Tonči Petrasov Marović: Ča triba govorit

.Biblioteka » M o d r a lasta« T. R M a r o v i ć : Ča t r i b a g o v o r i t

1950|1975

ŠKOLSKA KNJIGA-ZAGREB

Uz Mirjanine crte탑e nastale od njene 3. do 6. godine

Tonči Petrasov Marović

ČA TRIBA GOVORIT

Školska knjiga Zagreb 1975

»mm xMOmi SfiMCÜ

Br.tavaut. K-JJL" Strnka

ZA POČETAK Za početak, dico dosta je i - NIŠTA u svin bojaman

LEPTIR ŽUTI Sidi na cvitu vridi na svitu i šuti

%

NI CVIĆE N E VIČE Ne viči, umi.

Ni cviće ne viče, a svak ga razumi.

CVIT I D I T E Cvite! Ča od tebe još lipše miriše?

-

6

Dite!

PUKA SIROTINJA To nije oni ča ništa nima to je oni ča ništa ne zna pa mu je o' tega zima

ČA KO MORE ČA KO ZNA J a znan svoje ime, ti znaš svoje ime, J a san nacrtala uru, a ti nacrtaj — vrime.

Svako dite koje ide spat mora ruke prat. Šporke ruke u posteju ne srnu: šporka se lancun pa pane u portun. Šporki' se ruk i san pripane, pa pobigne priko oka, priko oka — priko mora...

Prsti tvoji nisu šporki, posteju ne plašu.

Posteja je zdravi brodić, koji priko mora ploveć spava; ti si jarbol, san je sidro, ja san vitar, ti si jidro, TVOJI PRSTI SU Z A S T A V A .

Crtala mala, crtala, pa prstiće išporkala. Šporkane ručice, ča ćete sad nego se umit, nego se prat su puno vode i malo sapuna, zeru upiranja i mrvu škripuna: najveće maće u more staće.

Vodice bako, upireš jako!

To prstić ne voli jerbo ga boli, pa ovi mali prstić plače, prstić-plačić Plačimaćić!

A ka' ga boli, a ka' ga boli, kako ono on govori?

— Lelelele, ajmeee!...

Mile moje radišne ručice, majušne prstiće ne date oprat, ma morate poć spat, ma morate poć Pituro! Koluro! Ćaćina curice!

Bržje-boje u posteju upadaj i spavaj i spaa-vaaj...

9

Č A K I USRP VOĆA Čak i usri' voća postoji strogoća pa je i slakoća nika ka strogoća zovu je — zdriloća

ČA TRIBA G O V O R I T Triba tica oli špica

JUTRO U JABUKI Kagod je ugrizeš ol pririžeš u jabuki — JUTRO

BIT

TI SI M O J A Z L O Ć A Ti si moja zloća špičico srid voća sva si mami čista ka rosa sa lista sva u snu mirlišeš ka da dunju dišeš noć je vanka prez buke spavaj srido jabuke

JUĆA KUĆA Juta je ta kuća jerbo je prez kjuča J e m a jedna kuća koja je još juća jema kjuč al ne moreš — uć Iž nje put još je višje - jut 11

PODRŠKA ZA USPINJANJE Ne daj se, mali crjeni braco, drži se!

Stisni zube, stisni se uz.

Poslin svega ča vidiš i ne vidiš — ne vraćaj se. Nastavi. Čeka te . . .

V I D I T ĆEŠ.

P U T E N VITAR PUVÁ Puten vitar puva, svakoga izuvá.

Kad ostasmo bosi, dugo nas je nosi.

Kad nas je bacija, vas se zacenija. »Smij se, smij se, vitre, dopašće te citre!« Dopale ga citre. »Ne smiješ se, vitre!?

Dugo si se smija, m a si izdušija!« Štucigaju ga tice s eletrične žice.

Sunce na umoru.

Tija noć na moru.

Povrj svakog gnjizda sedi jedna zvizda.

13

USPAVANKA Usni sine mili moj pri ven skončan ovi poj Nani nani nina nu slako snija noć mi svu Usnija mi mirno more mirno more sve do gore A uz goru pošten put majci svojoj zlatan skut Usnija mi modro nebo a u nebu zvizda srebro Usri' srebra lipo poje da mi budeš dobre voje U ton poju konjic rže da mi doma dojdeš brže Nani nani nina nu zdrav mi usta u zoru

MRKLI MRAK NEPOMAK (pisma za ne zaspat) J e m a niki mrkli mrak mrkli mrak Nepomak u ton mraku Nepomaku makneš li se — eto osti od koji' ti restu kosti i tako se pripaneš da iz sebe ispaneš stoj u sebi stoj di jesi (u ton mraku Nepomaku) zbroj sve zvizde na nebesi zbroj u glavi misal svaku slušaj buru u ponistri moj piliću u konistri

14

PUŠI V I T R E

Puši vitre puši odnesi nan uši

odnesi nan oči odnesi nan riči

odnesi nan sve samo nemoj sne

ŠPORKI ROKO U našu kalu zvanu Dišpet bija jedan mulac ča ni jema rišpet Ne samo da nikoga ni pozdravjá vengo ka' bi vode pija nikomu ni nazdravjá A šporak je ka prase bija jerbo se prat nikad ni tija Ni zmije ni zime ga ni bilo straj i uvik mu je barenko jedna noga bila bosa pa je jema kvintal sline ispo nosa koju nikad nije trá I prozvaše ga — Sporki Roko jer mu je sve bilo šporko: ruke, noge, lice, a deboto i joko!

Ma tako je š njin bilo samo dok je bija mali a čin je ponarestá — posta je ka i ostali...

16

zarđaloj uri P i vrime zarđalo?

R U Ž N E RIČI Najprin se moramo dogovorit: R U Ž N E SE RIČI N E SMU GOVORIT. Ma zapravo su i ružne riči lipe, samo če se one uz nas ružno lipe.

Moj tata smatra, ako nisu previše ogavne, da su sve riči, ka i judi, ravnopravne.

Ričiman se malo moremo i igrat: rečemo niku — i stanemo se smijat...

Na primjer: Mala Maša plače, spustili jon gače, tukli je po guzi, pa je sad u tuzi.

Zašto su je tukli?

Zato ča je seku Ružicu lipo poslala — u guzicu...

(Auuuuuuuuuuuuu!)

KRATKO I JASNO Kratko?

Ka oko u koje vas svit stane Jasno?

Ka smij ča u oku ostane NA K R I V O N M O R U Na krivon moru krivi brod na krivon brodu krivi jarbol uz krivi jarbol kriva jidra u krivin jidrin krivi vitar na krivom vitru pravi mornar pravi mornar i jubjen ribar u ribara šarce mirno šarce virno ka kolino ká kolino i — kormilo ČA SE J O Š Ć E C NI S L O M I L O 20

MIRJANA I LUKA Mirjana i Luka bili na sto muka Znali se po pismu vidili se nisu On živija Tamo a ona Ovamo Ma čula ga ona priko telefona Spremala mu čisto na Bačvice misto Ravnala i more cíifzajedno njore Plivaju do Brača nejxicl£-li plača Ona se več sunča a on možda smuča Spominjuc ga čeka a on — neka N E K A

21

SNIG U SPLITU olivan Split u snigu

N a š van je Split, moj svitu, ne samo najlipji nego i najtepliji grad na svitu.

Zato je pravo čudo ako koje zime pane snig u Splitu.

A ako i pane, omar i nestane.

M a , eto vidite, ove je zime pá, i deboto je puna dva dana ostá.

I kako se lipo uklopija, tekar se sutradan otopija.

U snigu se, na primjer, mogla vidit — Pjaca (ujutro je bila bila ka krajica, Snigujica, a pozapone jur ka nika štraca i mulića); onda našega Marjana sve tri vidilice su ništo sniga i s puno diče di se grudaju ká na nikon čarobnon brigu.

Poza tin si se moga skalat na Matejušku i na Rivu, di su i palme bile u snigu.

Svudir si mogá guštat grudu — snižu zaušku, onako kako se more samo u spliskon stilu.

M a more bit je ipak bilo najpitomije na Peristilu, kraj one buže o' Careva rova ča kroz Podrume gre do mora: tot nikor nije moga proć, a da o' grude ni mora na Prvu pomoć poć.

Spliska su dica guštala ká nikad!

Najlipše i najtišje je bilo ipak ka' su se prez izeru brig penjala na sfingu — da vazmu snig . . .

23

L E K C I J A O' CVITA Uči o' cvita svit cvit izreste kako more i bude savršen To

- savrsen

ca je

To je jušto onaki kaki je kaki triba dn

ČA PO M O R U PLOVI Ča po moru plovi svak nikoga voli rda voli sidro vitar voli jidro bačva voli vino a još višje Tino riba voli more a teča ne more prez kapule i nje s kumpliriman na uje jerbo barba Duje strašno voli brujet

24

STRAJ Straj se ne da nacrtat veliki — u kostiman mali — na vrju vlasi

25

M A R A K R P A Š I N K A — to van je jedna stara, siromaška, sva u krpe i velike postole.

Sva je namaškarana, napiturana (karton), prava-pravcata lantuša u rutan. Pa je još zovu i — Mara Lantašinka, Mara Rutašinka.

Po sebi jema obišene sve nike ukrase, ča ne vridu ni po šolda: bračolete, rečine, ogrlice, a jema i šareni šudar oli dikod kapicu za spavanje na glavu.

Sva je nespletena i raščepušana. Pa je još zovu i — Mare Musa oli Mare Gnjusa.

Vidila san je nikidan u Split, na Rivu.

Ništo su jon veliki judi vikali, a ona se jidila i svašta in šporka beštimala.

Vidila san jon i vriću.

Velika je! O V O L I K A !

26

Je, zaozbij! Sva su se dica plašila i bižala ispri nje.

Dida kaže: kad Mara dozna da jema i di jema zločeste diče, da omar dojde, strpa dicu u vriću, uzjá kozu — veliku kozu s roziman — pa se onda dreto-šćeto uspenje na Mosor oli na Kozjak, i tot i' tišći u pećinu sve dok se ne popravidu. Odozgara moja ti Mara samo zviruši i piždri po Kaštilan, po Solinu, pa priko Klisa, Mravinac, Žrnovnice i Pojica — sve do Brača, Šolte i ostali škoji. Ukratko, od Omiša do Trogira — sve vidi i kontrolira!

Ma jema jedna stvar koje se i Mara Krpašinka plaši.

To je veliki didov perun o' gnjoja!!!

Nikidan je bila došla u didov dvor po me — jerbo nišan tila poć leć. Na televiziju se jušto počeja prikaživat niki puno lipi film, pun pucnjave i mrci. Kad, ča š ti vidit, u niku botu, ispri vrat, začujen ti ja bat: trap-trap-trap! — o' Marini veliki cokul. Omar san babi rekla da udune televiziju jer da ću ja poć spavat. Pa me dida ni tija dat. Brže-boje je ćapa perun o' gnjoja — i moja ti se Mara pripala i pobigla. Priko raštil — lipon u Kaštila!

Zimi, kaže baba, Mare lovi u vriću gavrane, a liti lastavice. Spomoću nji' Mare more i letit! Pa se časkon najde, kad triba, di oće zaraj diče i njijove zloće...

Eto ti ga na!

A ti, ako š virovat, viruj; ako neš — miruj.

27

MARA K R P A Š I N K A Nikad se ni loše malo plašit.

Stara besi da

V A N K A — već noć. Mračina.

Moran sam doma. Nije daleko, ma bojin se. Kad bi bija tić, časkon bi priletija. Ovako: U H !

Najvišje me straj drač i kupin puten. U njiman je Mara Krpašinka: je se stisla sva u se i skutrila u kupini, ma nju nije straj!

I: J E M A V R I Ć U -

K R A D E DICU..

Oblaci i misec gredu svojin puten.

Ni briga i' — gori na nebu.

Blago in se.

A J M E MENI, majko!.

RJEČNIK

NI CVIĆE N E VIČE umi — umij, budi jedan od onih koji umiju; razumi — razumije TVOJI PRSTI SU Z A S T A V A dite — dijete; šporke, šporki' — prljave, prljavih; šporka — uprlja; lancun — bijela plahta; u portun — u kućnu vežu; išporkala — uprljala; šporkane — uprljane; su — sa; zeru — malo; škripuna — škripanja; mace — mrlje; staće — stat će; ka' — kad; pituro, koluro — bojo; ćaćina — očeva, tatina; curice — djevojčice; bržje-boje - brže-bolje; u posteju — u postelju; san — sam Č A K I USRP VOĆA usri' — usred; slakoća — slatkoća; nika — neka; ká — kao; zdriloća — zreloća, zrelost ČA TRIBA G O V O R I T špica — sjemenka, koštica (u voću) TI SI M O J A Z L O Ć A špičico — mala špico, sjemenko; mirtišeš - mirišeš; vanka — vani

USPAVANKA

MIRJANA I LUKA

pri — prije; ven(go) — nego; skončan — dokončam, dovršim; ovi — ovaj; slako — slatko; snija, usnija — spavao, usnio, sanjao; usri' — usred; poje — polje; voje — volje; ton — tom; ustá — ustao

na Bačvice — na Bačvicama (poznatom splitskom kupalištu); njore — rone

MRKLI MRAK NEPOMAK jema — ima; niki — neki; ton — tom; restu — rastu; pripaneš — prepadneš; stoj — (o)stani; di — gdje; zbroj — zbroji; zvizde — zvijezde; nebesi(n) — nebesima; misal — misao; ponistri — prozoru; konistri — košari, pletenoj od pruća (U mojem smo djetinjstvu običavali u staroj konistri, na malo slame, nasaditi kokoš: kvočku staviti da sjedi na jajima, iz kojih se izlegu pilići. — O. P) ŠPORKI ROKO kalu — ulicu; Dišpet — Prkos, Inat; bija — bio; mulac — kopile, ali i (ovdje): nepokoran, neodgojen deran; ni — nije; jema — ima; rišpet — poštovanje, obzir; vengo — nego; ka' — kad; šporak, i, o — prljav, i, o; ká — kao; tija — htio; straj — strah; barenko — barem; i spo — ispod; trá — trao, otirao, brisao; deboto — gotovo, zamalo; joko — oko; / njin — s njim(e); čin — čim; ponarestd — poodrastao, narastao

JUĆA KUĆA

R U Ž N E RIČI

juća — ljuća; juta — ljuta; prez — bez; kjuća — ključa; jema — ima; moreš — možeš; uć — ući; iž — iz; višje — više

najprin — najprije; smu — smiju; ma — ali; judi — ljudi; ričiman — riječima; moremo — možemo; niku — neku; jon — joj

PUTEN VITAR PUVÁ

NA K R I V O N MORU

púvá — puhao; nosi — nosio; nija — zacenuo (od smijeha); šija — ispuhao se, splasnuo; gaju — zadirkuju; tija — tiha; — povrh; sedi — sjedi

Izdavačko poduzeće Školska

zaceizduštucipovrj

jubjen — ljubljen, voljen; šarce — srce; virno — vjerno; ká kolino — kao koljeno (Postoji poslovica: Srce nije koljeno da se može savijati.); jošćec — još; ni — nije

S N I G U SPLITU snig — snijeg; olivan — ili vam; svitu — svijetu; najtepliji — najtopliji; pane — padne; omar — odmah; pá — pao; deboto — gotovo; Pjaca — splitski Narodni trg, popularno sastajalište i šetalište mladeži; bila — bijela; krajica — kraljica; Snigujica — Snjeguljica; pozapone — poslije podne; jur — već; štraca — krpa; mulića — neuredno dijete; su — sa; ništo — nešto; diče — djece; di — gdje; nikon — nekom; brigu — brijegu; poza tin — nakon toga; skalat — spustiti; svudir — svagdje; guštat — uživati; snižnu — snježnu; zaušku — ćušku, udarac iza uha; more — može; ma — ali; more bit — može biti, možda; buže — rupe, otvora; o' — od; Careva rova — središnje dvorane Dioklecijanovih podruma koje spajaju Peristil i splitsku rivu (obalu); gre — ide, vodi; tot — tu; nikor — nitko; Prvu pomoć — Hitnu pomoć; poć — poći; ka' — kad; prez — bez; izeru — imalo; brig — briga; vazmu — uzmu L E K C I J A O' CVITA o' — od; more — može; jušto — upravo, točno; onaki — onakav; kaki — kakav; je — jest ČA PO MORU PLOVI ča — što; nikoga — nekoga; višje — više; teća — niski emajlirani lonac, zdjela; more — može; prez — bez; kapule — crvenog luka; s kumpliriman — s krumpirima; uje — ulje; brujet — brudet

knjiga, Zagreb, Masarykova 28 Za izdavača Josip Mulić. Pedagoško-likovni savjetnik

Ruiić. Urednik Ivan Kušan. Likovni urednik Zivko Haramija. Grafički urednik Mira Beutz. Korektor Vladimir kano u Vjesniku, Zagreb, Lj. Gerovac 1

32

Branko

Tkalčec. Tis-

Gradska knjižnica Marka Marulića Split Digitalizirana građa za djecu i mlade, knjiga 1 Marović, Tonči Petrasov : Ča triba govorit.

Elektroničko izdanje izvornika koji je tiskan 1975. godine u nakladi Školske knjige Odabir i priprema građe Ingrid Poljanić Grozdana Ribičić Uredništvo Dražen Šaškor Ingrid Poljanić Grozdana Ribičić Tomislav Staničić Tehničko uredništvo Mladen Đikić Maruška Nardelli Snimanje i obrada građe Gradska knjižnica Marka Marulića Split Gradska knjižnica Marka Marulića Split © 2015 ISBN 978-953-7753-47-4

ISBN 978-953-7753-47-4