Katalog sa izložbe slika "Lost landscape" Predraga Damjanovića

KVART BW BUL. VUDROA VILSONA 12 GALERIJA

IZLOŽBA SLIKA I CRTEŽA LOST LANDSCAPE PREDRAGA DAMJANOVIĆA

KVART BW BUL. VUDROA VILSONA 12 GALERIJA

IZLOŽBA SLIKA I CRTEŽA LOST LANDSCAPE PREDRAGA DAMJANOVIĆA

KVART IZLOŽBA KVART Belgrade Waterfront je kulturno-umetnička inicijativa koja podržava razvoj stvaralaštva i kreativne produkcije u prestonici. Zamišljen kao koncept koji okuplja kreativce, KVART daje novi impuls energije kulturnom životu Beograda.

Pod okriljem KVARTA odvijaju se umetničke aktivnosti koje obogaćuju kulturnu ponudu Belgrade Waterfront-a, Beograda i cele Srbije. Program obuhvata saradnju sa etabliranim i umetnicima u usponu, kako iz Srbije tako i iz inostranstva u vidu izložbi, koncerata, pozorišnih predstava, opera kao i drugih događaja iz kulture.

Cilj KVARTA Belgrade Waterfront-a je da podrži srpsku savremenu umetničku scenu, ali i da stvori nove prilike i prostor za kreativno izražavanje.

Kao jedan od nosilaca kreativne energije u Beogradu, program okuplja slikare, vajare, umetnike i inovatore čiji rad predstavlja sinergiju sa novom gradskom oblašću na obali Save.

PREDRAG DAMJANOVIĆ Rođen 30.10.1975. godine. Završio osnovne i post-diplomske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Magistirao 2010. godine. Trenutno student doktorskih umetničkih studija na istom fakultetu. U završnoj fazi izrade doktorskog rada pod nazivom: Prizori ideološkog ćorsokaka - umetnost u kontekstu ideologije, jezika i strukture želje. Od 2011. član ULUS-a sa statusom samostalnog umetnika.

Odabrane samostalne izložbe: 2022. Black Notebooks, Galerija kulturnog centra Beograda 2021. Shark Tales, Priče iz ideološkog ćorsokaka, Galerija FLU, Beograd 2019. Shark Tales, Kulturni centar Konstepidemin, Geteborg, Švedska 2015. Black Box, Galerija KC Grad, Beograd 2015. Black Box, Galerija Remont, Beograd 2014. Laureati nagrade Veličković, Galerija Haos Beograd, Srbija 2012. Powersolo, Galerija stara kapetanija, Beograd 2012. Death Proof, Galerija savremene umetnosti, Smederevo 2012. Death Proof, Galerija O3one, Beograd 2011. Pandora`s box was blue, Galerija savremene umetnosti, Niš 2011. Pandora`s box was blue, Galerija doma omladine Beograda 2010. Circo Apocaliptico, Galerija FLU, Beograd 2010. Circo Apocaliptico, Galerija Magacin, Beograd 2010. Circo Apocaliptico, Galerija Blok, Beograd 2007. Visiolux, Galerija doma omladine Beograda 2006. Visiolux, Galerija Izba, Novi Sad

Odabrane grupne izložbe: 2020. 10 godina nagrade Veličković, jubilarna izložba laureata, Kuća legata, Beograd 2017. Pop up, Galerija Štab, Beograd, Srbija 2017. Back to now, Galerija U10, Beograd, Srbija 2015. 19. prolećni anale, Likovni salon doma kulture, Čačak 2014. Crtež, Galerija kulturnog centra Vlada Divljan, Beograd 2013. Facing Belgrade, Galerija Luis Leu, Karlsrue, Nemačka 2013. Protetička tela, Galerija Progres, Beograd, Srbija 2013. Nelagodnost u kulturi, Galerija O3one, Beograd, Srbija 2013. Od-do, Galerija Magacin, Beograd, Srbija 2010. Mikser festival, žitomlin silosi, luka Beograd 2010. Local line 3, Muzej moderne umetnosti, Sent Etjen, Francuska 2010. Baustelle, projekat Kunst transit, Karlsrue, Nemačka 2010. Mladi majmuni (osvajaju grad), Francuski kulturni centar, Beograd, Srbija 2009. Ny Serbsk Kunst, Kulturni centar Vanlose Kulturhus, Kopenhagen, Danska 2009. Remake, Galerija savremene umetnosti, Smederevo 2007. Rimejk stvarnog, rimejk simuliranog, Galerija Kontext, Beograd, Srbija 2007. Mixed worlds, Kulturni centar Tampere, Finska 2007. Re:animation, new Serbian video Art, 12th International Media Biennial WRO 07, Vroclav, Poljska 2006. Selekcija srpskih video radova Made in Serbia i internacionalni program Videomedeja 2006, Videomedeja, Internacionalni video festival, Muzej Vojvodine, Novi Sad, Srbija

Nagrade: 2013. Prva nagrada za crtež iz fonda Akademik Vladimir Veličković 2004. Nagrada za slikarstvo iz fonda Magistar Miodrag Janjušević, akademski slikar 2004. Nagrada Perspektive, Jugoslovenska galerija umetničkih dela

IZGUBLJENI PEJZAŽ – LOST LANDSCAPE

Plavi somot (Blue Velvet) je karakterističan primer Linčovih ključnih motiva, kompleksnosti mogućh interpretacija i stilskih, sineastičkih osobenosti. U kontekstu motiva i tema raspon je od idiličnog malog mesta do paklenih enterijera u kojima je sve moguće, u kojima je svaka moralnost ukinuta. Od nevinih lirskih adolescentskih ljubavi do obscenog, sado-mazohističkog seksa.

Od idiličnih društvenih predstava i odnosa američke srednje klase, do izopačenog nasilja kriminalnog podzemlja. Od pastoralnih tulipana, belih ograda, magičnih drvoreda i bašti do odsečenog uveta, organskog raspadanja i dramatičnog čina proletanja metka kroz glavu. U ovom rasponu Linč je imenovao motiv izgubljeni pejzaž (Rodli). Ovaj motiv je bio okidač kako bih evocirao snoliku, nedefinisanu predstavu koja postoji u sećanju, ali je nemoguće objasniti. To je nešto zauvek izgubljeno, idealno mesto sreće i bezbrižnosti, koje je nemoguće da se locira ili opiše ali predstavlja ultimativni objekat žudnje. U originalnom scenariju, to je pogled na svet koji je glavni junak Džefri, mla-

dić-dečak, zauvek izgubio kada je upoznao, na dramatičan način, svu slojevitu surovost i opscenost sveta, u kontekstu psihoanalitičke hermeneutike, suštinski, Edipovski svet. Fascinantni objekat žudnje fantazira se kao ultimativno zadovoljstvo:...zadovoljstvo se može postići samo na pozadini fundamentalnog gubitka. Ovaj motiv u svom neopisivom i neizrecivom karakteru pripada domenu Stvarnog: Pošto je za Lakana Stvarno misteriozno je ne se quoi, nedokučivo „nešto“ koje čini običan objekat sublimnim“, objekat malo a (Žižek 2006. pp.65-66).

Ako pratimo Lakanov seminar pod naslovom Etika psihoanalize, Lakan kaže: Stvar karakteriše činjenica da je nemoguće za nas da je zamislimo... opet, u odnosu na jouissance* , i kao objekat jezika, das Ding je objekat želje. To je izgubljeni objekat koji mora iznova da se traži, nezaboravljeni Drugi, zabranjeni objekat incestuozne želje, majka. Stvar se predstavlja subjektu kao uzvišeno dobro, ali ako subjekt prekorači princip zadovoljstva i dostigne je, iskusiće je kao patnju ili/i kao zlo, zato

što subjekat ne može da podnese ekstremno dobro koje mu das Ding donosi. Izgleda, srećom, da je Stvar obično nepristupačna (Lacan sem.VII).

U atmosferi enigmatičnog horora spontano se pojavila u mom radu izmišljena složenica - Visiolux.

Ovu frazu sam mantrički iznova ponavljao, pisao i crtao na slikama i stotinama crteža. Ova reč poziva, opominje, podseća da je potrebno da aktiviramo, probudimo vlastite pokretačke snage.

Sa druge strane Visiolux je moguće shvatiti u kontekstu ironične dvosmislenosti. Povodom buđenja iz sna ne treba izgubiti iz vida striktno Frojdovu logiku:...mi bežimo u san da bi izbegli ćorsokak u našem realnom životu, ali onda ono sa čim se susretnemo u snu je još više užasno, tako da na kraju mi doslovno bežimo iz sna nazad u realnost. Počinje sa - snovi su za one koji ne mogu da izdrže, koji nisu dovoljno jaki za stvarnost.

Završava se sa stvarnost je za one koji nisu dovoljno jaki da izdrže, da se suprotstave svojim snovima (Žižek, Fiennes 2006).

Dakle fantazija konstituiše ono što nazivamo realnost ali nas u isto vreme štiti od upada Stvarnog, Lakanovog termina za realnost sveta koji postoji izvan čovekovog mogućeg razumevanja, koji postoji izvan simboličkog (označavanja) i imaginarnog (zamišljanja, osmišljanja). Ali opet fantazija funkcioniše kao paradoks: ukoliko se ono što najdublje fantaziramo (želimo) aktualizuje u našoj svakodnevnoj realnosti, bivamo suočeni sa hororom, subjekat gubi svoju simboličku konzistenciju i dezintegriše se. Subjekat nije u mogućnosti da u potpunosti predpostavi fantazmastko jezgro svoga bića i ako se ono manifestuje u njegovoj socijalnoj realnosti, ono podriva osnovu njegove predstave o sebi. U ovom kontekstu, možda je poruka mantričke fraze Visiolux upravo najdublje jezgro fantazije, Stvar, nedokučivi objekat želje oko koje gravitira celokupno naše biće, glavni pokretački mehanizam kreativnog procesa.

Film je jedna od ključnih inspiracija u mom radu. Fotografija filma, likovnost i narativnost filmskog kadra likovno su transponovani u slikarski medij. Šta onda predstavlja motiv zamrznutog filmskog frejma? U filmu perverznjakov vodič kroz film, Žižek u samom uvodu dramatično izgovara: Naš problem nije da li su naše želje zadovoljene ili ne.

Problem je kako uopšte znamo šta želimo. Nema ništa spontano, ništa prirodno povodom ljudskih želja. Naše želje su veštačke. Mi moramo da budemo naučeni da želimo. Film je ultimativno perverzna umetnost. On nam ne daje ono što želimo, on nam kaže kako da želimo (Žižek, Fiennes 2006).

Predrag Damjanović

Reference: Lynch, David. Blue Velvet, De Laurentis Entertainment Group, US 1986.

Fiennes Sophie, Žižek Slavoj, Perverts Guide to Cinema, Mischief Films, Amoeba Film, Uk, Austria, Netherlands 2006. – autrov prevod Žižek, Slavoj, How to Read Lacan, W.W.Norton & Company, New York, London 2006. –autorov prevod Lacan Jackues. Le seminaire, Livre VII: L`ethique de la psychanalyse.

French: (texte etabli par Jacques-Alain Miller), Paris: Seuil, 1986.

English: The Etics of Psychoanalysis (edited by Jacques-Alain Miller), New York: Norton 1992. The Seminars of Jacques Lacan – autorov prevod www.lacan.com Rodli, Kris. Linč o Linču, prevod sa engleskog Aleksa Golijanin. Izdavač Hinaki, Beograd 2005.

*Jouissance obično prevedeno kao enjoyment –uživanje, razlikuje se bitno od pukog zadovoljstva. Dok je zadovoljstvo vezano za princip realnosti i redukuje tenziju, uživanje predstavlja zadovoljstvo koje generiše tenziju. Jouissance je momenat transgresije realnog principa i u tom smislu je sa one strane zadovoljstva. To je uživanje čiji je patnja integralni deo, čak i ekstremno uživanje u bolu. Izvor uživanja je drajv (The Drive, das Trieb), koji kao puki repetitivni nagon čini želju za podmirivanjem Jouissance-a takođe beskrajno repetitivnom, a uživanje dobija karakter neutoljive, samo-destruktivne žeđi. Jouissance je u svojoj radikalnoj, apsolutnoj dimenziji, bez medijacije velikog Drugog, nepodnošljivo iskustvo i može se opisati kao ekstremni doživljaj Lakanovog Stvarnog.

Serija crteža: PANDORA`S BOX WAS BLUE, 100x70cm grafit i uljani pastel na papiru 2010-2020.

Radovi iz serije: SHARK TALES, 30x40cm, uljani pastel i akril na štampanoj podlozi 2015-2022.

YELLOW BULLSHIT, aprox detalj krejon i olovke u boji na papiru 2017.

Serija crteža: DEATH PROOF, 40x30cm grafit i uljani pastel na papiru 2010-2020. grafit i uljani pastel na papiru

GO AHEAD DO IT, 200x100cm ulje na platnu 2020.

Serija crteža: DEATH PROOF, 40x30cm grafit i uljani pastel na papiru 2010-2020. grafit i uljani pastel na papiru

Radovi iz serije: SHARK TALES, 30x40cm, akril na štampanoj podlozi 2015-2022.

THE SON OF THE GUN, 150x100 cm ulje na dasci

EAT MY FEAR, 200x150cm ulje,akril i grafit na platnu 2020.

Serija crteža: PANDORA`S BOX WAS BLUE, 100x70cm grafit i uljani pastel na papiru 2010-2020.

YELLOW BULLSHIT, aprox detalj krejon i olovke u boji na papiru 2017.

IZLOŽBA

BEOGRAD, mart 2022.