „Ове речи су верне и истините; и Господ Бог светих пророка посла свог анђела да покаже слугама својим шта ће се ускоро учинити. 7 Ево, долазим брзо: благословен је онај који држи речи пророштва ове књиге. 8 И ја, Јован, видео сам ове ствари и чуо их. И кад чух и видех, падох да се поклоним пред ногама анђела који ми то показа. 9 Тада ми рече: Гледај да то не чиниш, јер сам ја твој саслужитељ и твојој браћи пророцима и онима који држе речи ове књиге: Богу се клањај. 10 И рече ми: Не запечати речи пророчанства ове књиге, јер је време близу. 11 Ко је неправедан, нека буде још неправедан, а који је прљав, нека се још упрља; 12 И гле, долазим брзо; и моја је плата са мном, да дам свакоме према послу његовим. 13 Ја сам Алфа и Омега, почетак и крај, први и последњи. 14 Благо онима који врше његове заповести, да имају право на дрво живота и да уђу кроз врата у град. 15 Јер споља су пси, и врачари, и блудници, и убице, и идолопоклоници, и сваки који воли и лаже. 16 Ја, Исус, послао сам свог анђела да вам сведочи о томе у црквама. Ја сам корен и потомак Давидов, и звезда сјајна и јутарња. 17 И Дух и невеста говоре: Дођи. А ко чује нека каже: дођи. И нека дође онај који је жедан. А ко хоће, нека слободно узме воду живота. 18 Јер ја сведочим сваком човеку који чује речи пророштва ове књиге: Ако неко дода ово, Бог ће му додати пошасти које су записане у овој књизи. 19 И ако неко одузме речи из књиге овог пророчанства, Бог ће му одузети део из књиге живота и из светог града и из онога што је написано у овој књизи. 20 Онај који сведочи о томе каже: „Долазим брзо. Амин. Ипак, дођи, Господе Исусе. 21 Благодат Господа нашег Исуса Христа са свима вама. Амин.