KVART BW BUL. VUDROA VILSONA 12 GALERIJA
IZLOŽBA SLIKA INSTANT REVOLUCIJA ŽELJKA VITOROVIĆA
KVART BW BUL. VUDROA VILSONA 12 GALERIJA
IZLOŽBA SLIKA INSTANT REVOLUCIJA ŽELJKA VITOROVIĆA
KVART IZLOŽBA KVART Belgrade Waterfront je kulturno-umetnička inicijativa koja podržava razvoj stvaralaštva i kreativne produkcije u prestonici. Zamišljen kao koncept koji okuplja kreativce, KVART daje novi impuls energije kulturnom životu Beograda. Pod okriljem KVARTA odvijaju se umetničke aktivnosti koje obogaćuju kulturnu ponudu Belgrade Waterfront-a, Beograda i cele Srbije. Program obuhvata saradnju sa etabliranim i umetnicima u usponu, kako iz Srbije tako i iz inostranstva u vidu izložbi, koncerata, pozorišnih predstava, opera kao i drugih događaja iz kulture. Cilj KVARTA Belgrade Waterfront-a je da podrži srpsku savremenu umetničku scenu, ali i da stvori nove prilike i prostor za kreativno izražavanje. Kao jedan od nosilaca kreativne energije u Beogradu, program okuplja slikare, vajare, umetnike i inovatore čiji rad predstavlja sinergiju sa novom gradskom oblašću na obali Save.
Željko Vitorović Željko Vitorović je diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na slikarskom odseku, 2008. godine u klasi profesora Čedomira Vasića. Završio je specijalizaciju iz oblasti slikarstva na Visokoj školi lepih umetnosti u Atini (Grčka), 2012. godine. Član je ULUS-a od 2017. Imao je devet samostalnih i učestvovao na preko dvadeset grupnih izložbi u Srbiji i inostranstvu (Francuska, Belgija, Grčka, Rumunija, Slovačka, Hrvatska). Samostalno je izlagao u Galeriji 73, Kulturnom centru Novog sada, Galeriji SULUJ, Galeriji Narodnog muzeja Valjevo, Cité Internationale des Arts u Parizu i u Centru za kulturu Valjevo. Učestvovao je na projektu GLO’ART centra u Lanakenu, Belgija, 2015. i 2019. godine. Boravio je u Cité Internationale des Arts u Parizu, 2018. godine. Godine 2018. delo mu je otkupljeno na Republičkom konkursu Ministarstva kulture Srbije za Matičnu biblioteku “Ljubomir Nenadović” u Valjevu. Slike mu se nalaze u privatnim kolekcijama i javnim institucijama u Srbiji i inostranstvu.
“Instant revolucija” Pojedinac i njegova otuđenost u konzumerističkom svetu koji ruši sve pred sobom glavni su motivi i interesne sfere stvaralaštva Željka Vitorovića. Klasičnim slikarskim jezikom, on se posvećuje figuri, čoveku zapostavljenom od sopstvenog društva, ostavljenom i zapitanom nad sopstvenom egzistencijom i smislom postojanja u izvitoperenom sistemu vrednosti gde individualac postaje majušan, slab i nevidljiv. Motivi otuđenosti i usamljenosi su dominantni na svim radovima kojima vlada sumorna, teška i hladna atmosfera. Vitorović stvara u duhu Edvarda Hopera ostavljajući gorak ukus melanholije i napuštenosti u velikim, rustičnim, postindustrijskim prostorima, sobama i beživotnim enterijerima u kojima dominira hladnoća pločica i praznina zidova, a onda i duha pojedinca. Baš poput Hoperovog stvaralaštva Vitorović koristi jezik realizma koji je specifičan jer ne predstavlja slepo reprodukovanje viđenog, već umetnikovu interpretaciju realnosti. Nasuprot alienaciji i hladnoći odnosa, prisutnosti nezadovoljstva i razočaranosti sobom i svetom oko sebe, druga dominantna tema Željkovog slikarstva je konzumerizam u svim oblicima savremene društvene realnosti. Na ovim radovima opstaje pojedinačna ljudska figura ali ona više nije zapitana, ni sumorna, ona je prosto lepa u svojoj površnosti i instant srećnom životu koji joj omogućavaju društvene mreže i svi ostali veštački svetovi i sistemi lake zabave
i brze potrošnje. Ovi radovi nisu u teškim tonovima i sivilu, iz njih izbija instagram sreća, omamljenost dobrim izgledom i hranom kao trenutnom utehom. „Instant revolucija“ nam pruža jedinstvenu mešavinu komunističkih simbola i napuštenih sistema vrednosti, prostora i intelektualne zapitanosti kojoj se pojedinac prepušta u momentima izolacije i usamljenosti i besprekornog sveta potrošnje, sjaja i uživanja u instant sadržajima koji opet vode u začarani krug nezadovoljstva i otuđenja. Vitorović se kroz svoje stvaralaštvo bavi promenom društvenog poretka, promenom socijalnih vrednosti koje se u svom prelazu iz komunizma u kapitalizam i konzumersko društvo, progutale intelektualca koji je prinuđen da ispunjava svoju egzistenciju sada kao pripadnik radničke klase simbolično predstavljene plavim radničkim kombinezonom. On na duhovit način spaja konzumerski čin i način artificijelnog, instagram života sa simbolom prošlog poretka- stvarajući „Insta pionirku“, savršen rezultat savremene socijalne realnosti. Umetnikova interpretacija stvarnosti usmerena je u velikoj meri i na pitanja i doživljavanje sreće kao i konstantne potrage za sopstvom kroz lutanja i psihičku odsutnost protagonista.
Ana Kršljanin, istoričarka umetnosti
Južno voće, ulje na platnu 100x140 cm, 2017.
Čekanje, ulje na platnu 100x140 cm, 2017.
Ispitivanje, ulje na platnu 135x195 cm, 2019.
Inženjer, ulje na platnu 120x85cm, 2017.
Posao, ulje na platnu 80x60 cm, 2017.
Radnik, ulje na platnu, 150x100cm 2018.
Insta pionirka, ulje na platnu 100x70 cm, 2021.
Ručak, ulje na platnu 75x110cm, 2017.
Momenat I, ulje na platnu 50x70cm, 2020.
Momenat II, ulje na platnu 50x70cm, 2020.
Potraga, ulje na platnu 55x80cm, 2017.
Otkriće, ulje na platnu 90x70cm, 2018.
Batak, (detalj) ulje na platnu 100x70cm, 2018.
Čoko Rat, ulje na platnu 100x70cm, 2021.
IZLOŽBA
BEOGRAD, decembar 2021.