Гедеон, храбар човек Судије 6 1 И синови Израиљеви чињаху зло пред Господом; и Господ их предаде у руке Мадијанима седам година. 2 И рука Мадијанаца надвлада Израел; и због Мадијанаца синови Израелови направише себи јазбине које су у горама, и пећине, и тврђаве. 3 И кад је Израиљ посејао, дођоше Мадијанци, и Амаличани, и синови истока, чак и они дођоше на њих; 4 И улогорише се против њих и уништише род земље до Газе, и не оставише Израелу хране, ни оваца, ни вола, ни магарца. 5 Јер су дошли са својом стоком и својим шаторима, и дошли су као скакавци у мноштву; јер и они и њихове камиле нису имали броја; и ушли су у земљу да је униште. 6 И Израел је био веома осиромашен због Мадијанаца; и синови Израиљеви су вапили ка Господу. 7 И догоди се, кад синови Израиљеви завапише Господу због Мадијанаца, 8 Господ посла пророка синовима Израиљевим, који им рече: Овако говори Господ Бог Израиљев: Ја сам вас извео из Египта и извео вас из дома ропства; 9 И избавих вас из руку Египћана и из руку свих који су вас угњетавали, и отерах их испред вас, и дадох вам њихову земљу; 10 И рекао сам вам: Ја сам Господ, Бог ваш; не бојте се богова Аморејаца, у чијој земљи живите; али нисте послушали глас мој. 11 И дође анђео Господњи и седе под храстом који је био у Офри, који је припадао Јоасу Авијезеровцу; а син његов Гедеон вршио је пшеницу у преси за вино, да је сакрије од Мадијанаца. 12 И анђео Господњи му се јави и рече му: Господ је с тобом, јуначе храбри. 13 А Гедеон му рече: „Господе мој, ако је Господ с нама, зашто нас је онда све ово снашло? И где су сва његова чуда о којима су нам оци наши причали говорећи: Није ли нас Господ извео из Египта? А сада нас је Господ оставио и предао нас у руке Мадијанаца.“
1
Гедеон, храбар човек
14 И Господ погледа на њега и рече: Иди у овој снази својој, и спасићеш Израиља из руке Мадијанаца; нисам ли те ја послао? 15 А он му рече: „Господе мој, чиме ћу спасити Израиља? Ево, моја породица је сиромашна у Манасији, а ја сам најмањи у дому оца свога.“ 16 А Господ му рече: „Ја ћу бити с тобом, и побићеш Мадијанце као једног човека.“ 17 А он му рече: Ако сам нашао милост пред твојим очима, покажи ми знак да говориш са мном. 18 Молим те, не иди одавде док не дођем к теби и не донесем свој дар и не ставим га пред тебе. А он рече: Остаћу док се не вратиш. 19 Гедеон уђе и спреми јаре и бесквасне колаче од једне ефе брашна; месо стави у корпу, а чорбу сипа у лонац, и изнесе му је под храст, и принесе је. 20 А анђео Божји рече му: „Узми месо и пресне колаче и положи их на ову стену, а чорбу излиј.“ И он учини тако. 21 Тада анђео Господњи пружи крај штапа који му беше у руци и дотаче се меса и бесквасних колача; и из стене изађе огањ и прогута месо и бесквасне колаче. Тада анђео Господњи нестаде с његовог лица. 22 А кад Гедеон схвати да је то анђео Господњи, рече Гедеон: Јао, Господе Боже! јер сам видео анђела Господњег лицем у лице. 23 А Господ му рече: Мир ти; не бој се, нећеш умрети. 24 Тада Гедеон сагради онде жртвеник Господу и назва га Јехова-шалом; он је до данас још увек у Офри Авијезеровој. 25 И догоди се исте ноћи да му Господ рече: Узми јунца свог оца, другог јунца од седам година, и сруши олтар Ваалов који има твој отац, и посеци гај који је поред њега. 26 И сазидај жртвеник Господу Богу своме на врху ове стене, на одређеном месту, и узми другог јунца, и принеси жртву паљеницу дрвима гаја који ћеш посећи. 27 Тада Гедеон узе десет људи од својих слугу и учини како му је Господ рекао; и пошто се бојао дома свог оца и људи из града, није могао то учинити дању, учини то ноћу. 28 А кад људи из града устадоше рано ујутру, гле, Ваалов жртвеник беше срушен, и гај који беше поред њега посечен, и други јунец би принесен на жртвенику који је био саграђен. 29 И рекоше један другом: „Ко је то учинио?“ А кад се распиташе и питаху, рекоше: „Гедеон, син Јоасов, учини то.“ 30 Тада људи из града рекоше Јоасу: „Изведи сина свог да погине, јер је срушио Ваалов жртвеник и посекао гај који је био поред њега.“ 31 А Јоаш рече свима који су стајали против њега: Хоћете ли се залагати за Ваала? Хоћете ли га спасити? Ко се залаже за њега, нека се погуби док је још јутро; ако је он бог, нека се залаже за себе, јер је неко срушио његов жртвеник. 32 Зато га тог дана назва Јеровал, говорећи: Нека се Вал суди с њим, јер му је срушио жртвеник. 33 Тада се сабраше сви Мадијанци и Амаличани и синови истока, пређоше и улогорише се у долини Језраелској. 34 Али Дух Господњи сиђе на Гедеона, и он затруби у трубу; и Авијезер се окупи за њим. 35 И посла гласнике по целом Манасијином сину, који се сабра за њим; и посла гласнике Асиру, Завулону и Нефталиму, и они дођоше да их дочекају. 36 А Гедеон рече Богу: Ако ћеш мојом руком спасити Израиља, као што си рекао, 37 Ево, метнућу руно вуне на гумно; и ако роса буде само на руну, а суво на целој земљи остало, тада ћу знати да ћеш спасити Израиља мојом руком, као што си рекао. 38 И тако би: јер устаде рано сутрадан, и савије руно, и исцеди росу из руна, пуну чинију воде. 39 А Гедеон рече Богу: Нека се не разгневиш на мене, па ћу проговорити само овај пут; молим те, дозволи ми да покушам само овај пут са руном; нека буде суво само на руну, а по свој земљи нека буде роса.
2
Гедеон, храбар човек
40 И учини Бог тако те ноћи; јер је само на руну било суво, а по целој земљи беше росе.
Судије 7 1 Тада Јеровал, који је Гедеон, и сав народ који је био с њим, устадоше рано и улогорише се поред бунара Харод; тако да је војска Мадијанаца била са северне стране од њих, код брда Море, у долини. 2 А Господ рече Гедеону: „Људи који су с тобом сувише су бројни да бих им предао Мадијанце у руке, да се Израиљ не похвали преда мном говорећи: Моја ме је рука спасла.“ 3 Зато сада иди и прогласи у уши народу говорећи: Ко се боји и плаши, нека се врати и оде рано са горе Галадске. И врати се двадесет и две хиљаде народа, а остаде десет хиљада. 4 А Господ рече Гедеону: „Људи су још превише; доведи их до воде, да их онде искушам за тебе; и биће да ће онај за кога ти кажем: Нека иде с тобом, онај ићи с тобом; а за кога ти кажем: Нека не иде с тобом, онај неће ићи.“ 5 И сведе народ к води; и рече Господ Гедеону: Сваког ко лопће воду језиком својим као што пас лопће, њега постави посебно; тако и свакога ко падне на колена своја да пије. 6 А број оних који су лапали воду стављајући руку на уста био је триста људи; а сав остали народ клечао је на колена да пије воду. 7 А Господ рече Гедеону: Са триста људи који су лапали избавићу вас и предаћу Мадијанце у ваше руке; а сви остали народи нека иду сваки на своје место. 8 Тако народ узе храну у руке своје и трубе своје; и он посла све остале Израиљеве, свакога у његов шатор, и задржа оних триста људи; а војска Мадијанска беше под њим у долини. 9 И догоди се исте ноћи да му Господ рече: Устани, сиђи у табор, јер сам га предао у твоје руке. 10 Али ако се бојиш да сиђеш, иди ти са Фуром, слугом својим, доле у табор. 11 И чућеш шта говоре; и после ће ти се руке ојачати да сиђеш у војску. Тада сиђе он са Фуром, слугом својим, споља између наоружаних људи који су били у војски. 12 А Мадијанци и Амаличани и сви синови истока лежаху у долини као скакавци у мноштву; а камиле њихове беху безбројне, као песак крај мора у мноштву. 13 А кад Гедеон дође, гле, онде један човек исприча сан свом другу и рече: „Сањао сам сан, и гле, колач јечменог хлеба се котрљао у мадијански табор, и дошао до шатора, и ударио га те је пао, и преврнуо га, тако да је шатор остао да лежи на земљи.“ 14 А друг његов одговори и рече: Ово није ништа друго него мач Гедеона, сина Јоасовог, човека Израиљског, јер је Бог у његове руке предао Мадијанце и сву војску. 15 А кад Гедеон чу како се сан приповеда и шта се тумачи, поклони се, па се врати у војску Израиљеву и рече: Устаните, јер вам је Господ предао у руке војску Мадијанску. 16 И подели триста људи у три чете, и даде свакоме трубу у руку, са празним крчагима и лампама у крчагима. 17 И рече им: „Погледајте ме и чините тако; и гле, кад дођем изван логора, учините и ви како ја чиним.“ 18 Кад затрубим у трубу, ја и сви који су са мном, тада затрубите и ви у трубе са свих страна целог логора и вичите: Мач Господњи и Гедеонов! 19 Тако Гедеон и стотину људи који беху с њим дођоше споља из логора на почетку средње страже; а тек беху поставили стражу; и затрубише у трубе и разбише врчеве који беху у рукама својим. 20 И три чете затрубише у трубе, и разбише врчеве, и држаху лампе у левој руци, а трубе у десној руци да трубе из њих; и викаху: Мач Господњи и Гедеонов! 21 И сваки човек стаде на своје место око логора; и сва војска трчаше, викајући и бежећи. 22 И триста њих затруби у трубе, и Господ окрену мач свакога на његовог ближњега, чак и по целом војсци; и војска побегне у Бетситу у Церерати и на границу Авел-Мехоле, до Табата.
3
Гедеон, храбар човек
23 И сабраше се људи Израиљеви из Нефталима, из Асира и из целог Манасијиног племена и кренуше у потеру за Мадијанцима. 24 И Гедеон посла гласнике по целој гори Јефремовој говорећи: „Сиђите пред Мадијанце и преузмите пред њима воду до Ветваре и Јордана.“ Тада се сабраше сви Јефремљани и преузмеше воду до Ветваре и Јордана. 25 И ухватише два кнеза мадијанска, Орева и Зива; и убише Орева на стени Орев, а Зива убише код Зибове пресе за вино, и гонише Мадијанце, и донесоше главе Орева и Зива Гедеону с оне стране Јордана.
Судије 8 1 А људи из Јефрема рекоше му: „Зашто си нам тако учинио, те нас ниси позвао кад си ишао да се бориш са Мадијанцима?“ И оштро га изгрдише. 2 А он им рече: Шта сам ја сада учинио у поређењу са вама? Зар није брање грожђа Јефремово боље од бербе Авијезерове? 3 Бог вам је предао у руке кнезове мадијанске, Орева и Зива; шта сам ја могао учинити у поређењу са вама? Тада се њихов гнев стишао према њему кад је то рекао. 4 И Гедеон дође до Јордана и пређе преко њега, он и триста људи који беху с њим, исцрпљени, још увек их гонећи. 5 И рече људима из Сокота: Дајте, молим вас, векне хлеба људима који ме прате, јер су уморни, а ја гоним Зевеја и Салмана, цареве мадијанске. 6 А кнезови Сокотски рекоше: „Јесу ли руке Зевејеве и Салмуне сада у твојој руци да дајемо хлеб твојој војсци?“ 7 А Гедеон рече: „Зато, кад Господ преда Зевеха и Салмуну у моје руке, растргаћу вам тело трњем пустиње и длачјим жбуњем.“ 8 И оде одатле горе у Пенуел, и рече им исто; и људи из Пенуела одговорише му као што су му одговорили људи из Сокота. 9 И рече и људима из Пенуела говорећи: Кад се вратим у миру, срушићу ову кулу. 10 Зевах и Салмана беху у Каркору, и њихове војске с њима, око петнаест хиљада људи, све што је преостало од свих војски синова истока; јер падоше сто двадесет хиљада људи који су извукли мач. 11 А Гедеон пође путем оних који су живели у шаторима источно од Новаха и Јогбеје, и порази војску, јер је војска била безбедна. 12 А кад Зевах и Салмуна побегоше, он крену за њима и ухвати два мадијанска краља, Зеваха и Салмуну, и разбесни сву војску. 13 А Гедеон, син Јоасов, врати се из битке пре него што је сунце изашло, 14 И ухвати једног младића из Сокота и упита га; а он му опише кнезове Сокота и старешине његове, седамдесет и седамнаест људи. 15 И дође к људима из Сокота и рече: Ево Зевеја и Салмуна, с којима сте ме грдили говорећи: Јесу ли руке Зевејеве и Салмуне сада у твојој руци да дамо хлеба твојим људима који су уморни? 16 И узе старешине града, трње из пустиње и длачице, и њима поучи људе из Сокота. 17 И сруши кулу Пенуелску и поби људе из града. 18 Тада рече Зевеју и Салмуни: „Какви су били људи које сте убили на Тавору?“ А они одговорише: „Као што си ти, такви су били; сваки је личио на цареву децу.“ 19 А он рече: „То су била моја браћа, синови моје мајке; тако жив био Господ, да сте их оставили у животу, не бих вас погубио.“ 20 И рече Јетеру, свом првенцу: „Устани и побиј их!“ Али младић не извука мач, јер се бојао, јер је још био млад.
4
Гедеон, храбар човек
21 Тада Зевах и Салмана рекоше: „Устани ти и нападни нас, јер какав је човек, таква је и снага његова.“ И Гедеон устаде, уби Зеваха и Салмана и узе украсе који су били на вратовима њихових камила. 22 Тада рекоше људи Израиљеви Гедеону: „Владај над нама ти и син твој и син твог сина, јер си нас избавио из руке Мадијанаца.“ 23 А Гедеон им рече: „Ја нећу владати над вама, нити ће мој син владати над вама; Господ ће владати над вама.“ 24 А Гедеон им рече: „Замолио бих вас за једну ствар, да ми сваки дате минђуше од свог плена. (Јер су имали златне минђуше, јер су били Измаилћани.) 25 А они одговорише: „Радо ћемо им дати.“ И раширише хаљину, и сваки баци у њу минђуше од свог плена. 26 А тежина златних минђуша које је затражио била је хиљаду и седамсто златних сикала, осим украса, огрлица и пурпурне одеће коју су имали цареви Мадијамски, и осим ланца који су били око врата њихових камила. 27 И Гедеон начини од тога ефод и постави га у свом граду, у Офри; и сав Израел иђаше тамо блудећи за њим; то постаде замка Гедеону и његовом дому. 28 Тако је Мадијан покорен пред синовима Израиљевим, тако да више нису подигли главе. И земља је била у миру четрдесет година у данима Гедеоновим. 29 А Јеровал, син Јоасов, оде и настани се у својој кући. 30 А Гедеон је имао седамдесет синова зачета од свог тела, јер је имао много жена. 31 И његова конкубина која је била у Сихему, родила му је сина, коме је дао име Авимелех. 32 И Гедеон, син Јоасов, умре у доброј старости и би сахрањен у гробу свог оца Јоаса, у Офри Авијезеровој. 33 Чим је Гедеон умро, синови Израиљеви су се вратили и блудили за Валима, и учинили су Валберита својим богом. 34 И синови Израиљеви нису се сетили Господа Бога свога, који их је избавио из руку свих непријатеља њихових са свих страна. 35 Нити су показали доброту дому Јерубааловом, то јест Гедеоновом, по свој доброти коју је он показао Израелу.
Расподела стих по стих Прича о Гедеону у Књизи судија, од 6. до 8. поглавља, једна је од најубедљивијих наратива у Библији. Она бележи циклус побуне и угњетавања једне нације, невољни и плашљиви позив неочекиваног хероја, чудесну војну победу постигнуту са само 300 људи и сложене последице успеха.
Поглавље 6: Угњетавање, позив и припрема Стихови 1–6 (Мадијанско угњетавање): Пошто су Израиљци чинили зло пред Господом, Бог их је предао у руке Мадијанаца на седам година. Мадијанци, Амаличани и синови истока опустошили су земљу, уништавајући усеве и стоку, приморавајући Израиљце да се крију у јазбинама, пећинама и планинама. Стихови 7–10 (Пророчки укор): Када је Израел вапио ка Господу због Мадијанаца, Бог је послао пророка да их подсети на своју милост – како их је извео из Египта и заповедио им да се не боје богова Амореја – ипак нису послушали његов глас.
5
Гедеон, храбар човек
Стихови 11–16 (Појављује се анђео Господњи): Анђео Господњи дође и седе под храстом у Офри, који је припадао Јоасу Авијезеровцу. Његов син, Гедеон , вршио је пшеницу поред пресе за вино да је сакрије од Мадијанаца. Анђео је рекао: „Господ је с тобом, храбри јуначе.“ Гедеон је то довео у питање, указујући на сиромаштво Израела и свој низак статус у дому свог оца. Господ га је уверио говорећи: „Ја ћу бити с тобом.“ Стихови 17–24 (Знак прихватања): Гедеон је тражио знак којим би доказао да заиста Бог говори, припремајући месо и бесквасне колаче. Када је анђео врхом свог штапа додирнуо жртву, ватра је избила из стене и прогутала је, а анђео је нестао. Схвативши ко је то, Гедеон се уплашио за свој живот, али му је Господ рекао: „Мир ти; не бој се, нећеш умрети.“ Гедеон је тамо саградио олтар под називом Јехова-шалом (Господ је мир). Стихови 25–32 (Уништење Бааловог жртвеника): Исте ноћи, Бог је рекао Гедеону да узме другог бика свог оца и сруши очев жртвеник Баалу, посекавши дрвени гај (Ашеру) поред њега. Гедеон је то учинио ноћу са десет слугу из страха од своје породице и градских људи. Када је откривен следећег јутра, грађани су захтевали његову смрт, али Јоаш га је бранио, говорећи: „Хоћете ли се залагати за Баала?... нека се сам залаже за своју ствар.“ Због тога је Гедеон добио име Јерубаал („Нека се Баал залаже против њега“). Стихови 33–35 (Дух Божји оснажује Гедеона): Мадијанци и Амаличани су се окупили и улогорили у долини Језреел. „Дух Господњи сиђе на Гедеона“ (буквално га обуче), и он затруби у трубу, окупљајући племена Авијезера, Асира, Завулона и Нефталима да га прате. Стихови 36–40 (Знак руна): И даље тражећи утеху, Гедеон је замолио Бога за знак користећи вунено руно. Прво, тражио је росу само на руну док земља остане сува; Бог му је то удовољио. Затим, тражио је да руно буде суво док земља има росу; Бог је и то учинио.
Поглавље 7: Проређена војска и победа над Мадијанима Стихови 1–3 (Попуњавање војске): Јеровал (Гедеон) и његова војска су се улогорили близу бунара Харод, док су Мадијанци били на северу. Бог је рекао Гедеону да је људи превише , да Израелци не би затражили славу за себе над Богом. Бог је наложио Гедеону да објави да свако ко се плаши може да оде. Отишло је 22.000 људи , остављајући 10.000. Стихови 4–8 (Испитивање воде): Бог је рекао да их је још увек превише. Рекао је Гедеону да их доведе до воде, где ће их раздвојити. Они који су лаптали воду језицима као пас (300 људи) били су одвојени. Они који су клекнули да пију послати су кући. Са само 300 људи, Бог је обећао да ће предати Мадијанце у Гедеонове руке. Стихови 9–15 (Мадијански сан): Те ноћи, Бог је рекао Гедеону да сиђе у непријатељски логор јер му га је предао у руке. У пратњи свог слуге Фуре, Гедеон је чуо како мадијански војник прича свом пратиоцу сан о колачу од јечменог хлеба који се котрља у мадијанску војску, ударајући у шатор тако да се срушио. Други војник је то протумачио: „Ово није ништа друго до Гедеонов мач... јер је Бог у његове руке предао Мадијанце.“ Поклањајући се Богу, Гедеон се са самопоуздањем вратио својим људима. Стихови 16–22 (Стратегија са лампама и врчевима): Гедеон је поделио 300 људи у три чете. Сваком је дао трубу, празан врч и бакљу (лампу) унутар врча . Опколивши логор ноћу, затрубили су у трубе, разбили врчеве, држали бакље у левој руци, а трубе у десној, и
6
Гедеон, храбар човек
викали: „Мач Господњи и Гедеонов.“ Паника је обузела мадијански логор, и Господ је окренуо мач сваког човека против његовог ближњег у целој војсци. Стихови 23–25 (Потера): Израелци из Нефталимовог, Асировог и Манасијиног племена прогонили су Мадијанце у бекству. Гедеон је послао гласнике преко планине Јефрем да заузму воде испред њих код Бет-варе и Јордана, заробивши и погубивши два мадијанска кнеза, Орева и Зива , чије су главе вратили Гедеону.
Поглавље 8: Потера, сукоби и последице Стихови 1–3 (Дипломатско решење са Јефремом): Људи из Јефрема су се горко жалили што нису раније позвани у борбу. Гедеон је одговорио са понизношћу и тактом: „Шта сам ја сада учинио у поређењу са вама? Зар није брање грожђа Јефремово боље од бербе Авијезерове?“ Његов благи одговор одвратио је њихов гнев. Стихови 4–9 (Одбијање код Сокота и Пенуела): Гедеон и његових 300 исцрпљених људи прешли су реку Јордан у жестокој потери за преосталим мадијанским краљевима, Зевахом и Салмуном. Тражили су од старешина Сокота и Пенуела хлеб да нахране уморне трупе, али су се вође ругале Гедеону и одбиле, рекавши да још нису заробили краљеве. Гедеон их је упозорио да ће се вратити да их казни трњем и длачјим жбуњем. Стихови 10–17 (Казна и заробљавање): Гедеон је изненадио преосталу мадијанску војску и заробио краљеве Зевеха и Салмуну . По повратку, дисциплиновао је старешине Сокота користећи пустињско трње и длачицу, срушио је кулу Пенуел и побио људе из града. Стихови 18–21 (Судбина краљева): Гедеон је питао Зевеја и Салмуну какве су људе убили на Тавору, откривши да су то његова браћа. Наредио је свом најстаријем сину, Јетеру, да их убије, али дечак се уплашио јер је још био млад. Два краља су затим замолила Гедеона да их сам убије, а Гедеон их је убио, скинувши украсе у облику полумесеца са врата њихових камила. Стихови 22–27 (Златни ефод и Израелов пропуст): Израел је покушао да Гедеона и његово потомство учини наследним владарима, али Гедеон је то чврсто одбио, изјављујући: „Господ ће владати над вама.“ Међутим, Гедеон је поставио захтев: да му сваки човек да минђушу од свог плена. Сакупио је 1.755 шекела злата и направио ефод , поставивши га у свом граду Офри. Нажалост, цео Израел је тамо блудио за њим , и он је постао замка Гедеону и његовом дому. Стихови 28–35 (Гидеонова смрт и заборав Израела): Мадијам је био покорен, а земља је имала мир 40 година за време Гидеоновог живота. Гидеон је умро у дубокој старости и сахрањен је у гробу свог оца Јоаса. Одмах након његове смрти, Израелци су се вратили духовној прељуби, обожавајући Вал-Берита и не показујући љубазност према дому Јерубала (Гидеона) за све добро које је учинио.
Кључне лекције из приче о Гедеону Бог користи неочекиване и слабе: Гедеон се у почетку скривао у страху и сматрао свој клан најслабијим у Манасији. Бог је намерно смањио његову војску са 32.000 на 300 како би доказао да победа долази из божанске моћи, а не из људске.
7
Гедеон, храбар човек
Стрпљење са људском сумњом: Бог је одговорио на Гедеонове дубоке несигурности и захтеве за знаковима (ватра и руно) са невероватним стрпљењем и милошћу, нежно градећи његову веру корак по корак. Право вођство подразумева понизност: Гедеон је успешно управљао крхком племенском политиком (смирујући Јефремљане) и категорично је одбио краљевску власт, признајући да само Бог треба да влада над Израелом. Опасност од компромиса у успеху: Упркос његовим невероватним победама, Гедеоново стварање златног ефода постало је духовна замка (идолопоклонство) за његову породицу и нацију, доказујући да је духовна будност потребна чак и — а посебно — након великог тријумфа.
8