KVART BW BUL. VUDROA VILSONA 12 GALERIJA
IZLOŽBA SLIKA AGONIJA MOGUĆIH SVETOVA SLOBODAN VIDOVIĆ
KVART BW BUL. VUDROA VILSONA 12 GALERIJA
IZLOŽBA SLIKA AGONIJA MOGUĆIH SVETOVA SLOBODANA VIDOVIĆA
KVART IZLOŽBA KVART Belgrade Waterfront je kulturno-umetnička inicijativa koja podržava razvoj stvaralaštva i kreativne produkcije u prestonici. Zamišljen kao koncept koji okuplja kreativce, KVART daje novi impuls energije kulturnom životu Beograda. Pod okriljem KVARTA odvijaju se umetničke aktivnosti koje obogaćuju kulturnu ponudu Belgrade Waterfront-a, Beograda i cele Srbije. Program obuhvata saradnju sa etabliranim i umetnicima u usponu, kako iz Srbije tako i iz inostranstva u vidu izložbi, koncerata, pozorišnih predstava, opera kao i drugih događaja iz kulture. Cilj KVARTA Belgrade Waterfront-a je da podrži srpsku savremenu umetničku scenu, ali i da stvori nove prilike i prostor za kreativno izražavanje. Kao jedan od nosilaca kreativne energije u Beogradu, program okuplja slikare, vajare, umetnike i inovatore čiji rad predstavlja sinergiju sa novom gradskom oblašću na obali Save.
SLOBODAN VIDOVIĆ Slobodan Vidović rođen je 22.02.1974. godine u Bos. Gradišci. Osnovnu i srednju školu završio je u Banjoj Luci. Diplomirao je na Akademiji umjetnosti u Banjaluci 2002.godine. Dobitnik je Aprilske nagrade grada Banjaluka mladima 2005. godine i Prve nagrade studenata BIH u Sarajevu 2000. godine. Učesnik je više izložbi i rezidencijalnih projekata u zemlji i inostranstvu. Završio je postdiplomske studije na Akademiji umjetnosti Banjaluka 2014. godine. SAMOSTALNE IZLOŽBE: 2021. Trebinje/“Stanja“/KC Trebinje/ RS BiH 2020. Kostanjevca na Krki / „Stanja“ / Galerija B. Jakac / SLO 2018. Trebinje / Muzej Hercegovine / RS BiH 2017. Banjaluka / „Paralele“/ Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske / RS BiH 2017. Cetinje / „Zero“/ Narodni Muzej – Atelje Dado / CG 2017. Gradiška / „Zero“/ Vijećnica / RS BiH 2016. Miami / „Bodies“ / Art Basel Miami Week /Spectrum Art Show /Florida / USA 2014. Beograd / „Vertical painting“ / Galerija DOB-a / SRB 2013. Novo Mesto / „Izmenjava“ / KC Janez Trdina / SLO 2011. Sarajevo / „Vip car park“ / CK Charlama, Skenderija / BiH Prijedor / „Vip car park“ / Galerija 96 / RS BiH 2009 Beograd / „Crno i crveno“ / Galerija 73 / SRB Banjaluka / „Crno i crveno“ / Banski dvor- Kulturni centar Banjaluka / RS BiH Chicago / „Chicago Vertical 2“ / City hall / Illinois / USA 2008. Chicago / „Chicago Vertical 2“ / Hilligoss Galleriess / Illinois / USA. 2007. Chicago / „Chicago Vertical 2“ / City hall / IIIinois / USA. 2006. Chicago / „Chicago Vertical“ / Hilligoss Galleries / IIlinois / USA. Chicago / „Chicago Vertical“/ Long Grove Studio / IIlinois / USA Banjaluka / „Slika i prostor“/ Muzej savremene umjetnosti RS BIH 2005. Sarajevo / „Slike“/ Galerija IPC / BiH Laktaši / „Slike“ / Galerija Doma kulture / RS BiH 2004. Banjaluka / „Slike“ /Banski dvor-Kulturni centar / RS BiH Novi Grad „Slike“ / Zavičajni muzej / RS BiH
KOLEKTIVNE IZLOŽBE: 2014. Beograd / Dom omladine, Kuća legata / SRB Banja Luka / MSURS / BiH Sarajevo / UMJ BIH/ BiH 2014. Cetinje / Dekodiranja / Narodni Muzej - Galerija Dado / CG 2012. Paris / Cite Internationale des Arts / Lebenson Gallery / FRA 2011. Umag / Marin Galerija / HR 2010. Chicago / Cook County / USA 2010. AU Banja Luka / BiH 2009. Banjaluka / ULURS / MSURS /RS BIH 2007. Saint Quentin / Galerie Saint Jacques / FRA 2006. Banjaluka / Continental breakfast / MSURS / RS BIH 2005. Izložba 30 godina UNIBL / AU BL / RS BIH 2004. Beograd / The Ivano Project / SRB Novi Sad / The Ivano Project / SRB 2003. Paris / La Communaute Artistique La Citadelle / Amb.SCG / FRA 2002. Tuzla / Internacionalni bijenalni festival portreta / BiH 2001. G.Milanovac / Internacionalno bijenale minijature / SRB 2000. Sarajevo / Galerija MAK / BiH
NAGRADE: • • •
I nagrada studenata u BIH ICRC, 2000. Nagrada Grada Banjaluka Mladima, 2005. Nagrada Kapetan Miša Anastasijević za Republiku Srpsku, 2021.
AGONIJA MOGUĆIH SVETOVA Sagledavanjem slikarskog opusa Slobodana Vidovića evidento je da se radi o umetniku koji se kroz svoje stvaralaštvo oslanja na tekovine apstraktnog ekspresionizma, enformela i tokove američkog slikarstva 50-ih i 60-ih. Stvaralaštvo Slobodana Vidovića sklono je definisanju kroz serije i obogaćeno autorovom znatiželjom kroz koju vrši lično istraživanje eksperimentišući tokom stvaralačkog čina, kako konceptom tako i samom likovnošću dela. U slikarskim postupcima ovog autora primetna je razvojna putanja koja ima svoj tok od konceptualnog, nefiguralnog slikarstva i enformela sve do figuracije i prizora. Autor prednost daje likovnom u delu, trudi se da prvo što će posmatrač uočiti bude likovnost, njegovo istraživanje površine, prostora i teksture, pa tek onda koncept koji ostavlja u drugom planu, nedorečen sa mogućnostima tumačenja. Istraživanjem samog stvaralačkog čina, autor svodi sliku na njene osnovne funkcije gradeći prizor naizmeničnim smenjivanjem bojenih partija koje se razlikuju po postignutoj teksturi i debljini nanosa boje, dobijajući tako slojevito moćne slike koje poseduju razvijenu gestualnost izraženu smenjivanjem četke i špahtle. Dominantan motiv Vidovićevog ciklusa „Agonija mogućih svetova“ su urušeni mehanizmi aviona, zarđale karoserije automobila, silosi čiji ostaci evociraju na prolaznost i potrošnost mehanizama i konstrukcija koji su u nekom prošlom životu bili aktivni, upotrebljivi i funkcionalni. Slike poput pista i napuštenih fabrika pružaju takođe distopijski osećaj odsustva i disfunkcionalnosti nekada produktivnih industrijskih prostora. Umetnik prednost daje likovnosti, nad konceptom dela postižući izuzetan rezultat, dajući tako poseban pečat monohromnim građenjem prizora, čiju dubinu gradi smenjivanjem nijansi iste boje. Agonija mogućih svetova predstavlja simboličko traganje za mogućnostima koje se nisu desile, za svim prilikama, prostorima i načinima kroz koje su napušteni mehanizmi mogli da žive. Ove ljušture ljudske civilizacije nisu morale to da postanu. Njihova teskobnost i ruševnost simbolički predstavljaju sudbinu iskorišćenih, upotrebljenih i zaboravljenih. Vidović ih međutim posmatra kao distopijske objekte koji poseduju veru i nadu u neki bolji, srećniji i čistiji svet koji će doći. Oni tako postaju simbolički vesnici pozitivnog i vedrog, dugo očekivanog lepšeg sveta koji dolazi nakon uništenja i zaborava.
Ana Kršljanin, istoričar umetnosti
SILOS U SEVERNOJ BOSNI, ulje na platnu 200x200cm 2019.
POLICIJSKO VOZILO, ulje na platnu 170x250cm 2020.
SOVJETSKA BAZA U MONGOLIJI, ulje na platnu 170x250cm 2021.
BLAGOVESTI, Bajkonur / Kazahstanska stepa ulje na platnu 170x250 cm 2019.
MIG 25 Al Asad, ulje na platnu 170x250cm 2018.
OTMICA EVROPE, Fabrika u Grčkoj, ulje na platnu 200x200cm 2019.
HALA2, Fabrika školjki za Buick i Cadillac, ulje na platnu 170x250cm 2018.
CRVENA FARMA, ulje na platnu 170x250 cm 2018.
AIR FORCE ONE, ulje na platnu 170x250cm 2019.
AIR FORCE ONE, detalj
CRNI AMBAR, ulje na platnu 170x250cm 2018.
CRNI AMBAR, detalj
IZLOŽBA
BEOGRAD, februar 2022.