Хана, мајка Самуила 1. Самуилова 1 1 А бејаше један човек из Раматајим-Цофима, с планине Јефремове, по имену Елкана, син Јероама, сина Елијуја, сина Тохуја, сина Суфа, Ефраћанин. 2 И имао је две жене; једној је било име Ана, а другој Фенина; и Фенина је имала децу, али Ана није имала деце. 3 И овај човек је ишао сваке године из свог града да се моли и да приноси жртве Господу над војскама у Силому. А онде су били два Илијева сина, Офније и Финес, свештеници Господњи. 4 А кад дође време да Елкана принесе жртву, даде својој жени Фенини и свим њеним синовима и њеним кћерима делове. 5 Али Ани даде достојан део; јер је волео Ану; али Господ јој је затворио утробу. 6 И њен противник ју је јако раздраживао, да би је узнемирио, јер јој је Господ затворио утробу. 7 И као што је то чинио из године у годину, кад год је она ишла у дом Господњи, тако ју је она раздраживала; зато је плакала и није јела. 8 Тада јој рече Елкана, муж њен: „Ана, зашто плачеш? И зашто не једеш? И зашто ти је срце жалостно? Зар ти ја нисам бољи од десет синова?“ 9 Тако је Ана устала пошто су јели у Силому и пошто су пили. А свештеник Илија седео је на столици поред стуба храма Господњег. 10 А она беше огорчена у души, и помоли се Господу и горко плакаше. 11 И заветова се и рече: Господе над војскама, ако погледаш на невољу слушкиње своје и сетиш се мене, и не заборавиш слушкињу своју, него јој даш мушко дете, даћу га Господу све дане живота његовог, и бритва неће доћи на главу његову. 12 И догоди се, док се она молила пред Господом, да је Илија пазио на њена уста. 13 Ана је говорила у свом срцу; само су јој се усне померале, али јој се глас није чуо; зато је Илија помислио да је била пијана. 14 А Илија јој рече: Докле ћеш бити пијана? Остави своје вино пред собом. 15 А Ана одговори и рече: Не, господару мој, ја сам жена тужног духа; нисам пила ни вина ни жестоког пића, него сам излила душу своју пред Господом.
1
Хана, мајка Самуила
16 Не сматрај слушкињу своју за неваљалу кћер, јер сам до сада говорила од велике туге и жалости своје. 17 Тада Илија одговори и рече: Иди с миром, а Бог Израиљев нека ти испуни молбу коју си му упутила. 18 А она рече: „Нека слушкиња твоја нађе милост у твојим очима.“ Тако жена оде својим путем и једе, и лице јој више не беше тужно. 19 И устадоше рано ујутру и поклонише се пред Господом, па се вратише и дођоше кући својој у Раму; и Елкана позна Ану, жену своју; и Господ се сети ње. 20 Кад је дошло време да Ана затрудни, роди сина и надена му име Самуило, говорећи: „Јер сам га замолила од Господа.“ 21 И човек Елкана и сав његов дом отидоше да принесу Господу годишњу жртву и свој завет. 22 Али Ана не оде горе, јер рече свом мужу: „Нећу ићи горе док се дете не одбије од сисања, па ћу га тада довести да се појави пред Господом и да онде остане заувек.“ 23 А Елкана, муж њен, рече јој: Чини шта ти се чини добрим; остани док га не одбијеш од сисе; само нека Господ испуни своју реч. Тако жена остаде и доји сина свог док га не одбије од сисе. 24 А кад га одби од сисања, поне га са собом три јунца, једну ефу брашна и мех вина, и донесе га у дом Господњи у Силому; а дете је било мало. 25 И заклаше јунца, и доведоше дете Илији. 26 А она рече: „О господару мој, тако жива душа твоја, господару мој, ја сам жена која је овде стајала поред тебе молећи се Господу.“ 27 За ово дете сам се молила; и Господ ми је испунио молбу коју сам тражила од Њега: 28 Зато сам га и ја позајмио Господу; док год је жив, биће позајмљен Господу. И он се тамо поклонио Господу.
1. Самуилова 2 1 И Ана се помоли говорећи: Срце моје се радује у Господу, рог мој се уздиже у Господу; уста моја раширише се над непријатељима мојим, јер се радујем спасењу твоме. 2 Нико није свет као Господ; јер нема никога осим тебе; нити је стена као што је Бог наш. 3 Не говорите више тако охоло; нека вам не излази охолост из уста, јер је Господ Бог знања, и он процењује дела. 4 Лукови јунака су сломљени, а они који су се спотакнули опасани су снагом. 5 Који су били сити, зарађивали су се за хлеб, а који су били гладни престали су; тако да је нероткиња родила седам деце, а она која је имала много деце изнемоглала је. 6 Господ убија и оживљава, спушта у гроб и изводи горе. 7 Господ осиромашује и обогаћује, понижава и уздиже. 8 Он подиже сиромахе из прашине и подиже убога из буништа, да их постави међу кнезове и да им да у наследство престо славе; јер су стубови земље Господњи, и он је на њима поставио свет. 9 Чуваће ноге својих светаца, а безбожници ће ћутати у тами; јер снагом нико неће победити. 10 Противници Господњи биће сатрти; с неба ће загрмети на њих; Господ ће судити крајевима земље; и даће снагу своме цару, и уздићи ће рог свога помазаника.
Коментар Прича о Ани, која се налази у 1. Самуиловој поглављима 1 и 2 , једна је од најмоћнијих библијских наратива о тузи, упорној молитви, вери и божанској оправданости.
2
Хана, мајка Самуила
Део 1: Анализа Ханине приче стих по стих 1. Самуилова, поглавље 1: Туга, молитва и обећање Стихови 1–2 (Елкана и његове две жене): Прича почиње представљањем Елкане, Левита са планине Јефрем, и његове две жене: Фенине (која је имала децу) и Ане (која је била неплодна). Стихови 3–5 (Годишње обожавање и фаворизовање): Породица путује сваке године да би се обожавала и жртвовала Господу над војскама у Силому. Иако Фенина има децу, Елкана даје Ани „достојан део“ (или двоструки део) јер је дубоко воли, упркос томе што јој је Господ затворио утробу. Стихови 6–8 (Фенинино провокирање): Фенина стално исмева и провоцира Ану због њене неплодности, терајући је да плаче и одбија храну. Елкана покушава да је утеши нежним речима ( „Зар ти ја нисам бољи од десет синова?“ ), али Анино срце остаје тешко. Стихови 9–11 (Анина горка молитва и завет): Након оброка у Силому, дубоко ожалошћена Ана устаје и одлази у храм. Горко плачући, моли се Господу и даје завет: ако јој Бог подари мушко дете, посветиће га Господу за све дане његовог живота и бритва никада неће дотаћи његове главе. Стихови 12–14 (Илијева погрешна процена): Док Ана наставља да се моли у себи (само јој се усне померају, али се не чује глас), првосвештеник Илија је посматра и погрешно претпоставља да је пијана, говорећи јој да склони вино. Стихови 15–16 (Анина одбрана): Ана с поштовањем исправља Илију, објашњавајући да она није пијана вином, већ је уместо тога „жена тужног духа“ која је изливала своју душу пред Господом из велике жалбе и туге. Стихови 17–18 (Илијев благослов и Анин мир): Илија одговара благословом: „Иди с миром, и Бог Израиљев нека ти испуни молбу коју си му упутила.“ Анин израз лица се одмах мења; она одлази својим путем, једе и више није тужна. Стихови 19–20 (Самуилово рођење): Породица се следећег јутра моли и враћа се кући у Раму. Елкана познаје своју жену Ану, и Господ је се сећа. Она затрудне и роди сина, дајући му име Самуило (што значи „Чуо од Бога“), говорећи: „Јер сам га замолила од Господа.“ Стихови 21–23 (Остајање док се дете не одбије од сисања): Када Елкана оде у Силом на годишњу жртву, Ана остаје код куће, изјављујући да ће отићи тек након што се дете одбије од сисања, како би га могла трајно представити пред Господом. Елкана подржава њену одлуку. Стихови 24–28 (Испуњавање завета): Када је Самуило одбијен од сисања, Ана га доводи у дом Господњи у Силому заједно са великодушним приносом (три јунца, брашно и вино). Она подсећа Илију на жену која је стајала поред њега и молила се годинама раније, изјављује да је то дете за које се молила и позајмљује га Господу док год је жив.
3
Хана, мајка Самуила
1. Самуилова, поглавље 2:1–10: Анина песма захвалности Стихови 1–3 (Радовање у Божјој светости): Ана избија у пророчку молитву хвале. Њено срце се радује у Господу, њен рог се уздиже и она се радује Његовом спасењу. Она изјављује да нема светог као што је Господ, нити стене као што је Њега. Стихови 4–5 (Преокрет људских околности): Ана слави Божји суверенитет над људском судбином: лукови силних су сломљени, они који се спотичу опасани су снагом, сити морају да се надокнађују за хлеб, а нероткиња је родила седам , док је она која је имала много деце изнемогнула. Стихови 6–8 (Божја моћ над животом и смрћу): Господ убија и оживљава; Он спушта у гроб и изводи. Он подиже сиромахе из прашине и подиже просјака из буништа да га постави међу кнезове, јер стубови земље припадају Господу. Стихови 9–10 (Заштита праведника): Бог чува ноге својих светаца, а безбожници ће ћутати у тами, јер снагом нико неће победити. Господ ће судити крајевима земље и даће снагу и узвисиће рог свог помазаника.
Део 2: Кључне лекције и животне примене 1. Радикална искреност у молитви Поука: Хана није скривала свој бол иза учтивог религиозног језика. Горко је плакала, излила своју душу и изнела своју тугу пред Бога. Примена у животу: Бог нас позива да своје истинске емоције – тугу, фрустрацију, горчину и чежњу – донесемо директно Њему. Не морате да очистите своје емоције пре него што разговарате са Богом; Он се боље носи са искреном тугом од било кога другог. 2. Превазилажење осуђивања и неразумевања других Поука: Чак је и духовни вођа (Илија) погрешно проценио Ану, оптужујући је за пијанство када је она заправо била у дубокој комуникацији са Богом. Ана се није светила нити се бранила; она је понизно и с поштовањем разјаснила свој став. Примена у животу: Када људи погрешно схвате ваше мотиве, борбе или тихе тренутке духовне битке, задржите присебност. Усредсредите се на Бога уместо да се браните од сваког критичара. 3. Веровање у Бога изван продора (Интегритет завета) Поука: Пошто се тако очајнички молила за дете, Ана је одржала своје обећање, добровољно предајући свог дуго очекиваног сина служби Господу у храму када је био одбијен од дојења. Примена у животу: Када Бог услиши наше најдубље молитве, лако је чврсто се држати благослова као свог власништва. Хана нас подсећа да лабаво држимо своје благослове, памтећи да све што примамо долази од Бога и да је на крају намењено да Му прославимо.
4
Хана, мајка Самуила
4. Претварање патње у песму хвале Поука: Ханина прича прелази из тихог плача у 1. поглављу у узвишену, пророчку песму победе у 2. поглављу. Њен фокус се потпуно померио са прошлог понижења на Божји крајњи карактер и суверенитет. Примена у животу: Бол има рок трајања, али обожавање траје. Када вас Бог проведе кроз период искушења или услиши дуго очекивану молитву, нека ваш одговор буде сведочанство Његове доброте које охрабрује друге. Кључна поука: Анини пут нас учи да ниједно време неплодности или понижења није трајно у Божјим рукама. Он види запостављене, чује тихе вапаје скрушених срца и способан је да тугу претвори у плес.
5