KVART BW BUL. VUDROA VILSONA 12 GALERIJA
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA TALASANJE - OPUŠTANJE - KRUŽENJE DUŠANKE KOMNENIĆ
KVART BW BUL. VUDROA VILSONA 12 GALERIJA
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA TALASANJE - OPUŠTANJE - KRUŽENJE DUŠANKE KOMNENIĆ
KVART IZLOŽBA KVART Belgrade Waterfront je kulturno-umetnička inicijativa koja podržava razvoj stvaralaštva i kreativne produkcije u prestonici. Zamišljen kao koncept koji okuplja kreativce, KVART daje novi impuls energije kulturnom životu Beograda. Pod okriljem KVARTA odvijaju se umetničke aktivnosti koje obogaćuju kulturnu ponudu Belgrade Waterfront-a, Beograda i cele Srbije. Program obuhvata saradnju sa etabliranim i umetnicima u usponu, kako iz Srbije tako i iz inostranstva u vidu izložbi, koncerata, pozorišnih predstava, opera kao i drugih događaja iz kulture. Cilj KVARTA Belgrade Waterfront-a je da podrži srpsku savremenu umetničku scenu, ali i da stvori nove prilike i prostor za kreativno izražavanje. Kao jedan od nosilaca kreativne energije u Beogradu, program okuplja slikare, vajare, umetnike i inovatore čiji rad predstavlja sinergiju sa novom gradskom oblašću na obali Save.
DUŠANKA KOMNENIĆ Dušanka Komnenić je rođena 1976. god. u Trebinju, BiH. Diplomirala je na odseku Primenjena grafika – fotografija, na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu 2001. god., u klasi prof. Baneta Karanovića. Magistrirala je 2003. god. na Peck School of the Arts, UW-Milwaukee, SAD; doktorirala 2005. god. na istom univerzitetu. Deset godina kasnije, 2015. god., odbranila je još jedan doktorski rad na Fakultetu za umetnost i dizajn u Beogradu, na temu „Lepota u antiestetici“, pod mentorstvom prof. Miloša Šobajića. Član ULUS-a je od 2008. godine. Do sada je priredila 20 samostalnih izložbi i više od 40 kolektivnih u zemlji i inostranstvu. Učestvovala je u nekoliko umetničkih kolonija. Dobitnik je nekoliko stipendija i nagrada, od toga je najznačajnija boravišna i radna viza (0-1 Visa: Individuals with Extraordinary Ability or Achievement) koju je ostvarila kao pobednica na takmičenju AsylumNYC u Njujorku, SAD. Dušankini radovi su objavljeni u časopisima poput The New York Times, Art In America, Artforum. Njeni umetnički radovi se nalaze u dvadesetak privatnih kolekcija u Beogradu i Vašington DC-u. Provela je pet godina u Sjedinjenim Američkim Državama, studirajući i radeći na nekoliko umetničkih fakulteta. Oblasti umetničkog interesovanja: estetika i antiestetika, lepota, modernizam, apstrakcija, (ne)figuracija. Do sada, dvadeset godina se bavi pedagoškim radom na visokoškolskim ustanovama u Srbiji i SAD-u. Oblasti za koje je angažovana su grafički dizajn, fotografija i crtanje i slikanje. Radi u zvanju profesora strukovnih studija za užu umetničku oblast fotografija na osnovnim i master programima Odeljenja za dizajn, Visoke škole strukovnih studija – Beogradska Politehnika.
TALASANJE - OPUŠTANJE- KRUŽENJE Fotografije, odnosno foto alegorije Dušanke Komnenić nisu rađene iz jednog kadra, već iz više kolažiranih snimaka. Alegorija kao pojam je grčkog porekla nastao od reči allegorein, što se može prevesti kao slikovito pričanje. U likovnim umetnostima ona je pojam prenesenog izražavanja i može nositi vrlo kompleksan smisao. Alegorija, tako, ima drugačiji smisao od onoga što se neposredno prikazuje. Foto alegorija bi zato predstavljala vrstu slojevite fotografije, koja u sebi sadrži više od jednog snimka i više od jednog značenja. Kompleksnost značenja, međutim, nije uslovljena ni prikazom ni metaforom, već njihovim jedinstvom. Pristup za koji se umetnica opredelila iznova otvara brojna pitanja. Jedno od njih svakako se odnosi na definisanje fotografije kao medija, koja je od svog nastanka do danas doživela brojne preobražaje. Najveći od svih je nastanak digitalne fotografije, koja umetniku daje moć ne samo da zabeleži određeni trenutak u vremenu i prostoru, već i da ga, nalik impresionistima, predstavi i kroz dimenziju lične impresije. Time se otvara i tema čije poreklo je u antičkoj kulturi, a to je odnos prema umetnosti iz filozofske perspektive prevashodno Platona i Aristotela. Platon pojam mimezis koristi u svojoj kritici umetnosti i prema njemu, svaka umetnička kreacija predstavlja oblik imitacije. Ona samo oponaša ono što stvari jesu, a i same stvari su tek slučajna oponašanja svojih večnih oblika, svoje biti, svoje ideje. Umetnik samo „oblikuje“ materiju u odnosu na istinske oblike, odnosno večne i nepromenljive ideje. Umetnik je podražavalac onoga što postoji u materiji i to samo jednog aspekta, a to je izgled. Tako, mimetička umetnost ne podražava istinu, nego iluziju, i kao takva ona ne može biti istinita, jer je senka senke. Njen glavni problem je što ona ne podražava suštinu stvari, sa čime se slaže i Aristotel koji je smatrao da umetnik podražavanu stvar prikazuje najbolje što može. Po njemu je uživanje u oponašanju i uživanje u prepoznavanju. Aristotel, međutim, za razliku od Platona nastoji da pozicionira umetnost kao specifično područje u kojem idealno i realno, mogu biti potvrđeni i posredovani kvalitetom umeća i da umetnost, kao antropološka potreba, ne zahteva zadovoljenje isključivo kroz čulnu percepciju, već i kroz intelekt. Antički Grci su razlikovali dva principa spoznaje, gde je čulni bio na nižem stupnju, dok su se razumskim spoznavale unutrašnje suštine svih stvari. Kako je Aristotel isticao da su ljudi suštinski “mimetična” bića, koja sadrže unutar nagona i impuls da imitiraju i osvoje stvarnost kroz umetnost, tako je i Dušanka Komnenić kroz foto alegorije osvajala stvarnost. Ona je na čulnom nivou prezentovala vidljivi deo stvarnosti, dok je na razumskom nivou predstavila vreme u kojem živimo, gde se periodi oluja, turbolencija, smenjuju sa mirnim vodama, koje, nažalost, kratko traju. Talasanje je tako dominantna pojava, ali ne nužno loša, što umetnica nagoveštava i kroz nazive radova u kojima se pomenuti periodi ciklično smenjuju: Sumnja, Nada, Preispitivanje, Suočavanje, Inspiracija, Nemir i Vera. Irina Tomić
Prikazani kadrovi ilustruju cikluse neprestanog talasanja i kratkotrajnog opuštanja. Tako ulazimo u stalni proces kruženja. Fotografije su alegorija različitih raspoloženja koja se smenjuju i ukazuju na ćudljivost ljudske prirode. Do mirnih voda se dolazi razumevanjem činjenice da su jedino promene konstantne. Dušanka Komnenić
Nemir, 90x90 cm
Avantura, 90x110 cm
Dominacija, 90x110 cm
My way, 90x120 cm
Inspiracija, 90x100 cm
Ravnoteža, 90x100 cm
Preispitivanje, 90x150 cm
Sumnja, 90x110 cm
Suočavanje, 90x150 cm
Prisutnost, 90x110 cm
Verovanje, 90x150 cm
Ti i ja, 90x120 cm
IZLOŽBA
BEOGRAD, jun 2022.