Katalog sa izložbe fotografija "Humans" Nemanje Maraš

KVART IZLOŽBA

KVART Belgrade Waterfront je kulturno-umetnička inicijativa koja podržava razvoj stvaralaštva i kreativne produkcije u prestonici. Zamišljen kao koncept koji okuplja kreativce, KVART daje novi impuls energije kulturnom životu Beograda. Pod okriljem KVARTA odvijaju se umetničke aktivnosti koje obogaćuju kulturnu ponudu Belgrade Waterfront-a, Beograda i cele Srbije. Program obuhvata saradnju sa etabliranim i umetnicima u usponu, kako iz Srbije tako i iz inostranstva u vidu izložbi, koncerata, pozorišnih predstava, opera kao i drugih događaja iz kulture.

Cilj KVARTA Belgrade Waterfront-a je da podrži srpsku savremenu umetničku scenu, ali i da stvori nove prilike i prostor za kreativno izražavanje. Kao jedan od nosilaca kreativne energije u Beogradu, program okuplja slikare, vajare, umetnike i inovatore čiji rad predstavlja sinergiju sa novom gradskom oblašću na obali Save.

NEMANJA MARAŠ

Rođen u Beogradu 1989. godine, gde je diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti (2012) odsek primenjena grafika - smer fotografija, nakon čega završava master digitalnih umetnosti na Fakultetu za medije i komunikacije (2019). U početku je glavni fokus njegovog rada bila modna fotografija (2007), ali već nakon upisa na fakultet počinje da se interesuje istražuje konceptualnu i likovnu umetnost. Posle deset godina istraživanja pronašao je portret kao glavnu temu za fotografisanje i istraživanje ljudske podsvesti, lice iza maske je ono što pokušava da dokumentuje od 2008. kroz projekte kao što su Buđenje (2016) i Après (2017). Sarađivao je sa mnogim domaćim modnim dizajnerima, muzičarima, glumcima, influenserima, izdavačkim, modnim i reklamnim agencijama, kao i humanitarnim i nevladinim organizacijama.

U svom radu konstantno istražuje, mešajući pravce, medijume i tehnike, ali trenutno se estetski najviše pronalazi u minimalističkoj igri senke i svetla sa monohromatskim portretima na beloj pozadini, pročišćenim od bilo kakvih vizuelnih distrakcija. U okviru svoje umetničke karijere može da izdvoji 11 samostalnih izložbi, jednu objavljenu foto-monografiju, i niz grupnih izložbi.

Godine 2014. postao je član ULUPUDS-a (Udruženje umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije) i 2020. prvi srpski Sony Imaging Ambassador. Sa 25 godina počinje rad u prosveti, kao docent na Institutu za umetničku igru, gde danas radi u zvanju vanrednog profesora. Bio je gostujući predavač na mnogim radionicama i panel diskusijama, ali i na nekoliko predavanja na temu portreta i autoportreta na Fakultetu za medije i komunikacije.

NEMANJA MARAŠ / HUMANS

Dosta je motiva da se o fotografiji polemiše kao o jedinom autentičnom izrazu čoveka XX/XXI veka. Posmatrajući je kao poseban vid umetnosti, fotografija je sama po sebi jedna slikovna informacija. Uprkos tome što se zahvaljujući kvalitetnoj opremi, realizuje pritiskom na dugme, fotografija može odraziti osećanja i misli autora, kao i osobenosti u ovom slučaju portretisanih. Portretna fotografija kao kategorija je usmerena na fotografisanje ličnosti osobe ili grupe ljudi gde najveću ulogu osim autora i portretisanih imaju osvetljenje i pozadina. Vodeći se premisom da crno-bela fotografija nosi vanvremensku notu koja jednostavno ne može da se dočara kroz fotografije u boji, u svom osobenom izboru likova, studijskog ambijenta, događaja, autor postiže eleganciju svog izražavanja. Kroz jednostavnost i čistinu bele pozadine ističe oblike, teksture, nijanse i detalje. U udobnosti minimalizma, kako sam autor kaže, kroz jednostavnost crno-belog snimanja na beloj pozadini potpuno je oslobođen svih ometanja te kroz takvu formu uspeva da pronikne u emocije i karakter portretisanih. Modeli su nekada javne ličnosti, ljudi iz okruženja, koji se očito osećaju ugodno pred autorovim objektivom. Definitivno se kroz Nemanjin objektiv u ovoj etapi nudi jednostavnost prizora fotografisanih osoba, budi radoznalost svih onih koji su verovali da nevidljivo ipak može da postane vidljivo. Drevno osećanje da je meko svetlo koje umetnik koristi povezano sa mudrošću i božanskim atributima kroz

kontrastnu sferu, konačno potvrđuje sugestiju o nevidljivim energijama. U određenim momentima u procesu stvaranja bez jasne vizije slike, u osećanju za estetski prihvatljivo - autor dobija upravo bit portretisanih. Njihova lica, određene gestikulacije, kroz zamrznuti momenat u datom trenutku posmatraču otelotvoruju nove dimenzije percipiranja. Jedinstven psihološki i emotivni ulog omogućuje kroz takvu fotografiju da konačno prevaziđe obično predstavljanje i da nadiđe banalnost realnog, otvarajući put vrlinama jedne čisto duhovne discipline. Sam Aristotel je rekao: cilj umetnosti nije da predstavi spoljnu telesnost objekta već njihov unutrašnji smisao. Kroz ovaj proces fotografija je imala isti put, istu evoluciju, istu emancipaciju kao i slikarstvo u traganju koje ne predstavlja toliko razvoj estetske svesti, koliko istoriju pogleda, istoriju oka koje misli.

Drago Rakočević, istoričar umetnosti

MIKKI DOLBY