Самсон: Живи снажно, умри јаче Судије 13 1 И синови Израиљеви опет чињаху зло пред Господом; и Господ их предаде у руке Филистејаца на четрдесет година. 2 А бејаше један човек из Цоре, из породице Данова, по имену Маној; а жена му беше нероткиња и није рађала. 3 Анђео Господњи јави се жени и рече јој: „Ево, нероткиња си и не рађаш; него ћеш затруднети и родићеш сина.“ 4 Зато се сада молим, чувај и не пиј вина нити жестоких пића, и не једи ништа нечисто. 5 Јер, ево, зачећеш и родићеш сина, и бритва неће доћи на његову главу; јер ће дете бити Назарејан Божји од утробе; и он ће почети да избавља Израиља из руке Филистејаца. 6 Тада жена дође и јави мужу своме говорећи: „Човек Божји дође к мени, чије лице беше као лице анђела Божјег, веома страшно; али га не питах одакле је, нити ми рече своје име. 7 Али ми рече: Ево, зачећеш и родићеш сина; зато сада не пиј вина нити жестоких пића, нити једи ништа нечисто, јер ће дете бити Назареј Божји од утробе до дана смрти своје. 8 Тада се Маној помоли Господу и рече: „Господару мој, нека се човек Божји кога си послао врати к нама и нека нас научи шта ћемо чинити детету које ће се родити.“ 9 И Бог услиши глас Манојев; и анђео Божји врати се к жени док је седела у пољу; али Маној, муж њен, не беше с њом. 10 А жена пожури, отрча и јави мужу своме, и рече му: Ево, указао ми се човек који је дошао к мени пре неки дан. 11 И Маноје устаде, и оде за женом својом, и дошавши к човеку, рече му: Јеси ли ти човек који је говорио жени? А он рече: Јесам. 12 А Маној рече: „Нека се сада испуне твоје речи. Како ћемо управљати дететом и како ћемо му учинити?“ 13 А анђео Господњи рече Маноју: „Нека се чува свега што сам рекао жени.“ 14 Не сме јести ништа што долази од винове лозе, нити нека пије вино или жестоко пиће, нити нека једе било шта нечисто; све што сам јој заповедио нека држи.
1
Самсон: Живи снажно, умри јаче
15 А Маној рече анђелу Господњем: Молим те, дозволи нам да те задржимо док ти не спремимо јаре. 16 А анђео Господњи рече Маноју: „Ако ме и задржиш, нећу јести од твог хлеба; а ако желиш да принесеш жртву паљеницу, мораш је принети Господу.“ Јер Маној није знао да је он анђео Господњи. 17 А Маној рече анђелу Господњем: „Како ти је име? Да ти покажемо част кад се твоје речи испуне.“ 18 А анђео Господњи му рече: Зашто питаш за моје име, кад је тајно? 19 Маној узе јаре са жртвом од хлеба и принесе је Господу на стени; и анђео учини чудесно; а Маној и његова жена гледаху. 20 Јер се догоди, кад се пламен дизао са жртвеника ка небу, да се анђео Господњи попео у пламену жртвеника. А Маној и његова жена погледаше то и падоше лицем на земљу. 21 Али анђео Господњи се више није јавио Маноји и његовој жени. Тада је Маној познао да је то анђео Господњи. 22 А Маној рече својој жени: Сигурно ћемо умрети, јер смо видели Бога. 23 Али му жена рече: „Кад би Господу било мило да нас погуби, не би примио жртву паљеницу и жртву жита од нас, нити би нам показао све то, нити би нам у ово време рекао овакве ствари.“ 24 И жена роди сина и даде му име Самсон; и дете је расло, и Господ га благослови. 25 И Дух Господњи поче га повремено покретати у Дановом логору између Цоре и Естаола.
Судије 14 1 И Самсон сиђе у Тимнату и виде у Тимнату жену од кћери Филистејаца. 2 И он оде горе, и јави оцу своме и мајци својој, и рече: Видео сам жену у Тимнату, једну од кћери Филистејаца; зато ми је сада нађите за жену. 3 Тада му отац и мајка рекоше: „Зар нема жене међу кћерима твоје браће или у целом мом народу, да идеш да узмеш жену од необрезаних Филистејаца?“ А Самсон рече оцу свом: „Узми ми је, јер ми се допада.“ 4 Али његов отац и његова мајка нису знали да је то од Господа, да он тражи прилику против Филистејаца; јер су у то време Филистеји владали Израелом. 5 Тада сиђе Самсон са оцем својим и мајком својом у Тимнату, и дође у винограде Тимнате, и гле, млади лав ричећи нападну на њега. 6 И Дух Господњи сиђе на њега снажно, и он га растрже као што би растргао јаре, а није имао ништа у руци; али не рече оцу своме ни мајци својој шта је учинио. 7 И сиђе доле и разговара са женом; и она се допадне Самсону. 8 И после неког времена врати се да је узме, и скрену да види леш лава; и гле, беше рој пчела и мед у лешу лава. 9 И узе га у руке своје и настави да једе, па дође код оца свог и мајке свог и даде им, и они једоше; али им не рече да је извадио мед из лешине лава. 10 Тада његов отац сиђе к жени, а Самсон тамо приреди гозбу, јер су младићи тако чинили. 11 И догоди се, кад га видеше, да доведоше тридесет пратилаца да буду с њим. 12 А Самсон им рече: „Задаћу вам загонетку; ако ми је одговарате у року од седам дана гозбе и откријете је, даћу вам тридесет постељине и тридесет пресвлака. 13 Али ако ми не можете рећи, онда ћете ми дати тридесет чаршава и тридесет пресвлака. А они му рекоше: „Изнеси своју загонетку да је чујемо.“ 14 И рече им: „Из једача је изашло месо, а из јакога је изашла слаткоћа.“ И нису могли за три дана да одгоне загонетку. 15 А седмог дана рекоше Самсоновој жени: „Наговори мужа свог да нам открије загонетку, да не спалимо тебе и кућу твог оца. Зар сте нас позвали да узмемо оно што имамо?“
2
Самсон: Живи снажно, умри јаче
16 А Самсонова жена плака пред њим говорећи: „Мрзиш ме и не волиш ме; задао си загонетку синовима мог народа, а ниси ми је рекао.“ А он јој рече: „Гле, нисам је рекао ни оцу свом ни мајци својој, па зар да је кажем теби?“ 17 И плакала је пред њим седам дана, док је трајала њихова гозба; и догоди се седмог дана да јој он открије, јер га је тешко мучила; и она откри загонетку синовима свог народа. 18 А људи из града рекоше му седмог дана пре заласка сунца: „Шта је слађе од меда, и шта је јаче од лава?“ А он им рече: „Да нисте орали мојом јуницом, не бисте одгонетнули моју загонетку.“ 19 И Дух Господњи сиђе на њега, и он сиђе у Аскалон, и поби тридесет људи међу њима, и узе њихов плен, и даде пресвлаку онима који одгонетнуше загонетку. И разгњеви се његов, и оде горе у кућу свог оца. 20 Али Самсонова жена је дата његовом другу, кога је користио као свог пријатеља.
Судије 15 1 А мало касније, у време жетве пшенице, Самсон посети своју жену са јаретом и рече: „Ући ћу к жени својој у собу.“ Али њен отац му не хтеде да уђе. 2 А њен отац рече: Заиста сам мислио да си је потпуно омрзнуо; зато сам је дао твом другу. Зар није њена млађа сестра лепша од ње? Узми њу, молим те, уместо ње. 3 А Самсон рече за њих: „Сада ћу бити безгрешнији од Филистејаца, ако им учиним зло.“ 4 И Самсон оде и ухвати триста лисица, и узе главу огњаву, и окрену реп уз реп, и стави главу огњаву у средину између два репа. 5 А кад је запалио главње, пустио их је у жито Филистејаца и спалио је и жито и жито, винограде и маслине. 6 Тада Филистеји рекоше: „Ко је то учинио?“ А они одговорише: „Самсон, зет Тимњана, јер му је узео жену и дао је његовом другу.“ А Филистеји дођоше и спалише њу и њеног оца ватром. 7 А Самсон им рече: „Иако сте то учинили, ипак ћу се осветити од вас, и после тога ћу престати.“ 8 И удари их куковима и бутинама великим покољем; и сиђе и настани се на врху стене Етам. 9 Филистеји су отишли горе и улогорили се у Јуди, и раширили се у Лехију. 10 А људи из Јуде рекоше: „Зашто сте дошли на нас?“ А они одговорише: „Дошли смо да вежемо Самсона, да му учинимо као што је он учинио нама.“ 11 Тада три хиљаде људи од Јуде отидоше на врх стене Етам и рекоше Самсону: „Зар не знаш да су Филистеји господари над нама? Шта си нам то учинио?“ А он им рече: „Као што су они учинили мени, тако сам и ја учинио њима.“ 12 А они му рекоше: „Сишли смо да те вежемо и да те предамо у руке Филистејаца.“ А Самсон им рече: „Закуните ми се да ме ви нећете напасти.“ 13 А они му рекоше: „Не, него ћемо те чврсто свезати и предати те у њихове руке, али те сигурно нећемо убити.“ И свезаше га са два нова ужета и изведоше га са стене. 14 А кад дође у Лехи, Филистеји повикаше против њега; и Дух Господњи снажно дође на њега, и ужета која беху на рукама његовим постадоше као лан спаљен ватром, и окови му спадоше с руку. 15 И нађе нову вилицу магарца, испружи руку, ухвати је и њоме поби хиљаду људи. 16 А Самсон рече: „Вилицом магарећом, гомиле на гомиле, вилицом магарећом побих хиљаду људи.“ 17 А кад је завршио говорећи, баци вилицу из руке своје и назва то место Раматин-Лехи. 18 И осети велику жеђ, па призва Господа и рече: Ти си дао ово велико избављење у руке слуге свога; а сада хоћу ли умрети од жеђи и пасти у руке необрезанима?
3
Самсон: Живи снажно, умри јаче
19 Али Бог отвори удубљење које је било у вилици, и из њега потече вода; и кад се напије, врати му се дух и оживи; зато му назва име Ен-Хакоре, које је у Лехију до данас. 20 И судио је Израиљу у време Филистејаца двадесет година.
Судије 16 1 Тада Самсон оде у Газу и тамо угледа блудницу, па уђе к њој. 2 И јавише се становницима Газе говорећи: „Самсон је дошао овамо.“ И опколише га и чекаху га сву ноћ на градским вратима, и ћутаху сву ноћ говорећи: „Ујутро, кад сване, убићемо га.“ 3 И Самсон је лежао до поноћи, а у поноћ устаде, узе врата градских капија и оба довратника, па оде с њима, са преварама, метну их на рамена и однесе их на врх брда које је према Хеврону. 4 А после се догоди да је волео жену у долини Сорек, која се звала Далила. 5 И дођоше к њој кнезови филистејски и рекоше јој: „Намами га и види у чему је његова велика снага и како бисмо га могли надвладати, да га вежемо и понизимо. И даћемо ти сваки од нас хиљаду стотина сребрњака.“ 6 А Далила рече Самсону: „Реци ми, молим те, у чему лежи твоја велика снага и чиме би те могли свезати да те муче.“ 7 А Самсон јој рече: „Ако ме вежу са седам зелених врпци које се никада нису осушиле, ослабићу и бићу као други човек.“ 8 Тада су јој филистејски кнезови донели седам зелених врпци које нису биле осушене, и она га је њима свезала. 9 А људи су вребали у заседи и чекали с њом у соби. А она му рече: „Филистејци на тебе, Самсоне!“ А он кида узде као што се кида кудела кад дотакне ватру. Тако се није знала његова снага. 10 А Далила рече Самсону: „Гле, ругао си ми се и говорио си ми лажи; сада ми реци, молим те, чиме би могао бити свезан.“ 11 А он јој рече: Ако ме чврсто вежу новим конопцима који никада нису коришћени, онда ћу ослабити и бити као други човек. 12 Далила тада узе нова ужета и свеза га њима, и рече му: „Филистејци на тебе, Самсоне!“ А у соби су били заседе. И он их покида са својих руку као конац. 13 А Далила рече Самсону: „До сада си ме варао и говорио ми лажи; реци ми чиме би могао бити свезан.“ А он јој рече: „Ако исплетеш седам праменова моје главе у мрежу.“ 14 И она га закачи клином и рече му: „Филистејци на тебе, Самсоне!“ И он се пробуди из сна и оде са клином од греде и са мрежом. 15 А она му рече: „Како можеш рећи: Волим те, кад твоје срце није са мном? Три пута си ме преварио и ниси ми рекао у чему је твоја велика снага.“ 16 И догоди се, кад га је она свакодневно притискала својим речима и наговарала га, тако да му се душа смртно мучила; 17 Тада јој откри све срце своје и рече јој: Бритва није дотакла моју главу, јер сам Назарејан Божји од утробе мајке своје; ако се обријем, онда ће ме снага моја оставити, и ослабићу и бићу као сваки други човек. 18 А кад Далила виде да јој је открио све своје срце, посла и позове кнезове филистејске говорећи: „Дођите и овај пут, јер ми је открио све своје срце.“ Тада кнезови филистејски дођоше к њој и донесоше новац у рукама својим. 19 И успавала га је на коленима својим; и позвала је човека, и натерала га да обрије седам праменова његове главе; и почела га је мучити, и снага му је напустила снага. 20 А она рече: „Филистејци на тебе, Самсоне!“ А он се пробуди из сна и рече: „Изаћи ћу као и пре, и отресћу се.“ А није знао да се Господ удаљио од њега.
4
Самсон: Живи снажно, умри јаче
21 Али Филистеји га ухватише, ископаху му очи, и одведоше га у Газу, и свезаше га у месингане окове; и он млео је у тамници. 22 Међутим, коса на његовој глави поново је почела да расте након што се обријао. 23 Тада се кнезови филистејски сабраше да принесу велику жртву Дагону, богу своме, и да се прославе, јер рекоше: „Бог наш предаде нам у руке Самсона, непријатеља нашег.“ 24 А кад га народ виде, хвалише свог бога, јер говоре: „Бог наш предаде нам у руке непријатеља нашег и уништитеља земље наше, који поби многе од нас.“ 25 А кад им се срца развеселише, рекоше: „Позовите Самсона да нас развесели.“ И позвали су Самсона из тамнице, и он их развесели, и поставили су га међу стубове. 26 А Самсон рече момку који га је држао за руку: „Пусти ме да опипам стубове на којима кућа стоји, да се на њих ослоним.“ 27 А кућа беше пуна људи и жена; и сви кнезови филистејски беху онде; а на крову беше око три хиљаде људи и жена који гледаху како се Самсон забавља. 28 И Самсон призва Господу и рече: Господе Боже, сети ме се, молим те, и ојачај ме, молим те, само овај пут, Боже, да се одмах осветим Филистејима за своја два ока. 29 И Самсон се ухвати за два средња стуба на којима је кућа стајала и на којима је била подигнута, један десном руком, а други левом. 30 А Самсон рече: „Нека погинем са Филистејима!“ И поклони се свом снагом својом, и кућа се сруши на кнезове и на сав народ који је био у њој. Тако је мртвих које је побио у смрти својој било више него оних које је побио за живота свога. 31 Тада сиђоше браћа његова и сав дом његовог оца, узеше га, донесоше га и сахранихо га између Цоре и Естаола у гробљу Маноја, оца његовог. И судијаше Израиљу двадесет година.
Коментар Прича о Самсону, која се налази у Књизи судија, од 13. до 16. поглавља Библије краља Џејмса (KJV), једна је од најдраматичнијих наратива у Светом писму. Она бележи живот човека јединствено обдареног натприродном снагом од Божјег Духа, али мученог личним слабостима, духовним компромисима и трагичним падом након чега је уследило коначно искупљење.
Део 1: Расподела наратива стих по стих Поглавље 13: Благовести и рођење Самсона Стихови 1–5: Израел поново чини зло у очима Господњим, што је резултирало четрдесет година угњетавања од стране Филистејаца. Анђео Господњи се јавља неплодној жени Маноје (из племена Дановог), објављујући да ће затруднети и родити сина. Он ће бити Назарећанин Божји од утробе и почеће да избавља Израел из руку Филистејаца. Стихови 6–14: Манојева жена препричава посету свом мужу. Маној се моли да се анђео врати и да их поучи како да одгајају дете. Анђео се поново појављује, понављајући назаретска ограничења: мајка мора да се уздржава од вина, жестоких пића и нечисте хране, и бријач никада не сме да дотакне дечакову главу. Стихови 15–23: Маноје приноси јаре као жртву паљеницу. Анђео се уздиже ка небу у пламену олтара, откривајући свој божански идентитет. Маноје се плаши да ће умрети јер су видели Бога, али његова жена га уверава да ако је Господ намеравао да их убије, не би прихватио њихову жртву нити би им показао те ствари.
5
Самсон: Живи снажно, умри јаче
Стихови 24–25: Жена роди сина и даде му име Самсон . Дете расте, и Господ га благосиља. Дух Господњи почиње да га повремено покреће у Махане-Дану , између Цоре и Естаола. Поглавље 14: Брак и загонетка Стихови 1–4: Самсон иде у Тимнату, види Филистејку и захтева да му је родитељи узму за жену. Његови родитељи се буне због женидбе женом из необрезаних Филистејаца, али текст напомиње да је то било од Господа , који је тражио прилику против Филистејаца, који су тада владали Израелом. Стихови 5–9: На путу за Тимнату, млади лав риче на Самсона. Дух Господњи снажно долази на њега, и он растрже лава голим рукама као да је јаре. Касније се враћа и проналази рој пчела и мед у лешу лава. Једе мед и даје мало својим родитељима, а да им не каже одакле потиче. Стихови 10–20: Самсон приређује свадбену гозбу са тридесет филистејских пратилаца. Поставља загонетку засновану на опклади: „Из једача је изашло месо, а из јаког је изашла слаткоћа.“ Неспособни да је реше за три дана, Филистеји прете Самсоновој невести, приморавајући је да извуче одговор од њега. Она плаче док јој он не каже, а она га открива људима. Разјарен њиховом издајом, Самсон убија тридесет филистејских људи из Аскалона да би платио опкладу, у бесу напушта жену и враћа се у очев дом док је његова жена дата његовом куму. Поглавље 15: Освета, вилица и избављење Стихови 1–8: Током жетве пшенице, Самсон посећује своју жену са јаретом, само да би открио да ју је отац дао свом другу и уместо ње понудио њену млађу сестру. У бесу, Самсон хвата триста лисица , везује их реп уз реп ватреним главњама између њих и пушта их у жито, винограде и маслињаке Филистејаца, потпуно их спаљујући. У знак одмазде, Филистеји спаљују Самсонову жену и таста. Заветујући се на освету, Самсон поклања велики број Филистејаца („кук и бутина са великим покољем“) и повлачи се у стену Етам. Стихови 9–13: Филистејци логорују у Јудеји да би пронашли Самсона. Три хиљаде људи из Јуде одлазе до стене Етам, плашећи се филистејске одмазде над њима. Вежу Самсона са два нова ужета и предају га непријатељу. Стихови 14–20: Док се Самсон приближава Филистејима у Лехију кличући у тријумфу, Дух Господњи снажно силази на њега. Конопци на његовим рукама постају као лан спаљен ватром, а његови окови се топе. Проналазећи свежу вилицу магарца , он удара хиљаду Филистејаца. Након тога, сагњечен жеђу, вапи Богу; Бог раздваја удубљење у Лехију, и вода потиче да га оживи (назвавши место Ен-Хакоре ). Самсон суди Израелу у данима Филистејаца двадесет година . Поглавље 16: Далила, ропство и коначна победа Стихови 1–3: Самсон одлази у Газу, посећује блудницу и упада у замку Газанаца који планирају да га убију у зору. У поноћ, Самсон устаје, скида градска врата са стубова заједно са два стуба и преградом, подиже их на рамена и носи их на врх брда пре Хеврона.
6
Самсон: Живи снажно, умри јаче
Стихови 4–14: Самсон се заљубљује у Далилу у долини Сорек. Филистејски господари је подмићују огромним сребром да би открили тајну његове велике снаге. Далила га више пута испитује: Прва лаж: Вежи ме са седам зелених врбових жигова (влажних тетива) које се никада нису осушиле, и ослабићу. (Не успева; кида их као конац). Друга лаж: Свежи ме чврсто новим конопцима којима никада нисам био везан. (Не успева; кида их са руку као конац). Трећа лаж: Исплети седам праменова моје главе ткањем разбоја. (Не успева; он одваја клин и греду). Стихови 15–22: Исцрпљен њеним свакодневним плачем и кукањем, Самсон јој коначно каже апсолутну истину: бритва никада није дотакла његову главу, јер је он Назарејан Божји од рођења; ако му се обрије глава, снага ће га напустити. Далила га успава на коленима, позива човека да му обрије седам праменова косе и савладава га. Филистеји му ископају очи, везују га месинганим оковима и терају га да меље жито у затвору у Гази. У међувремену, коса му поново почиње да расте. Стихови 23–31: Филистејски господари окупљају се на велику жртву свом богу Дагону , славећи што им је њихов бог предао непријатеља у руке. Доводе слепог Самсона у арену да му се руга. Самсон тражи од дечака који га води да му дозволи да осети стубове који подупиру храм. Молећи се усрдно Богу за последњи талас снаге да освети своја два ослепљена ока, Самсон се ослања на два централна стуба. Снажним ударцем вичући: „Пусти ме да погинем са Филистејима!“ , кућа се руши, убивши више Филистејаца у његовој смрти него током целог његовог живота. Његова породица проналази његово тело и сахрањује га између Цоре и Ештаола.
Део 2: Кључне лекције и животне примене 1. Опасност од моралног и духовног компромиса Поука: Самсон се више пута играо ватром. Редовно је кршио своје назаретске завете (додиривао је лешеве, комуницирао са нечистим странкињама и препуштао се телесним страстима). Претпоставио је да му божански дар даје имунитет на лични грех. Примена у животу: Духовни дарови, таленти или лидерске позиције не ослобађају никога од моралне одговорности. Неконтролисани мали компромиси, тајни греси и рационализације постепено нагризају лични интегритет, што доводи до духовне слепе тачке где рањивост остаје непримећена све док не дође до катастрофе. 2. Бог користи неисправне посуде да би остварио своје намере Поука: Упркос Самсоновим огромним манама, импулсивности и самозадовољству, Бог га је користио као инструмент за обуздавање филистејског угњетавања. Од почетка, Бог је деловао кроз Самсонове бунтовне изборе како би испунио свој план откупљења за Израел. Примена у животу: Иако је Бог суверен и може да делује кроз људске слабости и неуспехе, непослушност носи тешке последице. Милост искупљује, али не брише бол и ожиљке лоших избора. Требало би да се трудимо да служимо Богу са свим срцем послушношћу, уместо да се ослањамо на Његову милост да нас избави из непромишљеног живота.
7
Самсон: Живи снажно, умри јаче
3. Моћ посвећења и извор истинске снаге Поука: Самсонова снага никада није била заправо физички мишић; то је била натприродна способност директно повезана са његовим заветним односом са Богом, симболизована његовом назаретском посвећеношћу. Када му је коса ошишана - не зато што коса има магична својства, већ зато што је то представљало његово коначно предавање заветној лојалности Дух Господњи је напустио њега. Примена у животу: Права духовна снага, отпорност и утицај долазе искључиво од остајања повезаним са Богом. Када прекршимо своју посвећеност Њему и ослонимо се на сопствене ресурсе, налазимо се духовно немоћни, рањиви и поробљени од стране светских сила. 4. Покајање, обнова и Божја коначна милост Поука: Чак и након што је дотакао дно – слеп, понижен и млевећи жито у затворској ћелији – Самсон је доживео преокрет. Кључно је то што му је коса поново почела да расте . У својим последњим тренуцима, Самсон се вратио Богу у очајничкој молитви, и Бог је услишио, дајући му снагу да испуни свој крајњи позив. Примена у животу: Никада није касно да се вратите Богу. Без обзира колико сте пали, колико сте се компромитовали или колико вам се живот чини сломљеним, Бог је Бог обнове. Покајано срце и последња молитва предаје и даље могу пронаћи милост и сврху у Његовим рукама.
8