Назарејски завет Бројеви 6:1-21 1 И рече Господ Мојсију говорећи: 2 Говори синовима Израиљевим и реци им: Кад се човек или жена одвоје да се заветују као Назарећани, да се посвете Господу, 3 Нека се уздржава од вина и жестоких пића и нека не пије винско сирће нити сирће од жестоких пића, нити ће пити пиће од грожђа, нити ће јести влажно или суво грожђе. 4 Све дане свог одвајања не сме јести ништа што је направљено од винове лозе, од зрна до љуске. 5 Све дане завета свог одавања бријач неће доћи до његове главе; док се не наврше дани у којима се посвети Господу, биће свет и пустиће да му расту праменови косе на глави. 6 Све дане док се буде посветио Господу, неће доћи до мртвог тела. 7 Неће се оскврнити за свог оца или за своју мајку, за свог брата или за своју сестру, кад умру; јер је посвећење његовог Бога на његовој глави. 8 Све дане свог одвајања он је свет Господу. 9 А ако ко умре изненада од њега, и оскврни главу свог посвећења, онда ће обријати главу на дан свог очишћења, седмог дана нека је обрије. 10 А осмог дана донеће две корњаче или два млада голуба свештенику, на врата шатора од састанка: 11 И свештеник ће принети једно као жртву за грех, а друго као жртву паљеницу, и извршиће за њега обред очишћења, јер је згрешио мртвим, и осветиће му главу истог дана. 12 И посветиће Господу дане свог одавања и донеће јагње једногодишње као жртву за преступ; али дани који су били пре тога биће изгубљени, јер је његово одавање било оскврњено. 13 А ово је закон за Назарећанина, кад се наврше дани његовог одвајања: довешће га на врата шатора од састанка. 14 И нека принесе свој жртву Господу, једно јагње од године без мане за жртву паљеницу, и једно јагње од године без мане за жртву за грех, и једног овна без мане за жртву захвалност, 15 И корпу бесквасних хлебова, колаче од финог брашна помешаног са уљем, и прегаче од бесквасних хлебова помазаних уљем, и њихов принос од жита и њихове приносе од пића. 16 И свештеник ће их довести пред Господа и принеће његову жртву за грех и његову жртву паљеницу. 17 И принеће овна као жртву захвалну Господу, са корпом бесквасних хлебова; свештеник ће принети и његову жртву од жита и његову жртву од лива. 18 И Назарећанин ће обријати главу своје посвећене жртве на вратима шатора од састанка, и узети ће косу са главе своје посвећене жртве и бацити је у ватру која је под жртвом захвалном.
1
Назарејски завет
19 А свештеник ће узети кувану плећку од овна и један бесквасни колач из корпе и једну бесквасну поховану тортиљу, и ставиће их на руке Назареја, пошто се обрије коса његова посвећења. 20 И свештеник ће их принети као жртву приношења пред Господом; то је светиња за свештеника, са грудима приношења и плећком приношења; а после тога Назарећанин може пити вино. 21 Ово је закон за Назарећанина који се заветовао и за његов принос Господу за своје одавање, осим онога што ће рука његова добити: према завету који је заветовао, тако ће учинити по закону свог одавања.
Самсон Судије 13 1 И синови Израиљеви опет чињаху зло пред Господом; и Господ их предаде у руке Филистејаца на четрдесет година. 2 А бејаше један човек из Цоре, из породице Данова, по имену Маноје; а жена му беше нероткиња и није рађала. 3 Анђео Господњи јави се жени и рече јој: „Ево, нероткиња си и не рађаш; него ћеш затруднети и родићеш сина.“ 4 Зато се сада молим, пазите и не пијте вина нити жестоких пића, и не једите ништа нечисто. 5 Јер, ево, зачећеш и родићеш сина, и бритва неће доћи на његову главу; јер ће дете бити Назарејан Божји од утробе; и он ће почети да избавља Израиља из руке Филистејаца. 6 Тада жена дође и јави мужу своме говорећи: „Човек Божји дође к мени, чије лице беше као лице анђела Божјег, веома страшно; али га не питах одакле је, нити ми рече своје име. 7 Али ми рече: Ево, зачећеш и родићеш сина; зато сада не пиј вина нити жестоких пића, нити једи ништа нечисто, јер ће дете бити Назареј Божји од утробе до дана смрти своје. 8 Тада се Маној помоли Господу и рече: „Господару мој, нека се човек Божји кога си послао врати к нама и нека нас научи шта ћемо чинити детету које ће се родити.“ 9 И Бог услиши глас Манојев; и анђео Божји врати се к жени док је седела у пољу; али Маној, муж њен, не беше с њом. 10 А жена пожури, отрча и јави мужу своме, и рече му: Ево, указао ми се човек који је дошао к мени пре неки дан. 11 И Маноје устаде, и оде за женом својом, и дошавши к човеку, рече му: Јеси ли ти човек који је говорио жени? А он рече: Јесам. 12 А Маној рече: „Нека се сада испуне твоје речи. Како ћемо управљати дететом и како ћемо му учинити?“ 13 А анђео Господњи рече Маноју: „Нека се чува свега што сам рекао жени.“ 14 Не сме јести ништа што долази од винове лозе, нити нека пије вино или жестоко пиће, нити нека једе било шта нечисто; све што сам јој заповедио нека држи. 15 А Маној рече анђелу Господњем: Молим те, дозволи нам да те задржимо док ти не спремимо јаре. 16 А анђео Господњи рече Маноју: „Ако ме и задржиш, нећу јести од твог хлеба; а ако желиш да принесеш жртву паљеницу, мораш је принети Господу.“ Јер Маној није знао да је он анђео Господњи. 17 А Маној рече анђелу Господњем: „Како ти је име? Да ти покажемо част кад се твоје речи испуне.“ 18 А анђео Господњи му рече: Зашто питаш за моје име, кад је тајно? 19 Тада Маној узе јаре са жртвом од хлеба и принесе је Господу на стени; и анђео учини чудесно; а Маној и његова жена гледаху.
2
Назарејски завет
20 Јер се догоди, кад се пламен дизао са жртвеника ка небу, да се анђео Господњи попео у пламену жртвеника. А Маној и његова жена погледаше то и падоше лицем на земљу. 21 Али анђео Господњи се више није јавио Маноји и његовој жени. Тада је Маној познао да је то анђео Господњи. 22 А Маној рече својој жени: Сигурно ћемо умрети, јер смо видели Бога. 23 Али му жена рече: „Кад би Господ био мио да нас погуби, не би примио жртву паљеницу и жртву жита од нас, нити би нам показао све то, нити би нам у ово време рекао овакве ствари.“ 24 И жена роди сина и даде му име Самсон; и дете је расло, и Господ га благослови. 25 И Дух Господњи поче га повремено покретати у Дановом логору између Цоре и Естаола. Судије 14 1 И Самсон сиђе у Тимнату и виде у Тимнату жену од кћери Филистејаца. 2 И он оде горе, и јави оцу своме и мајци својој, и рече: Видео сам жену у Тимнату, једну од кћери Филистејаца; зато ми је сада нађите за жену. 3 Тада му отац и мајка рекоше: „Зар нема жене међу кћерима твоје браће или у целом мом народу, да идеш да узмеш жену од необрезаних Филистејаца?“ А Самсон рече оцу свом: „Узми ми је, јер ми се допада.“ 4 Али његов отац и његова мајка нису знали да је то од Господа, да он тражи прилику против Филистејаца; јер су у то време Филистеји владали Израелом. 5 Тада сиђе Самсон са оцем својим и мајком својом у Тимнату, и дође у винограде Тимнате, и гле, млади лав ричећи нападну на њега. 6 И Дух Господњи сиђе на њега снажно, и он га растрже као што би растргао јаре, а није имао ништа у руци; али не рече оцу своме ни мајци својој шта је учинио. 7 И сиђе доле и разговара са женом; и она се допадне Самсону. 8 И после неког времена врати се да је узме, и скрену да види леш лава; и гле, беше рој пчела и мед у лешу лава. 9 И узе га у руке своје и настави да једе, па дође код оца свог и мајке свог и даде им, и они једоше; али им не рече да је извадио мед из лешине лава. 10 Тада његов отац сиђе к жени, а Самсон тамо приреди гозбу, јер су младићи тако чинили. 11 И догоди се, кад га видеше, да доведоше тридесет пратилаца да буду с њим. 12 А Самсон им рече: „Задаћу вам загонетку; ако ми је одговарате у року од седам дана гозбе и откријете је, даћу вам тридесет постељине и тридесет пресвлака. 13 Али ако ми не можете рећи, онда ћете ми дати тридесет чаршава и тридесет пресвлака. А они му рекоше: „Изнеси своју загонетку да је чујемо.“ 14 И рече им: „Из једача је изашло месо, а из јакога је изашла слаткоћа.“ И нису могли за три дана да одгоне загонетку. 15 А седмог дана рекоше Самсоновој жени: „Наговори мужа свог да нам открије загонетку, да не спалимо тебе и кућу твог оца. Зар сте нас позвали да узмемо оно што имамо?“ 16 А Самсонова жена плака пред њим говорећи: „Мрзиш ме и не волиш ме; задао си загонетку синовима мог народа, а ниси ми је рекао.“ А он јој рече: „Гле, нисам је рекао ни оцу свом ни мајци својој, па зар да је кажем теби?“ 17 И плакала је пред њим седам дана, док је трајала њихова гозба; и догоди се седмог дана да јој он открије, јер га је тешко мучила; и она откри загонетку синовима свог народа. 18 А људи из града рекоше му седмог дана пре заласка сунца: „Шта је слађе од меда, и шта је јаче од лава?“ А он им рече: „Да нисте орали мојом јуницом, не бисте одгонетнули моју загонетку.“ 19 И Дух Господњи сиђе на њега, и он сиђе у Аскалон, и поби тридесет људи међу њима, и узе њихов плен, и даде пресвлаку онима који одгонетнуше загонетку. И разгњеви се његов, и оде горе у кућу свог оца. 20 Али Самсонова жена је дата његовом другу, кога је користио као свог пријатеља.
3
Назарејски завет
Судије 15 1 А мало касније, у време жетве пшенице, Самсон посети своју жену са јаретом и рече: „Ући ћу к жени својој у собу.“ Али њен отац му не хтеде да уђе. 2 А њен отац рече: Заиста сам мислио да си је потпуно омрзнуо; зато сам је дао твом другу. Зар није њена млађа сестра лепша од ње? Узми њу, молим те, уместо ње. 3 А Самсон рече за њих: „Сада ћу бити безгрешнији од Филистејаца, ако им учиним зло.“ 4 И Самсон оде и ухвати триста лисица, и узе главње, и окрену их реп уз реп, и стави главњу у средину између два репа. 5 А кад је запалио главње, пустио их је у жито Филистејаца и спалио је и жито и жито, винограде и маслине. 6 Тада Филистеји рекоше: „Ко је то учинио?“ А они одговорише: „Самсон, зет Тимњанина, јер му је узео жену и дао је његовом другу.“ А Филистеји дођоше и спалише њу и њеног оца ватром. 7 А Самсон им рече: „Иако сте то учинили, ипак ћу се осветити од вас, и после тога ћу престати.“ 8 И удари их куковима и бутинама великим покољем; и сиђе и настани се на врху стене Етам. 9 Филистеји су тада отишли горе и улогорили се у Јуди, и раширили се у Лехију. 10 А људи из Јуде рекоше: „Зашто сте дошли на нас?“ А они одговорише: „Дошли смо да вежемо Самсона, да му учинимо као што је он учинио нама.“ 11 Тада три хиљаде људи од Јуде отидоше на врх стене Етам и рекоше Самсону: „Зар не знаш да су Филистеји господари над нама? Шта си нам то учинио?“ А он им рече: „Као што су они учинили мени, тако сам и ја учинио њима.“ 12 А они му рекоше: „Сишли смо да те вежемо и да те предамо у руке Филистејаца.“ А Самсон им рече: „Закуните ми се да ме ви нећете напасти.“ 13 А они му рекоше: „Не, него ћемо те чврсто свезати и предати те у њихове руке, али те сигурно нећемо убити.“ И свезаше га са два нова ужета и изведоше га са стене. 14 А кад дође у Лехи, Филистеји повикаше против њега; и Дух Господњи снажно дође на њега, и ужета која беху на рукама његовим постадоше као лан спаљен ватром, и окови му спадоше с руку. 15 И нађе нову вилицу магарца, испружи руку, ухвати је и њоме поби хиљаду људи. 16 А Самсон рече: „Вилицом магарећом, гомиле на гомиле, вилицом магарећом побих хиљаду људи.“ 17 А кад је завршио говорећи, баци вилицу из руке своје и назва то место Раматин-Лехи. 18 И осети велику жеђ, па призва Господа и рече: Ти си дао ово велико избављење у руке слуге свога; а сада хоћу ли умрети од жеђи и пасти у руке необрезанима? 19 Али Бог отвори удубљење које је било у вилици, и из њега потече вода; и кад се напије, врати му се дух и оживи; зато му даде име Ен-Хакоре, које је у Лехију до данас. 20 И судио је Израиљу у време Филистејаца двадесет година. Судије 16 1 Тада Самсон оде у Газу и тамо угледа блудницу, па уђе к њој. 2 И јавише се становницима Газе говорећи: „Самсон је дошао овамо.“ И опколише га и чекаху га сву ноћ на градским вратима, и ћутаху сву ноћ говорећи: „Ујутро, кад сване, убићемо га.“ 3 И Самсон је лежао до поноћи, а у поноћ устаде, узе врата градских капија и оба довратника, па оде с њима, са преварама, метну их на рамена и однесе их на врх брда које је према Хеврону. 4 А после се догоди да је волео жену у долини Сорек, која се звала Далила. 5 И дођоше к њој кнезови филистејски и рекоше јој: „Намами га и види у чему је његова велика снага и како бисмо га могли надвладати, да га вежемо и понизимо. И даћемо ти сваки од нас хиљаду стотина сребрњака.“
4
Назарејски завет
6 А Далила рече Самсону: „Реци ми, молим те, у чему лежи твоја велика снага и чиме би те могли свезати да те муче.“ 7 А Самсон јој рече: „Ако ме вежу са седам зелених врпци које се никада нису осушиле, ослабићу и бићу као други човек.“ 8 Тада су јој филистејски кнезови донели седам зелених врпци које нису биле осушене, и она га је њима свезала. 9 А људи су вребали у заседи и чекали с њом у соби. А она му рече: „Филистејци на тебе, Самсоне!“ А он кида узде као што се кида кудела кад дотакне ватру. Тако се није знала његова снага. 10 А Далила рече Самсону: „Гле, ругао си ми се и говорио си ми лажи; сада ми реци, молим те, чиме би могао бити свезан.“ 11 А он јој рече: Ако ме чврсто вежу новим конопцима који никада нису коришћени, онда ћу ослабити и бити као други човек. 12 Далила тада узе нова ужета и свеза га њима, и рече му: „Филистејци на тебе, Самсоне!“ А у соби су били заседе. И он их покида са својих руку као конац. 13 А Далила рече Самсону: „До сада си ме варао и говорио ми лажи; реци ми чиме би могао бити свезан.“ А он јој рече: „Ако исплетеш седам праменова моје главе у мрежу.“ 14 И она га закачи клином и рече му: „Филистејци на тебе, Самсоне!“ И он се пробуди из сна и оде са клином од греде и са мрежом. 15 А она му рече: „Како можеш рећи: Волим те, кад твоје срце није са мном? Три пута си ме преварио, а ниси ми рекао у чему је твоја велика снага.“ 16 И догоди се, кад га је она свакодневно притискала својим речима и наговарала га, тако да му се душа смртно мучила; 17 Тада јој откри све срце своје и рече јој: Бритва није дотакла моју главу, јер сам Назарејан Божји од утробе мајке своје; ако се обријем, онда ће ме снага моја оставити, и ослабићу и бићу као сваки други човек. 18 А кад Далила виде да јој је открио све своје срце, посла и позове кнезове филистејске говорећи: „Дођите и овај пут, јер ми је открио све своје срце.“ Тада кнезови филистејски дођоше к њој и донесоше новац у рукама својим. 19 И успавала га је на коленима својим; и позвала је човека, и натерала га да обрије седам праменова његове главе; и почела га је мучити, и снага му је напустила снага. 20 А она рече: „Филистејци на тебе, Самсоне!“ А он се пробуди из сна и рече: „Изаћи ћу као и пре, и отресћу се.“ А није знао да се Господ удаљио од њега. 21 Али Филистеји га ухватише, ископаху му очи, и одведоше га у Газу, и свезаше га у месингане окове; и он млео је у тамници. 22 Међутим, коса на његовој глави поново је почела да расте након што се обријао. 23 Тада се кнезови филистејски сабраше да принесу велику жртву Дагону, богу своме, и да се прославе, јер рекоше: „Бог наш предаде нам у руке Самсона, непријатеља нашег.“ 24 А кад га народ виде, хвалише свог бога, јер говоре: „Бог наш предаде нам у руке непријатеља нашег и уништитеља земље наше, који поби многе од нас.“ 25 А кад им се срца развеселише, рекоше: „Позовите Самсона да нас развесели.“ И позвали су Самсона из тамнице, и он их развесели, и поставили су га међу стубове. 26 А Самсон рече момку који га је држао за руку: „Пусти ме да опипам стубове на којима кућа стоји, да се на њих ослоним.“ 27 А кућа беше пуна људи и жена; и сви кнезови филистејски беху онде; а на крову беше око три хиљаде људи и жена који гледаху како се Самсон забавља. 28 И Самсон призва Господу и рече: Господе Боже, сети ме се, молим те, и ојачај ме, молим те, само овај пут, Боже, да се одмах осветим Филистејима за своја два ока. 29 И Самсон се ухвати за два средња стуба на којима је кућа стајала и на којима је била подигнута, један десном руком, а други левом.
5
Назарејски завет
30 А Самсон рече: „Нека погинем са Филистејима!“ И поклони се свом снагом својом, и кућа се сруши на кнезове и на сав народ који је био у њој. Тако је било више мртвих које је побио у смрти својој него оних које је побио за живота свога. 31 Тада сиђоше браћа његова и сав дом његовог оца, узеше га, донесоше га и сахранихо га између Цоре и Естаола у гробљу Маноја, оца његовог. И судијаше Израиљу двадесет година.
Самуел 1. Самуилова 1 1 А бејаше један човек из Раматајим-Цофима, с планине Јефремове, по имену Елкана, син Јероама, сина Елијуја, сина Тохуја, сина Суфа, Ефраћанин. 2 И имао је две жене; једној је било име Ана, а другој Фенина; и Фенина је имала децу, али Ана није имала деце. 3 И овај човек је ишао сваке године из свог града да се моли и да приноси жртве Господу над војскама у Силому. А онде су били два сина Илијева, Офније и Финес, свештеници Господњи. 4 А кад дође време да Елкана принесе жртву, даде Фенини, жени својој, и свим синовима њеним и кћерима њеним, делове. 5 Али Ани даде достојан део; јер је волео Ану; али Господ јој је затворио утробу. 6 И њен противник ју је јако раздраживао, да би је узнемирио, јер јој је Господ затворио утробу. 7 И као што је то чинио из године у годину, кад год је она ишла у дом Господњи, тако ју је она раздраживала; зато је плакала и није јела. 8 Тада јој рече Елкана, муж њен: „Ана, зашто плачеш? И зашто не једеш? И зашто ти је срце жалостно? Зар ти ја нисам бољи од десет синова?“ 9 Тако је Ана устала пошто су јели у Силому и пошто су пили. А свештеник Илија седео је на столици поред стуба храма Господњег. 10 А она беше огорчена у души, и помоли се Господу и горко плакаше. 11 И заветова се и рече: Господе над војскама, ако погледаш на невољу слушкиње своје и сетиш се мене, и не заборавиш слушкињу своју, него јој даш мушко дете, даћу га Господу све дане живота његовог, и бритва неће доћи на главу његову. 12 И догоди се, док се она молила пред Господом, да је Илија пазио на њена уста. 13 А Ана говори у срцу своме; само су јој се усне померале, али јој се глас није чуо; зато Илија помисли да је била пијана. 14 А Илија јој рече: Докле ћеш бити пијана? Остави своје вино пред собом. 15 А Ана одговори и рече: Не, господару мој, ја сам жена тужног духа; нисам пила ни вина ни жестоког пића, него сам излила душу своју пред Господом. 16 Не сматрај слушкињу своју за кћер неваљалу, јер сам до сада говорила од велике туге и жалости своје. 17 Тада Илија одговори и рече: Иди с миром, а Бог Израиљев нека ти испуни молбу коју си му упутила. 18 А она рече: „Нека слушкиња твоја нађе милост у твојим очима.“ Тако жена оде својим путем и једе, и лице јој више не беше тужно. 19 И устадоше рано ујутру и поклонише се пред Господом, па се вратише и дођоше кући својој у Раму; и Елкана позна Ану, жену своју; и Господ се сети ње. 20 Кад је дошло време да Ана затрудни, роди сина и надена му име Самуило, говорећи: „Јер сам га замолила од Господа.“ 21 И човек Елкана и сав његов дом отидоше да принесу Господу годишњу жртву и свој завет. 22 Али Ана не оде горе, јер рече свом мужу: „Нећу ићи горе док се дете не одбије од сисања, па ћу га тада довести да се појави пред Господом и да онде остане заувек.“
6
Назарејски завет
23 А Елкана, муж њен, рече јој: Чини шта ти се чини добрим; остани док га не одбијеш од сисе; само нека Господ испуни своју реч. Тако жена остаде и доји сина свог док га не одбије од сисе. 24 А кад га одби од сисања, поне га са собом три јунца, једну ефу брашна и мех вина, и донесе га у дом Господњи у Силому; а дете је било мало. 25 И заклаше јунца, и доведоше дете Илији. 26 А она рече: „О господару мој, тако жива душа твоја, господару мој, ја сам жена која је овде стајала поред тебе молећи се Господу.“ 27 За ово дете сам се молила; и Господ ми је испунио молбу коју сам од њега тражила: 28 Зато сам га и ја позајмио Господу; док год је жив, биће позајмљен Господу. И он се тамо поклонио Господу.
Јован Крститељ Лука 1 1 Пошто су многи започели да изнесу објаву о ономе у шта се међу нама најсигурније верује, 2 Као што су нам их предали они који су од почетка били очевици и служитељи речи; 3 И мени се учини добро, пошто сам од самог почетка све разумео, да ти пишем по реду, преузвишени Теофиле, 4 Да би знао истинитост оних ствари у којима си поучен. 5 У време Ирода, цара Јудеје, беше један свештеник по имену Захарија, из Авијиног реда; а жена му беше од кћери Аронових, и зваше се Јелисавета. 6 И обојица беху праведни пред Богом, ходећи по свим заповестима и уредбама Господњим беспрекорно. 7 И нису имали деце, јер је Јелисавета била нероткиња, а обоје су већ били у поодмаклим годинама. 8 И догоди се да док је он вршио свештеничку службу пред Богом по реду свог реда, 9 Према обичају свештеничке службе, његов жреб је био да пали тамјан када уђе у храм Господњи. 10 А целокупно мноштво народа мољаше се напољу у време кађења. 11 И јави му се анђео Господњи стојећи с десне стране жртвеника кадионог. 12 А кад га Захарија угледа, уплаши се и обузе га страх. 13 А анђео му рече: Не бој се, Захарија, јер је услишена молитва твоја; и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и наденићеш му име Јован. 14 И имаћеш радост и весеље; и многи ће се радовати његовом рођењу. 15 Јер ће бити велики пред Господом и неће пити ни вина ни жестоких пића; и биће испуњен Светим Духом још од утробе мајке своје. 16 И многе ће синове Израиљеве обратити Господу Богу њиховом. 17 И он ће ићи пред њим у духу и сили Илијиној, да обрати срца отаца к деци и непослушне к мудрости праведника; да припреми народ спреман за Господа. 18 А Захарија рече анђелу: „По чему ћу то знати? Јер сам старац, а жена моја је у годинама. 19 А анђео му одговори: Ја сам Гаврило који стојим пред Богом и послан сам да говорим с тобом и да ти објавим ову радосну вест. 20 И ево, бићеш нем и нећеш моћи говорити до дана када се ово зврши, јер не верујеш речима мојим, које ће се испунити у своје време. 21 А народ је чекао Захарију и чудио се што се толико задржао у храму. 22 А кад изађе, не могаде им говорити; и они схватише да је видео виђење у храму; јер им даде знак, и остаде нем. 23 И догоди се да, чим се навршише дани његове службе, он оде кући својој. 24 А после тих дана затрудне жена његова Јелисавета, и кријаше се пет месеци говорећи: 7
Назарејски завет
25 Тако је Господ поступио са мном у дане када је погледао на мене, да би уклонио моју срамоту међу људима. 26 А у шестом месецу послан би анђео Гаврило од Бога у град Галилеју, који се зове Назарет, 27 Девици зарученој за човека који се звао Јосиф, из дома Давидовог; а име девице беше Марија. 28 Анђео јој уђе и рече: „Здраво, благодатна, Господ је с тобом! Благословена си ти међу женама.“ 29 А кад га виде, уплаши се од речи његових, и размишљаше какав би то поздрав требало да буде. 30 А анђео јој рече: Не бој се, Марија, јер си нашла благодат код Бога. 31 И ево, зачећеш у утроби својој и родићеш сина, и наденићеш му име Исус. 32 Он ће бити велики и назваће се Сином Вишњега; и Господ Бог ће му дати престо Давида, оца његовог. 33 И цароваће над домом Јаковљевим довека; и царству његовом неће бити краја. 34 А Марија рече анђелу: „Како ће то бити, кад ја не познајем мушкарца?“ 35 А анђео јој одговори и рече: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осениће те; зато ће се и свето што ће се родити од тебе назвати Син Божији. 36 И ево, твоја рођака Јелисавета, и она је зачела сина у старости својој; и ово је шести месец код ње, коју су звали неплодном. 37 Јер Богу ништа неће бити немогуће. 38 А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео оде од ње. 39 А Марија уста у те дане и оде журно у горски крај, у град Јудин; 40 И уђе у кућу Захаријину, и поздрави Јелисавету. 41 И догоди се да кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дете у њеној утроби; и Јелисавета се испуни Духом Светим. 42 А она повика из свег гласа и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје. 43 И одакле мени ово да је мајка Господа мог дошла к мени? 44 Јер, гле, чим глас твог поздрава дође до ушију мојих, дете заигра од радости у утроби мојој. 45 И благословена је она која је веровала, јер ће се испунити оно што јој је речено од Господа. 46 А Марија рече: Велича душа моја Господа, 47 И дух мој се обрадова у Богу, Спаситељу моме. 48 Јер је погледао на понижење слушкиње своје; јер, гле, од сада ће ме сви нараштаји звати блаженом. 49 Јер велика дела учини ми Онај који је моћни; и свето је име његово. 50 И милост је његова над онима који га се боје од генерације до генерације. 51 Показао је снагу руком својом; расејао је охоле у мислима срца њихових. 52 Он је оборио моћне са њихових места, а уздигао понижене. 53 Гладне је наситио добрима, а богате је отпустио празне. 54 Помогао је свом слузи Израиљу, сећајући се своје милости; 55 Као што је говорио нашим оцима, Авраму и његовом потомству довека. 56 И Марија остаде с њом око три месеца, па се врати у своју кућу. 57 Јелисавети је дошло време да се породи, и родила је сина. 58 А њене комшије и рођаци чуше како јој је Господ показао велику милост; и радоваше се с њом. 59 И догоди се да осмог дана дођоше да обрежу дете; и назваше га Захарија, по имену његовог оца. 60 А мајка му одговори и рече: Не тако, него ће се звати Јован. 61 А они јој рекоше: Нема никога у твојој родбини који се зове овим именом. 62 И давали су знакове његовом оцу како би желео да га зову.
8
Назарејски завет
63 И затражи писање, и написа: Јован му је име. И сви се задивише. 64 И одмах му се отворише уста и језик му се развеже, и он проговори и хвали Бога. 65 И страх обузе све који су живели око њих; и све се то гласило по целом брдовитом крају Јудеје. 66 И сви који су их чули, прибраше то у своје срце говорећи: „Какво ће ово дете бити!“ И рука Господња беше с њим. 67 А Захарија, отац његов, испуни се Духа Светога и пророкова говорећи: 68 Благословен Господ, Бог Израиљев, јер је посетио и избавио народ свој, 69 И подигао нам је рог спасења у дому Давида, слуге свога; 70 Као што је говорио устима својих светих пророка, који су од почетка света: 71 Да бисмо били спасени од наших непријатеља и из руке свих који нас мрзе; 72 Да би извршио милост обећану нашим оцима и да би се сетио свог светог завета; 73 Заклетву којом се заклео нашем оцу Авраму, 74 Да нам подари, да избављени из руку наших непријатеља, можемо му служити без страха, 75 У светости и праведности пред њим, све дане живота нашег. 76 А ти, дете, назваћеш се пророком Вишњега, јер ћеш ићи пред лицем Господњим да припремиш путеве његове; 77 Да би дао свом народу знање о спасењу кроз опроштење њихових грехова, 78 По милости нашег Бога, којом нас је посетила зора с висине, 79 Да би обасјао оне који седе у тами и у сенци смрти, да би усмерио ноге наше на пут мира. 80 А дете је расло и јачало духом, и било је у пустињама до дана када се показало Израиљу.
9