Serbian - The Book of Genesis

Генесис

ГЛАВА1

1УпочеткуствориБогнебоиземљу.

2Иземљабешебезобликаипразна;итамајебилана лицубездана.ИДухБожијисекретаонадводом.

3ИречеБог:Некабудесветлост,ипостадесветлост

4ИвидеБогсветлостдаједобра,иБогодвоји светлостодтаме.

5ИБогназвасветлостдан,атамуноћ.Ибивечеи јутропрвидан

6ИречеБог:Некабудесводусредвода,инекаодваја водуодводе

7ИствориБогсвод,ираздвојиводекојесубилепод сводомодводакојесубилеизнадсвода,ибилојетако.

8ИБогјесводназваонебомИбивечеијутродан други

9ИречеБог:Некасеводеподнебомсакупенаједно место,инекасепокажесуво,ибилојетако

10ИБогјесухуназваоЗемљом;асабрањеводаназва морем;ивидеБогдаједобро.

11ИречеБог:Неказемљародитраву,биљекоје доносисеме,идрвовоћекоједоносиродпосвоме роду,чијејесемеусеби,наземљи;ибилојетако.

12Иродиземљатравуибиљекојерађасемепосвојој врсти,идрвокојерађаплод,чијејесемебилоусеби, поврстињеговој;ивидеБогдаједобро.

13Ибивечеијутро,трећидан

14ИречеБог:Некабудусветланасводунебескомда одвоједанодноћи;инекабудузазнакове,иза годишњадоба,изаданеигодине;

15Инекабудусветлостинасводунебескомдаосветле земљу,ибилојетако.

16ИствориБогдвавеликасветила;већасветлостда управљаданом,амањасветлостдавладаноћу:створио јеизвезде.

17ИБогихпоставинасводнебескидаосветлеземљу, 18Идавлададаноминоћу,идаодвојисветлостод таме,ивидеБогдаједобро.

19Ибивечеијутро,данчетврти 20ИречеБог:Некаводеуизобиљудонесустворење којесекреће,којеимаживот,иптицекојемогудалете изнадземљенасводунебеском

21ИствориБогвеликекитовеисвакоживобићекоје семиче,којејеводаизнедрилауизобиљу,према њиховимврстама,исвакукрилатуптицаповрсти,и видеБогдаједобро

22ИБогихблагословиговорећи:Рађајтесеимножите се,инапунитеводеуморима,иптиценекасемножена земљи.

23Ибивечеијутро,данпети

24ИречеБог:Неказемљародиживобићеповрсти његовој,стокуигмизавцеизвериземаљскеповрстама његовим;ибилојетако.

25ИствориБогзвериземаљскеповрстамањиховим,и стокуповрстињиховој,исвештогмижепоземљипо врсти,ивидеБогдаједобро

26ИречеБог:начинимочовекапосвомобличју,по нашемобличју,инекавладајунадрибамаморскими

29ИречеБог:Ево,даосамвамсвакубиљкукојаноси семе,којајепосвојземљи,исвакодрвонакомеје плоддрветакоједајесеме;вамаћебитизамесо

30Исвакојзвериземаљској,исвакојптицинебеској,и свемуштосегмижепоземљи,учемујеживот,даосам свакузеленутравузајело,ибилојетако

31ИБогјевидеосвештојенаправио,игле,билоје врлодоброИбивечеијутро,даншести

ГЛАВА2

1Такосузавршенинебоиземљаисвавојскањихова 2АседмогданаБогјезавршиосвоједелокојеје учинио;ипочинуседмогданаодсвихпословасвојих којејеучинио.

3ИблагословиБогседмиданипосветига,јерсеу њемуодмориодсвихделасвојихкојејеБогствориои створио

4Овосунараштајинебесаиземљекадасустворени,у данкадајеГосподБогствориоземљуинебо,

5Исвакапољскабиљкапренегоштојебилауземљи, исвакапољскатравапренегоштојеизрасла,јер ГосподБогниједаодападакишаназемљу,иније билочовекадаобрађујеземљу.

6Алидигласемагласаземљеизалилајецелолице земље

7ИГосподБогстворичовекаодпрахаземаљског,и удахнумууноздрведахживота;ичовекпостадежива душа

8ИГосподБогјезасадиовртнаистокууЕдену;и тамопоставичовекакогајестворио 9ИначиниГосподБогизземљедаизрастесвакодрво којејепријатнозапогледидоброзахрану;идрво животаусредврта,идрвопознањадобраизла

10ИизЕденајепотекларекаданапојиврт;иодатлесе раставиипостадеучетириглаве.

11ИмепрвомјеПисон:тојеоноштоокружујесву земљуХавилу,гдеимазлата;

12Излатотеземљеједобро:имабделијумаикамена оникса

13АимедругерекејеГихон:онајеонакојаокружује целуземљуЕтиопску.

14АиметрећерекејеХидекел:тојеонакојатече премаистокуАсиријеАчетвртарекајеЕуфрат

15ИГосподБогјеузеочовекаиставиогауеденски

16ИГосподБогзаповедичовекуговорећи:Одсваког

17Алисадрветапознањадобраизла,немојјестис

18ИречеГосподБог:Ниједобродачовекбудесам;

Генесис

ихназвати;икакогодјеАдамназваосвакоживобиће, томујебилоиме.

20ИАдамједаоименасвојстоци,иптицаманебеским, исвакојзверипољској;ализаАдаманијепронађена помоћкојабимусемогланаћи.

21ИГосподБогједаодубоксаннаАдама,ионје заспао;иузеојеједноодњеговихребара,изатворио месоуместоњега;

22Иребро,којејеГосподБогузеоодчовека,начини женуидоведејечовеку

23ААдамрече:Овојесадакостодмојихкостијуи месоодмогатела;онаћесезватиЖена,јерјеузетаод човека.

24Затоћечовекоставитиоцасвогимајкусвоју,и прилепићесеузсвојужену,ибићеједнотело 25Иобојицасубилиголи,човекиженањегова,инису сестидели

ГЛАВА3

1Азмијајебилалукавијаодбилокојепољскезвери којујествориоГосподБог.Иречежени:Да,зарјеБог рекао:Неједетесасвакогдрветауврту?

2Аженаречезмији:Можемојестиплодовесадрвећау врту.

3Алиодплодадрветакојејеусредврта,Богјерекао: Неједитеодњега,нитигаседотичите,данеумрете 4Азмијаречежени:„Нећетесигурноумрети.

5ЈерБогзнадаћевамсеоногданакадаједетеодтога отворитиочи,ибићетекаобоговикојипознајудоброи зло.

6Акадаженавидедаједрводоброзахрану,идаје пријатнозаочи,идаједрвопожељнодасеуразуми, онаузеодплодањеговог,иједе,идадеисвоммужуса собом;ијестејео

7Иобојицисусеотворилеочи,изналисудасуголи; исашилисусмоквинолишћеинаправилисебикецеље.

8ИчулисугласГосподаБогакојијеходаоповртуна хладноћидана,иАдамињеговаженасакрилисеод присустваГосподаБогамеђудрвећемуврту.

9ИГосподБогпозваАдамаиречему:Гдеси?

10Аонрече:Чуосамтвојгласувртуиуплашиосам се,јерсамбионаг;ајасамсесакрио.

11Аонрече:Котијерекаодасигол?Јесилијеоса дрветасакојегсамтизаповедиоданеједеш?

12Ачовекрече:Женакојусидаодабудесамном, даламијеоддрвета,ијеосам

13ИГосподБогречежени:Штајеовоштосиучинила?

Аженарече:змијамепревари,иједох

14ИГосподБогречезмији:„Затоштоситоучинила, проклетасиодсвакестокеиодсвакезвериупољу;на стомакућешићи,ипрахћешјестисведанеживота свога;

15Иставићунепријатељствоизмеђутебеижене,и измеђутвогсеменаињеногсемена;сабоћетиглаву,а тићешмусабитипету

16Женијерекао:Многоћуумножититвојутугуи твојезачеће;утузићешрађатидецу;ижељатвојабиће мужутвоме,ионћевладатитобом 17ААдамујерекао:„Затоштосипослушаоглассвоје женеијеосисадрветазакојесамтизаповедио

вратити

20ИАдамнадјенусвојуженуЕва;јерјебиламајка свихживих.

21ИАдамуињеговојжениначиниГосподБогкожне хаљинеиобучеих

22ИречеГосподБог:Гле,човекјепостаокаоједанод нас,дапознаједоброизло;

23ЗатогајеГосподБогпослаоизеденскогвртада обрађујеземљуодаклејеузет

24Такојеистераочовека;ипоставиојенаистокуод Еденскогвртахерувимеипламенимачкојисеокретао насвестране,дачувапутдрветаживота

ГЛАВА4

1ИАдамјепознаоЕвусвојужену;ионазатрудне,и родиКаина,ирече:ДобиласамчовекаодГоспода.

2ИпоновојеродилањеговогбратаАвељаААвељје чуваоовце,аКаинјебиообрађивачземље

3ИсвременомседогодилодајеКајиндонеоодплода земљежртвуГосподу

4Авељјетакођедонеоодпрвенцасвогстадаиодсала његовог.ИГосподпогледаАвељаињеговпринос.

5АлипремаКајинуињеговојпонудинијеимао поштовањаИКајинсевеомаразгневи,илицемусе обори.

6ИГосподречеКајину:Заштосигневан?изаштоје твојелицепало?

7Акобудешдобро,зарнећешбитиприхваћен?аако нечинишдобро,грехлежинавратимаИтебићебити његоважеља,итићешвладатинадњим

8ИКаинјеразговараосасвојимбратомАвељем,икад субилиупољу,КајинјеустаонаАвељасвогбратаи убиога

9ИГосподречеКајину:„ГдејеАвељбраттвој?Аон рече:Незнам:јесамлијачуварбратасвога?

10Аонрече:Штасиучинио?гласкрвибрататвога вапикменисаземље.

11Асадасипроклетодземљекојајеотвориласвоја устадапримикрвбрататвогаизтвојеруке; 12Кадабудешобрађиваоземљу,онатиодсаданеће даватисвојуснагу;бегунацискитницабићешна земљи.

13ИКајинречеГосподу:Мојаказнајевећанегошто могудаподнесем

14Гле,тисимеданаспротераосалицаземље;иод

18ИЕнохусеродиИрад,аИрадродиМехујаила,а МехујаелродиМетусаила,аМетусаелродиЛамеха.

19Ламехјеузеодвежене:једнојјебилоимеАда,а другојЗила.

20АдајеродилаЈавала:онјебиоотацонихкојиживе ушаторимаионихкојиимајустоку

21АњеговбратсезваоЈубал:онјебиоотацсвихкоји рукујухарфомиоргуљама.

22АЗилајетакођеродилаТубалкаина,учитељасвих мајстораодмесингаигвожђа;асестраТубалкаинова билајеНама

23АЛамехречесвојимженама:АдаиСила:Чујтемој глас;Ви,женеЛамехове,слушајтемојговор,јерсам убиочовеканасвојурану,имладићанасвојуповреду

24АкосеКаиносветиседмоструко,заистаЛамех седамдесетиседмоструко.

25ИАдамјепоновопознаосвојужену;ионароди синаидадемуимеСет:ЈермијеБог,речеона, поставиодругосемеуместоАвеља,когајеКаинубио.

26ИСетусетакођеродисин;идадемуимеЕнос;тада људипочешепризиватиимеГосподње ГЛАВА5

1ОвојекњигаАдамовихгенерација.УданкадајеБог створиочовека,пообличјуБожијемстворига;

2Мушкоиженскоствориих;иблагословиих,и надјенуимимеАдам,уданкадасустворени.

3ИпоживеАдамстотридесетгодина,иродисинапо свомобличју,поликусвом;идадемуимеСет:

4АдамовиданинаконштојеродиоСетабилисуосам стотинагодина,ионродисиновеикћери

5ИсвихданаштојеАдамживео,билоједеветстотина итридесетгодина,ионјеумро.

6АСетпоживестопетгодинаиродиЕноса

7НаконштомусеродиоЕноса,Ситјеживеоосам стотинаседамгодинаирађаомусиновеикћери.

8СвихданаСетовибехудеветстотинаидванаест година,ионумрије

9АЕноспоживедеведесетгодинаиродиКајнана.

10АЕносјеживеонаконштојеродиоКајнанаосам стотинаипетнаестгодина,ирађаомусиновеикћери

11СвихЕносовихданабилоједеветстотинаипет година,ионјеумро

12АКајнанјеживеоседамдесетгодинаиродиомусе Махалалеил.

13КадмусеродиоМахалалеил,Кајнанјеживеоосам стотинаичетрдесетгодинаирађаомусиновеикћери.

14СвихКајнановихданајебилодеветстотинаидесет година,ионјеумро

15АМахалалеилпоживешездесетипетгодинаироди Јареда.

16НаконштомусеродиоЈаред,Махалалеилјеживео осамстотинатридесетгодинаирађаомусиновеи кћери

17СвихданаМахалалеиловибехуосамстотина деведесетипетгодина,ионумрије.

18ИпоживеЈаредстошездесетидвегодине,ироди мусеЕнох

19НаконштојеродиоЕноха,Јаредјеживеоосам

20СвихЈаредовихданабејашедеветстотинашездесет

21АЕнохпоживешездесетипетгодинаиродимусе

22ИЕнохјеходиосБогомнаконштојеродио Метусалатристотинегодина,ирађаосиновеикћери 23СвихЕноховихданабејашетристашездесетипет година.

24ИЕнохјеходиосБогом,инијегабило;јергајеБог узео

25АМетушалахпоживестоосамдесетиседамгодина иродиЛамеха

26АМетушалахјеживеопослеЛамеховогрођења седамстотинаосамдесетидвегодине,иродиомусе синовиикћери

27СвихМетусалаховихданабејашедеветстотина шездесетидеветгодина,ионумрије

28Ламехпоживестоосамдесетидвегодинеироди сина.

29ИдадемуимеНоје,говорећи:Овајћенасутешити занашрадитруднашихруку,збогземљекојује Господпроклео.

30АЛамехпоживепослеНојапетстотинадеведесети петгодинаиродисиновеикћери

31СвихЛамеховихданабејашеседамстотина седамдесетиседамгодина,ионумрије

32ИНојебешепетстотинагодина,иНојеродиСема, ХамаиЈафета.

ГЛАВА6

1Идогодисе,кадасуљудипочелидасемножена лицуземље,икадасуимсеродилекћери,

2ДасусиновиБожјивиделикћериљудскедасулепе; иузешесебизаженесвекојесуизабрали

3ИГосподрече:Мојдухсенећесвагдаборитиса човеком,јерјеионтело;алићењеговиданибитисто двадесетгодина

4Утовремебилоједивованаземљи;атакођеипосле тога,кадасусиновиБожијиушлимеђукћеричовечије, ионесуимрађаледецу,онисупосталимоћниљуди којисубилиоддавнина,људинагласу

5ИБОГјевидеодајезлочовекововеликоназемљи,и дајесвакамаштањамислињеговогсрцабиласамозло непрестано

6Господсепокајаоштојествориочовеканаземљи,и растужилогајеусрцу

7ИГосподрече:уништићучовекакогасамствориоса лицаземље;ичовек,извер,игмизавце,иптице небеске;јерсекајемштосамихстворио

8АлиНојејенашаомилостуЈеховинимочима 9ОвосуНојевегенерације:Нојејебиоправеданчовек

14Направисебиковчегодгофердрвета;направићеш собеуковчегу,иразвалигаизнутраиспољасасмолом.

15Иовакоћешганаправити:дужинаковчеганека будетристалаката,ширинамупедесетлаката,ависина тридесетлаката.

16Направипрозорнаковчегу,изалакатћешга завршитигоре;ивратаодковчегапостависастране његове;санижим,другимитрећимспратовима успећеш

17Игле,ја,ја,доводимпотопводеназемљу,да уништимсвакотело,укомеједахживота,исподнеба; исвештојеназемљиумријеће

18Алистобомћууспоставитисвојсавез;иућићешу ковчег,тиисиновитвоји,иженатвоја,иженесинова твојихстобом

19Иодсвакогживогбићаодсвакогтела,подваод свакеврстеунесиуковчегдаиходржишкодсебеу животу;бићемушкоиженско 20Одптицаповрстииодстокеповрсти,одсвих гмизавацаназемљиповрсти,подвеодсвакеврсте доћићектебидаиходржишуживоту

21Иузмисебисвухранукојасеједе,искупијесеби;и бићезахранутебиињима

22ТакојеНојеучинио;посвемуштомујеБог заповедиотакоион.

ГЛАВА7

1ИГосподречеНоју:Уђитиисавдомтвојуковчег; јертебевидехправедникапредамномуовом нараштају.

2Одсвакечистезвериузмисебипоседам,мужјакаи његовуженку,аодживотињакојенисучистеподве, мужјакаињеговуженку.

3Одптицанебескихпоседам,мужјакаиженке;да задржисемеуживотуналицуцелеземље

4Јошседамдана,иучинићудападакишаназемљу четрдесетданаичетрдесетноћи;исвакуживутвар којусамствориоуништићусалицаземље

5ИНојејеучиниосвекакомујеГосподзаповедио.

6АНојујебилошестстотинагодинакадајепотопбио наземљи

7ИНојејеушао,ињеговисинови,ињеговажена,и женењеговихсиновасњим,уковчег,збогводапотопа

8Одчистихзверииодживотињакојенисучисте,иод птица,иодсвегаштогмижепоземљи, 9УшлисуподвоједоНојауковчег,мушкоиженско, каоштојеБогзаповедиоНоју.

10Идогодисепослеседамданадаводепотопабеху наземљи

11УшестстотинагодинаНојевогживота,удругом месецу,седамнаестогданаумесецу,истогданасусе разбилисвиизворивеликебезданеиотворилисусе прозоринебески

12Акишајепадаланаземључетрдесетданаи четрдесетноћи

13ИстогданауђошеНоје,Сим,ХамиЈафет,синови НојевииНојеважена,итриженењеговихсиновас њима,уковчег;

14Они,исваказверпремасвојојврсти,исвастокапо врсти,исвегмизавцекојегмижупоземљипрема

15ИуђошекНојууковчег,подвојеодсвакогтела,у

16Ионикојиуђоше,уђошемушкоиженскоодсваког тела,какомујеБогзаповедио,иГосподгазатвори унутра

17Ипотопјебиочетрдесетдананаземљи;иводасе повећа,иразоткриковчег,иподижесеизнадземље 18Иводесунадјачалеиувеликосеповећаленаземљи; иковчегпођеналицеводе

19Иводесусилнонадвладалеземљу;исвависока брдакојабехуподцелимнебомпокришесе.

20Петнаестлакатанавишенадвладашеводе;апланине субилепокривене

21Иумрлојесвакотелокојесекреталопоземљи,иод птицаиодстоке,иодзвери,иодсвихгмизавацашто гмижепоземљи,исвакичовек

22Свиучијимноздрвамајебиодахживота,одсвега штојебилоусувојземљи,умрлису

23Иуништенајесвакаживатваркојајебиланаземљи, иљуди,истока,игмизавцииптиценебеске;и уништенисусаземље;иостадошеуживотусамоНоје ионикојисубилисњимуковчегу

24Иводесунадвладалеземљустопедесетдана.

ГЛАВА8

1ИсетисеБогНојаисвегаживогисвестокекоја бешесњимуковчегу;

2Заустављенисуиизворибезданиипрозоринебески, икишаснебајеобуздана;

3Водесусенепрестановраћалесаземље,апослесто педесетданаводајепопуштала.

4Иковчегјепочиваоседмогмесеца,седамнаестог данаумесецу,напланинамаАрарата

5Водесусесмањивалесведодесетогмесеца:десетог месеца,првогданаумесецу,видесеврховипланина 6Идогодисенакрајучетрдесетдана,даНојеотвори прозорковчегакојијенаправио.

7Ипослаојегаврана,којијеишаотамо-амо,сведок воденепресушишесаземље

8Такођејепослаоголубаодњегадавидидалијевода несталасалицаземље;

9Алиголубицанијенашлаодморазатабансвоје,и вратиласекњемууковчег,јерјеводабилапоцелој земљи;тадајеонпружиоруку,узеојеиувукаојек себиуковчег.

10Иостаојејошседамдана;иопетпустиголубаиз ковчега;

11Иголубицауђекњемуувече;игле,уустимањеним

12Иостаојејошседамдана;ипослаголубицу;којаму

16Изађиизковчега,тиитвојажена,итвојисинови,и женесвојихсиновастобом.

17Изведисасобомсвеживоштојестобом,одсваког меса,иодптицаиодстоке,иодсвихгмизавацашто гмижупоземљи;дасеуизобиљуразмножавајуна земљи,идасеплодеимноженаземљи

18ИНојејеизашао,ињеговисинови,ињеговажена,и женењеговихсиновасњим.

19Сваказвер,свакогмизавце,исвакаптица,исвешто гмижепоземљи,посвојимврстама,изашлојеиз ковчега

20ИНојејесаградиоолтарГосподу;иузеодсваке чистеживотињеиодсвакечистептице,ипринесе жртвепаљениценаолтару

21ИГосподјеосетиослаткимирис;иречеГосподу срцусвоме:Нећувишепроклињатиземљурадичовека; јерјемаштаљудскогсрцазлаодмладости;нитићу вишепобитисвеживо,каоштосамучинио

22Докостанеземља,нећепрестатисејањеижетва,и хладноћаиврућина,илетоизима,иданиноћ ГЛАВА9

1ИБогјеблагословиоНојаињеговесинове,ирекао им:Рађајтесеимножитесеинапунитеземљу.

2Истраходтебеистраходтебебићенасвакојзвери наземљиинасвакојптицинебеској,насвемуштосе крећепоземљиинасвимрибамаморским;урукетвоје предајусе

3Свештосекрећебићевамхрана;каозеленобиље даосамтисве.

4Алимесосњеговимживотом,којејекрвњегова, немојтејести

5Изаистаћемибитипотребнавашакрввашихживота; одрукесвакезверитражићуто,иодрукечовека;од рукебратасвакогчовекатражићуживотљудски

6Копролијељудскукрв,одчовекаћесепролити његовакрв,јерјенасликуБожијуствориочовека

7Авибудитеплодниимножитесе;родиуизобиљуна земљииумножисенањој.

8ИречеБогНојуињеговимсиновимасњимговорећи: 9Ија,ево,успостављамсвојсавезстобомисатвојим потомствомпослетебе;

10Исасвакимживимбићемкојејесвама,одптица, одстокеиодсвихживотињаназемљисвама;одсвих којиизлазеизковчегадосвихзвериземаљских.

11Ијаћууспоставитисвојсавезсвама;нитићесвако теловишебитиистребљеноводамапоплаве;нитиће вишебитипотопадауништиземљу

12ИречеБог:Овојезнаксавезакојисклапамизмеђу себеивасисвакогживогстворењаштојесвама,у нараштаједовека.

13Стављамсвојлукуоблак,итоћебитизнаксавеза измеђуменеиземље

14Идогодићесе,кадананесемоблакназемљу,даће селуквидетиуоблаку

15Исетићусесвогзавета,којијеизмеђуменеиваси свакогживогбићаодсвакогатела;иводевишенеће постатипотопдауништисвакотело

17ИБогречеНоју:„Овојезнаксавезакојисам

19ОвосутриНојевасина,иодњихсераспрострла целаземља

20ИНојејепочеодасебавивиноградарствоми засадиојевиноград.

21Инаписевинаинапијесе;иоткривенјеусвом шатору

22Хам,отацХананов,видеојеголотињусвогоцаи рекаојесвојојдвојицибраћеспоља

23ИСемиЈафетузешехаљину,иметнушејенасвоја рамена,ипођошеуназадипокришеголотињусвогоца; илицањиховазаокренута,иневидеголотињуоца свога.

24ИНојесепробудиоодсвогвинаисазнаоштамује његовмлађисинучинио

25Аонрече:ПроклетбиоХанан!слуганадслугама бићесвојојбраћи

26Аонрече:„БлагословенГосподБогСимов;иХанан ћемубитислуга.

27БогћепроширитиЈафета,ионћеживетиу шаторимаСимовим;иХананћемубитислуга

28ИНојејеживеопослепотопатристотинеипедесет година

29СвихНојевихданабилоједеветстотинаипедесет година,ионјеумро.

ГЛАВА10

1ОвосунараштајисиноваНојевих,Симе,Хамаи Јафета;ињимасусеродилисиновипослепотопа

2Јафетовисинови;Гомер,иМагог,иМадај,иЈаван,и Тубал,иМешех,иТирас

3АГомеровисинови;Ашкеназ,РифатиТогарма

4АсиновиЈаванови;ЈелисејиТарсис,Китими Доданим

5Овимсубилаподељенаострванезнабожацаусвојим земљама;свакипосвомејезику,посвојимпородицама, усвојимнародима

6АсиновиХамови;Куш,Мизраим,ФутиХанан

7АсиновиКусови;СеваиХавила,иСабта,иРама,и Сабтеха,исиновиРамини;ШебаиДедан

8АКушјеродиоНимрода:онјепочеодабудемоћан наземљи.

9БиојемоћанловацпредГосподом;затосекаже:Као Нимрод,моћниловацпредГосподом.

10АпочетакњеговогкраљевствабиојеВавилон,и Ерех,иАкадиКалне,уземљиСенар

11ИзтеземљеизиђеАсирисаградиНиниву,иград РовотиКалах,

12ИРесенизмеђуНинивеиКалаха:тојевеликиград 13АМизраимродиЛудима,Анамима,Лехабимаи Нафтухима, 14ИПатрусимиКаслухим(одкојихсунастали Филистеји)иКафторим.

15ИХанаанродиСидонасвогпрвенцаиХета, 16ИЈевусеји,АморејцииГиргасци, 17ИХевејци,АркејцииСинити, 18ИАрвађани,ЗемарцииХамати,апотомсусе породицеХананејцарашириле

Генесис

19АграницаХананејацабилајеодСидона,доксе долазиуГерар,доГазе;докидешуСодомуиГомору, иАдмуиЗебоим,доЛаше

20ОвосусиновиХамови,посвојимпородицама,по њиховимјезицима,усвојимземљамаиусвојим народима

21ИСиму,оцусвеЕвероведеце,братуЈафетастаријег, ињемусусеродиладеца.

22СиновиСимови;Елам,иАсур,иАрфаксад,иЛуди Арам

23АсиновиАрамови;Уз,иХул,иГетер,иМаш

24ААрфаксадусеродиСалах;аСалахусеродиЕбер

25АЕверусеродишедвасина:једансезваоФалег;јер сеуњеговеданеземљаподелила;абратмусезвао Јоктан

26АЈоктанродиАлмодада,Шелефа,Хазармаветаи Јераха,

27ИХадорамиУзалиДикла, 28ИОбалиАвимаелиСава,

29ИОфир,ХавилаиЈобаб:свисутобилиЈоктанови синови

30АњиховстанбешеодМеше,докидешдоСефара, горенаистоку

31ОвосуСимовисинови,посвојимпородицама,по њиховимјезицима,усвојимземљама,посвојим народима

32ОвосупородицеНојевихсинова,поњиховим нараштајима,уњиховимнародима;ипоњимасусе народиподелилиназемљипослепотопа

ГЛАВА11

1Исвајеземљабилаједногјезикаиједногговора

2Идогодисе,доксупутовалисаистока,нађоше равницууземљиСенар;итусустановали

3Ирекошеједнидругима:„Идите,данаправимоцигле идаихспалимодокраја.Иималисуциглузакамен,а слуззамалтер

4Аонирекоше:„Хајдедасаградимосебиградикулу, чијићеврхдосезатидонеба;инаправимосебииме,да сенебисморасејалипоцелојземљи

5ИГосподјесишаодавидиградикулукојусу подиглисиновиљудски.

6ИГосподрече:Ево,народјеједан,исвиимајуједан језик;итопочињудачине:исадаимништанећебити уздржано,штосузамислилидаураде.

7Идите,хајдемодоле,итамопомешатињиховјезик, данеразумејуговорједандругог.

8ТакоихјеГосподрасејаоодандепоцелојземљи,и онисупресталидаградеград 9ЗатомусеизовеВавилон;јерјетамоГоспод помешаојезикцелеземље,иодатлеихјеГоспод расејаопоцелојземљи

10ОвосунараштајиСимови:Симјеимаостогодинаи родиомусеАрфаксаддвегодинепослепотопа 11НаконштојеродиоАрфаксада,Симјеживеопет стотинагодинаирађаомусиновеикћери.

12ААрфаксадјеживеотридесетипетгодинаиродио мусеСала

13НаконштомусеродиоСалах,Арфаксадјеживео четиристотинеитригодинеирађаомујесиновеи

14СалахјеживеотридесетгодинаиродиомусеЕбер

17НаконштомусеродиоФалег,Еверјеживеочетири стотинеитридесетгодинаирађаомусиновеикћери 18АПелегпоживетридесетгодинаиродиРеуа.

19НаконштомусеродиоРеу,Пелегјеживеодвестаи деветгодинаирађаомујесиновеикћери

20Реујеживеотридесетидвегодинеиродиомусе Серуха

21НаконштојеродиоСеруха,Ројјеживеодвеста седамгодинаирађаомусиновеикћери

22ИпоживеСеругтридесетгодинаиродиНахора 23НаконштојеродиоНахора,Серугјеживеодве стотинегодинаирађаомусиновеикћери

24АНахорјеживеодвадесетидеветгодинаиродио мусеТера.

25НаконштомусеродиоТерах,Нахорјеживеостои деветнаестгодинаирађаомујесиновеикћери

26АТерахјеживеоседамдесетгодинаиродиомусе Аврама,НахориХаран

27ОвосунараштајиТарахови:ТерахусеродиАврама, НахориХаран;аХаранродиЛота.

28ИХаранјеумропресвогоцаТерахауземљисвог рођења,уУруХалдејском

29.ИАврамиНахорузешеимжене:Аврамоважена зваласеСара;иимеНахоровежене:Милка,кћи Харанова,оцаМилкеиоцаИсхе

30АлиСарајабешенероткиња;нијеималадете.

31ИТерахјеузеосвогсинаАбрама,иЛотасина Харана,синасвогсина,иСаруњеговуснаху,жену свогсинаАбрама;иизиђошесњимаизУраХалдејског даидууземљухананску;идођошеуХарани настанишесетамо

32АТерахјеживеодвестаипетгодина,иТерахје умроуХарану

ГЛАВА12

1ГосподјерекаоАвраму:Идиизземљесвојеиизрода свогаииздомаоцасвогауземљукојућутипоказати. 2Иучинићуодтебевеликинарод,иблагословићуте,и учинићутвојеимевеликим;итићешбитиблагослов: 3Иблагословићуонекојитеблагосиљају,ипроклећу оногакојитепроклиње,иутебићебитиблагословене

Генесис

истоку,итамојесаградиоолтарГосподу,ипризвао имеГосподње.

9ААврамјекренуоидаљепремајугу

10Инастагладуземљи,иАврамсиђеуЕгипатда тамоборави;јерјегладбилавеликауземљи.

11Идогодисе,кадасеприближиодауђеуЕгипат, рекаојеСарајисвојојжени:„Евосада,знамдасилепа жена.

12Затоћеседесити,кадатеЕгипћанивиде,рећиће: „Овојењеговажена,иубићеме,алићетесачувати живог

13Реци,молимте,тисимојасестра,дамибудедобро збогтебе;идушаћемојаживетизбогтебе.

14Идогодилоседа,кадајеАврамдошаоуЕгипат, Египћанисувиделитуженудајебилавеомалепа 15Виделисујеифараоновикнезовиипохвалилије предфараоном,иженајеодведенауфараоновдом

16ИонјеАврамапомиловаодоброзбогње,иимаоје овцеиговеда,имагарце,ислуге,ислушкиње,иона магарцеикамиле

17ИГОСПОДјепогодиофараонаињеговукућу великимпошастимазбогСареАврамовежене.

18ФараонјепозваоАврамаирекао:„Штајеовошто симиучинио?заштоминисирекаодатијежена?

19Заштосирекао:Онајемојасестра?пабихјеузео себизажену:сада,дакле,евоженетвоје,узмијеииди 20Фараонјезаповедиосвојимљудимаувезисњим,и онисугаотпустили,ињеговуженуисвештојеимао.

ГЛАВА13

1ИАврамјеотишаоизЕгипта,онињеговажена,исве штојеимао,иЛотсњим,најуг

2Аврамјебиовеомабогатстоком,сребромизлатом.

3ИишаојенасвојапутовањаодјугачакдоВетиља, доместагдејебиоњеговшаторнапочетку,између БетелаиХаја;

4Доместаолтаракојијеонтамопрвонаправио,и тамојеАврампризваоимеГосподње

5ИЛот,којијеишаосаАврамом,имаојестадаи говедаишаторе

6Иземљаихнијемоглаиздржатидабиживели заједно,јерјењиховоимањебиловелико,такоданису моглидаживезаједно

7ИдошлоједосвађеизмеђусточараАврамовестокеи пастираЛотовестоке;

8ААврамречеЛоту:Молимте,неканебудесвађе измеђуменеитебе,иизмеђумојихпастираитвојих пастира;јерсмобраћа

9Нијелисваземљапредтобом?одвојисе,молимте, одмене:акотиузмешлевуруку,јаћуићиудесно;или акотиодешнадесно,јаћуићиналево.

10ЛотјеподигаоочиивидеосвуЈорданскуравницу, дајесвудабиладобронаводњена,пренегоштоје ГосподуништиоСодомуиГомору,каоштоје Господњиврт,каоегипатсказемља,докдолазишу Сигор.

11ТадамујеЛотизабраосвуЈорданскуравницу;аЛот отпутованаисток,иодвојишесеједнооддругог 12Аврамјеживеоуземљихананској,аЛотјеживеоу градовимаравницеиразапеосвојшаторпремаСодоми

13АлиљудиизСодомесубилизлиигрешнипред

14АГосподречеАвраму,поштосеЛотодвојиодњега:

15Јерсвуземљукојувидиш,тебићуједатиитвом

16Иучинићутвојепотомствокаопрахземаљски,тако даакочовекможеизбројатипрахземаљски,ондаћеи твојесемебитиизбројано

17Устани,ходајземљомудужинуиуширину;јерћу тигадати

18ТадајеАврамскинуосвојшаторидошаои настаниосеуравнициМамре,којајеуХеброну,и саградиотамоолтарГосподу

ГЛАВА14

1ИдогодисеуданеАмрафела,краљаСенеара,Ариоха, краљаЕласара,Кедорлаомера,краљаЕлама,иТидала, краљанарода;

2ДасуовизаратилисаБером,краљемСодоме,и Бирсом,краљемГоморе,Шинабом,краљемАдме,и Шемевером,краљемСебојима,икраљемБеле,штоје Соар.

3СвисуонибилиспојениудолиниСидим,којаје сланоморе

4ДванаестгодинасуслужилиКедорлаомеру,а тринаестесусепобунили

5АчетрнаестегодинедођеКедорлаомерикраљеви којибијахусњим,ипобишеРефаимеуАштерот Карнаиму,ЗузимеуХамуиЕмицеуШавеКирјатаиму, 6ИХорејцинасвојојгориСеир,доЕлпарана,којије крајпустиње.

7ИвратишесеидођошеуЕнмишпат,тојеКадеш,и побишесвуземљуАмалечана,атакођеиАморејекоји суживелиуХазезонтамару.

8ИизиђошекраљСодоме,икраљГоморе,икраљ Адме,ицарСевојимаикраљБеле(тојеСоар;)и ступишеубиткусњимаудолиниСидим; 9СаКедорлаомером,краљемЕлама,иТидалом, краљемнарода,иАмрафелом,краљемСинара,и Ариохом,краљемЕласара;четирикраљасапет.

10АдолинаСидимбилајепунаљигавихјама;и краљевиСодомеиГоморепобегошеипадошетамо;а оникојисуосталипобегошеугору.

11ИузелисусвуимовинуСодомеиГоморе,исву њиховухрану,иотишлисвојимпутем.

12ИузелисуЛота,синаАврамовогбрата,којије живеоуСодоми,ињеговуимовину,иотишли 13ИдођеједанкојијепобегаоијавиАврамуЈеврејину;

16Ивратиојесвуимовину,атакођејевратиоисвог братаЛота,ињеговуимовину,ижене,иљуде.

17КраљСодомемујеизашаоусусретнаконштосе вратиосапокољаКедорлаомераикраљевакојису билисњимудолиниШаве,којајекраљевадола.

18ИМелхиседек,краљСалима,донеојехлебивино,и онбешесвештеникБогаСвевишњега

19Иблагословигаирече:БлагословенбиоАврамод БогаСвевишњега,поседникнебаиземље!

20ИблагословенБогСвевишњи,којијепредао непријатељетвојеурукетвојеИдадемудесетинуод свега

21КраљСодомеречеАвраму:„Дајмилица,аимање узмисеби

22ТадајеАврамрекаоцаруСодоме:Подигаосам својурукукаГосподу,БогуСвевишњему,Власнику небаиземље

23Данећуузетиодконцанидоремења,иданећу узетиништаштојетвоје,данекажеш:Обогатиосам Аврама

24Осимоногаштосумладићипојелиидеомушкараца којисуишлисамном,Анер,ЕшколиМамре;нека узмусвојдео

ГЛАВА15

1ПослеовихстваридођеречГосподњаАврамуу визији,говорећи:Небојсе,Абраме,јасамтвојштити твојаизузетновеликанаграда

2ААврамрече:ГосподеБОЖЕ,штаћешмидати,кад самостаобездеце,ауправникмојекућејеовај ЕлиезеризДамаска?

3ААврамрече:Гле,нисимидаопотомство,игле, онајкојијерођенумојојкућијемојнаследник.

4Игле,дођемуречГосподњаговорећи:Овонећебити твојнаследник;аликоћеизаћиизутробетвојихбиће твојнаследник.

5Иизвеогајенапољеирекао:Погледајсадапрема небуикажизвездеакоможешдаихизбројиш

6ИповеровашеуГоспода;итомујеурачунаоу правду

7Аонмурече:ЈасамГосподкојитеизвеоизУра Халдејскогдатидамовуземљудајенаследиш.

8Аонрече:ГосподеБоже,почемућузнатидаћуга наследити?

9Аонмурече:Узмимијуницуодтригодинеикозу одтригодине,иовнаодтригодине,игрлицуимладог голуба.

10Иузеојесвеово,иподелиоихпосредини,и положиосвакидеоједаннадруги;алиптиценије поделио

11Акадасуптицесишленалешеве,Аврамихје отерао

12Акадајесунцезашло,дубоксанјепаонаАврама;и гле,ужасвеликетамеобузега

13ИречеАбраму:Знајсасвимсигурнодаћетвоје потомствобитистранацуземљикојанијењиховаи служићеим;ионићеихмучитичетиристотинегодина; 14Итомнароду,комећеслужити,јаћусудити,а послећеизаћисавеликомимовином.

16Алиучетвртомкољенуонићеопетдоћиовамо,јер

17Идогодиседа,кадајесунцезашлоипаојемрак,

пролазилаизмеђутихделова.

18ИстогданаГосподјесклопиосавезсаАврамом, рекавши:„Твомепотомствудадоховуземљу,одреке египатскедовеликереке,рекеЕуфрат.

19Кенејци,КенезејииКадмонци,

20ИХетити,ПерезејииРефајци,

21ИАморејцииХананејци,ГиргашејииЈевусеји ГЛАВА16

1АСарајаАврамоваженанијемуродиладеце,аимала јеслушкињу,Египћанку,којасезвалаАгара.

2СарајаречеАвраму:„Евосада,Господмејеспречио дародимможебитидаодњедобијемдецуИАврамје послушаоСаринглас.

3АСарајАбрамоваженаузеАгарусвојуслушкињу Египћанку,поштојеАврамборавиодесетгодинау

4ИуђекАгари,ионазатрудне;икадајевиделадаје затруднела,њенагосподарицајебилапрезренау њенимочима.

5СарајаречеАвраму:„Некатијемојакривица!икад видедајезатруднела,презренсамуњенимочима: Господћесудитиизмеђуменеитебе.

6АлиАврамречеСари:„Ево,слушкињатвојаутвојој јеруци;чинијојкакотијевољаАкадсеСарајаједва снашласњом,побежеодлицасвога.

7ИанђеојеГосподњинашаокодизвораводеу пустињи,кодизворанапутузаШур

8Аонрече:Агаро,Саринаслушкиња,одаклесидошла? акудаћешићи?Аонарече:Бежимодлицасвоје господарицеСараје

9ИречејојанђеоГосподњи:Вратисесвојој господарициипокорисењенимрукама

10ИречејојанђеоГосподњи:Умножићутвоје потомствовеома,дасенећеизбројатизбогмноштва. 11АнђеоГосподњијојрече:„Гле,труднасииродићеш синаинадећешмуимеИсмаил;јерјеГосподчуо невољутвоју.

12Ибићедивљичовек;његоваћерукабитинасваког човека,ирукасвакогчовеканањега;ионћепребивати уприсуствусвесвојебраће.

13ИонаназваимеГосподакојијојјеговорио:„Ти, Боже,видишме,јеррече:Јесамлиијаовдепазилана оногакојимевиди?

14ЗбогтогајебунарназванБеерлахаирои;гле,тоје измеђуКадешаиБереда

15ИАгарајеАбрамуродиласина,иАврамјесвом сину,којејеродилаАгара,надеоимеИсмаил 16Аврамјеимаоседамдесетишестгодинакадаје АгараАбрамуродилаИсмаила ГЛАВА17

1АкадАврамубешедеведесетидеветгодина,Господ сејавиАврамуиречему:ЈасамсвемогућиБог;иди предамномибудисавршен

2Исклопићусвојсавезизмеђусебеитебе,ивеомаћу теумножити.

3ИАврамјепаоничице,иБогјеразговараосњим говорећи:

4Штосеменетиче,гле,мојјесавезстобом,итићеш битиотацмногихнарода

5НитићетисевишезватиАврам,негоћетисезвати Аврам;јерсамтеучиниооцеммногихнарода.

6Иучинићутевеомаплодним,инаправићуодтебе народе,ицаревићеизаћиизтебе

7Иутврдићусвојсавезизмеђусебеитебеитвог потомствапослетебеуњиховимнараштајимазавечни савез,даћубитиБогтебиитвомпотомствупослетебе.

8Тебиипотомствутвомепослетебедаћуземљуу којојсидошљак,свуземљухананску,увечно власништво;ијаћуимбитиБог.

9ИБогречеАврааму:Држаћеш,дакле,мојсавез,тии твојепотомствопослетебеунараштајимањиховим

10Овојемојсавезкојићетедржатиизмеђуменеивас ипотомстватвогпослетебе;Свакомушкодетемеђу ваманекасеобреже

11Иобрежитекожусвојекожице;итоћебитизнак заветаизмеђуменеитебе

12Ионајкојиимаосамдананекасеобрежемеђувама, свакомушкодетеувашимнараштајима,онокојеје рођеноукућииликупљеноновцемодбилоког странца,анијеизтвогсемена

13Онајкојисеродиутвојојкућиионајкојијекупљен твојимновцемтребадасеобреже;имојзаветћебитиу вашемтелузавечнисавез

14Инеобрезаномушкодетечијетелонијеобрезано,та душаћебитиистраженаизсвогнарода;прекршиоје заветмој

15ИБогречеАвраму:ШтосетичеСарајесвојежене, немојјезватиСара,негоћејојбитиимеСара 16Иблагословићује,идатитисинаодње;да, благословићује,ионаћебитимајканарода;краљеви људибићеодње

17ТадајеАвраампаоничице,насмејаосеирекаоу свомсрцу:Хоћелисеродитидетеодстогодина?а хоћелиСара,којаимадеведесетгодина,родити?

18ИАврамречеБогу:ОдабиИсмаиложивеопред тобом!

19ИБогрече:Саратвојаженаћетизаистародити сина;идаћешмуимеИсак,ијаћусклопитизаветсвој сњимзазаветвечни,исапотомствомњеговимпосле њега

20АштосетичеИсмаила,чуосамте:ево,јасамга благословио,иучинићугаплодним,иумножићуга веома;дванаесткнезоваћеродити,иучинићуодњега великинарод

21АлијаћусклопитисвојсавезсаИсаком,којићети Сарадонетиуовоодређеновремеследећегодине

22Ионјепрекинуоразговорсњим,аБогјеотишаоод Аврама

23ИАврамјеузеоИсмаиласвогсинаисвештосе родилоуњеговојкући,исвештојекупљенозањегов новац,свакогмушкарцамеђуљудимаизАвраамове куће;иобрезаоимјеуистиданпрепуцијум,каошто мујеБогрекао.

24ААврамујебилодеведесетгодинаидевет,кадаје

25АИсмаилу,његовомсину,билојетринаестгодина, кадајебиообрезаннакожисвојекоже.

26ИстогданајебиообрезанАвраам,ањеговсин Исмаило.

27Исвиљудиизњеговекуће,рођениукућии купљениновцемстранца,обрезашесесњим ГЛАВА18

1ИГосподмусејавионаравницамаМамре,ионје седеонавратимашаторауврелинидана; 2Иподижеочиипогледа,игле,тричовекастадоше крајњега;икадихвиде,потрчаимусусретодврата шатора,ипоклониседоземље, 3Ирече:Господемој,акосамсаданашаомилосту твојимочима,немој,молимте,отићиодсвогслуге.

4Некаседонесемаловоде,иоперитеногесвоје,и одморитесеподдрветом

5Идонећузалогајхлеба,иутешићувашасрца;после тогапроћићете,јерстезатодошликсвомеслузиА онирекоше:такоучиникакосирекао

6АвраамјепожуриоушаторкСариирекао: „Припремибрзотримередоброгбрашна,умесигаи направиколаченаогњишту

7Авраамјеотрчаодостада,иузеотелемекоидобро, идаогаједноммладићу;ипожуридагаобуче 8Иузепутеримлекоителекојејеобукао,истави предњих;истајаојепоредњихподдрветом,ионису јели

9Ирекошему:„ГдејеСаратвојажена?Аонрече:Ево ушатору.

10Аонрече:Јаћусесвакаковратитиктебипрема временуживота;иево,Сараженатвојаћеиматисина ИСарајеточуланавратимашатора,којасубилаиза њега

11АвраамиСарабехустарииугодинама;ипрестало једабудекодСаренаначинжена.

12ЗатосеСарасмејалаусебиговорећи:Кадостарим, хоћулииматизадовољство,јерјеимојгосподарстар?

13ИГосподречеАврааму:ЗаштосеСарасмејала говорећи:„Хоћулисигурнородитидетекојејестаро?

14ДалијенештопретешкозаГОСПОДА?Уодређено времевратићусектеби,премавременуживота,иСара ћеиматисина

15ТадајеСарапорицалаговорећи:Нисамсесмејала; јерсеплашила.Аонрече:Не;алисисесмејао.

16ИљудисуусталиодандеипогледалипремаСодоми, аАврамјеотишаосњимадаихизведенапут.

17ИГосподрече:„ДалидасакријемодАвраамаоно шточиним;

18ВидећидаћеАврамсигурнопостативеликии моћнинародидаћесвинародиназемљибити

19Јергапознајем,даћезаповедатисвојојдециисвом

20ИГосподјерекао:ЗатоштојевапајСодомеи

22Иљудисуокренулисвојалицаодандеиотишли премаСодоми,алијеАвраамјошстајаопредГосподом.

23Авраамсеприближиирече:Хоћешлиити погубитиправедникасазлим?

24Мождауградубудепедесетправедника:хоћешлии тиуништитиинећешпоштедетиместозапедесет праведникакојисууњему?

25Далекојеодтебедатакочиниш,даубијаш праведникасабезбожницима,идаправедникбудекао безбожник,дабудедалекоодтебе:ЗарнећеСудија целеземљеучинитиправо?

26АГосподрече:АконађемуСодомипедесет праведникауграду,поштедећусвеместорадињих.

27ААврамјеодговориоирекао:„Евосада,узеосам насебедаговоримГосподу,којисамсамопрахи пепео.

28Мождаћенедостајатипетодпедесетправедника: хоћешлиуништитисавградзбогнедостаткапеторице? Аонрече:Аконађемтамочетрдесетипет,нећуга уништити

29Иопетмусеобратиирече:Мождаћесетамонаћи четрдесет.Аонрече:Нећутоучинитизбогчетрдесет.

30Аонмурече:„НекасенељутиГоспод,ијаћурећи: МождаћесетамонаћитридесетАонрече:Нећуто учинитиакоихнађемтамотридесет.

31Аонрече:„Евосада,узеосамнасебедаговорим Господу:МождаћесетамонаћидвадесетАонрече: Нећугауништитизбогдвадесет.

32Аонрече:О,некасенељутиГоспод,ијаћујош говоритисамоовајпут:Мождаћесетамонаћидесет Аонрече:Нећугауништитизбогдесет.

33ИГосподјеотишаосвојимпутем,чимјепрестаода разговарасаАврамом,иАбрахамсевратионасвоје место.

ГЛАВА19

1ИдођошедваанђелауСодомуувече;иЛотседена вратимаСодомске;ивидећиихЛотустадеимусусрет; ипоклониселицемпремаземљи; 2Аонрече:Евосада,мојигосподари,уђите,молим вас,укућусвогслуге,иостанитецелуноћ,иоперите ноге,иустанитераноиидитесвојимпутем.Аони рекоше:Не;алићемоцелуноћборавитинаулици

3Ионихјесилнопритискао;идођошекњемуи уђошеукућуњегову;инаправиимгозбу,ииспече бескваснихлеб,иониједоше

4Алипренегоштосулегли,људиизграда,чакиљуди изСодоме,опколишекућу,истариимлади,савнарод сасвихстрана

5ИдозвашеЛотаирекошему:„Гдесуљудикојису дошликтебиовеноћи?извединамихдаихупознамо. 6ИЛотимизађенавратаизатворивратазасобом, 7Ирече:Молимвас,браћо,нечинитетакозле

8Евосад,имамдвекћерикојенисупозналечовека; дозволитеми,молимвас,давамихизведем,авиим учинитештоједоброувашимочима:самоовим људиманечинитеништа;јерзатодођошеподсенку кровамога

9Аонисурекли:„Одмакнисе.Аониопетрекоше: Овајједошаодаборави,итребаћемубитисудија;сада

ћемогорестобомнегосњимаИснажнопритисну

11Ионесуслепилољудекојисубилинавратимакуће, ималеивелике,такодасусеуморилиданађуврата 12АљудирекошеЛоту:„Имашлијошкогаовде?зета, исиновесвоје,икћерисвоје,исвештоимашуграду, изведиихизовогаместа;

13Јермићемоуништитиовоместо,јерјевапајњихов великипредлицемГосподњим;иГосподнасјепослао дагауништимо

14Лотизиђеиречесвојимзетовима,којисуму ожениликћери,ирече:Устаните,идитеизовогместа; јерћеГосподуништитиовајградАлионјеизгледао каоонајкојисеругасвојимзетовима.

15Акадјутроосвану,анђелипожуришеЛота говорећи:Устани,узмисвојуженуисвоједвекћери којесуовде;данебудешпропаоубезакоњуграда.

16Идокјеонодуговлачио,људисугаухватилиза руку,зарукуњеговеженеизарукењеговедвекћери; Господјемилостивпремањему,иизведошегаи оставишеванграда

17Идогодисе,кадасуихизвелинапоље,рекаоје: „Бјежиживотсвој;негледајизасебе,нитисе задржавајуцелојравници;бежиугоруданебудеш уништен

18АЛотимрече:О,нијетако,мојГосподе!

19Гле,слугатвојјенашаомилостуочиматвојим,ити сиувеличаосвојумилосткојусимипоказао спасавајућимојживот;инемогудапобегнемугору, даменекозлонеузме,идаумрем: 20Гле,овајградјеблизудасебежи,ималије:О,дај дапобегнемтамо,(нијелимали?)идушаћемоја живети

21Аонмурече:Видиш,прихватиосамтеизаово,да нећусрушитиовајград,закојисиговорио.

22Пожури,бежитамо;јернемогуништаучинитидок тинедођештамоЗатосеградпрозваЗоар

23СунцејеизашлоназемљукадајеЛотушаоуЗоар. 24ТадајеГосподдаждаонаСодомуиГоморусумпор иогањодГосподаснеба;

25Исрушиојетеградовеисвуравницу,исве становникеградоваисвештојераслоназемљи

26Алињеговаженасеосврнулаизањегаипосталаје стубодсоли.

27ИАврахамустанераноујутрунаместогдејестајао предГосподом.

28ПогледаојепремаСодомииГомориипремацелој земљиравнице,ивидео,игле,димземљеседижекао димизпећи

29Идогодисе,кадајеБогразориоградовеуравници, дасеБогсетиАврама,ипослаЛотаизсредпропасти,

33Итеноћинапојишеоцавином;инијеопазиони кадајелегланикадајеустала.

34Асутраданречепрвенацмлађем:Ево,јасамјуче лежаосасвојимоцем;атиуђиилезисњим,да сачувамосемеоцанашег.

35Итеноћинапојишеоцавином;имлађиустадеи лежесњим;инијеопазионикадајелегланикадаје устала.

36ТакосуобеЛотовекћерибилетруднеодоца

37ИпрворођениродисинаинадедемуимеМоав;он јеотацМоавацадоданас

38АмлађајетакођеродиласинаиназвалагаБенами; онјеотацсиноваАмоновихдоданас.

ГЛАВА20

1ОдатлејеАврамотпутоваопремајужнојземљи,и настаниосеизмеђуКадешаиШура,инастаниосеу Герару.

2ИАврамречезасвојуженуСару:„Онајемојасестра 3АлиБогдођеАвимелехуноћууснуиречему:„Ево, тисимртавчовекзаженукојусиузео;јерјеона мушкажена

4АлиАвимелехјојсенебешеприближио,ирече: Господе,хоћешлиитиубитиправеднинарод?

5Зарминијерекао:Онајемојасестра?аона,чакиона самајерекла:Онјемојбрат;упоштењусвогсрцаи невиностирукусвојихучинихово.

6ИБогмујерекаоусну:Да,знамдаситоучиниоу поштењусвогсрца;јерсамтеијаускратиодамине згрешиш;затотидопустихдајенедотакнеш.

7Сада,дакле,вратитечовекуњеговужену;јеронје пророк,имолићесезатебе,итићешживети;иакоје неповратиш,знајдаћешсигурноумрети,тиисви твоји

8ЗатојеАвимелехустаораноујутру,ипозваосве својеслуге,ирекаоимсвеовонауши;иљудисусе силноуплашили

9ТадаАвимелехпозваАврахамаиречему:Штаси намучинио?ичимесамтеувредио,дасинаменеина мојецарствонанеовеликигрех?учиниосимидела којанетреба

10ААвимелехречеАвраму:Штасивидеодасито учинио?

11ААврамрече:Јерсаммислио:Заистастраха Божијегнеманаовомместу;иубићемезбогженемоје. 12Аипакјеонамојасестра;онајећеркамогоца,али нијећеркамојемајке;ипосталајемојажена.

13ИкадамејеБогнавеодаодемизкућемогоца, рекаосамјој:Овојетвојадобротакојућешми показати;насвакомместугдедођемо,рецитезамене: Онјемојбрат.

14ИАвимелехјеузеоовцеиговеда,ислугеи слушкиње,идаоихАврааму,ивратиомуСару,његову жену

15ААвимелехрече:„Ево,мојаземљајепредтобом; останигдетијевоља.

16АСарирече:Ево,даосамтвомбратухиљаду сребрника;ево,онјезатебепокривачзаочи,свима којисустобомисвимадругима;такојеонабила укорена

17ТакосеАвраампомолиБогу,иБогисцели Авимелехаиженуњеговуислушкињењегове;ирађају децу

18ЈерГОСПОДјебрзозатвориосвематерице Авимелеховекуће,збогСареАвраамовежене.

ГЛАВА21

1ГосподјепосетиоСарукаоштојерекао,иГосподје учиниоСарикакојерекао

2ЈерСарајезатрудњелаиродилаАврахамусинау старости,уодређеновремеокомемујеБогговорио 3ИАврамјесвомесинукојимусероди,когамује Сарародила,назвалаИсак

4АвраамјеобрезаосвогсинаИсакакадамујебило осамдана,какомујеБогзаповедио.

5АврахамујебилостогодинакадмусеродисинИсак

6АСарарече:Богмејенасмејао,такодаћесесвикоји чујусмејатисамном.

7Аонарече:КобирекаоАврахамудајеСаратребало дадојидецу?јерсаммуустаростиродиосина

8Адетејераслоиодбилосе,иАврахамјенаправио великугозбуистогданакадајеИсакбиоодбијен

9СарајевиделасинаАгареЕгипћанке,когајеродила Аврааму,какосеруга.

10ЗатојереклаАврааму:Избациовуробињуињеног сина,јерсиноверобињенећебитинаследниксамојим сином,чакнисаИсаком.

11АтојебиловеоматешкоуАврамовимочимазбог његовогсина

12ИБогречеАврааму:Неканебудежалосноутвојим очимазбогдечакаизбогтвојеробиње;усвемуштоти јеСарарекла,слушајњенглас;јерћесеуИсакузвати семетвоје.

13Иодсинаробињенаправићународ,јерјеонтвоје потомство

14ААвраамјеустаораноујутру,узеохлебибочицу воде,идаоАгари,ставившијојнарамеидете,и отпустиоје;аонајеотишлаилуталапустињом Вирсавејом.

15Иводасепотрошилауфлаши,ибацилаједетепод једаноджбунова

16Иотишлаје,иселајенаспрамњеганадоброј удаљености,каопуцањизлука,јерјерекла:дане видимсмртдететаИонаседенаспрамњега,подиже гласизаплака.

17ИБогјечуогласдечака;ианђеоБожјипозваАгару снебаиречејој:Штатије,Агаро?небојтесе;јерје Богчуогласдечакагдејеон

18Устани,подигнидечакаидржигаусвојојруци;јер ћугаучинитивеликимнародом

19ИБогјојотвориочи,ионаугледаизворводе;иона отиђе,напунибоцуводеидадемомкудапије

Генесис

синоммогасина;негоћешподобротикојусамучинио теби,чинитименииземљиукојојсиборавио.

24Авраамрече:Заклећусе

25ААврамјепрекориоАвимелехазбогизвораводе којисуАвимелеховеслугенасилноодузеле.

26ААвимелехрече:„Незнамкојеовоучинио;нити минисирекао,нитисамчуозато,негоданас

27АвраамузеовцеиговедаидадеихАвимелеху;и обојицасклопишезавет

28Аврахамјепоставиоседамовацаизстадасаме

29ААвимелехречеАвраму:Штазначеовихседам јагањацакојесисампоставио?

30Аонрече:Заовихседамјагањацаузмиизмојеруке дамибудусведоцидасамископаоовајбунар

31ЗатојетоместоназваоВирсавеја;јерсетамо заклешеобојица.

32ТакосусклопилисавезуВирсавеји:тадаустадоше АвимелехиФихол,војсковођањеговевојске,и вратишесеуземљуФилистејску.

33ИАвраамзасадигајуВирсавејиипризватамоиме Господа,Богавечног

34ИАврамјеборавиоуфилистејскојземљимного дана

ГЛАВА22

1ИдогодисепослеовихстваридајеБогискушао Аврама,ирекаому:Авраме,аонрече:Евоме.

2Аонрече:Узмисадасвогсина,свогјединогсина Исака,когаволиш,иидиуземљуМорија;ипринесига тамозажртвупаљеницунаједнојодгораокојојћути рећи

3ИАвраамјеустаораноујутру,оседлаомагарца,узео сасобомдвојицусвојихмладићаисвогсинаИсака,и нацепаодрвазажртвупаљеницу,иустао,иотишаона местозакојемујеБогрекао

4ТадатрећегданаАврамподижеочииугледаместо издалека

5ИАврамречесвојиммладићима:останитеовдеса магарцем;ијаимомакћемоотићитамоипоклонитисе иопетдоћиквама

6Авраамјеузеодрвазажртвупаљеницуиположиона Исакасвогсина;иузеватруурукуинож;ипођоше обојицазаједно

7ТадаИсакречесвомоцуАврахамуирече:„Очемој, аонрече:Евоме,синемој.Аонрече:Евоогњаидрва, алигдејејагњезажртвупаљеницу?

8ААврамрече:Синемој,Богћесебиобезбедити јагњезажртвупаљеницу;пасуотишлиобојицазаједно 9ИдођошенаместозакојемујеБогрекао;иАвраам саградитамоолтар,исложидрвапореду,исвеза Исакасвогсина,иположиганаолтарнадрва. 10Авраамјепружиорукуиузеонождаубијесвог сина

11ИанђеоГосподњипозвагаснебаирече:Авраме, Авраме,ирече:Евоме

12Аонрече:Недижирукунадечакаинечиниму ништа;јерсадазнамдасебојишБога,поштониси ускратиосвогсина,свогјединогсинаодмене

13ИАврамподижеочиипогледа,игле,изањегаован ухваћенушикарисвојимроговима;иАврахамодеи

узеовна,ипринесеганажртвупаљеницууместосвог

14ИАбрахамнадеиметомместуЈеховаџире,какосе

15ИанђеоГосподњидозваАвраамаснебаподруги пут,

16Ирече:Заклеосамсесамимсобом,говориГоспод, јерсиучиниоово,инисиускратиосвогсина,свог јединогсина

17Даћутеблагословомблагословити,иумножићу твојесемекаозвезденанебуикаопесаккојијена обалимора;итвојећесемепоседовативратасвојих непријатеља;

18Иутвомпотомствубићеблагословенисвинароди наземљи;јерсипослушаомојглас

19ТакосеАвраамвратиосвојиммладићима,ионису усталииотишлизаједноуВирсавеју;аАврамсе настаниуВирсавеји

20ИдогодисепослеовихстваридасејавиАвраму говорећи:Ево,Милка,ионајеродиладецутвоме братуНахору;

21ХузњеговпрвенациБузњеговбрат,иКемуелотац Арамов,

22ИХесед,Хазо,Пилдаш,ЈидлафиБетуел

23АБетуилојеродилоРебеку:овихосамМилкаје родилаНахору,Авраамовомбрату

24Ањегованаложница,којасезвалаРеума,родилаје иТебу,Гахама,ТахашаиМааху.

ГЛАВА23

1Сарајеималастоседамидвадесетгодина:тосубиле годинеСариногживота

2СарајеумрлауКирјатарби;истојеХевронуземљи хананској;идођеАврамдаоплакујеСаруидаплачеза њом

3АвраамустадеиспредсвојихмртвихиречеХетовим синовимаговорећи:

4Јасамстранацидошљаккодтебе:дајмиупосед сахранукодтебе,дасахранимсвојемртвесаочију својих

5ХетовисиновиодговоришеАвраамуговорећиму: 6Чујнас,господару:тисимоћанкнезмеђунама:у изборунашихгробовасахранисвојемртве;никооднас нећетиускратитисвојгроб,негодасахранишсвоје мртве.

7ИАврамустадеипоклонисенародуземље,чаки Хетовимсиновима.

8Иразговараојесњимаговорећи:Акомислитеда сахранимсвојемртвесочију;услишимеизамолиза менеЕфрона,синаЗохарова, 9ДамидапећинуМакпелу,којуима,којајенакрају

10ИЕфронјеживеомеђуХетовимсиновима,иЕфрон

13ИречеЕфронууслушањународауземљиговорећи: Алиакохоћеш,молимте,услишиме:даћутиновацза њиву;узмитоодменеитамоћусахранитисвојемртве 14ЕфронодговориАвраамуговорећиму:

15Господарумој,послушајме:земљавредичетири стотинесикеласребра;штајетоизмеђуменеитебе? сахранизатомртвесвоје

16АвраамјепослушаоЕфрона;иАврамјеизмерио Ефронусребро,којеједаоуслушањуХетовихсинова, четиристотинесикеласребра,текућегновцакод трговца

17ИЕфроновањива,којајебилауМакпели,којаје билаиспредМамре,пољеипећинакојајебилауњој,и сведрвећекојејебилоупољу,којејебилонасвим границамаунаоколо,билесуосигуране

18АврахамунапоседпредХетовимсиновима,пре свихкојисуушлинавратањеговогграда

19АпослетогајеАвраамсахраниосвојуженуСаруу пећининапољуМакпелаиспредМамре;тојеХеврону земљихананској

20Апољеипећинукојајеуњој,Хетовисиновису обезбедилиАврахамузапоседовањеместаза сахрањивање

ГЛАВА24

1Авраамбешестариугодинама,иГосподје благословиоАврамаусвему.

2Авраамречесвомнајстаријемслузиусвомдому, којијевладаосвимштојеимао:„Стави,молимте, својурукуподмојебедро:

3ИзаклећутеГосподом,БогомнебаиБогомземље,да нећешузетиженумомсинуодкћериХананејаца,међу којимајаживим.

4Алитићешотићиумојуземљуиумојеродовеи узетиженумомсинуИсаку

5Аслугамурече:Мождаженанећехтетидамепрати уовуземљу;далитребадавратимтвогсинауземљу изкојесидошао?

6Аврааммурече:Чувајседаневратишмогсинатамо.

7ГосподБогнебески,којимејеузеоиздомамогаоца иизземљемогарода,икојимијеговорио,икојимисе заклеоговорећи:твомепотомствудаћуовуземљу; послаћесвоганђелапредтобом,атићешодандеузети женумомсину

8Аакоженанебудехтеладатепрати,ондаћешбити чистодовемојезаклетве:самоневраћајмогсинатамо 9ИслугајеставиосвојурукуподбедроАврама,свог господара,изаклеомусеутомпитању

10Ислугајеузеодесеткамилаодкамиласвог господараиотишао;јерјесвадобрањеговоггосподара билауњеговимрукама;ионустадеиодеу Месопотамију,уградНахор

11Инатераојесвојекамиледаклекнуванградапоред извораводеувече,чакикадаженеизлазедазахвате воду

12Ирече:Господе,БожемоггосподараАвраама, молимте,пошаљимидобрубрзинуданасипокажи милостмомгосподаруАврааму

13Гле,стојимовдекодизвораводе;икћериљудииз градаизлазедазахватеводу

14Инекаседесидадевојкакојојћурећи:„Спустисвој

показаодобротумомгосподару.

15Идогодисе,пренегоштојеонпрестаодаговори, дагле,изађеРебека,којајебиларођенаодБетуила, синаМилке,женеНахоровог,Авраамовогбрата,са својимврчемнарамену.

16Адевојкајебилавеомалепанапоглед,девица,а никојенијепознавао;ионасиђедобунара,напуни својкрчагиизиђе

17Аслугајојјепотрчаоусусретирекао:„Дајда попијеммаловодеизтвогврча.

18Онарече:Пиј,господару,ипожури,спустисвојврч нарукуидадемупиће

19Икадагајенапојила,реклаје:„Ијаћуузетиводуза твојекамиле,доксененапију

20Ионапожуриииспразнисвојврчукорито,паопет отрчадобунараданавучеводу,инавучезасвењегове камиле

21Ачовеккојијојсечудиојећутао,далијеГоспод учиниодањеговопутовањебудеуспешноилине.

22Идогодисе,поштосукамиленапиле,човекузе златнуминђушуодполасикелаидвенаруквицеза њенерукеоддесетсикелазлата;

23Ирече:Чијаситикћи?рецими,молимте,имали местаукућитвогаоцадапреноћимо?

24Онамурече:ЈасамкћиБетуила,синаМилкиног, којегјеродилаНахору

25Штавише,онамурече:Имамодовољноисламеи хране,иместазапреноћиште.

26Ичовекјепогнуосвојуглавуипоклониосе Господу

27Аонрече:„БлагословенГосподБоггосподарамога Авраама,којинијеоставиомоггосподарабезмилости својеињеговеистине:Јасамнапуту,Господме одведеудомбраћемоггосподара.

28Адевојкајеотрчалаиреклаимокућисвојемајке овествари

29РебекајеималабратакојисезваоЛаван;иЛаванје отрчаодотогчовека,доизвора

30Идогодисе,кадајевидеоминђушуинаруквицена рукамасвојесестре,икадајечуоречиРебекесвоје сестре,којајерекла:Овакомиречечовек;даједошао човеку;игле,стајаојепоредкамилакодбунара

31Аонрече:Уђи,благословениодГоспода;зашто стојишбез?јерсамприпремиокућуипросторза камиле.

32Иуђечовекукућу,иотопашесвојекамиле,идаде сламеихранезакамиле,иводедаопересвојеногеи ногељудимакојисубилисњим

33Истављеномујемесодаједе,алионрече:Нећу јестидокнекажемсвојзадатакАонрече:Говори 34Аонрече:ЈасамАврамовслуга

35ИГосподјевеомаблагословиомоггосподара;и

38Алитиидиукућумогоцаикодмогародаиузми женумомсину.

39Ирекаосамсвомгосподару:Мождаженанећедаме прати.

40Иречеми:Господ,предкојимјаидем,послаћес тобомсвоганђелаиуспећенапутутвом;иузмижену замогсинаизродамогаиизкућемогаоца;

41Ондаћешбитичистодовемојезаклетве,када дођешдомогарода;иакотиганедају,бићешчистод мојезаклетве

42Идошаосамданасдобунараирекао:Господе, БожегосподарамогАврахама,акосадауспешнамом путукојимидем.

43Ево,стојимкрајизвораводе;икаддевицаизађеда захвативоду,ијајојкажем:дајми,молимте,мало водеизсвогкрчагадапијем; 44Аонамирече:Итипиј,паћуијавућизатвоје камиле;некатобудеженакојујеГоспододредиоза синамоггосподара.

45Ипренегоштосампрестаодаговоримусвомсрцу, гле,Ребекајеизашласасвојимврчемнарамену;аона сиђенабунаризахвативоде.Ирекохјој:Дајмида пијем

46Ионапожури,спустисвојврчсраменаирече:Пиј, паћуикамилетвојенапојити;

47Иупитахјеирекох:чијаситикћи?Аонарече:Кћи Бетуила,синаНахоровог,когамујеродилаМилкаИ ставиласамјојминђушуналицеинаруквиценаруке.

48Ипогнуосамглаву,ипоклониосеГосподу,и благословиоГосподаБогамоггосподараАвраама,који мејеповеоправимпутемдаузмемкћербратасвог господарањеговомсину

49Асадаакохоћетедапоступитељубазноиистинито самојимгосподаром,рецитеми;ааконе,рецитеми; дасеокренемнадесноилиналево

50ТадаЛабаниБетуелодговоришеирекоше:Тојеод Господа;неможемотиговоритинилошенидобро.

51Гле,Ребекајепредтобом,узмијеииди,некабуде женасинатвогагосподара,каоштојеГосподрекао

52Идогодиседа,кадајеАврамовслугачуоњихове речи,поклониосеГосподу,поклонившиседоземље

53Ислугаизнеседрагуљеодсребраизлатаихаљине, идадеихРебеки;дадеињеномбратуимајцињеној драгоцености

54Ијелисуипили,ониљудикојисубилисњим,и осталисуцелуноћ;иустадошеујутруирече:Отпусти мегосподарумом

55Ањенбратињенамајкарекоше:Некадевојка останекоднаснеколикодана,најмањедесет;после тогаонаћеотићи

56Аонимрече:Неспречавајтеме,јерјеГосподуспео намомпуту;отпустимедаидемгосподарусвоме.

57Аонирекоше:Позваћемодевојкуииспитаћемо њенауста

58ИдозвашеРебекуирекошејој:Хоћешлипоћиса овимчовеком?Аонајерекла:идем

59ИотпратишеРебекусвојусеструињенудојиљу, Авраамовогслугуињеговељуде

60ИблагословишеРебекуирекошејој:Тисинаша сестра,будимајкахиљадамамилиона,инекатвоје семезапоседневратаонихкојиихмрзе

61ИустадеРебекаињенедевојке,иузјахашена

62ИИсакједошаоспутаизвораЛахаирои;јерје живеоујужнојземљи.

63АИсакизађедаразмишљаупољуувече,иподиже очисвоје,ивиде,игле,камиледолазе

64РебекајеподиглаочиикадјевиделаИсака,сишла јескамиле

65Јеронабешерекласлуги:Којијеовочовекштоиде пољемданасдочека?Аслугајерекао:тојемој господар

66ИслугаиспричаИсакусвештојеучинио.

67ИИсакјеуведеушаторсвојемајкеСаре,иузе Ревеку,ионамупостадежена;изаволеоје:иИсаксе утешиопослесмртисвојемајке.

ГЛАВА25

1ОндајеАврахамопетузеожену,аонасезвала Кетура

2ИонамујеродилаЗимранаиЈокшанаиМедана,и Мадијана,ИшбакаиШуа

3АЈокшанродиСавуиДеданаАсиновиДеданови бехуАсурим,ЛетушимиЛеумим.

4АсиновиМадијанови;Ефа,иЕфер,иХанох,иАвида, иЕлдаСвесутобилаКетуринадеца

5ИАврамједаосвештојеимаоИсаку.

6Алисиновиманаложница,којејеимаоАвраам, АврахамједаодаровеипослаоиходИсакасвогсина, докјеонјошживео,наисток,уисточнуземљу.

7АовосуданигодинаАврахамовогживотакојеје живео,стоседамдесетипетнаестгодина

8ТадајеАврахамнапустиодухиумроудоброј старости,старипунгодина;ибиосабрансвомнароду 9ЊеговисиновиИсакиИсмаилсахранишегау пећиниМакпели,упољуЕфрона,синаЗохаровог Хетита,штојеиспредМамреа;

10ПољекојејеАврахамкупиоодХетовихсинова: тамојебиосахрањенАвраамињеговаженаСара. 11ИдогодисепослеАврамовесмрти,дајеБог благословиоњеговогсинаИсака;аИсакјеживеокод извораЛахаирои.

12ОвосунараштајиИсмаила,Аврахамовогсина,кога јеАгараЕгипћанка,Саринаслушкиња,родилаАвраму: 13АовосуименасиноваИсмаилових,поњиховим именима,премањиховимнараштајима:првенац Исмаилов,Небајот;иКедар,иАдвеелиМивсам, 14ИМишма,иДумаиМаса, 15Хадар,иТема,Јетур,НафишиКедема: 16ОвосуИсмаиловисинови,иовосуњиховаимена, поградовимаиподворцима;дванаесткнезовапо њиховимнародима

17АовосугодинеИсмаиловогживота,стотридесети седамгодина:иониспустидухиумрије;исабраосе свомнароду

18ИнаселишесеодХавиледоШура,штојеиспред Египта,докидешпремаАсирији;ионјеумроу

19АовосунараштајиИсака,Авраамовогсина:Авраам родиИсака:

Генесис

20АИсакујебилочетрдесетгодинакадајеузео Ребекузажену,кћерБетуилаСиријцаизПаданарама, сеструЛабанаСиринаца

21ИИсаксепомолиГосподузасвојужену,јерјебила нероткиња;

22Идецасусеуњојборилазаједно;аонарече:акоје тако,заштосамтако?ИотишлаједапитаГоспода

23ИГосподјојрече:Дванародасуутвојојутроби,и дванародаћесеодвојитиодутробетвоје;иједан народћебитијачиоддругихнарода;астаријиће служитимлађем

24Икадасусеиспунилиданињеногрођења,гле,у њенојутробибехублизанци.

25Ипрвиизиђецрвен,цеокаодлакавахаљина;и дадошемуимеИсав

26Апослетогаизађењеговбрат,ињеговарукаухвати Исавовупету;иназвасеЈаков,аИсакујебило шездесетгодинакадихјеродила

27Адечацисурасли,аИсавјебиолукавловац,човек изпоља;аЈаковбешеобичанчовеккојијеживеоу шаторима

28ИИсакјеволеоИсава,јерјејеоњеговудивљач,а РебекајеволелаЈакова

29ИЈаковјенатапаолонац,аИсавједошаоизпољаи биојеклонуо

30ИИсавјерекаоЈакову:Нахраниме,молимте,тим истимцрвенимлонцем;јерсамслаб;затомусеназва Едом.

31ИЈаковрече:Продајмиданассвојепрвородство

32АИсаврече:Ево,јасамнапрагудаумрем;

33АЈаковрече:Закунимиседанас;ионмусезакле,и онпродасвојепрвородствоЈакову

34ТадајеЈаковдаоИсавухлебаипоцецеодсочива;и онјејеоипио,иустао,иотишаосвојимпутем;такоје Исавпрезреосвојепрвородство

ГЛАВА26

1Инастагладуземљи,поредпрвегладикојајебилау данеАвраамове.ИИсакјеотишаокодАвимелеха, краљафилистејског,уГерар

2Господмусејавиирече:НесилазиуЕгипат;живиу земљиокојојћутирећи:

3Останиуовојземљи,ајаћубитистобоми благословићуте;јерћутебиитвомпотомствудатисве овеземље,иизвршићузаклетвукојомсамсезаклео Авраамутвомоцу;

4Иучинићудасетвојесемеумножикаозвездена небу,идаћутвомпотомствусвеовеземље;иусемену твомбићеблагословенисвинародиназемљи; 5ЗатоштојеАврампослушаомојгласидржаомоје налоге,мојезаповести,мојеодредбеимојезаконе. 6АИсаксенастаниуГерару: 7Иљудиизтогместапиталисугазањеговужену;а онрече:онајемојасестра;јерсебојаорећи:онајемоја жена;даме,рече,људиизтогместанеубијузаРебеку; јерјебилапоштеназагледање.

8Идогодисе,кадајебиотамодуговремена,даје Авимелех,краљФилистејаца,погледаокрозпрозори видео,игле,ИсаксезабављаосаРебеком,својом женом

9АвимелехјепозваоИсакаирекао:„Ево,онајетвоја жена,акакосирекао:„Онајемојасестра?АИсакму рече:Јеррекох:Данеумремзању 10ААвимелехрече:Штасинамовоучинио?некоод људијемогаоолаколагатитвојужену,атиситребао данавучешкривицунанас 11ААвимелехзаповедисвомнародуговорећи:Косе дотакнеовогчовекаилињеговежене,некасепогуби. 12ТадајеИсакпосејаоутојземљи,идобиојеисте годинестоструко,иГосподгајеблагословио 13Ичовекјепостаовелики,иишаонапред,ирастао докнијепостаовеомавелик

14Јерјеимаостадаиговедаимногослуга,и Филистејцисумузавидели

15Свебунарекојесуслугењеговогоцаископалиу данимањеговогоцаАврама,Филистејисуих зауставилиинапунилиземљом

16ААвимелехречеИсаку:Идиоднас;јерситимного моћнијиоднас.

17АИсакјеотишаоодандеиразапеосвојшатору долиниГераритамосенастанио

18Исакјепоновоископаоизвореводекојесу ископалиуданеАврама,његовогоца;јерсуих ФилистејцизауставилипослеАврамовесмрти;ионих прозвапоименимакојимаихјеназваоњеговотац.

19Исаковеслугесукопалеудолиниитамонашле изворводе

20ГерарскисточарисусепрепиралисаИсаковим пастиримаговорећи:Водајенашајерсусесњим борили

21Иископалисујошједанбунаризањегасеборили, ионмуједаоимеСитна

22Иотидеодандеиископадругибунар;избогтогасе нисупосвађали;иназвагаРовот;ирече:Јерсаданам јеГосподнаправиоместаибићемоплодниуземљи 23ОдатлејеотишаоуВирсавеју

24.ИГосподмусејавиистеноћиирече:ЈасамБог Аврама,твогоца;

25Исаградиојетамоолтар,ипризваоимеГосподње, итаморазапеосвојшатор,итамосуИсаковеслуге ископалибунар

26ТадајеАвимелехотишаокњемуизГерара,и Ахузат,једанодњеговихпријатеља,иФихол, заповедникњеговевојске

27АИсакимрече:„Заштостедошликмени,поштоме мрзитеиотпустилистемеодсебе?

28Аонирекоше:ВидесмозаистадајеГосподстобом, ирекосмо:Некасадабудезаклетваизмеђунас,између наситебе,идасклопимосавезстобом;

29Данамнеучинишништалоше,јертенисмо дотакли,икаоштосмотиучинилиништаосимдобра, иотпустилисмотеумиру:садасиблагословенод Господа

30Инаправиоимјегозбу,ионисујелиипили

34АИсавјеимаочетрдесетгодинакадајеузеоза женуЈудиту,кћерБееријаХетита,иБашемату,кћер ЕлонаХетита

35КојисубилижалостиИсакаиРебеке.

ГЛАВА27

1ИдогодиседајеИсакостариоиочимусезамутиле, такоданијемогаодавиди,позвасвогнајстаријегсина Исаваиречему:Синемој,аонмурече:Евоме 2Аонрече:Ево,остариосам,незнамдансвојесмрти 3Затоузми,молимте,својеоружје,својтоболацисвој лук,иидиупољеиузмимималодивљачи; 4Инаправимиукусномесо,каквојаволим,идонеси мигадаједем;датемојадушаблагословипренего штоумрем.

5РебекајечулакадајеИсакговориосвомсинуИсаву ИИсавјеотишаоупољедаловидивљачидаједонесе 6РебекаречесвомсинуЈаковуговорећи:„Гле,чула самтвогоцакакоговориИсавубратутвомеговорећи: 7Донесимидивљачинаправимиукусномесода једем,иблагословитепредГосподомпресвојесмрти. 8Зато,синемој,послушајмојгласпремаономештоти заповедам

9Идисадаустадоидонесимиодандедвадобрајарета; инаправићуодњихукуснојелозатвогаоца,каквогон воли

10Идонеситосвомоцудаједеидатеблагословипре својесмрти

11ЈаковречесвојојмајциРебеки:„Ево,мојбратИсав једлакавчовек,ајасамгладакчовек.

12Мојотацћемемождаосетити,паћумусечинити каоваралица;инавућићунасебепроклетство,ане благослов.

13Ањеговамајкамурече:Некајепроклетствотвоје, синемој,самопослушајмојгласиидимиихдонеси

14Иотишаоје,донеоидонеоихсвојојмајци,амајка мујенаправилаукуснојело,каквојеволеоњеговотац

15Ребекајеузелалепуодећусвогнајстаријегсина Исава,којисубилисњомукући,иобуклајенаЈакова, свогмлађегсина

16Иставиламујекожејаретанарукеинаглаткиврат 17Идадеукусномесоихлеб,којејеприпремила,у рукесвомсинуЈакову

18Идошаојесвомоцуирекао:„Очемој“Аонрече: „Евоме;косити,синемој?

19ИЈаковречесвомоцу:ЈасамтвојпрвенацИсав; Учиниосамкакосимизаповедио:устани,молимте, седииједиодмоједивљачи,даметвојадуша благослови

20АИсакречесвомсину:„Какоситотакобрзонашао, синемој?Аонрече:ЗатоштомигаједонеоГоспод Богтвој

21ИИсакречеЈакову:Приђи,молимте,датеосетим, синемој,биосимојсинИсавилине

22ИЈаковсеприближиИсакусвомоцу;иосетигаи рече:ГласјеЈаковљевглас,арукесурукеИсавове.

23Инијегапрепознао,јерсумурукебиледлакаве, каорукењеговогбратаИсава,пагајеблагословио

24Аонрече:ЈесилитимојсинИсав?Аонрече:јесам.

25Аонрече:Принесимије,паћујестиоддивљачи свогасина,датеблагословидушамоја.Иприближиму

26АњеговотацИсакмурече:Приђисадаипољубиме, синемој.

27Иприђеипољубига,иосетимирисњеговехаљине, благословигаирече:Види,мирисмогсинајекао мириспољакојејеГосподблагословио.

28ЗатотиБогдаодросенебескеисалаземаљскеи обиљажитаивина

29Некатислужељуди,инародинекатисеклањају, будигосподарнадсвојомбраћом,инекатисеклањају синовисвојемајке!

30Идогодисе,чимјеИсакзавршиосаблагословом Јакова,аЈаковјеједваизашаоизприсустваИсакасвог оца,дошаојеИсавњеговбратизлова.

31Ионјетакођенаправиоукуснојело,идонеогасвом оцу,ирекаосвомоцу:Некамојотацустанеипоједе дивљачсвогсина,даметвојадушаблагослови.

32АИсакњеговотацмурече:Косити?Аонрече:Ја самтвојсин,твојпрвенацИсав

33АИсакјевеомазадрхтаоирекао:Ко?гдејеонај којијеузеодивљачидонеомије,ајасамјеоодсвега пренегоштосидошао,иблагословиога?да,ионће битиблагословен.

34ИкадајеИсавчуоречисвогоца,повикаоје великимивеомагоркимвапајемирекаосвомоцу: Благословиименеимене,очемој.

35Аонрече:Твојбратједошаолукавоиодузеојетвој благослов

36Аонрече:„НијелионисправноназванЈаков?јер мејезамениоовадвапута:одузеомијепрвородство;и гле,садамијеодузеоблагословАонрече:зарниси сачуваоблагословзамене?

37АИсакјеодговориоирекаоИсаву:„Ево,поставио самгатвојимгосподаром,исвуњеговубраћудаосам музаслуге;ижитомивиномсамгахранио;иштаћу садатеби,синемој?

38ИИсавречесвомоцу:„Имашлисамоједан благослов,очемој?благословимеимене,очемој.И Исавподижегласизаплака

39АИсак,отацњегов,одговоримуиречему:Гле,твој станбићесалоземљеиросанебескаодозго; 40Иодмачаћешживетиислужићешбратусвоме;и кадбудешимаовласт,сломићешјарамњеговсврата свога.

41ИИсавјемрзеоЈаковазбогблагословакојимгаје благословиоњеговотац;тадаћуубитисвогбрата Јакова

42ИоверечиИсава,њеногстаријегсина,пренетесу Ребеки,ионапослададозваЈаковасвогмлађегсинаи речему:Гле,твојбратИсав,штоседотичетебе,теши се,намеравајућидатеубије

Генесис

46ИРебекаречеИсаку:Умориласамсеуживотузбог кћериХетових;акоЈаковузмеженуодкћериХетових, каоштосуовекојесуодкћериовеземље,штаћеми животдонети?

ГЛАВА28

1ИИсакдозваЈакова,благословигаизаповедимуи речему:НеузимајженуодкћериХананских

2Устани,идиуПаданарам,укућуБетуилаоцатвоје мајке;иузмиодандеженуодкћериЛавана,братамајке своје

3ИблагословитеБогСвемогући,иучинитеплодним, иумножите,дабудешмноштвонарода;

4ИдајтиблагословАврамов,тебиитвомпотомствус тобом;дабинаследиоземљуукојојсидошљак,којује БогдаоАврааму

5ИИсакотпустиЈакова,ионодеуПаданарамкод Лавана,синаБетуилаСирина,братаРебеке,Јаковљеве иИсавовемајке

6КадајеИсаввидеодајеИсакблагословиоЈаковаи послаогауПаданарам,дамуодандеузмежену;идага јеблагословиодаомујеналогговорећи:Неузимајза женуодкћериХананских;

7ИдајеЈаковпослушаосвогоцаисвојумајкуи отишаоуПаданарам;

8ИИсавјевидеодакћериХанаанскенепријајуИсаку његовомоцу;

9ТадајеИсавотишаокодИсмаилаиузеозаженекоје јеимаоМахалату,кћерИсмаиловогАвраамовогсина, сеструНабајотову.

10ИЈаковјеотишаоизВирсавејеиотишаопрема Харану

11Иосветлиојеједноместо,иостаотамоцелуноћ,јер јесунцезашло;иузекамењесоногаместа,иставига зајастукесвоје,илегненатоместодаспава

12Исањаоје,иглемердевинепостављененаземљи,а врхједопираодонеба;игле,анђелиБожијисепењуи силазепоњима

13Игле,Господстадеизнадњеирече:ЈасамГоспод, БогтвогаоцаАврама,иБогИсаков; 14Итвојећесемебитикаопрахземаљски,и раширићешсеназапад,наисток,насеверинајуг,иу тебииусеменутвомбићеблагословенасваплеменана

земљи

15Иево,јасамстобом,ичуваћутенасвимместима гдеидеш,ивратићутеуовуземљу;јертенећу оставитидокнеучинимоноочемусамтиговорио.

16ИЈаковсепробудиизснаирече:„ЗаистајеГоспод наовомместу;ајатонисамзнао

17Онсеуплашиирече:Какојестрашноовоместо! овонијеништадругонегодомБожији,иовосуврата раја

18ИЈаковјеустаораноујутру,иузеокаменкојије ставиозасвојејастуке,ипоставиогазастуб,иполио гауљемнаврх

19ИонјетомместудаоимеБетел,алисетомграду првозвалоЛуз

20ИЈаковсезаклео,рекавши:АкоБогбудесамном,и акомечуванаовомпутукојимидем,идаћемихлеба даједемиодећедасеобучем,

21Такодапоноводођемукућусвогоцаумиру;тада ћеГосподбитимојБог: 22Иовајкамен,којисампоставиозастуб,бићеБожји дом,иодсвегаштомидаш,сигурноћутебидати десетидео.

ГЛАВА29

1ТадајеЈаковкренуонасвојепутовањеидошаоу земљународанаистоку

2Ипогледа,иглебунарупољу,игле,тристадаоваца лежекрајњега;јерсуизтогбунаранапојилистада,и великикаменјебионаушћубунара.

3Итамосусескупиласвастада,иоткотрљалису каменсаушћабунара,инапојилиовце,ипоново ставиликаменнаушћебунарауместоњега.

4АЈаковимрече:Браћомоја,одаклесте?Аони рекоше:МисмоизХарана

5Аонимрече:ПознајетелиЛавана,синаНахоровог? Аонирекоше:Знамога

6Аонимрече:Јелидобро?Аонирекоше:доброје,и гле,долазикћињеговаРахеласаовцама.

7Аонрече:Ево,јошјевеликидан,нитијевремедасе скупистока:напојитеовцеиидитеинапаситеих 8Аонирекоше:Неможемодоксесвастаданесаберу идокнеоткотрљајукаменсаушћабунара;онда напојимоовце

9Идокјеонјошразговараосњима,Рахелаједошласа овцамасвогоца,јерихјечувала

10ИкадјеЈаковвидеоРахелу,кћерЛабана,брата својемајке,иовцеЛабана,братасвојемајке,Јаковсе приближио,одвалиокаменсаушћабунараинапојио стадоЛабана,братасвојемајке

11ИЈаковјепољубиоРахелу,повисиогласизаплакао. 12ИЈаковјерекаоРахелидајеонбратњеногоцаида јеРебекинсин,аонајеотрчалаиреклаоцу

13Идогодисе,кадајеЛабанчуовестоЈакову,сину својесестре,потрчамуусусрет,загрлига,пољубигаи одведеусвојукућуИрекаојеЛаванусвеовествари 14АЛабанмурече:„Тисизаистамојакостимојетело. Ионостадекодњегамесецдана

15АЛабанречеЈакову:„Заштосимибрат,зарми требашслужитиузалуд?рецимикакваћетибити плата?

16Лабанјеимаодвекћери:старијасезвалаЛија,а млађаРахела.

17Лијајеималанежнеочи;алиРејчелјебилалепаи наклоњена.

18ИЈаковјеволеоРахелу;ирече:Служићутиседам годиназатвојумлађукћерРахелу

19АЛаванрече:Бољеједаједамтеби,негодаједам другомчовеку;останисамном.

20ИЈаковјеслужиоседамгодиназаРахелу;ичинило мусесамонеколикоданазбогљубавикојујеимао премањој

21ИЈаковречеЛавану:„Дајмимојужену,јерсумоји данииспуњени,дамогуућикњој.

22ИЛаванјеокупиосвељудетогместаиприредио гозбу

23АувечејеузеосвојукћерЛијуидовеојексеби;и уђекњој

24ЛабанјесвојојкћериЛијидаоЗилпусвоју слушкињузаслушкињу.

25Идогодиседаујутрогле,тојебилаЛија,ирече Лавану:Штасимиовоучинио?нисамлислужиос тобомзаРахелу?заштосимеондапреварио?

26АЛаванрече:Унашојземљисенесмечинитидасе млађедајепрепрвенца

27Испунињенунедељу,амићемотидатииовоза службукојућешслужитисамномјошседамдругих година

28ИЈаковучинитакоииспунињенунедељу,идаде музаженусвојукћерРахелу

29ИЛабанједаоРахилисвојућеркуБилусвоју слушкињудајојбудеслушкиња

30ИонјетакођеушаокодРахеле,иволеојеРахелу вишенегоЛију,ислужиојесњимјошседамдругих година

31ИкадјеГосподвидеодајеЛијаомражена,отвори јојутробу,аРахелабешенероткиња.

32ИЛијајезатруднелаиродиласина,идаламујеиме Рувим;садаћеме,дакле,волетимојмуж

33Иопетзатрудњеиродисина;ирече:Поштојечуо Господдасамомражен,даомијеиовогсина;идаде муимеСимеон

34Иопетзатрудњеиродисина;ирече:Садаћесемој мужпридружитимени,јерсаммуродилатрисина; затомусеназваЛевије

35Иопетзатруднеиродисина,ирече:Садаћу славитиГосподаилеволежиште

ГЛАВА30

1АкадајеРахелавиделаданерађаЈаковудеце, Рахелајезавиделасвојојсестри;иречеЈакову:дајми деце,иначећуумрети

2ИЈаковљевгневсераспалинаРахелу,ирече:Јесам лијауместоБогакојитијеускратиоплодматерице?

3Онарече:ЕвомојаслушкињаБила,уђикњој;иона ћеноситинамојимколенима,даијаимамдецуодње

4ИдаламујезаженусвојуслушкињуБилу,иЈаковје ушаокњој

5ИБилајезатрудњелаиродилаЈаковусина

6АРахеларече:Богмијесудио,ичуојемојглас,и даомијесина;затомуједалаимеДан

7ИВалаРахелинаслушкињапоновозатруднеироди Јаковудругогсина.

8АРахеларече:Бориласамсевеликимборбамаса својомсестром,ипобедиласам;ионамунадеиме Нефтали

9КадајеЛијавиделадајеоставиларађање,узелаје својуслушкињуЗилпуидалајојЈаковазажену

10ИЗилпаЛијинаслушкињародилајеЈаковусина.

11АЛијарече:Долазичета,иназвагаГад

12АЗилпаЛијинаслушкињародилајеЈаковудругог сина

13АЛијарече:„Срећнасам,јерћемекћеризвати блаженом,идадемуимеАсир.

14Рувимјеотишаоуданежетвепшеницеинашао мандрагореупољуидонеоихсвојојмајциЛијиТада РахеларечеЛији:Дајми,молимте,мандрагорусвога

15Аонајојрече:„Јелималоштосимиузеламужа?а

16ИЈаковјеувечеизашаоизпоља,аЛијамујеизашла усусретирекла:Морашућикмени;јерсамтесигурно унајмиосамандрагорамамогасинаИтеноћијележао сњом.

17ИБогјепослушаоЛију,ионајезатруднелаи родилаЈаковупетогсина

18АЛијарече:Богмиједаоплату,јерсамдаласвоју девојкусвоммужу;идаламујеимеИсахар

19ИЛијапоновозатрудњеиродиЈаковушестогсина. 20АЛијарече:Богмедадедобриммиразом;садаће мојмужстановатисамном,јерсаммуродилашест синова;ионамунадјенуимеЗавулон.

21АпотомјеродилаћеркуидалајојимеДина

22ИБогсесетиРахеле,иБогјеуслиши,иотворијој утробу.

23Ионазатруднеиродисина;ирече:Богјескинуо срамотумоју

24ИдадемуимеЈосиф;ирече:Господћемидодати јошједногсина

25Идогодисе,кадајеРахелародилаЈосифа,Јаковје рекаоЛавану:Отпустимедаидемусвојеместоиу својуземљу

26Дајмимојеженеимојудецу,закојесамтислужио, ипустиме,јертизнашмојуслужбукојусамтиучинио. 27АЛаванмурече:„Молимте,акосамнашаомилост утвојимочима,остани,јерсамизискуствасазнаода мејеГосподблагословиорадитебе.

28Аонрече:Одредимисвојуплатуијаћуједати 29Аонмурече:Тизнашкакосамтислужиоикакоје твојастокабиласамном.

30Јерјебиломалоштосиимаопремогдоласка,асада сеповећаонамноштво;иГосподтејеблагословиоод могдоласка.

31Аонрече:Штадатидам?АЈаковрече:Недајми ништа;акомитоучиниш,опетћупастиичуватитвоје стадо.

32Данасћупроћикрозсветвојестадо,уклањајући одандесвустокупегавуипегаву,исвумркустоку међуовцама,ипегавуипегавумеђукозама,иодтога ћебитимојазарада

33Такоћемојаправедностодговаратизаменеувреме коједолази,кададођезамојунајамнинупредтвојим

34АЛабанрече:„Ево,хтеобихдабудепотвојојречи

39Истадасузачелапрештапова,иизнедриластоку шарасту,пегавуипегаву.

40ИЈаковјеодвојиојагњад,иокренуолицестада премаколобаримаисвиммркимуЛабановомстаду;и стадосвојастадошесама,инестављашеихмеђу Лавановустоку

41Идогодисе,кадгодбијачастоказатрудњела,Јаков јеположиоштаповепредочимастокеуолуке,даби затруднелемеђушипкама

42Аликадјестокабиласлаба,нијеихстављао,пасу слабијибилиЛаванови,ајачиЈаковљеви

43Ичовексевеомаумножиоиимаојемногостоке,и слушкиња,ислуга,икамилаимагараца.

ГЛАВА31

1ИонјечуоречиЛавановихсиноваговорећи:Јаковје узеосвештојебилооднашегоца;иодоногаштобеше одоцанашегстекаојесвуовуславу.

2ИЈаковјеугледаоЛавановолице,игле,нијебило окренутопремањемукаопре

3ИГосподречеЈакову:Вратисеуземљусвојихотаца иусвојупородицу;ијаћубитистобом

4ЈаковјепослаоипозваоРахелуиЛијуупољесвом стаду,

5Иречеим:Видимлицевашегоца,данијепрема меникаопре;алиБогоцамогбиојесамном

6Изнатедасамсвомснагомслужиовашемоцу.

7Итвојотацмејепревариоидесетпутапроменио мојуплату;алиБогмуједозволиодаменеповреди 8Акојеовакорекао:Пегастећебититвојаплата;тада јесваговедабиласпегама;ондаголисвустоку рингстракед

9ТакојеБогузеостокутвомеоцуидаојемени.

10Идогодисеувремекадајестоказатрудњела,дасам подигаосвојеочиивидеоусну,игле,овновикојису скочилинастокубилисушарени,пегавиипегави.

11ИанђеоБожијимипроговориуснуговорећи: Јакове:Ајарекох:Евоме

12Аонрече:Подигнисадаочисвојеивиди,сви овновикојискачунастокусушарени,пегавиипегави, јерсамвидеосвештотиЛаванчини

13ЈасамБогВетиља,гдесипомазаостубигдесими даозавет:садаустани,идиизовеземљеивратисеу земљусвогрода

14АРахелаиЛијаодговоришеирекошему:Имали јошнекогделаилинаследствазанасукућинашегоца?

15Несматрамолигастранцима?јернасјепродао,и прогутаојеинашновац

16ЈерсвобогатствокојејеБогузеооднашегоца,тоје нашеинашедеце;дакле,учинисвештотијеБогрекао

17ТадајеЈаковустаоипоставиосвојесиновеисвоје жененакамиле;

18Иоднесесвусвојустокуисвусвојуимовинукојује стекао,стокукојујестекаоуПаданараму,даби отишаоИсакусвомоцууземљухананску

19Лабанјеотишаодастрижесвојеовце,аРахелаје украласликекојесуприпадалењеномоцу

20ИЈаковјенесвесноукраоЛаванаСиријца,не рекавшимудајепобегао.

21Такојепобегаосасвимштојеимао;ионустадеи

22ИтрећегданајавишеЛаванудајеЈаковпобегао.

23Иповеојесасобомсвојубраћуијуриозањим седамданапута;исустиглисуганагориГаладу

24ИдођеБогЛавануСиријцуноћууснуиречему: ПазиданеговоришЈаковунидобронилоше.

25ТадајеЛабанпретекаоЈаковаАЈаковјеразапео својшаторнагори,аЛавансасвојомбраћомразапесе нагориГалад

26АЛабанречеЈакову:„Штасиучинио,дасиме несвесноукраоиодвеомојекћерикаозаробљене мачемухваћене?

27Заштоситајнопобегаоиукраоме;изарминиси рекаодасамтеотпратиосавесељемипесмама,са табретомихарфом?

28Изарминисидозволиодаљубимсвојесиновеи својекћери?садасипоступиоглупочинећито.

29Умојојјеруцидатинаудим,алиБогтвогаоцамије синоћговориоговорећи:ПазиданеговоришЈаковуни добронилоше.

30Асада,иакобитребалодаодеш,јерсисилно чезнуозакућомсвогоца,заштосиукраомојебогове?

31АЈаковјеодговориоирекаоЛавану:„Затоштосам сеуплашио,јерсамрекао:„Мождабимисиломотео својекћери

32Кодкогагоднађешбоговесвоје,неканеживи;Јер ЈаковнијезнаодаихјеРахелаукрала

33ИЛаванјеушаоушаторЈаковљевиуЛииншатори ушаторедвеслушкиње;алиихнијенашао.Затим изиђеизЛијиногшатораиуђеуРахелиншатор 34СадајеРахелаузеласлике,ставилаихунамештај одкамилеиселанањих.ИЛаванјепретражиосав шатор,алиихнијенашао

35Аонаречесвомоцу:Неканебудемиломога господараштонемогуустатипредтобом;јерјена мениобичајженаИонјетражио,алинијенашао слике

36ИЈаковсеразгневи,ипосвађашесесаЛаваном,а ЈаководговорииречеЛавану:Штајемојпреступ?шта јемојгрехштосиметакожестокогонио?

37Доксипретражиосвемојествари,штасинашаоод свихстварисвогдома?поставигаовдепредбраћумоју исвојубраћу,даонисудеизмеђунасобоје

38Овихдвадесетгодинасамстобом;твојеовцеикозе твојенисубацилемладе,иовновестадатвоганисам јео.

39Оноштојебилоотргнутоодзвери,нисамтидонео; јаносимгубитактога;одмојерукеситозахтевао,било дајеукраденодањуилиукраденоноћу

40Такосамбио;дањумејепрогуталасуша,аноћу мраз;исанмојодступиодочијумојих

41Такосамдвадесетгодинаутвојојкући;Служиосам

Генесис

исвештовидишјемоје;иштамогуданасучинити овимсвојимкћеримаилињиховојдецикојусуродили?

44Сада,дакле,дођи,хајдедасклопимосавез,јаити;и некабудезасведокаизмеђуменеитебе.

45ИЈаковузекаменипоставигазастуб.

46ИЈаковречесвојојбраћи:Скупитекамење;иузеше камењеинаправишегомилу,иједошетамонагомили

47ИЛавангајеназваоЈегарсахадута,аЈаковгаје назваоГалед

48АЛабанрече:Овагомилаједанассведокизмеђу менеитебеЗатомусеназваГалед;

49ИМиспа;јерјерекао:Господчуваизмеђуменеи тебекадабудемоодсутниједниоддругих.

50Акобудешмучиомојекћери,илиакоћешузети другеженепоредмојихкћери,никонећебитиснама; види,Богјесведокизмеђуменеитебе.

51АЛаванречеЈакову:„Погледајовухрпу,ивиди овајстубкојисамбациоизмеђусебеитебе;

52Овагомиланекабудесведок,иовајстубсведочи,да јанећупрећипрекоовегомиленатебе,идатинећеш прећипрекоовегомилеиовогстубамени,заштету

53БогАвраамовиБогНахоров,Богњиховогоца,суди измеђунасИЈаковсезаклестрахомодсвогоцаИсака

54ТадаЈаковпринесежртвунагори,ипозвасвоју браћудаједухлеб;

55ИраноујутруЛабанустаде,пољубисиновеикћери своје,иблагословиих;иЛаванодеивратисеусвоје место.

ГЛАВА32

1ИЈаковјеотишаосвојимпутем,исрелигаанђели Божји

2АкадихЈаковугледа,рече:ОвојеБожјавојска.

3Јаковјепослаопредсобомгласникесвомбрату ИсавууземљуСеир,уземљуЕдомску

4Изаповедиимговорећи:Овакоговоритемом господаруИсаву;СлугатвојЈакововакокаже:Јасам боравиокодЛаванаиостаотамодосада:

5Иимамволовеимагарце,стада,ислугеислушкиње, ипослаосамдакажемсвомегосподару,данађем милостутвојимочима

6ГласницисусевратилиЈаковуговорећи:„Дошлисмо дотвогбратаИсава,ионтиидеусусрет,ичетири стотинељудисњим

7ТадасеЈаковуплашиоиузнемирио,иподелиоје народкојијебиосњим,истада,иговедаикамиле,у двегрупе;

8Ирече:АкоИсавдођедоједнечетеипоразије,онда ћедругачетакојајеосталапобећи

9ИЈаковрече:БожемогоцаАвраамаиБожеоцамог Исака,Господкојимирече:Вратисеусвојуземљуиу својрод,ијаћудобропоступатистобом 10Нисамдостојаннинајмањемилостиисвеистине којусипоказаосвомеслузи;јерсасвојимштапом пређохпрекоовогЈордана;исадасампостаодвабенда 11Избавиме,молимте,изрукемогбрата,изруке Исавове,јергасебојим,данедођеиударименеи мајкусадецом

12Атисирекао:Заистаћутиучинитидоброи учинититвојепотомствокаопесакморски,којисене

15Тридесеткамиламлачасасвојимждребадима, четрдесеткраваидесетбикова,двадесетмагарацаи десетждребади

16Идадеихурукесвојимслугама.иречеслугама својим:прођитепредамномиоставитеразмакизмеђу стадаикоња

17Изаповедипрвомеговорећи:Кадтесретнебратмој Исавиупитатеговорећи:Чијисити?акудаидеш?а чијисуовипредтобом?

18Тадаћешрећи:„ОнисутвогаслугеЈакова;тоје поклонпослатгосподарумомИсаву;игле,ионјеиза нас.

19Такојезаповедиоидругом,итрећем,исвимакоји суишлизагомилама,говорећи:Овакоћетеговорити Исавукадаганађете.

20Ијошреци:Ево,твојслугаЈаковјеизанасЈерје рекао:Умирићугапоклономкојиидепредамном,а послећумувидетилице;вероватноћеприхватитиод мене

21Такојепрешаопоклонпредњим,аонјетеноћи преноћиоудруштву.

22Ионјеустаотеноћииузеосвоједвежене,исвоје двеслушкињеисвојихједанаестсинова,ипрешао прекоЈавока.

23Иузеоихје,ипослаоихпрекопотока,ипослаошто јеимао

24ИЈаковјеостаосам;итусеједанчовекрваосњим досванућа

25Ивидевшидаганенадвлада,дотачесеудубљења бедрањеговог;аЈаковљеваудубљењабедранијебила зглобадоксерваосњим

26Аонрече:Пустиме,јерсванеданАонрече:Нећу тепуститиакоменеблагословиш.

27Аонмурече:Какотијеиме?Аонрече:Јакове 28Ирече:НећетисевишезватиЈаков,негоИзраиљ, јеркаокнезимашмоћпредБогомиљудима,ипобедио си

29Јаковгаупитаирече:Рецими,молимте,својеиме Аонрече:Заштопиташзамојеиме?Итамогаје благословио

30ИЈаковнадеимеместуПениел,јерсамвидеоБога лицемулице,имојживотјесачуван.

31ИдокјепролазиопрекоПенуела,сунцејеизашло надњим,ионсезауставионасвомбедру.

32ЗатосиновиИзраиљевинеједуодтетивекојасе скупила,акојајенаудубинибедра,доданас,јерје дотакаоудубинуЈаковљевогбедраутетивикојасе

4ИИсавмујепотрчаоусусрет,загрлиога,паомуна вратипољубиога,ионисуплакали.

5Иподижеочиивидеженеидецу;ирече:Косуонис тобом?Аонрече:ДецакојујеБогмилостиводаослузи твоме.

6Тадасусеприближилеслушкиње,ониињиховадеца, ипоклонилисе

7ИЛијасасвојомдецомприђеипоклонисе,азатим приђошеЈосифиРахела,ипоклонишесе

8Аонјерекао:Штамислишсасвимовимстазамакоје самсрео?Аонрече:Овоћенаћимилостуочима господарамог

9АИсаврече:Достамије,братемој;задржитошто имашзасебе

10АЈаковрече:Не,молимте,акосамсаданашао милостутвојимочима,ондапримимојпоклонизмоје руке,јерсамзатовидеотвојелице,каодасамвидео лицеБожје,итисибиозадовољансамном

11Узми,молимте,мојблагословкојитиседоноси;јер мијеБогмилостивопоступиоиштомиједостаИон ганаговара,иузе

12Аонрече:Хајдедакренемонапут,ипустинас,аја ћуићииспредтебе

13Аонмурече:Мојгосподарзнадасудецанежнаи дасустадаиговедасамладимасамном; 14Некамојгосподар,молимте,прођепредсвојим слугом,ајаћуводититихо,какостокакојаидепреда мномидецамогудаиздрже,докнедођемсвом господарунаСеир

15ИИсаврече:Дозволимидаоставимсатобомнешто однародакојијесамном.Аонрече:Штајепотребно?

дајмиданађеммилостуочимагосподарасвога

16ТакосеИсаввратиотогдананасвомпутузаСеир

17ИЈаковјеотпутоваоуСукот,исаградиомукућу,и направиоколибезасвојустоку;затосетоместозове Сукот

18ИЈаковједошаоуШалем,градСихемски,којијеу земљихананској,кадаједошаоизПаданарама;и разапешаторсвојпредградом

19Икупиојепарцелуњиве,накојојјеразапеосвој шатор,одрукесиноваХамора,Сихемовогоца,за стотинуновца

20ИондејеподигаоолтариназваогаЕлелохе-Израел.

ГЛАВА34

1Дина,Лијинакћи,којујеродилаЈакову,изиђеда видикћериземље.

2АкадјујеСихем,синХамораЕвејца,кнезаземље, угледао,узеојеилегаосњом,иоскврниоје 3ИдушамусеприлепилазаДину,кћерЈаковљеву,и заволеоједевојку,илепосеобратиодевојци.

4ИСихемречесвомоцуХаморуговорећи:Дајмиову девојкузажену

5ИЈаковјечуодајеоскрнавиосвојукћерДину;сада суњеговисиновибилисањеговомстокомупољу;и Јаковјећутаодокнисудошли.

6ИЕмор,Сихемовотац,изашаојеЈаковударазговара сњим

7ИЈаковљевисиновиизиђошеизпољакадасуточули, иљудисубилиожалошћени,ивеомасусеразгневили,

Јаковљевомкћерком;којастварнебитребалодасе

8АЕморјеразговараосњимаговорећи:Душамог

9Исклапајтебраковеснама,идајтенамсвојекћери,и узмитенашекћерисеби

10Ивићетестановатиснама,иземљаћебитипред вама;настанитесеитргујтеуњемуинабавитеимањеу њему

11АСихемречењеномоцуибраћињеној:„Дајда нађеммилостутвојимочима,идаћуоноштоми кажеш.

12Никаданетражитеодменетоликомиразаипоклона, идаћукакомикажете;алидајтемидевојкузажену 13АЈаковљевисиновисулажноодговорилиСихемуи Емору,његовомоцу,ирекли,јерјеоскрнавиоњихову сеструДину:

14Аониимрекоше:Неможемотоучинити,дадамо својусеструнекоменеобрезаном;јернамтобеше срамота:

15Алиуовомећемопристатинавас:акобудетекао ми,дасесвакиодвасмушкогполаобреже;

16Тадаћемовамдатисвојекћери,иузетићемоваше кћериксеби,ипребиваћемосвама,ипостаћемоједан народ

17Алиаконаснепослушате,дасеобрежемо;онда ћемоузетинашућеркуиотићићемо.

18ИњиховеречисусесвиделеАморуиСихему, Еморовомсину

19Амладићнијеодлагаодатоучини,јермујебила драгоЈаковљеваћерка,ибиојечеститијиодцелог домасвогоца

20ИАмориСихем,његовсин,дођошенавратасвог градаиразговарахусаљудимасвогградаговорећи: 21Овиљудисумирољубивиснама;затонекаживеу земљиитргујууњој;јерјеземља,гле,довољновелика зањих;узмимоњиховекћерисебизаженеидајмоим својекћери

22Самоовдећељудипристатидаживимосанама,да будемоједаннарод,акосесвакимушкарацмеђунама обреже,каоштосуониобрезани

23Зарњиховастокаиимањеисвакањиховазвернеће битинаша?самодапристанемонањих,иониће живетиснама

24АЕморуиСихему,његовомсину,слушалисусви којисуизлазилинавратањеговогграда;иобрежесе свакимушкарац,свикојисуизлазилинавратањеговог града

25Идогодисетрећегдана,кадасубилиуболовима, дасудваЈаковљевасина,СимеониЛевије,Динина

30ИЈаковречеСимеонуиЛевију:Вистеме узнемирилидасесмрдиммеђустановницимаове земље,међуХананејцимаиПеризејима;ибиће уништен,јаимојакућа.

31Аонирекоше:„Зардасепонашасанашомсестром каосаблудницом?

ГЛАВА35

1ИречеБогЈакову:Устани,идиуВетиљинастанисе тамо,инаправитамоолтарБогукојитисеуказаокада сибежаоодлицасвогбратаИсава

2ТадаЈаковречесвомдомуисвимакојисубилис њим:„Одбацитетуђебоговекојисумеђувама,и очиститесе,ипроменитехаљинесвоје 3УстанимоипођимоуБетел;инаправићутамоолтар Богукојимијеуслишиоуданневољемојеибиоса мномнапутукојимсамишао

4ИдадошеЈаковусвечуднебоговекојисубилиу њиховимрукамаисвесвојеминђушекојесубилеу њиховимушима;аЈаковихсакриподхрасткојијебио кодСихима.

5Ионисукренули,истрахБожјијебионаградове којисубилиокоњих,инисујурилизаЈаковљевим синовима.

6ТакојеЈаковдошаоуЛуз,којијеуземљихананској, тојестуВетиљу,онисавнародкојијебиосњим

7ИондејесаградиоолтариназваотоместоЕлбетел, јермусетамоуказаоБогкадајепобегаоодлицасвога брата

8АлидојиљаДебореРебекејеумрлаибилаје сахрањенаисподБетелаподхрастом,изваосе Алонбахут

9ИБогсепоновојавиоЈакову,кадајеизашаоиз Паданарама,иблагословиога

10ИБогмурече:ИметијеЈаков,нећетисевише зватиЈаков,негоћетибитиимеИзраил.

11АБогмурече:ЈасамБогСвемогући:рађајсеи множисе;одтебећебитинародичетанарода,и царевићеизаћиизбедаратвојих;

12ИземљукојусамдаоАврамуиИсаку,тебићује дати,апотомствутвомпослетебедаћуземљу 13ИБогјеотишаоодњеганаместогдејеразговараос њим

14ИЈаковјепоставиостубнаместугдејеразговараос њим,итостубодкамена,иизлиојенањегажртву налив,иизлиојеуљенањега

15ИЈаковјеназваоместогдејеБогразговараосњим, Бетел

16ИотпутовашеизВетиља;ибилојесамомалопута доЕфрате;иРахеласемучила,иималајетежакпосао

17Идогодисе,кадајебиланатешкимпорођајима, бабицајојрече:Небојсе;имаћешиовогсина 18Идогодисе,докјењенадушабилауодласку,(јерје умрла),дамуједалаимеБенони,аотацгајеназвао Бењамин

19ИРахелајеумрла,ибилајесахрањенанапутуза Ефрату,атојеВитлејем

20ИЈаковјепоставиостубнањенгроб:тојестуб Рахилиноггробадоданас.

21ТадајеИзраелотпутоваоиразапеосвојшаториза кулеЕдара

22Идогодисе,кадасеИзраиљнастаниоутојземљи,

23Лијинисинови;Рувим,Јаковљевпрвенац,иСимеон, иЛевије,иЈуда,иИсахар,иЗавулон

24Рахелинисинови;ЈосифиБењамин:

25АсиновиБиле,Рахелинеслушкиње;ДаниНафтали: 26АсиновиЗилпе,Лијинеслушкиње;ГадиАсир:ово сусиновиЈаковљеви,којисумусеродилиу Паданараму

27ИЈаковједошаокодИсакасвогоцауМамре,уград Арбу,којијеХеврон,гдесуАвраамиИсакборавили. 28АИсаковиданибехустоиосамдесетгодина

29ИИсакиспустидух,иумрије,иприбрасесвоме народу,старипундана,ињеговисиновиИсавиЈаков гасахранише

ГЛАВА36

1ОвосугенерацијеИсава,којијеЕдом

2ИсавјеузеосвојеженеодкћериХананских;Ада,кћи ЕлонаХетита,иОхоливама,кћиАне,кћериСивеона Евејана;

3ИБашематИсмаиловакћи,сестраНебајотова.

4АдајеИзавуродилаЕлифаза;иБашематродиРеуила; 5ИОхоливамајеродилаЈеуса,ЈааламаиКораја:ово сусиновиИсавови,којисумусеродилиуземљи хананској

6ИИсавјеузеосвојежене,исиновесвоје,икћери своје,исвељудеусвомдому,исвојустоку,исвусвоју стоку,исвесвојеимањекојејестекаоуземљи хананској;иотишаоуземљуодлицасвогабрата Јакова.

7Јерјењиховобогатствобиловишеодтогадаби моглизаједнодаживе;аземљаукојојсубилистранци нијеихмоглаподнетизбогњиховестоке.

8ТакојеживеоИсавнагориСеир:ИсавјеЕдом 9АовосунараштајиИсава,оцаЕдомацанагориСеир: 10ОвосуименаИсавовихсинова;Елифаз,синАде, женеИсавове,Руил,синБашемате,женеИсавове 11ЕлифазовисиновибилисуТеман,Омар,Сефо, ГатамиКеназ.

12ТимнајебиланаложницаЕлифазаИсавовогсина;и ЕлифазујеродилаАмалека:тосубилисиновижене АдеИсавове.

13АовосуРуеловисинови;Нахат,иЗерах,Шамаи Миза:овосубилисиновиБашматИсавовежене.

14АовосубилисиновиОхолибаме,кћериАне,кћери Сибеонове,Исавовежене;ионајеИзавуродилаЈеуса, ЈааламаиКораја

15ОвосубиливојводеИсавовихсинова:синови Елифаза,прворођеногсинаИсавовог;војводаТеман, војводаОмар,војводаЗефо,војводаКеназ,

Генесис

18АовосусиновиИсавовеженеОхоливеме;војвода Јеуш,војводаЈаалам,војводаКорах:овосубили војводекојисудошлиодОхолибаме,кћериАне,жене Исавове.

19ОвосусиновиИсава,којијеЕдом,аовосуњихови војводе

20ОвосусиновиСеираХорејца,којисунастањивали земљу;Лотан,иШовал,иСибеон,иАна,

21ИДишон,ЕзериДишан:овосувојводеХорејаца, синовиСеировиуземљиЕдомској

22АЛотановисиновибилисуХорииХемам;асестра ЛотановабилајеТимна

23АовосубилиШобаловисинови;АлваниМанахат, иЕвал,ШефоиОнам

24АовосусиновиСивеонови;иАјаиАна:тојебила онаАнакојајенашламазгеупустињидокјехранио магарцеСивеонаоцасвога

25АовосубилисиновиАни;ДишониАхоливама,кћи Анина.

26АовосусиновиДишонови;Хемдан,иЕшбан,и Итран,иЧеран

27ОвосусиновиЕзерови;Билхан,иЗааван,иАкан.

28ОвосусиновиДишанови;УзиАран

29ОвосувојводекојисудошлиодХорита;војвода Лотан,војводаШобал,војводаСибеон,војводаАна, 30ВојводаДишон,војводаЕзер,војводаДишан:овосу војводекојисудошлиизХорија,међусвојим војводамауземљиСеир.

31АовосукраљевикојисувладалиуземљиЕдомској, пренегоштојезавладаобилокојикраљнадсиновима Израиљевим.

32АБела,синБеоров,зацариуЕдому,ањеговград бешеимеДинава

33ИБелајеумро,аЈобаб,синЗерахаизБозре,зацари сеуместоњега

34ИЈобабјеумро,аХушамизземљеТеманијезацари сеуместоњега.

35ТадајеХушамумро,иАдад,синБедадов,којије поразиоМадијанценамоавскомпољу,зацарисе уместоњега;иградмусезваоАвит.

36ТадајеАдадумро,аСамлахизМасрекезацарисе уместоњега

37ИСамлајеумро,аСаулизРовотакодрекезацари уместоњега

38Саулјеумро,иВаланан,синАхборов,зацарисе уместоњега.

39ИумројеВаланан,синАхборов,иХадарсезацари уместоњега.аженамусезвалаМехетабела,кћи Матредове,кћериМезахабове

40АовосуименавојводакојисудошлиодИзава, премањиховимпородицама,поњиховимместима,по њиховимименима;војводаТимна,војводаАлва, војводаЈетхет,

41ВојводаАхолибама,војводаЕлах,војводаПинон,

42ВојводаКеназ,војводаТеман,војводаМибзар, 43ВојводаМагдиел,војводаИрам:овосувојводе Едома,премањиховимнастамбамауземљињиховог поседа:онјеИсав,отацЕдомаца

1ИЈаковјеживеоуземљиукојојјењеговотацбио странац,уземљихананској.

2ОвосуЈаковљевегенерације.Јосиф,којијеимао седамнаестгодина,пасаојестадосасвојомбраћом;и дечакбешесасиновимаВалинимисасиновима Зилпиним,женамасвогоца.

3ИзраиљјеволеоЈосифавишеодсвесвоједеце,јерје биосинњеговестарости,инаправиомујеодећуу разнимбојама

4Акадасуњеговабраћавиделадагањиховотацволи вишеодсвењеговебраће,мрзелисугаинисумоглида разговарајусњиммирно

5Јосифјеусниосанииспричаогасвојојбраћи,иони сугајошвишемрзели.

6Аонимрече:Чујте,молимвас,овајсанкојисам уснио:

7Јер,гле,мисмовезивалисноповеупољу,игле,мој снопјеустаоитакођестајаоусправно;игле,ваши сноповистајахуунаоколоипоклонишесемомснопу 8Ањеговабраћамурекоше:„Хоћешлизаиста цароватинаднама?илићешзаистаимативластнад нама?Ијошвишесугамрзелизбогњеговихсноваи збогњеговихречи.

9Иусниојејошједансан,ииспричаогасвојојбраћи,

10Ииспричаојетосвомоцуисвојојбраћи,аотацгаје прекориоирекаому:Штајеовосанкојисисањао? Хоћемолијаитвојамајкаитвојабраћазаистадоћида тисепоклонимодоземље?

11Ињеговабраћасумузавидели;алињеговотацје посматраоизреку.

12Ањеговабраћаотишласудапасестадосвогоцау Сихем

13АИзраелречеЈосифу:„Зартвојабраћанепасу стадоуСихему?дођиипослаћутекњимаАонму рече:Евоме

14Аонмурече:Иди,молимте,видидалиједобро твојојбраћиистаду;ијавимипоновоТакогаје послаоиздолинеХебронаидошаојеуСихем 15Инађеганекичовек,игле,онлутапољем,ичовек гаупитаговорећи:Штатражиш?

16Аонрече:Тражимсвојубраћу;рецими,молимте, гдепасусвојастада.

17Ачовекрече:„Отишлисуодавде;јерсамихчуо какоговоре:ХајдемоуДотан.ИпођеЈосифзабраћом својом,инађеихуДотану

18Икадасугавиделииздалека,чакипренегоштоим сеприближио,сковалисузаверупротивњегадага убију.

19Ирекошеједандругоме:Еводолазиовајсањар 20Хајде,дакле,хајдедагаубијемо,ибацимогаунеку јаму,ирећићемо:Неказлазвергајепрождрала,и

21Рувимјеточуоиизбавиогајеизњиховихруку;и

23Идогодисе,кадајеЈосифдошаосвојојбраћи,дасу скинулисаЈосифањеговкапут,његовшареникапут којијебионањему;

24Иузешегаибацишеујаму,ајамајебилапразна,у њојнијебиловоде.

25Иониседошедаједухлеб,иподигошеочии погледаше,игле,четаИсмелићанадођеизГаладаса својимкамиламакојесуносилезачин,мелемисмирну, даиходнесууЕгипат

26ТадаЈударечесвојојбраћи:Каквајекористако убијемосвогбратаисакријемоњеговукрв?

27ДођитедагапродамоИсмеелцима,инеканашарука небуденањему;јерјеоннашбратинашетело.И његовабраћасубилазадовољна

28Затимсупролазилимидјанскитрговци;иизвуклису иподиглиЈосифаизјаме,ипродалиЈосифа Исмелићанимазадвадесетсребрника;иодведоше ЈосифауЕгипат

29ИРувимсевратиоујаму;игле,Јосифнијебиоу јами;ионјеизнајмиосвојуодећу

30Аонсевратисвојојбраћиирече:Детеније;аја, кудадаидем?

31ИузелисуЈосифовкапут,иубилијаре,иумочили капутукрв;

32Ипослашеогртачразнихбојаидонесугасвомоцу; ирече:Овосмонашли;знајсаддалијекапуттвога синаилине

33Онјетознаоирекао:Тојекапутмогсина; прождралагајезлазвер;Јосифјебезсумње раскомадан

34ИЈаковјераздераосвојуодећу,иставиокостријет насвојабедра,итуговаојезасвојимсиноммногодана

35Исвињеговисиновиисвењеговекћериустадоше дагаутеше;алијеодбиодасеутеши;ирече:јерћу сићиугробсинусвомеожалошћенТакојењеговотац плакаозањим

36ИМадијанцисугапродалиуЕгипатПотифару, фараоновомслужбеникуизаповедникустраже

ГЛАВА38

1ИдогодисеутовремедаЈудаодеодсвојебраћеи обратисенекомАдуламцукојисезваоХира.

2ЈудајетамовидеокћернекогХананејца,којисезвао Шуа;ионјеузеиуђекњој

3Ионазатруднеиродисина;идадемуимеЕр.

4Иопетзатрудњеиродисина;идадемуимеОнан

5Иопетзатрудњеиродисина;идадемуимеШела;и онбешеуКезибукадгаонароди

6ЈудајеузеоженузасвогпрвенцаЕра,којисезвао Тамара

7ИЕр,Јудинпрвенац,биојезаоуочимаГосподњим; иГосподгауби

8ЈударечеОнану:Уђикженибратасвога,оженисе њомеиподижипотомствосвомбрату 9ИОнанјезнаодасеменебитребалодабудењегово; икадуђекженибратасвога,проспеназемљуданеда семебратусвом

10ИоноштојеучинионијесесвиделоГосподу,паје ињегаубио.

11ТадаЈударечесвојојснахиТамари:Останиудовица укућисвогоца,докмојсинШеланепорасте;И Тамараотиђеинастанисеудомусвогаоца 12СвременомјеумрлакћиШуеЈудинежене;иЈуда сеутешио,ипопеосекодсвојихстрижникауТимнат, онињеговпријатељХираАдуламинац

13ИреченојеТамариговорећи:„Ето,твојсвекаридеу Тимнатдастрижесвојеовце.

14Искидесасебеодећусвојеудовице,ипокрије вером,изамотасе,иседенаотвореномместу,штоје поредпутазаТимнат;јерјевиделадајеШелах одрастаоинијемубиладатазажену

15КадјујеЈудавидео,помислиоједајеблудница;јер јебилапокрилалице

16Аонсеокренуокњојузпутирекао:„Иди,молим те,пустимедауђемктеби;(јернијезнаодамује снаха)Аонарече:Штаћешмидатидауђешкмени? 17Аонрече:ПослаћутијареизстадаАонарече: хоћешлимидатизалог,докганепошаљеш?

18Аонрече:Какавзалогдатидам?Аонарече:Твој печат,инаруквицетвоје,иштаптвојкојијеутвојој руци.Идадејој,иуђекњој,ионазатруднеодњега. 19Ионаустадеиотиђе,скидесасебезавесуиобуче одећусвогудовства

20ЈудајепослаојарепрекосвогпријатељаАдуламита дапримизалогизженинеруке,алијенијенашао

21Затимупитаљудеизтогместаговорећи:Гдеје блудницакојајебилаотворенопоредпута?Аони рекоше:Наовомместунијебилоблуднице

22ИвратиосеуЈудуирекао:Немогујенаћи;атакође људиизместарекошеданаовомместунијебило блуднице

23Јударече:„Некатооднесесеби,дасенепостидимо 24Идогодисеокотримесеца,дасеЈудијавиговорећи: ТвојаснахаТамарајебилаблудна;атакође,гле, труднајеодблудаАЈударече:Изведитејеинекасе спали.

25Кадајебилаизнета,послатастусвомеговорећи:Од човекачијесуовотруднасам,аонарече:Размисли, молимте,чијесуово,печатинаруквицеиштап.

26Јудаихјепризнаоирекао:Онајебилаправеднија одмене;јерјенисамдаосинусвомеШелиИвишеје нијепознавао.

27Идогодисеувремењеногпорођаја,дагле, близанцибехууњенојутроби

28Идогодисе,кадасепородила,једаниспружируку, абабицаузеисвезамунарукускерлетниконац говорећи:Овопрвоизађе.

29Икадјеповукаоруку,гле,изашаојењеговбрат,а онајерекла:Какосиизбио?некајенатебиова повреда;затомусеназваФарез

30Апослеизиђебратњегов,којијеимаогримизни конацнаруци,иназвашемусеЗара

1ЈосифбидоведенуЕгипат;иПотифар,фараонов официр,капетанстраже,Египћанин,купиогајеиз рукуИсмелићана,којисугатамодовели 2ГосподјебиосаЈосифом,ионјебиоуспешанчовек; ибешеукућисвоггосподараЕгипћанина

3ЊеговгосподарјевидеодајеГосподбиосњимида јеГосподучиниодасвештојечиниоуспеуњеговој руци

4ИЈосифјенашаомилостуњеговимочима,ионмује служио,ипоставиогајезанадзорниканадсвојом кућом,исвештојеимаодаомујеуруке

5Идогодилосеодвременакадагајепоставиоза надзорникаусвојојкућиинадсвимштојеимао,даје ГосподблагословиодомЕгипћанинарадиЈосифа;и благословГосподњибешенасвештојеимаоукућии упољу

6ИоставиојесвештојеимаоуЈосифовимрукама;и оннијезнаодаштаимаосимхлебакојијејео.АЈосиф јебиодобраособаинаклоност

7Наконовихствари,женањеговоггосподарабаци погледнаЈосифа;аонарече:Лезисамном.

8Алионтоодбииречеженисвоггосподара:„Ево,мој господарнезнаштајесамномукући,ипредаојесве штоимаумојуруку;

9Уовојкућинемавећегодмене;нитимијезатајио ништаосимтебе,јерситињеговажена;какоонда могуучинитиововеликозлоизгрешитиБогу?

10Идогодилосе,докјеонаговорилаЈосифуизданау дан,дајеоннијеслушао,далажепоредњеилидабуде сњом.

11ИдогодисеотприликеутовремедаЈосифуђеу кућудаобависвојпосао;аунутранијебилоникогаод људиизкуће.

12Ионагаухватизахаљинуговорећи:Лезисамном

13Идогодисе,кадајевиделадајеоставиосвоју хаљинууњенојруци,идајепобегао,

14Дајепозвалаљудесвојекућеиреклаимговорећи: Видите,довеонамјеЈеврејаданамсеруга;уђекмени далегнесамном,иповикахизсвеггласа:

15Идогодисе,кадајечуодасамподигаогласи завапио,оставиојесвојухаљинукодмене,ипобегао,и извеога.

16Иположилајењеговухаљинупоредсебе,сведоксе његовгосподарнијевратиокући

17Ионамуречепоовимречимаговорећи:Слуга Јевреј,когасинамдовео,уђекменидамисеруга 18Идогодисе,кадсамподигаогласизавапио,онје оставиосвојухаљинукодменеипобегао.

19Идогодисекадњеговгосподарчуречисвојежене којемуонаречеговорећи:Такомијетвојслугаучинио; дасењеговгневраспламсао.

20ТадагајеЈосифовгосподарузеоиставиоутамницу, местогдесубилизатвореникраљевизаробљеници;и онјебиотамоутамници

21АлиГосподјебиосЈосифом,ипоказаомумилост, идаомумилостуочиматамничара

22ИчуварзатворададеуЈосифоверукесве затвореникекојисубилиутамници;иштагоддасу таморадили,онјетоучинио

23Затворскичуварнијегледаоништаштомујебило подруком;јерјеГосподбиосњим,иштојечинио, Господјеуспео.

ГЛАВА40

1Идогодисепослеовихстваридасуиконом египатскогкраљаињеговпекарувредилисвог господара,краљаЕгипта.

2Фараонсеразгневионадвојицусвојихслужбеника, напоглаварабатлераинапоглаварапекара

3Иставиоихјенаодељењеукућикапетанастраже,у затвору,местугдејеЈосифбиозатворен

4ЗаповедникстражезадужиЈосифасањима,ионим служи;

5Иобојицасусањалисан,свакисвојсануједнојноћи, свакипотумачењусвогсна,иконеипекарегипатског краља,којисубиливезаниутамници

6Јосифјеушаокњимаујутруипогледаоих,игле, билисутужни.

7Иупитаојефараоновеслужбеникекојисубилис њимуодељењукућењеговоггосподара,говорећи: „Заштоданасизгледатетакотужно?

8Аонимурекоше:Уснилисмосан,анематумачаА Јосифимрече:зартумачењанеприпадајуБогу?реци миих,молимте.

9ИглавниикономиспричаЈосифусвојсаниречему: Умомсну,гле,лозајебилапредамном;

10Аувиновојлозисубилетригране:икаодаје пупала,ицветовињениизбили;агроздовисудонели зрелогрожђе:

11Ифараоновачашајебилаумојојруци,иузеосам грожђе,иутиснуогауфараонучашу,идаосамчашуу фараонуруку

12АЈосифмурече:Овојетумачењетога:Тригранесу тридана

13Ипак,урокуодтриданаћефараонподићитвоју главуивратититенатвојеместо,атићешмупредати чашуфараонууруке,напретходниначинкадасибио његовбатлер

14Алипомислинаменекадатибудедобро,ипокажи мидоброту,молимте,испоменимефараону,иизведи меизовекуће

15ЈерзаистасамбиоукраденизземљеЈевреја,ани овденисамучиниоништадаместрпајуутамницу 16Кадјеглавнипекарвидеодајетумачењедобро, рекаојеЈосифу:Ијасамбиоусну,игле,имаосамтри белекорпенаглави

17Аунајгорњојкорпибилојесвихврстајелаза фараона;иптицесуихјелеизкорпенамојојглави. 18АЈосифодговориирече:Овојетумачење:Три корпесутридана.

19Ализатриданаћефараонподићитвојуглавустебе иобесићетеодрво;иптицећејеститвојемесостебе 20Идогодисетрећидан,којијебиофараонов

21Ионјепонововратиоглавногбатлерауњегово

22Алионјеобесиоглавногпекара,какоимјеЈосиф

23Ипак,главнибатлерсенијесетиоЈосифа,негогаје

1Идогодисенакрајупунедвегодинедајефараон сањао,игле,стајаојепоредреке.

2Игле,изиђошеизрекеседамлепихкраваидебелих; ахранилисусеналивади

3Игле,седамдругихкраваизиђошезањимаизреке, немилеимршаве;истајаокрајдругогкоњанаивици реке

4Инемилеимршавекравесупојелеседамлепихи дебелихкраваТакосефараонпробудио

5Изаспаојеисањаодругипут,игле,наједној стабљициизраслојеседамкласова,класнихидобрих.

6Игле,седамтанкихкласоваипуханихисточним ветромизниклојезањима

7Иседаммршавихкласовапрождерашеседамкласова ипунихИпробудисефараон,игле,тојебиосан

8Идогодисеујутрудасењеговдухузнемири;ипосла ипозвасвемађионичареегипатскеисвењегове мудраце;ифараонимиспричасвојсан;алинијебило никогакобиихмогаопротумачитифараону

9Тадајеглавнибатлерфараонурекао:Данассесећам својихгрешака:

10Фараонсеразгневионасвојеслугеиставиомејеу стражуукућикапетанастраже,именеиглавног пекара

11Исањалисмосануједнојноћи,јаион;сањалисмо свакогчовекапрематумачењуњеговогсна.

12Аснамајебиоједанмладић,Јеврејин,слуга капетанастраже;ииспричасмому,ионнампротумачи сновенаше;свакомчовекупремањеговомснукојије протумачио

13Идогодисе,каконамјепротумачио,такојеибило; менејевратионамојуфункцију,ањегајеобесио.

14ТадајефараонпослаоипозваоЈосифа,ионисуга журноизвелиизтамнице,ионсеобријао,променио својуодећуиушаокодфараона.

15ФараонречеЈосифу:Усниосамсан,иникогане можепротумачити;

16Јосифодговорифараонуговорећи:Нијеумени,Бог ћефараонудатимир

17ФараонречеЈосифу:„Усну,гле,стајаосамна обалиреке.

18Игле,изрекејеизашлоседамкрава,дебелихи лепих;ихранилисусеналивади:

19Игле,зањимајеизашлоседамдругихкрава, сиромашнихивеоманемилосрднихимршавих,какве никаданисамвидеоуцелојземљиегипатскојзбогзла.

20Имршавеинемилекравепоједошепрвихседам дебелихкрава:

21Акадсуихпојели,нијесемоглознатидасуих појели;алисуидаљебилилошефаворизовани,каона почеткуТакосамсепробудио

22Ивидеосамуснусвом,игле,седамкласовау једнојстабљици,пунихидобрих

23Игле,седамкласова,осушених,танкихипуханих источнимветром,изниклојезањима.

24Имршавокласјепрождерашеседамдобрихкласова алинијебилоникогакобитомогаодамиизјави

25Јосифречефараону:Фараоновсанјеједан:Богје показаофараонуштаћеучинити

26Седамдобрихкравасуседамгодина;аседам добрихкласоваседамгодина:санјеједан.

27Аседаммршавихинемилостивихкравакојесу израслепослењихсуседамгодина;аседампразних класовапушенихисточнимветромбићеседамгодина глади

28Овојеоноштосамрекаофараону:оноштоћеБог учинити,онпоказујефараону.

29Гле,долазиседамгодинавеликогизобиљапосвој земљиегипатској

30Иизањихћенастатиседамгодинаглади;исвеће обиљебитизаборављеноуземљиегипатској;игладће прогутатиземљу;

31Инећесезнатизаобиљеуземљизбогтегладикоја следи;јерћетобитивеоматешко

32Избогтогајесанбиоудвострученфараонудвапута; тојезатоштојестваруспостављенаодБога,иБогће јеускороостварити

33Дакле,некафараоннађечовекаразборитогимудрог инекагапоставинадегипатскомземљом

34Некафараонучиниово,инекапоставислужбенике надземљом,инеказаузмепетидеоегипатскеземљеу седамгодинаизобиља

35Инекасакупесвухранутихдобрихгодинакоје долазе,исакупежитоподфараоновуруку,инека чувајухранууградовима

36Итахранаћебитизалихауземљизаседамгодина глади,којећебитиуегипатскојземљи;даземљане пропаднеодглади

37Итојебилодоброуочимафараонаиуочимасвих његовихслугу.

38Афараонречесвојимслугама:Можемолинаћи оваквогкаоштојеовај,човекаукомејеДухБожји?

39АфараонречеЈосифу:ПоштотијеБогсвеово показао,никонијетакоразборитимударкаоти

40Тићешбитинадмојомкућом,ипотвојојречиће владатисавмојнарод;самонапрестолућубитивећи одтебе

41ФараонречеЈосифу:„Види,поставиосамтенад свомземљомегипатском.

42Фараонјескинуосвојпрстенсањеговеруке,и ставиоганаЈосифовуруку,иобукаогауодећуод финогплатна,иставиомузлатниланчићоковрата; 43Инатерагадасевозиудругимколимакојајеимао; иповикашепредњим:прегниколена!

44АфараонречеЈосифу:Јасамфараон,ибезтебе никонећеподићинирукуниногуусвојземљи египатској.

45ИфараоннадеЈосифовоимеЗафнатпанеја;идадега заженуАсенату,ћеркуПотифере,свештеникаизОнИ изиђеЈосифпрекоцелеегипатскеземље

46Јосифјеимаотридесетгодинакадајестаопред

50ИЈосифусусеродиладвасинапренегоштосу наступилегодинеглади,којемујеродилаАсената,кћи Потифера,свештеникаизОн

51ИЈосифнадеимепрвенцаМанасија:ЈерБог,рече он,учинидазаборавимсавтрудсвојисавдомоцамог.

52АдругомејенаденуоимеЈефрем:ЈермејеБог учиниоплоднимуземљиневољесвоје

53Изавршилосеседамгодинаизобиљакојебешеу египатскојземљи

54Ипочешедолазитиседамгодинаоскудице,какоје Јосифрекао:инесташицајебилаусвимземљама;али усвојземљиегипатскојбешехлеба

55.Акадајесваегипатсказемљабилагладна,народје завапиофараонузахлебом,ифараонјерекаосвим Египћанима:идитекодЈосифа;штотикаже,учини

56Игладјебилапоцеломлицуземље,иЈосифје отвориосвескладиштаипродаоЕгипћанима;агладје билавећауземљиегипатској

57ИсвеземљедођошеуЕгипаткЈосифудакупежито; јерјегладбилатакоболнаусвимземљама

ГЛАВА42

1АкадајеЈаковвидеодауЕгиптуимажита,Јаков речесвојимсиновима:Заштогледатеједнидруге?

2Аонрече:Ево,чуосамдауЕгиптуимажита;да живимо,анедаумремо

3Јосифовихдесетбраћеотишлоједакупекукурузу Египту

4АлиВенијамина,Јосифовогбрата,Јаковнијепослао сасвојомбраћом;јерјерекао:Дагаможданеби задесиланевоља

5Израеловисиновисудошлидакупежитомеђуонима којисудошли,јерјегладбилауземљихананској.

6ИЈосифјебиоуправитељнадземљом,ионјебиотај којијепродаваосвомнародууземљи;иЈосифова браћасудошлаипоклониласепредњимлицемдо земље

7ИЈосифјевидеосвојубраћу,ипознаваоихје,алиим сеучиниостранимигрубоимјеговорио;иречеим: Одаклестедошли?Аонирекоше:Изземљехананске дакупимхрану

8Јосифјепознаваосвојубраћу,алиониганису познавали

9Јосифсесетиосновакојејесањаооњимаирекаоим: Вистешпијуни;давидитеголотињуземљедошлисте.

10Аонимурекоше:„Не,господару,негосутвоје слугедошледакупехрану.

11Свисмомисиновиједногчовека;мисмоправи људи,твојеслугенисушпијуни

12Аонимрече:Не,негостедошлидавидите голотињуземље.

13Аонирекоше:Твојеслугесудванаесторобраће, синовиједногчовекауземљихананској;игле, најмлађиједанаскоднашегоца,аједанније

14Јосифимрече:Тојеоноштосамвамрекао говорећи:Вистешпијуни.

15Овимћетебитидоказани:животомфараоновим нећетеизаћиодавде,осимштовашнајмлађибратне дођеовамо.

16Пошаљитеједногодвас,некадоведевашегбрата,а вићетебитидржаниутамници,дасевашеречидоведу, ималиистинеувама; 17Иставиоихјесвезаједноуодељењетридана.

18АЈосифимречетрећидан:„Овочинитеиживите; јерсебојимБога:

19Акостеправиљуди,некасеједанодвашебраће завежеукућивашегзатвора;идите,носитежитоза гладусвојимкућама

20Алидоведимисвогнајмлађегбрата;такоћесеваше речипотврдитиинећетеумретиИонисутоурадили 21Ирекошеједнидругима:Заистасмокривизасвог брата,штосмовиделимукуњеговедушекаданасје молио,аминехтедосмо;затојеованевољадошлана нас

22АРувимимодговориговорећи:Нисамвамговорио говорећи:Негрешитеодетету;авинебистечули? дакле,гле,потребнајеикрвњегова

23АонинисузналидаихЈосифразуме;јеримје говориопрекотумача

24Иокренусеодњихизаплака;иопетсевратик њима,иразговарасњима,иузеодњихСимеонаи свезашегапредњиховимочима

25ТадајеЈосифзаповедиодаимнапуневрећежитом, идасвакомевратеновацуњеговуврећу,идаимдају хранузапут,итакоимјеучинио

26Инатоваришесвојемагарцежитомиодошеоданде 27Идокјеједанодњихотвориосвојуврећудададе магарцухрануугостионици,угледаојесвојновац;јер, гле,бешеуустимаврећењегове

28Иречесвојојбраћи:Мојновацјевраћен;игле,чак јеиуврећимојој,исрцеимсеуплашишеговорећи једандругоме:ШтанамјеовоучиниоБог?

29ИдођошекЈаковусвомоцууземљухананскуи испричашемусвештоимседогодило;говорећи, 30Човек,којијегосподарземље,говорионамјегрубо исматраонасјезашпијунеземље.

31Амисмомурекли:мисмоправиљуди;минисмо шпијуни:

32Мисмодванаесторицабраће,синовинашегоца; једанније,анајмлађиједанассанашимоцемуземљи хананској

33Ачовек,господарземље,реченам:„Поовомћу знатидастеправиљуди;оставитеовдекодменеједног одсвојебраће,иузмитехранузагладусвојимкућама, иодлазите.

34Идоведимисвогнајмлађегбрата;тадаћузнатида нистешпијуни,негодастеправиљуди;такоћувам избавитибратавашег,авићететрговатиземљом

35Икадсупразнилисвојевреће,гле,свачијисвежањ новцабиојеуњеговојврећи;икадасуиониињихов отацвиделисноповеновца,уплашилисусе.

ГЛАВА43

1Игладјебилавеликауземљи

2Идогодисе,кадасупојелижитокојесуизнелииз Египта,њиховотацимрече:Идитепоново,купитенам малохране

3Јудамурече:„Човекнамјесвечанопротестовао говорећи:Нећетевидетимојелице,осимштовашбрат небудесвама

4Акопошаљешнашегбратаснама,мићемосићида тикупимохрану

5Алиакоганепошаљеш,нећемосићи,јернамје човекрекао:Нећетевидетимојелице,осимштоваш братнебудесвама

6Израиљјерекао:„Заштостемитаколошепоступили дакажетечовекудалииматејошбрата?

7Аонирекоше:Човекнасјестрогопитаозанаше стањеизанашеродовеговорећи:јеливашотацјош жив?имашлидругогбрата?имимурекосмопо смислуовихречи:далибисмомоглизнатидаћерећи: Доведисвогбрата?

8ЈударечесвомоцуИзраелу:„Пошаљидечакаса мном,паћемоустатииотићи;даживимо,анеумремо, ими,ити,инашималишани

9Јаћумугарантовати;одмојерукетражићешга;ако ганедоведемктебиинепоставимгапредтобом, пустимедасносимкривицузаувек; 10Јеросимштосмосезадржали,сигурносмосесада вратилиовајдругипут

11АњиховотацИзраиљимрече:Акотребасада, учинитеово;узмитенајбољеплодовеуземљиусвојим судовима,иноситечовекупоклон,маломелемаимало меда,зачинаисмирне,орахаибадема;

12Иузмидуплиновацуруке;ановацкојијепоново донесенуустимавашихврећа,носитегаопетуруци; вероватнојетобиопревид:

13Узмиибратасвога,иустани,идиопеткодчовека.

14ИБогСвемогућидадетимилостпредтимчовеком, даотпустидругогбрататвогиВенијаминаАкобудем лишенсвоједеце,ожалошћенсам.

15Иљудиузешетајпоклон,иузешедуплиновацу руке,иБењамин;иустадеисиђеуЕгипат,истадепред Јосифа.

16ИкадајеЈосифвидеоВенијаминасњима,рекаоје старешинисвојекуће:Доведитеовељудекући,побијте иприпремите;јерћеовиљудивечератисамному подне

17ИчовекучиникакојеЈосифрекао;итајчовекуведе људеуЈосифовукућу

18Иљудисусеуплашили,јерсууведениуЈосифову кућу;аонирекоше:Збогновцакојијепрвипутвраћен унашимврећама,доведенисмо;дабитражиоповода противнас,иобрушиосенанас,иданасузмеза робовеимагарценаше

19ИприђошеуправитељуЈосифовекућеиразговараху сњимнавратимакуће,

20Ирекао,господине,заистасмопрвипутдошлида купимохрану:

21Идогодисе,каддођосмоугостионицу,отворисмо својевреће,игле,свакијеновацуустимањеговевреће, нашновацупунојтежини;

22Идругиновацсмодонелиусвојерукедакупимо

23Аонрече:„Миртеби,небојсе:твојБогиБогтвога

24ЧовекјеувеољудеуЈосифовукућуидаоимводе,и онисуопралиноге;имагарцимањиховимдадехрану. 25ИприпремилисупоклонпротивЈосифакојије дошаоуподне,јерсучулидаћетамојестихлеб

26ИкадајеЈосифдошаокући,донелисумупоклон којиимјебиоуруциукућуипоклонилимуседо земље.

27Иупитаихзањиховодобро,ирече:Далијеваш отацдобро,старацокоместеговорили?Далијејош жив?

28Аониодговорише:Здравјеслуганаш,отацнаш, јошјеживИпогнушеглавеипоклонишесе

29ОнподижеочииугледасвогбратаВенијамина, синасвојемајке,ирече:Далијеовотвојмлађибрат,о коместемиговорили?Аонрече:Богтимилостив, синемој.

30Јосифпожури;јерјењеговацреважуделазабратом;

заплака.

31Иумилицесвоје,иизиђе,уздржисеирече:Стави нахлеб

32Икренушезањегасами,изањихсами,иза Египћане,којисујелисњим,сами,јерЕгипћанинеби моглидаједухлебсаЈеврејима;јерјетоодвратно Египћанима.

33Иседошепредњим,прворођенипосвоме првородству,анајмлађипомладости;иљудисе дивишеједандругоме.

34Иузеојеипослаоиммесницеиспредсебе,алије Бењаминовнередбиопетпутавећиодсвихњихових Ипилису,ивеселилисесњим.

ГЛАВА44

1Изаповедиуправитељусвојекуће,говорећи: Напунитеврећељудимахраномколикомогудапонесу, исвакоместавитеновацуустањеговојврећи.

2Иставимојучашу,сребрнучашу,ууставреће најмлађегињеговновацодкукурузаИучинипоречи којуречеЈосиф.

3Чимјесвануло,људисуотпуштени,ониињихови магарци.

4Акадасуизашлиизграда,ијошнисубилидалеко, Јосифјерекаосвомуправитељу:Устани,пођиза људима;икадихсустижеш,рециим:Заштосте наградилизлозадобро?

5Нијелитооноучемумојгосподарпије,ипочемуон заистагата?учинилистезлочинећито

10Аонрече:Некабудеипотвојимречима:онајкод когасенађенекамибудеслуга;ибићетенепорочни.

11Затимсубрзосрушилисвакисвојуврећуназемљуи отворилисвакисвојуврећу.

12Ионјепотражио,ипочеооднајстаријег,аотишао однајмлађег,ичашасенађеуВенијаминовојврећи

13Затимсураздиралисвојуодећуинатоварилисваки својемагарцеивратилисеуград.

14ЈудаињеговабраћадођошеуЈосифовукућу;јерон јошбешетамо,ипадошепредњимназемљу

15Јосифимрече:Каквојеоводелоштостеучинили?

Зарнезнатедатакавчовеккаоштосамјасигурно можедапредвиди?

16Јударече:„Штадакажемомомгосподару?штада причамо?иликакодасеочистимо?Богјеоткрио безакоњеслугатвојих:гле,мисмослугегосподара мога,ими,ионајкодкогасенашлачаша

17Аонрече:НедајБожедатоучинимАличовеку чијојсеруцинађечаша,бићемојслуга;атинекасеу мирудижикоцусвом

18ТадамусеЈудаприближиоирекао:„Господарумој, некатвојслуга,молимте,проговориниречуушимог господара,инекатвојгневнегоринаслугутвога,јер тисикаофараон

19Мојгосподарупитасвојеслугеговорећи:Иматели оцаилибрата?

20Ирекосмомомгосподару:Имамооца,старцаидете његовестарости,малог;абратмујемртав,ионсам остаоодмајкесвоје,иотацгаволи

21Атисирекаосвојимслугама:Доведитегакменида погледамсвојеочинањега.

22Иреклисмомомгосподару:Дечакнеможе оставитисвогоца,јеракооставиоца,његовотацби умро.

23Атисирекаосвојимслугама:Аковашнајмлађи братнесиђесвама,нећетевишевидетимојелице

24Икадасмодошлидотвогслуге,могоца,реклисмо муречимоггосподара

25Анашотацрече:Идиопетикупинаммалохране

26Амирекосмо:Неможемосићи;акојенашнајмлађи братснама,ондаћемосићи;јернећемовидетилице човека,осимштојенашнајмлађибратснама

27Атвојслуга,мојотац,реченам:„Знатедамијемоја женародиладвасина

28Аонајизиђеодмене,ијарекох:Заистајерастрган; инисамгавидеоод:

29Аакоиовоузметеодмене,иакогазадесинеред, срушићетемојесиједевласистугомугроб.

30Сада,дакле,каддођемктвомслузи,свомоцу,и дечаканебудеснама;видећидајењеговживотвезан заживотмомка;

31Кадвидидадечаканемаснама,умријеће,атвоје слугећестугомугробсрушитисиједевласитвога слуге,нашегоца

32Јертвојслугапостадејемствозадечакамомоцу, рекавши:Акоганедоведемктеби,заувекћусносити кривицунасвогоца.

33Дакле,молимте,некатвојслугаостанеуместо дечакакаоробмогагосподара;амомакнекаидегоре сасвојомбраћом.

34Јеркакоћуотићисвомоцу,адечаканебудеса

1ТадасеЈосифнијемогаосуздржатипредсвима

2Ионјезаплакао,иЕгипћаниифараоновдомчуше 3Јосифречесвојојбраћи:ЈасамЈосиф;далијемој отацјошжив?Абраћањегованемогахуму одговорити;јерсусеузнемирилипредњеговим присуством

4Јосифречесвојојбраћи:Приђитеми,молимвасИ онисусеприближили.Аонрече:ЈасамЈосифваш брат,когастепродалиуЕгипат

5Нежалоститесе,дакле,нељутитесенасебештосте мепродалиовамо,јермејеБогпослаопревасда сачувамживот

6Јероведвегодинејегладуземљи,аипакимапет годинаукојиманећебитинижетвенижетве.

7ИБогмепослапредтобомдатисачувампотомство наземљиидаспасемтвојеживотевеликим избављењем.

8Дакле,садаменистевипослалиовамо,негоБог,ион мејеучиниооцемфараону,игосподаромцелогдома његовог,ивладаремуцелојземљиегипатској.

9Пожуритеиидитемомоцуирецитему:Овакокаже твојсинЈосиф:Богмејеучиниогосподаромцелог Египта;

10ИтићешживетиуземљиГошен,ибићешблизу мене,тиидецатвоја,идецасвоједеце,итвојастада,и твојаговеда,исвештоимаш;

11Итамоћутехранити;јерјејошпетгодинаглади;да неосиромашиштиитвојдомисвештоимаш

12Игле,твојеочивиде,иочимогбратаВенијамина, дасумојаустатакојатиговоре

13ИкажитемомоцусвумојуславууЕгиптуисвешто стевидели;авићетепожуритиидовестимогоца овамо

14ИпаденавратсвогбратаВенијаминаизаплака;а Бењаминмујеплакаозавратом.

15Штавише,пољубисвусвојубраћуизаплаканад њима;апослетогањеговабраћаразговарахусњим 16Ичуласегласотомеуфараоновомдомуговорећи: Јосифовабраћасудошла,итосесвиделофараонуи његовимслугама

17ФараонречеЈосифу:Рецибраћисвојој:„Ово учините;натоваритесвојустокуиидите,одведитеу земљухананску; 18Иузмитесвогоцаисвојепородице,идођитекмени,

19Садавамјезаповеђено,учинитеово;изведитесвоја колаизземљеегипатскезасвојудецуизасвојежене,и

22Свимаједаопроменуодеће;аВењаминудаде

23Исвомоцупосланаовајначин;десетмагараца натоваренихегипатскимдобрима,идесетмагараца натоваренихжитомихлебомимесомзањеговогоца успут.

24Такојеотпустиосвојубраћу,ионисуотишли,аон имјерекао:Пазитеданеиспаднетенапуту

25ИизиђошеизЕгиптаидођошеуземљухананскук Јаковусвомоцу.

26Ирекаомуговорећи:Јосифјејошжив,ионје намесникнадсвомземљомегипатскомИЈаковљево срцеклонуло,јеримнијеверовао

27ИреклисумусверечиЈосифовекојеимјерекао;и кадајевидеоколакојајеЈосифпослаодагапревезу, оживедухЈаковањиховогоца

28АИзраелрече:„Достаје;Јосифмојсинјејошжив: отићићудагавидимпренегоштоумрем.

ГЛАВА46

1ИИзраелјекренуонапутсасвимштојеимао,и дошаоуВирсавеју,ипринеожртвуБогусвогоца Исака.

2ИБогјеговориоИзраелууноћнимвизијамаирекао: Јакове,ЈаковеАонрече:Евоме

3Аонрече:ЈасамБог,Богтвогоца;небојсесићиу Египат;јерћутамонаправитиодтебевеликинарод; 4СићићустобомуЕгипат;ијаћутесигурнопоново одвести;иЈосифћеставитисвојурукунатвојеочи.

5ИЈаковјеустаоизВирсавеје,иИзраеловисиновису превезлиЈакова,свогоца,својумалудецуисвојежене, уколимакојајефараонпослаодагапревезу.

6Иузелисусвојустокуисвојеимањекојесудобилиу земљихананскојидођошеуЕгипат,Јаковаисве његовосемесњим.

7Својесиновеисиновесвојихсиновасасобом,своје кћериикћерисвојихсинова,исвесвојепотомство довеојесасобомуЕгипат.

8АовосуименасиноваИзраиљевихкојисудошлиу Египат,Јаковињеговисинови:Рувим,Јаковљев првенац.

9Рувимовисинови;Ханох,иФалу,иХезрон,иКарми 10АсиновиСимеонови;Јемуило,иЈамин,иОхад,и Јахин,иЗохар,иШаул,синједнеКананејке.

11АсиновиЛевијеви;Гершон,КеатиМерари

12АЈудинисинови;Ер,Онан,Шелах,ФарезиЗерах, алиЕриОнанпомријешеуземљихананској.А ФарезовисиновибехуХесрониХамул

13ИсиновиИсахарови;Тола,иФува,иЈовиШимрон.

14Завулоновисинови;Серед,ЕлониЈахлеел

15ОвосуЛијинисиновикојејеродилаЈаковуу Паданараму,сањеговомкћеркомДином:свихдуша његовихсиноваињеговихкћерибилојетридесетитри.

16АсиновиГадови;Зипхион,иХаги,Шуни,иЕзбон, Ери,иАроди,иАрели

17ААсировисинови;Јимна,иИсуа,иИсуи,иБерија, иСерах,њиховасестра,исиновиБеријини;Хебери Малхиел.

18ОвосуЗилпинисинови,којујеЛабандаосвојој кћериЛији,аонаихјеродилаЈакову,шеснаестдуша

19СиновиРахелеЈаковљевежене;ЈосифиВенијамин.

20АЈосифууегипатскојземљирођенисуМанасијаи Јефрем,којемујеродилаАсената,кћиПотифера, свештеникаизОн

21ВенијаминовисиновибехуБелах,Бехер,Ашбел, ГераиНаман,ЕхииРош,Мупим,ХупимиАрд.

22ОвосуРахелинисинови,којисурођениЈакову: свихдушајебилочетрнаест

23АсиновиДанови;Хусхим.

24АсиновиНафталијеви;Јазил,иГуни,иЈезери Шилем

25ОвосуВалинисиновикојејеЛабандаосвојојкћери Рахили,аонаихјеродилаЈакову:свихдушајебило седам.

26СвихдушакојесудошлесЈаковомуЕгипат,којесу изашлеизњеговихбедара,осимженаЈаковљевих синова,свихдушајебилошездесетишест;

27АЈосифовисинови,којисумусеродилиуЕгипту, бехудведуше:свихдушаиздомаЈаковљевог,којису дошлиуЕгипат,билојеседамдесетидесет.

28ИпослаЈудупредсобомкЈосифу,даупутисвоје лицекаГесену;идођошеуземљуГесем

29Јосифјеспремиосвојакола,ипопеосеусусрет свомоцуИзраиљу,уГесем,ипредставиомусе;ипаде мунаврат,иплакашемудугонаврату

30АИзраиљречеЈосифу:Пустимедаумрем,пошто самтивидеолице,јерсијошжив

31ИЈосифречесвојојбраћиидомусвогоца:Јаћу поћиипоказатифараонуирећиму:Мојабраћаидом могаоцакојибехууземљихананској,дошлисукмени; 32Аљудисупастири,јерњиховзанатјебиодахране стоку;идовелисусвојастадаиговедасвојаисвешто имају

33Идогодићесекадатефараонпозовеирече:„Штасе бавиш?

34Даћетерећи:„Слугетвојесусебавилестокомод нашемладостипадосада,ими,инашиочеви,дабисте живелиуземљиГесену;јерјесвакипастиродвратан Египћанима

ГЛАВА47

1ТадајеЈосифдошаоирекаофараону,ирекао:Мој отацимојабраћа,ињиховастадаиговедањихова,и свештоимају,изашлисуизземљехананске;игле,они сууземљиГесем

2Иузеојенекеодсвојебраће,чакпетљуди,и представиоихфараону

3Фараонречесвојојбраћи:„Штасебавите?Ирекоше фараону:Твојеслугесмопастири,ими,иоцинаши 4Ирекошефараону:„Јерсмодошлидаборавимоу земљи;јерслугетвојенемајупашезастадасвоја;јерје

9ИЈаковречефараону:„Данигодинамогходочашћа сустотридесетгодина:малојебилоизлихданау годинамамогживота,инисудостиглиданегодина животамојихотацауданимањиховогходочашћа.

10ИЈаковјеблагословиофараонаиизашаоиспред фараона

11Јосифјепоставиосвогоцаисвојубраћуидаоим поседуегипатскојземљи,унајбољојземљи,уземљи Рамзес,каоштојефараонзаповедио

12ИЈосифјехраниосвогоцаисвојубраћуисавдом свогоцахлебомпоњиховимпородицама

13Инијебилохлебауцелојземљи;јерјегладбила велика,такодасуегипатскаисваземљахананска клонулеодглади

14Јосифјесакупиосавновацкојисенашаоуземљи египатскојиуземљихананској,зажитокојесукупили; иЈосифјеунеоновацуфараоновдом

15Акадајеновацнестаоуегипатскојземљииуземљи хананској,свиЕгипћаниприђошеЈосифуирекоше:дај намхлеба,јерзаштодаумиремопредтобом?јерновац пропада

16Јосифрече:„Дајсвојустоку;идаћутезатвојустоку аконовацпропадне

17ИдоведошесвојустокуЈосифу,иЈосифимдаде хлебузаменузакоње,изастада,изастокуговедаиза магарце;инахраниоихјехлебомзасвуњиховустоку затугодину

18Кадсезавршилатагодина,дођошекњемудруге годинеирекошему:„Нећемосакритиодмог господаракакосетрошинашновац;мојгосподарима инашастадастоке;нетребадаостанепредочимамога господара,негонашателаинашеземље: 19Заштоћемоумретипредтвојимочима,имиинаша земља?купинасинашуземљузахлеб,имиинаша земљабићемослугефараонове;идајнамсемеда живимо,анеумремо,даземљанебудепуста

20Јосифјекупиосвуегипатскуземљузафараона;јер суЕгипћанипродалисвакисвојуњиву,јерихје завладалаглад;такојеземљапосталафараонова

21Аштосетиченарода,преселиоихјеуградовеод једногдодругогкрајаграницеЕгипта

22Самоземљусвештениканијекупио;јерсу свештенициималидеокојиимједоделиофараон,и јелисусвојдеокојиимјефараондао;затонису продалисвојеземље

23ТадајеЈосифрекаонароду:„Ево,данассамкупио васивашуземљузафараона;евовамсемена,и посејаћетеземљу.

24Идогодићесеупорасту,даћетедатипетидео фараону,ачетириделанекавамбудусвоја,засемеу пољуизавашухрану,изаонеизвашихдомаћинстава, изахранузавашемалишане.

25Аонирекоше:„Тисинамспасаоживоте;хајдеда нађемомилостуочимамогагосподара,ибићемо фараоновеслуге

26ИЈосифјепоставиозаконнадегипатскомземљом доданасдафараондобијепетидео;осимземљесамо свештеника,којанијепосталафараонова

27Израиљсенастаниуземљиегипатској,уземљи Гешен;ионисуималиимањеуњему,ираслисуи умножилисевеома

28ИЈаковјеживеоуземљиегипатскојседамнаест

29ИприближилосевремедаИзраиљтребадаумре,и

рукуподмојебедро,ипоступисамномљубазнои искрено;несахраниме,молимте,уЕгипту: 30Алијаћулећисасвојимочевима,атићешме известиизЕгиптаисахранитименањиховомместуА онрече:учинићукакосирекао

31Аонрече:ЗакунимисеИонмусезаклеИИзраиљ сепоклонинаглавупостеље.

ГЛАВА48

1ИдогодисепослеовихствариданекоречеЈосифу: „Ево,отацтијеболестан,иузесасобомсвојадвасина, МанасијуиЈефрема.

2ИједанјејавиоЈаковуирекао:„Ево,твојсинЈосиф долазиктеби

3ИЈаковречеЈосифу:БогСвемогућимисејавиоу Лузууземљихананскојиблагословиоме, 4Иречеми:Ево,учинићутеплодним,иумножићуте, иучинићуодтебемноштвонарода;идаћеовуземљу потомствутвомепослетебеувечновласништво 5Исадасумојадвасина,ЈефремиМанасија,којису тисеродилиуегипатскојземљипренегоштосам дошаоктебиуЕгипат;каоРувимиСимеон,бићемоји 6Итвојепотомство,којесиродиопослењих,биће твоје,изваћесепоименубраћесвојеуњиховом наследству

7Аштосеменетиче,кадасамдошаоизПадана, Рахелајеумрлапоредменеуземљихананскојнапуту, докјејошбиломалопутадоЕфрате;ијасамје сахраниотамонапутуЕфрате;истојеВитлејем

8ТадаИзраелугледаЈосифовесиновеирече:„Косу ови?

9Јосифречесвомоцу:„Онисумојисиновикојемије Богдаонаовомместу.Аонрече:доведиихкмени,и јаћуихблагословити

10ОчиИзраелабилесумутнеодстарости,такоданије могаодавиди.Иприведеихксеби;ионихпољубии загрлиих

11ИИзраелречеЈосифу:Нисаммислиодавидимтвоје лице,игле,Богмијепоказаоитвојепотомство.

12ИЈосифихизвучеизмеђусвојихколенаипоклони селицемдоземље.

13ТадаихјеЈосифузеообојицу,Јефремаусвојудесну рукупремалевојстраниИзраела,аМанасијаусвојој левојруципремадеснојстраниИзраела,ипривеоихк

14ТадајеИзраелиспружиосвојудеснурукуиставио

Генесис

мојихАвраамаиИсака;инекапорастуумноштво усредземље.

17АкадајеЈосифвидеодајењеговотацположио својудеснурукунаЈефремовуглаву,томусене свиђало,иподигаојерукусвогоцадајепребациса ЈефремовеглавенаМанасијинуглаву

18Јосифречесвомоцу:„Не,очемој,јерјеово прворођенац;стависвојудеснурукунањеговуглаву.

19Ањеговотацодбиирече:Знам,синемој,знам;ион ћепостатинарод,ионћетакођебитивелики;алиће његовмлађибратзаистабитивећиодњега,ињегово потомствоћепостатимноштвонарода 20Иблагословиихтогадана,говорећи:Утебиће благословитиИзраиљговорећи:Богдатеучиникао ЈефремаикаоМанасијуИпоставиЈефремаиспред Манасије.

21АИзраелречеЈосифу:„Ево,јаумирем,алиБогће битистобомивратититеуземљутвојихотаца 22Штавише,даосамтиједандеоизнадтвојебраће, којисамузеоизрукуАморејасвојиммачемисвојим луком

ГЛАВА49

1ИЈаковдозвасвојесиновеирече:Саберитеседавам кажемштаћевасзадеситиупоследњимданима

2Окупитесеичујте,синовиЈаковљеви;ипослушај Израиљаоцасвога.

3Рубене,тисимојпрворођенац,мојамоћ,ипочетак мојеснаге,узвишеностдостојанстваиизврсностмоћи:

4Непостојанкаовода,нећешбитибољи;јерсисе попеонапостељуоцасвога;ондасигаоскврнио:онсе попенамојкревет

5СимеониЛевијесубраћа;оруђасуровостисуу њиховимнастамбама

6Душомоја,неулазиуњиховутајну;нањихову скупштину,частимоја,небудиуједињен,јеругневу свомубишечовека,иусвојојсамовољиоборишезид 7Проклетбиоњиховгнев,јерјебиожесток;ињихов гнев,јерјебиосуров:поделићуихуЈаковуирасејаћу ихпоИзраиљу

8Јуда,тисионајкогаћетвојабраћахвалити:твоја рукаћебитиувратутвојихнепријатеља;синовиоца твогапоклонићесепредтобом

9Јудајемладунчелава:изплена,синемој,тисиустао, сагнуосе,лежаокаолавикаостарилав;коћега пробудити?

10ЖезлонећеотићиодЈуде,низаконодавацизмеђу његовихногу,докнедођеСилом;ињемућебитискуп народа

11Вежесвојеждребезавиновулозуимагаресвојеза изабранулозу;опраојехаљинесвојеувину,ихаљине својеукрвиодгрожђа;

12Очићемубитицрвенеодвина,азубибелиод млека

13Завулонћестановатиупристаништуморском;ион ћебитиуточиштелађа;ињеговаграницабићедо Сидона

14Исахарјејакмагарацкојилежиизмеђудватерета: 15Ивидеоједајеодмордобаридајеземљапријатна; ипогнурамедаганоси,ипостадеслугазаданак

16Данћесудитисвомнароду,каоједноодИзраелових

17Данћебитизмијанапуту,гујанастази,којауједа коњузапете,такодаћењеговјахачпастиуназад.

18Чекаосамтвојеспасење,Господе.

19Гад,четаћегапобедити,алионћенајзадпобедити

20ОдАшераћењеговхлеббитидебео,ионћедати краљевскепосластице.

21Нефталимјекошутапуштена,дајелеперечи

22Јосифјеплоднаграна,чакиплоднагранакод бунара;чијегранепрелазепрекозида:

23Стрелцисугајакорастужили,пуцалинањегаи мрзелига.

24Алињеговлукјеостаоуснази,ирукењеговихруку ојачалесурукемоћногБогаЈаковљевог;(одатлеје пастир,каменИзраиљев:)

25ОдБогатвогоцакојићетипомоћи;иСвемогућим, којићетеблагословитиблагословиманебагоре, благословимадубинекојалежииспод,благословима грудииматерице;

26Благословитвогоцанадвладалисублагослове

којијебиоодвојенодсвојебраће

27Бењаминћеграбитикаовук,ујутрућепрождирати плен,аноћућеделитиплен

28СвесуоводванаестплеменаИзраиљевих;иовоје оноштоимјењиховотацрекаоиблагословиоих; свакогпоблагословусвомблагословиих

29Аонимзаповедииречеим:Прибраћусесвом народу;сахранимесаоцимамојимупећиникојајеу пољуЕфронаХетита

30УпећиникојајеупољуМакпели,штојеиспред Мамре,уземљихананској,којујеАвраамкупиоса њивомЕфронаХетитазапоседовањеместаза сахрањивање

31ТамосусахранилиАврамаињеговуженуСару;ту сусахранилиИсакаиРевекуњеговужену;итусам сахраниоЛију

32ПољуипећинукојајеуњојкупилисуХетови синови

33ИкадајеЈаковзавршиосазаповедањемсвојим синовима,подигаојеногеупостељу,ииздаодух,и биојеокупљенсвомнароду

ГЛАВА50

1ИЈосифпаденалицесвогоца,заплаканадњими пољубига

2Јосифјезаповедиосвојимслугамалекаримада балзамујуњеговогоца,алекарибалзамовалиИзраиља 3Инавршимусечетрдесетдана;јерсусетако

6Фараонрече:„Идиисахранисвогоца,какотеје заклео.

7ИЈосифјеотишаодасахранисвогоца,асњимсу ишлесвефараоновеслуге,старешинењеговекућеи свестарешинеегипатскеземље.

8ИсавЈосифовдомињеговубраћуидомњеговогоца, самосвојумалудецу,својастадаиговеда,оставилису уземљиГошен.

9Ипођошесњимиколаикоњаници,ибешетоврло великодруштво

10ИдођошенагумноАтад,којесеналазиизаЈордана, итуоплакахуузвеликуивеомаболнујадиковку,и начинижалостзасвојимоцемседамдана.

11Акадасустановницитеземље,Хананејци,видели тугунаподуАтада,реклису:Овојевеликажалостза Египћане;затосепрозваАвелмизраим,којијеиза Јордана

12Ињеговисиновиучинишесњимкакоимје заповедио:

13Јерсугасиновињеговиоднелиуземљухананскуи сахранилигаупећинипољаМакпела,којујеАвраам купиосањивомупоседсахранеЕфронаХетита, испредМамре

14ИЈосифсевратиоуЕгипат,онињеговабраћаисви којисуишлисњимдасахранењеговогоца,поштоје сахраниосвогоца

15АкадасуЈосифовабраћавиделадаимјеотацмртав, реклису:„Јосефћенасмождамрзетиисигурноћенам узвратитизасвезлокојесмомуучинили

16ИпослашегласникаЈосифуговорећи:„Твојотацје заповедиопренегоштојеумро,говорећи:

17ТакоћешрећиЈосифу:Опрости,молимте,сада преступсвојебраћеињиховгрех;јерсутизло учинили;асада,молимоте,опростисагрешење слугамаБогаоцасвогаИЈосифјеплакаокадсуму говорили

18Ињеговабраћаотидошеипадошепредњеговим лицем;аонирекоше:ево,мисмотвојеслуге

19Јосифимрече:Небојтесе,јерсамјанаместуБога?

20Авистемислилизлопротивмене;алиБогјето смислионадобро,дасеоствари,каоштоједанас,да спасемногољудиживих

21Садасе,дакле,небојте:јаћунахранитивасивашу децуИутешиих,имилоимсеобрати

22ЈосифјеживеоуЕгипту,онидомњеговогоца,а Јосифјеживеостодесетгодина.

23ИЈосифјевидеоЈефремовудецутрећегколена:и синовиМахира,синаМанасијиног,билисуодгајанина Јосифовимколенима

24ИЈосифречесвојојбраћи:Умирем,иБогћевас сигурнопосетитииизвестивасизовеземљеуземљу закојусезаклеоАврааму,ИсакуиЈакову.

25ИЈосифједаозаклетвуодсиноваИзраиљевих, говорећи:„Богћевассигурнопосетити,ивићете однетимојекостиодавде

26ТакојеЈосифумросастодесетгодина,и балзамовалисуга,истављенјеуковчегуЕгипту.