Изгубљена овца, изгубљени новчић и блудни син Лука 15:1-32 1 Тада су му се приближавали сви цариници и грешници да га слушају. 2 А фарисеји и књижевници гунђаху говорећи: Овај човек прима грешнике и једе с њима. 3 И исприча им ову причу говорећи: 4 Који човек од вас, имајући сто оваца, ако изгуби једну од њих, не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе? 5 А кад је нађе, ставља је на рамена своја, радујући се. 6 И кад дође кући, сазове пријатеље и комшије говорећи им: Радујте се са мном, јер нађох овцу своју која се изгуби. 7 Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се покаје, него за деведесет и девет праведника, којима покајање није потребно. 8 Или која жена, имајући десет сребрника, ако изгуби један, не упали свећу и не помете кућу и не тражи пажљиво док га не нађе? 9 А кад га нађе, сазове пријатељице и комшинице говорећи: „Радујте се са мном, јер сам нашла драхму коју сам изгубила.“ 10 Тако вам кажем да бива радост у присуству анђела Божјих због једног грешника који се каје. 11 И рече: Један човек је имао два сина: 12 А млађи од њих рече оцу: „Оче, дај ми део имања који ми припада.“ И он им подели свој живот. 13 И не много дана касније, млађи син сабра све и отиде у далеку земљу, и тамо расипа имање своје живећи раскалашно. 14 А кад потроши све, настаде велика глад у тој земљи; и поче оскудевати. 15 И оде и придружи се једном грађанину те земље; а овај га посла на своја поља да пасе свиње. 16 И радо би напунио стомак свој љускама које су јеле свиње, али му нико није дао. 17 А кад дође к себи, рече: Колико најамника оца мог имају хлеба у изобиљу, а ја умирем од глади! 18 Устаћу и отићи ћу к оцу своме и рећи ћу му: Оче, сагрешио сам небу и теби, 1
19 И више нисам достојан назвати се сином твојим; прими ме као једног од најамника твојих. 20 И устаде и дође к оцу своме. Али кад је још био далеко, отац га угледа, сажали се, па потрча, баци му се око врата и пољуби га. 21 А син му рече: Оче, сагреших небу и пред тобом, и више нисам достојан да се зовем сином твојим. 22 А отац рече слугама својим: Изнесите најбољу хаљину и обуците га, и ставите му прстен на руку и обућу на ноге. 23 И доведите угојено теле и закољите га, па да једемо и веселимо се! 24 Јер овај мој син беше мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се. И почеше да се веселе. 25 А његов старији син беше на пољу; и док долазише и приближаваше се кући, чу музику и игру. 26 И позва једног од слугу и упита га шта то значи. 27 А он му рече: „Брат твој дође, и отац твој закла теле угојено, јер га је примио здравог и здравог.“ 28 А он се разгневи и не хтеде да уђе; зато изађе отац његов и замоли га. 29 А он одговарајући рече оцу своме: Ево, толико година ти служим, и никада нисам преступио твоју заповест; а ниси ми никада дао јаре да се провеселим са пријатељима својим. 30 Али чим дође овај твој син, који ти је прождирао имање с блудницама, заклао си му угојено теле. 31 А он му рече: Сине, ти си увек са мном и све што имам је твоје. 32 Достојно је било да се веселимо и радујемо, јер овај брат твој беше мртав, и оживе, и беше изгубљен, и нађе се.
2