Saradnici Ana ERAKOVIĆ, Milan M. MILOŠEVIĆ, Nikola MARKOVIĆ
Adresa osnivača Hi-Files Group d.o.o.
Subotička 23
11050 Beograd, PAK 144411
Tel: 063/8866-486
Adresa izdavača Hi-Files Group d.o.o.
Subotička 23
11050 Beograd, PAK 144411
Tel: 063/8866-486
Web adresa www.hi-files.com
e-mail redakcija@hi-files.com
ISSN broj 1820-2950
Štamparija Altanova, Zemun
Distribucija Global Press, Beograd
Radno vreme
Redakcija magazina je zatvorena za posetioce.
CIP - Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 681.848
Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br. 1-. - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004 - (Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno ISSN 1820-2950 = Hi-Files COBISS. SR-ID 116467980
Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.
Magazin Hi-Files je član prestižne asocijacije EISA od maja 2008.
Magazin Hi-Files pripada grupama za Hi-Fi, Home Theatre & Vision i Mobile Devices. www.eisa.eu
ljubitelji dobrog zvuka i slike,
Krajem marta imali smo prilike da posetimo sajam u Oslu, koji je, baš kao i naš sajam, promenio lokaciju. Iako se, generalno, ljudi boje promena, pokazalo se u oba primera da je promena bila nabolje. Sigurni smo da će se isto dogoditi i s High End sajmom, te da će svi protivnici njegove selidbe iz Minhena u Beč odmah videti koliko je nov prostor bolji.
U ovom broju donosimo vam nekoliko jako interesantnih testova. Na našoj naslovnoj strani je gramofon Michell Orbe SE, koji zrači urođenim autoritetom. Testirali smo čak tri mrežna strimera – Innuos STREAM3, Eversolo T8 i Mission 778S. Kao što znate, Mission je kompanija koja je poznata po svojim zvučnicima, ali sada ima novu liniju elektronike. Uređaji retro dizajna i dalje su popularni, pa smo testirali tek lansirano pojačalo NAD C 3030, kao i Advance Paris A12 Classic. Oba ova pojačala imaju VU metre, kojima se vraća stari audiofilski doživljaj, ali zanimljivo je da je NAD implementirao pojačalo u klasi D, što je dosta neočekivano za pojačalo retro dizajna. Od zvučnika moramo pomenuti nove podnostojeće kutije Canton GLE 90 S2, koje zaista daju puno zvuka za prihvatljivu cenu. Ako želite da na cenovno pristupačan, a opet kvalitetan način ozvučite više prostorija, preporučujemo vam da poslušate maleni zvučnik Bluesound PULSE FLEX
Pred nama je sezona intenzivnog testiranja uređaja koji su kandidati za EISA nagrade, pa očekujte bogata naredna dva broja časopisa. Pored toga, početkom juna idemo u Beč, pa ćemo pripremiti i detaljni izveštaj sa ovog „novog“ sajma.
Uživajte...
Ljubiša Miodragović gl. i odg. urednik ljuba@hi-files.com
Poštovani
Misija magazina
Časopis Hi-Files za svoj osnovni cilj ima popularisanje kvalitetne reprodukcije zvuka i slike. Naša misija je konstantna edukacija čitalaca o novim tehnologijama, ali i starim principima za postizanje optimalnih uslova za uživanje u muzici i filmovima. Nezaobilazni segment magazina predstavljaju detaljni i verodostojni testovi, koji su ujedno razumljivi široj publici. Uz masovnu proizvodnju potrošačke elektronike, Hi-Files pažljivim odabirom svojoj publici predstavlja ono što je najkvalitetnije na tržištu, svakako uzimajući u obzir i cenovnu kategoriju proizvoda. Dugogodišnje poverenje koje nam je ukazano pruža garanciju za budućnost.
Hi-Files pretplata
Ukoliko želite da se pretplatite za narednih šest izdanja časopisa Hi-Files, uplatite iznos od 2.000 dinara na tekući račun 265-1740310000309-93. Na uplatnici obavezno navedite svoje ime i prezime, adresu, poštanski broj i mesto stanovanja, a kao primaoca adresu našeg izdavača – Hi-Files Group, Subotička 23, Beograd. U cenu su uračunati troškovi poštarine. Kao svrhu uplate navesti "Pretplata na časopis Hi-Files". S obzirom na to da često dobijamo nepotpune podatke o vašoj adresi u izveštajima banke, preporučujemo da se javite na e-mail redakcije sa vašom punom adresom. Vašu uplatnicu možete poslati i na fax redakcije, ali možete i ostaviti svoje podatke telefonskoj sekretarici na broj 063/8866-486.
Legenda iz Dynaudija
Poznata danska kompanija predstavlja novi model Legend kao referentni bukšelf zvučnik. Kompaktni gabarit i visina od samo 311 milimetara čine ga istinskim regalskim zvučnikom, a dvosistemska topologija sadrži prestižni 28-milimetarski visokotonac Esotar 3 i MSP mid-bas jedinicu prečnika 150 milimetara. Kabineti su obloženi furnirom od ružinog drveta, s ručno uparivanim šarama, pa fabrika navodi da svaki par ovih zvučnika ima unikatnu pojavu. Kabineti su dodatno ojačani, ali i ukrašeni ugaonim delovima od brazilske trešnje (jatoba),
a zvučnici se sklapaju ručno u Dynaudiovom sedištu u Danskoj. Na zadnjoj strani nalaze se bas-refleks otvori s dvostrukim proširenjem za bolji protok vazduha i prvoklasni terminali WBT NextGen, a iz Dynaudija ističu da ovi zvučnici zapravo sadrže sve komponente kao i njihove podnostojeće perjanice, samo u daleko manjem pakovanju. Pored toga, navodi se da će ove kutijice pružiti jednako impresivan zvuk na stalcima, komodi ili polici, položeni na bok ili čak okrenuti naopako. i www.dynaudio.com M 6.000 €
Noviteti u seriji Unico
Italijanska kompanija Unison Research nakon dužeg vremena predstavila je novitete. Kao što naslov kaže, novi modeli su smešteni u seriju Unico i obuhvataju pretpojačalo i izlazno pojačalo, koji dele nov dizajn i pojedina tehnička rešenja. Pretpojačalo Unico PRE v2 za kontrolu glasnoće koristi precizne otpornike, uz dual-mono topologiju i podelu puta signala na tri segmenta. U prvom se nalaze cevi ECC83 / 12AX7 Gold Lion, dok je digitalna sekcija bazirana na kolu ESS ES9018K2M, a tu je i gramofonska sekcija za MM i MC zvučnice. Za povezivanje analognih izvora predviđena su dva RCA i jedan XLR ulaz, dok se za digitalne izvore mogu koristiti koaksijalni, optički i
USB-B. Dvokanalno izlazno pojačalo Unico DM v2 takođe je izvedeno u novom dizajnerskom stilu, uz prednji panel debljine 15 milimetara. Dual-mono topologija podrazumeva dva torusna transformatora od 750 volt-ampera, dok amplifikacija sadrži cevi ECC83 / 12AX7 Gold Lion, ali i tri para paralelno vezanih MOSFET tranzistora na izlazu. Kontinualna snaga iznosi 220 vati po kanalu na osam oma i 340 vati na četiri oma, dok prebacivanje u jednokanalni modalitet donosi 650 vati na osam oma. Kao flegšip modeli iz serije Unico, PRE v2 i DM v2 prodaju se po ceni od 7.500 i 11.000 dolara. i www.unisonresearch.com M 7.500-11.000 $
Perjanica iz Danske
Proizvođač zvučnika Radiant Acoustics predstavio je flegšip podnostojeće kutije Clarity 66, za koje se navodi da pružaju izuzetan niskotonski opseg, bez žrtvovanja linearnosti i kontrole. Dvosistemska topologija za gornji deo spektra koristi AMT (Air Motion Transformer) visokotonac u posebno dizajniranom usmerivaču, a ispod njega je postavljen par mid-bas drajvera Purifi Ushindi, s membranama prečnika 165 milimetara. Na zadnjoj strani nalazi se bas-refleks otvor u patentiranoj tehnologiji Superflare, dok je skretnica opremljena prvoklasnim komponentama. Kabinet je dizajniran klasično i ima medijapanske zidove debljine 21 milimetar, ali je prednja strana izrađena od aluminijuma debljine 15 milimetara, a u unutrašnjosti je postavljen iCell za umanjenje vibracija. Specifikacije navode frekvencijski opseg od 24 herca do 20 kiloherca, uz osetljivost od 86 decibela i nominalnu impedansu od četiri oma. Radiant Acoustics Clarity 66 dostupni su u orahovom i hrastovom furniru, kao i u matiranom crnom finišu, po preporučenoj ceni od oko 8.000 evra za par. i www.radiantacoustics.com M 8.000 €
Stelarni Burson
Australijski Burson Audio lansirao je dva nova pojačala za slušalice u srednjem delu ponude. Soloist Stellar predstavlja pojačalo za slušalice koje može preuzeti ulogu pretpojačala u hi-fi sistemu, a upakovano je u atraktivno i robustno kućište kompaktnog gabarita. Na prednjem panelu nalaze se izlazi za slušalice od 3,5 i 6,35 milimetara, kao i balansirani XLR, dok su na zadnjoj strani smešteni po jedan RCA i XLR ulaz i izlaz, kao i izlaz za aktivni sabvufer. Amplifikacija je izvedena u klasi A, a svaki kanal sadrži četiri tranzistora Onsemi MJE15032 i pruža do osam vati (16 Ω). Operacioni pojačivači se mogu menjati, a eksterno napajanje takođe se može unaprediti kvalitetnijim. Kao drugi novitet, Conductor Stellar navedenim kvalitetima dodaje digitalnu sekciju, baziranu na kolu ESS ES9039PRO. Za povezivanje digitalnih izvora predviđeni su koaksijalni, optički i USB-C ulaz, a tu je i blutut s podrškom
za aptX HD i LDAC. Digitalna sekcija podržava rezoluciju do 768 kiloherca i 32 bita, kao i DSD512, a sve informacije očitavaju se na frontalnom ekranu. Burson Audio Soloist Stellar i Conductor Stellar isporučuju se s daljinskom komandom, a cene iznose 1.500 i 1.800 dolara. i www.bursonaudio.com M 1.500-1.800 $
Nova serija iz Pariza
Nakon što je utvrdila ponudu u linijama Classic i Apex, kompanija Advance Paris lansirala je potpuno novu seriju Nova, koja se nalazi na vrhu ponude. Noviteti u pogledu dizajna nastavljaju tamo gde su niže serije stale i donose već prepoznatljivu, ali dodatno rafiniranu pojavu. Pristupačnije integrisano pojačalo A-i130 pruža 125 vati po kanalu na osam oma i 186 vati na četiri oma, a amplifikacija u klasi AB obogaćena je vakuumskim cevima ECC81 i torusnim transformatorom od 380 volt-ampera. Digitalna sekcija formirana je oko DSP kola Analog Devices ADAU1452 i konvertera ESS ES9017S u Quad modalitetu, kod kojeg su za konverziju jednog audio-kanala zadužena četiri kanala DAC-a kako bi se greške svele na najmanju meru. Podržana je rezolucija do
192/24 i DSD128, uz prisustvo HDMI eARC porta, a uređaju se mogu dodati moduli za blutut i mrežni striming. Analogna sekcija sadrži šest ulaza (RCA i XLR) i gramofonski MM, uz priključke za eksterno pretpojačalo, izlazno pojačalo, sabvufere i slušalice. Moćniji integralac A-i190 donosi 185 vati po kanalu na osam oma i 276 vati na četiri oma, takođe uz hibridnu postavku, ali uz unapređenu dual-mono topologiju s dva torusna transformatora od 280 volt-ampera. Gramofonska sekcija takođe je poboljšana i podržava MC zvučnice, dok je digitalna sekcija ista kao kod A-i130. Noviteti kompanije Advance Paris očekuju se u prodaji tokom maja, po cenama od oko 6.500 i 8.000 dolara. i www.advanceparis.com M 6.500-8.000 $
Astru u visokoj klasi
Kompanija Meze Audio lansirala je perjanicu u ponudi inear slušalica, koja nosi naziv Astru. Ove IEM slušalice visoke klase opremljene su dinamičkom jedinicom prečnika 10 milimetara, koja sadrži 80 izuzetno tankih slojeva zlata, postavljenih na sloj titanijuma i termoplastičnu PEEK bazu. Postupak izrade obuhvata vakuum od 48 sati, a rumunska fabrika navodi da se kao rezultat dobijaju izuzetno brz odziv tranzijenata, viši gornji prag i prirodna toplina zvuka. Ergonomski oblikovani rezonatori izrađeni su iz jednog komada čistog titanijuma na CNC mašini i zatim obrađeni do satenskog finiša, a uz slušalice se isporučuje prvoklasni kabl od LC-OFC bakra s pozlaćenom 4,4-milimetarskom terminacijom, dok se u priboru dobijaju adapter na 3,5 milimetara, pet pari silikonskih završetaka i dve zaštitne vrećice. Specifikacije navode da Astru imaju frekvencijski opseg od pet herca do 35 kiloherca, uz nominalnu impedansu od 32 oma i osetljivost od 111 decibela, a preporučena maloprodajna cena iznosi oko 900 evra. i www.mezeaudio.com M 900 €
Gramofonska ručka najviše klase
Kompanija Graham Engineering prisutna je na tržištu više od četiri decenije i ima nekoliko patenata u kategoriji dizajna gramofonskih ručki, od kojih je možda najpoznatiji Magneglide sistem za stabilizaciju gramofonske ručke pomoću snažnih magneta. Američki proizvođač sad je predstavio perjanicu ponude, koja nosi naziv Phantom Platinum i dostupna je u dužini od 10 i 12 inča. Ravna cev napravljena je od karbonskih vlakana, dok je lagani hedšel od magnezijuma. Unipivot dizajn oslanja se na ležaj od volframovog karbida, koji je poznat kao izuzetno tvrd, a izrada podrazumeva
poliranje do mikroskopskog nivoa. Spomenuta Magneglide stabilizacija obezbeđuje pokretanje ručke gotovo bez otpora, dok je cev napravljena tako da bude čvršća, a ujedno lakša od pristupačnijih modela. Ožičenje je izvedeno od posrebrenog bakra u silikonskoj košuljici, a fabrika navodi da Phantom Platinum pruža izuzetno transparentnu i dinamičnu reprodukciju, uz estetiku dostojnu high-end sistema. Preporučena cena iznosi 33.000 evra za ručku od 10 inča i 34.000 evra za 12-inčnu verziju. i www.graham-engineering.com M 33.000-34.000 €
Unapređeni JBL
Kompanija JBL predstavila je poboljšane modele iz serije Live. Over-ear slušalice Live 780NC donose blagu evoluciju već prepoznatljivog dizajna i dostupne su u sedam boja, ali još je značajnije prisustvo druge generacije sistema za suzbijanje buke. Ovaj adaptivni sistem prati okruženje u realnom vremenu, a kontroliše se preko aplikacije JBL Headphones. Blutut u verziji 6.0 podržava LE Audio i multipoint povezivanje, a za zvuk su zaduženi drajveri prečnika 40 milimetara. Interna baterija od 870 miliamper-sati pruža do 80 sati autonomije, a slušalice se mogu koristiti i u pasivnom modalitetu, preko kabla. Manji model Live 680NC izveden je u on-ear dizajnu, ali uz upotrebu iste zvučničke jedinice. Kapacitet baterije i autonomija takođe su jednaki kao kod većih slušalica, što važi i za ostale tehničke osobine - tu su rešenja kao True Adaptive Noise Cancelling 2.0, Perfect Calls 2.0 i mogućnosti podešavanja zvuka i funkcije kroz aplikaciju. Podrazumeva se da se oba para slušalica mogu preklopiti radi lakšeg transporta, a u priboru se isporučuje vrećica za prenos. Preporučene cene za nove blutut slušalice iz JBL-a iznose 250 i 160 dolara. i www.jbl.com M 160-250 $
Ophidian u srednjoj klasi
Novi model srednje klase iz kompanije Ophidian nosi naziv Skye i smešten je u seriju S, koja već sadrži regalski model Seren. Podnostojeći novitet srednjeg gabarita i visine 103 centimetra izveden je u klasičnom i nepogrešivo ostrvskom dizajnu, a na prednjoj strani sadrži MTM postavku. Dve srednjetonsko-niskotonske jedinice prečnika su 180 milimetara i imaju jednodelne membrane, bez poklopca u središtu, a napravljene su od crnog anodizovanog aluminijuma. Između njih je postavljen visokotonac kompanije SEAS, koji je smešten u veliki okvir i ima kalotnu membranu prečnika 22 milimetra, izrađenu od tkanine i tretiranu sonolex premazom. Fabrika ističe da je skretnica opremljena komponentama iz Mundorfa, a na zadnjoj strani postavljen je patentirani AEROFLEX sistem za bas-refleks. Specifikacije navode frekvencijski opseg od 30 herca do 25 kiloherca (-3 dB), uz nominalnu impedansu od četiri oma i osetljivost od 90 decibela, a preporučena je upotreba pojačala od 50 do 250 vati po kanalu. Florstenderi Ophidian Skye dostupni su u prirodnom orahovom ili hrastovom furniru, po preporučenoj ceni od oko 4.000 funti za par. i www.ophidian.co.uk M 4.000 £
Prestižni Rotel
Kompanija Rotel obogatila je najvišu seriju Michi stereokompletom, sačinjenim od integrisanog pojačala i CD plejera. Dizajn je moderan i minimalistički, a podrazumeva aluminijumsko kućište, stakleni prednji panel i odlično uklopljeni ekran u boji. Integralac Michi Prestige X430 opremljen je moćnom amplifikacijom u klasi AB, koja pruža kontinualnih 210 vati po kanalu na osam oma i 340 vati na četiri oma. Digitalna sekcija bazirana je na kolu ESS ES9039Q2M i podržava rezoluciju do 384/32 i DSD256, dok se u napajanju nalazi masivni torusni transformator. Za povezivanje je predviđeno pet analognih ulaza (uključujući jedan XLR i gramofonski MM), dok se za digitalne izvore mogu koristiti po tri koaksijalna i optička, kao i USB-C i HDMI ARC. Dodatne opcije obuhvataju
dva izlaza za aktivni sabvufer, a tu je i blutut aptX HD. Kao drugi deo kompleta, CD plejer Michi Prestige Q430 koristi mehanizam s elastičnim oslanjanjem i napajanje s torusnim transformatorom. Za D/A konverziju primenjeno je osmokanalno kolo ESS ES9028PRO, koje radi u diferencijalnom režimu za korekciju grešaka pri očitavanju. Za vezu sa amplifikacijom predviđeni su RCA i balansirani XLR izlaz, a funkcija optičkog transporta omogućena je preko koaksijalnog izlaza. Prestižni noviteti iz Rotela naći će se u prodaji kasnije u toku godine, a očekivane cene iznose oko 5.000 evra za integrisano pojačalo Michi Prestige X430 i 4.000 evra za CD plejer Michi Prestige Q430. i www.rotel.com M 4.000-5.000 €
CD transport iz Quada
Kompanija Quad obogatila je seriju Platina predstavljanjem CD transporta Platina CDT. Dizajn je preuzet od postojećih modela u seriji, što podrazumeva čiste linije i modernu pojavu, sa svedenim prednjim panelom. Kao čistokrvni CD transport, Platina CDT nema konvertersko kolo, već je sva pažnja usmerena ka što preciznijem očitavanju optičkih diskova. Ispod poklopca nalaze se namenski razvijeni mehanizam diska i termički izolovani kristalni oscilator kako bi se negativni uticaj temperaturnih promena sveo na najmanju meru. U napajanju se nalazi torusni transformator,
a uređaj očitava WAV, WMA, MP3 i AAC format. Pored toga, USB port omogućuje priključivanje eksternih skladišta, uz podržanu rezoluciju do 96 kiloherca i 32 bita. Za prosleđivanje digitalnog signala predviđeni su koaksijalni i optički izlaz, dok se kontrola obavlja preko daljinskog upravljača, a parametri se prikazuju na kolor-ekranu dijagonale 109 milimetara. Novi CD transport Quad Platina CDT dostupan je u srebrnoj i crnoj boji, po preporučenoj ceni od oko 1.500 funti.
i www.quad-hifi.co.uk M 1.500 £
Prinove u seriji N
Kompanija Matrix Audio upotpunila je seriju N D/A konverterom ND-1 i pojačalom za slušalice NA-1. Ova serija lansirana je prošlog proleća predstavljanjem mrežnog transporta NT-1, a modeli se odlikuju izradom od punog aluminijuma i ekranima osetljivim na dodir, uz kućišta širine 33 centimetra. D/A konverter nastavlja da menja tonski potpis Matrix Audija kroz upotrebu dva kola AKM AK4499EX u diferencijalnoj postavci, dok je za obradu i vremensku usklađenost zadužen čip AK4191EQ. Pored toga, na izlazu se nalazi par Lundahl transformatora, koji dopuštaju odabir između Transformer i Op-amp modaliteta. Za povezivanje digitalnih izvora predviđeni su koaksijalni, optički, AES/EBU, I2S, USB-B i USB-C ulazi, dok se na izlazu nalaze
RCA i balansirani XLR priključci, a podržana je rezolucija do 768/32 i DSD1024. Pojačalo za slušalice izvedeno je kao potpuno analogni uređaj, sa dva RCA i jednim balansiranim XLR ulazom, a može se koristiti i kao pretpojačalo za hi-fi sistem. Ispod poklopca se nalazi diskretna balansirana postavka u klasi A, dok je za kontrolu glasnoće upotrebljen ALPS Type 27. Za povezivanje slušalica predviđeni su balansirani XLR i 4,4-milimetarski priključci, kao i single-ended 6,35-milimetarski izlaz, a deklarisana snaga iznosi do 18 vati (balansirana veza, 33 Ω). Serija N nastupa u srednjoj klasi, a preporučene cene iznose oko 2.800 dolara za ND-1 i 2.400 dolara za NA-1. i www.matrix-digi.com M 2.400-2.800 $
Unapređeni CXN100
Kompanija Cambridge Audio predstavila je poboljšanu verziju popularnog strimera, koja nosi oznaku CXN100 SE. Podsetićemo se da ovaj uređaj za D/A konverziju koristi kolo ESS ES9028Q2M i prihvata rezoluciju do 768/32 i DSD512, dok mrežna platforma StreamMagic Gen4 podržava sve popularne protokole i servise, kao što su Spotify Connect, Tidal Connect, Qobuz Connect, Deezer, AirPlay 2, Google Cast i dr. Pored toga, digitalni ulazi omogućuju funkciju eksternog DAC-a, a svi parametri očitavaju se preko frontalnog ekrana u boji, dijagonale 12 centimetara. Poboljšana
verzija zadržava komponente i osobine prvobitnog izdanja, ali dodaje HDMI eARC priključak, koji omogućuje jednostavnu integraciju televizora u audio-sistem. Novi CXN100 SE dostupan je u prepoznatljivom Lunar Gray finišu, po preporučenoj ceni od oko 1.050 evra. Ostrvska fabrika takođe je najavila ograničenu seriju CX Black - u pitanju su uređaji iz serije CX (integrisano pojačalo CXA 81 Mk II, strimer CXN100 SE i CD transport CXC), koji će biti ponuđeni u matiranom crnom finišu početkom leta. i www.cambridgeaudio.com M oko 1.050 €
Novi vizuelni identitet EISA udruženja
Udruženje EISA, čiji je Hi-Files član od 2008, više od 40 godina predstavlja zlatni standard za uređaje iz oblasti potrošačke elektronike. Expert Imaging and Sound Association, kako glasi pun naziv udruženja, okuplja 54 časopisa i veb-portala iz 27 zemalja širom sveta, koji su specijalizovani za hi-fi, kućni bioskop, foto i video, uređaje za kola i mobilne sprave. Tehnologija ne miruje, pa se tokom prethodnih decenija EISA razvijala i evoluirala zajedno s tržištem i korisnicima, a danas s ponosom predstavljamo novi logotip, nastao na bogatom nasleđu našeg udruženja. Novi vizuelni identitet odslikava pre-
ciznost, jasnoću i savremenu ekspertizu, pomoću kojih svaki od preko 50 naših članova svakodnevno doprinosi industriji potrošačke elektronike, a zanimljivo je da je novi identitet napravio proslavljeni dizajner Slavimir Stojanović Futro. Uprkos izmenjenom izgledu, naš glavni zadatak ostaje istiu skladu s krilaticom "Tested by the Experts. Trusted by You." koristimo svoje združeno znanje i stručnost da ustanovimo i označimo najbolje proizvode na svetu kako bismo kupcima i budućim korisnicima olakšali izbor. i www.eisa-awards.org
Još bolja Audirvāna
Softverski plejer Audirvāna godinama je važio za jedan od najboljih audio-plejera za Appleove računare, a otkad je predstavljena verzija za Windows, ubrzanim koracima stiče sve veću popularnost - što je prošle godine potvrđeno osvajanjem prestižne EISA nagrade. Francuska kompanija sada je lansirala veliko unapređenje za perjanicu ponude (Audirvāna Studio), koja u novoj verziji 3.0 donosi znatna poboljšanja. Redizajn obuhvata jednostavniji i elegantniji interfejs, uz jasniji prikaz i olakšano pronalaženje željene opcije, što je dodatno unapređeno povećanim fontom i pratećim ikonama. Snalaženje u naprednim menijima olakšano je redundantnim opcijama navigacije, dok su, s druge strane, pojedine komande kontekstualne i pojavljuju se samo kad mogu biti upotrebljene. Pored toga, ekran s tehničkim podešavanjima sadrži podrobna objašnjenja, kojima se može direktno pristupiti. Iako sveukupna arhitektura softvera ostaje nepromenjena, prisutno je nekoliko značajnih novih mogućnosti, kao što su crossfeed za upotrebu sa slušalicama i opcije za manipulaciju višekanalnim zapisom. Desetopojasni ekvilajzer, koji je prošle godine dodat u plejer, sada se može kontrolisati i preko aplikacije. Softverski paket Audirvāna Studio 3.0 funkcioniše preko pretplate, koja iznosi 7,99 evra mesečno ili 79,99 evra godišnje. i www.audirvana.com M 79,99 €
Bežični Elipson
Francuski proizvođač zvučnika Elipson dopunio je seriju Prestige Facet II jednim bežičnim modelom. Iza podužeg naziva Prestige Facet II 6 Active BT nalaze se regalske kutije elegantnog dizajna, koje predstavljaju evoluciju prethodnog modela 6B BT. Dvosistemska topologija sadrži 25-milimetarski visokotonac i midbas prečnika 140 milimetara, a visina od nepunih 30 centimetara čini ih prilično kompaktnim. Za pokretanje je zadužena amplifikacija u klasi D, koja pruža 50 vati po kanalu, a deklarisani frekvencijski opseg iznosi od 57 herca do 25 kiloherca (+/-3 dB). U pogledu povezivanja na raspolaganju su dva analogna RCA ulaza, od kojih jedan može biti upotrebljen za MM gramofon, dok su za digitalne izvore predviđeni optički, USB-C i HDMI ARC. Za bežičnu vezu zadužen je blutut aptX HD, a digitalna sekcija podržava rezoluciju do 192 kiloherca i 24 bita (preko USB porta). Ekvilajzer dopušta nezavisnu kontrolu visokih, srednjih i niskih tonova, a tu su i prateće opcije, poput automatskog stendbaja, kao i kontrola preko daljinskog upravljača. Preporučena cena za nove zvučnike Elipson Prestige Facet II 6 Active BT iznosi oko 700 evra. i www.elipson.com M 700 €
Polarotor
TV emisija o novim tehnologijama
Popularizacija nauke, inovacija i digitalne budućnosti
TV Kopernikus - KCN1
Prof. dr inž. Dragan Ćosić
polarotor@gmail.com www.polarotor.rs
Hi-Fi sajmovi
Shanghai TAS Show 15-17. maj 2026. Shanghai International Convention Center, Kina
High End Vienna
Austria Center Vienna 4-7. jun 2026. Beč, Austrija
IFA Berlin 4-8. septembar 2026. Messe Berlin, Nemačka
Audio Video Show
Radisson Blu Sobieski i nacionalni stadion 23-25. oktobar 2026. Varšava, Poljska
Hi-Files Show
Radisson Collection
Old Mill, Bulevar vojvode Mišića 15 14-15. novembar 2026. Beograd, Srbija
Sunčana Norveška
Poslednjih nekoliko odlazaka na sajam u Oslo zapamtili smo po snežnim olujama zbog kojih nismo želeli da napuštamo hotel bez preke potrebe. Za Norvežane je to bio samo još jedan vikend u martu. Ovoga puta smo uživali u suncu, uz nešto jači vetar.
Organizatori sajma u Oslu odlučili su da promene hotel, što iz sopstvenog iskustva znamo da nije mali poduhvat. Prethodni hotel nalazio se dvadesetak minuta daleko od Osla, u mestu Asker, ali sada smo se približili glavnom gradu i sajam se održava u mestu Sandvika. Hotel je zaista veliki, ne odiše nikakvim posebnim luksuzom, ali su sobe sasvim solidne. Konferencijske sale su takođe veoma dobre i bilo ih je nešto više. Uz to, u podrumu hotela nalazi se zaista
Distributer Mala Audio imao je više prostorija na ovom sajmu, a ovo je bila definitivno jedna od najboljih, po nama. Zvučnici su bili Marten Parker Trio Diamond Edition, povezani na Boulder 1151 monoblokove i Esoteric integrisano pojačalo. Za izvor je često bio korišćen Kuzma Stabi R gramofon sa 4.9 ručicom. U sobi se nalazio šarmantni, komični „englez“ Alasdair McDonald iz kompanije dCS, koji je predstavljao uticaj kristalnog oscilatora na sveukupni zvuk. Koristio je dCS Lina X i Master Clock, a razlike u zvuku bile su lako primetne kad se Master Clock isključivao. Potpuno neverovatna promena u reprodukciji, koju je svaki amater morao čuti iz prve, ali je brzo shvatio da mu nedostaje oko osam hiljada evra samo za Clock.
Ljubiša Miodragović
ogroman prostor, gde su se prodavale ploče i diskovi i gde su posetioci mogli da isprobaju razne slušalice. Izbrojali smo ukupno 49 soba, odnosno 56 različitih izlagačkih prostora. Broj posetilaca za vikend bio je oko dve hiljade, a zanimljivo je da je većina njih kupila kartu onlajn – dakle, unapred – što se kod nas ne praktikuje. Krenimo sa izveštajem, i to onako kako smo navikli – od vrha ka prizemlju, suprotno od regularnih posetilaca.
Mala Audio
Mala Audio
Još jedna soba istog uvoznika bila je opremljena hi-fi uređajima iz Poljske. Zvučnici su bili Pylon Audio Diamond 28 Mk2, koji su bili povezani na integrisano pojačalo Fezz Olympia u dual-mono konstrukciji. Korišćen je i Fezz Equinox Prestige DAC sa striming transportom Matrix Audio MS-1. Sistem je bio prilično muzikalan i dopadljiv, pa se nadamo da će se na našem tržištu pojaviti interesovanje za ova dva poljska brenda.
Nordic Sound Design
Zvezde ove prostorije bila su dva para zvučnika – Neat Momentum JS i maleni Iota II, koje nismo imali prilike da čujemo. Momentum JS je zvučao jako dobro, i to možda najviše zahvaljujući AMT visokotoncima. Ostatak sistema su činile komponente kompanije Atoll, i to IN 400 integrisano pojačalo, CD 200 EVO plejer i ST 300 strimer/DAC. Dosta dobro uklopljen sistem sa umerenim cenama svake komponente.
Multirom
Ovaj distributer je iskoristio sajam da predstavi nove Arcam proizvode. Arcam R45 su novi podnostojeći zvučnici, koji su bili povezani na Arcam SA45 pojačalo sa integrisanim strimerom. Za bolje napajanje sistema brinuli su uređaji Isotek V5. Moramo napomenuti da SA45 pojačalo ima Dirac Live za korekciju reprodukcije, što je svakako pomoglo prezentaciji u relativno maloj hotelskoj sobi. Ovaj sistem može daleko više kad mu se pruži dovoljno prostora.
Norsk audio teknikk
U ovoj sobi su svirali i mali PMC Prophecy 1, ali kad smo svratili, slušali smo najveći model Prophecy 9, povezan na moćno pojačalo Bladelius Oden II, koje isporučuje neverovatnih 400 vati na osam oma. Da, Prophecy 9 košta oko 11.000 evra, ali daje reprodukciju koja momentalno obara s nogu. Dajte im još veću prostoriju i raspametiće vas na prvi ton.
Neby hifi concept
Kakav neobičan sistem! U centru je integrisano pojačalo Burmester 232 u mat crnoj boji, s dodatnim modulima za striming i DAC, koji su povezani na KEF Reference 1 Meta zvučnike. Da li je ovim KEF zvučnicima zaista bila potrebna pomoć sabvufera REL Carbon Black Label serije S, i to dva komada – procenite sami. Nama se čini da Norvežani zaista vole mnogo basa!
HiFi Klubben
Jedan od najvećih distributera u Skandinaviji povezao je NAD M33 V2 striming pojačalo i izlazno pojačalo M23 V2 sa zvučnicima Bowers and Wilkins 804 D4. Ova pojačala imaju drugu generaciju Eigentakt kola i mogu da isporuče neverovatnih 700 vati na osam oma. Za dobar izvor struje brinule su komponente Audioquest.
Sigberg Audio
Za ovu firmu čuli smo samo zahvaljujući saradnji sa časopisom Stereopluss. Veliki, aktivni zvučnici imaju za nas neobičan naziv - Saranna, i koriste koaksijalne jedinice napred, dok sa strane imaju još dve bas-jedinice. Ovi zvučnici su pravljeni u Norveškoj, a nažalost, preskočili smo da čujemo i manji model SBS G2.
Duet Audio
Zvučnici Avantgarde Opus 1 činili su jedan od najjednostavnijih sistema na sajmu. Jedina komponenta koja je dodatno korišćena jeste Innuos Stream 3, koji je imao u sebi i DAC. Opus 1 imaju hornu prečnika 13,8 inča i bas-jedinicu prečnika 10 inča. Visokotonac prečnika jednog inča nalazi se u horni, a ugrađena pojačala imaju snagu od 500 + 250 vati. Zaista impresivan sistem, s ne tako nenormalnom cenom – treba izdvojiti ispod 13.000 evra za Opus 1.
System audio
Fantastična prezentacija vlasnika kompanije System Audio, na kojoj je Ole Witthøft predstavio model Silverback 60.2 DS. U pitanju je top-model ove kompanije, koji ima i visokotonac i čak pet zvučničkih jedinica dijagonale šest inča. Za fenomenalan zvuk bio je zaslužan i DSP, kojim je prilagođena reprodukcija u hotelskoj sobi. Moramo pomenuti da su ovi aktivni zvučnici veoma dobro tehnički opremljeni, pa podržavaju i WiSA standard. I dalje čekamo distributera za Srbiju...
Radiant Acoustics
Velika prostorija u prizemlju bila je više nego adekvatna za premijeru novih zvučnika Radiant Acoustics Clarity 66. Zanimljivo je da su ovi zvučnici bili pokretani malenim pojačalom Lyngdorf 2210. Ovi zvučnici imaju cenu od 8.000 evra, a odličan zvuk najviše duguju Purifi Ushindi jedinicama od 6,5 inča i AMT visokotoncu.
Neby HiFi Concept
Uh, kakav sistem! Za zvučnike Piega Master line Source druge generacije upregnuto je jako mnogo McIntosh elektronike. MC1502 je pokretalo ribone, dok su MC1.25KW mono-blokovi pokretali niskotonce. Ali pošto Norvežanima nikada nije dovoljno basa, onda su dodali i SVS SB-3000 sabvufere. Možda jedan od najinteresantnijih sistema na sajmu, s najviše publike.
Dynaudio i Simaudio
U definitivno najvećoj prostoriji u hotelu našao se jedan mali sistem - Dynaudio Contour 20 Black Edition povezan na Moon 371, uređaj „sve u jednom“. Bez obzira na veliku sobu, Dynaudio ju je s lakoćom napunio zvukom. Moramo priznati da je zvuk bio odličan, ali je prava šteta ne iskoristiti ovakvu prostoriju za neki high-end zvučnik iz Dynaudija.
Hegel
Ovoga puta Hegel smo slušali s DALI Epikore 11 zvučnicima, a ne s KEF-om. Kao izvor je korišćen Viking CD plejer, zatim D50 DAC, pa pretpojačalo P30A, koje je hranilo H30A mono-blokove. Anders i Andreas iz Hegela bili su kao i uvek raspoloženi za priču i pokazali nam šta ova pojačala mogu da isporuče u velikoj prostoriji.
Mala Audio
Distributer Mala Audio je iskoristio sajam u Oslu da prikaže novo pretpojačalo Electrocompaniet EC 5. U pitanju je preamp, težine neverovatna 32 kilograma, s cenom od 22.000 evra. U sistemu su se našli i AW 800 mono-blokovi, kao i ECM1 Mk2 strimer. Povezani su bili na zvučnike Ø Audio ICON s hornama. Neverovatno glasan sistem!
Audio Group Denmark
Jedan od najimpresivnijih sistema činili su zvučnici Børresen T3, uz korišćenje BM3 sabvufera. Pokretani su s pojačalom Aavik I-588, a za izvor je korišćen SD-588 strimer/DAC. Neverovatna zvučna scena i odlično znanje prezentera, koji su činili jednu od najboljih demonstracija na sajmu.
McIntosh
Ogroman sistem sastavljen isključivo od McIntosh komponenti opet se činio preslabim za vikinške uši, pa su dodali čak šest SVS sabvufera. U sistemu su bili MT10 gramofon, MCD12000 CD plejer, DS200 strimer/DAC, pretpojačalo C12000, dok su pojačala snage činili i MC451 i MC1.25KW. Neverovatno! I to sve povezano na XRT zvučnike. Samo dok nabrojimo ove komponente, ispunili smo prostor za opis. Pa još šest sabvufera –haos!
Flegšip u manjem pakovanju
Prestižni gramofon ostrvskog proizvođača prisutan je na tržištu već dve decenije, a za to vreme imao je nekoliko značajnih unapređenja.
Britanska kompanija Michell osnovana je sredinom šezdesetih godina prošlog veka i uživa veliki ugled među audiofilima, jer do danas nudi srazmerno mali asortiman, a insistira na elaboriranim tehničkim rešenjima i vrhunskom kvalitetu izrade. Iako je osnivač John Michell preminuo početkom dvehiljaditih, fabrika je i danas u vlasništvu porodice, koja je uspešno vodi na savremenom tržištu. Tehnička rešenja i stalno usavršavanje doveli su do toga da su neki modeli iz Michella u prodaji više decenija, pa je tako legendarni Gyrodec prvi put predstavljen 1982, dok je perjanica Orbe SE u ponudi of 2006.
Opis
Orbe SE nastao je iz želje proizvođača da ponudi vrhunski model Orbe u nešto manjem gabaritu, a to se moglo postići samo smanjivanjem baze do krajnjih granica. Orbe SE stoga je samo nekoliko centimetara veći od tanjira, tj. od prečnika gramofonske ploče, uz dve isturene platforme na zadnjem delu koje služe za smeštaj ručke i motora. Baza gramofona izlivena je od aluminijuma, a oslanjanju je posvećena velika pažnja: cela konstrukcija oslanja se na nožice preko velikih opruga, koje su smeštene u sopstvena valjkasta kućišta i dizajnirane tako da upijaju vibracije. Preko opruga se takođe obavlja podešavanje visine, dok je
kontaktna površina nožica veoma mala. Masivni tanjir ima debljinu od šest centimetara i napravljen je od delrina, koji je poznat po velikoj krutosti i otpornosti na habanje, dok je ležaj opremljen samostalnim podmazivanjem na principu Arhimedovog zavrtnja.
Iako izgleda kao integralni deo konstrukcije, motor se zapravo postavlja kroz veliku rupu na bazi i potpuno je odvojen od gramofona - jedinu vezu predstavlja remen, pa je prenos vibracija praktično onemogućen. Napajanje dolazi kao zasebna jedinica, koja je opremljena oklopljenim torusnim transformatorom i izvedena u patentiranoj tehnologiji NeverConnected. Ova tehnologija
Bojan Jović
“Michell Orbe SE zrači urođenim autoritetom, koji je utemeljen u sjajnim tehničkim rešenjima.”
podrazumeva povratnu vezu, koja konstantno šalje kontroleru informaciju o brzini okretanja kako bi se u realnom vremenu obavljale potrebne korekcije. Na napajanju se nalazi prekidač za uključivanje gramofona, kao i komanda za elektronski odabir između brzine od 33⅓ i 45 obrtaja. Uz gramofon se isporučuje Michellova najbolja ručka TecnoArm 2, koja je opremljena jednodelnom ravnom cevkom, sa integrisanim držačem zvučnice (headshell). Ležajevi niskog trenja izrađeni su od polimera, dok je ožičenje od 99,99 odsto čistog srebra izvedeno izjedna, bez unutrašnjih spojeva. TecnoArm 2 dolazi s novim protivtegom TecnoWeight za lakše podešavanje gazne sile, kao i s poboljšanim sklopom za regulaciju vodoravnog i uspravnog ugla. Na ručku je montirana zvučnica Cusis S, koja se u Michellovoj hijerarhiji svrstava u srednju klasu. U srcu ove MC zvučnice nalazi se magnet od samarijum-kobalta (SmCo), dok su kalemovi izrađeni od bakra velike čistoće. Aluminijumska šasija obložena je kućištem od acetila, dok je kantilever napravljen od borona i opremljen Shibata iglom.
Slušni test
Kritičko slušanje započeli smo albumom "A Tribute to Cole Porter", mada je uz Michell to bilo pre svega uživanje u muzici. The Bassface Swing Trio sačinjen je od izuzetnih džez muzičara, a fasciniralo nas je kako su ovi virtuozi stavili svu svoju veštinu u službu melodične, fluidne i naizgled lagane svirke. Orbe
Slušali smo
The Bassface Swing Trio na albumu "A Tribute to Cole Porter".
Pogon
• sistem NeverConnected
Ručka
• TecnoArm 2
Glava
• Cusis S
SE se u ovom kontekstu može smatrati priključenim članom benda, jer je muzika iz njega tekla u celovitom i ujednačenom maniru, uz fantastičnu dinamiku i rezoluciju koja je bila odmerena tačno kako treba. Ovo kažemo jer smo naviknuti na digitalne izvore, čija rezolucija iz ovog ugla deluje možda i natprirodno dobro – tj. veštačko. S druge strane, Orbe SE je kreirao tonove koji zvuče uverljivo na prirodan, svakodnevni način. Nema tu razmetanja mikrometarskim titrajima žica, koje su možda melem za audiofilske uši, ali se zapravo gotovo nikad ne mogu čuti u stvarnom životu. Umesto toga, prikazani su nam živopisni i bogati, gotovo telesni tonovi, koji su rekreirani jasno, ali uz sve nesavršenosti koje ih čine stvarnim i neizveštačenim.
Propušteni kroz Orbe SE, dinamički kvaliteti tonskog zapisa ostaju očuvani u potpunosti, bez obzira na to da li su u pitanju finese ili vrlo glasna reprodukcija velikog broja instrumenata. Prelazak na Pink Floyd i "The Dark Side of the Moon" pokazao je da Michell zadržava fluidnost prezentacije i tokom nešto tvrđe svirke, te da je sposoban da pruži čvrst i odsečan bas. Čak i ovde se primećuje bogata, gotovo baršunasta priroda pojedinačnih tonova,
Ključne karakteristike
pa i najdublji tonovi imaju izraženu teksturu, a ujedno zadržavaju ujednačen, uniformni prikaz i čiste, ali ne oštre ivice. Prešli smo na audiofilski favorit "Liberty" norveške kantautorke Anette Askvik, a Orbe SE nas je počastio možda najboljom reprodukcijom ovog albuma koju smo dosad čuli. Vokal je bio prikazan verodostojno i uverljivo do krajnjih granica, uz tehnički besprekornu prezentaciju sibilanata i sitnih kolebanja, koje čine glas živim u prostoru. Kad smo kod prostora, pozornica je bila zaista ogromna - uprkos malom broju instrumenata, scena je bila ispunjena vazduhom i dobro pozicioniranim, nenapadnim odjecima. Postav-
ljanje instrumenata u trodimenzionalnom prostoru ispred auditorijuma bilo je ubedljivo, a opet nepretenciozno i bez želje za impresioniranjem. Jednostavno, Orbe SE zrači urođenim autoritetom, koji je utemeljen u sjajnim tehničkim rešenjima i izuzetnom kvalitetu izrade.
Zaključak
Na kraju, moramo da spomenemo popularni klamp, teg za ploču, koji se kod Michella pričvršćuje pomoću navoja na osovini. Ovakvo rešenje je odlično zato što, pored učvršćivanja i poboljšanog prianjanja, dodatno pegla, tj. ispravlja ploču, što će se naročito čuti uz talasaste pri-
merke. Ali, bez obzira na to da li koristite besprekorne ili potrošenije vinile, Orbe SE će iz njih izvući maksimum. Ovo je jedan od legendarnih gramofona koji je tokom dugog prisustva na tržištu dokazao sve svoje kvalitete, pa će za mnoge ljubitelje vinila predstavljati krajnje rešenje - nemojte propustiti priliku da ga poslušate.
Plus
M Proverena tehnička rešenja.
M Kvalitet i dugotrajnost.
M Prirodan i verodostojan zvuk.
M Dinamika i muzikalnost.
Minus
K Nije za najžešće pravce.
Oprema
 Jadis DA50S
 Hegel V10
 Spendor A7
 Atlas kablovi
Michell Orbe SE
J Baza: aluminijum i akril
J Pogon: remen
J Brzine: 33⅓, 45, elektronsko prebacivanje
J Tanjir: delrin
J Motor: elektronska kontrola
J Ručica: TecnoArm 2
J Efektivna masa: 12,5 g
J Glava: Cusis S
J Frekvencijski opseg: 20 Hz - 35 kHz
J Dimenzije (ŠxVxD): 490 x 150 x 375 mm
J Masa: 13,5 kg
J Cena: 9.800 €
ã
Temelj mrežnog audija
Od proizvođača specijalizovanog za mrežni audio dolazi nam strimer najnovije generacije, prilagođen potrebama binarnih audiofila.
Bojan Jović
Kompaniju Innuos osnovao je bračni par portugalskih inženjera, koji je od 2009. raazvijao sopstvenu hardversku i softversku platformu za reprodukciju muzike preko mreže, da bi 2016. lansirao prvi uređaj pod ovim brendom. Danas je kompanija locirana u gradu Faro na jugu Portugala i zapošljava 50 ljudi, a za veliki uspeh, koji je ostvaren u relativno kratkom vremenu, zaslužni su marljivost i entuzijazam osnivača. Ponuda uređaja podeljena je u serije STREAM, ZEN i NAZARÉ, uz opcione module za D/A konverziju, rekloking ili dodatne priključke. Pored toga, Innuos već dugi niz godina razvija sopstvenu softversku platformu, a 2020. je predstavio kontrolnu aplikaciju Sense.
Spoljašnjost
Novi STREAM3 predstavlja bolji model u seriji STREAM, koja je pozicionirana na početku ponude - ovo treba shvatiti uslovno, jer su uređaji iz Innuosa od samog početka bili sinonim za vanserijski kvalitet. Stoga je i STREAM3 upakovan u kućište uobičajenog hi-fi gabarita, ali je napravljen bukvalno kao tenk. Paneli od anodizovanog aluminijuma imaju debljinu od deset milimetara i precizno su obrađeni na CNC mašini, pa je unutrašnjost odlično izolovana, a čitava konstrukcija je mehanički umrtvljena. Fabrika nastavlja da neguje svojevrsni futuristički dizajn, pa je ravne površine ukrasila neobičnim uglastim šarama, koje su naročito primetne na srebrnom
finišu. Crni, kakav se našao na našem testu, deluje znatno diskretnije. STREAM3 je headless komponenta, bez ekrana i bilo kakvih komandi. Na prednjem panelu nalazi se samo odlično uklopljena površina osetljiva na dodir, koja služi za uključivanje, dok se mali osvetljeni logotip koristi za indikaciju statusa. Pregled zadnje strane pokazuje da je gotovo polovinu površine zauzelo ležište za dodatni modul, jer STREAM3 ima modularni dizajn. Priključci su postavljeni na desnoj strani i ovde pronalazimo dva eternet porta protoka 2,5 gigabita u sekundi, uz napomenu da uređaj ne podržava wi-fi, a izostaje i sve popularniji SPF port. Ostatak priključaka svodi se na USB u različitim verzijama, pa tako
“Ispod monolitne spoljašnjosti nalaze se vrhunska rešenja, po kojima je Innuos poznat.”
imamo po jedan USB-A i USB-C za vezu s D/A konverterom, dok par USB-A portova u verziji 3.2 služi za priključivanje eksternih skladišta muzike i optičkih čitača. U desnom delu nalazi se zavrtanj za uzemljenje, a postavku kompletira IEC utičnica s pripadajućim prekidačem.
Mogućnosti
Ispod monolitne spoljašnjosti nalaze se vrhunska rešenja, po kojima je Innuos poznat. U srcu uređaja nalazi se Intelov četvorojezgarni procesor trinaeste generacije, sa osam gigabajta DDR5 radne memorije, koji su zaduženi za brzinu odziva i obavljanja zadataka. Drugi važan činilac je linearno napajanje ARC6-CX, koje sadrži torusni transformator od 300 volt-ampera i banku Mundorf kondenzatora kapaciteta 132.000 mikrofarada. Sva navedena rešenja se, u još razvijenijem obliku, mogu naći i u skupljim modelima iz Innuosa. Naveli smo da STREAM3 podržava reprodukciju sa eksternih skladišta, ali postoji i elegantnije rešenje, jer se na donjoj strani nalazi ležište za interni NVMe drajv. Na ovaj način STREAM3 ćete pretvoriti u pravi lokalni server, a najveći podržani kapacitet je osam terabajta. Za povećanje funkcionalnosti zadužena je pomenuta modularna konstrukcija, a u ležište na zadnjoj strani mogu se ubaciti različiti dodatni sklopovi. Ukoliko želite D/A konverziju, STREAM3 prihvata PerformanceDAC i vrhunski PhoenixDAC, za regeneraciju i rekloking digitalnog signala ponuđen je PhoenixUSB, SPDIF modul dodaje raznovrsne digitalne izlaze, a tu je i PhoenixI2S, sa dva FemtoClocka, HDMI izlazom i osam modaliteta rada. Ako vam sve to nije dovoljno, STREAM3 takođe omogućuje povezivanje eksternog USB CD čitača i prebacivanje zapisa na interni SSD, uz izbor između FLAC i WAV formata i preuzimanje podataka iz onlajn baza Discogs, FreeDB, GD3 i Musicbrainz.
Slušali smo Kosmos Trio na albumu "Brev Til En Ven" iz 2022.
U radu
Tokom reprodukcije, STREAM3 pruža potpuno čist zvuk i jasne pojedinačne tonove, što nam govori da u sistemu ne postoji usko grlo i da je digitalni deo lanca dorastao svakom izazovu. Nema ovde ni traga od bilo kakvih neželjenih efekata prenosa signala kroz mrežu, već naprotiv, sistem diše punim plućima.
Ključne karakteristike
Povezivanje
• eternet, USB Rezolucija
• 768/32, DSD512
Digitalni izlazi
• USB-A
Kako na tržištu ima srazmerno malo čistokrvnih mrežnih transporta, direktno poređenje je prilično nezahvalno, ali iz iskustva možemo da kažemo da je testirani Innuos iznad mrežne sekcije jednog McIntosha DS200, recimo. Nivo detalja je izuzetan, što ukazuje na minimalne gubitke i odsustvo smetnji u prenosu, a kroz STREAM3 takođe se
mogu čuti razlike u kvalitetu zapisa, pa i mrežnih servisa. U pogledu podrške STREAM3 ima praktično sve što bi vam moglo zatrebati: rezolucija doseže do 768 kiloherca i 32 bita za PCM i 22,4 megaherca za DSD, a podržani su svi popularni formati.
Drugi značajan faktor jeste softverska platforma i ovde dolazimo do Innuosovog kućnog rešenja koje se tokom testiranja pokazalo kao besprekorno. Sve funkcije se obavljaju glatko i bez zastoja, a odziv je brz - bilo preko daljinskog upravljača ili aplikacije. Innuosova aplikacija Sense objedinjuje sve funkcije, a posebno nam se svidelo lako i intuitivno pravljenje plejlista, čak i s više različitih izvora. Pored nezaobilaznog Tidala, Deezera i Qobuza, prisutni su i ređe viđeni servisi, kao što su HighResAudio ili Idagio, a tu je i internet radio, sa zasebnom sekcijom za podkaste. Prebacivanje diskova takođe je krajnje jednostavno i u velikoj meri automatizovano, pa će vam Innuos pomoći da s lakoćom prebacite veliku kolekciju diskova na mrežu. Aplikacija Sense dostupna je za sve mobilne platforme, ali i preko pretraživača na računaru.
Zaključak
Na kraju, možemo samo da ustanovimo da je Innuos s novom serijom STREAM nastavio da se razvija u odavno utvrđenom pravcu, koji podrazumeva beskompromisni kvalitet i optimalni spoj
hardvera i softvera. Iako nudi manji broj izlaza, STREAM3 će zapravo pružiti dovoljno za veliki broj audiofila, a ovaj segment može se i naknadno unaprediti.
Na suprotnoj strani stoji tehnička ekspertiza svakog detalja, pa možete biti sigurni da kupovinom ovog uređaja zapravo postavljate čvrste temelje mrežnoj sekciji svog sistema, koja će trajati i biti aktuelna dugi niz godina.
Kao jedan od istaknutih brendova u sferi digitalnog audija, Matrix Audio osvaja novo polje delovanja i predstavlja prvi audiofilski mrežni svič.
Bojan Jović
Sobzirom na to da smo prilično dobro upoznati s razvojnim putem Matrix Audija, lansiranje audiofilskog sviča zapravo nije iznenađenje. Ova kompanija od samog početka usmerena je na digitalni audio i dizajniranje isprva D/A konvertera, a zatim i mrežnih plejera (uz razvoj sopstvene mrežne platforme i aplikacije), pa razvoj mrežnog sviča predstavlja logičan sledeći korak. Zanimljivo je da je prvenac ponuđen u osnovnoj varijanti SS-1 i poboljšanoj SS-1 Pro, među kojima postoji nekoliko značajnih razlika, a na našem testu našla se bolja verzija.
Izrada
i tehnologija
U prethodnom broju testirali smo Matrixov strimer TS-1, koji unosi novi vizuelni identitet brenda u srednju klasu, a SS-1 Pro dizajniran je u istom stilu. Ovo podrazumeva ravne površine, oštre ivice i pomalo sirov izgled, pa uređaji deluju vrlo izdržljivo. U isto vreme precizno
obrađeni paneli od punog aluminijuma odišu kvalitetom i trajnošću, pa SS-1 Pro možete mirne duše staviti u prvi red na polici, jer se izgledom neće obrukati ni pored daleko skupljih sprava. Očekivano s obzirom na tip uređaja, prednji panel oslobođen je komandi i na njemu pronalazimo samo tri LE diode. Jedna signalizira radni status uređaja, a druge dve indikuju upotrebu internog ili eksternog kloka, dok se na desnoj strani nalazi oznaka kompanije. Zanimljivo je da je kućište niskog profila opremljeno brojnim i prilično atraktivnim otvorima za hlađenje, u vidu rupa različitog prečnika na gornjoj i bočnim stranama, a na gornjem poklopcu sjajno je uklopljen i veliki logotip brenda.
Zadnja strana Matrixovog sviča bogato je opremljena i ovde pronalazimo osam priključaka tipa RJ45 i dva priključka SPF+. Važno je naglasiti da nemaju svi portovi iste specifikacije, ali su obeleženi brojevima, što će olakšati snalaženje i
povezivanje. Prva dva porta RJ45 podržavaju protok do 100 megabita u sekundi, dok narednih šest idu do 2,5 gigabita, a SPF+ portovi omogućuju protok do deset gigabita u sekundi. Na zadnjoj strani takođe se nalazi ulaz za eksterni klok, u vidu koaksijalnog priključka, dok je na suprotnom kraju postavljena IEC utičnica za napojni kabl s pripadajućim prekidačem. Najzad, tu je sitni višenamenski taster, pomoću kojeg možete isključiti sve LED indikatore na uređaju ukoliko ne želite da vam ometaju muzički ugođaj u zamračenoj prostoriji, ali i da po želji angažujete interni ili eksterni klok. Kao i uvek kad je u pitanju Matrix Audio, specifikacije su prilično detaljne, što je pristup koji veoma cenimo - nema tu pokušaja mistifikacije, što neminovno pobuđuje sumnju, već je sve jasno predočeno. Interno napajanje je linearno i odlikuje se niskim šumom, a sadrži torusni transformator, brze Schottky diode i filterske kondenzatore ukupnog
“SS-1 Pro može samo da doprinese svakom sistemu, bez obzira na koncepciju.”
kapaciteta gotovo 10.000 mikrofarada. Drugi značajan činilac jeste interni kristalni oscilator, tj. klok, čija se preciznost meri u femtosekundama (10−15 sekundi), dok je centralna procesorska jedinica smeštena ispod velikog pasivnog hladnjaka, koji obezbeđuje dobro i nečujno odvođenje toplote. Od detalja koje nismo
Slušali smo Christian Jormin 3 na albumu "Sol Salutis" iz 2004.
spomenuli treba reći da je aluminijumsko kućište ojačano čeličnom unutrašnjom šasijom, kao i da svi portovi imaju nezavisne i šildovane priključke.
Upotreba
S obzirom na to da je tržišna niša audiofilskih svičeva prilično nova i da s njima imamo malo iskustva, test je obavljen na jedini mogući način - poređenjem zvuka
sistema sa svičom i bez njega. Sve komponente sistema bile su nam odranije poznate, a za povezivanje na svim pozicijama, uključujući i eternet kablove, našli su se proizvodi kompanije Atlas. Nije potrebno mnogo da bi se čuo pozitivan uticaj Matrixovog sviča: već posle nekoliko numera, koje smo slušali naizmenično sa i bez SS-1 Pro, pokazalo se da su pojedinačni tonovi jasniji i bolje ocrtani u trodimenzionalnom prostoru.
Kao da je oko njih bilo još više vazduha i finih, iskričavih detalja, dok je tekstura postala lakše razlučiva. Efekat je čujan u celom spektru, mada nije jednako upečatljiv u svim numerama, pa će kvalitetniji zapisi poprilično odskočiti, jednostavno zato što od početka sadrže veću količinu informacija - a SS-1 Pro je samo omogućio da one budu jasnije prikazane. Lošija produkcija profitira na drugačiji način, ali možda i još kapitalnije jer postaje bolje definisana i preciznija, čime prelazi donji prag audiofilske tolerancije - drugim rečima, postaje slušljiva i na sistemima visoke rezolucije.
Uprkos većoj količini detalja, reprodukcija nikad ne postaje zamorna i opterećujuća. Upravo je to glavna prednost Matrixovog sviča - kod njega se ne radi o trampi već je u pitanju isključivo nadogradnja
postojećeg kvaliteta zvuka. Detaljnost je povećana, ali ne nauštrb muzikalnosti; dinamika je poboljšana, naročito na ekstremima, ali ne tako da promeni tonski balans; na kraju, kolorit je apsolutno neizmenjen i sistem zadržava sopstveni i prepoznatljivi tonski pečat. Prema našem skromnom iskustvu, iza svega toga stoji čistiji digitalni signal, koji dodatno spušta nivo pozadinskog šuma ili, u audiofilskom žargonu, pravi tišu i tamniju pozadinu. Celokupna prezentacija stoga je jasnija, a fini detalji se lakše razaznaju, dodajući reprodukciji istinsku i neusiljenu prirodnost. Iz tehničkog ugla, svidela nam se logika koju proizvođač primenjuje kad je u pitanju protok. Naime, desetogigabitni portovi nisu tu zato što su neophodni za strimovanje muzike - za to je i 100 megabita više nego dovoljno - već zato što se na taj način podiže gornji prag stabilnog prenosa, pa reprodukcija sve vreme ostaje u potpuno bezbednoj zoni.
Zaključak
Teško je proceniti koliki će uticaj SS-1 Pro imati u manje kvalitetnom, pa čak i drugačijem sistemu približne kategorije, ali smo sasvim sigurni da će pozitivni pomaci biti prisutni. Tokom našeg testa svič iz Matrix Audija se savršeno uklopio
s njihovim strimerom element X2 Pure, što je bilo očekivano, dok se pomalo nesvakidašnje uparivanje s cevnom amplifikacijom u čistoj klasi A pokazalo kao pun pogodak i učvrstilo naše uverenje da SS-1 Pro može samo da doprinese svakom sistemu, bez obzira na koncepciju.
Plus
M Kvalitetna rešenja i izrada.
M Mogućnost nadogradnje.
M Unaprediće zvuk svakog sistema.
M Pristupačniji od konkurencije.
Minus
K Ništa.
Oprema
 Matrix Audio element X2 Pure
 Jadis DA50S
 Spendor A7
 Atlas kablovi
Matrix Audio SS-1 Pro
J Eternet portova: 10
J Dodatno: ulaz za eksterni klok
J Dimenzije (ŠxVxD):
330 x 59 x 235 mm
J Masa: 3,4 kg
J Cena: 2.100 €
ã Impulse Hi-Fi Audio, 063/482-262
Nostalgija
NAD-ov novi integralac vratio nas je u vreme kad je uživanje u muzici bilo malo jednostavnije i bliže običnom čoveku.
Bojan Jović
Otvrdnji iz podnaslova može se diskutovati, pa i dati kontraargument da je sigurno lakše na tri klika pustiti plejlistu iz Tidala nego proveravati gaznu silu i druge precizne parametre gramofonske reprodukcije. S druge strane, kad ste suočeni s modernim uređajem - bilo da je u pitanju pojačalo ili izvor, koji preko celog fronta ima ekran osetljiv na dodir, morate dobro da znate šta radite kako biste ga uopšte uključili i obavili početna podešavanja. Kao suprotnost svemu ovome stoji novi NAD C 3030, predivan u svojoj jednostavnosti i lako razumljiv i onima koji ne znaju ništa o hi-fiju.
Retro je u modi
Kanadski proizvođač pokrenuo je liniju retro uređaja modelom C 3050, koji je lansiran pre četiri godine, za proslavu NAD-ovog pedesetog rođendana. Linija je nedavno proširena testiranim pojačalom C 3030, koje je vizuelno još bliže izvornom integralcu 3030, o čemu svedoči i nešto manji gabarit - naime, C 3030 širok je oko 36 centimetara. Prednji panel je skoro identičan originalnom modelu i nešto je veći od kućišta, a od ukrasa ima samo jedan vodoravni žleb, koji vizuelno
deli front na donji i gornji segment. Postavka je jednostavna u pogledu preglednosti i razumljivosti, ali to ne znači da je C 3030 spartanska sprava, lišena opcija. U donjem delu nalaze se taster za stendbaj i 6,35-milimetarski izlaz za slušalice, nakon čega slede kružne komande za nezavisnu korekciju donjeg i gornjeg opsega. Na desnoj polovini smešteno je pet sitnih tastera za direktan odabir ulaza, a postavku završava još jedna kružna komanda, predviđena za podešavanje balansa. NAD je iskoristio pomenuti usek za dodavanje LE dioda, koje služe za indikaciju radnog statusa i aktivnog ulaza, dok je na desnoj strani postavljen niz od sedam dioda za očitavanje glasnoće. Po ugledu na prethodnika iz sedamdesetih, levu polovinu gornjeg dela prednje ploče zauzeli su mehanički VU-metri, svaki u svom prozoru, dok se na desnoj strani nalazi velika kružna komanda za glasnoću, a prostor između iskorišćen je za oznaku proizvođača i modela, u prelepom arhaičnom kurzivu.
Prelazak na zadnju stranu pokazao je da je C 3030 u pogledu funkcionalnosti sasvim savremen uređaj, koji prati potrebe današnjih ljubitelja dobrog zvuka. Za analogne izvore predviđena su dva RCA
ulaza, od kojih je jedan opremljen MM gramofonskim pretpojačalom, dok su za digitalne izvore na raspolaganju optički ulaz i HDMI port. Iako može delovati previše svedeno, ovo je zapravo sasvim dovoljno za najveći broj korisnika. Tu su ulazi za gramofon i, recimo, strimer ili CD plejer, dok se optički ulaz može iskoristiti za povezivanje još jednog digitalnog izvora, a HDMI eARC omogućuje jednostavnu integraciju televizora u hifi sistem. Antena ukazuje na prisustvo blutut veze, a dodatno je na raspolaganju izlaz za aktivni sabvufer. U nastavku su smešteni terminali za jedan par zvučnika, koji su standardnog kvaliteta za NAD-ova pojačala iz donjeg dela ponude i prihvataju sve vidove povezivanja, dok je u desnom delu postavljena IEC utičnica za odvojivi napojni kabl, s pripadajućim osiguračem i prekidačem. Najzad, tu su prekidači za odabir načina rada VU-metara (prikazivanje nivoa ulaznog signala ili izlazne snage) i uključivanje niskotonskog filtera (izlaz za zvučnike seče na 80 herca i sve ispod toga prepušta sabvuferu), taster za resetovanje uređaja i USB port za servisnu primenu.
U skladu s pristupačnom klasom pojačala, gornja i bočne strane izvedene su
“Tonske osobine sasvim su u skladu s neprolaznom hi-fi estetikom njegove spoljašnjosti.”
iz jednog komada lima osrednje debljine, a na gornjoj površini nalazi se veliki otvor za hlađenje, prekriven gustom metalnom mrežom. Prostor u unutrašnjosti uredno je spakovan, pa na levoj strani pronalazimo prekidačko napajanje, koje je metalnim zidom izolovano od ostatka elektronike. HybridDigital amplifikacija funkcioniše u klasi D, a u pitanju je dvokanalni modul s oznakom 102 V1, koji potiče od holandskog Hypexa i koristi UcD patent. Na njemu pronalazimo dva para MOSFET tranzistora IRFB4019, koji su postavljeni uz manji hladnjak. Ostatak prostora zauzela je velika štampana ploča u prepoznatljivoj plavoj boji, a kao najznačajnije komponente navodimo D/A konverter Burr-Brown PCM5242, dok se kao digitalni audio-interfejs i A/D konverter koristi kolo PCM9211.
Upotreba i zvuk
Specifikacije navode da C 3030 pruža 50 vati po kanalu na osam oma, a mi smo u praksi utvrdili da će uspešno pokrenuti zvučnike manjeg i srednjeg gabarita u dnevnom boravku prosečne veličine. Na početku testiranja koristili smo florstendere Canton GLE 90 S2, dok je kao izvor poslužio Musical Fidelity M6x DAC. Iako odranije znamo da su i DAC i zvučnici neutralni i analitični, NAD nas je iznenadio veoma prijatnom prezentacijom, koja sadrži određenu nenametljivu toplinu. Reprodukcija donosi solidnu količinu detalja, pojedinačni tonovi dobro su definisani, ali u prvi plan uvek izbijaju ta sjajna prirodnost i živopisni
Slušali smo
Debitantski album
"The Derek Trucks Band" iz 1997, koji je Trucks snimio sa samo 17 godina.
Ključne karakteristike
Amplifikacija
• HybridDigital UcD
Kontinualna
snaga
• 2 x 50 W
Ulazi
• analogni, digitalni, blutut...
prikaz. Uprkos manjem gabaritu, C 3030 se pokazuje kao uređaj pun entuzijazma i želje da svaku numeru i muzički pravac prikaže na pitak i prijemčiv način - sigurni smo da će se ovo dopasti velikom broju budućih vlasnika. Nedostatke njegovih 50 vati po kanalu primetićete samo pri veoma velikoj glasnoći, dok se sve do srednje glasne zone ovaj integralac ponaša uzorno stabilno i potpuno kontroliše čak i podnostojeće trosistemce, kao što su GLE 90 S2, ostajući sve vreme tek mlak na dodir.
Cantoni su nas u zasebnom testu uverili u sposobnost kreiranja prostrane pozornice, ali nismo očekivali da će to biti slučaj i uz maleni NAD. Ipak, ovaj par pružio je široku scenu, ispunjenu vazduhom i mnoštvom detalja, uz zadržavanje dobre definicije. U donjem opsegu situacija je bila čista i dobro kontrolisana, a čak i najniži tonovi imali su određenu fluidnost, koja je često bila postavljena na prvo mesto - ispred mase, udarca ili krajnje dubine. Prelazak na regalske kutije ELAC Uni-Fi neznatno je promenio kolorit i pojedinačni tonovi bili su oštrije ocrtani i precizniji u prostornom prikazu, uz zadržavanje direktne komunikacije sa auditorijumom. Pozornica se suzila i zaokruglila, stvarajući izraženiji trodimenzionalni
efekat, što je poznati trik ovih zvučnikaa NAD ga je podržao iz sve snage. Očekivano, reprodukcija se najviše razlikovala u donjem delu spektra, ali je C 3030 iskoristio viši prag regalskih kutija za bogatiju i jasniju prezentaciju gornjih basova. Brzina amplifikacije još više je došla do izražaja kod manjih membrana, iako ovi bukšelfovi imaju nižu osetljivost i nominalnu impedansu, ali NAD kao da to nije primećivao - kontrola je bila besprekorna od vrha do dna.
C 3030 se isporučuje sa simpatičnim i dobro izrađenim daljinskim upravljačem BC1, koji sadrži sve komande. Neke dodatne opcije već smo nabrojali, ali treba reći da blutut podržava aptX HD i zvuči sasvim prihvatljivo za neobavezno slušanje - kome to nije dovoljno, u ponudi će se uskoro naći verzija C 3030S, koja integriše BluOS striming platformu. Gramofonska sekcija i pojačalo za slušalice ne nude nikakva podešavanja, ali zato su tu
Auto Sense i Auto Standby za automatsko uključivanje kad uređaj prepozna signal na ulazu i automatsko isključivanje nakon 15 minuta neaktivnosti. U pogledu svakodnevne upotrebe, novi NAD je zaista osvežavajuće jednostavan, pa i fabrika navodi da je u pitanju "hi-fi made simple". Sve je jasno već na prvi pogled, komande su razumljive i prisutne na hifi uređajima već decenijama, a čak se i glasnoća može očitati s veće udaljenosti uprkos odsustvu ekrana. A ukoliko vam diode smetaju i bodu oči, jačina njihovog osvetljenja može se podešavati u više koraka, pa i potpuno isključiti.
Povratak korenima
Prilično detaljan, dovoljno snažan i sasvim malo zaslađen, zvuk NAD-a C 3030 osmišljen je kako bi nas što duže zadržao ispred audio-sistema, a to uopšte nije loša stvar. Naprotiv, ove tonske osobine sasvim su u skladu s poželjnim
taktilnim osećajem i neprolaznom hi-fi estetikom njegove spoljašnjosti i vraćaju nas korenima ovog hobija - jednostavnom i iskrenom uživanju u muzici.
Plus
M Funkcionalni retro dizajn.
M Dobro odmerene mogućnosti.
M Živopisan i prijatan kolorit.
M Dobra detaljnost i dovoljno snage.
Minus
K Nema koaksijalni ili USB ulaz.
Oprema
 Musical Fidelity M6x DAC
 Canton GLE 90 S2
 ELAC Uni-Fi UB52
 Harmonic Tech, Oehlbach kablovi
NAD C 3030
J Kontinualna snaga: 2 x 50 W na 8 oma
J Frekvencijski odziv (+/-0,3 dB): 20 Hz - 20 kHz
J Izobličenja THD: <0,03%
J Analognih ulaza: 2
J Digitalnih ulaza: 2
J Broj izlaza za zvučnike: 1 par
J Izlaz za slušalice: da
J Daljinski upravljač: da
J Dodatno: sub out, blutut
J Dimenzije (ŠxVxD): 356 x 129 x 329 mm
J Masa: 5,8 kg
J Cena: 1.000 €
ã 4Audio, 011/770-4320
Novo poglavlje
Nakon pauze od 13 godina, integrisano pojačalo iz poznate francuske kompanije ponovo se našlo u našoj redakciji.
Čitaoci koji duži niz godina prate Hi-Files sigurno su upoznati s kompanijom Advance Acoustic, čiji su nam uređaji dolazili na testiranje u periodu od 2007. do 2013. Ova kompanija osnovana je 1995. sa sedištem i projektovanjem uređaja u Parizu, a prve uspehe zapravo je ostvarila u izradi zvučnih kutija, koje su sada svedene na marginu. Tokom navedene pauze u druženju između francuskog proizvođača i našeg časopisa, naziv brenda promenjen je u Advance Paris, a primat u asortimanu preuzela je hi-fi elektronika - ponuda sadrži integrisanu i separatnu amplifikaciju, strimere, all-in-one modele i druge uređaje, koji su podeljeni u nekoliko serija. Za novi početak, na test nam je stiglo najmoćnije integrisano pojačalo iz serije Classic.
Spolja i iznutra
Uz promenu imena stiglo je i vizuelno osveženje, ali po ugledu na uspešne prethodnike - pogledajte test kompleta Advance Acoustic iz broja 55 i uvidećete korene dizajnerskog pravca koji neguje testirano integrisano pojačalo A12 Cla-
ssic. Kućište povelikog gabarita izrađeno je od metala, dok je prednji panel u potpunosti prekriven crnim akrilom, pa ovaj integralac deluje moćno i pomalo mračno - dok se ne uključi. Kad ga izvedete iz stendbaja, uvek poželjni VU-metri zasijaće plavim svetlom, a u središnjem prozoru pojaviće se crvenkasti odsjaj vakuumskih cevi. Središte donje polovine rezervisano je za tri kružne komande u srebrnoj boji, kojima se podešava glasnoća i zasebno odabira analogni i digitalni ulaz, što je pomalo neuobičajeno. U levom uglu smešten je taster za stendbaj, dok su desni zauzeli izlazi za slušalice prečnika 6,35 i 3,5 milimetara. Pored toga, ispod levog i desnog VU-metra postavljena su dva odvojena displeja s tačkastim prikazom, koji služe za očitavanje glasnoće i aktivnog ulaza, kao i za podešavanje brojnih opcija kroz sistem menija. Uobičajena konstrukcija podrazumeva da su gornja i bočne strane izvedene iz jednog komada debljeg lima, a uređaj ima obilje perforacija na svim površinamapa čak i na zadnjoj strani. Na njoj pronalazimo zaista veliki broj priključaka, pa je raspored prilično gust uprkos velikoj
površini. Francuzi nisu štedeli na opcijama povezivanja i A12 Classic sadrži pet linijskih RCA i dva balansirana XLR ulaza, kao i dodatni gramofonski ulaz, analogni izlaz za snimače i priključke za povezivanje eksternog pretpojačala ili pojačala snage. Ovaj integralac sadrži i digitalnu sekciju, a za povezivanje digitalnih izvora dostupna su po tri koaksijalna i optička ulaza i po jedan AES/EBU i USB-B, a za integraciju televizora i surround sistema prisutna su dva HDMI porta. U dodatne opcije ubrajamo dva izlaza za aktivne sabvufere, USB-A port za eksterna skladišta muzike i tipski priključak za blutut adapter, a tu je i prekidač s oznakom "High Bias", o kojem ćemo kasnije reći nešto više. Zvučnički terminali su prosečnog kvaliteta, prihvataju sve rasprostranjene vidove povezivanja i izvedeni su u uobičajenoj kombinaciji metalne osnove i plastične oplate. Bilo bi dobro da su malo razmaknutiji - mada je činjenica da prostora baš i nema, ali je pozitivno što je oplata oblikovana za što lakše zavrtanje i odvrtanje. Postavku na zadnjoj strani upotpunjuje IEC utičnica za odvojivi napojni kabl, s pripadajućim prekidačem.
Bojan Jović
putu signala nisu nimalo ugušile analitičnost.”
Pogled ispod haube testiranog uređaja impresionira na način na koji su to činile sprave iz zlatnog doba hi-fija: veliki unutrašnji prostor u potpunosti je popunjen i dodatno ojačan uzdužnim i poprečnim šinama, a prvo primećujemo dual-mono topologiju. Levi i desni kanal imaju zasebne torusne transformatore i hladnjake, dok izlazni tranzistori nemaju oznake, pa smo ustanovili samo da ih ima šest po kanalu. Ulazni stepen sadrži već spomenute duple triode ECC81, koje su smeštene u prednjem delu, dok je ostatak elektronike postavljen na više štampanih ploča pozadi - nismo uspeli da pročitamo oznaku konverterskog kola jer je, zajedno s XMOS kontrolerom, prilično zavučena i nepristupačna.
Mogućnosti
Kao hibridno integrisano pojačalo s digitalnom sekcijom, A12 Classic radi u klasi AB i pruža kontinualnih 190 vati po kanalu na osam oma, dok interni DAC prihvata rezoluciju do 192 kiloherca i DSD128. Tonske kontrole omogućuju nezavisno podešavanje gornjeg i donjeg opcija u rasponu od +10 do -10 decibela, a tu su i podešavanja balansa i laudnesa. Advance Paris se može koristiti samo kao pretpojačalo ili izlazno pojačalo, ali interno gramofonsko pretpojačalo i pojačalo za slušalice još su zanimljiviji. Naime, A12 Classic podržava MM, MC i MC HO zvučnice, uz odabir kapacitivnosti od 100, 200 ili 320 pikofarada. Headamp je jednako fleksibilan i omogućuje podešavanje
Dire Straits na albumu "Communiqué" iz 1979.
Ulazna sekcija
• 2 x ECC81
Izlazna snaga
• 2 x 190 W Ulazi
• RCA, XLR, koaksijalni, optički, USB, HDMI...
Ω),
kao i gaina u rasponu od -4 do +6 decibela - i to za oba ulaza pojedinačno. Na izlazima za sabvufer može se podešavati rezna tačka u rasponu od 75 do 150 herca, a za blutut funkcionalnost potrebno je dodati eksterni modul X-FTB01 ili XFTB02. USB-A podržava samo MP3, ali to ne smatramo posebnim nedostatkom, a možda će u budućnosti biti dopunjeno podrškom za lossless fajlove - jer A12 Classic omogućuje ažuriranje firmvera.
Upotreba i zvuk
Prilikom svakog uključivanja lampama je potrebno 30 sekundi da se zagreju, a odbrojavanje na displeju doprinosi uzbuđenju koje prethodi slušanju. U prvom delu testiranja A12 Classic povezali smo s D/A konverterom Musical Fidelity M6x DAC i ovaj par pružio je izuzetno elaboriranu prezentaciju, koja je bila postavljena na veliku pozornicu. Hibridna konstrukcija i lampe na putu signala nisu nimalo ugušile analitičnost, pa je stepen detalja bio impresivan. Tonska scena sadržala je obilje vazduha između instrumenata, uz precizno prostorno pozicioniranje i jasan stereo-efekat - mali trosistemci iz ELAC-a zvučali su prisno i prozračno u
Ključne karakteristike
isto vreme, a kolorit je bio topao na najumereniji način, tek toliko da tonovi ne budu dokumentarno suvi. Prelazak na podnostojeće Cantone proširio je scenu izvan zamišljenih okvira koje uslovljava pozicioniranje zvučnika i pretvorio celu sobu u pozornicu, a Advance Paris je pokazao ozbiljnu snagu i sjajnu kontrolu dvostrukih niskotonskih jedinica, što se prevodilo u čvrst i precizan bas. Najniži tonovi bili su duboki i vrlo jasno ocrtani do donjeg praga čujnosti i, sveukupno, prezentacija je bila pod potpunom kontrolom u celom spektru. Stabilnost pri opterećenju primećivala se tokom zahtevnih deonica, koje je A12 Classic prezentovao s prividnom lakoćom i bez gubitaka u definiciji ili veličini pozornice. Iako se snaga i stabilnost najbolje primećuju pri većoj glasnoći, testirano pojačalo ima još jedan adut, koji će pružiti veliko uživanje i tokom slušanja na normalnim nivoima - u pitanju je High Bias. Naime, u ovom modalitetu rad pojačala nalikuje radu u klasi A - nije to prava klasa A, što i proizvođač napominje, već su u pitanju određene sličnosti. High Bias funkcioniše kod prvih nekoliko vati, ali treba imati u vidu da se u ovom režimu uređaj znatno više zagreva i treba mu obezbediti dovoljno prostora za hlađenje. Efekti visokog biasa isprva se teško opažaju, ali nakon nekog vremena do izražaja dolazi punija i bogatija prezentacija pojedinačnih tonova, koji su dobili dodatnu slojevitost. Ovi slojevi su sasvim diskretni, ali obogaćuju reprodukciju na
fundamentalan način, čineći zvuk verodostojnijim i pitkijim, bez umanjenja analitičnosti i drugih tehničkih parametara prezentacije.
U završnom delu testiranja A12 Classic smo uposlili u punom kapacitetu, dodajući mu ulogu D/A konvertera. Prethodna kombinacija pružila je snažan i analitičan zvuk, na ogromnoj pozornici, ali uz prikaz koji je povremeno suvlji i koji neće biti svakom po volji. Prelazak na interni DAC doneo je sočniju i zasićeniju prezentaciju, u kojoj se može uživati na duže staze bez zamora, ali koja je znatno manje detaljna. Pozornica takođe nije dorasla prethodnoj postavci i, uopšte, utisak je da je amplifikacija nekoliko stepenika iznad konvertera. Ovo nije retkost u savremenom hi-fiju i kroz ruke su nam prošle desetine ovakvih slučajeva, pa stoga treba imati u vidu da je interni DAC tu samo kao dodatna opcija - za pravu stvar i dobijanje najboljeg iz ovog uređaja, preporučujemo eksterni izvor visokog kvaliteta. Kad je u pitanju funkcionalnost, jedino bismo mogli da poželimo nešto veći ekran - razumemo ideju simetričnog prednjeg panela, ali kretanje kroz menije i očitavanje parametara može biti naporno.
Zaključak
Iako promena naziva može predstavljati novo poglavlje u tržišnom životu kompanije, sa zadovoljstvom smo ustanovili da su osnovne smernice ostale nepromenjene, pa francuski proizvođač i dalje
nudi odličan kvalitet za uložen novac. Ovo se ogleda u bogatim opcijama, privlačnoj estetici i sjajnom zvuku. Uostalom, šta može biti bolje od preciznih pokreta VU-metara, diskretnog tinjanja lampi i 190 vati po kanalu?
Plus
M Brojne opcije.
M Hibridna konstrukcija.
M Snažan i kontrolisan zvuk.
M Analitičnost i ogromna scena.
Minus
K Traži pažljiv odabir ostatka sistema.
Oprema
 Canton GLE 90 S2
 Musical Fidelity M6x DAC
 Harmonic Tech, Oehlbach kablovi
Advance Paris A12 Classic
J Kontinualna snaga: 2 x 190 W na 8 oma
J Frekvencijski odziv: 10 Hz - 50 kHz
J Izobličenja THD: <0,007%
J D/A konverter: TI Burr-Brown PCM1796
J Rezolucija: do 192/32 i DSD128
J Analognih ulaza: 8
J Digitalnih ulaza: 10
J Broj izlaza za zvučnike: 2 para
J Izlaz za slušalice: da
J Dodatno: USB-A, sub out, pre out...
J Dimenzije (ŠxVxD): 430 x 195 x 455 mm
J Masa: 17,9 kg
J Cena: oko 2.220 €
ã Audio Pro Artist Sistems, 011/3442-874
Između tradicionalnog i modernog
Nenametljivi i sposobni strimer nastupa u pristupačnoj cenovnoj klasi, a stiže nam iz kompanije koja je poznata prvenstveno po izradi zvučnika.
Bojan Jović
Kompanija Mission je pre četiri godine lansirala integrisano pojačalo 778X. Iako je to možda bilo iznenađenje za mlađe ljubitelje dobrog zvuka, istina je da je ova kompanija i ranije nudila hi-fi elektroniku, samo je napravila malu pauzu od nepune četiri decenije. U duhu ostrvske tradicije, pojačalo je bilo upakovano u famozni šuboks format - u kućište koje po gabaritu i proporcijama podseća na kutiju za cipele. Nakon dobrih reakcija audiofilske javnosti, fabrika je proširila ponudu predstavljanjem CD transporta 778CDT, a sad je pred nama mrežni plejer iz iste serije. Da vidimo šta sve nudi novi Mission 778S…
Opis
Usled specifičnih proporcija i širine od nepuna 24 centimetra, 778S ima srazmerno malu prednju stranu, ali to nije sprečilo fabriku da postavi dve velike kružne komande. Pored vizuelnog uklapanja s integralcem 778X, ove višenamenske komande omogućuju lagodno kretanje kroz sistem menija, uz odličan osećaj pod prstima. Između njih smešten je mali OLED ekran dijagonale 56
milimetara, koji ima odličan kontrast, ali se ipak teže očitava s veće udaljenosti. Simetrična postavka nastavlja se ispod ekrana, gde su u tri kruga postavljeni senzor za daljinsku komandu, taster za stendbaj i 6,35-milimetarski izlaz za slušalice. Ostatak slobodnog prostora u dnu fronta zauzela je vodoravna traka u crnoj boji visokog sjaja, na kojoj se nalaze logotip proizvođača i oznaka modela. Iako nemamo ništa protiv ekrana, on u ovoj veličini nema mnogo smisla, a 778S je komotno mogao da bude headless komponenta - iako je na raspolaganju i daljinac, kao glavni vid kontrole ipak je prisutna aplikacija, koju ćemo opisati kasnije.
Kućište je izvedeno u potpunosti od metala, a na gornjoj strani nalaze se brojni otvori za hlađenje, kao i veliki logotip fabrike. Prelazak na zadnju stranu pokazuje da je 778S prilično svestrana, mada ne i svemoguća sprava, koja za povezivanje na lokalnu mrežu koristi gigabitni eternet port ili dvopojasni wi-fi. Dva USBA porta u verziji 3.0 mogu se koristiti za priključivanje eksternih skladišta muzike, kad Mission preuzima ulogu lokalnog
servera, ali i kao digitalni izlaz za prosleđivanje signala spoljašnjem D/A konverteru. Ovo se takođe može obaviti preko koaksijalnog ili optičkog izlaza, ali 778S ipak ne donosi funkcionalnost eksternog DAC-a, jer sadrži samo USB-C ulaz za direktnu vezu s računarom. Drugi tipovi digitalnih ulaza, kao što su koaksijalni ili sve popularniji HDMI, izostaju, isto kao i već nezaobilazni blutut. Umesto toga, Mission na analognom izlazu nudi RCA i balansirani XLR, a prisustvo IEC utičnice uliva nadu da se ispod haube nalazi kvalitetno napajanje. Ako bismo morali da biramo, mi bismo svakako radije izabrali torusni transformator i balansirani izlaz pre nego HDMI i blutut.
Uprkos klasičnoj konstrukciji, s gornjom i bočnim stranama izvedenim izjedna, 778S odaje utisak visokog kvaliteta i monolitne čvrstine. Pogled u unutrašnjost pokazao je da je proizvođač ispunio naše želje i opremio strimer linearnim napajanjem s oklopljenim torusnim transformatorom, koje je smešteno u prednjem delu. Ostatak elektronike uredno je složen na nekoliko štampanih ploča i tu pronalazimo šestojezgarni SoC (System-
“Mission 778S donosi svojevrsnu zrelu i nenametljivu muzikalnost, koja ga odvaja od većine dalekoistočnih
rivala.”
Slušali smo Instrumentalni kvartet Chui na albumu "Iz kapetanovog dnevnika" iz 2019.
Upotreba i zvuk
Iako smo na test dobili primerak koji je vrlo malo radio, 778S je od početka kreirao prostranu pozornicu i izražen prostorni efekat, što nije uvek slučaj kod digitalnih izvora ove klase. Široka scena sadržala je jasno pozicionirane tonove, uz takođe solidno pozicioniranje po dubini – stereo-efekat je bio odličan, a precizno postavljanje i dobra definicija prevodili su se u lako određivanje položaja muzičara na pozornici. Mission je ostajao stabilan i kad stvari postanu složenije, pa ni prilikom zahtevnih orkestarskih numera nije dolazilo do smanjenja pozornice ili gubitka preciznosti - dakle, sve vreme je zadržan odličan fokus. Deo zasluga pripada sistemu za podizanje nižih rezolucija na 384 kiloherca, koji uspešno rekreira finese. Čujne razlike su suptilne i nismo ih primetili na svakoj numeri, a ukoliko želite neizmenjen signal, apsempling se može isključiti. Nakon toga, na raspolaganju je pet digitalnih filtera, a uređaj je fabrički podešen na Linear Phase (sporoopadajući) - kao i uvek, morate ih isprobati da biste ustanovili koji vam se najviše dopada. Osobine koje su nas stvarno oduševile kod ovog strimera jesu kolorit i, u širem smislu, rekreiranje pojedinačnih tonova. Detaljnost i slojevitost nesumnjivo su prisutne, ali nenametljivo i gotovo iz drugog plana - kod Missiona zaista nema analitičnosti koja bi bila sama sebi svrha, već je svaka finesa u službi muzike. S druge strane, tonovi su živopisni i izdašno ocrtani, ali bez
Ključne karakteristike
D/A konverter
• ESS ES9038Q2M
• Silent Angel on-Chip) Rockchip RK3399, koji je zadužen za brz odziv i glatko obavljanje svih zadataka. Za kvalitet zvuka ipak je najznačajnije konvertersko kolo, a Mission je na ovoj poziciji upotrebio renomirani ESS ES9038Q2M. Ovaj čip dobro poznajemo iz drugih uređaja, kao i iz našeg konvertera Musical Fidelity - u pitanju je sklop izveden u 32-bitskoj HyperStream arhitekturi i uz tehnologiju Time Domain Jitter Eliminator, za što bolju vremensku usklađenost signala.
Podržana rezolucija
• do 768/32 i DSD512 Operativni sistem
prelaska u prezasićenost, pa reprodukcija uvek zadržava jasnoću prikaza. Odlične dinamičke osobine pružaju temperamentan, na trenutke žustar performans, pa kao krajnji rezultat imamo uređaj živog zvuka koji može biti i razigran i milozvučan, ponekad oboje u isto vreme, ali 778S je uvek i iznad svega muzikalan. Više puta smo ponovili da veoma poštujemo trud mladih kineskih kompanija, ali - iako vlasnički kapital govori drugačije - Mission i dalje pripada britanskoj školi zvuka. Novopridošli konkurenti možda
će pružiti izraženiju analitičnost i staviti fokus na tehničku stranu reprodukcije, ali malo koji će nadmašiti 778S u pogledu urođene ritmičnosti, muzikalnosti i rafinirane lepote pojedinačnih tonova. Ranije u tekstu naveli smo da 778S ne sadrži sve opcije koje se očekuju od savremenih strimera, a naš utisak je da je Mission to uradio namerno kako bi
se distancirao od konkurencije i zadržao fokus na onome što audiofili žele od uređaja. S druge strane, zaista važne osobine su na visokom nivou i uređaj podržava PCM do 768/32 i DSD512, kao i sve popularne striming servise i protokole - ispostavilo se da je kompatibilan i sa Audirvānom, iako nije navedeno u specifikacijama. Mrežna platforma Streaming Angel, s kojom nemamo mnogo iskustva, tokom testa se pokazala veoma dobro, uz uzornu stabilnost i brz odziv, a jedinu zamerku možemo da stavimo na sporije podizanje sistema prilikom uključivanja uređaja. Mobilna aplikacija jednako je dobra i sveobuhvatna u pogledu mogućnosti, jer objedinjuje upravljanje opcijama uređaja, pristup svim izvorima muzike i kontrolu reprodukcije, uz pregledan i intuitivan interfejs. Na kraju, čak i ekran na uređaju ima odličan prikaz i vrlo je informativan, pa je prava šteta što nije malo veći.
Zaključak
Iako 778S predstavlja prvi mrežni plejer iz Missiona, kompanija je odlično obavila domaći zadatak i na tržištu se našao zaista sjajan strimer. Njegov tonski karakter je takav da će se bez teškoća uklopiti u raznovrsne sisteme, a nekima će i dodati malo živosti i razigranosti. U kategoriji od oko 1.000 evra izbor strimera je veliki i uvek je poželjno poslušati što više modela pre kupovine, ali 778S donosi svojevrsnu zrelu i nenametljivu
muzikalnost, koja ga odvaja od većine dalekoistočnih rivala, pa ga možemo iskreno preporučiti kao odličan izbor za hi-fi postavke srednje klase.
Plus
M Izuzetno prijatan kolorit.
M Živopisna i dinamična reprodukcija.
M Dobro odmerene opcije.
M Odličan kvalitet izrade.
Minus
K Sporije podizanje sistema.
Oprema
 NAD C 3030
 Exposure 3010S2
 Canton GLE 90 S2
 ELAC Uni-Fi UB52
 Harmonic Tech, Oehlbach kablovi
Mission 778S
J D/A konverter: ESS ES9038Q2M
J Podržana rezolucija: 768/32, DSD512
J Izobličenja THD: <0,001%
J Digitalni ulazi: USB-C
J Digitalni izlazi: koaksijalni, optički i USB-A
J Analogni izlazi: RCA, XLR
J Mrežno povezivanje: eternet, wi-fi
J Dodatno: USB-A, izlaz za slušalice
J Dimenzije (ŠxVxD): 236 x 98 x 357 mm
J Masa: 5,3 kg
J Cena: 900 €
ã Audio Pro Artist Sistems, 011/3442-874
Uvek u modi
Cantonova serija GLE najbolji je primer da će dobro odmeren spoj klasičnog dizajna, solidnog kvaliteta i prihvatljive cene uvek naći put do velikog broja korisnika.
Bojan Jović
Kao jedan od najvećih evropskih proizvođača zvučnih kutija, Canton je prisutan na tržištu preko 50 godina i ima zaista bogatu ponudu, koja obuhvata više od deset serija zvučnika, elektronike i prateće opreme. Linija GLE pozicionirana je u donjem delu asortimana i već četvrt veka predstavlja jednu od okosnica Cantonove prodaje, a nemačka kompanija čini sve da je tu i zadrži. Iz tog razloga, serija je prošle godine osvežena poboljšanim zvučničkim jedinicama i redizajniranim skretnicama, a na našem testu našao se drugi najveći model u seriji, koji nosi već poznatu oznaku GLE 90, ali sada sa sufiksom S2.
Klasični dizajn
Kako smo pre pet godina testirali prvobitne GLE 90, poređenje je pokazalo da su novajlije nasledile praktično iste kabinete, bez izmena na spoljašnjosti. Ovo podrazumeva potpuno pravilan oblik kvadra, s čistim površinama, oštrim linijama i bez naročitih vizuelnih ukrasa. To ipak ne znači da su Cantoni lišeni svake privlačnosti: njihove proporcije su skladne, a u našu redakciju stigla je verzija s crnom prednjom pločom i ostatkom kabineta u vinilnoj imitaciji orahovine, pa njihova pojava odiše nenametljivim luksuzom. Ljubiteljima tradicionalnog dizajna takođe će se svideti što se GLE 90 S2 ne isporučuju s modernim isturenim postoljima tipa "lunarni modul", već dolaze s diskretnim, ali dovoljno masivnim hromiranim nožicama, poput onih na hi-fi uređajima. Pored orahovine, na raspolaganju su još tri finiša (makassar, crna i bela boja), a ustanovili smo da zaobljene maske s magnetnim pričvršćivanjem pružaju zanimljiv vizuelni kontrast uglastim kabinetima, pa predlažemo da ih isprobate. Čistokrvna trosistemska topologija u Cantonovom izdanju sadrži četiri zvučničke jedinice, a na vrhu fronta - pomalo neuobičajeno za kutije ove visine - nalazi se srednjetonac. Iako zadržava prečnik prethodnika od 174 milimetra, ova jedinica ima potpuno novu membranu u tehnologiji ATB (Aluminium Titanium Black), koja je napravljena u kombinaciji aluminijuma i titanijuma, a prepoznaje se po crnoj boji. Za ovu jedinicu karakteristično je trostruko presavijeno vešanje, dok je korpa izrađena od ojačanog polikarbonata, a fabrika ističe da je za pogon zadužen snažan magnet. Ispod nje je postavljen kalotni visokotonac, čija je 25-milimetarska membrana napravljena od aluminijuma, takođe u crnoj boji. Iako ova jedinica nije nova, dobila je unapređeni usmerivač, koji pruža bolju disperziju. U produžetku se nalazi par niskotonskih drajvera, koji su po svemu isti kao srednjetonci - osim po prečniku od 192 miimetra i, nadamo se, po veličini magneta.
Zadnja strana kabineta potpuno je prazna i samo pri dnu pronalazimo jedan bas-refleks otvor nešto većeg prečnika, dok je ispod njega postavljen panel sa zvučničkim terminalima. Oni su solidnog kvaliteta i izvedeni u danas uobičajenoj kombinaciji pozlaćene osnove i oplate od providne plastike, a prihvataju gole žice, bananice i viljuške - ali treba imati u vidu da prisustvo samo jednog para terminala ne dopušta bi-wire i bi-amp povezivanje. Tehničke osobine zvučnika pomalo su nedorečene, jer proizvođač objavljuje zaista impresivan opseg od 20 herca do 40 kiloherca, ali bez podataka o opadanju glasnoće ili udaljavanju od ose zvučnika. Za impedansu je navedeno da iznosi od četiri do osam oma, što znači da nikad ne pada ispod četiri oma - ovo je takođe odlično, dok je i osetljivost
“Njihova
analitičnost nije usiljena, već dolazi na prirodan i nenapadan način.”
vrlo dobra i iznosi 90,5 decibela. GLE 90 S2 predviđeni su za pojačala kontinualne snage do 150 vati, dok o skretnici ne znamo ništa osim da su rezne frekvencije postavljene na 300 herca i 3,2 kiloherca.
Slušni test
Kao drugi najveći model u seriji, GLE 90 S2 ima visinu od 105 centimetara i svrstava se među podnostojeće zvučnike srednje veličine. U praktičnom smislu, ovo znači da će bez problema napuniti zvukom veću prostoriju, ali da će se dobro snaći i u manjim sobama, ispod 20 kvadrata. Zahtevi za prostorom ipak su prisutni, čini nam se, možda i malo više nego kod prethodne generacije, pa je za pun zamah potrebno bar pola metra od zadnjeg zida - u suprotnom, bas će biti prenaglašen i zamućen. Nakon što smo se malo poigrali s pozicioniranjem i pronašli optimalan položaj u prostoru, GLE 90 S2 su nam uzvratili vrlo dobro izbalansiranim prikazom, koji ne ističe nijedan deo spektra. Novi drajveri nadogradili su odranije poznate vrline serije GLE i donose zaista transparentnu prezentaciju, uz čist i direktan zvuk u celom spektru. Ovi zvučnici reprodukuju muziku bez
Slušali smo
Džordža Klintona i njegov bend Funkadelic na albumu "Maggot Brain" iz 1971.
Ključne karakteristike
Topologija
• 3-sistemski, bas-refleks Niskotonske jedinice
• 2 x 192 mm Frekvencijski opseg
• 20 Hz40 kHz
uvijanja i otvoreno, pa su pojedinačni tonovi jasni, a prikaz analitičan - čak više nego kod nekih znatno skupljih kutija. Pritom je važno naglasiti da njihova analitičnost nije usiljena, već dolazi na prirodan i nenapadan način - Cantoni je tretiraju kao neodvojiv deo muzike, pre nego kao vid dodate vrednosti, osmišljene tako da zadovolji audiofile.
U skladu s navedenim, GLE 90 S2 spajaju tehnički i emotivni aspekt muzike na najbolji način, pa je reprodukcija elaborirana, a ujedno energična. Prostornost je takođe izražena i ovi florstenderi formiraju vrlo jasnu tonsku scenu, koja može biti prilično široka. Prisustvo četiri zvučničke jedinice znači da Cantoni i ne pokušavaju da imitiraju tačkasti izvor, ali im to daje veće mogućnosti u prostornom raslojavanju i pozicioniranju. Dubina pozornice može se lepo čuti na snimcima koji sadrže taj vid informacije, pa se ovde nazire višestranost ovih kutija - naime, proizvođač tvrdi da su jednako dobre kao stereo-par i kao frontovi u surround sistemu. Ali, bez
obzira na to u kakvoj postavci ih koristite, njihov spoj transparentnosti i prostornosti prevodi se u odlično razvijenu i oštro ocrtanu pozornicu, koja sasvim jasno prikazuje i složene deonice. Ovde dolazi do izražaja određena zahtevnost u pogledu prostora - ili, bolje rečeno, u pogledu pozicioniranja. Naime, GLE 90 S2 su prilično osetljivi na pozicioniranje i preporučujemo da posvetite vreme pronalaženju optimalnog zaokretanja prema poziciji za slušanje kako biste dobili široku pozornicu i ujedno zadržali dobar fokus. Nove zvučničke jedinice takođe donose određeno unapređenje u pogledu kolorita. Prezentacija je nesumnjivo analitična, ali nam se čini da pojedinačni tonovi imaju veću masu nego kod prethodnika, što ih čini sočnijim i pitkijim za duže slušanje. Timbar je neutralan i Cantoni se svrstavaju među kutije koje nemaju previše izražen sopstveni tonski pečat, već se na njih može uticati odabirom izvora i amplifikacije. Iako nisu mali i imaju dva basa prečnika 192 milimetra, njihova glad za snagom relativno je umerena, pa će ih pokrenuti i pojačalo od 50 vati po kanalu - ukoliko je kvalitetno napravljeno i stabilno. Ipak, prelazak na višestruko snažniju amplifikaciju prikazao je GLE 90 S2 u pravom svetlu i omogućio im da kreiraju upečatljiv muzički doživljaj. Tačno je da se ovo najviše ogleda u niskotonskom opsegu, jer je za precizno i čvrsto vođenje velikih membrana potrebno više snage, ali su Cantoni prikazali razliku u vatima i u ostatku spektra, kreirajući slojevitije srednje tonove i vazdušastiji gornji opseg - drugim rečima, poboljšale su se i makrodinamika i mikrodinamika.
Bestseler
Iako su zahtevniji od prethodnika u pogledu pozicioniranja, novi GLE 90 S2 nesumnjivo su bolji jer je njihov maksimum na višem nivou. Poskupljenje od 40 odsto takođe je adekvatno, iako se možda ne čini tako - ako informacije tražite na internetu, videćete da više od polovine poskupljenja otpada na inflaciju u prethodnih pet godina. Dakle, nemačka kompanija u pogledu cenovne politike ostaje poštena prema kupcima i zadržava seriju GLE u zoni odličnog odnosa između uloženog i dobijenog, a za testirani GLE 90 S2 možemo da potvrdimo da je pravi bestseler, koji će pružiti mnogo muzike po umerenoj ceni.
Plus
M Sjajna vrednost za novac.
M Proverena rešenja.
M Neusiljena analitičnost.
M Otvorena i neutralna prezentacija.
Minus
K Traže pažljivo pozicioniranje.
Oprema
 Musical Fidelity M6x DAC
 Exposure 3010S2
 Harmonic Tech, Oehlbach kablovi
Canton GLE 90 S2
J Preporučena snaga pojačala: do 150 W
J Frekvencijski opseg: 20 Hz - 40 kHz
J Osetljivost (1 W / 1 m): 90,5 dB
J Impedansa: 4-8 oma
J Topologija: 2 x 192 mm bas, 1 x 174 mm srednjetonac, 1 x 25 mm visokotonac
J Rezna frekvencija: 300 Hz / 3,2 kHz
J Dimenzije (ŠxVxD): 210 x 1.050 x 300 mm
J Masa: 20 kg
J Cena: 1.400 €
ã 4Audio, 011/770-4320
Fleksibilni FLEX
Pored stereo i višekanalnih uređaja, Bluesound ima u ponudi nekoliko višenamenskih bežičnih zvučnika, a mi vam ovom prilikom predstavljamo najpristupačniji model u ponudi. Bojan Jović
Bluesound je mlada kompanija koja nastupa u nižim tržišnim razredima, ali, uprkos tome, već ima zavidnu reputaciju. Pored odličnog odnosa cene i kvaliteta, deo uspeha leži u mudro odmerenoj ponudi, koja pokriva više nego što broj modela sugeriše, jer su, po pravilu, svi Bluesoundovi uređaji svestrani i višenamenski. Ovo važi i za testirani zvučnik PULSE FLEX, koji ima mnogo toga da ponudi iako je najpristupačniji proizvod u celom Bluesoundovom asortimanu.
Spoljašnjost
Dizajn testiranog zvučnika mogao bi se opisati kao neupadljivo moderan, a visina od nepunih 20 centimetara čini ga zaista kompaktnim i nezahtevnim za smeštanje, čak i u tesnom okruženju. Paralelni presek kućišta najpribližniji je polukrugu, a sve
ivice su snažno zaobljene. Kućište je najvećim delom prekriveno platnom, dok je plastika vidljiva na donjem delu i uspravnoj površini zadnje strane - završna obrada je veoma dobra, a utisku kvaliteta doprinosi masa od preko 1,6 kilograma. Na gornjoj strani takođe pronalazimo plastični panel koji je poslužio za smeštaj osnovnih komandi i sadrži tastere za kontrolu glasnoće i upravljanje reprodukcijom, kao i tri programabilna tastera, čije se funkcije mogu odrediti kroz aplikaciju. Za indikaciju radnog statusa služe dve sinhronizovane LE diode na prednjoj i gornjoj i strani, dok je, kao jedini ukras, na frontu postavljen hromirani logotip kompanije.
Iako jeste kompaktan i bežični, PULSE FLEX nije prenosivi zvučnik i ne sadrži integrisanu bateriju. Pri dnu zadnje strane stoga je smešten priključak za napojni kabl, dok se iznad njega nalazi gigabitni eternet port. Za povezivanje eksternih izvora predviđen je kombinovani troipomilimetarski ulaz, koji funkcioniše kao analogni ili digitalni optički priključak. USB postavka sadrži portove tipa A i C, od kojih prvi služi za priključivanje eksternih skladišta muzike, dok je drugi predviđen za povezivanje računara i drugih digitalnih izvora. Kao jedan od najvažnijih vidova povezivanja, prisutan je dvopojasni wi-fi, dok je blutut podržan u verziji 5.3, uz prihvatanje kvalitetnijeg kodeka aptX HD. Na donjoj strani nalazi se gumirano postolje, a fabrika navodi da se PULSE FLEX može postaviti na namenske stalke FS230 ili montirati na zid pomoću nosača WM100, koji se prodaju odvojeno.
Tehnička rešenja
Kako je PULSE FLEX monozvučnik, ispod platna smeštena je dvosistemska topologija, koja obuhvata 19-milimetarski visokotonac i srednjetonsko-niskotonsku jedinicu prečnika 102 milimetra. Za pokretanje je upotrebljena digitalna amplifikacija nove generacije, koju Bluesound naziva Smart DSP Amplifier. U njene kvalitete uverili smo se tokom nedavnog testiranja saundbara PULSE CINEMA, a u ovoj postavci pruža ukupno 50 vati, što je više nego dovoljno za zvučnik ovog gabarita. Centralni procesor je komponenta koja obezbeđuje brz odziv i glatko obavljanje svih funkcija i stoga je vrlo značajan za svaki uređaj ovog tipa, a fabrika je upotrebila provereno četvorojezgarno kolo ARM Cortex-A53, koje se može sresti i kod mnogih drugih Bluesoundovih modela.
U pogledu softvera, očekivano, PULSE FLEX je postavljen na Bluesoundovu renomiranu platformu BluOS. Poznato je da ova platforma spada među najbolje na svetu i da, uprkos zatvorenom sistemu (koji ne podržava UPnP ili DLNA), pruža praktično sve što bi vam moglo zatrebati - od najpopularnijih Connect opcija, preko podrške za AirPlay i Roon, pa do internet radija i brojnih sporednih opcija. Na početku teksta rekli smo da je PULSE FLEX višenamenski zvučnik, a to znači da se može koristiti samostalno ili kao stereo-par. Ova podešavanja obavljaju se
“PULSE FLEX bez problema ispunjava zvukom prostoriju
putem aplikacije, što jasno pokazuje sveobuhvatnu sposobnost BluOS platforme.
Upotreba i zvuk
Usled odsustva ekrana, tokom inicijalnog podešavanja i povezivanja na mrežu neophodno je proučiti uputstvo kako biste znali šta vam PULSE FLEX poručuje pomoću kombinacije boja i pulsiranja LE dioda. Nakon toga korišćenje je krajnje jednostavno i intuitivno bilo da koristite aplikaciju ili komande na uređaju, a proizvođač takođe navodi da je zvučnik opremljen senzorom za daljinsku komandu i sposoban da uči kodove različitih daljinaca. Za prilagođavanje zvuka zadužene su nezavisne tonske kontrole za gornji i donji deo spektra, a visoki i niski tonovi mogu se podešavati u rasponu od -6 do +6 decibela. Već smo naveli da USB-A port služi za povezivanje eksternih skladišta muzike, ali zanimljivo je da PULSE
FLEX može da služi kao lokalni server, jer će se povezano skladište videti preko drugih strimera na mreži.
S obzirom na to da se Bluesound nalazi pod istim krovom s kompanijama NAD i PSB, jasno je da ima snažnu podršku u domenu zvučničkih jedinica i amplifikacije. To se može čuti tokom reprodukcije, jer PULSE FLEX, uprkos skromnom gabaritu, bez problema ispunjava zvukom prostoriju prosečne veličine. Centralizovani izvor zvuka, očekivano, neće doneti širinu pozornice i raslojenu prezentaciju stereo-postavke - to kod zvučnika ovog tipa ne treba ni tražiti. Umesto toga, Bluesound nas je počastio izvanredno prijatnim koloritom, koji je živopisan, samo za nijansu topliji i konzistentan u celom čujnom opsegu. Iako smo prvi deo testiranja obavljali preko blutut aptX HD veze, PULSE FLEX ni pri velikoj glasnoći nije pokazao izobličenja, kao ni očigledna ograničenja kompresovanog prenosa. Drugim rečima, sve dok direktno ne uporedite blutut i wi-fi na ovom zvučniku, nećete primetiti ograničenja blututa. U nastavku testiranja uradili smo upravo to - reprodukovali smo isti set numera preko wi-fija, a razlike su bile suptilne, ali čujne. Zvuk se izmenio tako da je prezentacija postala bolje definisana, a pojedinačni tonovi jasniji, što ukazuje na povećan stepen detalja. Kolorit je u naznakama postao nešto suvlji, uz primetno povećanu analitičnost, ali pozitivno je što Bluesound ovo postiže uz zanemarljive gubitke u pogledu fluidnosti reprodukcije - zapravo, može se reći
da je muzikalnost povećana u odnosu na blutut. Zvuk se može u dobroj meri korigovati tonskim kontrolama, koje omogućuju precizno podešavanje u koracima od 0,5 decibela, a tu je i opcija Front Row. Nije nam sasvim jasno kako ova opcija funkcioniše, iako proizvođač navodi da je u pitanju kombinacija digitalne obrade signala i ekvilajzera, ali njeno uključivanje donosi puniju i sočniju reprodukciju, kao i veći volumen zvuka iz malog zvučnika.
Zaključak
Jednostavnost upotrebe i tonski kvaliteti čine PULSE FLEX savršenim izborom za neobavezno uživanje u muzici u spavaćoj sobi ili trpezariji. Žao nam je što na testu nismo imali par, jer se dodavanjem još jednog zvučnika PULSE FLEX može formirati vrlo sposoban stereo-sistem, s mogućnošću reprodukcije preko mreže, blututa ili različitih digitalnih i analognih izvora. Pored toga, zaista kompaktne dimenzije čine ga lako prenosivim po kući, pa može da posluži kao kvalitetnija i bolje zvučeća alternativa sveprisutnim blutut zvučnicima.
Plus
M Snažan zvuk iz malog gabarita.
M Jednostavna upotreba.
M Sjajna BluOS platforma.
M Uparivanje za stereo-zvuk.
Minus
K Integrisana baterija donela bi još veću funkcionalnost.
Bluesound PULSE FLEX
J Ukupna snaga: 50 W
J Topologija: 1 x 102 mm mid-bas, 1 x 21 mm visokotonac
J Audio-ulazi: 1 x kombinovani optički/analogni 3,5 mm i USB-C
J Dodatno: LAN, wi-fi, blutut aptX HD, USB-A
J Dimenzije (ŠxVxD): 131 x 196 x 111 mm
J Masa: 1,61 kg
J Cena: 330 €
Dalekoistočna perjanica
Slušalice FT5, koje smo testirali pre dve godine, predstavile su kompaniju FiiO kao ozbiljnog igrača u kategoriji planarnih slušalica, a model FT7 podiže sveukupni kvalitet za stepenicu više.
Bojan Jović
Tokom testiranja FiiO-ovog planarnog prvenca FT5 utvrdili smo da je kineska kompanija ponudila izuzetne slušalice po pristupačnoj ceni, a nivo primenjenih tehničkih rešenja povremeno je znatno premašivao naša očekivanja. Međutim, nova perjanica FT7 donosi unapređenja na svim bitnim poljima, od konstrukcije i mase, preko planarno-magnetskih membrana, pa do pripadajućih kablova.
Zastrašivanje konkurencije
S obzirom na to da je razvila i patentirala sopstvenu tehnologiju izrade planarno-magnetskih membrana, jasno je da je kompanija FiiO krajnje ozbiljno pristupila tržišnoj niši planarnih slušalica. Kao i uvek kad su u pitanju proizvodi s vrha ponude ove kompanije, spisak tehničkih rešenja izgleda kao svojevrsna demonstracija sile, pri čemu nijedan detalj nije prepušten
slučaju - ovakva taktika jednako snažno deluje na impresioniranje potencijalnih kupaca i na zastrašivanje rivala. Slušalice su stilski izvedene po uzoru na FT5, što podrazumeva vrlo masivne okrugle rezonatore i veliki nosač od čvrstog materijala. Kako bi se što više smanjila masa, FT7 su velikim delom izrađene od karbonskih vlakana, dok su šarke metalne. Rajf je izveden od dva tanka nosača i fiksnog je obima, a unutar njega nalazi se tapacirani držač na elastičnim trakama, koji naleže na teme glave.
Za estetiku ovih slušalica rekli bismo da nije sama sebi svrha, već su svi detalji pre svega funkcionalni i izvedeni s mnogo smisla. Čvrste šarke omogućuju podešavanje rezonatora po sve tri ose, a preovlađujuća crna boja razbijena je crvenkastim maticama i smeđim poklopcima rezonatora. Veliki rezonatori su srazmerno tanki, što je posledica upotrebe ravnih membrana. Spoljašnje površine rezonatora obložene su atraktivnim, a opet dovoljno diskretnim drvetom zebrano, koje potiče s centralnoafričkih visoravni. Kao osnov konstrukcije i ovde su upotrebljena karbonska vlakna, koja se primećuju na okvirima, gde pronalazimo i zasebne 3,5-milimetarske ulaze za levu i desnu slušalicu. Unutrašnja strana rezonatora opremljena je krupnim jastučićima, a fabrika u pakovanju isporučuje verziju od prirodne jagnjeće kože i od prozračne tkanine - navodi se da svaka ima svoj uticaj na zvuk, pa ih korisnici mogu koristiti i menjati po želji.
Napokon dolazimo do membrana koje se mogu nazreti kroz vodoravne proreze na rezonatorima. FiiO-ovi patentirani planarno-magnetski drajveri ovde su prisutni u verziji većeg prečnika, od 106 milimetara, a njihova osnova izrađena je od PET termoplastike, debljine samo jedan mikrometar. U nju je utisnuto više slojeva provodnika, koji pokrivaju gotovo celu površinu ravne membrane, a napravljeni su od 24-karatnog zlata i od čistog srebra. Na spoljašnjoj i unutrašnjoj strani membrane postavljeno je ukupno 18 magneta, koji su izrađeni od neodimijuma N52, uz raspored koji stvara uravnoteženo magnetsko polje - proizvođač tvrdi da je ovo veoma značajno za umanjenje izobličenja. Usled filigranske strukture, postupak izrade membrana obuhvata procese preuzete iz industrije poluprovodnika, kao što su primena vakuumskih komora, vrlo niskog pritiska i visoke temperature (do 120 stepeni). Pored toga, FiiO se pozabavio uvreženim mišljenjem da planarne jedinice imaju kratak vek trajanja i obavio je testove na starenje u trajanju od jedne godine - svi parametri ostali su u zadatim granicama i nisu primećeni nikakvi tragovi potrošenosti, pa korisnici mogu da budu sigurni da će FT7 trajati dugo.
Slušali smo
Norvešku kantautorku
Kari Bremnes na albumu "Det Vi Har" iz 2017.
Ključne karakteristike
Drajveri
• planarnomagnetski, 106 mm
Frekvencijski
opseg
• 5 Hz - 40 kHz
Impedansa
• 25 Ω
“FiiO je prevalio dugačak put i predstavio nam planare odličnog i vrlo neutralnog kolorita.”
Upotreba i zvuk
Isto kao kod pristupačnijeg srodnika, FT7 su odlično izbalansirane i pri upotrebi se velika masa i gabarit vrlo malo osećaju, čak i pri oštrijim pokretima glave. Jastučići su veoma prostrani i s lakoćom obuhvataju čitave ušne školjke, a pritisak na glavu je dobro raspoređen i umeren, što važi i za gornji nosač, pa možemo da potvrdimo da FT7 pružaju izuzetan komfor. Iako se povremeno može čuti da planarne slušalice imaju suvlji zvuk, FiiO je prevalio dugačak put i predstavio nam planare odličnog i vrlo neutralnog kolorita. Pojedinačni tonovi su prikazani precizno, ali ne i oštro, pa FT7 donose fino odmerenu ravnotežu između jasnoće i prijatne prezentacije, neznatno na toplijoj strani neutralnog. Uparivanje s kompaktnim lampašem EarMen L-Amp pružilo je nešto stidljiviji gornji deo spektra, ali su zato srednji i donji opseg bili zaista sjajni. Donji prag se nije mogao primetiti i nije bilo naznaka odsečenosti na donjem kraju, a basovi su bili prikazani definisano i masivno do granice čujnosti. Gornji basovi imali su izražen volumen i jasnu ocrtanost, ali bez prelivanja u srednji deo spektra. Iz tog razloga, srednji tonovi zadržali su čist i definisan prikaz uprkos bogatom koloritu i izdašnom, slojevitom prikazu pojedinačnih tonova.
U drugom delu testiranja FT7 smo priključili na Musical Fidelity M6x DAC, koji je doneo potpunu ravnotežu između opsega, a gornji deo spektra zasijao je punim sjajem. Visoki tonovi predstavljeni su zaista impresivno, uz potpuno jasnu prezentaciju,
obilje finesa i još više vazduha. U pogledu pozornice, FiiO uvek pruža prostran i lepo razvijen prikaz, koji ne pokazuje vidljiva ograničenja, već deluje kao da se prilagođava materijalu. Celokupno jasnija i oštrija prezentacija u prvi plan je stavila brzinu planarnih membrana, koja je na trenutke spektakularna i zaista fascinira odsustvom bilo kakvog zamućenja, čak i u graničnim područjima. Složene numere i mnoštvo instrumenata takođe ne predstavljaju poseban izazov, jer FT7 spadaju među slušalice - ili, u širem smislu, audio-uređaje - koje su u stanju da prikažu komplikovane deonice na jedan jednostavan, pitak i razumljiv način, a da
pritom ne umanje genijalnost kompozitora i virtuoznost izvođača. S druge strane, Musical Fidelity je lišio prezentaciju lampaške baršunastosti, pa je reprodukcija izrazito analitična, ali bez onog žara koji je mnogima važan činilac tokom slušanja muzike.
Kao najvažnija sporedna stvar na svetu, kabl koji dolazi uz FT7 jednako je impresivan. Korišćeni su provodnici od monokristalnog bakra čistoće 6N (99,9999%), koji su napravljeni patentiranim postupkom Ohno Continuous Casting (OCC), a zatim su prošli sedmodnevni kriogeni proces. Fabrika ističe da zamrzavanje tečnim azotom na -192 Celzijusa ubrzava eliminaciju internog stresa kod metala i utvrđuje preciznije granice između pojedinačnih kristala unutar provodnika, pa je kabl formiran na najbolji mogući način i pružiće maksimalne performanse odmah po otpakivanju. Izolacija je izvedena od polimera PFA, niske dielektrične konstante i dobre otpornosti na mehanički stres, a slušalice se isporučuju u tvrdoj kutiji, presvučenoj izdržljivim platnom, koja pruža odličnu zaštitu i dovoljno prostora za sav pribor.
Zaključak
Iako su se FT7 tokom našeg testa pokazale kao svestrane i zahvalne slušalice, specifičan koncept ipak zahteva malo pažnje pri odabiru amplifikacije, jer izražena neutralnost znači da krajnja
reprodukcija u velikoj meri zavisi od headampa. Iz tog razloga smatramo da ove slušalice nisu najbolji izbor za one koji tek ulaze u svet head-fija - ne zato što će FT7 zvučati loše s neodgovarajućim pojačalom, već zbog toga što bi bila prava šteta ne uživati u maksimumu njihovih mogućnosti.
Plus
M Sjajna izrada u svakom detalju.
M Odličan komfor uprkos gabaritu i masi.
M Precizna i elaborirana prezentacija.
M Urođena neutralnost.
Minus
K Traže pažljivo uparivanje.
Oprema
 Musical Fidelity M6x DAC
 EarMen L-Amp
 Honor 200 Pro
FiiO FT7
J Sistem: planarne
J Tip: otvorene
J Prečnik zvučničke jedinice: 106 mm
J Frekvencijski opseg: 5 Hz - 40 kHz
J Impedansa: 25 Ω
J Osetljivost: 94 dB/mW
J Kabl: monokristalni bakar, oko 3 m
J Povezivanje: 4,4 mm, 6,35 mm, XLR-4
J Masa (bez kabla): oko 427 g
J Cena: 750 €
ã 4Audio, 011/770-4320
Kompletan strimer
Prvi put testiramo uređaje kineske kompanije Eversolo, koja nam je poslala na test dva uređaja. Prvi koji ćemo vam opisati jeste T8 mrežni transport, koji ne radi ništa drugo osim strimovanja.
Ljubiša Miodragović
Eversolo u svojoj ponudi ima D/A konvertere, mrežne transporte, pojačala snage, zvučnike, ali i uređaj „sve u jednom“ koji je osvojio srca audiofila – u pitanju je Eversolo Play. Ako već posedujete DAC ili pretpojačalo, verovatno ne želite da kupite uređaj koji već u sebi poseduje ovakve funkcije. Želite samo uređaj koji strimuje, ali na veoma kvalitetan način. Postoje različita rešenja raznih firmi, ali su ona često preskupa. Eversolo pokušava da s T8 popuni ovu prazninu na tržištu. Ujedno su nam poslali i DAC-Z10, koji smo, naravno, slušali zajedno, ali radićemo odvojene testove jer je reč o zasebnim komponentama. Eversolo T8 dolazi u jednostavnoj kutiji, upakovan u vrećicu i bezbedno zapakovan u penu. Pored uređaja, u kutiji su još i kabl za napajanje, daljinski upravljač, uputstvo, triger-kabl i krpica za brisanje (ekrana). Kućišta svih Eversolo uređaja koje smo viđali po sajmovima izrađena su veoma kvalitetno. Kućište T8 je napravljeno od aluminijuma, koji izgleda prilično luksuzno. Bočne ivice su rebraste u vidu hladnjaka, a s gornje strane je utisnut Eversolov logotip. Uređaj je
kompaktnih dimenzija (315 x 88 x 230 mm) i teži manje od pet kilograma. Uređaj možete kontrolisati na tri načina – pomoću aplikacije, daljinskog upravljača ili ekrana osetljivog na dodir. Ako želite da koristite ekran, onda pokušajte da uređaj postavite negde gde će vam biti blizu. Na prednjoj strani primetićete ekran dijagonale šest inča, što je veoma prikladna dimenzija za lako kontrolisanje i ugodno svakodnevno korišćenje. Levo i desno od ekrana nalaze se tasteri osetljivi na dodir kojima se kontrolišu reprodukcija i kretanje kroz menije.
Zadnji panel je bogat priključcima, pa tako ima RJ45 gigabitni LAN port, zatim dva USB 3.0 ulaza, te izolovani USB izlaz, potpuno balansirani AES/EBU, optički, koaksijalni i IIS priključak sa osam režima rada. Što se tiče bežične mreže, podržan je wi-fi 6 na 2,4 i 5 gigaherca. Iako postoji SPF priključak za optičku mrežu, sam mrežni modul nije integrisan u uređaj, već se mora kupiti odvojeno. Znamo da vas zanima rezolucija svih priključaka i ona je na očekivanim nivoima – koaksijalni, optički i AES/EBU idu do 192/24 i DoP64. IIS i USB idu do DSD512 Native i
do 768/32 PCM. Inače, mnoge će obradovati i mogućnost priključivanja USB CDROM jedinice.
Unutrašnjost
Eversolo se hvali kako je ugradio supertihu jedinicu za napajanje, a kao dokaz za kvalitet pominju 4N bakar bez kiseonika, koji je korišćen za torusni transformator. Sva interna ožičenja urađena su s teflonskom izolacijom, a „noise“ nivoi su ispod 30 mikrovolti. Pored kvalitetnog napajanja, korišćeni su i veoma precizni Femtosecond klokovi kompanije Accusilicon. Ugrađen je ARM procesor s četiri jezgra, a poseduje četiri gigabajta RAM memorije, kao i 64 gigabajta eMMC memorije za skladištenje. Ako vam ova 64 gigabajta nisu dovoljna, možete dokupiti dva SSD diska sa po osam terabajta, što je maksimum koji podržava ovaj uređaj. On se lako otvara s donje strane i tu se SSD diskovi mogu priključiti. Proizvođač, naravno, insistira da se to radi kad je uređaj isključen. Uspeli smo da ga pogledamo iznutra i zaista se radi o veoma kvalitetnoj izradi i veoma pametnom inženjeringu unutrašnjosti.
“T8 nije jeftin, ali za novac koji je potrebno izdvojiti za njega nudi mnogo više nego što smo očekivali.”
Striming servisi
Eversolo je podržao veliki broj striming servisa, pomenućemo Tidal, Qobuz, Amazon Music, Deezer, TuneIn... T8 podržava i više striming protokola, poput Roon Ready, Spotify Connect Lossless, Qobuz Connect, Tidal Connect i JPLAY Certified. Ako želite kontrolu preko uređaja, možete koristiti bilo koji uređaj koji podržava Android, iOS, iPadOS i MacOS (sa M čipovima).
Ako se zanimate za reprodukciju svojih fajlova, onda računajte na podršku za sve formate, uključujući DSD, PCM, FLAC, APE, WAV...
Posebnosti
Eversolo je ponosan na nekoliko svojih posebnosti koje je ugradio u ovaj uređaj. „Evotune Evolutionary Tuning“ zapravo je sistem za korekciju akustike prostorije, koji prilagođava frekvencijski odziv i balansira tonalitet. Za kalibraciju proizvođač preporučuje njihov mikrofon EM-01, ali se može koristiti i mikrofon vašeg mobilnog telefona. Pored toga, poseduje i ekvilajzer sa deset opsega, pa je moguće veoma precizno podesiti zvuk po želji korisnika. Nama se dopala i opcija WOL (Wake-up on LAN), koja omogućuje uključivanje uređaja koji je povezan na LAN mrežu.
Eversolo T8 može reprodukovati muziku s vaše lokalne mreže, ali to može da radi na nekoliko veoma interesantnih načina –podržava UPnP, WebDAV, Dropbox, kao i Plex.
Nismo pomenuli da priloženi daljinski upravljač podržava i blutut i infracrvenu komunikaciju, te da je izrađen iz jednog komada, puni se preko USB-C priključka na dnu i izgleda veoma funkcionalno i kvalitetno izrađeno. I na kraju, moramo još reći da se na displeju mogu prikazivati VU-metri, koji će vašoj reprodukciji dodati dopadljivu vizuelnu notu.
Slušali smo Novi album „Muscle Memory“ Vlatka Stefanovskog na Tidalu.
Zaključak
Nama se Eversolo T8 jako dopao - kvalitetan i zaokružen uređaj koji nudi baš sve što možete danas tražiti od jednog strimera. Kontrolisanje putem displeja posebno je zabavno – jako brzo reaguje i ceo proces je intuitivan. T8 nije jeftin, ali za novac koji je potrebno izdvojiti za njega nudi mnogo više nego što smo očekivali. Fleksibilan je, a korišćenje je veoma intuitivno i jednostavno. Ako vam treba čisti mrežni transport, poslušajte i isprobajte Eversolo T8 – od nas ima visoku preporuku.
Plus
M Kvalitet izrade, korišćene komponente.
M Jednostavna kontrola putem ekrana, aplikacije ili upravljača.
Iako obično dolaze na samom kraju sastavljanja sistema i često im se ne posvećuje odgovarajuća pažnja, napojni kablovi imaju veliki uticaj na zvuk.
Bojan Jović
Kablovi kompanije Atlas već godinama su prisutni na našem tržištu i dosad smo se upoznali s različitim modelima. Britanski proizvođač ima u ponudi sve vrste kablova, od analognih i digitalnih interkonekta, preko zvučničkih i napojnih, pa do mrežnih i kablova za slušalice, a sve to u nekoliko nivoa kvaliteta i cene. Atlas je nezavisna kompanija koja svoje proizvode dizajnira i izrađuje u pogonima u Škotskoj, što samo po sebi uliva poverenje - nema tu korporativne finansijske zaleđine, lakog pristupa svetskim tržištima i prečice do uspeha, već od osnivanja 2000. godine Atlas stiče ugled isključivo na osnovama sopstvenog znanja, kvalitetne zanatske izrade i poštenog odnosa prema
kupcima. U tekstu koji sledi posvetićemo se napojnim kablovima iz osnovne serije Eos, koji su prikladni za veliku većinu sistema, dok za najzahtevnije situacije fabrika nudi višu seriju Eos Superior.
Izrada
Na našem testu našli su se napojni kablovi Eos 2.5em i Eos 4.0em, a serija sadrži još i početni model Eos 1.5em. Kablovi imaju potpuno iste specifikacije, a razlikuju se samo u prečniku provodnika i, posledično, ukupnoj debljini. Fabrika navodi da je tokom konstruisanja ovih kablova velika pažnja posvećena umanjenju svih vrsta smetnji i vibracija kako bi se obezbedila što čistija struja - ovo je sve važnije u današnje vreme, kad smo
okruženi velikim brojem wi-fi i blutut signala. Jezgro je izrađeno od upletenih provodnika, koji su napravljeni od bakra velike čistoće i bez primesa kiseonika (OFC). Provodnik je presvučen slojem kalaja, dok je šilding hibridni i obogaćen ugljenikom. Sledi izolacija od stabilizovanog PVC polimera, a sve je obloženo upletenom košuljicom crne boje. U skladu s oznakama, Eos 2.5em ima provodnik ukupnog poprečnog preseka dva i po kvadratna centimetra, dok kod Eos 4.0em on iznosi četiri kvadratna centimetra, uz ukupni prečnik od 11,5 i 13,5 milimetara.
Proizvođač ne daje posebne informacije o terminaciji, a možemo da navedemo da su šuko i IEC prilično masivni. Čvrsta
“Ukoliko želite da čujete sve što vaš sistem može da pruži, preporučujemo da ih isprobate.”
plastična kućišta dizajnirana su za što lakše priključivanje, a poznajući osnovne principe Atlasovog dizajna, pretpostavljamo da su kontakti izvedeni hladnim spojevima, tj. krimpovanjem. Testirani kablovi odaju utisak visokog kvaliteta izrade u svakom detalju, što je potvrđeno fabričkom garancijom od pet godina.
Uticaj na zvuk
Za razliku od zvučničkih i interkonekt kablova, koji mogu imati sopstveni tonski pečat, kod napojnih kablova stvari stoje malo drugačije. Dobri napojni kablovi, kao što je slučaj s testiranim Atlasima, ništa ne dodaju, već oduzimaju - šum. Ovo smo utvrdili na samom početku jednostavnim upoređivanjem pozadinskog šuma kad je sistem uključen, ali ne reprodukuje. Krupniji Eos 4.0em postavili smo na pojačalo, a posebno je zanimljivo da se šum dodatno i čujno smanjio kad smo za D/A konverter upotrebili Eos 2.5em, što se poklapa s tvrdnjom proizvođača da njihovi strujni kablovi pružaju sve bolje rezultate što ih je više u sistemu i da su tada pozitivni efekti veći od prostog zbira. Na svedenom sistemu, koji sadrži samo DAC, pojačalo i zvučnike i koji autor ovog teksta već dobro poznaje, kablovi iz Atlasa pružili su fantastične rezultate. Torusni transformatori i kvalitetna napajanja u pojačalu i konverteru kao da su prodisali punim plućima, a prvi utisak je da amplifikacija raspolaže većom snagom. Ovo je, naravno, posledica bolje kontrole, i to nije samo subjektivni utisak: vođenje membrana je preciznije, a zaustavljanje brže, što se najbolje primećuje u donjem delu spektra. Najniži tonovi su dobili i malo dodatne mase, pa su zvučali voluminoznije i krupnije, a ujedno uz bolju definiciju.
Smanjenje pozadinskog šuma i tamnija pozadina imaju značajan efekat i u srednjem i gornjem opsegu, samo je ispoljavanje nešto drugačije. Rekreacija pojedinačnih tonova je jasnija,
s lakše razlučivim slojevima i prisutnijim, gotovo opipljivim telom i masom. Rekli bismo da kod visokih tonova više poboljšanja dolazi od izvora nego od amplifikacije, jer daleko tiša pozadina omogućuje da lakše primetimo finese - nešto poput čistog belog platna na kojem ćemo lako opaziti svaku tačkicu. Opet, promena u koloritu i tonskom balansu nema, jer ovi kablovi ne dodaju apsolutno ništa svoje - oni samo omogućuju da čujemo informacije koje su i ranije bile prisutne u zapisu, ali utopljene u pozadinski šum.
Dvaput je dvaput
Slušali smo
Džonija Hamonda na albumu "Gears" iz 1975.
Iako smo pre početka testa bili uvereni da će pozitivni pomaci biti izraženiji kod pojačala, Atlas nam je pokazao da je kvalitet napojnog kabla jednako značajan kod izvora. Efekat jasnijeg i preciznijeg prikaza u celom spektru bio je daleko upečatljiviji kad su se na oba uređaja našli Atlasovi strujaši. Zapravo, poboljšanje je toliko da nam je žao što nismo imali pri ruci strujni razdelnik iz Atlasa kako bismo kompletirali postavku. Na kraju, ukoliko želite da čujete sve što vaš sistem može da pruži, preporučujemo da isprobate neki od napojnih kablova Atlas Eos.
Plus
M Čistiji i detaljniji zvuk.
M Bolja dinamika u celom spektru.
M Bez promena u koloritu.
M Odličan kvalitet izrade.
Minus
K Ništa.
Oprema:
 Musical Fidelity M6x DAC
 Exposure 3010S2
 Canton GLE 90 S2
 Harmonic Tech, Oehlbach kablovi
Atlas Eos 2.5em
J Provodnici: OFC bakar
Ključne karakteristike
Provodnik
• OFC bakar presvučen kalajem Poprečni presek provodnika
• 2,5 mm² i 4 mm²
Izolacija
• stabilizovani
PVC polimer
J Izolacija: PVC
J Terminacija: šuko / IEC
J Dužina: 1,5 m
J Cena: 530 €
Atlas Eos 4.0em
J Provodnici: OFC bakar
J Izolacija: PVC
J Terminacija: šuko / IEC
J Dužina: 1,5 m
J Cena: 900 €
ã Impulse Hi-Fi Audio, 063/482-262
Slušalice za sva vremena
Nakon gotovo tri decenije prisustva na tržištu u praktično neizmenjenom obliku, Sennheiser HD 600 učvrstile su svoj status kao jedne od najneutralnijih i tonski najtačnijih slušalica bez obzira na cenovni razred.
Bojan Jović
Kako predstaviti slušalice kojima nije potrebno predstavljanje? S obzirom na to da se HD 600 proizvode već dugi niz godina, pretpostavićemo da mlađi hi-fi naraštaji možda nisu upoznati sa istorijatom ovog modela i reći ćemo da je sve počelo 1993, kad je poznata nemačka kompanija predstavila slušalice HD 580. Nakon dve godine usledila je unapređena verzija HD 580 Jubilee, a novi dizajn kulminirao je 1997, kad je predstavljen model HD 600. Ostalo je istorija.
Svrsishodan dizajn
Dizajn modela HD 600 više je nego klasičan prema današnjim merilima - neupadljiv i gotovo generički izgled, u kombinaciji s neutralnom tamnosivom bojom, ničim ne ukazuje na kultni status ovih slušalica među audiofilima, kao i u muzičkim studijima. Veliki ovalni rezonatori imaju srazmerno malu debljinu, a cela spoljašnja strana prekrivena je mrežicom od nerđajućeg čelika, kroz koju se može videti zadnji deo zvučničke jedinice. Na unutrašnjoj strani smešteni su mekani jastučići presvučeni velurom, čija je veličina savršeno odmerena - oni su dovoljno veliki da u potpunosti obuhvate ušnu školjku, ali još uvek kompaktni, pa slušalice na glavi ne deluju previše glomazno. Izuzev mrežica i klizača za podešavanje obima, slušalice su napravljene od plastike koja ne deluje posebno robustno, ali pozitivna iskustva mnogobrojnih dugogodišnjih korisnika govore da su HD 600 znatno žilavije nego što izgledaju. Pored podešavanja obima, položaj rezonatora može se u dovoljnoj meri podešavati i po preostale dve ose, a spaja ih relativno široki gornji nosač, s bogato tapaciranom površinom koja naleže na teme glave. Jednostavna konstrukcija ukrašena je samo plavim oznakama na šarkama i krupnim logotipom proizvođača na rajfu, pa HD 600 odišu svedenošću i svrsishodnim, funkcionalnim dizajnom. Zapravo, ovaj dizajn je toliko uspešan da ga Sennheiser - uz neznatne kozmetičke izmene - primenjuje sve do danas, na novijim modelima HD 650, HD 660 i HD 660 S2.
S unutrašnje strane rezonatora, ispod tankog sunđerastog sloja i zaštitne rešetke, smeštena je zvučnička jedinica ukupnog prečnika 42 milimetra. Proizvođač ističe da se ova jedinica izrađuje ručno u pogonima u Irskoj i da se odlikuje izuzetno malim tolerancijama u izradi, kao i
“Ako ikada budu povučene iz tržišne utakmice, HD 600 će se povući neporažene.”
Slušali smo
The Flaming Lips na albumu "The Dark Side of the Moon" iz 2009.
da svaki komad prolazi stroga merenja u celom radnom spektru. Membrana prečnika 38 milimetara napravljena je od svile, dok je zavojnica od aluminijuma. Pored frekvencijskog opsega od 12 herca do 40,5 kiloherca, specifikacije navode THD izobličenja manja od 0,1 odsto, najveći zvučni pritisak od 97 decibela i impedansu od 300 oma. HD 600 prihvataju balansiranu vezu, što podrazumeva da rezonatori imaju zasebne priključke, koji su izvedeni preko Sennheiserovog patentiranog dvopinskog konektora. Pripadajući kabl je prihvatljivog kvaliteta, a kao provodnik koristi se OFC bakar bez primesa kiseonika i niske kapacitivnosti, terminisan 3,5-milimetarskom single-ended bananicom. U priboru se isporučuje 6,35-milimetarski adapter, ali ako želite balansiranu vezu, moraćete da kupite još jedan kabl - fabrički, ili od brojnih drugih proizvođača.
Tonska lopta
Iako slušalice otvorenog tipa po pravilu pružaju veću pozornicu, kod HD 600 stvari stoje malo drugačije - one koriste slobodan protok vazduha kako bi postigle bolju separaciju tonova. Pozornica je izrazito trodimenzionalna i Sennheiser, prema iskustvu autora ovog teksta, formira nesvakidašnju "tonsku loptu", koja obuhvata glavu slušaoca. Njen prečnik samo je malo veći od razmaka između rezonatora, ali HD 600 kao da imaju potpunu kontrolu svake tačke unutar te lopte. Uprkos relativno maloj zapremini pozornice, razlike u masi tonova i gabaritu pojedinačnih instrumenata prikazane su na impresivno jasan način i uz neverovatan, urođeni autoritet, koji ne ostavlja mesta sumnji.
Takođe, HD 600 bez teškoća prezentuju razlike između sporednih zvukova i finih detalja, pa i najtananija nota ima jasno određenu poziciju u prostoru, kao i u postavci unutar muzičkog dela. Navedene osobine čine ove slušalice sjajnim izborom za analizu tehničke strane tonskog zapisa, ali to je samo deo njihovog sveobuhvatnog kvaliteta.
Ključne karakteristike
Dizajn
• otvorene, over-ear
Prečnik
drajvera
• 42 mm
Frekvencijski opseg
• 12 Hz40,5 kHz
Kao posledica ranije navedene separacije, tonovi su prikazani sasvim jasno i celovito, uz prisutnost najsitnijih alikvotnih zvukova, jedva čujnih izobličenja i varijacija u tonalitetu, pa se u toku reprodukcije stiče utisak apsolutnog realizma. Neutralan prikaz i naizgled ravna tonska karakteristika preslikavaju se u uravnoteženu i rafiniranu prezentaciju, ali slušalac nikada nije doveden u zamku u kojoj od drveća neće videti šumu - uprkos neutralnosti i krajnjoj analitičnosti, HD 600 su izuzetno muzikalne slušalice. Zapravo, jedna od njihovih najvrednijih osobina, koja ih i posle toliko godina odvaja od konkurencije, upravo je sposobnost da na muzikalan i fluidan način prikažu sve tehničke finese tonskog zapisa.
Kao najčešća, a možda i jedina zamerka, često se navodi niskotonski opseg, i istina je da ove slušalice neće biti po volji zaljubljenika u najdublji bas, ali daleko od toga da HD 600 zvuče anemično i da nemaju šta da ponude u ovom opsegu. Tokom reprodukcije, za basove važe ista pravila kao za ostatak spektra, a to znači - neutralan kolorit, izuzetno precizno ocrtavanje i izražena tekstura, čak i kod sintetičkih tonova. Brzina membrana je na izuzetnom nivou, pa basovi mogu biti zaista razigrani i vrlo žustri, mada kod najnižih oktava dolazi do opadanja, pa su one nešto tiše nego ostatak spektra. Ipak, treba imati u vidu da ovo zavisi od brojnih faktora, kao što su vrsta muzike, kvalitet zapisa, amplifikacija i, na kraju, lični ukus, pa preporučujemo da nikako ne otpisujete HD 600 pre nego što ih poslušate - mogu vas iznenaditi.
Tek izvađene iz kutije, HD 600 mogu imati nešto veći pritisak na rezonatorima, ali to će popustiti nakon nekoliko desetina sati upotrebe. U našem slučaju, kvota je ispunjena za samo nedelju dana! Nakon toga, slušalice postaju gotovo neprimetne na glavi, dok je pritisak rajfa na teme od prvog dana blag do zanemarljivosti. Pored toga, relativno kompaktan gabarit i srazmerno mala masa od 260 grama učiniće da se pri pokretima glave ne oseća inercija, pa je sveukupna udobnost takva da ćete ove slušalice ponekad zaboraviti da skinete kad muzika prestane. Prateća oprema više je nego skromna i slušalice se isporučuju samo s kablom i 6,35-milimetarskim adapterom, ali fabrika se iskupljuje dugoročnom podrškom. Naime, većina delova može se zameniti i dostupna je kod Sennheisera, pa su HD 600 vrlo za-
hvalne za održavanje tokom dugogodišnje upotrebe. Kao jedina praktična mana izdvaja se slaba obeleženost leve i desne slušalice, pa ćete pri svakom stavljanju na glavu morati da obratite pažnju na položaj rezonatora ili da pronađete neku drugu odrednicu - mi koristimo natpis na rajfu, koji pri stavljanju treba da bude okrenut ka slušaocu.
Neprolazna referenca
Nakon 29 godina i proizvedenih ko zna koliko komada, HD 600 se mogu svrstati u najuži krug istinskih audio-legendi, rame uz rame sa zvučnicima LS3/5A ili Technicsovim gramofonima serije 1200. Njihovi kvaliteti prepoznati su od audiofila, jednako kao i od tonskih inženjera, a posebno imponuje što su ove slušalice vrlo dobroćudne i trudiće se da izvuku maksimum iz slabijih pojačala i izvora, ali će umeti da cene priključivanje na ozbiljnije uređaje. Njihovo podražavanje stvarnosti - jer to je pravi izraz za zvuk ovih slušalica - podložno je određenom prilagođavanju pošto će one prikazati razlike u elektronici na koju su povezane, ali će uvek zadržati impresivnu neutralnost i potpuno jasnu prezentaciju. Ako ikada budu povučene iz tržišne utakmice, HD 600 će se povući neporažene.
Plus
M Izuzetna ergonomija.
M Besprekorno jasna prezentacija.
M Sjajna pozornica i imidžing.
M Neutralan i verodostojan kolorit.
Minus
K Opadanje najnižih oktava.
Oprema
 Musical Fidelity M6x DAC
 EarMen L-Amp
 Hart Audio HC-5
Sennheiser HD 600
J Sistem: dinamičke
J Tip: otvorene
J Prečnik zvučničke jedinice: 42 mm
J Frekvencijski opseg (-10 dB): 12 Hz - 40,5 kHz
J Izobličenja THD (1 kHz): <0,1%
J Zvučni pritisak (SPL): 97 dB
J Impedansa: 300 Ω
J Povezivanje: 3,5 mm
J Masa (bez kabla): 260 g
J Cena: 400 €
ã 4Audio, 011/770-4320
Beograd Srbija od 12 do 19 h
Radisson Collection, Old Mill
Bulevar Vojvode Mišica 15
Put posvećen umetnosti i samospoznaji
Znao sam da ću, kad otklonim strah od džez harmonije i pravila, moći da komuniciram sa sobom i sopstvenim glasom.
Kad govorimo o crnogorskoj džez sceni, sva je prilika da ćemo u narednim godinama (i decenijama) dobro zapamtiti ime bubnjara Slavena Ljujića. I to ne samo zato što je završio prestižni Berkli koledž u Bostonu već zahvaljujući tome što je strpljivo i postupno gradio svoj autorski izraz kroz nekoliko vlastitih postava i formacija, što ovih dana daje i prve (doslovno) opipljive plodove. Upravo između trenutka pisanja ovog teksta i izlaska novog broja Hi-Files magazina njegov prvi bendliderski album „Hope Molecules“ ugledao je svetlost dana. Istovremeno je aktuelan i njegov trio The Tribevibers, koji je u aprilu nastupao u okviru manifestacije Jazz Appreciation Month u Crnoj Gori. Obe postave su internacionalne, zahvaljujući Ljujićevom paralelnom radu na francuskoj i crnogorskoj džez sceni.
Počeci
Slaven Ljujić je rođen u Nikšiću, a muzički put započeo je kao gitarista, pre nego što se prešaltovao na bubnjeve. Učio je klasičnu gitaru u Muzičkoj školi „Vasa Pavić“ u Podgorici.
„Od početka sam se vezao za sami čin odlaska u muzičku školu, odlazak u neki prostor u kojem nije sve isto kao na drugim mjestima ili u školama. Pretpostavljam, ambijent u kojem se konstantno prepliću mnoštva različitih kompozicija koje dopiru iz učionica, kao neki paralelni univerzum u kojem se komunicira samo tonovima. I dan-danas kad uđem u muzičku školu u kojoj predajem, a koju sam pohađao kao klasični gitarista, osjetim taj isti vajb, koji jako volim“, priseća se Slaven u razgovoru za Hi-Files magazin. Njegov brat Dejan se prvi inficirao bluzom, a potom je
Nikola Marković, foto: Miroslav Jovović
red došao i na Slavena. Nakon što je na jednom DVD koncertu video kako svira bubnjar Steve Gadd, otvorio mu se novi muzički svet. „Taj koncert i svakodnevno gledanje Gadda, njegovih maestralnih pokreta po bubnju, zvuk njegovog instrumenta, u meni su formirali osnovu na kojoj sam gradio sve ostalo“, kaže crnogorski bubnjar.
Nakon toga je usledio i njegov prvi džez bend – već u osmom razredu osnovne škole, pa potom i dalji muzički razvoj, sve do odlaska na Berkli.
Amerika
„Period boravka u Bostonu i pohađanje Berklija nešto je najbolje što mi se desilo u tom životnom periodu i neizmjerno sam zahvalan okolnostima koje su dovele do toga“, priseća se ovog perioda Ljujić. „Za bubnjara Berkli je kao Diznilend, možeš da upoznaš mnoge heroje i heroine. Ako si pametan i dovoljno posvećen radu na savladavanju materije, uspijeh je neminovan. Bio sam i ostao geek, čak sam siguran da sam pojedine profesore bubnja udavio mnoštvom svakodnevnih filozofskih pitanja o slobodi muziciranja i izrazu, a o tehnikalijama sviranja da ne govorim… Znao sam da je to period koji neće vječno trajati, te sam onda htio sve znanje za sebe.“
Stvaralaštvo ispred tržišne bitke
Berkli, ipak, ne priprema muzičare na život posle njega: mnogi koji ostanu u SAD prepušteni su na milost i nemilost surovom muzičkom tržištu. Čini se da je nešto bolja (ekonomska) situacija onima koji se vrate u Evropu. Ali za Slavena uopšte nije reč o ovoj tržišnoj perspektivi. „Riječ je o muzici, umjetnosti, ne postoji kancelarija u kojoj nakon studija ideš da se baviš umjetnošću… makar za mene ne postoji. Nije mi ni tada, a ni sada, bilo jasno kako muzičari očekuju da im se
obezbijedi lagana tranzicija prelaska u svijetove, posebno kad je umijetnička muzika u pitanju. Mnogi se okrenu biznisu i sviranju komercijalne muzike, dobijanju čuvenog giga, što je u žargonu 'što više para', ali ako se odabere put posvećen umjetnosti, onda postoje različiti nivoi samospoznaje. Za taj proces su potrebni vrijeme, čistoća misli i neopterećenost razvojem karijere i etabliranju imena“, razmišlja Ljujić.
Debi album
Za ovog bubnjara prioritet je bio rad na autorskoj muzici, što je i činio tokom nekoliko godina. Za debi album ključan trenutak dogodio se tokom dva dana aprila 2025. godine, kad je okupio svoj Super Group, koji čine Laurent Coulondre (električni klavir i sintisajzer), Linley Marthe (bas) i Ben Kraef (tenor saksofon). Dva dana su zajedno radili i snimali u studiju i konačno ove godine predstavili rezultat na albumu „Hope Molecules“. U promo materijalima ovog albuma saznajemo da su im među uzorima bili velikani kao što su Joe Zawinul, Weather Report, Yellowjackets, Tony Williams Lifetime, ali ono što čujemo rezultat je Ljujićevog autonomnog autorskog glasa.
„Ovo je moj prvi album u ulozi kompozitora i ostvarenje sna ka kojem sam dugo vremena težio. Osamio sam se u svoje odaje i prepustio mislima i idejama, imao sam gitaru i stage piano u jednoj sobi, a u kućnom studiju bubanj i izolaciju da me ne čuju komšije kako divno pjevam svoje melodije, da ne kažem sketujem. Tu se dešavala razrada materijala, iako sam većinu melodija kompozicija otpjevao na phone rikorderu na podgoričkom brdu Ljubović, koje je ujedno borova šuma s mnoštvo sprava za treniranje“, opisuje Ljujić inicijalni postupak pisanja pesama. „Znao sam da ću, kad otklonim strah od džez harmonije i pravila, moći da komuniciram sa sobom i sopstvenim glasom.“
Kad bubnjar komponuje
Kad govorimo o bubnjarima kompozitorima, često se pitamo na kom instrumentu su komponovane melodijske deonice. Za Ljujića sve počinje onog trenutka kad čuje neku ideju u glavi, pre nego što se lati bilo kog instrumenta. Ponekad kroz određene bubnjarske ideje čuje melodiju, pa otpeva to što čuje. „To pjevanje dovede do toga da uvi-
jek nešto novo otkrijem, prosto se desi. Nakon toga se latim ili gitare, ili klavira. Obično mi klavir služi za pronalaženje harmonija, a gitara za reprodukciju prethodno otpijevane melodije. Svakako se koristim svim metodama, od ritma i sviranja melodija po tomovima, prebiranja po žicama i nasumičnim spuštanjem prstiju po dirkama, do potpuno fri pjevanja nepovezanih melodija“, kaže Slaven.
Ovaj muzičar danas živi na relaciji između Podgorice i Pariza i, kako kaže, voli da veruje da pripada pariskoj muzičkoj sceni. „Iskreno se tako i osjećam. Imam dva uspiješna projekta koja su započeta idejno u Parizu, Super Group, o kojem sam već govorio, kao i moj trio Tribevibers s fenomenalnim Karimom Blalom i Gabrielom Pierrom. Oba projekta dišu kako pariski, tako i podgorički zrak. Oba projekta imaju kao proizvod autorski rad i usnimljene albume. Dopada mi se da ne samo ja već i oni pripadaju objema scenama“, zaključuje Ljujić.
Džez u Crnoj Gori
„Crnogorska džez scena ima svoj potencijal kroz postojanje festivala kao što su Jazz Appreciation Month i Made in NY Montenegro. Tu su takođe drugi muzički festivali koji imaju u sklopu svog programa džez repertoar. Ja sam uključen u razvoj džez scene putem sopstvenog doprinosa kao autor i predavač, takođe i kroz angažman u svojim muzičkim projektima, a i kao predstavnik crnogorske džez scene u svijetu“, kaže Slaven Ljujić. „Pored mene, postoje moje kolege, koji se takođe bore za opstanak i razvoj naše male scene, ali to je veoma spora i dugoročna borba. Nema nas puno, što apsolutno ne znači da stvari ne mogu da se promjene nabolje. Prvi vjerujem da povezivanjem sa ostatkom svijeta, a vođen mojim primjerom, projekti treba da budu dio domaće scene, kao i inostrane, da bi dobili na značaju. Dovesti gostujuće džezere, širiti glas vanka, a stvarati autorsku muziku na sopstvenom tlu veoma je moćan način borbe za opstanak i razvoj.“
Brian Wilson
Genije američkog roka
Brian Wilson nije ni prvi ni poslednji kreativac koji je samo želeo da stvara, a nije mogao da se nosi s pritiskom slave, niti zahtevima muzičke industrije.
Ana Eraković
Našavši, tj. praktično stvorivši svoj muzički pravac, Brian Wilson je sebe svrstao među najznačajnije autore dvadesetog veka, rame uz rame s Philom Spectorom, Paulom McCartneyem i mnogim drugim.
Počeci
Brian Douglas Wilson rođen je 1942. u gradiću Inglvudu u Kaliforniji. Njegov otac, koji se i sam u slobodno vreme bavio pisanjem pesama, veoma rano je prepoznao Brianov muzički talenat i nastojao je da mu pomogne da ga razvije. Išao je na časove harmonike, nastupao u crkvenom horu, učio klavir, ali najviše slobodnog vremena provodio je slušajući lokalne radio-stanice. Samostalno je interpretirao popularne pesme i učio svoju braću da pevaju.
Već s petnaest godina išao je na prvu audiciju za mlade muzičke talente, ali je bio odbijen. Za šesnaesti rođendan dobio je magnetofon na kom je snimao pesme,
vokale i vežbao muzičku produkciju. Njegovi najraniji uzori bili su Bah i Betoven, kao i tad aktuelne pop zvezde poput Dion and the Belmonts i The Four Freshmen.
The Beach Boys
Braća Wilson zajedno s Mikeom Loveom i Alom Jardineom formirali su grupu The Pendletones u jesen 1961. Brian i Love su napisali prvu pesmu “Surfin’”, koja je postala hit u Los Anđelesu i stigla na 75. mesto Bilbordove top-liste, nakon čega im je izdavačka kuća “Candix Records” predložila da promene ime u The Beach Boys. Wilson je ubrzo potom dobio električnu gitaru i naučio da je svira za svega nekoliko dana.
Kad je “Candix Records” usled finansijskih problema prodao master trake The Beach Boysa, bend je prekinuo saradnju s njima i potpisao za “Capitol Records” na sedam godina. Za njih su ubrzo izdali dupli singl “409” i “Surfin’ Safari”, koji su
postali hit u SAD. Album “Surfin Safari’”, koji je Wilson skoro u potpunosti napisao i producirao, izašao je 1962. i doživeo solidan uspeh.
Paralelno sa uspehom svog matičnog benda, Wilson je radio i kao autor i producent za druge izvođače.
“Surfin’ U.S.A.”
Početkom 1963. Wilson je radio na produkciji drugog izdanja benda The Beach Boys - “Surfin’ U.S.A.”. Istoimena pesma je iskorišćena i kao prvi singl, koji odmah dospeva u top deset najprodavanijih, dok album stiže na drugo mesto i čini bend jednim od najpopularnijih u to vreme.
U želji da razvija svoju karijeru na sličan način kao i Phil Spector, Wilson je osnovao ženski bend The Rovell Sisters, za koje je i pisao pesme, ali one nisu postigle značajan uspeh.
Tek na trećem albumu The Beach Boysa, pod nazivom “Surfer Girl”, Wilson je konačno i potpisan kao producent, a potom i na četvrtom “Little Deuce Coupe”. Oba izdanja su objavljena 1963. Wilson je nastavio da producira i za druge izvođače.
Bitlmanija
Tokom 1964. The Beach Boys su izdali čak tri albuma - “Shut Down Volume 2”, “All Summer Long” i “The Beach Boys' Christmas Album”. Međutim, svet je zahvatila bitlmanija i Wilson je bio zabrinut za budućnost svog benda, koji nije imao nikakve sličnosti s novim britanskim rok zvezdama.
Shvativši da mora da postane konkurentan nadolazećem rok talasu iz Britanije, napisao je čuveni hit “I Get Around”, koji je odmah stigao na prvo mesto top-liste. Za sve vreme popularnosti The Beach Boysa Wilson se nikad nije osećao opušteno pred kamerama i na živim nastupima, pa je često imao anksiozne napade usled preopterećenosti i pritiska, a bend je bio prinuđen da mu pronađe zamenu
na turnejama. Zbog svega ovog, Wilson se vremenom sve više distancirao od ostatka benda, počeo je više da se druži sa uticajnim ljudima iz muzičke industrije i uz njih da konzumira opijate.
“Pet Sounds”
Ipak, zahvaljujući novom okruženju, Wilson je počeo znatno da razvija svoj muzički talenat, ali i svoje ambicije. Prvi rezultati bila su izdanja iz 1965. “The Beach Boys Today!” i “Summer Days (And Summer Nights!!)”, a poseban trud uložio je u ono što će postati kultni album “Pet Sounds” iz 1966.
Međutim, činjenica da “Pet Sounds” nije dospeo na prvo mesto top-liste bila je neopisivo poražavajuća za Wilsona. Srećom, ovo ga je motivisalo da stvara još više i odmah je napisao hit “Good Vibrations” i počeo rad na sledećem izdanju“Smile”.
Ovaj album nikad nije zvanično završen jer je Wilsonovo mentalno stanje bilo sve lošije i nije uspevao da se izbori sa očekivanjima i pritiskom koji mu je nametnula muzička industrija. Ipak, nakon ove epizode Wilson je počeo više da uključuje ostale članove benda u stvaralački deo procesa, pa se zajedno potpisuju kao producenti na albumima “Smiley Smile” i “Wild Honey” iz 1967, kao i na izdanju “Friends” iz 1968.
Kreativna blokada
Već krajem 1968. Wilsonova inspiracija je počela da nestaje, sve je manje pisao i stvarao, a kako bi nadoknadio ovu prazninu, počeo je sve više da konzumira hranu, alkohol i opijate. Nažalost, s padom njegovog stvaralaštva došlo je do finansijskog kraha za The Beach Boys,
jer je njegovo stanje kao glavnog kretivca uticalo na reputaciju celog benda. Nakratko je bio na institucionalnom lečenju, ali ni po izlasku njegova kreativnost nije bila na istom nivou kao nekada i pesme koje bi započeo prepuštao je ostatku benda na razradu, dok se on sam povlačio kako iz stvaralaštva, tako i iz njihovog društva.
Njihova izdavačka kuća “Sea of Tunes” prodala je kompletan katalog benda The Beach Boys za 700.000 dolara, na šta je Wilson pristao nemajući drugo rešenje
za svoje finansijske probleme, ali to nikad nije preboleo.
Sve do sredine osamdesetih, kad je neuredni život počeo ozbiljno da utiče na njegovo fizičko i psihičko zdravlje i kad je definitivno odlučio da se izleči od zavisnosti, Wilson je uz kraće prekide padao pod uticaj opijata i komponovao.
Umro je u snu u svojoj kući u junu 2025. u dubokoj starosti, osamdeset drugoj godini, navodno od dugoročnih posledica kovida, od kojih se nikad nije u potpunosti oporavio.
Najslobodniji čovek u filmskoj umetnosti
Nakon što je objavljeno da je preminuo, gradonačelnik Budimpešte nazvao je čuvenog mađarskog režisera “najslobodnijim čovekom kog je ikad poznavao”.
Ana Eraković
Béla Tarr uspeo je u onome što malo kome polazi za rukomradio je ono što voli onako kako voli. Za njega nisu postojala ograničenja komercijalnih filmskih studija, krhke pažnje publike niti dodvoravanja kritičarima, a opet, svi oni su ga prihvatili, poštovali njegovu viziju i divili joj se.
Počeci
Béla Tarr rođen je 1955. u Pečuju u Mađarskoj, ali se veoma brzo preselio u
Budimpeštu. Njegovi roditelji su radili u pozorištu - otac kao scenograf, a majka kao suflerka. Kad je imao desetak godina, majka ga je odvela na audiciju na Mađarsku nacionalnu televiziju i tu je dobio ulogu u TV drami “Smrt Ivana Iljiča”. Osim ove uloge i uloge u “Szörnyek évadja” (“Sezona čudovišta”) iz 1986. i “Kutya éji dala” (“The Dog's Night Song”) iz 1983, Tarr se nije bavio glumom. Otac mu je kupio filmsku kameru Super 8 za četrnaesti rođendan, a Tarr je
sa šesnaest godina s prijateljima osnovao klub filmadžija pod nazivom Dziga Vertov, a po uzoru na istoimenu grupu osnovanu 1969, koju je predvodio JeanLuc Godard. Njegovi dokumentarci su bili društveno angažovani i za temu su uglavnom imali život radnika ili siromašnih ljudi u urbanim sredinama. On je zajedno sa ovom ekipom snimio film pod nazivom “Guest Workers”, koji je osvojio nagradu za najbolje amatersko ostvarenje, zbog čega je bio na informativnom razgovoru kod tadašnjih komunističkih vlasti. Želeo je da studira filozofiju i da mu to bude životni poziv, a da mu režija bude samo hobi. Međutim, kako nije uspeo da se upiše ni na jedan fakultet, tj. komunističke vlasti su mu zabranile dalje obrazovanje, nastavio je da radi najrazličitije poslove i da snima amaterske filmove u slobodno vreme.
Prvi dugometražni filmovi
Zahvaljujući svom amaterskom dokumentarnom radu, Tarr je privukao pažnju eksperimentalnog studija “Béla Balázs”, koji je inače podržavao filmove socijalnog realizma. Oni su mu pomogli da realizuje svoje debitantsko ostvarenje “Családi tűzfészek” (“Porodično gnezdo”) iz 1979. Film je snimio za svega šest dana, bez nekog ozbiljnijeg budžeta i s nepoznatim glumcima. Po završetku snimanja uspeo je da upiše Akademiju dramskih i filmskih umetnosti u Budimpešti.
Već 1980. premijerno je prikazano njegovo ostvarenje “Szabadgyalog” (“The Outsider”), a sledeće godine “Panelkapcsolat” (“The Prefab People”), u kojem je prvi put angažovao profesionalne glumce.
TV film “Magbet” snimio je 1982. i čuven je po tome što se sastoji iz svega dva kadra - prvi od pet minuta i drugi od pedeset sedam minuta. Iste godi-
ne postao je jedan od osnivača studija “Társulás Filmstúdió”, u kojem je radio sve do njegovog zatvaranja iz političkih razloga 1985. godine, kad postaje nezavisni stvaralac.
Film “Őszi almanach” (“Jesenji almanah”) prikazan je 1984. godine.
Laslo Krasznahorkai
U drugoj polovini osamdesetih Tarr počinje saradnju s jednim od najboljih savremenih mađarskih pisaca - nobelovcem Laslom Krasnahorkaijem. Oni prvo zajedno rade na filmu “Kárhozat” (“Prokletstvo”) godine 1988. Ekranizacija čuvenog dela “Satantango” o slomu komunizma u istočnoj Evropi trajala je celih sedam godina i stala je u 415 minuta premijerno prikazanih 1994, koji su oduševili kritiku.
Nakon ovog epskog ostvarenja snimio je “Journey on the Plain”, koji je trajao svega 35 minuta, da bi se vratio tek 2000. sa ekranizacijom dela “Werckmeister Harmóniák”, tj. “Verkmejsterove harmonije”, za šta je, takođe, dobio pohvalu kritike, između ostalih i Susan Sontag.
Ove ekranizacije ostale su upamćene po dugim kadrovima od šest do sedam minuta u proseku. Za neke kadrove se smatra da su snimani i po mesec dana.
Dvehiljadite
Tarrova ekranizacija romana “A Londoni férfi” (“Čovek iz Londona”) francuskog autora Žorža Simenona premijerno je prikazana 2007. na filmskom festivalu u Kanu. Nakon ovog ostvarenja Tarr je počeo rad na filmu “A torinói ló” (“Torinski konj”), koji je prikazan 2011, a za koji je odlučio da će biti njegov poslednji. Iste godine postao je član društva režisera boraca za ljudska prava i podržao je iranske režisere Jafara Panahia i Muhammada Rasoulofa, koji su izdržavali zatvorske kazne zbog svojih ostvarenja, a predavao je filmsku umetnost na fakultetima u Mađarskoj, Francuskoj i Nemačkoj.
Tarr je bio veliki prijatelj Sarajevo film festivala, a 2006. mu je bio posvećen i deo programa. Na 25. Sarajevo film festivalu 2019. prikazana je restaurirana verzija ostvarenja “Satantango”. Béla Tarr je tom prilikom prisustvovao projekciji i podelio iskustvo rada na ovom filmu s publikom u prepunoj sali. U Sarajevu je radio i na višegodišnjem programu edukacije pod nazivom film.factory.
Poslednje na čemu je radio bio je horor film “Lamb” iz 2021. On je bio glavni producent, i to samo zato što je režiju potpisivao njegov bivši učenik Valdimar Jóhannsson. Gus Van Sant je često navodio Tarra kao jednog od režisera na koje se najviše ugledao.
Bela Tarr je preminuo početkom 2026. u Budimpešti u 70. godini, posle duge i teške bolesti.
Thundercat - “Distracted” (Brainfeeder)
Prošle su cele četiri godine od Thundercatovog poslednjeg sjajnog studijskog izdanja “It Is What It Is”. “Distracted” je muzički kompleksan i sadržajan, kao i svi raniji njegovi albumi, pa se nemojte začuditi ako vam se ne svidi na prvih nekoliko slušanja, posebno jer je ovog puta, umesto zaljubljenosti, dominantna tema samosvesna sebičnost modernog muškarca, što zvuči prevaziđeno i razmaženo u vremenu kad kao društvo imamo daleko ozbiljnijih problema. Osim toga, album je prepun prijatnih (i manje prijatnih) iznenađenja - od “No More Lies”, urađene u saradnji s Tame Impalom, preko “She Knows Too Much” s pokojnim reperom i Thundercatovim dobrim prijateljem Macom Millerom, pa sve do “What is Left to Say” s The Lemon Twigs, koji su u muzičkom smislu prilično različiti od Thundercata. Tu je čak i neobjašnjivo obavezna Willow Smith u pesmi “ThunderWave”.
Flore Benguigui &
The Sensible Notes - “i-330” (Decca Records)
Flore Benguigui je donedavno bila glavni vokal francuskog elektropop benda L’imperatrice, koji je dostigao svetsku slavu dobrim delom i zahvaljujući njenom vokalu, muzičkom talentu i kompozicijama. Međutim, posle godina diskriminacije i mizoginije, koju je trpela od publike kakvu je bend privlačio, odlučila je da se bavi muzikom koju zaista voli, a to je džez. Godinama je nastupala u džez klubovima u Parizu, a sad se odlučila i da snimi samostalni album, doduše sastavljen od obrada poznatih pesama. Tako slušamo njenu interpretaciju hitova poput “More Understanding than a Man” od Margo Guryan, “What a Little Moonlight Can Do” od Billie Holliday, “Dis, quand reviendras-tu?”, koju je napisala i izvodila šansonjerka Barbara, “Everything Happens to Me” od Cheta Bakera i “Didn’t I Tell You So?”, koju je izvodio The King Cole Trio.
Brent Faiyaz“Icon (Director’s Cut)” (ISO Supremacy, UnitedMasters)
Album “Icon” je tek treće izdanje Brenta Faiyaza, tridesetogodišnje R&B nade, koji, i pored vrhunske produkcije, koju potpisuje legenda žanra Raphael Saadiq već drugi put zaredom, ne uspeva da se probije u sam vrh industrije, iako su mesta manje-više upražnjena. Brent se iz albuma u album dokazuje kao bolji izvođač nego autor, ali to nikada nikog nije sprečilo da doživi svetsku slavu. Od početka se izdvajaju pesme “wrong faces.”, “have to.”, “other side.”, koja sempluje uradak “Signs” dua The Neptunes za Justina Timberlakea, “world is yours.”, koja neodoljivo podseća na osamdesete i Michaela Jacksona, i “four seasons.”, koja podseća na R&B devedesetih, a produkciju na obe potpisuje Chad Hugo. Bonus pesma “full moon. (fall in tokyo)” nepravedno je zapostavljena u korist nekih lošijih koje su se našle u prvoj postavci.
James Blake – „Trying Times“ (Good Boy)
Engleski producent, kompozitor i izvođač James Blake uspeo je da od početka svoje karijere 2009. pa sve do danas održi manje-više jednako kvalitetan i konzistentan muzički izraz, a da se nigde u tom procesu ne pretvori u Calvina Harrisa. I dalje inovativna elektronska produkcija, koja u sebi sadrži apsolutno sve žanrove, glasovne harmonije i njegov specifičan falseto - prepoznatljivi su elementi koje je zadržao od prvih dana, a koji ni danas ne zvuče istrošeno i dosadno. Razočaran površnošću Los Anđelesa, u kome je živeo i stvarao jedanaest godina, James se vratio u London. Napustio je veliku izdavačku kuću “Polydor” i koncept megalomanskog producenta kako bi bio slobodan da snima ono što želi. Ovo je njegovo prvo izdanje za nezavisnu izdavačku kuću “Good Boy”, koju je pronašao putem platforme Indify. Ponovo je kao glavnog producenta potpisao svoju partnerku Jameelu Jamil, navodeći da su njene sugestije bile od velikog značaja za projekat, iako je jedini stvarni producent, osim njega, Dominic Maker, polovina sastava Mount Kimbie. Kao što i sam naslov i naslovna pesma “Trying Times” govore, Blake nije mogao ostati imun na događaje u svetu, na rastući nacionalizam i fašizam, a da se ne osvrne na ono što u takvim okolnostima daje smisao životu i za šta se vredi boriti.
Dina Ögon - "Människobarn" (Playground Music)
Drim-pop i retro soul četvorku iz Stokholma koja nastupa pod imenom Dina Ögon (“tvoje oči”, prema Guglovom prevodu) otkrili smo baš zahvaljujući pomenutoj muzičkoj riznici, zvanoj Flore Benguigui. Oni su aktivni od 2020. i najlakše bi bilo nazvati ih švedskim, tj. evropskim odgovorom na bend Khruangbin, s tom razlikom što pevačica Anna Ahnlund ima daleko lepši glas, a neki su ih poredili i s Fleetwood Mac. Vole ih svi, od švedskih pop producenata do lokalnih političara. Pa iako nismo ništa razumeli, bili smo oduševljeni njihovim drugim izdanjem “Oas” (Oaza) iz 2023, koji je snimljen za samo jedan dan. Njihov četvrti studijski album “Människobarn” nije izazvao toliko oduševljenje, zvuči kao ponavljanje, ali je dovoljno dobar nastavak njihovog dosadašnjeg opusa. Posebno se ističu pesme “Grå labyrint”, “Margaretas sång” i “Orden brann”.
Joji – „Piss in the Wind” (Virgin)
Japansko-australijski kompozitor i tekstopisac George Miller, koji nastupa pod imenom Joji, proslavio se u zlatno doba YouTubea snimajući bizarne video-uratke. Ovu popularnost iskoristio je da lansira svoju muzičku karijeru, ali ga kritika izgleda nikad nije shvatila ozbiljno, skoro pa ignorišući njegov rad. Dok je njegov debi “Ballads 1” među saradnicima imao Thundercata, drugi “Nectar” na spisku producenata sadržao imena kao što su Diplo i Greg Kurstin, već treće izdanje “Smithereens” jedva da je imalo neko prepoznatljivo ime. Tako je i sa ovim četvrtim albumom, ali on opet zvuči zrelije od svih prethodnih. Joji se ne plaši da se igra žanrovima, a jedina konstanta je njegov melanholični vokal. On je kao James Blake, samo potpuno haotičan i nepredvidiv i uglavnom najbolji kad stvara samostalno, eventualno uz još jednu osobu kao pomoć.
Yumi Zouma - “No Love Lost to Kindness” (Nettwerk)
Novozelandska četvorka koja nastupa pod imenom Yumi Zouma bila je poznata po svom retro drim-popu još od svojih prvih EP-jeva, objavljenih 2014. i 2015. Iako su ih stidljivo nazvali EP-jevima, sadržali su i po desetak pesama i u potpunosti odgovarali ondašnjim indi i elektro pop tendencijama, koje su se, uz rastuću popularnost japanskog siti popa, sve više oslanjale na zvuk osamdesetih i devedesetih. To je bilo baš ono što ih je izdvajalo iz mase. Ipak, vremenom su prvo napustili svoj retro prizvuk, da bi sad u potpunosti napustili i žanr, čime su se stopili u gitarsku indi pop masu, koja bez adekvatnog talenta pokušava da imitira My Bloody Valentine. Oni sad zvuče onako kako su drugi zvučali kad se Yumi Zouma pojavila na sceni, nestalo je setnog optimizma iz njihovog zvuka i trude se da se uklope u opšte pop trendove i privuku sebi publiku koja sluša npr. Caliro.
Jill Scott - “To Whom This May Concern” (The Orchard)
Jill Scott je još jedan talenat koji se spasao iz kandži velike muzičke kuće. Početkom dvehiljaditih bila je jedna od neosoul uzdanica i njena prva dva albuma se i danas smatraju kultnim izdanjima tog žanra i tog perioda. Potom je zajedno sa ovim žanrom izgubila pravac, snimala jer su to tražile izdavačke kuće, bez ikakvog smisla i cilja, a ponajmanje inspiracije, pauzirala je potom celu deceniju, da bi se danas, skoro dvadeset godina nakon svojih epohalnih albuma, vratila na pravi put, kao da nikad s njega nije ni silazila, sigurna u svoj muzički izraz, u sebe i sopstveni talenat i ono što ima da ponudi publici, koje, sudeći prema najnovijim hvalospevima, nikad nije bilo malo. Ona veruje u ljude, u dobro u njima, u snagu zajednice i zna da samo ujedinjeni možemo učiniti svet boljim. Ona je zahvalna svima koji su korak po korak doprineli da danas živimo slobodno, kao i onima koji i dalje to rade. Ona se vraća na stare svakodnevne teme, sagledava istorijske okolnosti i sopstvene pogrešne i prave izbore kako na profesionalnom, tako i na emotivnom planu. Granice kreativne slobode ne postoje kad nema ograničenja koja nameće muzička industrija, posebno za umetnicu kao što je Jill Scott, koja vlada svakim afroameričkim žanrom i koja se ne libi da izdavačke kuće nazove makroima.
András Dés –„Decisions We Make“ (BMC Records)
Mađarski bubnjar András Dés je s postavom, koju čine trubač Martin Eberle, gitarista Kenji Herbert i pijanista Philipp Nykrin, objavio vrlo interesantan postbaperski, savremen džez album. Na njemu nema nikakvih revolucionarnih poteza ili upadljivo inovativnih muzičkih rešenja, niti njegova modernost izvire iz ukrštanja sa žanrovima koje voli mlađa publika. Naprotiv, Dés je odabrao „put kojim se ređe ide“ i kroz samu strukturu kompozicija i aranžmana izgradio album poput složenog narativnog romana, koji ima uvodna poglavlja, razradu, različite rukavce radnje, pa potom i epilog. Ili, ako ćemo se osloniti na Netflixovu terminologiju – ovo je „slow burn“ album. Bendliderski, sa akcentom na međuigru muzičara, ali i sa izvanrednim trubačem Eberleom, na koga posebno treba obratiti pažnju.
Palle Mikkelborg – „Light“ (Loveland Music)
Živa legenda evropskog džeza, danski trubač Palle Mikkelborg, snimio je solo album za „Loveland Music“, a na njemu, uz svoj primarni instrument i klavir, nasnimava i elektronske zvučne pejzaže, uz nekoliko gostujućih muzičara. Ovakva minimalistička postavka priziva asocijacije na ambijentalnu muziku, možda i na eksperimentalan pristup. Ali ovaj album u sebi nosi nešto dublje i fundamentalnije, bliže ljudskom emocionalnom nego intelektualnom iskustvu. Ako se izmestimo od razmišljanja o džez ili „impro“ konvencijama, možemo zamisliti njegovu solo trubu ili fligelhornu kako svira, recimo, himnu na nekom važnom događaju. Ili na nekoj sličnoj prigodi. I ne razmišljamo o tome šta sve muzičar može da snimi sam, već se prepuštamo bogatom zvučnom koloritu bez razmišljanja i predubeđenja – muzici kao takvoj.
Ben Wendel – „BaRcoDe“ (Edition Records)
Pre nekoliko godina je Ben Wendel sa svojim bendom nastupio na Beogradskom džez festivalu i opčinio ljubitelje kvalitetne saksofonske svirke onim klasičnim vrednostima u džezu koje se reflektuju kroz virtuoznost, smisao za štos u solističkoj svirci, ali i melodičnost u razradi osnovnih tema. Sada je za „Edition Records“ objavio intrigantno izdanje „BaRcoDe“, koje opisuje kao „elektroakustičnu muziku za saksofon, vibrafone i perkusije“, gde su već pomenuti instrumenti u njegovog pratnji. Formacijski i idejno, ovi će motivi asocirati na američki minimalizam i kompozitore poput Stevea Reicha; u praksi je Wendel uspeo da spoji ritmičnost ovakve postave i svoje prepoznatljive kvalitete. Rezultat je veoma pitak i pristupačan album koji miri afinitete ljubitelja mejnstrima i nešto smelije struje džeza.
Daniel Erdmann's Thérapie de Couple –„I Wanna Hold Your Hand, François“ (BMC Records)
Nemački saksofonista Daniel Erdmann jedan je od onih muzičara koji na lucidan način unose humor u džez, što se na najbolji način reflektuje već u samom nazivu njegovog benda „Terapija za parove“ – tematski projekat na temu nemačko-francuskih odnosa. Njihov album „I Wanna Hold Your Hand, François“ zvuči raskošno, ali ne i prvoloptaški, već kroz višestruka ponovljena slušanja otkriva slojevitost same postave i aranžmana.
Da li je u pitanju postmoderni džez, aranžerska dekonstrukcija u ironičnom ključu ili pak iskren omaž „lepoj muzici“? Sve ovo se može slušalac zapitati dok sluša Erdmanna, koji neosetno klizi kroz tvrdokorni bap, fri džez ili pak umilne šansonjerske zvukove ili obrade savremenih pop numera, dok istovremeno uživa u zavodljivosti melodija ili fantastičnim improvizatorskim dostignućima čitavog benda u maniru evropskog postbapa, s naglašenom gudačkom sekcijom i klarinetom u postavi. Naposletku, odgovor je na ova hipotetička pitanja manje važan, a osećaj intelektualne dezorijentisanosti u percepciji njihove muzike ustupa mesto čistom zadovoljstvu.
Audiofili i AI
Zašto je veštačka inteligencija samo još jedan dokaz da je u audiofiliji i dalje najbolje verovati svojim ušima.
Willi Studer
Bez obzira na to da li ste to uopšte tražili, veštačka inteligencija vam je već na usluzi u audiofilskom hobiju i tu će i ostati. Zapravo, ne postoji način da je eliminišete. Praktično ne postoji striming platforma koja ne koristi
AI za personalizaciju i formiranje plejlista i predloga na osnovu muzike, grupa i žanrova koje ste prethodno slušali. Ali AI ide i dalje: jedan pogled na podatke kojima aplikacija Spotify ima pristup u vašem uređaju ukazuje da se muzika bira i na osnovu lokacije, ukrštanja i poklapanja s drugim kontaktima koji takođe imaju Spotify nalog (šta drugi slušaju), konačno i s fizičkom aktivnošću koju očitava mobilni uređaj dok slušate muziku ukoliko trenirate ili se odmarate. AI ne kreira samo plejliste već komponuje i muziku. Dezeer je u nedavnom izveštaju obelodanio podatak da je čak 44 procenata nove muzike koja se podiže na ovu platformu generisano delimično ili u potpunosti od strane AI. To je sada mnogo više od marginalnog fenomena i ukazuje na trend koji se već uočava u industriji zabave: muzika za video-igre je skoro potpuno AI generisana, a to se dešava u sve većoj meri i u filmskoj industriji.
Kakva je situacija sa audiofilskim hardverom? Jedan od najčešćih načina korišćenja AI jeste konverzacijska pretraga putem ChatGPT-ja ili Geminija, što je dosta unapredilo pronalaženje informacija na internetu. Umesto da u rezultatima pretrage dobijete spisak literature koju je potrebno iščitati, AI vam daje sintezu odgovora, nakon čega je konverzaciju moguće proširiti ili produbiti – makar u teoriji. Kako to izgleda u praksi kad je reč o bilo kojoj iole uže specijalizovanoj temi, autor ovih redova je isprobao za vas. Tema broj 1: op-amp rolling – zamena jednog operacionog pojačivača drugim. U ChatGPT-ju i Geminiju (oba plaćena) učitao sam šeme stepena na kome sam radio. Oba modela su pravilno prepoznala i opisala topologiju – uglavnom pošto smo se malo čelendžovali oko povratne sprege. Onda sam predložio da operacioni pojačivač A zamenim drugim – nazo-
vimo ga B – i pitao za mišljenje da li je to tehnički moguće. Dobio sam dva oprečna odgovora, naime, ne nikako i da, može jedan-na-jedan. Svaki model je izložio problematiku koja ga je dovela do konačnog odgovora. Pošto sam nastavio čelendžovanje na obe strane, kako, šta, da li je siguran i slično, na kraju su oba modela došla do dijametralno suprotnih zaključaka od početnih odgovora, a da nijedan novi podatak nije ubačen u konverzaciju. Poštujući prvo pravilo upotrebe AI, a to je humana validacija, pozvao sam kolegu forumaša i od njega dobio odgovor koji sam empirijski potvrdio istog dana. Za ovu priču je irelevantno koji od dva AI modela je prvobitno dao ispravan odgovor jer je zapravo stvar ličnog izbora koji AI model ćete koristiti za svoja istraživanja, ali svi bi trebalo da dođu do istog odgovora.
Tema broj 2: mišljenja o pojačalima – ne šta misli AI, već šta kažu na internetu. Zatražio sam od AI da uporedi dva pojačala po tehničkim karakteristikama i po tonskim odlikama na osnovu recenzija u medijima i komentara na forumima i grupama. Dobio sam – opet uglavnom –tačne tehničke karakteristike, iza kojih
su sledila slušna poređenja. Čitajući AI rezime, počeo sam da prepoznajem utiske slične mojima, čak i izraze, da bi u dubljoj razradi počeli da izlaze moji postovi o tim uređajima koje sam pre više godina pisao na različitim forumima. Priznajem, uređaji o kojima je reč nisu toliko mejnstrim i o njima zaista nije puno pisano, ali sam očekivao da će AI imati veći fond već pretraženih i indeksiranih izvora informacija koje su mi potrebne. Zatim sam pokušao da iz odgovora eliminišem ono što sam sâm pisao, ali se AI držao opštih karakteristika, opisa i zaključaka iz istih izvora. Drugim rečima, to je ušlo u „znanje“ AI. Nije namera da se hvalim, već upravo suprotno, da ukažem kako bilo čije mišljenje objavljeno na internetu postaje autoritativan odgovor i stav AI. Nije bilo druge nego da pozovem telefon iz oglasa i odem da čujem uređaj koji me je zanimao.
Istinska audiofilija, prema tome, ostaje prilično otporna na uticaj veštačke inteligencije. Tu i tamo će neko od ovih mlađih kupiti uređaj koji mu preporuči AI –možda čak i na osnovu mišljenja nekog od nas s foruma. Za veliku većinu ostalih slušanje definitivno počiva na probi.
“Bez izbora” (Eojjeolsuga eobsda)
J Režija: Park Chan-wook
J Glumci: Lee Byung-hun, Park Hee-soon, Son Ye-jin…
J Trajanje: 132 min.
Film “Bez izbora” prati Ju Man-sua, čoveka u četrdesetim koji već dvadeset pet godina radi u fabrici papira. Zahvaljujući ovom poslu, svojoj četvoročlanoj porodici obezbedio je lagodan život i udobnu i prostranu kuću koju su sami uređivali. Međutim, kad dobije otkaz, sve što je stekao ubrzo nestaje, jer više ne može finansijski to da izdrži. Shvativši da se ne snalazi ni na jednom drugom poslu, odlučuje da se vrati u fabriku papira, a kako bi mu to uspelo, mora da eliminiše potencijalnu konkurenciju. Naravno, budući da je običan čovek iz radničke klase, on to radi smotano, nespretno i aljkavo. Iskreno, film je na momente prespor i neinteresantan, čak ni duhovit koliko bi trebalo da bude, pa je mogao da traje daleko kraće. Ipak, legendarni južnokorejski reditelj Park Chan-wook ovde postavlja veoma važno pitanje - koliko egzistencija dostojna čoveka i neki sasvim normalan, možemo reći i skroman život, i apsolutno ništa više od toga, vise o koncu svakome ko pripada srednjoj, tj. radničkoj klasi. Zašto je nešto najosnovnije što čovek želi, poput udobne kuće, obrazovanja za svoju decu i nekog hobija uz to, toliko zavisno od mesečne zarade i da li moramo da se zaista poubijamo međusobno ne bismo li sebi i svojoj porodici obezbedili dostojanstvenu svakodnevicu.
Naziv filma “Tajni agent” zapravo je ironičan osvrt na život koji je jedan mladi naučnik morao da vodi krajem sedamdesetih godina prošlog veka u Brazilu, u vreme nemilosrdne vojne diktature. Naime, Armando, zaposlen kao istraživač na tehnološkom fakultetu, odlazi u gradić Raife kako bi se sakrio od lokalnih moćnika koji mu prete jer nije želeo da im prepusti svoj naučni projekat o litijumskim baterijama. Tamo upoznaje grupicu ljudi koji žive pod lažnim imenima iz sličnih razloga. On se zapošljava u lokalnoj policijskoj stanici čekajući priliku da pobegne sa svojim sinom u inostranstvo i tako spase svoj život i ono što je ostalo od njegove porodice. Međutim, ubrzo shvata da su moćnici koji njega jure samo deo problema i da je policija u uskoj sprezi s kriminalcima, kao i da čuvari reda ne zaostaju u maltretiranju građana i da su ljudi u stanju da urade najstrašnije stvari za šaku dolara. Iako i ovaj film bespotrebno odugovlači radnju, mogao je biti daleko kraći i bez ubacivanja suvišnih kinematografskih omaža. Ipak, osvojio je brojne nagrade, poput Art House Cinema i FIPRESCI u Kanu, kao i nagrade za najboljeg glavnog glumca i najbolju režiju, dok je na dodeli Oskara nominovan za najbolji film i najbolje strano ostvarenje u isto vreme.
Slika Zvuk Film
Ana Eraković
“Privatni život” (Vie privée)
J Režija: Rebecca Zlotowski
J Glumci: Daniel Auteuil, Jodie Foster, Mathieu Amalric, Vincent Lacosta, Virginie Efira…
J Trajanje: 97 min.
Film “Privatni život” spada u žanr takozvanih veselih trilera, koji imaju za cilj da vas zabave, ali da vas ne uplaše, već oraspolože i da uz to zarade što više novca. Tu se njihova poenta gubi, a nažalost, sve češće ih viđamo u bioskopima. Priča počinje nakon što psihijatar Lilian Steiner sazna da je njena pacijentkinja Paula izvršila samoubistvo. Znajući njeno psihičko stanje, Lilian odbija da poveruje u ovu verziju priče, već za smrt okrivljuje supruga svoje pacijentkinje. Kako vreme prolazi, ona postaje opsednuta ovim slučajem, sama kreće u istragu s ciljem da dokaže ko je krivac. Ukoliko volite lepo stilizovane glumce, scene Pariza, vesele trilere i samo tražite film da skrenete misli sa svakodnevice, da vas drži podalje od telefona bar na pola sata, ovo će verovatno biti dobar izbor. Jodie Foster se odlično snašla kao Amerikanka u Parizu sa svojim besprekornim francuskim. Rebecca Zlotowski uopšte nije loša rediteljka i scenaristkinja, njeni rani radovi se mogu svrstati među najbolje što savremena francuska kinematografija ima da ponudi, te ostaje misterija zašto se odlučila na jedno ovakvo ostvarenje. Srećom, u Kanu je film prikazan van takmičarskog dela i očigledno nije pretendovao ni na kakve nagrade.
“Milost” (La grazia)
J Režija: Paolo Sorrentino
J Glumci: Anna Ferzetti, Massimo Venturiello, Orlando Cinque, Toni Servillo…
J Trajanje: 131 min.
Mariano de Santis je predsednik Italije pri kraju svog mandata, koji razmišlja o tome kako će biti zapamćen u istoriji. Između ostalog, pred njim su i neke veoma važne odluke - zakon o eutanaziji, kao i pomilovanje dvoje zatvorenika. Razmišljajući o ovome, on se neizbežno suočava s moralnim dilemama i pitanjima o veri, pravdi, ljubavi, nadi i zaostavštini. U svojim nedoumicama, pomoć traži od pape i svoje ćerke. Paolo Sorrentino je odlučio da snima filmove koji su njemu bitni, da se bavi temama koje smatra važnim i savršeno ga ne interesuje podilaženje savremenim trendovima i publici, što ga čini verovatno jednim od najboljih i najoriginalnijih autora našeg vremena. Tu je njegov omiljeni glumac Toni Servillo, koji i ovaj put maestralno odrađuje svoju ulogu, kao i uvek prisutna doza humora tamo gde je najmanje očekujete. Sorrentino se bavi pitanjima kao što su duhovnost i filozofija, kojima se režiseri sve manje bave, i ne samo oni već i kompletna umetnička scena, koja samo gleda kako da svoje poruke sažvaće, proda i motiviše publiku da je prosledi dalje. Kao šlag na torti, scenografija za Sorrentinovu metafiziku i ovog puta je najbolje što italijanska arhitektura i enterijer imaju da ponude.
Slika Zvuk Film
Slika Zvuk Film
“Hamnet”
(Hamnet)
J Režija: Chloé Zhao
J Glumci: Emily Watson, Jacobi Jupe, Jessie Buckley, Paul Mescal…
J Trajanje: 125 min.
Film “Hamnet” snimljen je po istoimenom romanu iz 2020. autorke Maggie O'Farrell. Iako ne postoje dokazi koji ovo potvrđuju, ona je krenula od pretpostavke da je čuvena Šekspirova tragedija “Hamlet” inspirisana njegovim sinom, koji se zvao Hamnet, i odatle izmaštala kompletan Šekspirov porodični život do trenutka kad je predstava prikazana. Malo je reći da sve - od društvenih, porodičnih i bračnih odnosa - deluje potpuno neautentično, kao da uopšte radnja nije smeštena u 16. vek, koji se davio u epidemiji kuge i sveprisutnosti crkve, već u 21. vek, gde svako ima pravo da radi šta želi i govori šta misli. Sama priča podseća mnogo više na jeftin ljubavni roman nego na istorijski, pa čak ni na onaj za kvaziintelektualce i ljubitelje engleske književnosti. Uprkos tome, film je naišao na pohvale kritike, koja je očigledno bila ponesena emocijama, kao i na ni manje ni više nego nominaciju za Oskara za najbolje ostvarenje, koji srećom nije osvojio. Jessie Buckley, iako simpatična, ali potpuno neautentična, nagrađena je Oskarom za najbolju glumicu verovatno jer se druge uloge u prethodnoj godini nisu smatrale dovoljno dramatičnim. Paul Mescal ne može da otrese sa sebe izgled milenijalca, a ovde deluje da to i ne pokušava. Njegova gluma je ista u svakom filmu, nezavisno od perioda i konteksta.
Slika Zvuk Film
“Mala Ameli” (Amélie ou la métaphysique des tubes)
J Režija: Liane-Cho Han, Maïlys Vallade
J Glumci: Loïse Charpentier, Victoria Grobois, Yumi Fujimori… J Trajanje: 75 min.
Na prvi pogled film “Mala Ameli” deluje kao još jedan anime o devojčici u Japanu, a zapravo je animirana biografija koju su u nezavisnoj produkciji realizovale francuske umetnice Liane-Cho Han i Maïlys Vallade o detinjstvu belgijske spisateljice Amélie Nothomb. Oni koji su čitali njene knjige znaju da je sama autorka u njima glavni protagonista, pa tako i ovde imamo priliku da gledamo animaciju o njenom odrastanju u Japanu, koje je opisala u svom romanu “Metafizika cevi” iz 2000. Okruženost japanskom kulturom i načinom života uticala je na njeno poimanje sveta, ali je ipak najveći trag na nju ostavila njihova kućna pomoćnica Nishio san, koja je, u nedostatku vremena roditelja i daljih rođaka, bila njen glavni negovatelj i najbolji prijatelj. Ovaj period je imao toliki uticaj na nju da se Ameli po završetku studija filologije odmah vratila u Japan da radi, što je ovekovečila u svom romanu, takođe pretočenom u seriju, pod nazivom “Strah i trepet”. Autorka je poznata po svom satiričnom pogledu na život i sposobnosti da s humorom gleda i na najozbiljnije životne situacije. “Mala Ameli” je bila nominovana za Oskara za najbolji animirani film, a Francuska je još jednom potvrdila da nosi kompletnu evropsku animaciju na svojim leđima.
