Gal Costa

Rodonačelnica pokreta tropikalija

Gal Costa je šezdesetih godina prošlog veka zajedno s legendarnim muzičarima Caetanom Velosom, Tomom Zéom, Gilbertom Gilom i Jorgeom Benom bila jedan od osnivača muzičkog i društvenog pokreta egzotično nazvanog tropikalija.

Ana Eraković

Uspeh koji je postigla Gal Costa možemo delom pripisati njenom nespornom muzičkom talentu, ali delom i spletu okolnosti i tome što je, čini se, uvek bila na pravom mestu u pravo vreme. Imala je tu sreću da radi s najvećim imenima brazilske scene tog doba, i to baš kad su se širom sveta dešavale korenite društvene promene.

Počeci

Gal Costa rođena je 1945. u gradu Salvador, prestonici brazilske države Baija. Njena majka je u trudnoći provodila sate slušajući klasičnu muziku u nadi da će njena ćerka izabrati to kao profesiju. Otac joj je preminuo kad je imala samo petnaest godina, ali ga nikad nije upoznala jer su joj se roditelji brzo rastali. S deset godina je počela da se druži sa sestrama Sandrom i Andréiom Gadelha, koje će postati supruge Caetana Velosa i Gliberta Gila. Ova dva muzičara će Gal upoznati tek osam godina kasnije, kad će postati najbolji prijatelji. Njeno interesovanje za muziku, tačnije bosa nova zvuk, počelo je kad je sa četrnaest godina na radiju prvi put čula pesmu "Chega de Saudade", koju je izvodio legendarni João Gilberto. Nedugo potom se zaposlila u lokalnoj prodavnici ploča ne bi li bila bliže svetu muzike. Svoj prvi muzički nastup imala je 1964. kao jedan od izvođača na koncertu “Nós, por exemplo”, na kome su nastupali još i Veloso, Gil, Maria Bethânia i Tom Zé. Nakon što je Bethânia doživela veliki uspeh koncertom u Rio de Žaneiru, Gal odlučuje da se preseli u najburniji brazilski grad u nadi da će i sama dobiti na popularnosti. Ona je takođe zahvaljujući Bethâniji prvi put snimila svoje vokale, koji su se mogli čuti na Marijinom debi albumu iz 1965. u pesmi “Sol Negro”, koju je napisao njen brat Caetano Veloso.

“Eu vim da Bahia”, koju potpisuje Gil, i “Sim, foi você”, koju potpisuje Veloso, bili su prvi singlovi koje je Gal Costa objavila. Album “Domingo” objavljen je 1967. za izdavačku kuću “Philips” i na njemu su pevali zajedno Caestano Veloso i Gal Costa. Pesma “Coração Vagabundo” sa ovog izdanja postala je planetarni hit.

Tropikalija

Krajem šezdesetih i u Brazilu se takođe dešavala revolucija, ali pre svega muzička. Ovaj pokret nazvan je tropikalija i predstavljao je mešavinu bosa nove, sambe i (psihodeličnog) roka, a kao zvanični početak uzima se objavljivanje albuma “Tropicália ou Panis et Circencis”, na kome su učestvovali pomenuti izvođači - Gal Costa, Caetano Veloso, Tom Zé, Gilberto Gil, Jorge Ben, Nara Leão i Os Mutantes. Inspirisani kako levičarskim demonstracijama koje su bile aktuelne širom sveta, a posebno u Parizu, tako i sve aktuelnijim rokenrol izvođačima poput The Beatlesa i Jimija Hendrixa i filmovima Jean-Luca Godarda, odlučili su da je vreme za promene stiglo i u najveću južnoameričku zemlju. Njihov pokret za oslobođenje, u kome su učestvovali i filmski i drugi umetnici, odvijao se paralelno s kratkotrajnom vojnom diktaturom predsednika Artura da Coste e Silve. Nažalost, pokret je trajao svega godinu dana, ali je njegov uticaj na brazilsku muzičku scenu i društvo bio dugosežan.

Debi album

Costin samostalni debi, objavljen 1969, bio je mešavina brazilske muzike i psihodeličnog roka. Ovaj album, koji je nazvala po sebi, smatra se jednim od ključnih izdanja tropikalije. S njega su se izdvojili hitovi “Baby” i “Divino, Maravilhoso”, a oba je napisao Caetano Veloso. Iste godine objavila je i svoj drugi album, nazvan jednostavno “Gal”. Sedamdesetih godina prošlog veka njene kolege Veloso i Zé bili su u pritvoru zbog svojih ideja i izjava, nakon čega im je zabranjeno da nastupaju. Kako bez koncerata nisu mogli da se izdržavaju, oni su pobegli u London, odakle su pisali pesme za Gal. Uprkos pripadnosti ovom kontroverznom pokretu, ona nije mogla da priušti život van Brazila, pa je u nedostatku ostalih izvođača postala najpopularniji predstavnik pokreta tropikalija u zemlji. Svoje treće izdanje “Legal” objavila je već 1970. Omot njenog četvrtog albuma “India” iz 1973. bio je cenzurisan jer se na njemu nalazila fotografija donjeg dela bikinija, što bi se moglo protumačiti kao ženski odgovor na omot albuma “Sticky Fingers” benda The Rolling Stones. Costa, Veloso, Gil i Bethânia su 1976. oformili supergrupu pod nazivom Doces Bárbaros i objavili jedan album snimljen uživo, a njihovo udruživanje bilo je i inspiracija za dokumentarac. Časopis Rolling Stone uvrstio je ovaj album među sto najboljih brazilskih izdanja svih vremena. Gal Costa nikada nije prestala da snima i nastupa iako je njena popularnost s vremenom opadala, bar kad je u pitanju svetska muzička scena. Sarađivala je s manje ili više istim kolegama celog života. Preminula je u novembru prošle godine u sedamdeset sedmoj godini, a uzrok njene smrti i dalje nije poznat. Od nje su se na mrežema oprostili kolega Gilberto Gil i sadašnji predsednik Brazila Luiz Inácio Lula da Silva. Ove godine bi trebalo premijerno da bude prikazan film o njenom životu pod nazivom “Meu nome é Gal”.