Gimnalist, jun 2024.

О ЧАСОПИСУ Гимназија „Стеван Пузић“ важи за једну од најугледнијих и најбољих школа у сремском округу.

Tоком зимског распуста, 29. децембра 2023. године, објављено је друго издање школског часописа „Гимналист“, који је истакао најупечатљивије радове ученика прве године који похађају изборни програм језик, медијa и култура. Уредници „Гимналиста“ за прво полугодиште били су професорка Марија Ратанчић са ученицима Јованом Маринковићем, 1д1, Николом Белићем, 1д2, и Милицом Дешић, 1о1. Њихов предани рад није само приказао школу у најбољем светлу, већ је и истакао таленат и ангажман ових младих људи. На почетку издања је историја гимназије „Стеван Пузић“, која је веома интересантна и кроз само читање можемо приметити колико је школа напредовала и уочити све бољитке. Подсетили су нас и на све бројне авантуре током само једног полугодишта. Наставак подршке и охрабрења талентованим младим људима да изразе своју креативност кроз уметност, културу и језик кључан је за даљи развој. Овај часопис није само сведочанство њихових достигнућа, већ и инспирација за будуће генерације да следе њихов пример и наставе да негују љубав према учењу и креативном изражавању. Миљана Васић, 1о1, и Ива Виторовић, 1д1

Живот у 1850. години Било је то 1850. године... Живим у једној страној земљи у великој кући са мужем. Недавно сам била присиљена да се удам за њега. Мој отац је одувек хтео да се удам за неког богатог, тако да је све организовао месецима раније. На олтару сам говорила како га волим иако моје срце не припада њему. Јутром се будим када први зрак Сунца продре кроз стакло прозора спаваће собе. Пресвлачим се из спаваћице, тихо, да не пробудим мужа, и узимам две дрвене кофе и ходам до бунара да их напуним свежом водом. Као и свако јутро, испод велике крошње дрвета јабуке, стоји мушкарац кога заиста волим, једини мушкарац кога сам икад волела. Посматра ме сјајним смеђим очима како прилазим. Поздрављам га пољупцем. Стојимо под сенком крошње, моја рука у његовој, док не дође време да пођем кући и вратим се мени непознатом човеку. Како би ико сазнао? Састајемо се у пустој земљи неверних љубави. Можда моја рука припада другом човеку, али само његов додир може да одледи моје залеђено срце. Док свака добра жена дочекује свог мужа раширених руку, ја седим за малим столом и пишем поезију под свећом. Сва моја дела заврше закључана на дну дрвене фиоке где их нико не може прочитати јер у њима признајем своју неверу. Ноћима лежим будна, поред човека кога ни не познајем, и тугујем за овим животом. Размишљам да ли би ми овако било да сам се супроставила оцу. Када сване ново јутро, поново стојим под тим дрветом јабуке, гледам како моја рука прекрива његов длан док ме страх обузима. Шта ако нас мој муж пронађе? Знам да не би требало ово да радим, али не могу да га зауставим док сади корење у земљу мојих снова. Цвеће цвета у нашој тајној земљи, пролеће долази и страх се повећава. Шта ако нас разоткрију? Не могу ништа да урадим осим да чекам и видим шта ћемо постати док пијем вино са својим мужем. Ја сам кућа од камена, а он бршљан који ме прекрива.. Андреја Ивановић, 2д2

ГИМНАЗИЈА НЕКАД НЕКАДАШЊЕ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА РУМСКЕ ГИМНАЗИЈЕ У прошлости румска гимназија је имала ваннаставне активности које су се сводиле на таленте појединих ученика. Једно од најпознатијих ваннаставних активности прошлог века јесте литературно удружење ,,Образованост”. На њиховим окупљањима читали су се ученички радови, изводиле музичке композиције, рецитовале песме... Музичку културу су неговали кроз рад мешовитог гимназијског хора, који је некада бројао око 100 певача и певачица. Постојали су и гудачки и тамбурашки оркестар (слика десно). Они су изводили своје наступе током државних празника и школских приредби.

Гимназија је имала спортисте који су свој таленат могли да искажу кроз активности гимназијског школског клуба ,,Фрушкогорац” (слика лево). Поред поменутих ваннаставних активности, румски гимназијалци су некад имали и: подмладак друштва Црвеног крста, Заједницу дома и школе, подмладак Аеро-клуба ,,Наша крила” (слика горе десно), позоришну дружину (слика доле десно), једриличарску групу Аеро-клуба ,,Фрушкогорски змај”… Милица Зец, 1д1

НЕКАДАШЊИ УЧЕНИЦИ РУМСКЕ ГИМНАЗИЈЕ Током једновековног рада румске гимназије кроз њу је прошло хиљаде ђака. Прва генерација матураната била је ране 1920. године. Матуру су положила само четири ђака те генерације, а то су били: Мила Шаула, Војислав Влатковић, Мирко Рехницер и Карло Данк. Све од тог момента па до Другог светског рата матуру је положио негде око 650 ђака, а до дана данашњег и до 15 пута више. Велики број њих је после Гимназије завршио факултете или више школе, чиме су постали стручњаци у свом послу. Румска гимназија има ђаке који су постали познате и признате јавне личности. У том кругу је велики број писаца, сликара, песника, вајара, музичара, оперских певача, политичара, глумаца... Неки од њих су: вајарка Славка Петровић-Средовић (слика горе), музичар Јован Јовичић, оперски певач Жарко Цвејић, књижевници Драган Недељковић, Брана Црнчевић, Никола Дреновац, Драшко Ређеп, Васа Поповић, сликари Роман Соретић, Миливој Николајевић (слика доле), Стојан Трумић и многи други. Милица Зец, 1д1

АТАНАСИЈЕ СТОЈКОВИЋ

Софија Каралић, 1д1, и Милица Радонић, 1о2

АЛЕКСАНДАР БЕРЧЕК Лука Лукић, 1д2

ГИМНАЗИЈА САД Наша гимназија је заиста добра јер има много могућности за ученике. Имамо модерне учионице опремљене рачунарима, пројекторима и интерактивним таблама. Помоћу њих истражујемо, боље разумемо и памтимо градиво.

Уз то, наша гимназија има и библиотеку са великим избором књига. Можемо пронаћи различите писце и њихова дела.

Имамо и спортску салу и спортске терене на дворишту. То нам омогућава да се бавимо спортом. Поседујемо и бину за различите представе. Наша гимназија организује разне културне и уметничке догађаје, квизове и још много тога. Укратко, наша гимназија је место које пружа много могућности за учење, истраживање и развијање интересовања. Дуња Попов, 1д2

Након што је прошло прво полугодиште, а почело друго, занимало нас је како се ученици прве године сналазе. Питали смо једну ученицу општег и једну ученицу друштвеног смера шта су очекивале од гимназије, шта су добиле, како им је прошло прво полугодиште и да ли им је лакше сада у односу на почетак. Очекивала сам да ће бити напорно и да ће бити много учења. Задовољна сам и није толико страшно колико сам мислила да ће бити. Први месец ми је био страшан јер сам дошла у нову средину и нисам знала никога. Сада ми је много лакше, стекла сам нове пријатеље, навикла се на професоре и њихов начин рада, а и разред је веома сложан.

2 д 1 , П Д. Од гимназије сам очекивала то што сам и добила: учимо да бисмо после уписали факултет, да бисмо стекли радне навике. Што се тиче пријатеља, упознала сам доста нових, што нисам очекивала. Све ми се свиђа! Прво полугодиште је било тешко, а сад ми је доста лакше јер сам се навикла на околину. о1 1 , .Ј П

ПРИВИКАВАЊЕ НА ГИМНАЗИЈУ

Сваки почетак је тежак, али чини се да су се ученици прилагодили на професоре, наставу и друштво, што је и најбитније. Оља Стојановић, 1д2

Неколико година уназад приметан је пораст утицајних блогера на друштвеним мрежама. Питали смо једну гимназијалку како она гледа на то. Мислим да су популарни због аутентичности и способности да се повежу са темама које нас интересују. Такође, користе различите апликације да би нам привукли пажњу. Блогери често деле искуства, савете и интересантне идеје, што некад утиче на мој начин размишљања. Неки нас чак инспиришу да пробамо нове ствари, али проблем код већине је што желе да буду као они.

Зашто су одређени блогери тако популарни међу твојим вршњацима?

Какав утицај имају блогери на твоје навике?

Да ли мислиш да је њихова популарност заснована на реалности или на изграђеној слави на интернету?

Мислим да је комбинација оба. Док су неки ПОПУЛАРНОСТ блогери заиста аутентични, други стварају изграђену БЛОГЕРА личност зарад популарности Нина Стојадиновић, 1о2 и новца. Млади треба да науче да препознају аутентичност блогера и да увек буду своји, не осврћући се на негативне коментаре.

ЈЕЛЕНА ОГРИЗОВИЋ, 1Д2

Музика је облик уметности који користи звук за изражавање емоција, идеја и културе. Она је универзални језик који премошћује разлике међу људима. Зато долазимо на тему и питање: Анкета је урађена са 20 гимназијалаца. Најпопуларнији жанр међу гимназијалцима је поп, који половина испитаника слуша у своје слободно време (Александра Пријовић, Лана дел Реј...). Ученици су навели како је поп забаван, пун живота и како их уздиже после тешких момената. На другом месту се налази рок (Квин, Бијело Дугме...). Испитаници су рекли да воле енергију и разноликост коју рок музика нуди. Треће место деле реп (Еминем, Тупак, Клинац, Војаж, Девито, Травис Скот, Дрејк...) и инди музика (Арктик Манкиз...). Још један поменути жанр је Р&Б (Викенд...).

Хелена Газибарић, 1д2, Јелица Орлић, 1д1, Дуња Попов, 1д2

КОЈИ ЈЕ ВАШ ОМИЉЕНИ МУЗИЧКИ ЖАНР?

Занимљиво је да су неки ученици имали проблема да се одлуче за само један жанр као омиљени. Вероватно зато што укус за музику варира и већина се може затећи да слуша више жанрова готово сваког дана. У овој краткој анкети утврђено је и да ученици већином слушају страну музику. Шта год био ваш избор, слушајте музику и уживајте у њој!

ЈАНУАР 2024. СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА

У петак, 26. јануара 2024. године, одржана је Светосавска академија у Културном центру ,,Брана Црнчевић”, када су додељене и Светосавске повеље најбољим ученицима основних и средњих школа румске општине. Носилац Светосавске повеље за нашу школу је Александар Тодоровић, 4о2.

Тамара Цвркаљ, 1д1

Андреја Ивановић, 2д2

Ивана Јеремић, 2д2

ФЕБРУАР 2024. КАРИЈЕРНИ ДАН

У нашој школи је 2. фебруара 2024. године организован „Каријерни дан”. Он се одржава сваке године и намењен је старијим ученицима, како би имали прилику да се распитају о факултету који желе да упишу. Тог дана је велики одмор био продужен, а часови после њега су били скраћени. Представили су се многи факултети Београдског и Новосадског универзитета и виших школа. Штандови су били постављени у ходнику на самом улазу у гимназију. Ученици су могли да чују чињенице везане за различите смерове на факултетима, приче и искуства студената који су радо делили своје утиске, као и да причају са професорима. Такође, имали су прилику да сазнају како треба да се припреме за пријемни испит и да приступе факултетским обавезама, али и чиме би касније могли да се баве. Иако је овај догађај намењен старијим ђацима, сви ученици су могли да причају са представницима факултета који их интересује и набаве брошуре. Ученицима се много допало, а верујемо да је многим ђацима овај дан био Миона Аврамовић, 1о1, од користи. Дуња Пауновић, 1о1

ХУМАНИТАРНИ БАЗАР

Наша школа је 14. фебруара 2024. године, када се обележавају Свети Трифун и Дан заљубљених, организовала хуманитарни базар. Прикупљени новац је уплаћен за лечење Милице Јовановић. Ученици су учествовали тако што су продавали разне слаткише и ручне радове. Овај базар је само један од догађаја које је наша школа организовала и доказује колико су ученици гимназије „Стеван Пузић” сложни и хумани. Овакве акције показују ученицима колико њихово мало некоме значи много. Поносни смо што смо део ове школе која нас, поред тога што нам пружа квалитетно образовање, учи правим вредностима. Анђела Анђелић, 1о2, Никола Богдановић, 1д1, Хелена Газибарић, 1д2

ВЕЧЕ ЉУБАВНЕ ПОЕЗИЈЕ

Сврха пројекта ,,Love letters” је да на креативан начин прослави љубав. Он има за циљ истраживање различитих култура и њихових обичаја везаних за Дан заљубљених. Учесници пројекта имају прилику да слушају познату музику, обогате језик пишући и размењујући љубавна писма на страном језику, цртају мотиве везане за Дан заљубљених, читају поезију...

У четвртак 22. фебруара 2024. године је одржано „Вече љубавне поезије“ у Градској библиотеци „Атанасије Стојковић“. У питању је била једна од активности пројекта ,,Love letters”, чији је оснивач Основна школа „Иво Лола Рибар“. Учесници овог пројекта били су ученици румских основних и средњих школа. Нашу школу су представљали Нађа Боровић, 4о1, и Филип Марлог, 3о.

Милица Марђелошки, 1о1

Једна страница мог дневника Драги дневниче, извини што ти пишем само кад ми је тешко. Истина је, онда кад је све како треба, у радости и срећи, сви су ту, али кад период мрачних мисли наступи, кад водим унутрашње сукобе и потребан ми је савет, никог нема. Када се теби обратим, увек ме саслушаш. Знаш сваку моју бурну мисао, иако не умеш говорити, лагодност коју осећам након поверавања теби је непроцењива. Већ дуго патим због те неостварене љубави. Сваки његов гест ми указује на то да је жеља обострана али узалудно, опет ништа. Та близина која је истовремено даља него највећа раздаљина свакодневно ме убија више него да се не познајемо толико добро. Данима, месецима покушавам да схватим зашто је то тако? Зашто све мора бити тако мутно, нејасно, без циља и без смисла? Докле ћемо се правити да између нас нема ничега? У мојој глави се гомилају питања, а одговора нема нигде, јер се бојим. Бојим се да будем директна и искрена. Бојим се последица. Све је толико контрадикторно да не могу смислити довољно различитих начина на које би овај немир могао да се оконча. Али једно је сигурно: ми не можемо бити пријатељи. Пријатељи се не гледају тако. Немају ту чежњу у очима. Очи су огледало душе, говоре више од милион речи. Осећања се могу сакрити, али очи ће рећи истину. Пријатељи не проводе толико времена заједно, не брину толико једно о другом. Поверавала сам се многима поводом моје дилеме, али савети ми нису од помоћи. Мислим да је то јер ни ја сама нисам сигурна да ли сам спремна на такав корак. Можда ми је зато и најбоље кад пишем теби јер ћутиш. Ћутиш и пушташ ме да сама размислим о томе што сам ти рекла и нађем решење. Морам се суочити са својим страхом исказивања емоција особи према којој осећам нешто, јер ако не покушам, никад нећу знати. Живот у заблуди не доноси ми ништа сем узалудног маштања и безброј реченица у глави са: ,,Шта ако...?". Припрема за све или ништа није лака, али мислим да могу живети са тим ,,ништа", ако знам да сам покушала. Шта год да учиним, постоји могућност кајања, али кад све мисли имам на једном месту и могу их читати изнова и изнова, схватам да моја храброст мора бити изнад свега ако желим да се моје жеље обистине. Без ризика нема добијања. Иако ми наше пријатељство значи много, спремна сам да будем искрена и кажем шта осећам, по цену свега! Ако се лоше заврши, обратићу ти се поново са лошим вестима. Ако се деси нешто лепо, обећавам да ћу ти испричати и у мноштву тужних страница уписати једну лепу, љубавну. Афродита

„Љубим ли те, ил ме санак вара" О љубави су писали многи. Још више њих о њој прича. Чак и у првим годинама живота, често нас питају шта је то љубав, како изгледа, имамо ли симпатију. Многи маштају, замишљају, али права истина је да не можемо са сигурношћу да одговоримо до оног момента када се истински заљубимо и када нам буде узвраћено. Наша прича је имала много дугачак увод. Толико дугачак, да би многи одустали од читања, пре него што би дошли до разраде. Моја упорност и стрпљивост је оно што је причи дало смисао и сјај. Дуго сам га волела. Дуго сам чезнула за његовим очима и загрљајем. Често сам се питала, да ли је узалудно? Али сваки пут кад сам га угледала, из његових очију су севале варнице, ватра је буктала, а моје поигравање очима, слатке игре речима, потпаљивале су ту ватру. Све оно што сам на јави замишљала, у сновима се обистинило. У сновима је имао довољно храбрости да ме зове својом, да ме чврсто држи за руку и да ми покаже колико ме заиста воли. Свако јутро, након оваквих снова, доносило је ново разочарање и сузе уз питање: „Да ли ћу икада стварно са њим ово доживети?". Низали су се дани, месеци, године... Нисам знала шта више да радим! Осећала сам све већи и већи притисак у грудима, нисам знала шта ми се дешавало. Нисам знала како да испољим своја осећања. Песме сам писала... док нисам коначно одлучила да се ослободим притиска и кажем све што мислим. Колико тешко може да буде? Било је то летње вече. Вече када су моји снови постали јава. Вече када су се пријатељске маске скинуле, речи постале искрене, загрљаји топлији... Све се чинило толико нестварно. Сва та жудња коју коначно могу да испољим. Сви пољупци које сам чувала... Толико је нежно, романтично... Он ме чини срећном. Моја прва љубав, показала ми је шта је то љубав. Све песме, сви филмови о љубави, дела, не могу да се пореде са оним што осећам. Наша прича нема закључак. Она још увек траје. Надам се да закључка неће ни бити! Љубав нису поклони, нити нека корист. Љубав је у искрености, у осећају слободе са вољеном особом. У осећају сигурности. У провођењу најлепших тренутака заједно уз смех и добру комуникацију. Афродита

МАРТ 2024. НИЈЕ СВЕ У ЉУБАВИ? Наши талентовани гимназијалци и ученици Основне школе ,,Душан Јерковић" одушевили су нас изведбом представе ,,Није све у љубави?" и још једном показали сложност и хуманост - сав прикупљени новац од продатих карата дат је за лечење наше суграђанке Јоване Милановић. Овом приликом одлучили смо да интервјуишемо Сару Грковић, 2д1, и сагледамо представу из глумачког угла. Ево шта нам је Сара открила: ,,Прво смо имали читалачке пробе, које су отприлике трајале месец и по дана, затим смо кренули пробе у простору и на крају се спојили са ученицима Душанове школе. Пробе су трајале око три сата, биле су занимљиве, смешне, па нам време које смо издвајали није представљало проблем. Текст није било тешко научити јер је био веома интересантан и разумљив. Добила сам улогу Барбаре, која ми се јако свидела и одлично ми је легла. Уживала сам, а надам се да је и публика, што је најбитније!" Овим путем желимо да се захвалимо свим талентованим глумцима који су стварно били сјајни, али и публици која се одазвала у великом броју. За све ово су заслужне и професорка Марија Ратанчић и наставница Вишеслава Налчић без којих све ово не би било могуће! Марина Радонић, 1о2

Нађа Боровић, 4о1, још једна је глумица у представи ,,Није све у љубави?” Нађа је за улогу Еве на Смотри аматерских позоришта Срема у Беочину добила Награду за најбољу глумицу у представи од жирија публике и Награду за најбољи сценски покрет од селектора, а на фестивалу ,,Недеља позоришта” у Сонти је такође добила Награду за најбољу глумицу у представи од жирија публике.

МЕЂУНАРОДНО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА ,,ХИПО”

Оно што je дефинитивно обележило друго полугодиште јесу такмичења, где су ученици могли да покажу своје знање из предмета у којима су најбољи. Међу првима, одржан је прелиминарни круг Међународног такмичења из енглеског језика ,,Хипо”. Тим поводом интервјуисали смо ученицу прве године наше школе и ево шта нам је открила: ,,Било је баш много заинтересованих ученика прве године, око 25. Што се тиче теста, очекивала сам да ће бити лакши. Питања не знам колико су била везана за градиво јер ипак такмичење изискује мало већи ниво знања и разумевања енглеског језика. Што се тиче мојих очекивања, сматрам да сам тест добро урадила и надам се проласку". У државно финале пласирало се петоро ученика наше школе, а у европском финалу Гимназију је представљала Дуња Јовановић, 1о2. Марина Радонић, 1о2

СВЕТСКИ ДАН СРЕЋЕ

Генерална скупштина Уједињених нација је у својој резолуцији 2012. године прогласила 20. март Светским даном среће. У нашој школи је тог дана ове године одржано предавање, које су реализовале професорка филозофије, Софија Манојловић, и професорка психологије, Мина Опачић, а присуствовао је велики број ученика. Питале су их: ,,Шта је срећа?“. Могло се приметити да су ученици лако и брзо давали одговоре на то питање, а одговори су били заиста смислени и интересантни. Такође, поред среће, причало се и о осталим емоцијама. Када је дошао ред на питање: ,,Због чега смо тужни?“, много је мање ученика желело да да одговор на то питање. Професорке су покушале да објасне да је сасвим у реду и нормално осећати и негативне емоције, попут туге и беса, поред оних лепих и позитивних. Предавање се успешно завршило, са много насмејаних лица на једном месту, што управо краси нашу школу, чини је другачијом и посебном. Анђела Анђелић, 1о2, и Дуња Радуловић, 1о2

Гимназијалцима причање о срећи на предавању одржаном поводом Светског дана среће није представљао никакав проблем зато што, како тврде, ни један дан у овој школи нису провели без осмеха на лицима. Када сам ово чула, пожелела сам да урадим кратку анкету и да питам своје другаре гимназијалце шта за њих представља срећа у нашој школи. Било је одговора као што су час физичког, час латинског, велики одмор, али један одговор ученице друге године ме је посебно заинтересовао: Наша школа је стварно посебна, има некако другачију атмосферу у односу на друге школе. Сви су увек вољни да помогну и ни у једном тренутку од мог доласка овде се нисам осећала одбачено, а и стекла сам доста знања. Професори и све особље је дивно, ни мало се не кајем што сам уписала гимназију.

ШТА ЈЕ СРЕЋА? Наравно, срећа, као и туга, потпуно су оправдане емоције, па је и заључак на предавању био следећи: ,,Лепо је бити срећан, али је сасвим у реду не осећати се тако у неким тренуцима. Било би лепо да будемо у миру са тим.” Ива Виторовић, 1д1

АПРИЛ 2024.

ЕМОЦИЈЕ У УМЕТНОСТИ

Тијана Драгељевић, 1д1, Искра Јешић, 1о1

Емоције се кроз уметност разиграно провлаче још од давних дана: кроз поезију, писану од стране страсних писаца, музику и тонове компоноване од стране разних композитора и ликовних уметника. Осећаји у човеку и способност да их рационално изразимо јесте оно што нас одваја од животиња. У Гимназији је 10. априла 2024. године, поводом Светског дана здравља, одржан час на тему „Емоције у уметности”. Путеви психологије и ликовне културе су се нашли на истој стази, као и професорке Мина Опачић и Анђелка Стојаковић. Ђаци су на часу могли много да науче: Шта су емоције? Када се јављају пријатне, а када непријатне? Како су оне обликоване кроз еволуцију стваралашва и уметности? Тајни састојак су били Сара Грковић, 2д1, и Стефан Делић, 4д2, са две песме. Они који су пропустили овај занимљиви час, могу се са темом упознати кроз ликовне радове који су окачени близу школске библиотеке. Илустрације приказују дубоко раштркане конце наших душа који се не могу испољити кроз речи.

ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ 22. април 2024. године Кристина Ђуричић, 1д2

ФРУШКОГОРСКИ МАРАТОН Фрушкогорски маратон је 27. априла 2024. године одржан 47. пут . Поред учесника из Србије, било их је из Румуније, БиХ, Мађарске, Немачке, Словачке... И ове године, прикључили су се румски гимназијалци. Рута маратонасе састојала из 14 стаза различитих дужина, а учесници су имали прилику да виде природу брдовитог шумског појаса Фрушке горе. Пред сам почетак, било је времена за смех,чаврљање и истезање, како би се маратонци опустили и припремили. Учесници сматрају да је ово нека врста рестарта од свакодневног посла и градске околине. Циљ је ширење поруке да је лепо окупити се и заједно провести време изван света технологије. Ученици наше школе су проверили своје физичке способности, многи су оборили своје личне рекорде и доказали да могу издржати изазове Фрушке горе. Представили су своју школу успешним учешћем у маратону, и лепо се провели.

Стефан Стојшић, 1о2

МАЈ 2024.

13-17. маја 2024. године

ЕКСКУРЗИЈА 4. РАЗРЕДА Северна Италија

20-21. маја 2024. године

ЕКСКУРЗИЈА 1. РАЗРЕДА Топола - Опленац - Крагујевац

27-30. маја 2024. године

ЕКСКУРЗИЈА 3. РАЗРЕДА Требиње - Сарајево - Мостар

ЈУН 2024.

МАТУРАНТИ

У среду, 12. јуна 2024. године, у холу школе додељене су дипломе и књиге најбољим матурантима, који су се током четворогодишњег школовања истакли, како по знању, тако и по успесима у спорту, ликовном стваралаштву и промоцији школе. За ђака генерације изабран је Александар Тодоровић, 4о2, који је учествовао на такмичењима из више предмета (физика, математика, енглески, језик, социологија), а освојио је и значајне награде, од којих су само неке: 1. место на републичком такмичењу из физике, 3. место на републичком такмичењу из математике, 3. место на Српској физичкој олимпијади. Александар је и члан Истраживачке станице Петница, а у слободно време ужива у игрању шаха и програмирању. Честитамо свим ученицима и желимо им успеха у даљем школовању!