Hi-Files #132

audio video magazin

Glavni i odgovorni urednik Ljubiša MIODRAGOVIĆ

Zamenik urednika Bojan JOVIĆ

Lektura i korektura Ivana VUJNOVIĆ

Saradnici Ana ERAKOVIĆ, Milan M. MILOŠEVIĆ, Nikola MARKOVIĆ

Adresa osnivača Hi-Files Group d.o.o.

Subotička 23

11050 Beograd, PAK 144411

Tel: 063/8866-486

Adresa izdavača Hi-Files Group d.o.o.

Subotička 23

11050 Beograd, PAK 144411

Tel: 063/8866-486

Web adresa www.hi-files.com

e-mail redakcija@hi-files.com

ISSN broj 1820-2950

Štamparija Altanova, Zemun

Distribucija Global Press, Beograd

Radno vreme

Redakcija magazina je zatvorena za posetioce.

CIP - Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 681.848

Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br. 1-. - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004 - (Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno ISSN 1820-2950 = Hi-Files COBISS. SR-ID 116467980

Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.

Magazin Hi-Files je član prestižne asocijacije EISA od maja 2008.

Magazin Hi-Files pripada grupama za Hi-Fi, Home Theatre & Vision i Mobile Devices. www.eisa.eu

ljubitelji dobrog zvuka i slike,

Iza nas su dva veoma zanimljiva meseca u kojima smo posetili hi-fi sajmove u Šangaju i Beču. Većinu noviteta kompanije su čuvale za High-End sajam u Beču, pa se zbog toga u ovom broju časopisa nalazi opis zanimljivosti na čak 11 stranica. Tokom leta sledi miran period, a onda nas očekuje IFA u Berlinu, ali i mnoštvo lokalnih sajmova u evropskim gradovima, poput Minhena, Lajpciga, Ajndhovena, pa konačno i Beograda.

U ovom broju testirali smo nove francuske zvučnike Triangle Capella 2, pa zatim i britanske Ophidian Mojo 2. Na test nam je stiglo potpuno novo pojačalo Musical Fidelity M6xi, kao i pojačalo novog brenda na našim stranicama - Leak Stereo 230. Oba pomenuta brenda imaju bogatu istoriju i respektabilna imena. Nakon dugog perioda opet smo testirali CD plejer, ali ovog puta prenosivog uređaja – u pitanju je FiiO DM15 R2R Da stvari budu još šarenije, pobrinula se ekipa iz Firence, koja nam je poslala njihov novi strimer - Volumio Primo Plus

Na testiranje nam je stiglo mnogo televizora, ali u ovom broju pišemo o Philips 55OLED811 i Hisense 65UR9S, oba fantastična u svom cenovnom razredu. I za kraj moramo pomenuti potpunu zver od mobilnog telefona – OPPO Find X9 Ultra, koji ima nameru da s Hasselblad optikom potpuno preuzme ulogu vaših foto-aparata. Uz telefon nam je stigao i Hasselblad Earth Explorer kit, objektiv od 300 milimetara koji se kači na telefon.

Uživajte uz Hi-Files u hladu drveta...

Ljubiša Miodragović gl. i odg. urednik ljuba@hi-files.com

Poštovani

56

60

Misija magazina

Časopis Hi-Files za svoj osnovni cilj ima popularisanje kvalitetne reprodukcije zvuka i slike. Naša misija je konstantna edukacija čitalaca o novim tehnologijama, ali i starim principima za postizanje optimalnih uslova za uživanje u muzici i filmovima. Nezaobilazni segment magazina predstavljaju detaljni i verodostojni testovi, koji su ujedno razumljivi široj publici. Uz masovnu proizvodnju potrošačke elektronike, Hi-Files pažljivim odabirom svojoj publici predstavlja ono što je najkvalitetnije na tržištu, svakako uzimajući u obzir i cenovnu kategoriju proizvoda. Dugogodišnje poverenje koje nam je ukazano pruža garanciju za budućnost.

Hi-Files pretplata

Ukoliko želite da se pretplatite za narednih šest izdanja časopisa Hi-Files, uplatite iznos od 2.500 dinara na tekući račun 265-1740310000309-93. Na uplatnici obavezno navedite svoje ime i prezime, adresu, poštanski broj i mesto stanovanja, a kao primaoca adresu našeg izdavača – Hi-Files Group, Subotička 23, Beograd. U cenu su uračunati troškovi poštarine. Kao svrhu uplate navesti "Pretplata na časopis Hi-Files". S obzirom na to da često dobijamo nepotpune podatke o vašoj adresi u izveštajima banke, preporučujemo da se javite na e-mail redakcije sa vašom punom adresom. Vašu uplatnicu možete poslati i na fax redakcije, ali možete i ostaviti svoje podatke telefonskoj sekretarici na broj 063/8866-486.

Raidho serija X

Kompanija Raidho Acoustics lansirala je dva nova modela u seriji X. Referentni zvučnik za stalke X1.6 Reference predstavlja unapređeni model X1.6, koji je oplemenjen Mundorf komponentama skretnice i Nordost Valhalla internim ožičenjem. Za moćan bas zadužen je pasivni radijator na zadnjoj strani, dok se na prednjoj ploči nalaze Raidhov ribonski visokotonac i mid-bas jedinica od 165 milimetara, s membranom od aluminijuma i keramike. Zvučnik se izrađuje ručno u Danskoj, a uz njega je prikazan novi stalak Raidho / Scansonic. U kategoriji podnostojećih kutija Raidho je predstavio novi X2.8, koji je izveden u trosistemskoj topologiji. Masa njegove ribonske membrane manja je oko 50 puta od uobičajenog kalotnog visokotonca, dok dve niskotonske jedinice, prečnika 203 milimetra, spuštaju donji prag sve do 32 herca. Ovaj model takođe se izrađuje ručno u Danskoj, uz Mundorf komponente i Nordost Valhalla ožičenje, a dostupan je u dva high-gloss finiša i u orahovom furniru. Preporučena cena za regalske zvučnike X1.6

Reference iznosi 10.000 evra, dok je za podnostojeće X2.8 potrebno izdvojiti 27.000 evra. i www.raidho.dk M 10.000-27.000 €

Noviteti iz Arcama

Za proslavu pedesetog rođendana Arcam je pripremio novitete u seriji Radia. Iza oznake A50 Signature nalazi se integrisano pojačalo atraktivnog izgleda, koje kombinuje moderne forme i detalje u žutoj boji. Svedeni front sadrži dve kružne komande i ekran, a ispod haube nalazi se Arcamova poznata klasa G. Britanska kompanija navodi da je A50 Signature prvo pojačalo koje sadrži klasu G u dualmono postavci, sa odvojenom regulacijom snage, kondenzatorima i hladnjacima. Snaga je deklarisana na 150 vati po kanalu, a analogni ulazi dopunjeni su digitalnim priključcima, iza kojih stoji konvertersko kolo ESS ES9039Q2M. Dodatne opcije obuhvataju HDMI eARC, gramofonsko pretpojačalo, izlaz za slušalice i blutut aptX Lossless. Zajedno s integralcem predstavljen je CD plejer CD25, koji sadrži ojačanu šasiju za suzbijanje vibracija. Dual-mono konverterska postavka sadrži dva kola ESS ES9039Q2M, uz linearno napajanje niskog šuma, a na zadnjoj strani nalazi se RCA i balansirani XLR izlaz. Noviteti iz Arcama očekuju se u prodaji u trećem kvartalu, a najavljene cene iznose 2.800 evra za Radia A50 Signature i 1.600 evra za Radia CD25. i www.arcam.co.uk M 1.600-2.800 €

Najsnažniji

Cambridge Audio

Nakon uspeha koji je ostvarilo striming pojačalo Evo 150, Cambridge Audio je rešio da nam ponudi nešto još moćnije i lansiran je Evo 300. Dizajn uređaja nije promenjen i podrazumeva veliki ekran na dodir i kružnu komandu na prednjoj strani, kao i atraktivne drvene obloge na bokovima. Ipak, Evo 300 je širi za oko šest centimetara, što ga, uz zadržavanje iste visine, čini elegantnijim. U skladu s oznakom, ispod poklopca se nalazi amplifikacija od 300 vati po kanalu, izvedena pomoću Hypex NCOREx modula u klasi D. Sveobuhvatne mogućnosti povezivanja obuhvataju analogne i digitalne ulaze, mrežno povezivanje i blutut aptX HD, a dodatno su na raspolaganju HDMI ARC, izlaz za sabvufer, ulaz za MM gramofon i priključak za slušalice. Za D/A konverziju zaduženo je kolo ESS ES9038Q2M, a mrežna platforma podržava UPnP, Chromecast, AirPlay 2, Roon Ready, Spotify Connect i dr. Striming pojačalo Cambridge Audio Evo 300 dostupno je po preporučenoj ceni od oko 4.000 evra.

i www.cambridgeaudio.com M 4.000 €

Nova serija iz Triangla

Kompanija Triangle lansirala je novu seriju, koja nastupa u sredini ponude i predstavlja zamenu za popularnu seriju Esprit. Serija Solstice započinje tržišni život s tri modela, a francuska fabrika ističe precizan i prirodan zvuk, kao i odličnu ravnotežu između performansi i cene. Serija koristi novi horna-visokotonac TZ2540MG, dok su kabineti izrađeni od medijapana velike gustine i iznutra ojačani Trianglovim sistemom DVAS. Ponudu predvodi podnostojeći zvučnik Solstice 8, koji donosi trosistemsku topologiju, sačinjenu od visokotonca, 16-centimetarskog srednjetonca i dva niskotonca istog prečnika. Kao model za stalke lansiran je Solstice 3, u klasičnoj dvosistemskoj postavci i s mid-bas jedinicom od 16 centimetara, a zanimljivo je da oba modela imaju bas-refleks prorez integrisan u metalnu bazu. Za sisteme kućnog bioskopa predviđen je centralni zvučnik Solstice C3, takođe u dvosistemskoj topologiji, ali sa dve mid-bas jedinice. Nova serija Solstice dostupna je u četiri finiša, s preporučenim cenama u rasponu od 575 do 2.000 evra. i www.trianglehifi.com M 575-2.000 €

Artistička Arta

Nove referentne slušalice iz Meze Audija nose naziv Arta i nastale su tokom dugogodišnje saradnje s kompanijom Rinaro Isodynamics. Ovo podrazumeva da su velike overear slušalice opremljene hibridnom planarno-magnetskom jedinicom MZ5 HΩ, osetljivosti 98 decibela i nominalne impedanse 225 oma. Rumunska fabrika navodi da dizajn predstavlja spoj futurizma i elegancije u ar nuvo stilu, a pored materijala vrhunskog kvaliteta, važno je da se slušalice mogu servisirati u potpunosti - svaka komponenta može biti rasklopljena i zamenjena. Podrazumeva se da su rezonatori otvorenog tipa, a rešetka je akustički optimizovana i postavljena pod određenim uglom kako bi se unutrašnje refleksije zvučnih talasa svele na najmanju meru. Preostale specifikacije navode frekvencijski opseg od tri herca do čak 115 kiloherca i izobličenja ispod 0,05 odsto, a masa slušalica iznosi 495 grama. High-end slušalice Meze Audio Arta dostupne su po ceni od 6.000 evra. i www.mezeaudio.com M 6.000 €

Jednodelni sistem iz Dynaudija

Iako bi se moglo pomisliti da je novitet iz Dynaudija samo još jedan saundbar visoke klase, danski proizvođač nas uverava da je njihov Opus One mnogo više od toga. Sa širinom od 186 centimetara i masom od 45 kilograma, on se savršeno uklapa s televizorima dijagonale 83 do 85 inča, a može se postaviti na policu, zidni ili podni nosač. Unutar frontalnog aluminijumskog okvira nalaze se 72 pokretna krila, koja su napravljena od drveta i pomeraju se u skladu sa zahtevima reprodukcije. Iza njih su skrivene ukupno 24 zvučničke jedinice - šest tekstilnih visokotonaca, 14 mid-bas drajvera i četiri

inovativna sabvufera s dvostrukim membranama, dok ukupna snaga digitalne amplifikacije iznosi 1.500 vati. Detaljne specifikacije, poput opcija povezivanja i podržanih audio-formata, još uvek nisu poznate, ali fabrika ističe da je optimizacija zvuka izuzetno jednostavna i obavlja se pomoću mikrofona ugrađenog u daljinski upravljač. Jednodelni muzički sistem Dynaudio Opus One prodavaće se po ceni od 13.000 evra za osnovni model, dok će dodatni nosači i postolja koštati između 500 i 5.000 evra. i www.dynaudio.com M 13.000 €

CD plejer iz NAD-a

Kao još jedan dokaz da će optički diskovi još dugo biti na audiofilskom meniju, kompanija NAD predstavila je novi CD plejer. Novi uređaj svrstava se u seriju Classic i nosi oznaku C 589, a izveden je u punom hi-fi gabaritu. Kućište niskog profila opremljeno je mehanizmom s fiokom, za koji se navodi da je uglađen, tih i pouzdan. Za što bolju rezoluciju i vremensku usklađenost signala u digitalnom domenu upotrebljena je tehnologija QRONO d2a, dok je implementacija DAC-a u potpunosti balansirana, a konvertersko kolo vodi poreklo od proizvođača ESS. Na analognom izlazu nalaze se RCA i balansirani XLR priključci, ali C 589 može da posluži i kao

CD transport, preko koaksijalnog, optičkog i AES/EBU digitalnog izlaza. Prednji panel je pregledan i jednostavan, a sve informacije očitavaju se na srazmerno velikom ekranu, dok se kontrola može obavljati preko tastera na frontu ili putem pripadajućeg daljinskog upravljača. i www.nadelectronics.com M 1.600 €

Novi integralci srednje klase

Kompanija Musical Fidelity obogatila je sredinu ponude novim integrisanim pojačalima u iz serija M6 i M5. Integralac M6xi predstavlja diskretnu evoluciju uspešnih predaka i donosi topologiju koja je delimično preuzeta od high-end modela Titan. Unutrašnji dizajn podrazumeva simetričan put signala i potpuno odvojene pločice za levi i desni kanal, dok se u središtu nalazi masivni torusni transformator. Snaga je zadržana na 220 vati po kanalu na osam oma, ali britanska fabrika ističe poboljšani dizajn štampanih ploča i snažnije napajanje. Digitalna sekcija doživela je znatna unapređenja i podržava rezoluciju do 192/24, dok je gramofonsko pretpojačalo potpuno novo i prihvata MM i MC zvučnice. Na zadnjoj

strani nalazi se ukupno šest analognih ulaza (uključujući XLR i gramofonski) i četiri digitalna ulaza (uključujući HDMI eARC). Nešto slabiji M5xi izgleda praktično isto, bar kad je u pitanju front, a ispod poklopca sadrži amplifikaciju od 160 vati po kanalu. Kanali su i ovde odvojeni u stilu monoblokova, a oba modela imaju hladnjake na bokovima. M5xi donosi praktično iste mogućnosti, što podrazumeva digitalnu sekciju i MM/MC gramofonsko pretpojačalo, a jedina razlika jeste odsustvo balansiranog XLR ulaza. Nova integrisana pojačala iz Musical Fidelityja dostupna su u crnoj i srebrnoj boji, po ceni od 3.000 i 2.300 evra. i www.musicalfidelity.com M 2.300-3.000 €

AV risiveri niže klase

Kompanija Yamaha najavila je dva nova AV risivera, kojima će dopuniti ponudu na donjem kraju. Noviteti donose osvežen i pomalo minimalistički izgled, a prednjim panelom dominiraju ekran i dve velike kružne komande. Osnovni model RX300A nudi snagu od 70 vati na pet kanala i omogućuje 5.2-kanalnu postavku, ali se može konfigurisati i kao 3.1.2-kanalni sistem. Podržane surround formate predvodi Dolby Atmos, uz podršku za video u rezoluciji do 8K/60 ili 4K/120. Mogućnost striminga izostaje, ali su tu blutut 5.3 i četiri HDMI porta u verziji 2.1 eARC, kao i podrška za HDR10+, Dolby Vision, VRR, ALLM i dr. Snažniji RX500A stiže u istom

kućištu, ali donosi 70 vati na sedam kanala, uz 7.2 ili 5.1.2 konfiguraciju. Dekodiranje višekanalnih formata prošireno je na DTS:X, DTS-HD Master Audio i druge kodeke, a jednako je značajno i dodavanje mrežnog povezivanja. Iako japanski proizvođač na ovom modelu nije primenio sopstvenu platformu MusicCast, podrška obuhvata Google Cast, AirPlay, Spotify Connect, Tidal Connect, Qobuz Connect i druge protokole. Novi AV risiveri iz Yamahe naći će se u prodaji u drugoj polovini godine, po ceni od oko 350 funti za početni RX300A, dok cena za skuplji RX500A još uvek nije poznata. i www.yamaha.com M od 350 £

Pristupačni strimer iz Pro-Jecta

Kompanija Pro-Ject Audio obogatila je najnižu seriju E zaista pristupačnim mrežnim plejerom, koji nosi naziv Stream Box E. Već poznato kućište minijaturnog gabarita napravljeno je u potpunosti od metala, a na prednjem panelu nalaze se tri tastera za kontrolu reprodukcije i glasnoće. Ispod poklopca smeštena je mrežna platforma koja koristi WiiM OS, a za pristup svim mogućnostima predviđena je aplikacija Pro-Ject Home. Podržani servisi obuhvataju Tidal Connect, Spotify Connect, Qobuz i mnoge druge, uz rezoluciju do 192/24 i kontrolu glasnoće. Za povezivanje na lokalnu mrežu predviđen je dvopojasni wi-fi, a dodatno su na raspolaganju blutut 5.0 i jedan analogni ulaz. Poreklo konverterskog čipa nije objavljeno, a na izlazu se nalaze jedan analogni RCA i jedan digitalni optički priključak, dok je napajanje eksterno i priključuje se preko USB-C porta. Novi strimer Pro-Ject

Unapređeni ZEN Air

Kompanija iFi Audio unapredila je najpristupačniji deo ponude kućnih uređaja predstavljanjem druge generacije serije ZEN Air. Prepoznatljiv dizajn, koji se ugleda na osnovnu seriju ZEN, ostao je nepromenjen. Novi ZEN Air DAC 2 koristi konvertersko kolo Cirrus Logic, a podržava rezoluciju do 384 kiloherca i DSD256. Kao jedini ulaz predviđen je USB-C, koji ujedno služi za napajanje, dok je analogni izlaz izveden preko RCA priključaka. Na frontu se nalaze izlazi za slušalice od 6,35 i 4,4 milimetra, a XBass+ služi za pojačanje najnižih tonova. Blutut risiver ZEN Air Blue 2 predviđen je da doda blutut povezivanje svakom sistemu, a formiran je oko Qualcommovog kola QCC3095. Blutut u verziji 5.4 podržava aptX Lossless, LDAC, aptX Adaptive, aptX HD i druge kodeke, uz svetlosnu indikaciju pomoću različitih boja na prednjem panelu. Kao treći novitet, gramofonsko pretpojačalo ZEN Air Phono 2 predviđeno je za MM i MC zvučnice, uz preciznu RIAA ekvivalizaciju tolerancije +/-0,15 dB u celom spektru. Inteligentni supsonični filter uklanja šum, ali zadržava bas, a fabrika navodi da je unutrašnji dizajn potpuno simetričan. Preporučena cena za sva tri nova modela je ista i iznosi oko 150 evra po komadu. i www.ifi-audio.com M 150 €

Polarotor

TV emisija o novim tehnologijama

Popularizacija nauke, inovacija i digitalne budućnosti

TV Kopernikus - KCN1

Prof. dr inž. Dragan Ćosić

polarotor@gmail.com www.polarotor.rs

Hi-Fi sajmovi

IFA Berlin 4-8. septembar 2026. Messe Berlin, Nemačka

Dutch Audio Event 10-11. oktobar 2026.

NH Hotel & Conference Centre Koningshof, Ajndhoven, Holandija

Audio Video Show Radisson Blu Sobieski i nacionalni stadion 23-25. oktobar 2026. Varšava, Poljska

Hi-Files Show Radisson Collection

Old Mill, Bulevar vojvode Mišića 15 14-15. novembar 2026. Beograd, Srbija

High End Vienna Austria Center Vienna 6-9. maj 2027. Beč, Austrija

Aktivni zvučnici iz Fyne Audija

Kompanija Fyne Audio predstavila je prve aktivne zvučnike, pod nazivom Cubitt 5. Sudeći po oznaci, serija će biti proširena u budućnosti, a za početak su ponuđeni mali regalski zvučnici visine 26 centimetara, u modernom kabinetu sa zaobljenim ivicama. Na prednjoj strani smeštena je koaksijalna jedinica u patentiranoj tehnologiji IsoFlare i s prepoznatljivim FyneFlute vešanjem. Ona sadrži 127-milimetarsku mid-bas membranu, u čijem je središtu postavljena titanijumska visokotonska kalota prečnika 19 milimetara, dok je u donjem delu fronta postavljen prorez za bas-refleks. Za povezivanje su predviđena dva analogna RCA ulaza, od kojih je jedan za MM i HO MC gramofone, a tu je i izlaz za aktivni sabvufer. Za digitalne izvore prisutni su optički ulaz i HDMI ARC, dok blutut u verziji 5.0 podržava aptX HD. Primarni zvučnik sadrži amplifikaciju od 240 vati i aktivni DSP, a veza sa sekundarnim zvučnikom ostvaruje se pomoću kabla. Od tehničkih osobina poznato je da frekvencijski opseg iznosi od 43 herca do 34 kiloherca i da je podržana rezolucija do 96/24, dok se kontrola obavlja preko daljinskog upravljača. Kabineti su izrađeni od medijapana povećane gustine i dostupni su u pet atraktivnih boja, po preporučenoj ceni od oko 650 evra za par. i www.fyneaudio.com M 650 €

Novi AV risiveri iz Denona

Kompanija Denon nastavlja obnavljanje ponude AV risivera predstavljanjem novih modela AVR-X2900H DAB i AVC-X3900H. Uređaji dele identično kućište, a dizajnerski eksperimenti izostaju, pa je prednji panel uobičajenog izgleda, s velikim ekranom u središtu, dve kružne komande i nizom sitnijih tastera. Slabiji model pruža 95 vati na sedam kanala, uz podršku za Dolby Atmos, DTS:X, Dolby Vision, Dirac Live, HDR10+, 8K rezoluciju i dr. Očekivano, platforma je HEOS i pruža ogromne mogućnosti za reprodukciju preko mreže, kao i multirum postavku. Dodatno je na raspolaganju sistem za automatsku kalibraciju Audyssey MultEQ XT, dok su za gejming predviđene tehnologije VRR, QFT i ALLM. Pored šest HDMI ulaza i dva izlaza, na raspolaganju su digitalni koaksijalni i optički ulazi, kao i pet linijskih RCA ulaza. Snažniji AVC-X3900H donosi 105 vati na devet kanala, a mogućnosti su iste kao kod slabijeg modela - uz dodatak tehnologije 360 Reality Audio, za kreiranje loptastog zvučnog polja. Pored većeg broja priključaka za zvučnike, AVC-X3900H takođe ima jedan digitalni i dva analogna ulaza više, a tu je i kompletna garnitura analognih izlaza za povezivanje eksternih snagaša. Noviteti iz Denona uskoro će se naći u prodaji, po ceni od oko 1.000 evra za AVR-X2900H DAB i 1.500 evra za AVC-X3900H. i www.denon.com M 1.000-1.500 €

Kraj skepticizma, početak optimizma

Koliko je bilo negativnih komentara na selidbu High End sajma iz Minhena u Beč, teško je izbrojati. Iako je bilo više nego očigledno da je Austria Center Vienna daleko prikladniji prostor za sve veći sajam, mnogi su bili uzdržani i prilično negativni. Sada je tome došao kraj.

Ljubiša Miodragović

Da li su neke stvari mogle biti bolje na prvom sajmu u Beču? Svakako! Za početak, orijentacija i znakovi s brojevima soba morali su biti jasnije označeni. Kad se prvi put krećete po novom prostoru, teško vam je, pa čak i kad je reč o daleko manjim izložbenim centrima. Austria Center Vienna je samo deo velikog kompleksa Vienna International Center, pa vam se lako moglo desiti da izađete sa stanice metroa

na pogrešan izlaz i tamo vas sačekaju naoružani vojnici ispred zgrade Ujedinjenih nacija. Dakle, sve su to izazovi s kojima se susrećemo prvi put, ali već sledeće godine će nestati. Ono što je veći problem, iz naše perspektive, jeste to što je puno izlagača bilo odbijeno za učešće ili bez obrazloženja ili uz odgovor da nema slobodnih prostorija. Šetajući se kroz ACV, nama se činilo da je ipak bilo još mesta koja su se mogla popuniti.

Zgrada ACV ima čak pet nivoa, a svaki nivo je u obliku trougla. Pored izlagačkih prostorija, bilo je veoma puno izlagača u hodnicima i na otvorenim prostorima. Zgrada je dalje povezana sa izlagačkim halama, a četiri od pet hala bile su popunjene štandovima. Moramo i napomenuti da su se u čak tri obližnja hotela održavali paralelni hi-fi sajmovi. Ali krenimo redom sa opisom prostorija u kojima smo videli novitete i uživali u dobrom zvuku.

Bowers & Wilkins

Ove godine Bowers & Wilkins slavi 60 godina postojanja, pa je sajam u Beču bio idealna prilika za slavlje. Tim povodom predstavljena je nova serija zvučnika 800, sada s nastavkom D5. Kao i ranije - modeli od 801 do 804 su podnostojeći, bukšelf je 805, a tu su i dva centralna zvučnika. Prezentaciju je vodio Andy Kerr, kog smo već imali prilike da intervjuišemo, a demo je bio organizovan u prostoriji specijalno dizajniranoj za ovu priliku. Cena najjačeg modela 801 D5 je 50.000 evra, dok 805 D5 košta samo 12.000.

Yamaha

Japanska Yamaha je napravila novinarsku prezentaciju svog novog aktivnog zvučnika NX-70A. Pristupni su bili i inženjeri koji su stigli iz Japana za ovu posebnu priliku. Ovi zvučnici imaju ugrađenu YPAO kalibraciju, MusicCast za multirum, a podržavaju i Spotify Connect, Google Cast, AirPlay, TIDAL Connect i Roon. Zvučnici će biti u prodaji tokom leta po ceni od 2.999 evra, uz odgovarajuće stalke koji koštaju 599 evra. Yamaha je posebno ponosna što je u Evropi rađen audio-tjuning, pa je zvuk prilagođen preferencijama na našem podneblju.

Dynaudio

Danski Dynaudio je iznenadio predstavljanjem saundbara Symphony OPUS One. Ušli smo u prostoriju prepunu zelenila i čuli smo zvuke ptica, kiše i sličnih ambijentalnih zvukova. Dočaran je utisak ulaska u prašumu, a atmosfera je bila fantastična. U susednoj sobi svirao je Confidence zvučnik sa Simaudio elektronikom.

ESD

Jedan od najgabaritnijih sistema opet je predstavila kineska kompanija ESD. Najjači, odnosno najveći zvučnici zovu se Super Dragon, ali pored 3,6 miliona evra, za ovaj sistem biće vam potrebna i veća hala da ih smestite.

E.A.T.

U sklopu štanda kompanije Pro-Ject predstavljen je i brend E.A.T. Žozefine Lihteneger. Pored nekoliko skupocenih gramofona, predstavljena je i elektronika istog brenda –uglavnom su to gramofonska pretpojačala. Žozefine je ove godine istakla uređaje u zanimljivim bojama, pa su tako gramofoni izrađeni u jarkocrvenoj boji ili tirkiznoj. Na slici je gramofon E.A.T. Fortissimo.

MartinLogan

Neverovatno impresivan sistem činili su zvučnici MartinLogan Neolith u crvenoj boji. Ostatak sistema bila je elektronika Emmlabs i Innuos, dok su korišćeni kablovi Kimber. Neolith zvučnici su jedni od najvećih elektrostatičkih zvučnika, a na dnu se nalazi bas-jedinica prečnika 15 inča, koja je usmerena pozadi, dok je mid-bas jedinica od 12 inča usmerena napred. Šta je 138.000 evra za par ovih zvučnika? Sitnica.

Thorens

Nemački Thorens i njegov vlasnik

Gunther Kunter prikazali su TD 404 DD još prošle godine u Minhenu, ali samo kao prototip. Sad je ovo kompletiran proizvod, koji je već u prodaji, sa osnovnom cenom od 4.499 evra. Nadamo se da ćemo ga imati na testu, te da onda možemo preneti naše utiske. Ovako, samo smo dodirnuli gramofon i videli ga na štandu Thorensa.

Velodyne

Jako veliku pažnju izazvao je novi sabvufer Velodyne 1824, koji je pojam sabvufera doveo do ekstrema. Masa ovog zvučnika je preko 300 kilograma, a izrađen je od ojačanog kućišta od drveta debljine 90 milimetara. Snaga ugrađenog pojačala je 10 kilovata, a u sebi ima dve bas-jedinice – jednu od 18 i jednu od 24 inča! Moramo pomenuti još i da ima THX sertifikat, kao i Auto-EQ sistem, kojim se može prilagoditi akustici prostorije u kojoj se nalazi.

MBL

Da li ste znali da nemački MBL više nije nemački? Iza njega stoji kineska firma „Chow Tai Seng Jewelry“, koja je kupovinom firme spasla posao za pedeset zaposlenih. Kina trenutno dominira proizvodnjom laboratorijskih dijamanata u iznosu od nešto manje od polovine svetskog tržišta, a kupac MBL-a je jedna od najjačih firmi u ovom segmentu. Pretpostavljamo da imaju debeo adresar imućnih klijenata. U Beču su predstavili novu verziju zvučnika 101 X-Treme MkIII.

The Gryphon

Sećate se gospodina po imenu Rune Skov, koji je pre desetak godina bio na našem sajmu u Beogradu? Sada već nekoliko godina radi za Gryphon i drži neverovatno interesantne radionice i demonstracije. Ukupna cena celog sistema je blizu pola miliona. Zvezda Gryphon sistema je novo dual-mono pojačalo Hyperion od 60.000 evra. Ovo pojačalo pripada teškoj kategoriji – poseduje 40 tranzistora po kanalu, radi u punoj klasi A sa 180 vati na osam oma, a troši neverovatnih 700 vati, i to ako je samo uključeno. Da li je stvarno dual-mono? Pa, na zadnjoj strani ima dva kabla za napajanje, a Rune nam je rekao: „Isecite ga testerom napola i opet će raditi.“

MOON by Simaudio

Jedan od veoma elegantnih sistema koji nam je zapao za oko i uho. Simaudio je predstavio na sajmu novo pretpojačalo sa strimerom i oznakom MOON 491, kao i pojačalo snage MOON 461. Ova dva uređaja pripadaju Compass seriji proizvoda, a cene su im 6.800 evra za 491, odnosno 5.200 za 461. Na sajmu su bili upareni sa zvučnicima Dynaudio Contour Legacy, a ono što smo čuli oduševilo nas je. Jednostavan sistem bez mane, uz puno dobrih rešenja.

Pro-Ject

U velikoj hali je održana konferencija kompanije Pro-Ject i njihovih pratećih brendova. Pod jednim krovom su se našli Pro-Ject, Musical Fidelity, E.A.T., Guru... Od noviteta izdvajamo novi gramofon X serije – X5 B, koji se izrađuje u šest boja i dolazi s blago redizajniranom ručicom. Tu je bio i novi X9 B, koji dolazi s potpuno novom ručicom. Prikazani su relativno pristupačni modeli RPM1 PRO i RPM3 PRO. Od dizajn-gramofona videli smo i gramofon Harley Davidson, koji ima delove presvučene kožom, a oblika je upravo logotipa proizvođača motocikala. Prvi put smo uživo videli i „peglu“ za ploče pod imenom „Flatten It“, koji izgledom podseća na akten-tašnu s cenom od 799 evra. Kad je u pitanju Musical Fidelity, pored nedavno najavljenih M5xi i M6xi, najveću pažnju je izazvao novi lampaški CD plejer sa oznakom CDT, koji ima single-ended triode, a vizuelno se uklapa sa A1 pojačalom.

HiFi Rose

Da li ste ikada videli monoblok pojačala s displejom? Sigurno niste, jer čemu služi displej na pojačalu snage... HiFi Rose je predstavio monoblok pojačala sa oznakom RA80, koji imaju 500 vati na osam oma, odnosno 1.000 vati na četiri oma. Imaju balansirane XLR ulaze, kao i RCA ulaze, a bokovi vertikalnog kućišta služe kao hladnjaci. Ali sve to ne bi sviralo kako treba da RA80 nemaju veliki atraktivni displej koji može da prikazuje VU metre u različitim oblicima i bojama.

Magnetar

Kao potpuno iznenađenje, Magnetar je predstavio referentni univerzalni audiovideo transport iz dva kućišta. Ime mu je Ultima, a u pitanju je digitalni uređaj, bez analognih izlaza. Video-sekcija je ista kao kod UDP-900 MkII, ali s nešto kvalitetnijim komponentama. Donje kućište je zapravo napajanje koje ima dvostruki sistem baterija, a baterije su stigle od kineske kompanije BYD, poznate po automobilima. Ovaj uređaj se na tržištu očekuje tek krajem godine, po ceni od 12.000 dolara.

Wilson Audio

Kad osnivač legendarne kompanije premine, uvek je pitanje da li će njegovi naslednici uspeti da vode posao sa istom strašću, ali i sa smislom za biznis – jer, realno, hi-fi jeste biznis i treba finansijski preživeti različite izazove. Daryl Wilson je najsjajniji primer kako se očevo nasleđe čuva i svakim danom unapređuje. Nova zvezda kompanije Wilson Audio nosi ime Autobiography i zvučnik je visok 206 centimetara bez šiljaka. Svaki zvučnik ima masu od 372 kilograma, a ako želite da poručite par ovih zvučnika, otvorite široko ulazna vrata, jer ukupna pošiljka prelazi jednu tonu. Svaki zvučnik ima bas od 15 inča, bas od 12 inča, donji srednjetonac od sedam inča, dva gornja srednjetonca od dva inča i dva visokotonca – jedan je usmeren napred, a drugi pozadi. Cena iznosi 788.000 dolara za par.

T+A

Još jedan jak nemački brend koji je napravio ozbiljan sistem s još ozbiljnijim kvalitetom reprodukcije. T+A je lansirao novo pojačalo snage A 3100 HV, a dva ova pojačala bila su povezana na DAC sa oznakom SD 3100 HV. Muzički server je bio od kompanije Innuos, a kablovi su bili od Inakustika. Za zvučnike je odabran najmanji model iz najjače serije Solitaire S 430, koji ima ručno izrađenu magnetostatičku jedinicu Mag50. Pored ove jedinice, ima i dva basa od 22 centimetra i dve srednjetonske jedinice od 15 centimetara. Ozbiljan nemački inženjering!

Volumio

Michelangelo Guarise, vlasnik kompanije Volumio iz Firence, na štandu svoje kompanije predstavio je novi uređaj pod imenom Rivo Ultra. Pored njega, najavljena je i nova verzija operativnog sistema Volumio, sada u verziji 4, koji postepeno dolazi na Volumio uređaje.

IsoTek

Britanski IsoTek slavi 25 godina postojanja u Beču s predstavljanjem dva nova uređaja - V5 Genesis i V5 Super Titan. U pitanju su vrhunski modeli iz Ultimate serije, koji zajedno čine kompletan sistem za optimizaciju napajanja. Oba modela stižu na tržište u septembru. V5 Genesis je generator struje koji nezavisno stvara potpuno novi sinusni talas pomoću dve ćelije od 300 vati i ima cenu od 28.000 funti. V5 Super Titan je razvijen za uređaje koji zahtevaju jaku struju, poput pojačala snage. Pruža oko 8.000 vati s konstantnim radom na 32 ampera, a cena mu je 18.000 funti.

Primare

Primare je predstavio svoj all-in-one sistem Allt-i-Ett, koji je pobrao veliku pažnju javnosti, ali u centru su bili prototipovi legendarne 928 serije. To su uređaji iz osamdesetih godina, a među njima su monoblok, stereo pojačalo snage i pretpojačalo. Čeka se i strimer u istom kućištu kako bi se kompletirala nova serija.

ELAC

Lumin

Na ovom sajmu Lumin je lansirao Lumin N1, audiofilski mrežni svič. Ovaj uređaj znatno smanjuje džiter, izoluje digitalne šumove i stabilizuje lokalnu LAN mrežu pre nego što podaci stignu do DAC-a. Prisutan je bio i X2 mrežni plejer.

Nemački ELAC je iskoristio ovaj sajam da proslavi 100 godina od svog osnivanja. Tu su bili izloženi i neki istorijski eksponati, kao i puno zvučnika sa otvorenim kućištem, čime su pokazali ozbiljan kvalitet izrade i inženjeringa. Predstavljeno je više novih proizvoda, poput gramofona Miracord 40 i 50.2, kao i zvučnika Debut Reference. U sistemu koji je svirao u sobi bio je zvučnik ELAC Concentro L809, pogonjen T+A elektronikom (monoblokovi M 40 HV, i pretpojačalo sa strimerom PSD 3100 HV).

Lyngdorf

Danski Lyngdorf je prikazao novo pojačalo TDAI-2210, koje zadržava minimalnu estetiku, na koju smo navikli, ali sada ima ekran osetljiv na dodir. Ovo pojačalo radi kao True Digital Amplifier i zadržava digitalni signal od ulaza do zvučničkih terminala. Snage je 105 vati po kanalu na osam oma u veoma kompaktnom kućištu. Prikazani su i zvučnici FR-2.

Ortofon

Ortofon je napravio veliki medijski događaj na kojem je predstavio dve izuzetno značajne zvučnice s pokretnim kalemom (MC), koje pokrivaju oba kraja premijum spektra. Apsolutna zvezda izložbe bila je globalna premijera modela MC Vertex, beskompromisnog vodećeg modela koji ima kantilever od punog dijamanta s laserski izrezanim mikrootvorom za savršeno fiksiranje njihove novorazvijene ultraprecizne Vertex dijamantske igle. Istovremeno, brend je ciljao entuzijastični segment predstavljanjem modela MC X50, nove perjanice ažurirane MC X serije.

Chord Electronics

Britanska kompanija je prikazala nekoliko noviteta – u pitanju su pojačalo Ultima 7, Ultima gramofonsko pretpojačalo i Quartet upscaler. Ultima 7 je pojačalo koje se vizuelno dobro uklapa s pretpojačalom Ultima Pre 3, a ima snagu od 135 vati po kanalu.

Advance Paris

U Beču je Advance Paris predstavio nove serije proizvoda PRO, APEX i NOVA, koje imaju tradicionalni dizajn, uz implementaciju moderne striming platforme. Na slici je pojačalo A-i190 NOVA dual-mono sa 2 x 190 vati snage na osam oma. U pitanju je hibridno pojačalo koje u pretpojačivačkom delu koristi ECC81 lampe.

Avantgarde Acoustic

Veliku pažnju privukao je zvučnik OPUS 1 kompanije Avantgarde Acoustic. Reč je o kompaktnom zvučniku koji je za trećinu manji od ostalih sistema ove kompanije.

Prečnik horne je 13,8 inča, dok je njena efikasnost veoma visoka i iznosi čak 103 decibela (dB/W/m).

Austrian Audio

Posetioci su mogli da poslušaju novi model The Arranger, najnovije slušalice otvorenog tipa koje bi trebalo da donesu vrhunski zvuk po pristupačnoj ceni. Imaju laganu konstrukciju i naprednu tehnologiju jedinica, tako da se ovim modelom premošćava razmak između preciznosti u reprodukciji i komfora.

Engström

Šveđanin Timo Engström je nastupao sa dva sistema na sajmu. Veći sistem su činili zvučnici Kroma Atelier Callas, koji su bili povezani na Engström Lars monoblokove i Monica pretpojačalo. Timo je održao nekoliko zanimljivih demonstracija.

Canton

Nemački Canton je imao dovoljno prostora na sajmu da predstavi novitete. Ispred sale su bili predstavljeni lajfstajl zvučnici elipsastog profila serije Puro, a odmah pored njih i celokupna nova serija Vento. Zanimljivo su izgledali i zvučnici serije Townus u različitim bojama drvenog furnira. Sistem koji je predstavljen činili su zvučnici iz Reference serije, uz podršku AVM elektronike. Naizmenično su svirali Reference Alpha 1 i novi Vento 101.

Eversolo

Jedna od kompanija koja nas je iznenadila brojem noviteta jeste Eversolo. Predstavljen je novi striming-transport Eversolo T10, a odmah uz njega su prikazani i nadograđeni DMP-A8 Gen 2 i DMP-A8 Master Edition Gen 2 striming-habovi. Mnogo uređaja je prikazano s gornjim panelom od klirita, pa su posetioci mogli da vide kakva napredna rešenja su primenjena. Prikazani su i DAC-R8 R2R DAC, C10 Precision Master Clock, pojačala snage AMP-F8 i AMP-F6, kao i integrisano pojačalo sa strimerom SA200. Ako ste fan Eversola, onda ćete moći da kompletirate ekosistem.

Dan D’Agostino

D’Agostino Progression Neo nalazi se ispod serija proizvoda Relentless i Momentum, a sajam je iskorišćen za reetabliranje ove jako važne serije proizvoda za kompaniju. U liniji se nalazi pretpojačalo Progression Neo, monoblok i stereo-pojačalo. Proizvođač tvrdi da ovo nisu samo kozmetičke izmene već da je došlo do ozbiljnih unapređenja unutrašnjosti, uključujući ulazne JFET stepene.

Za kraj

S naše strane imamo samo reči hvale za hrabrost koju su organizatori iskazali. Da su napravili dobar iskorak, pokazuju i konačne brojke. Sajam u Beču je posetilo 200 posetilaca više nego u Minhenu,

čime je broj posetilaca prešao 23.000. Malo manje od polovine bili su profesionalci, a malo više od polovine bili su obični posetioci. Zanimljiv je i podatak od čak 549 novinara pristiglih iz 45 zemalja, čime je ovaj hi-fi sajam definitivno najbo-

lje pokriven od strane novinara u Evropi. Radujemo se narednom High End sajmu u Beču, naročito što sada znamo gde je dobra hrana. Umemorišite datume – od 6. do 9. maja 2027. godine, a više informacija pogledajte na www.highendsociety.de.

Isto, a bolje

Nakon manje od dve godine pred nama je druga generacija bežičnih zvučnika iz Triangla. Šta sve novo donosi i kolika su poboljšanja?

Bojan Jović

Zvučnici Capella još od prve generacije su se nametnuli kao klasa za sebe u okviru Trianglove ponude. Ovo su Trianglovi najsposobniji i daleko najskuplji bežični zvučnici, mada je njihova cena i dalje u umerenoj zoni srednje klase - zapravo, ona je zadržana na nivou prethodnika. Dakle, francuski proizvođač nam nudi poboljšanja bez doplate, što je zaista retkost u savremenom hi-fiju.

Stereo Hub 2

Za razliku od pojedinih rivala koji su potpuno integrisani, Triangle Capella 2 je bežični komplet koji se sastoji od zvučnika i izdvojenog čvorišta za povezivanje. Razlika između prethodnog i novog čvorišta, koje fabrika naziva Stereo Hub 2, primetna je već na prvi pogled jer uočavamo nešto veći gabarit i daleko atraktivniji dizajn. Francuska dovitljivost vidi se u načinu na koji je čvorištu podaren neobičan i robustan izgled. Naime, plastično kućište u osnovi je jednostavnog

i neupadljivog oblika, ali je obloženo debelom, orebrenom i atraktivno oblikovanom gumenom futrolom, koja znatno menja njegovu pojavu. Na prednjoj strani duboko je usađena signalna dioda, dok se pun opseg mogućnosti sagledava na zadnjoj strani. Usled niskog profila, svi priključci postavljeni su u jedan red, a predvodi ih jedan analogni RCA ulaz. Digitalni priključci su brojniji i sadrže tri optička i po jedan koaksijalni i USBB ulaz, kao i HDMI eARC za vezu s televizorom. Antena služi za wi-fi i blutut, a sada je tu i eternet port za povezivanje na lokalnu mrežu pomoću kabla. USB-A port za povezivanje eksternih skladišta muzike i RCA izlaz za aktivni sabvufer takođe su novi, a postavku kompletiraju taster za WiSA uparivanje i USB priključak za eksterno napajanje. Pored drugačijeg kućišta i veće palete priključaka, Stereo Hub 2 se i unutra razlikuje od prethodnika. U srcu sistema nalazi se četvorojezgarni procesor ARM Cortex-A53, dok D/A konverter ostaje ne-

poznanica, ali znamo da podržava rezoluciju do 192/24. Ovo važi za sve ulaze, pa čak i za eksterne USB audioteke, osim za wi-fi, koji je ograničen na 44,1 kiloherc. Podržani fajlovi obuhvataju FLAC, ALAC, WAV, MP3 i druge popularne ekstenzije, a blutut je takođe unapređen u verziju 5.2 i podržava aptX HD. Triangle je odlučio da od prethodnika zadrži sjajni daljinski upravljač, koji je napravljen od aluminijuma i koristi radio-talase, ali ga je osavremenio dodavanjem interne baterije i punjenjem preko USB-C porta.

Zvučne kutije

Na prvi pogled zvučnici Capella 2 potpuno su isti kao prva generacija. Dimenzije se poklapaju u milimetar, kao i dizajn, a specifikacije su neizmenjene, pa zaključujemo da oni nisu doživeli posebne promene - proizvođač takođe ne navodi da su zvučnici izmenjeni. Ove regalske kutije srednje veličine preuzimaju najveći deo akustičkih rešenja od jubilarnih modela Esprit 40th Anniversary, ali

“Triangle u prvi plan uvek postavlja zabavnu reprodukciju, koja katkad može biti zarazno razigrana.”

Slušali smo Muziku iz filma "Blade Runner 2049", koju su većinom komponovali Hans Zimmer i Benjamin Wallfisch.

- uz napomenu da Capelle onda funkcionišu kao standardni aktivni zvučnici i potrebno im je obezbediti eksternu kontrolu glasnoće.

Upotreba i zvuk

Ključne karakteristike

Povezivanje

• analogno, digitalno, LAN, wi-fi, blutut Topologija

• 2-sistemski, bas-refleks Frekvencijski opseg

• 42 Hz - 22 kHz prisutne su i neke značajne razlike. Dvosistemska topologija na prednjem panelu udomila je atraktivnu visokotonsku jedinicu TZ2530MG, čija je 25-milimetarska kalotna membrana izvedena od legure aluminijuma i magnezijuma. Ona je duboko usađena u hornu za usmeravanje, uz dodatni špicasti deo u središtu koji poboljšava akustiku i ujedno štiti membranu, a sve je postavljeno u spoljašnji okvir od rebraste gume. Ispod visokotonca nalazi se mid-bas jedinica koja ima aluminijumsku korpu i prepoznatljivu membranu bele boje. Membrana prečnika 160 milimetara izrađena je u potpunosti od prirodnih vlakana celuloze, postupkom koji je Triangle patentirao i koji koristi kod mnogih zvučnika. U unutrašnjosti kabineta Triangle primenjuje još jedno patentirano rešenje, u vidu okvira DVAS (Driver Vibration Absorption System), koji umrtvljuje kabinet i učvršćuje poziciju mid-bas jedinice. Bi-amping podrazumeva da svaki drajver ima sopstveni modul od 50 vati, što znači da snaga iznosi 100 vati po kanalu. Povezivanje zvučnika s čvorištem obavlja se pomoću bežične tehnologije WiSA, koja se već odomaćila u hi-fiju, a omogućuje prenos nekompresovanog audio-signala u 96/24 kvalitetu i uz zanemarljivo kašnjenje. Zanimljivo je da zvučnici mogu zaobići čvorište i povezati se direktno na drugi izvor, koji podržava WiSA vezu, bilo da je u pitanju strimer, DAC ili čak televizor. Takođe, na zadnjem panelu zvučnika nalaze se analogni RCA ulazi, pa se oni mogu direktno povezati na izvor pomoću kabla

Pozicioniranje ovih zvučnika prilično je nezahtevno jer je bas-refleks otvor postavljen na donju stranu, a integrisano metalno postolje obezbeđuje ravnomeran protok vazduha u krugu od 360 stepeni oko kabineta. Međutim, ovakvo postolje može biti problematično jer otvorena donja strana možda neće moći da se postavi na univerzalne stalke, a kao rešenje preporučuju se tipski stalci Trangle S05. Bez obzira na to kako ih postavite, Capella 2 će imati znatan uticaj na estetiku čitavog okruženja, jer se upečatljivost njihove pojave ne može zanemariti. Oblik kabineta je u osnovi kvadar, ali je umekšan zaobljenim ivicama i oplemenjen fantastičnim finišima. Na našem testu našla se verzija Astral Blue, čija neopisiva šara i nijansa plave boje imaju kontrast u zlatnim detaljima, a u ponudi su još Space Black i Space White, English Green i Oak, tj. hrastov furnir. Za koji god finiš da se odlučite, dobićete zvučnike jedinstveno atraktivne pojave, čiji kvalitet završne obrade garantuje ručna izrada u

Trianglovoj fabrici na severu Francuske. Proizvođač navodi da su Capella 2 predviđeni za prostorije od 15 do 40 kvadratnih metara, a mi možemo da potvrdimo da su odlično radili u sobi od 20 kvadrata. Kvalitet reprodukcije ostao je nepromenjen, što uopšte nije loše, jer je već prva generacija zvučala sjajno. Capella 2 su opremljeni agilnim drajverima i sposobnom amplifikacijom, koji pružaju jasne i relativno neutralne tonove, mada Triangle u prvi plan uvek postavlja zabavnu reprodukciju, koja katkad može biti zarazno razigrana. Visokotonac kreira čistu i široku pozornicu, uz obilje vazduha i prisutnu teksturu tonova, što nije čest slučaj u ovom delu spektra. Srednji opseg je bogat, uz dobar fokus i precizno ocrtavanje, ali Capelle nikad nisu agresivne - one koriste snagu i brzinu kako bi svaki zapis predstavile na što muzikalniji i pitkiji način, pa makar i nauštrb mikrodinamike i ponekog finog detalja. Već tradicionalno za Triangle, donji deo spektra nikad nije u centru pažnje i Capelle su više podešene da pruže žustre i brze gornje basove, dok će se najdublji tonovi pojaviti samo povremeno.

S obzirom na to da nismo primetili razlike u kvalitetu zvuka u odnosu na prethodnu verziju, koju smo testirali u broju 121, u nastavku ćemo se pozabaviti mogućnostima novog Stereo Huba. Unapređena aplikacija podeljena je na tri osnovna ekrana, koji pokrivaju reprodukciju, pozicioniranje i ekvilajzer. Podešavanja pozicije su detaljna i obuhvataju zadavanje udaljenosti od pozicije za slušanje,

kontrolu donjeg opsega i balansa, dok Room EQ omogućuje automatsku kalibraciju preko mikrofona na telefonu, ali samo za korisnike ajfona - ukoliko imate Android, moraćete da dokupite Zen mikrofon. Ako ne želite, na raspolaganju je parametarski Manual EQ, koji dopušta podešavanja po frekvencijama koje sami zadajete, uz tri memorijska mesta za različite postavke i nezavisno podešavanje levog i desnog zvučnika. Kompatibilnost s mrežnim servisima i protokolima takođe je znatno povećana i Triangli sada podržavaju UPnP, DLNA, Google Cast, AirPlay 2, Roon Ready i popularne Connect opcije, bilo da je u pitanju Spotify, Tidal ili Qobuz. Snažniji procesor pruža brži odziv, a wi-fi povezivanje je olakšano i sada se obavlja uz minimalno angažovanje korisnika.

Capella 1.5

Priznajemo da smo bili iznenađeni kad je Triangle u tako kratkom roku predstavio drugu generaciju zvučnika Capella, ali bismo, nakon testa, rekli da je pre u pitanju verzija 1.5. Sami zvučnici i tonske osobine su nepromenjeni, ali je funkcionalnost znatno povećana preko novog Stereo Huba i sada pruža zaista sve što bi vam moglo zatrebati. Capelle su sada po svemu u rangu s konkurencijom, dok u ponečemu čak i prednjače, a francuska fabrika je sve to ponudila po neizmenjenoj ceni - ukoliko tražite bežične zvučnike sveobuhvatne funkcionalnosti, ponuda iz Triangla treba da bude na vrhu liste.

Plus

M Fantastičan finiš i završna obrada.

M Sveobuhvatna kontrola i opcije povezivanja.

M Muzikalna i razigrana reprodukcija.

M Veće mogućnosti po staroj ceni.

Minus

K Integrisana postolja su i dalje nepraktična.

Oprema

 Honor 200 Pro

 Audirvāna PC server / transport

 Musical Fidelity M6x DAC

Triangle Capella 2

J Snaga sistema: 2 x 100 W

J Frekvencijski opseg (+/-3 dB): 42 Hz - 22 kHz

J Topologija: 1 x 160 mm mid-bas, 1 x 25 mm visokotonac

J Bežični prenos: WiSA 96/24

J Formati: AAC, ALAC, APE, FLAC, MP3, WAV, WMA

J Analogni ulazi: 2 x RCA

J Digitalni ulazi: 3 x optički, 1 x koaksijalni, HDMI i USB-B

J Dodatno: LAN, wi-fi, blutut, USB-A, sub out

J Daljinski upravljač: da

J Dimenzije (ŠxVxD): 200 x 380 x 315 mm

J Masa: 8,5 kg

J Dimenzije - Hub (ŠxVxD): 210 x 35 x 150 mm

J Masa - Hub: 0,74 kg

J Cena sistema: 2.500 €

Got My Mojo Working

Ono što im nedostaje u pogledu razvojnih kapaciteta i budžeta za sprovođenje velikih projekata, mali proizvođači često nadoknađuju inventivnim razmišljanjem i primenom nesvakidašnjih rešenja.

Ubroju 130 prvi put smo se sreli s britanskim proizvođačem Ophidian, kad smo testirali njihov najbolji model Voodoo. Tada smo naveli da ova kompanija, iako prilično mlada, već ima jasno vidljivo usmerenje i stav o tome kako njihovi zvučnici treba da zvuče i izgledaju. Prema našem mišljenju, u pitanju je uspešan spoj ostrvske zanatske tradicije u izradi zvučnih kutija i inovativnog tehnološkog pristupa, koji omogućuje da se iz svakog gabarita izvuče najviše muzike. Nakon korpulentnih i moćnih podnostojećih zvučnika Voodoo, otišli smo na suprotni kraj ponude i sada vam predstavljamo male regalske kutije Mojo 2, daleko manjeg gabarita i gotovo osmostruko niže cene.

Asimetrični front

Bukšelfovi Mojo 2 pripadaju seriji M, a u pitanju su drugi najmanji i najpristupačniji zvučnici u Ophidianovoj ponudi - ispod njih je samo početni model Minimo 2. S visinom ispod 29 centimetara oni se svrstavaju u manje kutije za stalke, a dizajn je, kao i kod većine zvučnika ovog proizvođača, jednostavan i klasičan. Kabinet ima pravilan oblik kvadra, bez ikakvih dizajnerskih eksperimenata i dodatnih ukrasa, ali - prema starom ostrvskom receptu - fabrika to nadoknađuje izvanrednom završnom obradom. Svaki spoj i detalj izvedeni su besprekorno, a kabinet je obložen prelepim prirodnim furnirom, koji može biti od hrasta ili oraha. Uprkos skromnom

gabaritu i maloj površini prednje strane, Ophidian je opremio Mojo 2 parom srednjetonsko-niskotonskih jedinica na frontu. Njihove membrane imaju prečnik od 114 milimetara, a izrađene su od papira s posebnim premazom, dok je za pogon upotrebljen veliki feritni magnet. Sledeća zanimljivost jeste pozicioniranje, jer postavka na prednjoj strani nije simetrična po uspravnoj osi, već su mid-bas drajveri primaknuti uz ivicu fronta. Na taj način konstruktor je napravio prostor da se uz suprotnu ivicu postavi visokotonac s neodimijumskim motorom i 28-milimetarskom membranom od tkanine sa Sonolex premazom, što nam ukazuje da poreklo može biti iz ugledne norveške fabrike SEAS. Visokotonci su zaštićeni

Bojan Jović

Slušali smo

“Mojo 2 se ne ustručavaju da upotrebe jedno od najjačih oružja svojih malih membrana - brzinu.”

sopstvenim metalnim mrežicama koje se ne mogu ukloniti, a celokupna dvosistemska topologija može se prekriti platnenim maskama s pričvršćivanjem pomoću skrivenih magneta. Kod ovih malenih zvučnika zanimljivosti se samo nižu, pa nam prelazak na zadnju stranu otkriva prisustvo patentirane tehnologije AEROFLEX. S ovom tehnologijom već smo se sreli kod modela Voodoo, a u pitanju je Ophidianovo rešenje za umanjenje brzine protoka i vrtloženja vazduha, čime se postižu uravnotežen tonski balans, bolja dinamika i precizniji niski tonovi. Sistem se prepoznaje po većoj metalnoj rešetki na zadnjoj strani, iza koje se nalazi prilično dugačak kanal za protok vazduha, a konstruktoru odajemo priznanje jer je uspeo da sve to smesti u ovako mali kabinet. Spomenuta rešetka integrisana je u veći metalni panel pri dnu zadnje strane, koji takođe sadrži oznaku proizvođača i modela, osnovne tehničke osobine i napomenu da su zvučnici ručno napravljeni u Velikoj Britaniji. U skladu s veličinom kutija, jedan par zvučničkih terminala odlikuje se manjim dimenzijama, a izrada je standardna za ovu klasu i podrazumeva osnovu od pozlaćenog metala i oplatu od providne plastike, uz prihvatanje sva tri načina povezivanja.

AEROFLEX kao amajlija

Usled asimetrične postavke prednjeg panela, Mojo 2 mogu se postaviti tako da visokotonci budu na spoljnoj ili unutrašnjoj strani. Fabrika preporučuje da budu spolja, jer se tako postiže bolja vremenska usklađenost zvučnih talasa, ali to ne znači da

Erica Claptona na živom albumu

"The Lady in the Balcony: Lockdown Sessions" iz 2021.

Ključne karakteristike

Topologija

• 2-sistemski, AEROFLEX port

Visokotonska

jedinica

• Sonolex tekstilna

membrana

Frekvencijski

opseg

• 52 Hz - 25 kHz

ne treba isprobati suprotnu postavku. Mi smo je, naravno, isprobali i zaključili da se tako može dobiti dobar fokus, uz zadržavanje široke pozornice, ali uz umanjenje krajnje preciznosti, nakon čega smo se vratili na postavku s visokotoncima na spoljašnjim ivicama. Uz sasvim malo zaokretanje prema poziciji za slušanje (toein) postigli smo optimalni odnos između širine scene i odličnog fokusa, a Mojo 2 su se takođe pokazali kao prilično nezahtevni u pogledu prostora - uprkos prisustvu AEROFLEX porta, disali su punim plućima na manje od 40 centimetara od zadnjeg zida i udaljeni oko metar od bočnih zidova. Za pokretanje smo koristili nekoliko pojačala koja su nam se našla pri ruci, ali je kao glavni inkvizitor bio prisutan moćni integralac Musical Fidelity M6xi.

Tokom kritičkog slušanja Mojo 2 se ne ustručavaju da upotrebe jedno od najjačih oružja svojih malih membrana - brzinu. Servirajte im kakvu suludo brzu elektroniku ili, kao što smo mi uradili, indijskog perkusionistu Triloka Gurtua na albumu "Miles_Gurtu" i uzvratiće vam dinamikom koja je na trenutke spektakularna. Zadržavanje fokusa i, još više, preciznosti pojedinačnih tonova zaista je na zavidnom nivou u apsolutnom smislu, a Mojo 2 ni u jednom trenutku ne zvuče

prenapregnuto i kao da gube konce, već sve vreme zadržavaju potpunu kontrolu i, što je još važnije, fluidnost reprodukcije. Lucidnost prezentacije i odsustvo bilo kakve konfuzije u zvuku podržava i visokotonac, uz sasvim neprimetno uklapanje između opsega i zvučničkih jedinica - iako proizvođač za skretnicu navodi samo da koristi kvalitetne komponente iz Mundorfa, očigledno je na ovom polju obavljen sjajan posao. Blisko postavljeni drajveri ostavljaju utisak tačkastog izvora zvuka, naročito na nešto većoj udaljenosti, a Mojo 2 će bez teškoća ispuniti muzikom prosečan dnevni boravak od dvadesetak kvadrata. Najveći nedostatak ovih, kao i svih drugih kutija ovog gabarita, jeste plići bas i tu pomoći nema jer fizika je neumoljiva. Ipak, Mojo 2 se i na ovom polju ističu snažnijim zvukom, većeg volumena, zahvaljujući prisustvu dve membrane. Subjektivno se čini da se kutije spuštaju niže od deklarisanog, ali to je zapravo zasluga AEROFLEX porta, koji eliminiše mumlanje i zadržava basove potpuno čistim do dna čujnosti. Stoga, ukoliko niste zavisnik od najdubljeg basa, ovi zvučnici će vam pružiti više nego dovoljnu

količinu informacija u donjem delu spektra. I ne samo to, tonovi će biti precizni i besprekorno definisani, bez utiska oštre odsečenosti, već uz ravnomerno opadanje do potpunog utišavanja. Deklarisana osetljivost i nominalna impedansa nagovestile su da Mojo 2 mogu tražiti snažnije pojačalo, i to se obistinilo tokom testa - možda i više od drugih malih kutija iz premijum segmenta, Ophidiani će vam biti zahvalni ako ih uparite sa stabilnom amplifikacijom, čija snaga može biti i veća od onoga što je proizvođač deklarisao.

Zaključak

Pored izuzetne brzine i basa koji prevazilazi veličinu kabineta, Mojo 2 pružaju neobojene tonove i pokazuju se kao neprobirljivi u pogledu muzičkih žanrova - svaki pravac će reprodukovati do maksimuma svojih mogućnosti, a to je često iznad onoga što nudi konkurencija. Njihov pomalo neobičan izgled ne mora se svideti svakom, ali zato su tu mrežice koje prekrivaju čitav front i, naravno, zvuk koji će vas neočekivano brzo osvojiti preciznom i muzikalnom prezentacijom.

Plus

M Besprekorna izrada i prirodni furnir.

M Napredna rešenja.

M Precizan i srazmerno krupan bas.

M Brzina i neutralnost.

Minus

K Izgled neće biti svakom po volji.

Oprema

 Musical Fidelity M6x DAC

 Musical Fidelity M6xi

 Audirvāna PC server / transport

 Harmonic Technology, Oehlbach kablovi

Ophidian Mojo 2

J Preporučena snaga pojačala: 40-120 W

J Frekvencijski opseg (-3 dB): 52 Hz - 25 kHz

J Osetljivost (1 W / 1 m): 86 dB

J Nominalna impedansa: 4 Ω

J Topologija: 2 x 114 mm mid-bas, 1 x 28 mm visokotonac

J Dimenzije (ŠxVxD): 158 x 286 x 220 mm

J Masa: 4,4 kg

J Cena: 1.650 €

ã Impulse Hi-Fi Audio, 063/482-262

Čudovištance

Uprkos promeni vlasništva pre osam godina, Musical Fidelity ne odstupa od puta koji je odavno zacrtao njegov osnivač Antony Michaelson.

Bojan Jović

Reklo bi se da su nova vlasnička kompanija Audio Tuning i njen čelnik Heinz Lichtenegger rešeni da očuvaju status Musical Fidelityja kao hi-fi brenda prve kategorije. Ovaj proizvođač poznat je po tome da uvek pruža sjajan odnos između uloženog novca i muzičkog užitka, što ne čudi ako znamo da je osnivač i dugogodišnji prvi čovek Musical Fidelityja školovani muzičar, koji je u hi-fi industriju ušao iz hobija. Kao najnovija potvrda ovih navoda, pred nama je integrisano pojačalo M6xi - ozbiljna zverka u već uobičajeno neupadljivom pakovanju.

Spolja i iznutra Ukoliko pratite modele iz Musical Fidelityja, onda znate da je u pitanju jedan od predstavnika tvrde struje ostrvskog hi-fija, kod koje vizuelni identitet evoluira veoma, veoma sporo - što uopšte nije loše, jer ostavlja veći budžet za stvari koje su zaista važne. Pored toga, dizajn njihovih uređaja uglavnom je besprekoran iz ugla funkcionalnosti i poseduje dozu klasične elegancije, pa razloga za promenu u stvari i nema. Novi M6xi stoga je praktično isti kao prethodni M6si, koji je, opet, isti kao još stariji M6i... U pitanju je nešto krupnije, ali ne previše glomazno integrisano pojačalo, čiji se standardni hi-fi gabarit može smestiti čak i u zatvorenu komodu, ali verujte nam da to ne treba raditi. Naime, duboko orebreni bokovi izrađeni su od punog aluminiju-

ma i nisu tu za ukras - mada izgledaju odlično, već imaju veoma jasnu funkciju odvođenja toplote, koje M6xi proizvodi poprilično. Aluminijumska prednja ploča jednako je impresivna jer na najdebljem delu meri gotovo centimetar i po, dok su gornja i donja ivica blago zasečene kako bi vizuelno umanjile gabarit. Prednji panel je još jedan primer britanskog hi-fi minimalizma jer sadrži samo veliku kružnu komandu za glasnoću u središtu, dok je u donjem delu postavljen niz od deset sitnih tastera za direktan odabir ulaza. Postavka bi bila potpuno simetrična da nije tastera za stendbaj na levoj strani, a za indikaciju statusa uređaja i aktivnog ulaza zadužene su LE diode. Musical Fidelity i ovde primenjuje stari trik s crnim frontom i srebrnim komandama, što, uz hromiranu oznaku modela u levom uglu, čini uređaj atraktivnijim, pa M6xi izgleda moćno na klasičan i nenametljiv način.

Masivno metalno kućište donosi trajnost i izdržljivost, ali i zaštitu od elektromagnetskih smetnji, a nakon skidanja gornjeg poklopca ukazuje se dual-mono dizajn pojačivačkog dela. Fabrika navodi da je M6xi zapravo sačinjen od dva monobloka i sekcije pretpojačala, koji su smešteni u zajedničko kućište, kao i da su pojedina rešenja delimično preuzeta od legendarnog haj-end pojačala Titan. Put signala u potpunosti je balansiran i blago usavršen u odnosu na prethodnika, ali sek-

cija napajanja ipak nije dual-mono, već je zajednička i smeštena u oklopljeni odeljak u sredini kućišta. Više bismo voleli da vidimo zasebne torusne transformatore, ali kod Musical Fidelityja je takvo rešenje rezervisano za još skuplja i snažnija pojačala. Odvojene štampane ploče za amplifikaciju smeštene su sa unutrašnje strane velikih hladnjaka i sadrže dva para izlaznih tranzistora po kanalu, koji su povezani u kaskadnom spoju (Darlington), uz nezavisne banke kondenzatora od po 18.800 mikrofarada. U zadnjem delu nalazi se veća ploča s pretpojačalom, kao i dve denivelisane pločice za D/A konverter i ARC procesor, dok se na prednjem delu umesto uobičajenog potenciometra nalazi precizni atenuator iz Burr-Browna, kod kojeg se glasnoća podešava u koracima. Prelazak na zadnju stranu pokazuje da, uprkos svedenom frontu, M6xi nije bez aduta u pogledu upotrebljivosti. U donjem delu pronalazimo jedan balansirani XLR i pet RCA ulaza, od kojih je jedan predviđen za gramofon, s prekidačem za odabir MM ili MC zvučnice. Kod drugog ulaza pretpojačalo se može zaobići kako bi M6xi mogao da radi kao snagaš za frontove u sistemu kućnog bioskopa (HT Bypass). Tu su i dva RCA izlaza, od kojih je fiksni predviđen za snimače ili pojačalo za slušalice, dok se varijabilni može upotrebiti za bi-amping ili spajanje aktivnog sabvufera. Digitalni ulazi obuhvataju koaksijalni, optički, USB-C i

“Njegova naizgled neograničena snaga može imati opojno dejstvo.”

HDMI eARC, a za konverziju je upotrebljeno kolo Burr-Brown PCM1781, koje podržava rezoluciju do 192 kiloherca i 24 bita. Zvučnički terminali su kvalitetni, krupni i dovoljno razmaknuti, pa omogućuju korišćenje masivnijih kablova, uz podršku za bananice, viljuške i gole žice. Pored okidačkog ulaza i izlaza, prisutni su noviteti u vidu kontrolnog porta RS232 i dodatno izolovanog USB-A porta, koji daje pet volti i dva ampera, a predviđen je za napajanje malih potrošača, poput strimera. Postavku upotpunjuje IEC utičnica za odvojivi napojni kabl, u desnom uglu.

Slušni test

M6xi je testiranje proveo u društvu najbližeg srodnika, konvertera M6x DAC, dok su se na poziciji zvučnika našli mali florstenderi Ophidian Mambo 2. Iako se može reći da ove kutije ne predstavljaju poseban izazov za testirani integralac, isto bi važilo za veliku većinu zvučnika. Jednostavno, njegovih 210 vati po kanalu, na osam oma i u punom opsegu, jako teško ćete naterati da se oznoje - čak i s daleko većim i zahtevnijim kutijama. Sirova snaga ovog pojačala ne može se sakriti, ali to ne znači da je M6xi lišen finese u zvuku. On pruža prezentaciju koja je usmerena najpre ka krupnom i snažnom prikazu muzike, a posebno je impresivna ogromna pozornica. U saradnji s jednako kvalitetnim ostatkom sistema, M6xi će kreirati scenu impozantnih dimenzija, uz sjajnu separaciju i precizno postavljanje tonova u trodimenzionalnom prostoru.

Slušali smo

Džoa Farela na albumu "Moon Germs" iz 1972.

karakteristike

Topologija

• delimični dual-mono

Izlazna snaga

• 2 x 210 W Ulazi

• 6 x analogni, 4 x digitalni

Visoki tonovi sadrže energiju, ali to nije njihovo najjače oružje. Gornji opseg više je uglađen i fluidan nego direktan i žustar, s notama koje su prikazane jasno, ali ne iskričavo i zvonko. U ovom pogledu Exposure serije 3 pružiće bolju komunikaciju - poput osećaja veće uključenosti u muziku - i subjektivno intimniji prikaz, dok će, recimo, Simaudio Moon 340i X ponuditi još preciznije ocrtane i slojevitije note. Srednji tonovi imaju neutralan kolorit i obiluju detaljima, koji ih čine punijim u prikazu, ali Musical Fidelity M6xi i njima prilazi bez euforije i razigranosti, koja se može sresti kod pojedinih rivala. On neguje pristup koji će neki audiofili opisati kao pomalo distanciran i analitički, s naglaskom na tehničku ispravnost, više nego na muzikalnost i dopadljivost po svaku cenu. Ipak, u najnižem delu spektra pomaljaju se oni mišići koji drže membrane u potpunoj kontroli. Mambo 2 su uz M6xi zvučali kao da su bar 50 odsto veći, uz basove koji su bili čvrsti, precizni i definisani, odličnog udarca, a povremeno su se mogli osetiti u stomaku. Male membrane inače su brze, a Musical Fidelity ih je učinio još bržim, pa je između tonova vladala potpuna tama.

Ključne

Autoritet koji M6xi uspostavlja nad zvučnicima zaista je sveobuhvatan, a njegova naizgled neograničena snaga može imati opojno dejstvo. Upravo tu se najbolje vidi ispravnost Musical Fidelityjevog pristupa - oni nikad nisu bili posebno agilni pri usvajanju novih tehnologija, ali su zato majstori u višedecenijskom usavršavanju proverenih rešenja i nude nam pojačalo koje je moćno, a stabilno i tehnički oprobano. Nešto poput automobilskog motora koji se proizvodi dugi niz godina i kod kojeg su svi početni nedostaci ispravljeni, pa u svim okolnostima radi uglađeno i tačno onako kako se od njega očekuje. Priznajemo da digitalnu sekciju

nismo ni isprobali, jer smatramo da je na ovom uređaju suvišna. Ako kupujete integralca ove klase, prilično smo sigurni da ćete uz njega želeti jednako kvalitetan izvor - u suprotnom, kupovina nema smisla. Isto važi za internu gramofonsku sekciju, jer iz iskustva znamo da ozbiljne gramofondžije uvek idu na kvalitetno eksterno pretpojačalo. Iz tog razloga, interni DAC i fono-sekciju možemo da tolerišemo kao osnovnu ispomoć, ali ne kao trajno rešenje. Na kraju, pozdravljamo odluku proizvođača da najzad ponudi moderniji i praktičniji daljinski upravljač, u čemu je uglavnom uspeo, ali uz napomenu da je podešavanje glasnoće preko njega pri-

lično neprecizno - ponekad ćete morati da ustanete iz fotelje kako biste obavili finu regulaciju.

Ispravan i jači od svih

Malo je integrisanih pojačala - bar onih sa starim i uglednim audiofilskim imenom - koja za približnu sumu novca pružaju ono što donosi Musical Fidelity M6xi, najpre u pogledu sirove snage, a zatim i u nekim drugim disciplinama. On vam možda neće ponuditi zavodljivu muzikalnost jednog Exposurea ili sofisticiranu teksturu skupljih Yamahinih integralaca, ali će biti tehnički besprekoran, tonski ispravan i snažniji od praktično svih direktnih rivala.

Plus

M Moćan i krupan zvuk.

M Ogromna snaga.

M Analitički pristup.

M Napravljen kao tenk.

Minus

K Pojedini rivali nude muzikalniju i pitkiju reprodukciju.

Oprema

 Ophidian Mambo 2

 Musical Fidelity M6x DAC

 Volumio Primo Plus

 Harmonic Technology, Oehlbach kablovi

Musical Fidelity M6xi

J Kontinualna snaga: 2 x 210 W na 8 Ω

J Frekvencijski opseg: 20 Hz - 20 kHz

J Izobličenja THD: 0,09%

J Analognih ulaza: 6

J Digitalnih ulaza: 4

J Izlaza za zvučnike: 1 par

J Dimenzije (ŠxVxD): 440 x 125 x 400 mm

J Masa: 18,5 kg

J Cena: 3.000 €

ã www.musicalfidelity.com

Više od lepog lica

Jedan od najstarijih hi-fi brendova ponovo je rođen pre nekoliko godina, a prisutan je i na našem tržištu. Na test nam je stiglo snažnije integrisano pojačalo iz ponude, koje nudi upotrebljive opcije u privlačnom retro kućištu.

Bojan Jović

Za britansku kompaniju Leak nije dovoljno reći da je jedna od najstarijih u hi-fiju: ona je osnovana 1934. u Londonu, tridesetak godina pre nego što je nastao hi-fi kakav danas poznajemo, i isprva je proizvodila sisteme za javni razglas. Tokom decenija postojanja Leak je doneo mnoge inovacije u audio-elektroniku, ali i u zvučnike, preko poznate serije pod nazivom Sandwich. Ipak, masovna produkcija i najezda dalekoistočnih proizvođača dovele su do toga da Leak bankrotira i potpuno propadne sredinom devedesetih, a njihova velika fabrika u Norfolku srušena je do temelja. Veliki povratak dogodio se četvrt veka kasnije zahvaljujući kineskoj grupi IAG, koja pod svojim krovom već ima legende kao što su Audiolab, Quad, Wharfedale ili Mission. Ponovo rođeni Leak već šest godina pažljivo razvija ponudu i trenutno nudi dva integrisana pojačala, CD transport, strimer i tri modela zvučnika - sve u prelepom retro dizajnu, koji nas podseća na veliku baštinu ovog brenda.

Stereo 230

Integrisano pojačalo Stereo 230 lansirano je 2024, u kućištu koje je u potpuno-

sti preuzeto od starijeg i pristupačnijeg modela Stereo 130. Pored nešto manje širine od oko 33 centimetra, Leak se prepoznaje po prelepoj oplati, koja obuhvata sve osim prednje i zadnje strane i obložena je prirodnim furnirom od orahovine. Iako mnogi proizvođači danas nude uređaje s retro elementima u dizajnu, Leak je rešio da ide do kraja, pa je, po ugledu na risivere i pojačala iz zlatnog doba hi-fija, prednji panel izveden u kombinaciji crne i srebrne boje. Frontalna postavka jednostavna je na najpozitivniji način i sadrži dve veće kružne komande, koje služe za odabir ulaza i kontrolu glasnoće. Između njih su smeštena tri manja točkića, predviđena za nezavisnu korekciju donjeg i gornjeg opsega, kao i za podešavanje balansa. Prednji panel vodoravno je podeljen i donji deo je u crnoj boji, a ovde pronalazimo taster za stendbaj, 6,35-milimetarski izlaz za slušalice i veliki logotip kompanije, dok postavku upotpunjuje taster Direct u gornjem delu.

Izrada kućišta je besprekorna, naročito kad je u pitanju drvena oplata, dok smo za prednji panel poželeli malo siroviju pojavu, jer korišćeni aluminijum nije sasvim na nivou full-metal predaka od pre

pola veka. Na gornjoj i donjoj strani odlično su uklopljene rešetke za provetravanje, dok su masivne nožice zavučene pod kućište i teško se primećuju spolja. Zadnja strana takođe je aluminijumska i na njoj se vidi da je Stereo 230, uprkos izgledu, jedan prilično savremen uređaj. Za analogne izvore predviđena su tri RCA ulaza (uključujući gramofonski MM), a tu je i jedan izlaz za eksterno pojačalo snage. Digitalni ulazi obuhvataju koaksijalni, optički, USB-B i HDMI ARC, a tu su i dva digitalna izlaza, mada nam njihova svrha nije sasvim jasna. Za povezivanje jednog para zvučnika koriste se krupni, dobro izrađeni i čvrsto postavljeni terminali, s providnom plastičnom oplatom preko osnove od pozlaćenog metala. Ažuriranje firmvera omogućeno je preko servisnog USB-A porta, a tu su i 12-voltni okidači, IEC utičnica za odvojivi napojni kabl i glavni prekidač za uključivanje.

Iznutra

U više navrata sreli smo retro pojačala koja ispod poklopca imaju modernu klasu D - NAD i Ruark samo su neki od primera, ali Leak je zaigrao na sigurno i ponudio tradicionalnu amplifikaciju u

“Najniži tonovi kontrolisani su na način koji ne ostavlja sumnju u snagu i stabilnost amplifikacije.”

klasi AB. Središnji deo prostora unutar kućišta zauzeo je masivni hladnjak, a uz njegovu desnu stranu postavljen je jedan par izlaznih tranzistora po kanalu i dva veća Elna kondenzatora. Na suprotnoj strani smešten je torusni transformator, pa hladnjak ujedno služi za izolaciju, dok se ostatak elektronike nalazi u zadnjem delu. Kao dodatni vid izolacije, digitalna sekcija postavljena je na zasebnu i izdignutu pločicu, a bazirana je na prilično ozbiljnom kolu ESS ES9038Q2M. Fabrika navodi da gramofonska sekcija sadrži JFET kola, a tu je i nezaobilazni blutut u verziji 5.0, koji podržava kvalitetniji kodek aptX. Zanimljivo je da Stereo 230 ispod drvene oplate ima metalnu šasiju samo u donjem delu, pa spoljašnja antena za blutut nije potrebna.

Upotreba i zvuk

Na početku testa uposlili smo Stereo 230 u punom kapacitetu, što je podrazumevalo upotrebu internog DAC-a preko USB veze. Ovo konvertersko kolo dobro poznajemo iz našeg i mnogih drugih uređaja, a Leak preko USB porta podržava rezoluciju od 768 kiloherca i DSD512, kao i dekodiranje MQA formata. Kao digitalni transporti korišćeni su Volumio Primo Plus i Audirvāna PC server, a treba imati u vidu da upotreba s računarom zahteva instalaciju drajvera, koji se može preuzeti sa sajta proizvođača. Na poziciji zvučnika našle su se male pod-

Slušali smo Odetu na albumu "Odetta Sings" iz 1970.

Ključne karakteristike

Kontinualna snaga

• 2 x 75 W u klasi AB Ulazi

• analogni, digitalni, blutut...

Konvertersko kolo

• ESS ES9038Q2M

nostojeće kutije Ophidian Mambo 2, a sistem je radio u prostoriji pravilnog oblika i površine oko 20 kvadrata, postavljen na duži zid. Tokom testa primetili smo da pojačalo odaje dosta toplote iz rešetke na gornjoj strani, pa preporučujemo da ga ne ubacujete u tesne police i komode. Osim što bi obesmislilo postojanje drvene oplate, to može biti štetno za njegovo zdravlje na duže staze.

Nismo sigurni koliko je testirani primerak radio u salonu, ali Stereo 230 je od početka zvučao uverljivo, čime je stavio do znanja da nije u pitanju pokušaj da se igra na kartu retro pojave i zaradi od stare slave. Tonska ravnoteža ovog pojačala prilično je ujednačena, što je zapravo više zasluga dobro implementirane digitalne sekcije, dok se amplifikacija ističe odličnom makrodinamikom. Donji deo spektra i najniži tonovi kontrolisani su na način koji ne ostavlja sumnju u snagu i stabilnost amplifikacije, a ovo potvrđuju i pojedina nezavisna merenja na internetu, koja navode da je stvarna snaga čak veća od deklarisane. Istina je da nismo imali na raspolaganju glomazne kutije velikih membrana, ali verujte nam da su Mambo 2 prilično zahtevne u

odnosu na gabarit. Bez obzira na to, Leak ih je vodio čvrsto i precizno do donje granice čujnosti, dok je konverter pružio određeni stepen slojevitosti, pa su basovi imali prirodnu i ubedljivu prisutnost.

Još jedna osobina za koju su podjednako značajni pojačalo i izvor jeste pozornica, a u ovoj kategoriji Stereo 230 se takođe pokazao vrlo dobro. Scena nije preterano široka i ne izlazi izvan zamišljenih linija koje formira položaj zvučnika, ali je stabilna pri velikoj glasnoći i tokom složenih deonica, kad ne dolazi do skupljanja ili konfuzije u pozicioniranju. Najzahtevniji pasaži na velikoj glasnoći dovešće do određenog zamućenja i gubitka fokusa, pre svega kod orkestarskih izvođenja s velikim brojem instrumenata, ali u takvim trenucima glasnoća je uveliko prešla granice dobrih komšijskih odnosa. U uslovima normalnog i umereno glasnog slušanja, Leak se ponaša uzorno stabilno - kao pojačalo, ali i kao DAC. Prelazak na daleko skuplji eksterni konverter Musical Fidelity M6x DAC doneo je poboljšanja u slojevitosti i znatno jasnije prikazanim finesama, kao i u široj i potpuno stabilnoj pozornici, ali nije izmenio osnovni kolorit - jer koristi iste čipove. Za Leak se stoga može reći da u svim okolnostima pruža prilično neutralan zvuk, koji će pojedini audiofili možda okarakterisati kao suvlji i manje uzbudljiv, ali koji je ujedno neobojen i analitičan. Na početku testiranja sumnjali smo da ispred sebe imamo još jednog šminkera kojem je bolje ne zavi-

rivati ispod haube, ali Stereo 230 nam je pokazao da je situacija obrnuta - ispod njegove lepe retro spoljašnjosti smešteno je valjano konstruisano i izrađeno pojačalo u klasi AB. Još je veće iznenađenje konverterska sekcija, koja koristi ozbiljan i dobro implementiran čip i sasvim je dorasla kvalitetima pojačala, pa je ovo jedan od retkih uređaja koji možemo da preporučimo u potpunosti, a ne samo na poziciji amplifikacije.

Poređenja i zaključak

Zanimljivo je uporediti Stereo 230 s nedavno testiranim Ruarkom R610 i NADom C 3030, jer svi nastupaju u približnoj kategoriji - cenovno, ali i prema retro dizajnu. Kao pojačalo bolji je od oba, a NAD-a pobeđuje i u kvalitetu DAC-a, uz napomenu da je za četvrtinu skuplji. Ruarkova digitalna sekcija znatno je bliža Leakovoj, a sadrži i strimer, ali je zato i njegova cena viša. Ukoliko su vas privukli kvaliteti testiranog pojačala, a estetika vam nije previše bitna, napomenućemo da se Stereo 230 nudi i u standardnom metalnom kućištu, po stotinak evra nižoj ceni - koju god verziju da odaberete, dobićete mnogo više od lepog lica.

Plus

M Autentičan retro dizajn.

M Odlična digitalna sekcija.

M Stabilno pojačalo u klasi AB.

M Uravnotežen kolorit.

Minus

K Samo prosečna širina scene.

Oprema

 Volumio Primo Plus

 Musical Fidelity M6x DAC

 Ophidian Mambo 2

 Audirvāna PC server / transport

 Harmonic Technology, Oehlbach kablovi

Leak Stereo 230

J Kontinualna snaga: 2 x 75 W na 8 Ω

J Frekvencijski opseg (+/-3 dB): 20 Hz - 20 kHz

J Izobličenja THD: <0,003%

J Analognih ulaza/izlaza: 3/1

J Digitalnih ulaza/izlaza: 4/2

J Izlaza za zvučnike: 1 par

J Izlaz za slušalice: da

J Dodatno: blutut

J Dimenzije (ŠxVxD):

328 x 147 x 414 mm

J Masa: 12,7 kg

J Cena: 1.250 €

ã Audio Pro Artist Sistems, 011/3442-874

Muzika iz srca Toskane

Kao mrežni plejer obogaćen sopstvenom softverskom platformom, Primo Plus predstavlja odlično rešenje za raznovrsne potrebe u digitalnom audiju.

Bojan Jović

Italijanska kompanija Volumio zvanično je formirana pre samo 11 godina, a začeta je dve godine pre toga kao hobi projekat osnivača Michelangela Guarisa. Volumio je zapravo započeo kao softverska kuća i njihov prvi proizvod bio je audiofilski operativni sistem Volumio OS, a tek nakon nekoliko godina usledio je prvi komad hardvera - mrežni plejer Primo. Uspeh i popularnost prvih proizvoda nisu uspavali italijanske stručnjake, pa Volumio danas nudi čak osam uređaja, uključujući svestrano integrisano pojačalo Integro i eksterno linearno napajanje Lineo5. Na našem testu ovoga puta se nalazi mrežni plejer Primo Plus, koji predstavlja poboljšanu verziju druge generacije strimera Primo.

Spoljašnjost

Ukoliko se sećate prvog modela Primo, pri pogledu na novu generaciju biće vam jasno koliko je Volumio napredovao za samo nekoliko godina. Nekada upakovan u generičku crnu kutiju, Primo je sada potpuna suprotnost: metalno kućište vrlo niskog profila deluje robustno i moderno, a plavičasti odsjaj aluminijuma daje mu autentičnu pojavu. Minimalistički prednji panel sadrži dve kružne komande koje su postavljene simetrično, a između njih se nalazi OLED ekran dijagonale 33 milimetra. Front od crnog akrila pruža odličan kontrast alumini-

jumskom kućištu, kod koga su gornja i bočne strane izvedene izjedna, sa snažno zasečenim donjim ivicama. Zanimljivo je da nožice predstavljaju integralni deo aluminijumskog okvira u vidu uzdužnih nosača preko cele donje površine, a na donjoj strani nalazi se i poklopac za pristup unutrašnjosti. Ukupno, Primo Plus ostavlja utisak uređaja koji je napravljen da traje, što potvrđuje i etiketa "Made in Italy".

Skromna površina zadnje strane iskorišćena je u potpunosti, a panel je uvučen u kućište oko 10 milimetara, pa su sve konekcije dobro zaštićene od mehaničkih oštećenja. Desna strana rezervisana je za digitalne priključke i ovde pronalazimo tradicionalni koaksijalni i optički ulaz, kao i tri USB porta - jedan USB-C i dva USB-A. Mrežni priključak je standardni RJ45, a tu je i HDMI port, kojim ćemo se pozabaviti kasnije. Na levoj strani smešteni su analogni izlazi u formi RCA i balansiranih XLR priključaka, a postavku upotpunjuju jedan okidački izlaz i konektor za spoljašnje napajanje od pet volti. Od bežičnih konekcija Primo Plus podržava dvopojasni wi-fi i blutut u verziji 5.0, za koje koristi antenu skrivenu unutar kućišta.

Tehnička rešenja

Iako koristi isto kućište, Primo Plus se već po spoljašnjosti razlikuje od osnovnog

modela, a fabrika navodi da je razlika još veća ispod poklopca. Unapređenja obuhvataju sve značajne sklopove, od napajanja i operacionih pojačivača pa do konverterskih čipova. Dual-mono postavka sadrži jedno kolo ESS ES9039Q2M po kanalu, uz potpuno balansiranu topologiju u unutrašnjosti. Kako bi brzo i glatko ispunio sve zadatke, Volumio je opremljen četvorojezgarnim centralnim procesorom ARM Cortex-A72, uz dva gigabajta radne memorije DDR4 i 16 gigabajta prostora za skladište.

Operativni sistem Volumio OS treće generacije baziran je na Linuxu i podržava sve digitalne audio-formate koji bi vam mogli zatrebati, uz prihvatanje rezolucije do 768 kiloherca i 32 bita za PCM i 22,4 megaherca za DSD512. Mrežna platforma jednako je sposobna i kompatibilna s raznovrsnim protokolima i servisima, kao što su DLNA, AirPlay, Tidal Connect, Qobuz, Spotify, Roon, TuneIn, Radio Paradise i dr. Zanimljivo je da Primo Plus u analognom domenu nudi podešavanje izlaznog nivoa u rasponu od 0,5 do 3,15 volti na RCA izlazu i od jednog do 6,3 volta na balansiranom XLR izlazu, a tu je i podešavanje glasnoće preko digitalne atenuacije. Na kraju, uređaj se isporučuje sa simpatičnim daljinskim upravljačem Volumio Remoto, koji je izrađen od aluminijuma i sadrži garnituru osnovnih komandi.

“Primo Plus neće pokušati da zabašuri lošu produkciju, dok će kvalitetni snimci uz njega zasijati.”

Upotreba i zvuk

Iako je dizajniran pre svega kao strimer, Primo Plus je sposoban da preuzme funkciju eksternog D/A konvertera preko koaksijalnog, optičkog ili USB-C ulaza. S druge strane, on se može upotrebiti i kao moćni mrežni transport - pored priključivanja eksternih skladišta, dva USB-A porta služe i kao digitalni izlazi, koji mogu da proslede rezoluciju do 1.536 kiloherca i DSD1024. Uređaj je postavljen na platformu Volumio OS i može se koristiti preko aplikacije, ali takođe ga možete preko HDMI porta povezati na TV ili monitor, priključiti bežičnog miša i tastaturu na USB port i direktno pristupiti operativnom sistemu. Na Primo Plus je instalirana premijum verzija operativnog sistema, koja donosi brojne dodatne opcije u odnosu na standardno izdanje, a treba reći da se Volumio OS može koristiti i kao univerzalni softverski plejer - verzija Standard je besplatna, dok pretplata za Premium iznosi 70 evra godišnje. Kad smo ga koristili kao mrežni transport, Primo Plus je u potpunosti zadovoljio sve naše potrebe, a naročito nas je impresionirao moćan USB izlaz, čiji je protok dvostruko premašivao mogućnosti našeg DAC-a. Zvuk je uzorno jasan i detaljan, bez bilo kakvih neželjenih dodataka, što znači da do konvertera stiže digitalni signal koji je čist i s malim brojem korekcija. Direktno poređenje s Audirvāna PC serverom i transportom, uz korišćenje istih lokalnih audioteka i USB kabla, dalo je prilično izjednačen rezultat - što uglavnom nije slučaj kod ove kategorije strimera i samo po sebi govori o kvalitetu Volumiove sprave. Aplikacija se pokazala kao potpuno stabilna i vrlo pregledna pri upotrebi, ali intuitivnost rasporeda nije sasvim na nivou najboljih, kao što su BluOS ili MusicCast. S druge strane, njene mogućnosti su sve-

Slušali smo Južnoafričkog džez pijanistu i kompozitora Abdullaha Ibrahima na albumu "The Balance" iz 2019.

Ključne karakteristike

D/A konverter

• 2 x ESS

ES9039Q2M Podržana rezolucija

• do 768/32 i DSD512

Operativni sistem

• Volumio OS

obuhvatne, a veoma brzo ćete se navići na nekoliko neuobičajenosti, nakon čega je upotreba vrlo lagodna. Svi znamo da je daljinski upravljač kod strimera u suštini suvišan, pa je tako i s Volumiovim daljincem, ali moramo priznati da ponekad dobro dođe kako ne bismo morali zbog svake sitnice da se hvatamo za telefon.

U završnom delu testa Primo Plus smo isprobali kao kompletan strimer, a za prosleđivanje analognog signala upotrebili smo balansirani kabl Oehlbach XXL1. U ovoj postavci italijanski uređaj nam je priuštio istinski audiofilski doživljaj, koji odlikuju fluidna reprodukcija i visok

stepen analitičnosti. Priznajemo da smo očekivali živopisan i pomalo obojen zvuk, ali Primo Plus je bio uzorno neutralan, na trenutke čak i suvlji i uvek brutalno iskren. Ovo je uređaj koji neće pokušati da zabašuri lošu produkciju, dok će, s druge strane, kvalitetni snimci uz njega zaista zasijati. U poređenju s direktnim rivalom Node Icon iz Bluesounda, Volumio se predstavlja kao sirovija, manje upeglana, ali i direktnija sprava, koja pruža dobru muzikalnost i izuzetan prikaz tehničke strane tonskog zapisa. Ne očekujte od njega da pokuša da vam se dodvori milozvučnim i zaslađenim notama - čak i ukoliko posegnete za digitalnim filterima, kojih ima osam, Primo Plus će uvek zadržati određenu crtu beskompromisne iskrenosti i tonske neutralnosti.

Primo e ultimo

Pored spomenutih digitalnih filtera, Volumio takođe podržava NOS modalitet bez oversemplinga, koji nam se i najviše svideo. Takođe bismo voleli da ga isprobamo uz eksterno linearno napajanje, jer smo sigurni da bi se reprodukcija dodatno poboljšala u svim režimima. Ali i bez toga, Primo Plus se pokazuje kao sprava koja je napravljena od audiofila za audiofile i koja možda nema pomodne kolor-ekrane na dodir i podršku za eARC, ali zvuči više nego dobro u apsolutnom smislu, a sve to po sasvim prihvatljivoj ceni.

Plus

M Odličan zvuk u svim režimima.

M Dobar izbor opcija.

M Izuzetan kvalitet izrade.

M Sveobuhvatna platforma Volumio OS.

Minus

K Aplikacija nije na nivou najboljih.

Oprema

 Musical Fidelity M6xi

 Musical Fidelity M6x DAC

 Ophidian Mambo 2

Volumio Primo Plus

J Mrežna platforma: Volumio OS

J D/A konverter: 2 x ESS ES9039Q2M

J Podržana rezolucija: do 768/32 i DSD512

J Podržani formati: FLAC, MP3, DSD...

J Digitalni ulazi: koaksijalni, optički, USB-C

J Digitalni izlazi: USB-A

J Analogni izlazi: RCA, XLR

J Mrežno povezivanje: eternet, wi-fi

J Dodatno: blutut, HDMI, USB-A

J Daljinski upravljač: da

J Dimenzije (ŠxVxD):

270 x 50 x 150 mm

J Masa: 2,25 kg

J Cena: 1.200 €

ã www.volumio.com

Diskmen za 21. vek

Iako je potekao od Sonyja, naziv „diskmen“ odomaćio se za sve prenosive CD plejere, koji su i nakon četiri decenije prisutni na hi-fi tržištu.

Prvi prenosivi CD plejeri pojavili su se sredinom osamdesetih godina prošlog veka, a njihova popularnost trajala je isto koliko i dominacija kompakt-diskova među nosačima zvuka. Iako je CD tokom prethodne decenije sveden na marginu, i dalje ima i uvek će biti audiofila koji konzumiraju ovaj format zato što odranije imaju velike kolekcije diskova ili im se jednostavno sviđaju način rada i zvuk CD-a. Zbog toga mnogi proizvođači i danas imaju u ponudi CD plejere, a FiiO je zaključio da onda mora biti i onih koji žele da slušaju svoje diskove u pokretu, pa je lansirao dva prenosiva modela - pristupačniji DM13 i napredniji DM15 R2R, koji ovom prilikom testiramo.

Opis

Kod većine ovako kompaktnih i prenosivih uređaja nema mnogo prostora za dizajnerske egzibicije, pa je kineski proizvođač mudro usmerio sav trud ka što boljoj funkcionalnosti. DM15 R2R ima pravilan oblik kvadra, a ivice su zaobljene tek toliko da ne budu oštre pod rukom i u torbi. Kućište je napravljeno u potpunosti od aluminijumske legure, osim fronta i poklopca, koji su izvedeni od kaljenog stakla. Mala površina prednjeg panela sasvim je ispunjena komandama: na desnoj strani nalazi se višenamenska kružna komanda za kontrolu glasnoće i kretanje kroz menije, a sledi šest tastera za uključivanje, upravljanje reprodukcijom i pristup tonskim kontrolama. Središnji deo zauzeo je LCD ekran

dijagonale 24 milimetra, dok se levo od njega nalaze prekidači za funkciju Magic Bass (podešavanje u tri koraka), odabir izvora (CD ili USB) i selekciju izlaza (slušalice, linijski izlaz ili blutut). Postavku kompletiraju 3,5-milimetarski i balansirani 4,4-milimetarski izlazi za slušalice. Iako je DM15 R2R u osnovi retro uređaj koji nastupa u maloj tržišnoj niši, FiiO ga je obogatio određenim savremenim funkcijama i tako mu znatno povećao upotrebnu vrednost. Ovo se vidi na zadnjoj strani, koja sadrži USB-C ulaz za povezivanje računara kako bi preuzeo ulogu eksternog D/A konvertera. Drugi USB-C priključak služi za napajanje, a tu je i prekidač za aktivaciju desktop modaliteta - ako DM15 R2R koristite u kućnim uslovima i držite sve vreme uključenog u struju, napajanje će zaobići bateriju kako bi joj se produžio radni vek. Usled malog gabarita, FiiO nema RCA priključke, već je linijski izlaz prisutan u formi 3,5-milimetarskog i balansiranog 4,4-milimetarskog konektora na zadnjoj strani. Konačno, kako bi pružio neometan muzički ugođaj u pokretu, DM15 R2R je opremljen ESP (Electronic Shock Protection) sistemom za zaštitu od preskakanja diska i drugih neželjenih pojava, koji se takođe aktivira pomoću prekidača na zadnjoj strani.

Mehanizmu diska pristupa se ručnim otvaranjem poklopca, koji je potpuno providan i pružiće vam jednostavan način za samohipnozu ukoliko, poput nas, budete dovoljno dugo zurili u disk koji se okreće. Šalu na stranu, drago

nam je da FiiO nije pokušao da izmisli mlaku vodu, već je DM15 R2R opremio jednostavnim i proverenim mehaničkim sklopovima - navodi se da je mehanizam znatno unapređen u odnosu na DM13, a za pričvršćivanje i poravnanje diska koriste se čelične kuglice na oprugama, koje omogućuju lako i precizno ubacivanje i vađenje diskova. Kao jedan od najvećih aduta ovog uređaja prisutan je FiiO-ov konverterski sklop s mrežom otpornika. Ukupno 192 otpornika postavljena su u diferencijalnu arhitekturu kako bi se greške i korekcije svele na najmanju meru, a fabrika navodi da ovo patentirano rešenje sve vreme zadržava 24-bitsku dužinu digitalne reči i koristi film-otpornike preciznosti 0,1 odsto. Frontalni izlazi podržavaju slušalice impedanse do 350 oma, a najveća snaga iznosi 1,15 vati po kanalu na 32 oma, preko balansiranog izlaza. DM15 R2R takođe poseduje blutut odašiljač Qualcomm QCC3095, koji podržava aptX HD i aptX Adaptive, dok je za upotrebu u pokretu predviđena interna baterija kapaciteta 4.700 miliamper-sati, koja pruža do sedam sati autonomije.

Upotreba i zvuk

Početni deo testiranja DM15 R2R je proveo u ulozi D/A konvertera u kućnom hi-fi sistemu, a društvo su mu pravili integralac Musical Fidelity M6xi i mali florstenderi Ophidian Mambo 2. R2R sklop od početka pokazuje osobine koje već prepoznajemo, pre svega kroz izrazito tečnu reprodukciju. Pojedinačni tonovi

Bojan Jović

“Finesa ima sasvim dovoljno da kreiraju uverljiv ugođaj, koji deluje nepretenciozno, ali verodostojno.”

lepo su oslikani, bez naznaka nervoze i preterane oštrine koje bi ukazale na digitalno poreklo. Iako FiiO-ov patentirani konverter nikada nije bio šampion detaljnosti, finesa ima sasvim dovoljno da kreiraju uverljiv ugođaj, koji deluje nepretenciozno, ali verodostojno. Dinamika je vrlo dobra i sistem je isporučivao čvrste basove, koji su se spuštali nisko i pritom zadržavali definiciju. Pozornica je bila odlično rekreirana po širini, uz jasnu separaciju kanala i primetan stereo-efekat, ali joj je nedostajala dubina - svi instrumenti bili su postavljeni u istu ravan, uz veoma mala izmeštanja po ovoj osi. Nakon toga je usledila upotreba u punom kapacitetu, kad je DM15 R2R radio kao CD plejer, uparen sa slušalicama Sennheiser HD 600. Iako reprodukcija s diska nije pružila odmah čujne razlike, nakon određenog vremena zvuk CD-a nam se činio direktnijim i neposrednijim - ovo možda i nije iznenađenje jer smo u prvom delu najviše koristili Tidal, dok su sada nastupila probrana CD izdanja uglednih muzičkih kuća, snimana baš za audiofilske uši. Malo bolja dinamika i veća količina detalja doveli su do jasnije i slojevitije prezentacije, a svoj doprinos dale su i slušalice, poznate po analitičnosti. Međutim, najlepše od svega je da to nije ugrozilo muzikalnost, jer je FiiO u potpunosti zadržao koherentnost prikaza i svojevrsnu fluidnu jasnoću - analitičnost stoga nije umanjila, već je povećala užitak slušanja muzike.

Slušali smo Norveškog pijanistu Torda Gustavsena na albumu "The Well" iz 2012.

Ključne karakteristike

D/A konverter

• FiiO R2R DAC Izvori

• CD, USB-C Izlazna snaga

• do 1.150 mW po kanalu

Specifikacije navode da DM15 R2R pri balansiranoj vezi na 300 oma daje 145 milivati po kanalu kad je priključen na eksterno napajanje, dok se uz baterijsko napajanje snaga smanjuje na 100 milivati kako bi se povećala autonomija. Mi smo tokom testiranja ustanovili da mali FiiO sasvim korektno pokreće HD 600. Muzikalnost i analitičnost ovog spoja već smo opisali, a i karakteristična loptasta pozornica naših slušalica sve vreme je bila prisutna. Slušajući različite izvore i formate, zaključili smo da nam zvuk najviše odgovara kad su ekvivalizacija i Magic Bass isključeni, ali preporučujemo da ih svakako isprobate. Ekvilajzer ima osam predefinisanih modaliteta, što, uz opciju jačeg, slabijeg ili potpuno isključenog Magic Bassa, daje ukupno 24 tonska podešavanja. Sva podešavanja obavljaju se preko veoma malog ekrana i bilo bi bolje da postoji aplikacija, ali DM15 R2R to ne omogućuje jer ima samo blutut predajnik.

Iako ovo nije najsposobniji konverter koji smo isprobali, podrška za 384/32 i DSD256 ostaviće malo neispunjenih želja. Opcijama treba dodati mogućnost prebacivanja diskova na USB memoriju

u nekompresovanom WAV formatu, a isti USB port koristi se i za ažuriranje firmvera. Priznajemo da se nismo previše bavili antišok sistemom (ESP), ali FiiO nije ni štucnuo tokom kratkih šetnji po kući. Takođe, nismo posebno testirali blutut vezu, ali prisustvo kodeka aptX HD, prema našem iskustvu, ukazuje na to da će DM15 R2R pružiti prijatan i više nego slušljiv zvuk preko ovog vida povezivanja - uz napomenu da se blutut može koristiti za CD, ali i pri funkciji eksternog DAC-a. Na kraju, u priboru se isporučuje daljinac pomalo neuglednog izgleda, ali koji će biti zlata vredan kad poželite da koristite DM15 R2R kao CD plejer u sklopu kućnog audio-sistema.

Zaključak

Treba imati u vidu da, iako jeste portabilan, FiiO nije baš sasvim džepni uređaj, što je uslovljeno prečnikom kompaktdiska. Tasteri i ekran su minijaturni, ali su isto tako neophodni, jer DM15 R2R ima brojne opcije, od kojih svaka ima svoju upotrebnu vrednost. Iako ga fabrika reklamira kao prenosivi CD plejer, ovaj uređaj zapravo je mnogo više od toga i dopustiće vam da njegov muzikalni R2R sklop koristite na različite načine, kao i da uživate u svojim omiljenim diskovima dok ste u pokretu.

Plus

M Odličan R2R DAC.

M Stabilan CD mehanizam.

M Upotrebljive dodatne opcije.

M Muzikalna i prirodna reprodukcija.

Minus

K Vrlo sitan prikaz na ekranu.

Oprema

 Musical Fidelity M6xi

 Ophidian Mambo 2

 Sennheiser HD 600

 Harmonic Technology, Oehlbach kablovi

FiiO DM15 R2R

J Mediji: CD

J D/A konverter: FiiO R2R DAC

J Digitalni ulazi: USB-C

J Digitalni izlazi: kombinovani koaksijalni/optički

J Analogni izlazi: 3,5 mm i 4,4 mm

J Izlazi za slušalice: 3,5 mm i 4,4 mm

J Izlazna snaga (32 Ω): 2 x 1.150 mW

J Dodatno: blutut

J Daljinski upravljač: da

J Dimenzije (ŠxVxD):

144 x 25 x 137 mm

J Masa: oko 470 g

J Cena: 270 €

Muzički centar

Poput nekadašnjih kućnih popularnih sistema, komplet iz Ruarka donosi svestranu upotrebljivost i zabavan zvuk na jednostavan način.

Britanski proizvođač ne krije da je inspiraciju za ovaj komplet crpeo upravo iz muzičkih centara od pre pola veka, koji se razlikuju od savremenijih mini-linija po vodoravno postavljenoj centralnoj jedinici, a često su bili upakovani u furnirane kabinete. Kao svojevrsni omaž ovim popularnim sistemima, koji su i kod nas bili prisutni u mnogim kućama, testirani komplet unutar kućišta u retro stilu sadrži savremena tehnička rešenja i napredne opcije povezivanja. Centralna jedinica R610 i zvučnici Sabre-R prodaju se odvojeno, ali su po mnogo čemu stvoreni da rade zajedno, pa ćemo ih testirati kao komplet.

R610

Kao centar testiranog kompleta, integrisano pojačalo R610 sadrži digitalnu sekciju i strimer, kao i MM gramofonsko pretpojačalo, pa ga, zbog velike funkcionalnosti, fabrika još naziva Music Console. Kućište manje širine (30 cm) ima poklopac obložen orahovinom, koji obuhvata gornju i bočne strane i ima prelepu, autentičnu retro šaru iz sedamdesetih. Ispod njega se nalazi čvrsta metalna šasija, dok prednji panel odiše svojevrsnim retro

futurizmom, koji na retko uspešan način spaja moderno i tradicionalno. Front je asimetrično podeljen po uspravnoj osi, a veći, levi deo zauzeo je kolor-ekran dijagonale 127 milimetara. Desni deo ispunjen je vodoravnim drvenim letvicama, a sve je uokvireno metalnim lajsnama, uz istu takvu značku proizvođača u donjem desnom uglu. Ukoliko ste primetili da nismo spomenuli komande, to je zato što ih na prednjem panelu nema - naime, Ruark već 20 godina usavršava sopstveno rešenje nazvano RotoDial. Ovaj okrugli sklop postavljen je na gornju stranu i sadrži ukupno osam tastera za upravljanje svim funkcijama, a u središtu se nalazi kružna komanda za glasnoću. Zadnji panel je uvučen u odnosu na gornji poklopac, što je uvek dobro zbog zaštite priključaka od mehaničkih oštećenja. Rekli smo da je R610 svestrana sprava, a pogled na opcije povezivanja to potvrđuje, pa ovde pronalazimo po jedan linijski i MM gramofonski RCA ulaz, jedan analogni izlaz i dodatni izlaz za aktivni sabvufer. Digitalni ulazi prisutni su u obliku optičkog, HDMI eARC i USB-C priključka, dok su za povezivanje na lokalnu mrežu predviđeni eternet port i wi-fi. U skladu

s retro pojavom, na zadnjoj strani nalazi se i teleskopska sobna radio-antena, dok zvučnički terminali prihvataju samo bananice, ali su napravljeni od pozlaćenog metala - pojedini ugledni hi-fi proizvođači, kao što je Exposure, mogli bi i da nauče ponešto od Ruarka. Od bežičnih konekcija prisutan je još blutut aptX HD, a pored utičnice za odvojivi napojni kabl nalazi se glavni prekidač za uključivanje. Ispod furniranog poklopca Ruark sadrži svičersko napajanje i amplifikaciju u klasi D, koja pruža 75 vati po kanalu. Za D/A i A/D konverziju koriste se 32-bitska kola iz Burr-Browna, a najveća podržana rezolucija iznosi 192 kiloherca. Digitalni ulazi prihvataju sve najpopularnije tipove fajlova, kao što su FLAC, WAV ili MP3, dok se reprodukcija preko mreže koristi na najjednostavniji način - bez sopstvene aplikacije, već preko rasprostranjenih protokola i Connect opcija. R610 stoga podržava UPnP, DLNA, Google Cast, AirPlay 2, Spotify Connect, Tidal Connect, Qobuz Connect i dr. Najzad, već zaboravljeni radio kompatibilan je s DAB, DAB+ i FM emitovanjem, ima RDS tehnologiju i nudi ukupno 20 mesta za memorisanje stanica.

Bojan Jović

“Ruark umesto visoke rezolucije preferira malo topliji, zabavan i razigran prikaz.”

Sabre-R

Regalski zvučnici Sabre-R odlikuju se manjim gabaritom i visinom od 29 centimetara, a inspirisani su originalnim bukšelfovima Sabre, koji su bili prvi Ruarkovi zvučnici, lansirani još 1986. Isto kao kod R610, pravilan oblik kvadra oplemenjen je orahovim furnirom, uz zajedničke stilske odrednice, poput vodoravnih drvenih letvica i metalnih lajsni. Najveći deo fronta prekriven je magnetskim maskama od akustički transparentne tkanine u crnoj boji, ispod kojih je smeštena uobičajena dvosistemska topologija. Zvučničke jedinice su Ruarkove proizvodnje, a Sabre-R koriste kalotni visokotonac u nešto većem okviru, sa svilenom membranom prečnika 28 milimetara. Niskotonsko-srednjetonski drajver pripada novoj seriji NS+, a njegova membrana od prirodnih vlakana tretirana je posebnim premazom i ima prečnik od 130 milimetara, uz vešanje koje omogućuje veliku ekskurziju.

Prelazak na zadnju stranu pokazao je da Sabre-R poseduje dva para masivnih terminala, koji su sačinjeni od providne plastične oplate i osnove od pozlaćenog metala, a prihvataju sva tri tipa povezivanja. Terminali su opremljeni pozlaćenim kratkospojnicima, a sve je postavljeno na metalnu ploču, koja sadrži osnovne informacije o modelu i proizvođaču. U gornjem delu nailazimo na bas-refleks otvor, koji je neobično izdužen po vodoravnoj osi i ima oblik trkačke staze. Fabrika navodi da je njegova cev

Slušali smo Švedske pop legende ABBA na poslednjem studijskom albumu "Voyage" iz 2021.

Snaga sistema

• 2 x 75 W

Frekvencijski opseg

• 45 Hz - 22 kHz Povezivanje

• analogno, digitalno, LAN, wi-fi, blutut...

dvostruko savijena u unutrašnjosti kako bi se iz kabineta zapremine 6,8 litara postigao što bolji bas. Specifikacije pokazuju da Sabre-R imaju opseg od 45 herca do 22 kiloherca, kao i da nominalna impedansa od šest oma pada najniže do 4,2 oma. Tek prosečna osetljivost od 86 decibela znači da će ovi bukšelfovi tražiti nešto veće okretanje potenciometra, ali neće predstavljati poseban problem za bilo koje stabilno pojačalo.

Upotreba i zvuk

Testirani komplet je prilično jednostavan za instaliranje i upotrebu, a uz R610 se isporučuje par kvalitetnih zvučničkih kablova dužine tri metra, s provodnicima od bakra bez kiseonika (OFC), solidnom izolacijom i banana-terminacijom. Za inicijalna podešavanja i kretanje kroz menije potrebno je prići bliže ekranu, ali je pri upravljanju reprodukcijom prikaz krupan i može se očitati s veće daljine. Pored RotoDial komande na uređaju, fabrika isporučuje isti takav daljinski upravljač, koji sjajno leži u ruci i pruža odličan taktilni osećaj, pa je pravo uživanje za upotrebu. Podešavanje glasnoće je prilično precizno i odvija se u koracima

Ključne karakteristike

koji se očitavaju krupnim brojevima na ekranu, nakon čega se prikaz vraća na ranije odrednice. Ukupno, utisak je da je Ruark posvetio veliku pažnju lagodnoj i intuitivnoj upotrebi, pa će ovaj komplet lako savladati i oni koji nisu zaljubljenici u tehniku.

Tokom reprodukcije Ruark pruža vrlo dobru separaciju i stereo-efekat, pa je, posledično, pozornica široka i lepo razvijena. Tonovi su postavljeni u jednu ravan i izostaje trodimenzionalni efekat, ali sistem se iskupljuje preciznim pojedinačnim notama, koje su prikazane dovoljno jasno i može im se lako odrediti položaj na tonskoj sceni. Pri slušanju na umerenoj glasnoći u prvi plan dolaze srednji opseg i gornji basovi, dok se na većoj glasnoći zvučnici razbude i pomaljaju se niski tonovi. Naravno, od zvučnika ovog gabarita ne treba očekivati niskotonski spektakl, ali Sabre-R su zapravo prilično sposobni na ovom polju, jednom kad dobiju malo više struje. Gornji deo spektra neznatno je povučen, iako su tonovi lepo prikazani, ali su nešto tiši od ostatka slike. Stoga srednji opseg ostaje najjače oružje ovog sistema i u njemu ima najviše dešavanja.

Pojedinačni tonovi pre su živopisni i zasićeni nego oštri i analitični, a Ruark umesto visoke rezolucije preferira malo topliji, zabavan i razigran prikaz. Smatramo da je ovo sasvim prikladna trampa, jer testirani komplet ne predstavlja beskompromisnu audiofilsku postavku, već je osmišljen za ljude koji žele da svakodnevno uživaju u muzici s različitih

izvora na jednostavan način. Prezentacija se može u određenoj meri prilagoditi afinitetima auditorijuma pomoću nezavisnih podešavanja gornjeg i donjeg opsega, koja se obavljaju u rasponu od -6 do +6 decibela i u koracima od po dva decibela. Pored toga, Loudness EQ će doneti bolju tonsku ravnotežu tokom tihog slušanja, dok Stereo+ daje efekat povećane širine i prostranije pozornice.

Za slušanje i gledanje

Iako je komplet iz Ruarka odmakao daleko od nekadašnjih muzičkih centara, nešto je ipak ostalo isto: jednostavna upotreba i prijatan zvuk. R610 pruža sve što se očekuje od savremenog striming pojačala, uz raznovrsne mogućnosti proširenja, dok su Sabre-R zahvalni za pozicioniranje i daju zvuk koji je pitak, zabavan i savršeno odmeren za celodnevno slušanje. Uz sve to, Ruark donosi priličnu dozu autentičnog stila - od prelepog drvenog finiša

pa do futurističkog, a intuitivnog daljinca - i ne može proći nezapaženo ni u jednom okruženju. Ovaj sistem je napravljen da se sluša, ali i da se gleda.

Plus

M Prelep i autentičan dizajn.

M Bogate opcije.

M Odlična hardverska platforma.

M Živopisan i zabavan zvuk.

Minus

K Izlaz za slušalice upotpunio bi funkcionalnost.

Ruark R610

J Kontinualna snaga: 2 x 75 W na 4 oma

J Frekvencijski opseg (+0/-3 dB): 22 Hz - 22 kHz

J D/A konverter: Burr-Brown

J Analognih ulaza: 2

J Analognih izlaza: 1

J Digitalnih ulaza: 3

J Izlaz za slušalice: da

J Daljinski upravljač: da

J Dodatno: LAN, wi-fi, blutut, sub out

J Tjuner: DAB/DAB+/FM, RDS, 20 mem. mesta

J Dimenzije (ŠxVxD): 300 x 105 x 315 mm

J Masa: 4,3 kg

J Cena: 1.400 €

Ruark Sabre-R

J Preporučena snaga pojačala: 25-100 W

J Frekvencijski opseg: 45 Hz - 22 kHz

J Osetljivost (1 W / 1 m): 86 dB

J Nominalna impedansa: 6 Ω

J Topologija: 1 x 130 mm mid-bas, 1 x 28 mm visokotonac

J Rezna frekvencija: 1,9 kHz

J Dimenzije (ŠxVxD): 175 x 290 x 215 mm

J Masa: 5 kg

J Cena: 800 €

ã 4Audio, 011/770-4320

Stvoreni za bindžovanje

Ukoliko ste oduvek želeli da pojačate TV do daske tokom gledanja filmova ili koncerata, ali ste strahovali od reakcije ukućana, pa i komšija, rešenje dolazi iz Sennheisera i ne može biti jednostavnije.

Poznata nemačka kompanija već godinama nudi različita rešenja za "personalno iskustvo u gledanju televizije". Pre tri godine testirali smo set bežičnih bubica s transmiterom (Sennheiser TV Clear Set), a sad je pred nama znatno veći komplet, koji se sastoji od over-ear slušalica HDR 275, blutut predajnika BTA1 i stalka HZS1. Slušalice HDR 275 izgledaju kao običan blutut model, što u osnovi i jesu, a jednostavan, pomalo generički dizajn podseća na Momentum 4. Izrada je u potpunosti

od plastike, koja ne deluje posebno robustno, ali Sennheiser nas je tokom godina uverio u dobar kvalitet i trajnost svih svojih proizvoda, bez obzira na kategoriju. Elipsasti rezonatori imaju nešto veću debljinu, ali prečnik nije prevelik, pa su slušalice još uvek dovoljno kompaktne. Poklopci su potpuno ravni i ne sadrže površine osetljive na dodir, već su sve komande smeštene na rub desnog rezonatora. Ovde pronalazimo tastere za uključivanje, kontrolu glasnoće i reprodukcije, koji su svi različitog oblika, što je pamet-

no rešenje i omogućuje lako razlikovanje komandi pod prstima, bez gledanja. Za punjenje interne baterije od 420 miliamper-sati koristi se USB-C priključak, koji takođe može poslužiti za digitalnu vezu sa izvorom, dok je levi rezonator potpuno oslobođen komandi i priključaka. Spoj s nosačem izveden je preko klizača bez podeoka, a donja strana rajfa obložena je mekanim gumiranim materijalom. S druge strane, na rezonatorima je primenjena neka vrsta memorijske pene, koja je veoma mekana, ali deluje sintetički, pa ćemo videti kako će se pokazati tokom dužeg nošenja.

Oprema

Kao drugi deo kompleta prisutan je predajnik BTA1, gabarita otprilike poput paklice cigareta, koji je izveden u elegantnom dizajnu. Plastično kućište niskog profila moderno je zaobljeno, uz diskretnu oznaku proizvođača, dok su na gornjoj strani postavljeni dva tastera i tri signalne diode za odabir ulaza i modaliteta zvuka. Upušteni panel na zadnjoj strani udomio je HDMI ARC port i kombinovani 3,5-milimetarski priključak, koji služi kao digitalni mini Toslink i analogni ulaz. Za napajanje se koristi USB-C, dok se još jedan priključak ovog tipa nalazi na boku i predviđen je za punjenje slušalica. Na kraju, u kompletu se dobija robustni stalak, izrađen u potpunosti od metala. Poprilična masa obezbeđuje stabilnost, dok je postolje gumirano, pa se stalak neće klizati po podlozi. U donjem delu integrisan je nosač za BTA1, a tu su i praktični prorezi, koji mogu poslužiti za provlačenje i odlaganje kabla za punjenje slušalica.

Upotreba i zvuk

U prvom delu testiranja koristili smo HDR 275 kao standardne blutut slušalice, uz telefon kao izvor. Za povezivanje

Bojan Jović

“Kašnjenje zvuka za slikom iznosi samo 50 milisekundi, što je praktično neprimetno.”

se koristi blutut u verziji 5.4, koji podržava aptX i aptX Adaptive, dok se za telefoniranje - kao i za propuštanje ambijentalnih zvukova - koriste dva omnidirekciona mikrofona. Važno je naglasiti da HDR 275 nemaju aktivno suzbijanje buke, već se oslanjaju na (vrlo dobru) pasivnu izolaciju, a korisniku je na raspolaganju opcija Awareness. Pri reprodukciji brzo se primećuje da slušalice imaju vrlo masivan i snažan bas, koji ponekad može preglasati ostatak spektra. Kolorit je na zasićenijoj strani, pa tonovi zvuče puno i sočno, čime Sennheiser odstupa od prepoznatljivo neutralnog tonskog potpisa. Naprotiv, slušaocu se nude bogata, živopisna tekstura i note koje mogu biti prilično masne - da smo na slepom testu, pomislili bismo da na ušima imamo neki od blutut modela iz gornjeg dela ponude američkog JBL-a. Detaljnost je vrlo dobra za slušalice ovog tipa, a osrednja u apsolutnom smislu i HDR 275 definitivno ne igraju na kartu ultrapreciznog pozicioniranja i kao skalpelom izrezanih tonova. Njihovo najjače oružje je muzikalna i tečna reprodukcija, kao i kolorit, koji je pomalo zaslađen i naštimovan da pruži prijatan i neopterećujući zvuk tokom dugačkih slušnih sesija. Prelazak na upotrebu s televizorom, uz dodavanje predajnika BTA1, teško da može biti jednostavniji. Predajnik je potrebno priključiti na napajanje i povezati s televizorom preko neke od ponuđenih veza, a bežično povezivanje sa slušalicama obavlja se automatski jer su uređaji upareni još u fabrici. Patentirana

Bindžovali smo

Seriju "Spider-Noir", koja sadrži odličnu glumačku postavu i predstavlja poznatog Marvelovog superjunaka u novom svetlu.

Ključne karakteristike

Povezivanje

• blutut, digitalno, analogno Autonomija

• do 50 sati Aplikacija

• Sennheiser Smart Control Plus

Auracast tehnologija, koja je podrazumevana u ovoj postavci, donosi nešto precizniji prikaz - ili se bar tako čini, jer je pozornica prilično prostrana, uz primetan virtuelni surround efekat. Sennheiser koristi veći stepen detaljnosti na najbolji način, pružajući sasvim jasne dijaloge, kao i izražene finese kod zvučnih efekata. Nije ovde toliko stvar u podražavanju višekanalnog 3D ugođaja, već je svaki zvuk reprodukovan čisto, uz odličnu separaciju, a sve se odvija na vrlo širokoj sceni, koja dopušta kretanje zvuka kroz prostor i veoma dobro praćenje dešavanja na ekranu. Utisku doprinosi savršena sinhronizacija, jer kašnjenje zvuka za slikom iznosi samo 50 milisekundi, što je praktično neprimetno. Ukoliko ste ikada gledali TV preko blutut slušalica, onda znate koliko ovo kašnjenje može biti iritantno. Drugi značajan faktor jeste ujednačavanje glasnoće - Sennheiser će vas poštedeti smanjivanja glasnoće tokom pucnjave i eksplozija i ponovnog pojačavanja kako biste dobro čuli dijaloge. Bez obzira na način upotrebe slušalica, uvek vam je na raspolaganju Sennheiserova aplikacija Smart Control Plus. Ona je sjajno osmišljena i još bolje izvedena, pa je korišćenje zaista intuitivno i jasno od samog početka. Tonska podešavanja obuhvataju osam predefinisanih modaliteta i petopojasni ekvilajzer s podešavanjima po želji, a tu je i zasebni Bass Boost

- mada mislimo da ovim slušalicama to nije potrebno. Dodatno su na raspolaganju četiri slušna profila, kao i retko viđena podešavanja jasnoće govora, balansa i dr. Aplikacija ne obuhvata audio-plejer, ali zato su tu opšte opcije, poput ažuriranja firmvera, automatskog isključivanja i čak zadavanja prioriteta između audiostrima i telefonskog poziva. Treba još navesti da tehnologija Auracast omogućuje istovremeno povezivanje neograničenog broja kompatibilnih slušalica na jedan odašiljač - barem u teoriji, a Sennheiser navodi da u praksi taj broj iznosi 200 do 500, uz zadržavanje stabilnog rada.

Zaključak

Iako imaju malo manje jastučiće, HDR 275 se iskupljuju prilično malom masom i umerenim pritiskom na glavu, pa je ukupna udobnost vrlo dobra. Mada, kao kod svih slušalica ovog tipa, postoji problem zagrevanja tokom duže upotrebe. Krupne komande omogućuju lagodnu kontrolu, a fabrika nas je posebno obradovala postavljanjem interne baterije, koja se može jednostavno zameniti kad dotraje, što važi i za jastučiće. Ukoliko volite da gledate TV u sitne sate ili jednostavno ne želite da razmišljate o glasnoći dok uživate u omiljenim filmovima, serijama i sportskim događajima (mi smo tokom testa zaista uživali prateći Formulu 1 u Monaku preko ovih slušalica),

predlažemo da ozbiljno razmotrite komplet iz Sennheisera - on može potpuno promeniti način na koji gledate TV, bez obzira na sadržaj.

Plus

M Jasniji dijalozi i precizniji zvuk s TV-a.

M Brojna podešavanja zvuka i opcija.

M Upotreba ne može biti jednostavnija.

M HDR 275 se mogu koristiti i kao standardne blutut slušalice.

Minus

K Nešto manji jastučići neće odgovarati svakome.

Oprema

 Philips 55OLED805

Sennheiser RS 275

J Sistem: dinamičke

J Tip: zatvorene

J Prečnik zvučničke jedinice: 37 mm

J Frekvencijski opseg (-10 dB): 6 Hz - 22 kHz

J Izobličenja THD: <0,3%

J Zvučni pritisak SPL: 104 dB

J Povezivanje: blutut, HDMI, USB, optički

J Dodatno: mikrofon

J Interna baterija: 420 mAh

J Masa: oko 195 g

J Cena: 250 €

ã 4Audio, 011/770-4320

RGB revolucija

Poslednjih godina najveći deo pažnje privlače televizori OLED i Mini LED, pa je zanimljivo videti zašto je Hisense odlučio da krene nešto drugačijim putem.

Hisense 65UR9S predstavlja jedan od prvih televizora koji koristi RGB Mini LED pozadinsko osvetljenje. Prema zamisli proizvođača, ovo rešenje bi trebalo da objedini prednosti klasičnih televizora Mini LED i unapredi reprodukciju boja. Specifikacije na papiru deluju impresivno, ali, kao i uvek, mnogo važnije pitanje glasi kako sve to izgleda u svakodnevnoj upotrebi.

Dizajn i tehnologija

Hisense nije eksperimentisao sa izgledom uređaja, već 65UR9S prati estetiku savremenih televizora više klase, s veoma tankim okvirima i neobično masivnim, a ujedno diskretnim centralnim postoljem. Vizuelno, televizor ostavlja utisak elegancije, ali bez pokušaja da privuče pažnju po svaku cenu. Kvalitet

izrade je na visokom nivou i uređaj deluje čvrsto, a završna obrada odaje utisak proizvoda koji pripada višoj cenovnoj kategoriji. Iako Mini LED tehnologija zahteva nešto veću dubinu kućišta nego kod najtanjih OLED modela, Hisense uspeva da ne izgleda glomazno. Najveći adut ovog televizora nesumnjivo je RGB Mini LED ekran, koji predstavlja ozbiljnu evoluciju klasične LCD tehnologije. Upotreba nezavisnih crvenih, zelenih i plavih LE dioda za pozadinsko osvetljenje donosi veću količinu svetla, čak do 5.000 nita. Specifikacije panela uobičajene su za moderne televizore, uz 4K UHD rezoluciju i osvežavanje od 170 herca. Sledeći važan sastojak je Hisenseov najmoćniji procesor Hi-View AI Engine RGB, koji je zadužen za kvalitet slike i obavlja fina podešavanja u

Bojan

Jović

realnom vremenu, u skladu sa okruženjem i sadržajem. Uz dobru sliku mora ići dobar zvuk, pa je 65UR9S oplemenjen 4.1.2-kanalnim audio-sistemom, ukupne snage 90 vati.

Slika i zvuk

Prvi utisak nakon uključivanja televizora ostavlja izuzetna osvetljenost ekrana. Međutim, ono što 65UR9S izdvaja od konkurenata nije samo količina svetlosti već način na koji se ona koristi. RGB Mini LED sistem omogućuje preciznu kontrolu boja i veću efikasnost osvetljenja, pa HDR sadržaji izgledaju vrlo uverljivo. Svetli detalji imaju intenzitet koji privlači pažnju, ali bez prenaglašenosti, koja ponekad prati veoma svetle LCD modele. Tokom gledanja filmova u Dolby Vision formatu dolazi do izražaja sposobnost televizora da istovremeno prikaže duboke senke i veoma svetle detalje. Tamne scene zadržavaju veliki nivo informacija, dok refleksije, svetlosni efekti i naglašeni kontrasti deluju impresivno. Za razliku od pojedinih televizora koji širok spektar boja koriste kao izgovor za agresivno zasićenje slike, 65UR9S uglavnom uspeva da zadrži prirodan karakter prikaza. Tonovi kože izgledaju verodostojno, vegetacija ne prelazi u neprirodne nijanse zelene, a crveni tonovi imaju dubinu i punoću koja se retko sreće kod LCD televizora.

Nova tehnologija nije bez ograničenja, pa je u pojedinim zahtevnim scenama moguće primetiti blagi halo efekat oko veoma svetlih objekata na tamnoj pozadini. Ipak, implementacija je dovoljno uspešna da se ovaj fenomen retko primećuje tokom normalnog gledanja. U poređenju s vrhunskim OLED modelima, crna boja i dalje nema apsolutnu dubinu koju pružaju samosvetleći pikseli. S druge strane, 65UR9S uzvraća znatno većim maksimalnim osvetljenjem, što može predstavljati važnu prednost u osvetljenim prostorijama. Pored toga, visoka frekvencija osvežavanja pokazuje svoju vrednost tokom

“Refleksije, svetlosni efekti i naglašeni kontrasti deluju impresivno.”

dinamičnih scena, ali i sportskih prenosa - brzi pokreti kamere deluju stabilno, bez izraženog zamućenja ili gubitka detalja. Zvuk je tradicionalno najslabija tačka modernih televizora, ali 65UR9S se u tom pogledu pokazao iznad proseka. Dijalozi su jasni i razumljivi, dok prisustvo dodatnih zvučničkih jedinica doprinosi stvaranju šire zvučne slike. Bas nije spektakularan u apsolutnom smislu, ali je primetno puniji nego kod mnogih konkurentskih modela, a Hisense će pružiti bolji virtuelni surround nego, recimo, Philips OLED811. Saundbar ili višekanalni sistem i dalje predstavljaju logičan izbor za filmofile, a ovde možemo da preporučimo Hisenseov bežični komplet HT Saturn, koji smo testirali u broju 126 i koji funkcioniše u sprezi sa zvučnicima u televizoru kako bi se oformila diskretna i sposobna višekanalna postavka.

Smart platforma

Softverska strana uređaja ostavlja pozitivan utisak - navigacija kroz menije je brza, aplikacije se pokreću bez primetnih zastoja, a svakodnevno korišćenje protiče bez frustracija koje često prate sporije Smart TV platforme. Ponuda aplikacija u operativnom sistemu VIDAA zadovoljiće potrebe većine korisnika, dok podrška za glasovne komande i savremene načine povezivanja dodatno doprinosi osećaju zaokruženog proizvoda. Ljubitelji video-igara takođe će dobiti praktično sve što danas mogu da očekuju od televizora više klase - podrška za HDMI 2.1 funkcije, promenljiva frekvencija osvežavanja i nizak stepen kašnjenja omogućuju veoma prijatno iskustvo igranja. Tokom testiranja 65UR9S je ostavio utisak agilnog uređaja brzog odziva i sposobnog da isprati i zahtevne gejming scenarije.

Zaključak

Hisense 65UR9S predstavlja jedan od najzanimljivijih televizora koji su se pojavili u poslednje vreme. Njegova vrednost nije

Gledali smo Ratnu avanturu "The Ministry of Ungentlemanly Warfare" iz 2024.

samo u inovativnoj RGB Mini LED tehnologiji već u činjenici da su prednosti tog rešenja jasno vidljive tokom upotrebe. Odlična reprodukcija HDR sadržaja, visok nivo osvetljenja i veoma dobar prikaz boja čine ga uređajem koji staje rame uz rame s najozbiljnijim predstavnicima premijum klase. Iako OLED konkurenti i dalje zadržavaju određene prednosti u prikazu crne boje i uglovima gledanja, 65UR9S pokazuje da savremeni Mini LED televizori više nisu alternativa OLED-u, već ravnopravna opcija sa sopstvenim adutima. Upravo zbog toga ovaj model zaslužuje pažnju svih onih koji traže vrhunski televizor većeg formata.

Plus

M Veoma visok nivo osvetljenja.

M Odlična reprodukcija HDR sadržaja.

M Prirodan i bogat prikaz boja.

M Solidan audio-sistem.

Ključne karakteristike

Dijagonala

ekrana

• 65 inča (164 cm)

Rezolucija

• 4K Ultra HD

Operativni sistem

• VIDAA

Minus

K Povremeno vidljiv halo efekat.

Hisense 65UR9S

J Ekran: 65 inča (164 cm)

J Rezolucija: 3.840 x 2.160 px

J Tjuner: digitalni i analogni

J Video-ulazi: 3 x HDMI

J Audio-izlazi: 1 x optički

J Audio-sistem: 90 W

J Dodatno: 3 x USB, LAN, wi-fi, blutut

J Dimenzije (ŠxVxD): 1.448 x 931 x 290 mm

J Masa: 28,4 kg s postoljem

J Cena: 1.900 €

ã www.hisense.com

Televizor za ugodnu atmosferu

Spoj OLED ekrana i Philipsovog ambijentalnog osvetljenja predstavlja savršen recept za uživanje u filmovima i serijama.

Poput većine velikih igrača na tržištu televizora, Philips svake sezone obnavlja ponudu i donosi fina unapređenja kod već etabliranih modela. Serija 800 nalazi se u sredini Philipsove ponude OLED televizora i po mnogima predstavlja najbolju kupovinu, jer se po još uvek prihvatljivoj ceni dobijaju najsavremenija rešenja i provereno dobar OLED panel.

Opis

Minimalistički dizajn ovog televizora podrazumeva veoma tanak okvir, dok je kućište s elektronikom na zadnjoj strani znatno manje od ekrana, što ga, uz zakošene ivice, čini prilično neprimetnim - videćete ga tek kad pogledate sasvim sa strane. Modeli veće dijagonale opremljeni su parom tankih nožica, ali model od 55 inča ima centralno postolje, koje ga dosta izdiže od podloge. Kao glavni vid povezivanja predviđena su četiri HDMI

porta u verziji 2.1, koji podržavaju eARC, ALLM, VRR i dr. Dodatno su prisutna dva USB porta za eksterne medije i blutut u verziji 5.4, dok se povezivanje na mrežu obavlja preko eternet porta ili dvopojasnog wi-fija. Zvuk nije zanemaren i 55OLED811 i ovde donosi poboljšanje u odnosu na prethodnike jer sadrži 2.2-kanalni audio-sistem. Za levi i desni kanal zaduženi su po jedan širokopojasni i visokotonski drajver, uz par niskotonskih jedinica, a ukupna snaga iznosi 70 vati. Testirani televizor opremljen je OLED panelom dijagonale 55 inča (139 cm) i rezolucije 3.840 x 2.160 piksela, dok frekvencija osvežavanja iznosi 120 herca u fiksnom režimu i do 165 herca u varijabilnom modalitetu (u svim rezolucijama). Za kvalitet slike zadužen je Philipsov renomirani P5 AI Perfect Picture Engine, a posebno je značajno da 55OLED811 podržava najnoviji Dolby Vision 2 Max, kao i HDR10+ i HLG. Već smo naveli da gejmeri

mogu da računaju na ALLM i VRR, ali tu su i AMD FreeSync Premium, Dolby Vision Game, Nvidia G-Sync i Gamebar 2.0. Optimizacija performansi pomoću veštačke inteligencije odnosi se i na zvuk, pa su na raspolaganju IntelliSound i Dolby Atmos Virtualiser.

Upotreba

S obzirom na to da autor ovog testa već pet godina koristi stariji 55OLED805, bilo je zanimljivo uporediti koliki je stepen napretka, kao i u kojim sferama je on najizraženiji. Dizajn je gotovo neizmenjen, mada su dve hromirane nožice na starijem modelu elegantnije nego veliko postolje. Philips je u ovoj seriji zadržao trostrani Ambilight, ali sada mu možete dodati kompatibilne sobne lampe kako biste formirali AmbiScape postavku - ovo nismo mogli da isprobamo, ali je osnovni Ambilight zarazno dobar, kao i uvek. Novi panel doneo je snažnije osvetljenje i

Bojan Jović

“Zaista je fascinantno videti detalje u senkama i finu gradaciju tonova.”

to se primećuje tokom svakodnevne upotrebe televizora u toku dana, jer su detalji jasniji i ne gube se u uslovima jačeg svetla. Philips, naravno, poseduje Eco Mode za manju potrošnju energije, kao i senzor za svetlo, ali za najbolji ugođaj preporučujemo da ih isključite - velike su šanse da će vas samo nervirati usled nedovoljne osvetljenosti ekrana. Učestalost osvežavanja pokazuje se kao odlična u svim režimima upotrebe. Priznajemo da ovaj Philips nismo isprobali u ulozi ozbiljnog gejmerskog monitora, ali fiksnih 120 herca i varijabilnih 165 herca i više su nego dovoljni za filmove i serije u visokom kvalitetu, kao i za poneku manje zahtevnu igricu. Ukoliko zamračite prostoriju i poništite prednost novog ekrana u vidu jačeg osvetljenja, 55OLED811 će vam uzvratiti ostalim adutima, koji se ogledaju u vrlo glatkom prikazu dinamičnih scena. O dubini boja i realističnoj slojevitosti OLED panela ne treba trošiti reči, ali pohvalno je da veštačka inteligencija zaista uspeva da izvuče najbolje moguće performanse u svakoj situaciji. Naime, deseta generacija P5 procesora donosi preciznije mapiranje boja, što omogućuje još veći kontrast - zaista je fascinantno videti detalje u senkama i finu gradaciju tonova. Kao i kod većine televizora ove klase, veštačko podizanje rezolucije radi pristojno, ali ne više od toga. Manje kvalitetni materijali i niže rezolucije stoga se ne mogu sakriti, pa će vam nakon filma u 4K rezoluciji s nekog striming servisa verovatno biti mučno da gledate TV program. Kao najveća pojedinačna razlika u odnosu na prethodnike izdvaja se operativni sistem Titan OS, kojim je Philips okončao dugogodišnju upotrebu Android TV platforme. Nova platforma stiže s integrisanim najpopularnijim aplikacijama, kao što su YouTube,

Netflix, HBO i dr., dok preostale aplikacije funkcionišu iz klauda i nije ih potrebno instalirati. Titan OS ima jednostavnu i intuitivnu grafičku postavku, a radi zaista odlično, ali samo vreme može pokazati koliko je pouzdan i otporan na duže staze, kad u igru uđu ažuriranja sistema i aplikacija koji troše sve više hardverskih resursa - ostaje samo da se nadamo da je ovo bio pametan potez. Na kraju, čak se i u kvalitetu zvuka primećuju sitna poboljšanja i 55OLED811 pruža sasvim uverljivu, mada ne i spektakularnu tonsku podlogu. Poređenja radi, prethodnik star pet godina ima dva širokopojasna i jedan niskotonski drajver, pa je novitet jasno bolji i pruža lakše razlučive tonove, bolju separaciju kanala i niži donji prag. Ovo je posebno važno za virtuelni surround, kod kojeg je povećana detaljnost najviše izražena i koji, uz snažnu potporu veštačke inteligencije, donosi veću upotrebljivost u svim režimima - od filmova i serija pa do sporta i TV programa.

Gledali smo Svemirsku avanturu "Project Hail Mary" iz 2026.

Ključne karakteristike

Ekran

• OLED 55'' (139 cm)

Rezolucija

• 4K Ultra HD

Operativni sistem

• Titan OS

Zaključak

Uz poboljšanja na svim poljima, a naročito u pogledu osvetljenja i tonske podloge, Philips je uspešno obnovio jedan od najprodavanijih televizora srednje klase. Njegove mogućnosti su sveobuhvatne, a primena veštačke inteligencije olakšava složena podešavanja i ostavlja nam samo da uživamo u odlično optimizovanoj slici i zvuku. Kao „Golf“ među automobilima, 55OLED811 se nameće kao izbor s kojim ne možete mnogo pogrešiti, bez obzira na to šta očekujete od televizora.

Plus

M Jače osvetljen OLED ekran.

M Odlično odmerena AI podešavanja.

M Izuzetna slika u svim režimima.

M 2.2-kanalni zvuk.

Minus

K Neproveren Titan OS.

Philips 55OLED811

J Ekran: 55" (139 cm)

J Rezolucija: 3.840 x 2.160

J Tjuner: digitalni

J Video-ulazi: 4 x HDMI

J Zvučnici: ukupno 70 W

J Dodatno: LAN, wi-fi, blutut, USB

J Dimenzije (ŠxVxD): 1.225 x 774 x 239 mm

J Masa: 17,6 kg s postoljem

J Cena: oko 2.000 €

ã www.philips.com

Bez šećeradodatog

Kao jedan od najpoznatijih proizvođača hi-fi kablova, kompanija Transparent ima poprilično raznovrstan asortiman. Ovoga puta testiramo napojni kabl iz donjeg dela ponude, koji je cenovno primeren mogućnostima domaćih audiofila.

Redovni posetioci Hi-Files sajmova već su mnogo puta, možda i ne znajući, slušali muziku preko Transparentovih kablova jer američka kompanija već godinama ima distributera na domaćem tržištu. Zaista veliki asortiman zadovoljava praktično sve audiofilske potrebe jer obuhvata analogne, digitalne i HDMI interkonekte, kablove za zvučnike i slušalice, strujne kablove i kondicionere, pa i komponente za samogradnju. Iako je poznat najpre po kablovima više klase i prestižnim serijama kao što su Reference i Magnum Opus, čije cene dosežu do 80.000 evra, Transparent ima u ponudi i daleko pristupačnije proizvode. U našu redakciju stigao je

strujni kabl iz serije High Performance, čija je cena sasvim prihvatljiva, a i dalje nudi odličan kvalitet.

Izrada

Transparent već tradicionalno posvećuje veliku pažnju kvalitetu izrade i od toga ne odstupa ni u nižim klasama, pa i High Performance napojni kabl nosi oznaku ručne izrade u SAD. Kao spoljašnji omotač kabla koristi se PVC plastični polimer, koji je poznat po izdržljivosti i izolacionim svojstvima. Unutar kabla nalazi se dodatna izolacija kako bi provodnici bili zaštićeni od negativnih spoljašnjih uticaja. Provodnici su izrađeni od OFHC bakra, koji je oslobođen od kiseonika i

ima visoku termalnu provodljivost. Iako se kod kabla ove kategorije ne mogu očekivati egzotični materijali i inovativna rešenja, kvalitet izrade vidi se i kod terminacije. Povezivanje priključaka obavlja se ručno, hladnim spojevima, tj. krimpovanjem, a gabarit terminala odlično je odmeren - oni su robustni i ostavljaju utisak velike izdržljivosti, a opet dovoljno kompaktni da se mogu koristiti uz manje uređaje i u stešnjenom okruženju.

Upotreba

Pozitivno nas je iznenadilo to što Transparent ne igra na kartu šljaštećeg dizajna ili upadljivog isticanja brenda, već deluje vrlo diskretno, čemu doprinosi

Bojan Jović

“Pojedinačni detalji postaju lakše uočljivi, bez osećaja da su veštački naglašeni.”

potpuno crna spoljašnjost. Isto važi za informacije na sajtu, koje su oslobođene bombastičnih, često nerazumljivih izraza i nabrajanja svemirskih tehnologija. Fabrika navodi da je u pitanju valjano konstruisan i izrađen kabl, koji će unaprediti kvalitet reprodukcije zahvaljujući dobroj provodljivosti i izolaciji, kao i srazmerno malim gubicima na spojevima. Za testiranje smo koristili integrisano pojačalo Musical Fidelity M6xi, konverter M6x DAC i podnostojeće zvučnike Ophidian Mambo 2, a Transparent kabl najveći deo vremena proveo je napajajući pojačalo. Promene koje Transparent donosi nisu spektakularne u smislu trenutnog efekta koji privlači pažnju od prve note, već njegov doprinos postaje jasniji nakon dužeg boravka u sistemu. Osnovni utisak mogao bi se opisati kao poboljšana organizovanost unutar tonske slike - ne baš na nivou kao kad DAC-u ili strimeru dodate kvalitetno linearno napajanje, ali promena se odvija u istom pravcu. Sistem deluje smirenije, bolje fokusirano i organizovano, pojedinačni detalji postaju lakše uočljivi, bez osećaja da su veštački naglašeni, a muzika ima prirodniji tok. Gledano po opsezima, najveće promene primećuju se u reprodukciji basa, ali treba imati u vidu da ovde nije reč o povećanju količine niskih tonova, već o njihovoj boljoj definiciji i kontroli. Na snimcima akustičnog kontrabasa lakše je pratiti rezonance instrumenta i razlikovati pojedinačne tonove, dok električni bas dobija nešto izraženiju teksturu, a udarci bas-bubnja pokazuju više preciznosti i autoriteta.

U poređenju s fabričkim kablovima osnovnog kvaliteta, Transparent će pružiti nešto otvorenije vokale, s više finesa u glasu, pa je lakše pratiti sitne promene u interpretaciji. Bolja mikrodinamika takođe unapređuje prezentaciju instrumenata, naročito akustičnih, pa reprodukcija dobija dodatnu dozu realizma. Ovo

se nastavlja u gornjem opsegu, gde je fokus na smanjenju neželjenih primesa, pre nego na veštačkom utisku detaljnosti naglašavanjem visokih frekvencija. Prostorna prezentacija profitirala je u pogledu stabilnosti i preciznosti i to je jedna od kategorija u kojoj se prednost Transparent kabla najlakše uočava. Pozicije instrumenata jasnije su definisane, a osećaj dubine nešto je izraženiji, pa celokupna prezentacija deluje koherentnije i lakše je pratiti izvođače na sceni tokom reprodukcije koncertnih i orkestarskih snimaka. Konačno, kabl High Performance pokazuje veoma dobru sposobnost prenosa dinamičkih kontrasta, pa sitne promene u intenzitetu izvođenja postaju lakše uočljive, dok veći dinamički skokovi zadržavaju energiju i ubedljivost.

Zaključak

Slušali smo Kanadskog basistu Frederika Alarija na albumu "Mega Bass" iz 2021.

Kao što naziv govori, kod Transparent kabla nema mistifikacije - sve je transparentno, od dizajna i izrade pa do zvuka. Kao jedan od završnih sastojaka u formiranju hi-fi sistema, ovaj kabl pružiće više detalja i sveukupno veću količinu informacija, ali bez promene tonskog balansa i povećane agresivnosti u zvuku. Transparent High Performance Power Cable predstavlja odličan izbor za sisteme niže i srednje klase, a pored testirane verzije od dva metra, dostupan je i u metarskom izdanju, po stotinak evra nižoj ceni.

Plus

M Bolja dinamika bez promene balansa.

M Više detalja zahvaljujući tišoj pozadini.

M Izuzetan odnos cene i kvaliteta.

M "Handcrafted in the USA".

Minus

K Žestoka konkurencija u klasi.

Ključne karakteristike

Provodnik

• OFHC bakar Debljina provodnika

• 2 mm Izolacija

• PVC polimer

Oprema

 Musical Fidelity M6xi

 Musical Fidelity M6x DAC

 Volumio Primo Plus

 Ophidian Mambo 2

Transparent High Performance Power Cable

J Provodnici: OFHC bakar

J Izolacija: PVC

J Terminacija: šuko / IEC

J Dužina: 2 m

J Cena: 400 €

ã Vox Trade, 011/3016-230

Hasselbladov profesionalac

Mnogi proizvođači telefona dosad su se hvalili da su napravili telefon koji će zameniti fotoaparat. Naravno, bavili su se marketingom više nego realnim potrebama fotografa. Konačno, na tržištu se pojavio telefon koji menja situaciju.

Ljubiša Miodragović

Dosad smo imali prilike da testiramo samo nekoliko telefona kineske kompanije Oppo. Ovoga puta na test nam je stigao njihov najjači model Find X9 Ultra, koji se nalazi iznad popularnog modela Pro. Budimo odmah iskreni, ovo je telefon koji cenovno prelazi mogućnosti mnogih kupaca i skuplji je od Samsunga S26 Ultra i Xiaomija 17 Ultra. Uz telefon smo dobili i objektiv, tj. „foto kit“, a zanimljivo je da je kineski Vivo napravio sličnu stvar sa svojim flegšipom X300 Ultra.

U paketu samog telefona nalaze se i USB kabl (USB-A ka USB-C), kao i adapter sa USB-A na USB-C. U kutiji se ne dobija punjač, pa ako želite da iskoristite veoma brzo punjenje od 100 vati, moraćete da dokupite SuperVOOC punjač.

Dizajn

Telefon dolazi u dve boje i zapravo malo drugačijeg dizajna. Narandžasta verzija, koja nam je stigla na test, na zadnjem panelu ima samo veliki modul s kamerama (veliko H u sredini od Hasselblada), blic i veliki Oppo logotip na sredini. Siva verzija je više dizajnirana u foto-mani-

ru, pa je zadnji panel podeljen u dve sekcije, dok se u jednoj nalazi logo Oppo, u drugoj se nalazi ceo Hasselblad logotip. Važnije, narandžasti model ima plastično kućište ojačano tvrdim vlaknima, dok siva verzija koristi kombinaciju veganske kože i aluminijuma. Nama se mnogo više dopada siva verzija, zvanično nazvana Tundra Umber, dok ostavljamo Canyon Orange ljubiteljima Appleovih proizvoda. Koju god verziju da odaberete, dobićete maksimalni stepen zaštite jer telefon ima IP69 sertifikat. Ekran ima Gorilla Glass Victus 2 zaštitu, dok je kućište armirano, pa je otporno i na padove. Čim uzmete telefon u ruke, primetićete dva dodatna tastera. Ispod „volume“ i „power“ tastera s desne strane nalazi se široki taster koji će vam služiti kao okidač za kameru, ali o njemu detaljnije u odeljku o kameri.

S leve strane postoji još jedan taster kojim se može aktivirati neka aplikacija. Pored USB-C priključka, otvora za SIM, zvučnika i mikrofona, Oppo je dodao i infracrveni port, kojim možete koristiti telefon kao univerzalni daljinski upravljač.

Ekran

Find X9 Ultra je veliki telefon – ekran ima dijagonalu od 6,82 inča, rezoluciju od 3.168 x 1.440 piksela, sa osvežavanjem od 144 herca. U pitanju je LTPO OLED ekran i poseduje sve HDR sertifikate (HDR10+, Vivid i Dolby Vision). Ovo je jedan od najboljih ekrana koje smo videli dosad. Ako ostavite sva podešavanja na fabrička, sam telefon će menjati osvežavanje od 60 do 144 herca, ali imaće manju rezoluciju - od 2.376 x 1.080 piksela.

Baterija

X9 Ultra ima bateriju kapaciteta neverovatnih 7.050 miliamper-sati, ali ako ga poredimo sa Pro verzijom, primetićemo da je kapacitet zapravo manji za 450 miliamper-sati. Omogućeno je brzo punjenje od 100 vati kablom, odnosno 50 vati bežično. Nismo dobili i punjač na test, ali neka merenja kolega su pokazala da se telefon puni od praznog do sto procenata za otprilike 45 minuta.

“Ako su vam fotografije izuzetno važne u životu, onda je Oppo napravio telefon samo za vas.”

Softver

Oppo dolazi sa ColorOS u verziji 16, što je uobičajeno za sve Oppo i OnePlus telefone. Pored uobičajenih nepotrebno instaliranih aplikacija, ColorOS ima pregršt AI alata. Tu su AI pretraživanje, prevođenje, diktiranje i slične alatke. Centralizovano mesto za sve AI alate naziva se Mind Space i funkcioniše kao vaš digitalni mozak. Tu ćete hraniti skrinšotove, možete snimiti svoje ideje u vidu govornih poruka ili voditi finansijsku analitiku svojih rashoda i prihoda. Dosta korisnih stvari, na koje ćete se brzo navići.

Kamere

Konačno stižemo do najzanimljivijeg dela ovog telefona, a to su kamere koje su svakako znatno podigle cenu ovog uređaja. Glavna kamera ima novi Sony senzor sa 200 megapiksela, koji je nešto manji od jednoinčnog senzora (1/1.12“). Objektiv je stabilizovan, podrazumevano, širine 23 milimetra, a blenda se otvara do f/1.5, što znači da može da primi jako puno svetla. Druga kamera je zum kamera i objektiv ima širinu od 70 milimetara. Takođe, raspolaže sa 200 megapiksela, ali nešto manjeg senzora od 1/1.28". Treća kamera ima desetostruki optički zum, koji je napravio upravo Hasselblad, a ima senzor od 50 megapiksela. Sve tri kamere imaju, što je dosta važno, optičku stabilizaciju (OIS) i fazni autofokus (PDAF). Ultraširoka kamera posebno nam se dopala jer, pored svojih dobrih karakteristika (50MP, f/2.0, 14mm), može slikati s veoma male distance, pa se može smatrati i odličnom kamerom za makrofotografije. Na kraju, selfi kamera ima 50 megapiksela sa senzorom od 1/1.95“ i otvorom blende f/2.0, a daje odlične rezultate i pri nižem osvetljenju. Širokougaona kamera i selfi kamera nemaju optičku stabilizaciju, već samo fazni auto-fokus. Kad je snimanje videa u pitanju, moramo reći da glavna i telefoto kamera mogu snimati u 8K rezoluciji na 30 frejmova u sekundi.

Pomenuti dodatni taster treba da pritisnete brzo dva puta i aktiviraćete kameru, ali ako klizate prstom levo-desno po ovom tasteru, dobićete „zoom-in“ i „zoomout“, što je jako korisno. Dalje, ako držite taster malo duže, pokrenućete „burst“ režim, tj. snimićete nekoliko fotografija u sekundi uz karakterističan zvuk klika foto-aparata.

Foto kit

Uz telefon na test nam je došao i takozvani Hasselblad Earth Explorer Kit. U velikoj kutiji se nalazi objektiv od 300 milimetara s puno dodataka. Tu je maska za telefon na koju se može nakačiti ovaj veliki objektiv. Tu su i poklopci za obe strane objektiva, adapter za filtere dijagonale 67 milimetara, kao i ručica koja će vam olakšati držanje cele aparature. Nažalost, kad priključite ovaj objektiv, morate ručno aktivirati Hasselblad Teleconverter režim rada u meniju kamere. Dobićete zum od 300 milimetara (13x), 690 (30x) i 1.380 milimetara (60x). Realno, samo je 300 milimetara pravi optički zum, a rezultate koje smo dobili možete videti na našem sajtu.

Zaključak

Ako ste spremni da odete još jedan korak iznad najskupljih telefona i dodate još par stotina evra, te ako su vam fotografije izuzetno važne u životu, onda je Oppo napravio telefon samo za vas. Sve je na vrhunskom nivou – ogromna baterija, brzo punjenje, vrhunski ekran i top čipset. Zaista, ovaj telefon zasluženo nosi nastavak Ultra u svom imenu.

Plus

M Vrhunske kamere bez zamerki.

M Vrhunski hardver i ekran.

M AI alati.

Kamere

Glavna

• 23 mm, 200 MP Zum

• 70 mm, 200 MP

Tele-zum

• 230 mm, 50 MP

Širokougaona

• 14 mm, 50 MP Selfi

• 21 mm, 50 MP

Minus

K Mnogima nedostupna cena.

Oppo Find X9 Ultra

J Ekran: 6,82 inča (1.440 x 3.168 piksela)

J Procesor: Qualcomm SM8850-AC Snapdragon 8 Elite Gen 5

J Memorija: 512 GB, 12 GB

J Kamera: 200 + 200 + 50 + 50 MP, 50 MP selfi

J Baterija: 7.050 mAh

J Dimenzije (ŠxVxD): 77,0 x 163,2 x 9,1 mm

J Masa: 235 g

J Cena: oko 1.700 €

ã www.oppo.com

Tamara Obrovac

Otvaranje novih duhovnih prostora i dimenzija postojanja

„Ono što karakterizira sve glazbenike s kojima radim i što je upravo ono zbog čega sam ih i izabrala jest prije svega originalni izvođački rukopis, neopterećen tzv. džez klišeima.“

Nikola Marković

Vokalistkinja i kompozitorka Tamara Obrovac dobro je poznato ime hrvatske, regionalne, pa i evropske muzičke scene. Premda po osnovnoj kategorizaciji njena muzika pripada džez žanru, ova odrednica će ipak biti preuska za ono što čujemo u njenom radu, a posebno u veoma dugovečnom Transhistria Ensembleu, s kojim je ove godine objavila novi album „Misečina bila“.

Ovaj ansambl je diskografski debitovao 2001. godine, a nedugo potom se ustalio u današnjoj postavi, koju uz Tamaru čine bubnjar Krunoslav Levačić, basista Žiga Golob, gitarista Uroš Rakovec i italijanski harmonikaš Fausto Beccalossi. U tom trenutku Tamara Obrovac je iza sebe već imala zavidno iskustvo u svetu džeza, ali i dugogodišnju saradnju s ritam sekcijom novog benda. Dve decenije kasnije sasvim je razumljivo da Transhistria Ensemble funkcioniše po principu gotovo telepatskog

uzajamnog razumevanja, te kreira muziku koja zvuči fluidno, melodično i organski, čak i u najspontanijim improvizacijama.

„Što se početaka tiče, Kruno i Žiga su moji najstariji suradnici; s Krunom sviram od svojih prvih džez koraka i sviranja džez standarda početkom osamdesetih, a kontrabasist Žiga Golob je na Krunovu preporuku uz mene otkad sam oformila svoj prvi džez sastav, klavirski trio, početkom devedesetih“, započinje Tamara Obrovac priču za Hi-Files magazin.

Istarski koreni

Ako govorimo o muzici Transhistria Ensemblea, nezaobilazni faktor je sama geografija, susret Istre i muzike tog podneblja, tj. mediteranske muzike u širem smislu s džez aranžmanima i improvizacijama.

„Moglo bi se reći da je istarska muzika ili bolje rečeno duh Istre i Istrijana postao dio moje glazbe otprilike s kilometražom, točnije s nekom vrstom odrastanja, zrelosti i osvješćivanjem vlastitih korijena i vrijednosti, ali i kao važan element u potrazi za autorskim glazbenim izričajem. Ja sam dijete džeza, koje je ponovno otkrilo svoj identitet i dijalekt kao važan segment unutrašnje istine u stvaranju i izvedbi glazbe“, pojašnjava Tamara Obrovac.

Izvan džez klišea

Čim ubacite Transhistria Ensemble u svoj fizički ili digitalni plejer, obuzeće vas vrlo topao saund. Već i sama činjenica da bend u prednjoj liniji ima akustičnu gitaru i harmoniku donosi specifično slušalačko iskustvo, naročito iz perspektive džez slušalaca naviklih na duvačke instrumente ili klavir. Zatim sledi već pomenuti osećaj fluidnosti u muzici benda. S jedne strane prepoznajemo uobičajene aranžerske strukture karakteristične za džez muziku, ali ih ni u jednom trenutku ne doživljavamo kao festival solista, tj. sendvič u kojem između dve teme slušamo virtuozne improvizacije.

„Ono što karakterizira sve glazbenike s kojima radim i što je upravo ono zbog čega sam ih i izabrala jest prije svega originalni izvođački rukopis, neopterećen tzv. džez klišeima, koji svoju vrhunsku izvedbu stavljaju prije svega u službu glazbe. Ta takozvana kemija između nas mogla se osjetiti od prvih zajedničkih tonova koje smo odsvirali Kruno, Žiga i ja, a finalnu formu dobila je ulaskom Uroša i Fausta u ansambl. Velika je sreća pronaći takve suradnike i zahvalna sam što s njima već preko dvadeset

godina dijelim radost zajedničke izvedbe glazbe“, kaže Tamara Obrovac.

Hemija i

uzajamno razumevanje

Kada govorimo o hemiji nekog benda, možemo misliti na različite stvari, ali po pravilu se ovaj termin odnosi na „ono nešto“ što izmiče muzičkoj teoriji i terminologiji. Hemija je muzički sadržaj koji se nalazi između nota, ono što se rađa tek kad dvoje ili više muzičara zasvira zajedno, a potom i osete da se razumeju, da dišu zajedno i muziku doživljavaju na isti način.

Upravo je to slučaj i s Transhistria Ensembleom. Iz pozicije slušaoca, to sam osetio kroz nemogućnost da prepoznam šta je tačno zapisana muzika, a šta spontana improvizacija. Čak i ono što se izrodilo iz spontane interakcije u muzici ovog benda, zvuči poput najlepše tradicionalne ili džez melodije.

Za poslednji album „Misečina bila“ zanimljivo je i to što je snimljen u jednom „tejku“, bez ponavljanja. Muzičari su snimali svi zajedno u istoj prostoriji, bez slušalica, uz minimalan monitoring. Utoliko ovaj album hvata duh živog izvođenja, ali u finalnoj obradi dostiže audiofilski kvalitet klasičnih studijskih izdanja.

„U jednom smo razgovoru Kruno i ja došli do zaključka da se, upravo zbog toga što naš način sviranja djeluje toliko logično, može misliti da je glazba u cjelosti zapisana…

A radi se samo o neizmjernom uzajamnom razumijevanju i osluškivanju kroz koje svaki od nas stvara to zajedničko glazbeno tkanje; to je kao neka vrsta konstantne zajedničke reorkestracije.

Teško mi je to riječima objasniti, ali pokušaću ovako reći: kao da se pri prvom tonu koji odsviramo otvori neki novi duhovni prostor, neka druga dimenzija postojanja, u koju kroz zajedničku posvećenost glazbi odmah svi uronimo“, objašnjava Tamara Obrovac.

„Činjenica je da naš način sviranja ne prati uobičajene džez kanone i izričaje kojih sam se već na samim počecima zasitila, kao i da improvizacija kod nas ima jednu drugu boju i strukturu. Ona počiva prije svega na tom uzajamnom osluškivanju koje nam omogućuje da u izvedbi stvaramo pojedinačne i zajedničke ideje, ali i na koncentraciji i osjećaju za specifični karakter svake pojedine skladbe koji diktira i njenu izvedbu.“

Muzikalna poezija

Pored unikatnog osećaja za improvizaciju, Tamarin sastav karakteriše i kreativnost u tretmanu istarskih dijalekata. Umetnost džeza je i umetnost odnosa prema jeziku: pisanja i pronalaženja ne samo onih stihova koji imaju poetski kvalitet već i specifičnu muzikalnost.

„Za mene je i sama melodija govora glazba. Svaki jezik, govor i dijalekt imaju svoju melodioznost, pa je tako i u Istri, pogotovo imajući u vidu da kod nas postoje dijalekti slavenskog, ali i romanskog podrijetla, koji imaju vrlo različite melodioznosti, koje me odvode u smjeru stvaranja različitih glazbenih melodija i struktura. A što se poezije tiče, postoje zaista divni stihovi mnogih sjajnih istarskih pjesnika, do kojih dolazim uvijek nekako slučajno, bez

namjere... Pogledam neku zbirku poezije ili na neki drugi način vidim neke stihove, dotakne me neka divna poetska slika, koju onda u nekom trenutku uglazbim“, govori umetnica o svom odnosu prema jeziku.

Inspiracija

A šta je to što ovu kreativnu umetnicu zapravo inspiriše, iz čega se rađaju same pesme?

„Pa, iskreno rečeno, u mom slučaju ja to osjećam kao način funkcioniranja, dakle, sve što se događa oko mene i u meni u nekom trenutku izlazi u formi glazbe, tako da ne mogu definirati i odrediti točno što. To je neko moje konstantno stanje ili bih čak mogla reći da je stvaranje glazbe kod mene neka vrsta unutrašnje nužnosti“, poentira Tamara Obrovac.

Foto: Igor Popović

Foto: Alen Zulić

Odlazak džez inovatora

Rollinsov veliki talenat za muziku prepoznat je već na samom početku njegove karijere, kad su ga mnogi etablirani džez muzičari zvali da svira s njima. Ana Eraković

Sonny Rollins se nije zadovoljavao pukom interpretacijom i improvizacijom džez standarda, već je želeo da ide korak dalje - uveo je karipske ritmove u džez, a kasnije izbacio i klavir. Njegova ambicija neretko je bila i njegov kamen spoticanja, pa je često bio nezadovoljan ako zvuk nije bio dovoljno originalan za njegove standarde.

Počeci

Walter Theodore Rollins rođen je 1930. u Harlemu u Njujorku. Nadimak Sonny nadenula mu je baka. Iako se niko nije profesionalno bavio muzikom, porodica u kojoj je odrastao volela je muziku i rado su svirali instrumente. S devet godina je počeo da pohađa časove klavira, a kao tinejdžer odlučio je da pređe na tenor-saksofon, svoj primarni instrument do kraja života.

Odmah nakon srednje škole Sonny je počeo da nastupa, a prve audio-snimke realizovao je već 1949. Nažalost, sledeće godine je uhapšen zbog oružane pljačke, a dve godine kasnije je ponovo uhapšen nakon kršenja uslovne kazne zbog zloupotrebe narkotika. Između ova dva hapšenja uspeo je da snima s Milesom Davisom, Theloniousom Monkom i Charliem Parkerom.

Miles Davis with Sonny Rollins Svoj prvi veliki uspeh Rollins je imao 1954, kad je objavio kompozicije “Oleo”, “Airegin” i “Doxy” s Davisovim kvintetom, u kojem je Horace Silver svirao klavir. Sve tri kompozicije s kojima je došao na snimanje bile su uvrštene na album “Miles Davis with Sonny Rollins”, što je bio presedan i dokaz Rollinsovog enormnog talenta.

Rollins se 1955. prijavio na lečenje bolesti zavisnosti u bolnicu Jazz rehab, kroz koju su prošli mnogi veliki džez muzičari. Iako se prvobitno plašio da bi prestanak upotrebe narkotika mogao da utiče na njegovo stvaralaštvo, po savetu Charliea Parkera odlučuje da muziku stavi na prvo mesto i zaboravi na opijate. Iste godine se nakratko pridružio kvintetu Milesa Davisa, da bi se do kraja godine prebacio u Clifford Brown - Max Roach kvintet. Vreme provedeno u ovim kvintetima zabeleženo je na albumima “Clifford Brown and Max Roach at Basin Street” i “Sonny Rollins Plus 4”. Nakon smrti Clifforda Browna 1956. Rollins je nastavio da svira s Maxom Roachom.

“Saxophone Colossus” Njegov najcenjeniji album “Saxophone Colossus” izašao je 1956. i na njemu je, između ostalih, svirao i Max Roach. Ovo je bilo njegovo šesto izdanje kao vođe sastava i na njemu su se izdvojile kompozicije “St. Thomas”, inspirisana kalipso pesmom “Sponger Money”, koju mu je majka pevala u detinjstvu, kao i “Strode Rode” i “Moritat”. Džez kompozicije inspirisane karipskim ritmovima postaće njegov zaštitni znak.

Iste godine snimio je i “Tenor Madness”, na kom su nastupali svirači iz Davisovog kvinteta - pijanista Red Garland, basista Paul Chambers i bubnjar Philly Joe Jones, kao i John Coltrane, koji se pojavljuje samo u naslovnoj kompoziciji, što je ujedno bila i jedina saradnja s Rollinsom.

Do kraja godine gostovao je na albumu “Brilliant Corners” Theloniousa Monka i objavio prvo izdanje za “Blue Note Records”, pod nazivom “Sonny Rollins, Volume 1”.

Strolling

Sledeće 1957. godine ponovo je odlučio da isproba nešto novo u džez muzici. Prvi je

počeo da koristi bas i bubnjeve kao jedinu pratnju za saksofon, bez klavira, a ta džez tehnika će postati poznata kao “strolling”. Ovu tehniku će predstaviti na albumima “Way Out West” i “A Night at the Village Vanguard”. Tokom boravka u Los Anđelesu upoznao je Ornettea Colemana, koji je bio autor fri džez pravca, a koji je takođe prestao da koristi klavir u svojim kompozicijama nakon ovog susreta.

Te iste godine Rollins je prvi put nastupao u Carnegie Hallu s J. J. Johnsonom na trombonu, Horaceom Silverom i Monkom za klavirom i bubnjarem Artom Blakeyjem, što će kasnije biti objavljeno kao “Sonny Rollins, Vol. 2”.

Bio je jedan od muzičara koji su se pojavili na čuvenoj fotografiji “A Great Day in Harlem” iz 1958. koja je predstavljala džez muzičare iz Njujorka i doskoro je bio jedini živi muzičar s nje.

Te godine je izašao i album “Freedom Suite”, što će biti jedno od važnijih izdanja za njegov pravac koji je uključivao samo saksofon, bas i bubnjeve. Usledila su izdanja “Sonny Rollins and the Big Brass” i “Sonny Rollins and the Contemporary Leaders”.

Naišavši na kreativnu blokadu, Rollins je od 1959. do 1961. odlučio da više ne snima

i ne nastupa, već je svaki dan išao samo na Vilijamsburg most kako bi vežbao, što je ponekad trajalo i ceo dan.

The Bridge

Nakon ovog odmora Rollins se vratio na scenu redovnim nastupima u klubu Jazz Gallery u Grinvič Vilidžu. Svoj povratnički album “The Bridge” objavio je 1962. i ovo je postala jedna od njegovih najprodavanijih ploča. Svaki album koji je snimio za RCA do 1964. bio je drugačiji od prethodnog.

Tako je “What's New?” iz 1962. bila u latino ritmu, dok je izdanje “Our Man in Jazz”, snimljeno uživo u Village Gate klubu, istraživalo avangardni džez izraz. Rollins je svirao s Colemanom Hawkinsom na “Sonny Meets Hawk!” iz 1963. i preispitao džez standarde i američki muzički kanon u “Now's the Time” i “The Standard Sonny Rollins” iz 1964, na kom je svirao i pijanista Herbie Hancock. Nakon što je 1966. objavio saundtrek za film “Alfie”, kao i albume “There Will Never Be Another You”, “Sonny Rollins on Impulse!” i “East Broadway Run Down”, odlučio je da šest godina ništa ne snima. Svoj sledeći odmor od nastupa i industrije proveo je na Jamajki i u Indiji, kao i većina tadašnjih (rok) muzičara. Sedamdesetih i osamdesetih se interesovao za sve aktuelniju R&B, pop i fank muziku. Preminuo je u maju 2026. u devedeset petoj godini.

Marjane Satrapi

Žena, život, sloboda

Bežeći od jedne revolucije, Marjane je stvorila sopstvenu - revoluciju među ženskim autorima strip-romana i animiranim filmovima.

Ana Eraković

Biti buntovnik u nekim društvima jednostavno se ne isplati. Srećom, Marjaneini roditelji su to prepoznali na vreme i poslali su je u Evropu da je spasu od njene tvrdoglavosti. S dolaskom u Evropu Marjane je ostvarila ono što u Iranu nikada ne bi mogla, iako je njen put do slave bio sve samo ne lagodan.

Počeci

Marjane Satrapi rođena je 1969. u gradiću Rašt u Iranu, ali se porodica ubrzo preselila u Teheran. Pohađala je jednu od dve privatne srednje škole u kojima se tada nastava odvijala na francuskom jeziku, a koja je bila poznata i po tome što su je pohađali članovi dinastije Pahlavi. Njeni roditelji su bili politički aktivisti i borili su se protiv diktature poslednjeg iranskog šaha na strani levičara, koji su se nadali da će uz pomoć religioznih fundamentalista uspeti da svrgnu diktatorski režim i uspostave vladavinu prava. Međutim, nakon Iranske revolucije 1979, kad su islamisti odlučili da preuzmu svu moć i proteraju levičare, prijatelji i rođaci

porodice Satrapi završavali su u zatvorima ili na grobljima. Vaspitavana da bude principijelna i da se bori za svoja prava, Marjane je u tinejdžerskim danima u Iranu neprestano upadala u nevolje jer nije dovoljno poštovala kodekse oblačenja koje je propisivala vlast i jer je kupovala zabranjenu zapadnjačku muziku. Nakon što je sa 14 godina napala direktora koji je želeo da joj uzme nakit, roditelji su odlučili da je 1983. pošalju u Beč na školovanje. Ona je tamo menjala prebivališta, spavala kod prijatelja, a jedno vreme čak bila i beskućnik, sve dok nije obolela od skoro fatalnog oblika bronhitisa. Nakon oporavka ipak se vratila u Teheran, gde je studirala vizuelne umetnosti. U 21. godini se udala za ratnog veterana u Iranu, s kojim je bila u braku tri godine, nakon čega se preselila u Strazburg da studira umetnost i, uz nagovor roditelja, više se nije vratila u domovinu. U Pariz je došla 1994. i tu počela da stvara ono što će postati “Persepolis”, međutim, prinudni odlazak iz Irana nikad nije prebolela. Osim persijskog, Marjane je govorila još i francuski, švedski, nemački, engleski i

italijanski. Bila je priznata i kao slikarka, a 2024. je izabrana u Francusku akademiju lepih umetnosti.

“Persepolis”

Svetsku slavu Marjane je stekla nakon što je objavila svoj strip-roman nazvan “Persepolis”, koji je u serijalima izlazio u Francuskoj u periodu od 2000. do 2003, a koji će samo nekoliko godina kasnije postati istoimeni animirani film. U ovom ostvarenju Marjane opisuje svoje detinjstvo i adolescenciju u Iranu, njen dolazak u Evropu, kao i povratak u Iran na studije.

Dnevni list Gardijan je 2019. uvrstio “Persepolis” među sto najboljih knjiga 21. veka, a isto je uradio i Njujork tajms 2024. Strip je čak bio i zabranjen u Čikagu zbog svojih eksplicitnih opisa i jezika. Animirani film “Persepolis” premijerno je prikazan na festivalu u Kanu 2007, gde je podelio specijalnu nagradu žirija s filmom “Luz silenciosa”. Urađen je u saradnji sa strip-umetnikom Vincentom Paronnaudom, a glasove su junacima, između ostalih, pozajmili Chiara Mastroianni i njena majka Catherine Deneuve, dok su u engleskoj verziji glasove pozajmljivali Gena Rowlands, Sean Penn i Iggy Pop. Marijane se namerno odlučila da ostavi crnobelu tehniku kao omaž tradicionalnoj animaciji, ali i kao podsetnik da se svaka država lako može pretvoriti u Iran.

Na dodeli Oskara 2008. “Persepolis” je dobio nominaciju za najbolje animirano ostvarenje, čime je Satrapi bila prva žena nominovana u ovoj kategoriji. Iste godine osvojila je nagradu Cezar za najbolji film prvenac.

Zadovoljni uspehom zajedničke saradnje, Satrapijeva i Paronnaud su odlučili da ekranizuju njen roman iz 2004. “Poulet aux prunes”, koji je premijerno prikazan 2011. U njemu je Marjane opisala poslednje dane jednog svog rođaka nakon što je izgubio volju za životom.

Već sledeće godine režirala je, pisala scenario i glumila u filmu “La bande des Jotas”.

Marjane u Holivudu

Svoju takoreći holivudsku premijeru imala je 2014, kad je režirala crnohumornu komediju “The Voices” s Ryanom Reynoldsom u glavnoj ulozi. U njoj radnik u fabrici koji pati od šizofrenije i razgovara s kućnim ljubimcima počini ubistvo.

Film “Radioactive”, ekranizacija istoimene knjige o naučnici Mariji Kiri, koji je Marjane takođe režirala, trebalo je da bude premijerno prikazan 2020, ali je zbog pandemije svoju premijeru imao onlajn. Međutim, njen holivudski proboj

nije bio naročito uspešan i ona se ubrzo vratila u Francusku. Tako je 2024. režirala još jednu crnohumornu komediju “Paradis Paris”.

Tokom celog života Marjane je podržavala borbu za slobodu u Iranu, posebno kad su u pitanju prava žena, i nastojala je da poveća vidljivost njihove borbe. Čak je 2025. odbila francuski Orden časti jer je smatrala nepravdom što deca iranskih oligarha dolaze i ostaju u Francuskoj, dok mnogi aktivisti nikad ne dobiju ovu priliku.

Marjane je bila udata za švedskog režisera Mattiasa Ripu, koji je pomogao da se “Persepolis” prevede na engleski i koji je preminuo od raka prošle godine. Nakon njegove smrti ona je osnovala Mattias i Marjane Ripa-Satrapi Cinema Foundation za pomoć mladim filmskim umetnicima, ali se od ovog gubitka nikad nije oporavila. Početkom godine je čak posetila kliniku u Nemačkoj u nadi da će se izlečiti od depresije uzrokovane gubitkom supruga, ali je preminula u junu 2026, kako se navodi u objavi, “od tuge za suprugom”.

José González - “Against the Dying of the Light” (Mute Records)

Usavremenom izraženo digitalnom svetu malo šta pruža taj analogni osećaj kao muzika Joséa Gonzáleza. On svoj muzički stil nije menjao praktično od početka karijere, pre više od deset godina, ali zato ga publika i voli jer zna da će od njega uvek dobiti umirujuće note, koje čine da se osećate kao da ste u nečijem toplom zagrljaju. Najčešće peva na engleskom, ali ponekad se okrene i maternjem španskom i švedskom. Kao što i samo ime albuma kaže, José González odbija da okrene glavu od užasa koji prožimaju naše društvo. On ohrabruje svoje slušaoce da odrastu i prestanu da glume ono što nisu, da povremeno zastanu i pogledaju oko sebe - bilo to dobro ili loše, i da, opšte govoreći, ustanu protiv gašenja svetlosti bez obzira na to da li je reč o ljudskim pravima, demokratiji, međuljudskim odnosima ili samoj prirodi.

Arlo Parks“Ambiguous Desire” (Transgressive Records)

Dvadesetpetogodišnja engleska muzičarka Arlo Parks oduvek je imala tu divnu sposobnost da napiše pesme tako da one zvuče kao da pričate s prijateljem na kafi, da u njima prepričava neke bitne životne momente, ali da one nikad ne zvuče dosadno i preopširno. Ona tačno zna da izvuče najvažnije detalje i pomoću njih naslika savršenu sliku u svega nekoliko poteza, kao neki muzički Pikaso ili Matis. Muzika koja prati njene priče nikada nije suvišna ili prežvakana, već svojstvena samo njoj - kombinacija R&B-ja, soula, hip-hopa i elektronike sa sasvim dovoljno potencijala da postane još jedan viralni hit na mrežama. Arlo Parks nema naviku da zove goste na albume, i dok na prvom nije bilo nijednog izvođača osim nje, na drugom se pojavila samo Phoebe Bridgers, dok ovog puta gostuje jedino Sampa u pesmi “Senses”.

Nu Genea“People of the Moon” (NG Records)

Pored pomenutih Mind Enterprisesa, Nu Genea je još jedan bend čija muzika je namenjena prvenstveno kao pratnja druženju u veselim letnjim danima. Oni su, takođe, dvojac iz Italije koji čine Massimo Di Lena i Lucio Aquilina i postoje od 2014, dok su svetski uspeh postigli sa albumom “Bar Mediterraneo” iz 2022. Njih dvojica komponuju muziku i zovu goste da doprinesu svojim glasovima i stihovima, tako stvarajući lagane letnje hitove. Na ovom, kao i na njihovim ranijim izdanjima, naći ćete kombinaciju Italo diska, sambe, bosa nove, tropikalije, salse, tradicionalnu muziku bližeg i daljeg istoka i sve drugo što se uklopi u njihovu viziju savršenog letnjeg plesnog miksa. Nu Genea je kao osvežavajući koktel prepun leda, smućkan od najslađih ukusa širom sveta. Oni su dokaz da najbolje iz sebe možemo izvući kad ujedinimo naše različitosti sa sve četiri strane sveta.

Broken Social Scene – „Remember the Humans“ (Arts & Crafts)

Posle celih devet godina kanadski superbend Broken Social Scene objavio je svoj šesti studijski album “Remember the Humans”. Hipici u duši, a i u životu, osetili su potrebu da podsete društvo koje se ubrzano digitalizuje na njegovu jedinku koja ga čini i šta to znači biti čovek. Zvuk nisu preterano menjali, stari sačinjen kakofonijom gitara, bubnjeva i duvačkih instrumenata savršeno im odgovara. Svako izdanje je za nijansu harmoničnije u odnosu na prethodno, jer to ide s godinama. Vratili su se producentu Dejvidu Njufildu, koji im je pomogao da snime svoj kultni drugi album “You Forgot It in People” davne 2002, kao i treći “Broken Social Scene” iz 2005. u svom studiju “Stars and Sons”. Bendlider Kevin Drew je i dalje dominantni vokal, dok se ostatak benda smenjuje po potrebi. Dobro poznati vokali koji su se tokom godina pojavljivali u bendu ovog puta se ne pojavljuju, iako je trebalo, osim Feist, koja se vraća u pesmi “What Happens Now”. Uprkos temama kao što su gubici bliskih osoba i užasi savremenog sveta, Broken Social Scene ispostavljaju nam ono u čemu su uvek bili najbolji - optimističan album prepun vere u ljude, u njihovu moć kreiranja zajednica i međusobnu ljubav, koja na kraju uvek pobeđuje.

M.I.A. - “MI7” (OHMNIMUSIC)

Na početku karijere M.I.A. je bila inovativna i drugačija, njen miks popa, elektronike i indijske popularne muzike bio je inovativan, dok sad deluje da nije sigurna u kom pravcu se kreće. Ona i dalje pokušava da profitira od tog zvuka od pre dvadesetak godina, koji sad zvuči izanđalo, uvodeći nove modernije elemente, dok su stihovi skandalozno loši. “MI7” inspirisan je hrišćanstvom, konkretno poslednjom Knjigom otkrovenja u Bibliji i brojem sedam, koji igra jednu od ključnih uloga u hrišćanstvu. Ovo izdanje je zato, navodno, snimala na sedam različitih lokacija. Hrišćanstvo je ipak pomak u odnosu na čisto sujeverje i teorije zavere kojima se aktivno bavila prethodnih godina. Jedini gosti na albumu su njena majka Kala i crkveni hor. Glavni producent je Boaz van de Beatz i, srećom, “MI7” ima svega sedam pesama, pa se nećete mnogo mučiti.

Lykke Li - “The Afterparty” (Neon Gold)

Lykke Li uporno snima isti album. Dok je njen debi “Youth Novels” iz 2008, koji je snimila sa svega 22 godine zaista bio inovativan i drugačiji, a njeno drugo izdanje iz 2010. “Wounded Rhymes” iznedrilo vanvremenski hit “I Follow Rivers”, posle toga Lykke Li kao da nije umela više da se izrazi bez ponavljanja. Prvobitne energije jednostavno više nije bilo ni na jednom od narednih albuma. U par navrata je priznala da ima problem s kreativnom blokadom, što je majčinstvo kao takvo sigurno dodatno pogoršalo. Ovoj situaciji nije pomogla ni činjenica da je muzička industrija postala daleko nemilosrdnija, da uspeh zavisi od algoritma, a da s četrdeset godina, koliko Lykke sad ima, oseća da uopšte ne želi da bude deo te trke pacova. Ipak, kao malo koji izvođač, bila je fer prema sebi i odlučila je da “The Afterparty” bude njeno poslednje izdanje.

Khruangbin - “The Universe Smiles Upon You II” (Dead Oceans)

Khruangbin su oduvek bili fokusirani na instrumentalni izraz, a to je posebno bio slučaj na njihovom debi albumu iz 2015, pre nego što su stekli svetsku popularnost. Inicijalno, teksaska trojka je zvučala izrazito psihodelično i meditativno, što ih je oduvek činilo savršenim izborom za spore letnje dane. Kao što i samo ime albuma kaže, ovo je druga verzija njihovog istoimenog debija “The Universe Smiles Upon You”, koji je prvobitno objavljen pod izdavačkom kućom “Night Time Stories”, specijalizovanom za ovakvu vrstu muzike. Sve pesme su ponovo odsvirane, neke i presložene, i to je bio njihov način da obeleže deset godina od svog prvog albuma. Ipak, ovo izdanje je i dalje daleko od bilo kakve pretenzije ka mejnstrimu, bez ijednog potencijalnog hita, već isključivo okrenuto prirodi i unutrašnjem miru.

Mind Enterprises - “Negroni Love” (Mind Enterprises)

Mind Enterprises su se pojavili prošlog leta na talasu novog Euromaxxing trenda, koji je slavio evropsku ležernost. Oni su se predstavili u kratkim videima koji su se povremeno pojavljivali na društvenim mrežama, gde su više promovisali aperitive nego svoju muziku. Štaviše, niko nije ni mislio da imaju svoje kompozicije, već da služe isključivo u reklamne svrhe. Ovog proleća Euromaxxing trend se vratio jači nego ikad pre, a Mind Enterprises su postali mim, jer je njihov opušteni stav dok đuskaju uz Italo disko bio otelotvorenje evropskog uživanja u životu, posebno naspram američke nemilosrdne ubrzanosti. Njihova viralnost im je obezbedila čak i set na Coachella festivalu, kao i rasprodatu turneju, a mi smo saznali da su “dva Italijana” zapravo dugogodišnji prijatelji Andrea i Roberto. Koristeći svoju novonastalu popularnost, oni su objavili debi pod nazivom “Negroni Love”, u kome, kao što naziv albuma govori, obrađuju najbitnije italijanske teme - “Discough”, “Tacchini” i “Tuttosport”. Tu su i obrade Baha u numeri “Aria Sulla 4a Corda”, kao i čuvenog italijanskog hita “Gloria”. Leto je stiglo - okupite društvo, spremite omiljeni aperitiv i pustite Mind Enterprises jer je njihova muzika pravljena baš za takve prilike.

Jeff Parker ETA IVtet –„Happy Today“ (International Anthem)

Stariji ljubitelji postroka prisetiće se da je gitarista Jeff Parker bio član kultne grupe Tortoise, a potom i nezaobilazni deo vibrantne čikaške džez scene. U svom autorskom radu uvek je nalazio pravu meru između postbapa, plesnog džeza i smelije autorske muzike, a njegova kreativnost naročito dolazi do izražaja poslednjih godina, po seobi u Los Anđeles. Koncertni nastup Parkerove formacije ETA IVtet snimljen je i objavljen kao album s dve dugačke numere i produciran tako da imate osećaj da se nalazite u sobi za probe s muzičarima. Zvuk je veoma živ i prisan, ali muzički jasno definisan i stvara osećaj vožnje: bubnjar Jay Bellerose i basistkinja Anna Butterss drže ritam i na pravim mestima podižu dinamiku, dok saksofonista Josh Johnson i sam Parker svoje soloe grade iz nijansirane repeticije. Post džez u svom najrafiniranijem obliku.

I’m Not

Done

Cooking –„Tome 1: Beauty and the Queen“ (Mokuhi Sonorities)

Jordan Smart –„Above The Street“ (Atlas Forge Records)

Francuska pijanistkinja s prebivalištem u Belgiji Lara Humbert jedno je od onih otkrića na koje srećom i slučajem naletite i pre nego što dospeju u fokus mejnstrim medija. Ovaj oktet vrlo kreativno pristupa savremenom džezu kroz refleksije na kamernu komponovanu muziku, ali i najbolje momente pop i rok kulture sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Naizgled nespojivo? Možda, ali Humbert uspeva da zadrži fokus i kreira muziku koja je ritmički i melodijski potentna, razigrana i rasvirana. Reč je o interesantnom talentu evropske džez scene i muzičarki koju valja pratiti u nadolazećim godinama.

Ljubiteljima novog britanskog džeza Jordan Smart će biti poznat kao član sastava Mammal Hands, Vega Trails i Sunda Arc – na raskršću minimalizma i savremenog elektronskog džeza, odnosno kamerne komponovane muzike. Sam Smart je kreativan saksofonista – veoma melodičan i po potrebi razigran, ali ne i razmetljiv na štetu same muzike. Verovatno bismo ga mogli svrstati u Garbarekovu školu, premda u sasvim drugačijem bendovskom kontekstu. „Above the Street“ je svojevrsna esencija njegovog izraza u okvirima elektronskog džez minimalizma; intiman i sveden album, koji ne odiše megalomanskom ambicijom, već funkcioniše poput male kućne muzike.

Clément Janinet | Arve Henriksen | Ambre Vuillermoz | Robert Lucaciu – „Garden of Silences“ (BMC Records)

Francuski violinista Clément Janinet poslednjih nekoliko godina redovno pogađa pravo u metu svojom vizijom kamernog džeza. Nedavno je okupio novi kvartet s kojim je, kako kaže, poželeo da rekreira atmosferu albuma „Charms of the Night Sky“ američkog trubača Davea Douglasa, kroz sopstvenu autorsku viziju i omaže autorima klasične muzike kao što su Monteverdi, Buxtehude i Dowland. Uz sve ove reference, lično bih dodao i Tarkovsky Quartet iz ECM porodice, utoliko što i ovde imamo zavodljiv spoj harmonike i gudača, a bez klasične ritam sekcije. Dobra stvar je što Janinet nije tek puki (re)interpretator ideja drugih muzičara već bendlider s velikim autoritetom. Čak i s „teškašem“ u bendu poput trubača Arvea Henriksena, francuski violinista s lakoćom iznosi vlastitu viziju, pre svega kroz vrlo minuciozne aranžmane. U njima su instrumenti poput plesača na bini - ulaze i izlaze iz zvučne slike, pojačavaju se i utišavaju; osećaj tempa i ritma je vrlo varljiv, lelujav i slobodan, ali nikad sasvim raspojasan. Janinetova muzika je izazovna, a melodična i blaga. U njoj će se, ako žele, podjednako pronaći i ljubitelji džeza i klasične muzike.

Kinezi

Ozbiljna audiofilska sila u usponu ili jeftini erzac za nove generacije koje nisu odrasle na tradicionalnim markama?

Willi Studer

Zapadni biznis model je bio sledeći: pustimo Kineze da za nas proizvode novogodišnje lampice i rođendanske tanjiriće, a mi ćemo praviti svemirske brodove. Preokret koji je doveo do obrnute situacije u današnjem svetu, počeo je osamdesetih godina, kada su Philips i drugi proizvođači tamo preselili proizvodnju integrisanih kola. Još tada su evropski inženjeri upozoravali da će to značiti ne samo osvajanje gotovih tehnologija, već i postepeni ulazak u zavisnost od kineske ponude i njihove dobre političke volje, čemu danas svedočimo.

Transfer tehnologija i proizvodnje gotovih uređaja u Kini se zatim nastavio u masovnom trendu. Danas gotovo da nema velike marke potrošačke elektronike, koja se ne proizvodi tamo. Uloživši dosta u PR kampanje da nas ubede kako će kvalitet ostati potpuno isti, brendovi su drugu stranu ovog dila pokazali na najružniji način: s jedne strane govoreći o manjim proizvodnim troškovima, sa druge su svi odreda neizostavno podigli cene kada su proizvodnju preselili u Kinu. Svaki pogled vašeg izveštača u otvoreni audio uređaj proizveden u Kini, nepogrešivo je otkrivao zemlju u kojoj je napravljen, i to posmatrajući samo kvalitet izrade. Testiranja i merenja ugrađenih elektronskih komponenti, samo su još više otkrivala dubinu ovog problema. Danas se nalazimo u trećoj fazi ove tehnološke revolucije, gde kineska industrija nastupa ne samo sa svojim razvojem i proizvodnjom, nego i pod svojim brendovima. Gotovo da nema oblasti u elektronici u kojoj nemamo jednog, najčešće cenovnog, konkurenta na tržištu, i to su po pravilu nekadašnje OEM fabrike američkih i evropskih marki koje su osvojile tehnologiju i procese i zatim se „osamostalile“: Huawei je nekada proizvodio za Cisco; HTC za Motorolu; TCL za Toshibu, Philips i francuski Thomson; BYD za Motorolu, Philips i Panasonic. Ovaj trend je zahvatio i audio industriju. Na tragu evropskih i američkih inženjerskih rešenja i tehnologija i sa jeftinijom

proizvodnjom, danas imamo dvadesetak brendova koji se na zapadnim tržištima (uključujući i naše) i među audiofilima pojavljuju ravnopravno sa etabliranim brendovima. Počeci su bili skromni, zvučno i estetski nedovoljno prefinjeni kao što su bili Cayin i Yaqin (nisu u srodstvu), a onda se odatle izrodila mirijada brendova od kojih većina ne postoji izvan AliExpress-a, a mnogi među njima su drski klonovi koji pucaju visoko na high-end. Razume se, među njima ima i pozitivnih primera, kao što je već etablirani FiiO, i razni drugi.

Ali upravo ovi izuzeci potvrđuju zašto će kineska audio industrija opstati, ali nikada neće postati klasici niti kolekcionarski uređaji ili imena. Za razliku od kompjuterskog inženjeringa gde su digitalni zapisi nule i jedinice, u audio inženjerstvu ova jednačina je davno oborena. Merenja nisu sve i u projektovanju audio uređaja postoji dimenzija kontakta sa zvukom i sa zapadnom muzičkom tradicijom kakva je nepoznata, ili je makar retka, u Kini. Ne sumnjamo da postoje audiofilski ambijenti i krugovi u kojima može nastati kultura zvuka iz koje će se

zatim rađati audio uređaji, ali sva je prilika da su oni disproporcionalno mali u odnosu na broj brendova na tržištu. Drugi korak posle projektovanja, na kome odmah nailazimo na sledeći problem, jesu elektronske komponente. Iskustvo, AliExpress i eBay su nebrojeno puta do sada pružili loše primere sa tranzistorima, kondenzatorima, transformatorima, čak i otpornicima, na kojima su naznačene odgovarajuće karakteristike, pa čak i marke, koji dolaze iz Kine, a koji su kopije. U nekom paralelnom univerzumu, kineski proizvođači kupuju komponente iz SAD i Japana, ugrađuju ih i njihovi uređaji su opet jeftiniji. Možda, ali ne i u našem univerzumu.

Nema sumnje da SMSL, Topping, Shanling i drugi, rade posao, čak i više od toga. Ali svi kineski uređaji u mom okruženju su po pravilu u nekom „protočnom“ stanju i povremenom statusu: na probi, na slušanju, u prodaji. Zato sam siguran da kineski hi-fi nikada neće prevazići „utility“ status i postati cenjeni, niti će im rasti vrednost. Otprilike, nešto slično kineskim automobilima. Ali nećemo sada o tome.

“Ljubav koja preostaje” (Ástin sem eftir er)

J Režija: Hlynur Pálmason

J Glumci: Saga Garðarsóttier, Sverrir Guðnason, Ída Menkín Hlynsson, Ingvar Sigurdsson, Anders Mossling, Þorgils Hlynsson…

J Trajanje: 109 min.

Film “Ljubav koja preostaje” islandskog režisera Hlinura Palmasona dokaz je da baš svašta možete da kandidujete na festivalu u Kanu i da uz to dobijete pohvale samo ukoliko posvetite dosta vremena marketingu i promociji. Navodno, jer to saznajemo tek iz opisa, film prati porodicu u islandskoj zabiti u periodu od godinu dana, tokom kojih roditelji prolaze kroz razvod. Niko unutar porodice, osim oca, koji zarađuje za život kao ribar na velikom brodu, ne deluje previše potresen novonastalom situacijom - deca imaju svoju svakodnevnu zabavu, majka se bavi umetnošću i kućnim poslovima, a najveći problem joj je što ne uspeva da proda svoju umetnost niti da nađe dovoljno dobar atelje za svoje radove. Fotografija je najbolji deo filma, jer je u fokus stavljena islandska priroda kroz četiri godišnja doba, ali sve ostalo je monotono, uvijeno u metafore, presporo i konfuzno. U glavnoj ulozi je pas Panda, koji je, u cilju pridobijanja simpatija, promovisan kao zvezda filma, a potom iskorišćen i za promociju ovog ostvarenja u Kanu, gde je osvojio, nećete verovati, Zlatnu palmu za najboljeg psa. Srećom, film ne traje dva sata kao većina drugih, pa nećete izgubiti previše vremena čak i ako odlučite da ga pogledate.

Slika Zvuk Film

“Romerija” (Romería)

J Režija: Carla Simón

J Glumci: Llúcia Garcia, Mitch, Tristán Ulloa, Celine Tyll, Miryam Gallego, Janet Novás, José Ángel Egido, Sara Casasnovas…

J Trajanje: 115 min.

Reč romerija na hispanskom govornom području podrazumeva neku vrstu religijskog hodočašća, a za režiserku Karlu Simon ovaj film je bio upravo to. Ostavljena kao siroče sa šest godina, Marina odlazi kod babe i dede sa očeve strane ne bi li dobila neophodnu potvrdu za stipendiju za fakultet. Došavši kod njih, ona saznaje ko su zapravo bili njeni roditelji i zašto je postala siroče. U njenoj potrazi za informacijama prepliću se san i java, dok okružena svojom širom porodicom pokušava da se priseti svojih roditelja i bar tako popuni prazninu u sebi. Njena usamljenost je još očiglednija u jukstapoziciji s velikim i srećnim porodicama njenih stričeva i tetaka. Suočivši sebe sa istinom, pomaže i ostatku porodice da se suoči s njom. Pomaže im da razumeju vreme u kom se sve dešavalo i okolnosti koje su dovele do tragedije jedne naizgled sasvim obične porodice. Ovaj autobiografski film je pre svega beskrajno tužan, a potom i nežan, melanholičan, duboko intiman i očigledno je poslužio autorki kao neka vrsta preko potrebne katarze. Fotografija je sjajna i autorka se vešto služi bojama, koje podsećaju na palete i kompozicije francuskog novog talasa. S nestrpljenjem iščekujemo nove filmove Karle Simon.

Slika Zvuk

Film

Ana Eraković

“Projekat očajnički pokušaj” (Project Hail Mary)

J Režija: Christopher Miller, Phil Lord

J Glumci: Ryan Gosling, Sandra Hüller, Ken Leung, Lionel Boyce, Milana Vayntrub…

J Trajanje: 156 min.

Film “Projekat očajnički pokušaj” snimljen je po istoimenoj knjizi autora Endija Vira, objavljenoj 2021. Odmah na početku saznajemo da su Sunce i mnoge druge zvezde u galaksiji napali infracrveni zraci poznati kao “linija Petrova”, koji mu isisavaju energiju i hlade ga, zbog čega je Zemlja, ali i mnoge druge planete, u opasnosti. Jedina nada za čovečanstvo su dva astronauta i jedan mikrobiolog Rajland Grejs. Oni imaju zadatak da otputuju do zvezde Tau Kita, jedine koju iz nekog razloga ovaj zrak ne uništava, i saznaju zašto se to dešava kako bi ovo rešenje mogli da primene i na Zemlji. Za ovaj naučnofantastični CGI poduhvat, prepun usiljenog humora, bila su potrebna čak dva režisera, a sve da bi se dobilo iscrpljujuće predvidljivo dvoipočasovno ostvarenje za malu i malo stariju decu sa srećnim krajem. Jedino što spasava film od potpune propasti jesu uvek sjajna Sandra Hiler i njena uloga menadžerke projekta Eve Strat. “Projekat očajnički pokušaj” možemo opisati kao lošu kopiju i kombinaciju spektakla “E. T.” i “Autostoperskog vodiča kroz galaksiju”, koji bi, i pored besomučne promocije i marketinga, trebalo zaobići u širokom luku ako imate više od petnaest godina i naučnu fantastiku shvatate koliko-toliko ozbiljno.

“Stranac”

(L'Étranger)

J Režija: François Ozon

J Glumci: Benjamin Voisin, Rebecca Marder, Pierre Lottin, Swann Arlaud, Denis Lavant…

J Trajanje: 122 min.

Film “Stranac” ekranizacija je čuvenog istoimenog književnog klasika autora Albera Kamija, objavljenog 1942, koji je zbog svog tada šokantnog prikaza egzistencijalne krize, osećaja besmisla i nedostatka empatije bio revolucionaran. S obzirom na to da je radnja prilično jednostavna, Ozon je odlučio da se fokusira na estetiku, što mu je i inače jača strana. Film je snimljen u noar maniru, koji savršeno pristaje vremenu u kom je roman objavljen, kad ovakvi filmovi i jesu bili dominantni. Glumačku postavku čini sam krem savremenog francuskog glumišta, od glavnog Bendžamena Voazena, preko Rebeke Marder, pa do Svana Arloa i legende Denisa Lavana. Nameće se pitanje koliko je Kamijeva knjiga dobar materijal za ekranizaciju, jer se fokusira na unutrašnje stanje protagoniste, zbog čega se režiseri često klone ovakve književnosti, i što bi Mina Đukić rekla, “dobri filmovi nastaju iz malo manje dobre književnosti”. Zato ima mnogo praznog hoda, tj. sekvenci u kojima se apsolutno ništa ne dešava ili se premalo toga dešava, što za ovaj vid umetnosti, koji počiva na dinamici, nikako ne može biti dobro. “Stranac” je bio nominovan za Zlatnog lava u filmskom festivalu u Veneciji, gde je imao i svoju premijeru.

Slika Zvuk Film

Slika Zvuk Film

“Franc” (Franz)

J Režija: Agnieszka Holland

J Glumci: Idan Weiss, Jenovéfa Boková, Carol Schuler, Sebastian Schwarz, Katarina Stark…

J Trajanje: 127 min.

Malo pre Albera Kamija, apsurd i besmisao je na svoj način u književnost uveo češkonemačko-jevrejski pisac Franc Kafka. Uprkos njegovoj popularnosti i komercijalizaciji njegovog lika i dela, o čemu će biti reči i u filmu, ovo je tek treće i dosad najbolje ostvarenje o njegovom životu. Film pretrčava period Kafkinog detinjstva, gde saznajemo da ga roditelji, tj. otac, nisu previše mazili i pazili, što je, nažalost, bilo prilično normalno za to vreme. Potom, kad je odrastao, otac je insistirao da Franc radi kao činovnik dok je pisac formirao svoj literarni talenat i želeo je da piše. Boreći se između želja roditelja i sopstvenih ambicija i pokušavajući da pomiri borbu za egzistenciju s borbom sa stvaralaštvom, Kafka je zapravo bio najsličniji običnom modernom čoveku. Kroz ovaj film saznajemo o njegovim profesionalnim ambicijama, prijateljstvima, ljubavnom životu, kao i konačnoj smrti, koja je došla prerano, a koju teško da bi izbegao svega desetak godina kasnije, kao što je nisu izbegle ni njegove tri sestre. Agneška Holand je aktivna od sedamdesetih godina prošlog veka, ali, nažalost, nije mnogo poznata van granica Poljske. Otkrovenje filma je definitivno glavni glumac Idan Weiss, ali ni ostatak ekipe nije ništa lošiji.

Slika Zvuk Film

“Plavi mesec” (Blue Moon)

J Režija: Richard Linklater

J Glumci: Ethan Hawke, Bobby Cannavale, Andrew Scott, Margaret Qualley…

J Trajanje: 100 min.

Film “Plavi mesec” je srceparajuća, dobrim delom izmišljena priča o tekstopisu Lorencu Hartu. On je napisao neke od najpoznatijih brodvejskih hitova, koji su kasnije postali deo američkog kanona, poput “Blue Moon”, “The Lady is a Tramp” i “My Funny Valentine”. Lorenc je bio izuzetno talentovan, obrazovan, elokventan i čak dalji rođak pesnika Hajnriha Hajnea, ali je istovremeno imao veliki problem sa alkoholom, seksualnom orijentacijom, koja se u to vreme nije smela javno objaviti, pa samim tim i sa usamljenošću. Linklater pokušava da ga predstavi kroz samo jedno veče, kad on dolazi na premijeru mjuzikla “Oklahoma!” svog nekadašnjeg partnera u poslu Ričarda Rodžersa. Osim što shvata da je mjuzikl ispod svakog standarda koji je sebi postavio, ali dopadljiv publici, on uviđa i da njegov partner ne želi više da održava te iste standarde, već želi da udovoljava publici. Ne mogavši da pređe preko toga, niti da zanemari svoju inteligenciju radi popularnosti, on celo veče za šankom razgovara s barmenom i uopšte bilo kim ko je spreman da ga sluša. Jedina svetla tačka u njegovom sve mračnijem životu je Elizabet Vejland, jednako inteligentna i elokventna studentkinja produkcije na Jejlu, koja ga vidi samo kao svoju ispovedaonicu.

Slika Zvuk Film

Ana Eraković

Radisson Collection, Old Mill

Bulevar Vojvode Mišica 15

Beograd Srbija od 12 do 19h