WHAT IF I DIE WITH THIS SONG INSIDE

from Katalog sa izložbe slika "What if I die with this song inside" Marka Reeboksica

MARKO REEBOSKIC

Tačno mesto i vreme nastanka tehnike batika nisu sasvim izvesno poznati. Iako njegova tradicija obuhvata i jugoistočnu, istočnu i centralnu Aziju, kao i Afriku, batik je ipak najzastupljeniji u Indoneziji i na ostrvu Java. Batik podrazumeva iscrtavanje željenih motiva na tkanini putem voska, a zatim nanošenje boje na delove tkanine. Na kraju se vosak, prvobitno nanet specijalnom alatkom, uklanja uz pomoć ključale vode, a tkanina ostaje ofarbana različitim bojama, razdvojenim šarama, odnosno simbolima koje je ostavio vosak.

Reeboskicev rad je inspirisan drevnim kulturama, starim tradicijama. Ovaj vid inspiracije blisko je povezan sa umetnikovim životom i ličnim iskustvima. Tokom 2019. i 2020. godine Reeboskic živi u Jogjakarti u Indoneziji, gde se upoznaje sa tehnikom batika. Izgled tkanine ukrašene uz pomoć batika varira u zavisnosti od mesta njegove primene. Najstariji njegov vid, međutim, vezan je upravo za Jogjakartu u kojoj je umetnik boravio i studirao. Na ovom području javanski batik primarno odlikuju zemljani, tamniji tonovi – a specifična topla karamel boja, poznata kao boja Jogjakarte, preneta je i na Reeboskiceva platna. Umetnik se služi prirodnim materijalima, tkaninama od pamuka ili lana, i prvobitno radi sa manjim komadima tkanine, da bi potom te manje tračice ušio zajedno, stvarajući potpuno novu kompoziciju.

Savremeno doba tretira svest o različitostima kao nepoželjnu i blasfemičnu – teži da razlike učini nevidljivim, da stavi znak jednakosti između oprečnih, katkad potpuno nespojivih pojmova i pojava. Nasuprot tome, Reeboskicev batik slavi autentičnost i kulturološke pojave specifične za određenu geografsku sredinu. Primena tehnike batika u savremenom stvaralaštvu omaž je kulturama koje pretrajavaju i odolevaju vremenu uprkos razvoju visokih novih tehnologija. Na izvestan način, ovi radovi predstavljaju Reeboskicev putopis, belešku o mislima i osećanjima prouzrokovanim boravkom u nepoznatoj sredini u kojoj se pojedinac, iako stranac, oseća komforno, lagodno a opet uzbuđeno novim i nepoznatim.

Motivi koji se javljaju na batiku najčešće nisu nasumični i nose različita značenja. Oni mogu biti inspirisani mitovima, predanjima, literarnim predlošcima i istorijskim događajima; mogu služiti kao alegorije za određena stanja, emocije, želje ili prirodne pojave. Prevođenje verbalnih motiva u oblike i njihovo „ispisivanje“ na tkanini jezikom simbola javlja se i na predstavljenim radovima Marka Reeboskica, koji primenjuje ponavljanje jednostavnih motiva. Izražavanje simbolima umesto rečima takođe je strano zapadnom čoveku 21. veka. Savremeni trenutak preveliku težinu daje jeziku, proglašavajući ga alfom i omegom čovekovog intelekta, čime navodi pojedinca da zapostavi svoju intuiciju i instinkte i ne uočava šablone. Motivi Reeboskicevog batika nas podsećaju da smo deo prirode koja nas je stvorila; da smo u stanju da se izrazimo iskreno, sirovo i ukoliko to želimo – apstraktno.

Smiljka Čabraja, istoričar umetnosti

Bez naziva

60x40 cm

Javanski vosak, vodeno staklo, konac, remasol na pamuku